RS56525B1 - Metoda za kalibraciju sistema za dispenzovanje napitaka, i sistem za dispenzovanje napitaka koji koristi metodu za kalibraciju - Google Patents

Description

Opis pronalaska

Stanje tehnike predmetnog pronalaska

[0001] Konvencionalni sistemi za dispenzovanje napitka namenjeni za profesionalnu ili privatnu upotrebu kao što je na primer DraughtMaster™ sistemi proizvedeni od strane kompanije prijavioca su opisani u npr. WO2007/019848, WO2007/019849, WO2007/019850, WO2007/019851 i WO2007/ 019853. Ovakvi sistemi za dispenzovanje napitaka se koriste da skladište i dispenzuju uglavnom gazirane napitke kao što je pivo. Upotreba sistema za dispenzovanje napitaka za skladištenje i dispenzovanje napitaka obezbeđuje mnoge prednosti u poređenju sa upotrebom konzervi ili flaša. Većina komercijalnih sistema za dispenzovanje napitaka uključuju sistem za točenje za jednostavno dispenzovanje napitka u čašu za napitak i sistem za hlađenje za čuvanje napitka na konstantnoj i tačnoj niskoj temperaturi.

[0002] Iz higijenskih razloga svim delovima koji dolaze u kontakt sa napitkom se mora rukovati na sterilan način da bi se izbeglo da prljavština i bakterije uđu u napitak. Rast bakterija u napitku će značajno smanjiti ukus napitka i predstavljaće ozbiljan zdravstveni problem za bilo koga ko pije napitak. Stoga, u najmodernijim sistemima za dispenzovanje napitaka kontejner za napitak, linija za dispenzovanje koja je povezana sa ventilom za točenje su samo za jednu upotrebu. Na ovaj način napitak se čuva podalje od bilo kakvih mogućih kontaminanata tokom skladištenja i dispenzovanja. Da bi se osiguralo da se sterilnost delova koji dolaze u kontakt sa napitkom održava, stoga nije dozvoljeno rasklapati delove koji dolaze u kontakt sa napitkom, tj. isključivanje linije za dispenzovanje iz kontejnera ili ventila za točenje iz linije za točenje. Takva isključivanja će kompromitovati sterilnu okolinu napitka.

[0003] Neki sistemi za dispenzovanje napitaka, kao što je gore navedeni DraughtMaster™ sistem, koriste lagani, složivi kontejner ili bure za jednokratnu upotrebu za smeštanje napitka i sistem za stavljanje pod pritisak za dozvoljavanje protoka napitka od kontejnera do sistema za točenje.

Složivi kontejner za napitak je tipično napravljen od tankog i savitljivog plastičnog materijala i može čak biti u obliku plastične kese. Tipične zapremine napitka koji je uključen u kontejner za napitak su između 5-10 litara za sisteme koji su namenjeni privatnim korisnicima i između 10-50 litara za sisteme koji su namenjeni profesionalnim korisnicima kao što su barovi i restorani. Čak i veći kontejneri kao što su rezervoari od 1000 litara ili više mogu biti korišćeni za profesionalne korisnike koji imaju veoma veliki promet napitaka, kao što su arene, stadioni ili slično. Prazan prostor u kontejneru za napitak je ili veoma mali ili nepostojeći. Napunjen kontejner za napitak je smešten u unutrašnjoj zapremini komore za pritisak sistema za dispenzovanje napitka.

[0004] Pre nego što korisnik može započeti operacije dispenzovanja napitka, unapred napunjen složivi kontejner mora biti instaliran u komoru za pritisak sistema za dispenzovanje napitka. Komora za pritisak je stoga otvorena i kontejner za napitak je instaliran unutar nje, nakon čega je prostor za pritisak zapečaćen i stavljen pod pritisak. Pritisak u komori za pritisak sprečava svaki veliki gubitak gaziranja napitka i dozvoljava napitku da bude pokrenut do sistema za točenje preko linije za točenje tako što se kontejner za napitak stavlja pod pritisak. Kada je kontejner za pritisak prazan, složio se i može biti uklonjen iz unutrašnje zapremine tako što se komora za pritisak otvara.

[0005] Nedostatak gore navedenog sistema za dispenzovanje napitaka je da kontejner za napitak normalno ne može biti pregledan bez teškoća nakon instalacije zbog unutrašnje zapremine pod pritiskom. Pregled se samo može izvesti nakon što se prvo otpusti pritisak unutar komore za pritisak. Tipično, kontejner za napitak ostaje do nekoliko nedelja u komori za pritisak i tokom ovog vremena sistem za dispenzovanje napitaka može biti korišćen od strane više ljudi. Stoga, korisnik koji želi da dispenzuje napitak ne može jednostavno da utvrdi preostalu količinu napitka u sistemu za dispenzovanje napitka. Nasuprot tome, veoma je jednostavno za korisnika da odredi preostalu količinu napitka u flaši ili konzervi tako što će ili proceniti težinu napitka u kontejneru ili alternativno izvršiti vizuelni pregled.

[0006] Korisnik koji želi da izvrši seriju operacija dispenzovanja napitaka na primer da napuni napitkom nekoliko čaša za napitak za grupu ljudi, može povremeno da upravlja sistemom za dispenzovanje napitka koji ima nedovoljnu količinu napitka preostalu u kontejneru za napitak. Korisnik će stoga morati da prekine dispenzovanje kada je kontejner za napitak prazan. Takvi prekidi su veoma uznemirujući, posebno u slučaju kad je samo nekoliko članova grupe usluženo. Da je korisnik bio u mogućnosti da barem ima procenu preostalog napitka, korisnik bi možda želeo da koristi drugi sistem za dispenzovanje napitaka ili da uredi da nov ohlađen kontejner za napitak bude instaliran u sistem za dispenzovanje napitaka pre nego što započne operacije dispenzovanja. Stoga potrebne su tehnologije za procenjivanje količine napitka koja je preostala u kontejneru za napitak bez potrebe da se izvede procenivanje težine ili vizuelna inspekcija.

[0007] Jedan način da se utvrdi zapremina preostalog napitka u složivom kontejneru bi bila da se meri i čuva zapremina istočenog napitka i kontejnera za napitke koji ima unapred određenu zapreminu. Međutim, nemaju svi kontejneri za napitak unapred određenu zapreminu, na primer kada je kontejner za napitke iz kog je određena količina napitka već bila dispenzovana, instaliran u sistem za dispenzovanje napitaka. Dalje, pošto gazirani napitak kao što je pivo stvara barem neku količinu pene tokom dispenzovanja, pena već može biti stvorena u liniji za dispenzovanje koja vodi od kontejnera za napitak do sistema za točenje. Takva pena može da učini merenja protoka manje preciznim. Ovo može navesti korisnika da veruje da je manje napitka ostalo u kontejneru za napitak. Nadalje, merenje isticanja napitka nije poželjno pošto bi to zahtevalo mehaničke delove koji su u kontaktu sa napitkom. Tipično, iz higijenskih razloga svi delovi koji dolaze u kontakt sa napitkom u modernim sistemima za dispenzovanje napitka se mogu zameniti i samo su za jednokratnu upotrebu. Ovo bi zahtevalo da sistem za merenje bude zamenjljiv i samim tim veoma skup.

[0008] U stanju tehnike nekoliko pristupa je primenjeno za merenje napitka koji je preostao u kontejneru za napitak. Neke tehnike su bazirane na poziciji ventila za dispenzovanje ili slavine za napitak. Jedan primer aparature koja koristi poziciju ventila ili slavine da izračuna preostali sadržaj je opisan u US 4,225,057 A, čija aparatura koristi sredstva za detektovanje pozicije koja su povezana sa izlazom za napitak da bi se detektovalo pomeranje između otvorene i zatvorene pozicije otvora. Unapred određena brzina protoka kroz izlaz dozvoljava računanje ukupne količine fluida koji prolazi. Alternativno, kao što je opisano u US 5,511,694, računanje vremena tokom kojeg je ručica bila u otvorenoj poziciji se koristi da bi se izračunala preostala zapremina, koja je potom prikazana na displeju.

[0009] Prerađeno rešenje je stavljeno na uvid javnosti u US 2008/0071424 koji opisuje sistem za merenje protoka fluida baziran na pozicionom uređaju za detektovanje protoka koji je povezan sa mehanizmom za dispenzovanje sa kontrolnim ventilom za pretvaranje pozicione informacije u zapreminu protoka upotrebom funkcija transfera koje su bazirane na pritisku, prečniku linije itd.

Kompaktno rešenje je stavljeno na uvid javnosti u US 7,096,617 B2 u kojem je ručica slavine osvetljena pomoću izvora svetlosti. Senzor pokreta u ručici slavine startuje merač vremena kada se slavina pomeri, što nakon što se dostigne unapred određeno vreme, prekida dovod električne energije do izvora svetlosti, što označava da je bure skoro prazno. Kao dodatak gore navedenim dokumentima, nađene su reference koje izračunavaju preostalu zapreminu bazirano na delovanjima drugih elemenata uređaja za dispenzovanje, kao što su US 7,337,920 B2 koji koristi „step“ motor da dispenzuje fluid za ukus, broj dispenzovanja i zapremina svakog dispenzovanja se koriste kako bi se izračunala preostala zapremina. Još jedan primer je EP 1218 286 B1 u kojem su brojač zapremine i memorija montirani na bure, količina koja je istočena se koristi da se naznači kada je bure skoro prazno.

[0010] Veći broj tehnologija poznatih iz stanja tehnike koriste pritisak da bi izmerio sadržaj bureta. US 3,311,267 A stavlja na uvid javnosti cev za pregled koja je povezana sa linijom za točenje piva i prazan prostor u kontejneru, samim tim dozvoljavajući nivou piva u kontejneru da bude pročitan. Dalji dokumenti koji opisuju tehnologije koje koriste razliku u pritisku između napitka u kontejneru i gasa u praznom prostoru kontejnera su: GB 1223 848 A, US 3,956,934 A, GB 1577 499 A, GB 2077 432 A, GB 2099 584 A, EP 2065 685 A2, US 2009/0165477 A1. Dodatno, metoda za merenje zapremine napitka koji sadrži slad koji je spakovan u kesu u velikom rezervoaru je stavljena na uvid javnosti u EP 0791 810 A2 u kojem pregib odvojive cev u kesi ima senzor za razliku u pritisku. Dalja referenca u kojoj se merna cev stavlja na uvid javnosti je EP 2041 525 A1 gde je merna cev stavljena pod isti pritisak kao tečnost u kontejneru. Varijanta tehnika diferencijalnog pritiska za utvrđivanje nivoa tečnosti u kontejneru je stavljena na uvid javnosti u GB 2 192 989 A u kojoj je gas prisiljen da uđe u koplje koje ima otvor na dnu bureta. Kada mehurići počnu da izbijaju iz otvora, razlika u pritisku između obezbeđenog gasa i praznog prostora u buretu označava nivo napitka. Slična tehnika je opisana u objavljenom GB 2094 474. Pritisak se takođe može koristiti da se izmeri protok, kao što je opisano u EP 0414 156 A2 u kom merač protoka uključuje segment linije poznate dužine, veličine i materijala, koji obezbeđuje izmerivu razliku u pritisku zahvaljujući otporu kretanja tela u fluidu unutra. U WO 2004/050537 A2 opisana je tehnologija u kojoj je preostala zapremina napitka u kontejneru za napitak određena upotrebom protoka vremena promene rasta pritiska u buretu neposredno nakon normalnog ciklusa dispenzovanja. Međutim, ovo zahteva konstantno punjenje gasa, što može biti teško da se postigne korišćenjem standardne opreme. Fluktuacije pritiska u okviru sistema mogu tagođe da dovedu do grešaka u matematičkom određivanju protoka vremena promene rasta pritiska.

[0011] Još jedna dalja tehnologija iz stanja tehnike određuje zapreminu napitka koji teče iz kontejnera za napitke indirektno pomoću merenja ulivajućeg gasa koji zamenjuje napitak koji ističe. Na ovaj način problemi povezani sa direktnim merenjem napitka koji ističe iz kontejnera za napitke su izbegnuti. Ulivanje gasa pod pritiskom u kontejner je izmereno u tehnologiji koja je predstavljena u EP 2 053 014 A1. Preostala količina napitka u kontejneru za napitak je time izračunata na osnovu količine protoka gasa. Nedostatak ovakvih indirektnih metoda merenja je mogućnost kumulativnih sistemskih grešaka koje mogu značajno da utiču na krajnji rezultat, tj. određivanje zapremine napitka u skoro praznom kontejneru za napitke. Slična tehnika za flašu je opisana u EP 2091858 A1 gde pisak za sipanje ima jedinicu za merenje protoka vazduha za merenje uticanja vazduha u kontejner na koji je montiran pisak, i samim tim dispenzovana zapremina može biti određena.

[0012] Dalje reference iz stanja tehnike koriste težinu kontejnera za napitak da odrede preostalu sadržinu. Jedan primer je opisan u DE 3511 224 u kom uređaj za registrovanje sadržaja tečnosti iz kontejnera za napitak sadrži senzore za težinu kontejnera. Dalje reference su US 5,837,944 A, GB 2 354 080 A and US 7,255,003 B2. Merenje težine je takođe korišćeno da se dispenzuje unapred određena težina pomoću praćenja smanjene težine bureta koje služi za sbabdevanje kao što je opisano u US 5,007,560 A.

[0013] Dalje, tečni kristali koji su osetljivi na temperaturu su korišćeni da se detektuje nivo tečnosti u kontejneru. U US5894089A stavljena je na uvid javnosti tehnologija u kojoj je opisan indikator za detektovanje nivoa tečnosti, koji sadrži sud koji ima termo senzitivnu traku gde se tokom upotrebe topao ili hladan fluid sipa u sud pri čemu se sud pritiska uz zid kontejnera, što obezbeđuje promenu boje na nivou na kom se nalazi tečnost. Promena boje je uzrokovana različitim svojstvima prenošenja toplote praznog prostora u u kontejneru i tečnosti u kontejneru. Dalje reference uključuju US 6,260,414 B1, US 6,925,872 B2 i US 7,302,846 B2. Alternativna tehnika je opisana u EP 1009 978 A1 u kojem ručni uređaj uključuje sredstva osetljiva na toplotu za određivanje nivoa fluida u kontejneru, koja dalje uključuju mikroprocesor za izračunavanje količine fluida u kontejneru.

[0014] Dalje, elektrode su korišćene da se detektuje nivo tečnosti, jedna referenca bi bila GB 2 170 602 A, u kom je nivo tečnosti u sudu izmeren korišćenjem kapacitivnosti između prvog i drugog električnog provodnika koji su postavljeni na prvom i drugom nivo, kapacitet varira sa nivoom tečnosti. Trenutni protok između dva detektora može takođe biti korišćen da se odredi da li su detektori prekriveni tečnošću, kao što je opisano u US 4,732,297 A.

[0015] Dalje, svetlo je bilo korišćeno da se detektuje nivo tečnosti u kontejneru. GB 2273 560 A opisuje aparaturu za detekciju tečnosti koja ima fotoelektrični senzor za određivanje kada se nivo tečnosti smanjio ispod unapred određenog nivoa. Razlika u indeksu refleksije između tečnosti i gasa u praznom prostoru u kontejneru utiče na unutrašnju refleksiju u senzoru. Protok tečnosti može takođe da bude detektovan pomoću svetlosti kako je opisano u US 6,819,250 B2 u kom senzor za tečnost sadrži telo u obliku cevi koje emituje svetlo kroz koje protiče tečnost, i foto senzor montiran na telu detektuje prisustvo ili odsustvo tečnosti koja protiče kroz telo u obliku cevi. Kamere se koriste u mašinama za punjenje napitkom kao što je opisano u EP 0613 854 B1 u kom su nivoi tečnosti određeni upotrebom video kamera. JP 2007-278778 stavlja na uvid javnosti aparaturu za ispitivanje kontejnera napunjenih tečnišću gde je nivo tečnosti detektovan pomoću detektovanja rendgenskog svetla koje prolazi kroz kontejner. Međutim, gore navedene metode su teške za upotrebu u kombinaciji sa složivim kontejnerima usled nepredvidive deformacije takvih kontejnera tokom dispenzovanja.

[0016] Ultrazvuk je predložen za korišćenje za određivanje nivoa tečnosti u EP 1506 523, koji stavlja na uvid javnosti tehnologiju u kojoj bežični uređaj za komunikaciju smešten unutar uređaja sa ventilom kontejnera za napitke može da komunicira sa dodatnim senzorima da bi se utvrdio nivo tečnosti kroz merenje rezonance cevi za punjenje unutar kontejnera, korišćenjem piezoelektričnog aktuatora. Dalje, JP 2005-274204 A stavlja na uvid javnosti provodnik za merenje koji koristi dva ultra zvučna oscilatora za merenje vremenskog kašnjenja ultra zvučnih talasa u protoku piva da bi se utvrdio protok piva.

[0017] US 5,909,825 definiše sistem za dispenzovanje napitaka koji koristi prve i druge kontejnere, od kojih svaki ima plutajući senzor da naznači nivo tečnosti unutar svakog kontejnera. Dalje, GB 2263687 A stavlja na uvid javnosti merač protoka koji ima element koji se može rotirati pomoću protoka piva. US20050194399A1 stavlja na uvid javnosti sistem za dispenzovanje napitaka koji meri protok piva pomoću zapremine. Senzor protoka korist turbine i infra crveno svetlo da postigne signal protoka. Sve od gore navedenih tehnologija zahtevaju značajne modifikacije na postojećim sistemima za dispenzovanje napitaka. Svi gore navedeni US (američki) patentni dokumenti su inkorporirani ovde po referenci.

[0018] Kompanija prijavilac je veoma skoro otkrila novu tehniku za merenje preostale količine napitka u sistemu za dispenzovanje napitaka. Tehnika je opisana detaljno u WO 2012/010659. Tehnika uključuje podizanje pritiska u komori za pritisak od unapred određene vrednosti niskog pritiska do unapred određene vrednosti visokog pritiska i uspostavljanje mere preostale zapremine napitka koja je uključena u složiv kontejner za napitak na osnovu specifične zapremine gasa koji je uveden u unutrašnju zapreminu komore za pritisak po operativnom ciklusu pomoću sistema za stavljanje pod pritisak, broja operativnih ciklusa i zapremine komore za pritisak.

[0019] Upotrebom gore navedene metode, kompanija prijavilac je otkrila da je kritično da se ima tačna vrednost specifične zapremine gasa koji se uvodi u unutrašnju zapreminu komore za pritisak po operativnom ciklusu pomoću sistema za stavljanje pod pritisak. Kada se izračunava preostala zapremina napitka, specifična zapremina gasa uvedena po operativnom ciklusu će biti pomnožena sa brojem operativnih ciklusa. Svaka greška u specifičnoj zapremini će stoga takođe biti pomnožena i stoga ima veliki uticaj na finalni rezultat, tj. određivanje preostalog napitka.

[0020] Greška u specifičnoj zapremini može imati različite razloge. Tipično, pumpa i slični sistemi za stavljanje pod pritisak imaju fabričko odstupanje koja može izazvati grešku. Dalje, upotreba i habanje sistema za stavljanje pod pritisak može uticati na specifičnu zapreminu. Još dalje, tokom vremena može doći do povećanog curenja u sistemu za stavljanje pod pritisak, ovakvo curenje može rezultovati greškom u specifičnoj zapremini.

[0021] Stoga, cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi tehnologije za precizno merenje specifične zapremine gasa koji je uveden u unutrašnju zapreminu komore za pritisak po operativnom ciklusu od strane sistema za stavljanje pod pritisak.

Rezime predmetnog pronalaska

[0022] Gore navedeni zajedno sa mnogim drugim ciljevima, koji će biti očigledni iz detaljnog opisa predmetnog pronalaska dole, su u skladu sa prvim aspektom prema predmetnom pronalasku koji je dobijen pomoću metode za kalibraciju, metoda koja sadrži korake: obezbeđivanje sistema za dispenzovanje napitaka, sistem za dispenzovanje napitaka koji sadrži komoru za pritisak koja ima poklopac koji se može pomeriti i koji definiše prvu unutrašnju zapreminu, komora za pritisak je fluidno povezana sa sistemom za stavljanje pod pritisak, sistem za stavljanje pod pritisak je sposoban da obezbedi specifičnu zapreminu gasa po operativnom ciklusu sistema za stavljanje pod pritisak do prve unutrašnje zapremine komore za pritisak, komora za pritisak dalje ima senzor za pritisak za detektovanje pritiska prve unutrašnje zapremine komore za pritisak, obezbeđivanje složivog kontejnera za napitke, složivi kontejner za napitke koji uključuje drugu unutrašnju zapreminu napitka, druga unutrašnja zapremina je manja od prve unutrašnje zapremine, napitak je poželjno gazirani napitak kao što je pivo gazirani sok ili vino, otvaranje poklopca kojim se uvodi kontejnera za napitke u prvu unutrašnju zapreminu komore za pritisak i zatvaranje poklopca,

povećanje vrednosti pritiska od unapred određene vrednosti niskog pritiska do unapred određene vrednosti visokog pritiska upotrebom sistema za stavljanje pod pritisak, određivanje broja operativnih ciklusa koji definišu sumu operativnih ciklusa sistema za stavljanje pod pritisak koji je korišćen za podizanje vrednosti pritiska od unapred određene vrednosti niskog pritiska do unapred određene vrednosti visokog pritiska, i

uspostavljaje mere specifične zapremine gasa po operativnom ciklusu sistema za stavljanje pod pritisak sistema za dispenzovanje napitaka upotrebom unapred određene vrednosti niskog pritiska, unapred određene vrednosti visokog pritiska, prve unutrašnje zapremine, druge unutrašnje zapremine i broja broja operativnih ciklusa.

[0023] Složivi kontejner bi trebao da bude tipa koji se deformiše tokom operacija dispenzovanja napitka. Druga unutrašnja zapremina je definisana suštinski pomoću zapremine samog kontejnera za napitke, i kada je prazan kontejner za napitke će biti potpuno složen ili ravan. Druga unutrašnja zapremina isključuje mali prazan prostor u kontejneru i zapreminu čvrstog materijala koji čini kontejner za napitke. Ukupna zapremina praznog prostora u kontejneru i zapremina čvrstog materijala koji čini kontejner za napitke bi poželjno trebala da bude manja od 5% druge unutrašnje zapremine. Komora za pritisak bi trebala da bude rigidna, tj. trebala bi da bude sposobna da izdrži pritisak od najmanje nekoliko bara iznad atmosferskog pritiska bez stvaranja izbočina ili deformisanja. Zapremina ostatka, koja je prva unutrašnja zapremina komore za pritisak od koje je oduzeta zapremina druge unutrašnje zapremine koja je zapremina napitka, bi trebala da bude prilično mala kada je nov pun kontejner za napitke unešen u komoru za pritisak, kao što je 1%-50%, poželjno 2%-20%, od početne zapremine napitka.

[0024] Sistem za stavljanje pod pritisak može biti pumpa ili kompresor koji je sposoban da uvede specifičnu zapreminu atmosferskog gasa u komoru za pritisak po operativnom ciklusu, nezavisno od pritiska unutra. Poželjni sistemi za stavljanje pod pritisak uključuju pumpe sa klipovima koji se naizmenično rotiraju, međutim, drugi tipovi kompresora kao što je aksijalni protočni kompresor, su jednako izvodljivi. Sistem za stavljanje pod pritisak se poželjno pokreće pomoću električnog motora, međutim drugi izvori snage, kao što su hemijski, hidraulični ili pneumatski izvori snage su izvodljivi. Senzor pritiska može na primer biti električni senzor ili prekidač za pritisak za utvrđivanje pritisaka oko atmosferskog pritiska. Može se uzeti u obzir da je pritisak izvan sistema za dispenzovanje napitaka 1 atm ili 1 bar. Vrednost niskog pritiska i vrednost visokog pritiska mogu biti izabrane proizvoljno. Međutim, vrednost niskog pritiska može poželjno biti dovoljno visoka da bi se dozvolilo pogodno dispenzovanje napitka, dok vrednost visokog pritiska može poželjno biti dovoljno niska da se ne stvori preterano penušanje dispenzovanog napitka.

[0025] Kada je kontejner za napitak uveden u komoru za pritisak i komora za pritisak je zapečaćena primenom poklopca, druga unutrašnja zapremina kontejnera za napitke je prilično dobro poznata, pošto je proizvođač napitka u obavezi da naznači ukupnu količinu napitka u kontejneru. Druga unutrašnja zapremina napitka ne sme ni pod kojim okolnostima biti ispod naznačene količine; u suprotnom potrošač je platio za napitak koji nikada nije dobio. Proizvođači će se naravno truditi da održavaju procenat greške što je niže moguće, pošto svaka velika varijacija u sadržini napitka u različitim kontejnerima može biti smatrana nepoštenom. Otud, zapremina napitka uključenog u kontejner za napitke, tj. druga unutrašnja zapremina, se može smatrati poznatom sa jako malim odstupanjima.

[0026] Specifična zapremina gasa uvedenog po operativnom ciklusu sistema za stavljanje pod pritisak je vrednost koja može značajno varirati tokom vremena i između različitih lokacija. Prema tome, kada je nov kontejner za napitke koji ima poznatu drugu unutrašnju zapreminu, smešten u komoru za pritisak, specifična zapremina gasa koja je uvedena po operativnom ciklusu sistema za stavljanje pod pritisak može biti kalibrisana upotrebom unapred određene vrednosti niskog pritiska, unapred određene vrednosti visokog pritiska, prve unutrašnje zapremine, druge unutrašnje zapremine, i broja operativnih ciklusa. Jedinica za izračunavanje može biti korišćena u ovu svrhu.

[0027] Izračunata vrednost specifične zapremine gasa koji je uveden po operativnom ciklusu koja se koristi za merenje preostale zapremine napitka je uspostavljena, kao što će biti objašnjeno ispod dok se novi kontejner za napitke ne unese u komoru za pritisak. Varijacije u temperaturi i vazdušnom pritisku i degradacije kao što je curenje, će uticati na specifičnu zapreminu gasa koji je uveden po operativnom ciklusu.

[0028] U skladu sa daljim tehničkim rešenjem prvog aspekta predmetnog pronalaska, mera specifične zapremine gasa po operativnom ciklusu je uspostavljena pomoću: izračunavanja proizvoda pomoću množenja razlike između unapred određene vrednosti visokog pritiska i unapred određene vrednosti niskog pritiska, i razlike između prve unutrašnje zapremine i druge unutrašnje zapremine i deljenjem proizvoda sa brojem operativnih ciklusa.

[0029] Spoljni pritisak sistema za dispenzovanje napitaka se može koristiti kao referentni pritisak, tj. 1 bar. Ovo je logično pošto će pritisak dispenzovanja biti pritisak unutar komore za pritisak minus pritisak izvan komore za pritisak. Zapremina preostalog napitka posebno zapremina gasa po operativnom ciklusu Vspecmože biti ustanovljen pomoću sledeće formule korišćenjem Zakona idealnog gasa:

Gde je Plowunapred određena vrednost niskog pritiska, Phighje unapred određena vrednost visokog pritiska, Vinje zapremina prve unutrašnje zapremine, Vbevje zapremina druge unutrašnje zapremine, I nopje broj operativnih ciklusa sistema za stavljanje pod pritisak Vbev= Vin–

[0030] U skladu sa daljim tehničkim rešenjenjem prvog aspekta, broj operativnih ciklusa je određen pomoću merenja vremena tokom kojeg se izvode operativni ciklusi, ili, alternativno, tamo gde se sistem za stavljanje pod pritisak pokreće električnim motorom, broj operativnih ciklusa je određen pomoću merenja obrta električnog motora tokom kojih se izvode operativni ciklusi, ili, takođe alternativno, gde sistem za stavljanje pod pritisak sadrži klip koji se naizmenično rotira, broj operativnih ciklusa je određen merenjem broja fluktuacija pritiska koje se dešavaju unutar unutrašnje zapremine kada je sistem za stavljanje pod pritisak aktiviran, ili, alternativnije tamo gde se sistem za stavljanje pod pritisak pokreće električnim motorom i sistem za stavljanje pod pritisak sadrži klip koji se naizmenično okreće, broj operativnih ciklusa je određen merenjem broja strujnih pikova u struji kojom se snabdeva električni motor.

[0031] U slučaju da sistem za stavljanje pod pritisak dostigne nominalnu radnu brzinu brzo i ne pati od nikakvih značajnih odlaganja u početku, broj operacija može biti određen pomoću vremena tokom kojeg je sistem za stavljanje pod pritisak aktiviran. Alternativno, pod uslovom da je električni motor korišćen za napajanje sistema za stavljanje pod pritisak i broj obrtaja električnog motora ili zamajca koji je pavezan na njega može biti nadgledan upotrebom električnog kontakta ili fotoćelije ili sličnog. Još alternativnije, pod uslovom da se klip koji se naizmenično okreće koristi u sistemu za stavljanje pod pritisak, elektronski senzor ili prekidač za pritisak korišćen za merenje pritiska unutrašnje zapremine mogu biti korišćeni, pošto svaki zamah klipa koji se naizmenično okreće proizvodi talas pritiska u unutrašnju komoru. Merenjem broja talasa pritiska, procena broja ciklusa može biti napravljena. Dalje alternativno, pod uslovom da se električni motor koristi za napajanje sistema za stavljanje pod pritisak i klip koji se naizmenično okreće se koristi u sistemu za stavljanje pod pritisak, kablovi za dovod energije električnog motora mogu biti nadgledani i broj pikova struje koji se pojavljuju u struji kojom se napaja električni motor mogu biti izmereni. Svaki pik struje odgovora jednom obrtu pošto se maksimum struje dogadja jednom u svakom operativnom ciklusu na tački najvećeg opterećenja, tj. kompresije, klipa koji se naizmenično okreće.

[0032] U skladu sa daljim tehničkim rešenjem prvog aspekta predmetnog pronalaska, unapred određena vrednost niskog pritiska je u redosledu od 1.4-1.6 bar-a, kao što je 1.5 bar-a, i, unapred određena vrednost visokog pritiska je u redosledu od 1.6-1.8 bar-a, kao što je 1.7 bara. Gore navedene vrednosti su tipične za postizanje dobrog protoka napitka dok se izbegava preterano penušanje.

[0033] U skladu sa daljim tehničkim rešenjem prvog aspekta predmetnog pronalaska, druga unutrašnja zapremina je između 10 litara i 10.1. litara. Deset litara je tipična količina napitka koji je obezbeđena u kontejnerima za potrošače i manje ustanove. Tipično, procenat greške je manji od 1%.

[0034] U skladu sa daljim tehničkim rešenjem prvog aspekta predmetnog pronalaska, unapred određena vrednost niskog pritiska i/ili unapred određena vrednost visokog pritiska i/ili druga unutrašnja zapremina je uneta upotrebom uređaja za unos sistema za dispenzovanje napitaka. U nekim slučajevima komora za pritisak može biti locirana na promenljivoj razdaljini od uređaja za točenje i stoga zahteva različit pritisak dispenzovanja. Komora za pritisak može biti pogodna za smeštanje kontejnera za napitke različitih veličina. U takvim slučajevima, uređaj za unos, kao što su tastatura ili dugme, se mogu koristiti da se ustanove gore navedene vrednosti u jedinici za izračunavanje sa ciljem da se osigura tačna kalibracija.

[0035] U skladu sa daljim tehničkim rešenjem prvog aspekta predmetnog pronalaska, prva unutrašnja zapremina je kompenzovana pomoću zapremine plastičnog materijala koji se koristi za kontejner. Tipično, kontejner je u potpunosti napravljen od plastičnog materijala. Plastični material koji sačinjava kontejner se ne može komprimovati i ustvari je jednak smanjenju prve unutrašnje zapremine komore za pritisak. Stoga, u slučaju da je zapremina plastičnog materijala poznata, prva unutrašnja zapremina može biti kompenzovana za ovu količinu.

[0036] U skladu sa daljim tehničkim rešenjem prvog aspekta predmetnog pronalaska, metoda može uključivati korak koji predstavlja vizualnu indikaciju koja je vidljiva izvan sistema za dispenzovanje napitka, mere specifične zapremine gasa po operativnom ciklusu. Poželjno, neka vizuelna indikacija je data o zapremini gasa po operativnom ciklusu. Indikacija može na primer biti analogni ili digitalni pribor za merenje, jedno ili više svetala ili slično.

[0037] U skladu sa daljim tehničkim rešenjem prvog aspekta predmetnog pronalaska, prva unutrašnja zapremina je u rasponu između 5 litara i 50 litara, kao što je 5-10 litara, 10-20 litara, 20-30 litara, 30-40 litara, ili 40-50 litara. Tipične zapremine privatnih ili malih komercijalnih sistema su između 5-10 litara, i od velikih komercijalnih sistema i profesionalnih sistema između 10-50 litara.

[0038] U skladu sa daljim tehničkim rešenjem prvog aspekta predmetnog pronalaska, metoda dalje sadrži korak: merenje jedinice vremena koja predstavlja vreme koje je potrebno za podizanje pritiska od unapred određene vrednosti niskog pritiska do unapred određene vrednosti visokog pritiska, i uspostavljanja mere specifične zapremine gasa po vremenskoj jedinici operacije sistema za stavljanje pod pritisak sistema za dispenzovanje napitaka upotrebom unapred određene vrednosti niskog pritiska, unapred određene vrednosti visokog pitiska, prve unutrašnje zapremine, druge unutrašnje zapremine, i vremenske jedinice. Zapremina napitka po vremenskoj jedinici može biti uspostavljena. Vremenska jedinica može biti sekunda, milisekunda itd.

[0039] Gore navedeni zajedno sa brojnim drugim ciljevima, koji će biti očigledni iz detaljnog opisa predmetnog pronalaska ispod, su u skladu sa drugim aspektom prema predmetnom pronalasku koji je ostvaren pomoću metode za određivanje preostale zapremine napitka, metoda koja sadrži izvođenje metode kalibracije u skladu sa bilo kojim od prethodnih patentnih zahteva, i dalje izvođenje sledećih koraka kao odgovora na detektovanje vrednosti niskog pritiska unutrašnje zapremine: povećavanje pritiska u unutrašnjoj zapremini od vrednosti niskog pritiska do vrednosti visokog pritiska upotrebom sistema za stavljanje pod pritisak, određivanjem broja operativnih ciklusa koji definišu zbir operativnih ciklusa sistema za stavljanje pod pritisak koji se koristi za podizanje vrednosti pritiska od unapred određene vrednosti niskog pritiska do unapred određene vrednosti visokog pritiska, i uspostavljanje mere preostale zapremine napitka koji je uključen u složivi kontejner za napitke, pri čemu je mera zasnovana na specifičnoj zapremini gasa po operativnom ciklusu sistema za stavljanje pod pritisak, prvoj unutrašnjoj zapremini, unapred određenoj vrednosti niskog pritiska, i unapred određenoj vrednosti visokog pritiska.

[0040] Kada se pritisak u unutrašnjoj zapremini smanjio ispod vrednosti niskog pritiska, bez obzira na to da li je smanjenje pritiska rezultat curenja gasa iz prve unutrašnje zapremine ili rezultat operacija dispenzovanja napitka, sistem za stavljanje pod pritisak se aktivira da bi povratio visoki pritisak. Razmatrano je da neki sistemi za dispenzovanje napitaka mogu dozvoliti niži pritisak pre nego što aktiviraju sistem za stavljanje pod pritisak, na primer sistem za stavljanje pod pritisak ne mora biti aktiviran pre nego što je operacija dispenzovanja napitka prekinuta. Zapremina gasa koja je obezbeđena do unutrašnje zapremine može biti određena pomoću sistema za stavljanje pod pritisak. Zapremina preostale zapremine može biti određena kao zapremina gasa koji je obezbeđen do unutrašnje zapremine podeljena sa razlikom između vrednosti visokog pritiska i vrednosti niskog pritiska. Zapremina preostalog napitka u fleksibilnom kontejneru u datom trenutku može biti određena oduzimanjem unutrašnje zapremine od preostale zapremine. Razmatrano je da su zidovi kontejnera tanki i da samim tim ne utiču na rezultate merenja, ili da zapremina zidova može biti kompenzovana. Jedinica za izračunavanje sistema za dispenzovanje napitka može biti korišćena za izvođenje proračuna. Jedinica za izračunavanje koja izvodi proračune može uključivati mikroprocesor. Predmetna metoda se poželjno koristi tokom dispenzovanja koje ne uključuje napitak, tj. sistem za stavljanje pod pritisak se aktivira tokom dispenzovanja koje ne uključuje napitak. Metoda može takođe da bude korišćena tokom dispenzovanja napitka kada je zapremina napitka dispenzovanog po sekundi značajno manja od zapremine gasa pod pritiskom koji je uveden u preostalu zapreminu po sekundi pomoću sistema za stavljanje pod pritisak. Predmetna metoda meri preostalu zapreminu napitka u kontejneru za napitak kao meru apsolutne zapremine bez oslanjanja na bilo koje prethodno merenje. Zapremina uvedenog gasa po operativnom ciklusu je utvrđena pomoću prethodne kalibracije kada je nov kontejner uveden u komoru za pritisak.

[0041] U skladu sa daljim tehničkim rešenjem drugog aspekta predmetnog pronalaska, metoda koja dalje sadrži korake izvođenja re-kalibracije pomoću uspostavljanja mere specifične zapremine gasa po operativnom ciklusu sistema za stavljanje pod pritisak sistema za dispenzovanje napitaka upotrebom unapred određene vrednosti niskog pritiska, unapred određene vrednosti visokog pritiska, prve unutrašnje zapremine, druge unutrašnje zapremine i broja operativnih ciklusa. U slučaju promene spoljnih uslova, tj. velike promene u okolnoj temperature ili pritisku, re-kalibracija može biti korišćena upotrebom izračunate preostale zapremine kontejnera.

[0042] Gore navedeni zajedno sa brojnim drugim ciljevima, koji će biti očigledni iz detaljnog opisa predmetnog pronalaska ispod, su u skladu sa trećim aspektom prema predmetnom pronalasku koji je postignut pomoću sistema za dispenzovanje napitaka, sistem za dispenzovanje napitaka koji sadrži: komoru za pritisak koja ima poklopac koji se može ukloniti i koja definiše prvu unutrašnju zapreminu za prijem složivog kontejnera za napitak, složivi kontejner za napitak koji uključuje drugu unutrašnju zapreminu napitka, drugu unutrašnju zapreminu koja je manja od prve unutrašnje zapremine, napitak koji je poželjno gazirani napitak kao što je pivo ili gazirani sok, sistem za stavljanje pod pritisak fluidno povezan sa komorom za pritisak, sistem za stavljanje pod pritisak koji je sposoban da obezbedi specifičnu zapreminu gasa po operativnom ciklusu sistema za stavljanje pod pritisak do prve unutrašnje zapremine komore za pritisak, sistem za stavljanje pod pritisak koji je sposoban da poveća vrednost pritiska od unapred određene vrednosti niskog pritiska do unapred određene vrednosti visokog pritiska, senzor za pritisak za otkrivanje vrednosti pritiska koja odgovara apsolutnom pritisku prve unutrašnje zapremine komore za pritisak, jedinicu za izračunavanje za utvrđivanje broja operativnih ciklusa koja definiše zbir operativnih ciklusa sistema za stavljanje pod pritisak koji se koriste za podizanje vrednosti pritiska od unapred određene vrednosti niskog pritiska do unapred određene vrednosti visokog pritiska, i jedinicu za obradu za uspostavljanje mere specifične zapremine gasa po operativnom ciklusu sistema za stavljanje pod pritisak sistema za dispenzovanje napitaka upotrebom unapred određene vrednosti niskog pritiska, unapred određene vrednosti visokog pritiska, prve unutrašnje zapremine, druge unutrašnje zapremine i broja operativnih ciklusa.

[0043] Očigledno je da predmetni sistem u skladu sa trećim aspektom predmetnog pronalaska može biti korišćen zajedno sa bilo kojom od metoda u skladu sa prvim aspektom ili drugim aspektom predmetnog pronalaska.

[0044] U skladu sa daljim tehničkim rešenjem trećeg aspekta, sistem za stavljanje pod pritisak uključuje kućište, klip koji se naizmenično okreće koji radi unutar kućišta i jednosmerni ventil, svaki operativni ciklus uključuje koji zamah unapred i odmah zatim zamah unazad klipa, specifičnu zapreminu koja je jednaka zapremini koja je pokrivena svakim zamahom klipa, ili alternativno gde sistem za stavljanje pod pritisak uključuje kućište i rotirajući deo koji radi unutar kućišta, svaki operativni ciklus uključuje rotaciju od 360 stepeni dela za rotiranje, specifičnu zapreminu koja je jednaka zapremini koja je pokrivena rotacionim delom tokom rotacije od 360 stepeni. Ventili, pumpe sa membranama, rotori ili vrata mogu biti korišćeni da se ogradi specifična zapremina gasa po operativnom ciklusu sistema za stavljanje pod pritisak sistema za dispenzovanje napitaka. Specifična zapremina gasa po operativnom ciklusu sistema za stavljanje pod pritisak sistema za dispenzovanje napitaka bi trebala da bude kompresovana do pritiska prve unutrašnje zapremine pre ili tokom ulaska u unutrašnju zapreminu. Gas je tipično vazduh.

[0045] Gore navedeni zajedno sa brojnim drugim ciljevima, koji će biti evidentni iz detaljnog opisa predmetnog pronalaska ispod, su u skladu sa četvrtim aspektom prema predmetnom pronalasku ostvareni pomoću kombinovane metode kalibracije i dispenzovanja, metoda koja sadrži korake: obezbeđivanja sistema za dispenzovanje napitaka, sistem za dispenzovanje napitaka koji sadrži komoru za pritisak koja ima poklopac koji se može ukloniti i koja definiše prvu unutrašnju zapreminu, komora za pritisak je fluidno povezana sa sistemom za stavljanje pod pritisak, sistem za stavljanje pod pritisak je sposoban da obezbedi specifičnu zapreminu gasa po operativnom ciklusu sistema za stavljanje pod pritisak do prve unutrašnje zapremine komore za pritisak, komora za pritisak koja dalje ima senzor za pritisak prve unutrašnje zapremine komore za pritisak, obezbeđivanja složivog kontejnera za pritisak, složivi kontejner za pritisak koji uključuje drugu unutrašnju zapreminu napitka, druga unutrašnja zapremina je manja od prve unutrašnje zapremine, napitak je poželjno gazirani napitak kao što je pivo ili gazirani sok, otvaranja poklopca, uvođenja kontejnera za napitke u prvu unutrašnju zapreminu komore za pritisak i zatvaranja poklopca, povećavanja vrednosti pritiska od unapredodređene vrednosti niskog pritiska do unapred određene vrednosti visokog pritiska upotrebom sistema za stavljanje pod pritisak, dispenzovanja druge unutrašnje zapremine napitka iz složivog kontejnera za napitke upotrebom sistema za dispenzovanje dok se održava vrednost visokog pritiska unutar prve unutrašnje zapremine upotrebom sistema za stavljanje pod pritisak, određivanja broja operativnih ciklusa koji definišu zbir operativnih ciklusa sistema za stavljanje pod pritisak koji se koristi za dispenzovanje druge unutrašnje zapremine napitka, i uspostavljanje mere specifične zapremine gasa po operativnom ciklusu sistema za za stavljanje pod pritisak upotrebom unapred određene vrednosti visokog pritiska, druge unutrašnje zapremine i broja operativnih ciklusa.

[0046] Evidentno je da će se zapremina gasa po operativnom ciklusu sistema za stavljanje pod pritisak polako smanjivati tokom vremena usled degradacije sistema za stavljanje pod pritisak tokom vremena. Gore navedeni alternativni način uspostavljanja mere specifične zapremine gasa po operativnom ciklusu sistema za stavljanje pod pritisak može biti korišćen za izvođenje samo kalibracije sa ciljem da se eliminiše uticaj habanja sistema za stavljanje pod pritisak.

[0047] Kada je nov složivi kontejner za napitke uveden u komoru za pritisak, poklopac je zatvoren i pritisak u komori za pritisak je povećan do vrednosti visokog pritiska, sistem je operativan, tj. spreman za izvođenje operacija dispenzovanja napitaka. Kada je kontejner za napitke potpuno složen, tj. kada je sav napitak dispenzovan, i pritisak u komori za pritisak se vratio do vrednosti visokog pritiska, unutrašnja zapremina napitka iz složivog kontejnera za napitke je zamenjena gasom pod pritiskom iz sistema za stavljanje pod pritisak. Merenjem ukupnog broja operativnih ciklusa koji su korišćeni između prve operacije dispenzovanja iz novog kontejnera za napitke i povratka vrednosti visokog pritiska nakon finalne operacije dispenzovanja kada je kontejner za napitke prazan, zapremina gasa po operativnom ciklusu može biti izvedena. Poželjno, pritisak se drži približno konstantno na visokoj vrednosti pritiska između operacija dispenzovanja i svakog operativnog ciklusa koji je izveden između operacija dispenzovanja, na primer da se kompenzuje curenje pritiska iz komore za pritisak, može biti uklonjen iz mere ukupnog broja operativnih ciklusa. Na ovaj način, mera ukupnog broja operativnih ciklusa će odgovarati ukupnom broju ciklusa koji su izvedeni pomoću sistema za stavljanje pod pritisak za zamenu druge unutrašnje zapremine napitka gasom pod pritiskom koji je stavljen pod pritisak do vrednosti visokog pritiska.

[0048] Mera specifične zapremine gasa po operativnom ciklusu može stoga biti izvedena od vrednosti visokog pritiska, druge unutrašnje zapremine i broja operativnih ciklusa. Ova mera može biti čuvana i degradacija sistema za stavljanje pod pritisak može biti praćena tokom vremena. Nakon određene degradacije, na primer za 50% korisnik može biti obavešten da bi sistem za stavljanje pod pritisak trebao da bude zamenjen ili remontovan.

Kratak opis nacrta

[0049] Slika 1A je prikaz vertikalnog preseka sistema za dispenzovanje napitaka u skladu sa predmetnim pronalaskom u otvorenom stanju.

Slika 1B je prikaz vertikalnog preseka sistema za dispenzovanje napitaka u skladu se predmetnim pronalaskom u zatvorenom stanju.

Slika 1C je prikaz vertikalnog preseka sistema za dispenzovanje napitaka u skladu sa predmetnim pronalaskom u stanju dispenzovanja napitka.

Slika 1D je prikaz vertikalnog preseka u skladu sa predmetnim pronalaskom u stanju obnavljanja pritiska tokom dispenzovanja koje ne uključuje napitke.

Slika 1E je prikaz vertikalnog preseka sistema za dispenzovanje napitaka u skladu sa predmetnim pronalaskom u stanju obnavljanja pritiska tokom dispenzovanja koje ne uključuje napitak.

Slika 2 je prikaz vertikalnog preseka daljeg tehničkog rešenja sistema za dispenzovanje napitaka u skladu sa predmetnim pronalaskom u stanju dispenzovanja i obnavljanja pritiska.

Slika 3 je prikaz vertikalnog preseka još jednog tehničkog rešenja sistema za dispenzovanje napitaka u skladu sa predmetnim pronalaskom u stanju dispenzovanja.

Slika 4A je prikaz iz perspektive daljeg tehničkog rešenja sistema za dispenzovanje napitaka u skladu sa predmetnim pronalaskom.

Slika 4B je prikaz iz perspektive još jednog tehničkog rešenja sistema za dispenzovanje napitaka u skladu sa predmetnim pronalaskom.

Slika 5 je grafički prikaz broja operativnih ciklusa u odnosu na zapreminu u litrima vazduha koji je uveden u sistem za dispenzovanje napitaka.

Detaljni opis nacrta

[0050] Slika 1A je prikaz vertikalnog preseka sistema za dispenzovanje napitaka 10. Sistem za dispenzovanje napitaka 10 sadrži kućište 12 i prvu unutrašnju zapreminu 14 koje konstituišu komoru za pritisak. Prva unutrašnja zapremina 14 je tipično ohlađena elementom za hlađenje (nije prikazan). Prva unutrašnja zapremina 14 sadrži savitljivi kontejnera za napitke 16 koji je napunjen drugom unutrašnjom zapreminom gaziranog napitka 18. Kontejner za napitke 16 ja fiksiran za bazni panel 20 od nesavitljive plastike na primer pomoću mehanizma za povezivanje na klik (clickfit) za komplet prirubnica 22 kontejnera za napitak 16. Kontejner za napitak 16 sadrži izlaz za napitak 24 koji je inicijalno zapečaćen membranom koja se može probušiti na baznom panelu 20. Bazni panel 20 kontejnera za napitke 16 je fiksiran za kućište 12 pomoću baznog dela 26. Bazni deo 26 sadrži element za bušenje 28 koji je u fluidnoj komunikaciji sa linijom za dispenzovanja 30. Kada je novi kontejner za napitak 16 instaliran, bazni deo 26 se nalazi nasuprot baznog panela 20 kontejnera za napitke 16 tako da je izlaz za napitke 24 probušen elementom za bušenje 28 i linija za dispenzovanje 30 je stavljena u fluidnu komunikaciju sa napitkom 18. Bazni deo 26 je povezan sa mogućnošću otpuštanja sa kućištem 12, na primer pomoću mehanizma podešavanja pomoću kopče (snap-fit) ili pomoću mehanizma podešavanja pomoću šrafa (screw fit). Kada je povezan sa kućištem 12, bazni deo 26 primenjuje silu na bazni panel 20, i time fiksira kontejner za napitke 16 na kućište 12 na stabilan i siguran način. Zaptivak 32 zaptiva bazni deo 26 na kućište 12. Kućište dalje sadrži baznu jedinicu 34 za zaptivanje prve unutrašnje zapremine 14. Bazna jedinica 34 uključuje posudu za sakupljanje kapi. Tokom instalacije kontejnera za napitke 16 kućište 12 je pivotirano od bazne jedinice 34 radi dozvoljavanja baznom delu 26 da bude uklonjen i kontejneru za napitke 16 da bude uveden u prvu unutrašnju zapreminu 14 kućišta 16. Bazna jedinica 34 zaptiva kućište 12 daljim zaptivcima 36.

[0051] Linija za dispenzovanje 30 transportuje napitak 18 iz unutrašnjosti kontejnera za napitak 16 do vetila za točenje 38 koji se nalazi izvan prve unutrašnje zapremine 14. Ventil za točenje 38 je kontrolisan pomoću ručice za točenje 40. Ventil za točenje 38 komtroliše tok napitka 18 do spoljne strane kućišta 12. Kućište 12 dalje sadrži sistem za stavljanje pod pritisak 42, koji može biti pumpa ili kompresor. Sistem za stavljanje pod pritisak 42, koji će biti opisan detaljnije u vezi sa slikom 1B, komunicira sa kanalom 44 koji vodi u prvu unutrašnju zapreminu 14 kućišta 12. Kanal 44 dalje komunicira sa električnim senzorom ili prekidačem za pritisak 46 za merenje pritiska unutar prve unutrašnje zapremine 14. Sistem za dispenzovanje napitaka 10 dalje sadrži jedinicu za izračunavanje 48. Jedinica za izračunavanje 48 je povezana sa elektronskim senzorom ili prekidačem za pritisak 46 i sistemom za stavljanje pod pritisak 42. Jedinica za izračunavanje 48 prima informaciju o pritisku unutar prve unutrašnje zapremine 14 i započinje stavljanje pod pritisak prve unutrašnje zapremine 14 u slučaju da je pritisak u prvoj unutrašnjoj zapremini 14 ispod unapred određenog minimalnog pritiska za dispenzovanje, kao što je na primer 1.4 bar-a ili 1.6 bar-a. Jedinica za izračunavanje 48 dalje prima informaciju o tome da li je ili ne kontejner za napitke 16 instaliran u prvu unutrašnju zapreminu 14 i da li je ili ne kućište 12 pivotirano u svoju otvorenu poziciju, ili da li je zatvoreno i zaptiveno na baznu jedinicu 34. U slučaju da nikakav kontejner za napitke nije instaliran u prvu unutrašnju zapreminu 14 ili u slučaju da je kućište 12 pivotirano u svoju otvorenu poziciju, prva unutrašnja zapremina 14 ne može biti stavljena pod pritisak. Poželjno, jedinica za izračunavanje 48 takođe prima informacije da li je ili ne ručka za točenje 40 u svojoj vertikalnoj nedispenzujućoj orijentaciji. U slučaju da je ručka za točenje u svoju horizontalnu orijentaciju koja podrazumeva dispenzovanje napitaka tj. dozvoljavanje napitku da teče napolje, volumetrijsko merenje će biti pod uticajem, i otud je poželjno da je unutrašnja zapremina stavljena pod pritisak dok je ručka za točenje 40 u svojoj vertikalnoj orijentaciji, tj. sprečava napitak da isteče napolje. U alternativnim tehničkim rešenjima može biti aktivno sprečena da zaljulja ručku za točenje 40 kada je sistem za stavljanje pod pritisak 42 aktiviran.

[0052] Slika 1B je prikaz vertikalnog preseka sistema za dispenzovanje napitaka 10 kada je prva unutrašnja zapremina 14 pod pritiskom. Kućište 12 je konsekventno pivotirano nazad u svoju zatvorenu poziciju u prva unutrašnja zapremina 14 je zaptivena pomoću baznog dela 26 i bazne jedinice 34. Površina kontejnera za napitke 16 je za nijansu deformisana usled pritiska u unutrašnjoj zapremini. Tipično, maksimalni pritisak unutar prve unutrašnje zapremine 14 je oko 2 bar-a, kao što je 1.8 bar-a, apsolutni pritisak sa ciljem da se ima pogodan pritisak za postizanje pogodnog toka napitka bez previse penušanja napitka.

[0053] U predmetnom prikazu još neki detalji sistema za stavljanje pod pritisak 42 su pokazani u uvećanom prikazu dela slike. Sistem za stavljanje pod pritisak 42 sadrži unutrašnju cilindričnu šupljinu 50 u kojoj se naizmenično rotira klip 52. Klip 52 i unutrašnja površina cilindrične šupljine 50 formiraju tesno uklapanje. Klip je povezan sa zamajcem 54 koji se pokreće pomoću električnog motora (nije prikazan). Električni motor je poželjno povezan sa glavnim izvorom električne energije. Električni motor je kontrolisan pomoću jedinice za izračunavanje 48. Kada se pritisak u prvoj unutrašnjoj zapremini 14 spusti ispod minimalnog pritiska za dispenzovanje, električni motor (nije prikazan) je aktiviran da okrene zamajac kao što je prikazano pomoću strelica. Svaki okret zamajca konstituiše operativni ciklus Sistema za stavljanje pod pritisak 42 u kojem klip putuje od gornje pozicije specifičnom dužinom L nadole do donje pozicije u blizini dna unutrašnje šupljine 50 i ponovo istom razdaljinom L na gore do gornje pozicije. Reči gornja, donja nagore i na dole bi trebale da budu interpretirane u kontekstu slike. Razmatrano je da se sistem za stavljanje pod pritisak kao što je prikazan na Slici 1B može kretati u bilo kom proizvoljnom smeru. Unutrašnja šupljina 50 sadrži prvi jednosmerni ventil 56, koji dozvoljava toku vazduha pod pritiskom da teče od dna unutrašnje šupljine 50 u prvu unutrašnju zapreminu 14 kada klip 52 putuje na dole, dok sprečava tok vazduha u suprotnom smeru. Unutrašnja šupljina 50 dalje sadrži drugi jednosmerni ventil 58, koji dozvoljava toku vazduha pod pritiskom sa spoljne strane sistema za dispenzovanje napitaka 10 u unutrašnju šupljinu 50 kada klip 52 putuje na gore, dok sprečava protok vazduha u suprotnom smeru. Svaki operativni ciklus sistema za stavljanje pod pritisak 42 će stoga stavljati pod pritisak i uvoditi unapred određenu zapreminu vazduha atmosferskog pritiska u prvu unutrašnju zapreminu 14. Specifična zapremina vazduha Vspecatmosferskog pritiska koja je uvedena pomoću svakog operativnog ciklusa može biti izračunata kao:

Gde je Aspecoblast klipa i Lspecje dužina između gornje pozicije klipa i donje pozicije klipa. Volumetrijsko merenje je izvedeno svaki put kada se pritisak poveća od 1.6 bar-a u komori za pritisak do 1.8 bar -a u komori za pritisak kao što je dalje opisano ispod.

[0054] Zamajac 54 je povezan sa jedinicom za izračunavanje 48. Jedinica za izračunavanje 48 otud prima informaciju o broju operativnih ciklusa koji su izvedeni pomoću Sistema za stavljanje pod pritisak 42. Tokom stavljanja pod pritisak prve unutrašnje zapremine 14, broj operativnih ciklusa koji je potreban da se podigne pritisak od vrednosti niskog pritiska = 1.6 bar-a do vrednosti visokog pritiska = 1.8 bar-a je sačuvan u jedinici za izračunavanje 48. Pošto je napitak tečnost i samim tim ga je suštinski nemoguće kompresovati, i spoljni pritisak je određen da je 1 bar, ukupna zapremina napitka Vbevkoja preostaje u kontejneru za napitak može biti izračunata prema Zakonu idealnog gasa kao:

Gde je Vinzapremina unutrašnje zapremine, Vspeciz atmosferskog pritiska koji je uveden pomoću svakog operativnog ciklusa, nopje broj operativnih ciklusa koji su izvedeni između postizanja plow= 1.6 bar-a u komori za pritisak I dostizanja phigh, = 1.8 bar-a u komori za pritisak. Merenje je apsolutno, tj. stoga nije neophodno da se zna inicijalna zapremina napitka u kontejneru za napitak 16 pre nego što se instalira u prvu unutrašnju zapreminu 14. Razume se da će se zapremina vazduha atmosferskog pritiska vspeckompresovati dok ulazi u prvu unutrašnju zapreminu 14, koja tipično ima viši pritisak u poređenju sa spoljnom stranom prve unutrašnje zapremine 14.

[0055] Gore navedeno izračunavanje Vspecće naravno biti izvodljivo tokom dizajniranja Sistema i ne svaki put pre instaliranja kontejnera za napitak na lokaciji korisnika. Pošto je inicijalna zapremina napitka u kontejneru za napitke poznata, gore navedena jednačina za izračunavanje preostale zapremine napitka može biti ponovo formulisana da izračuna preostalu zapreminu vazduha Vspecatmosferskog pritiska koja je uvedena sa svakim operativnim ciklusom:

Gde je plowunapred određena vrednostniskog pritiska, phighje unapred određena vrednost visokog pritiska, Vinje zapremina prve unutrašnje zapremine, Vbevje zapremina druge unutrašnje zapremine, I nopje operativnih ciklusa sistema za stavljanje pod pritisak Vbev= Vin–

Ova jednačina se stoga koristi za ponovnu kalibraciju sistema svaki put kada je nov

kontejner za napitke instaliran u komoru za pritisak.

[0056] Slika 1C je vertikalni poprečni pregled sistema za dispenzovanje napitaka 10 tokom dispenzovanja. Kada je ručka 40 zaljuljana iz svoje početne vertikalne orijentacije ka horizontalnoj orijentaciji, ventil za točenje 38 će se otvoriti i napitak 18 će početi da teče kroz ventil 38 van sistema za dispenzovanje napitaka 10. Poželjno, čaša 60 je tada pozicionirana ispod ventila za točenje 38 da primi napitak 18. Napitak 18 je vođen kroz liniju za točenje 30 pomoću pritiska u prvoj unutrašnjoj zapremini 14. Površina kontejnera za napitke 16 je umereno deformisana zbog pritiska u prvoj unutrašnjoj zapremini 14 i napitka koji ističe. Kontejner za napitke 16 održava svoju uspravnu poziciju tokom dispenzovanja. Kontejner za napitke 16 će se deformisati usled pritiska unutrašnje zapremine i napitka 18 koji ističe, i najmanje gornji deo kontejnera za napitke 16 će biti kompresovan u manje ili više nasumičan oblik. Deformisanje kontejnera za napitke 16 će za rezultat imati uspostavljanje preostale zapremine vazduha 62 iznad kontejnera za napitke 16. Kako se kontejner za napitke 16 slaže, zapremina vazduha 62 će rasti. Pritisak u zapremini vazduha 62 bi trebao da bude viši od ambijentalnog pritiska izvan sistema za dispenzovanje napitaka 10, time gurajući napitak kroz liniju za dispenzovanje 30 kada je ventil za točenje 38 pomeren u otvorenu poziciju. Kontejner za napitke 16 poželjno napravljen PET-a, savitljivog materijala koji će se deformisati kako se smanjuje zapremina napitka, dok napitak 18 ne istekne potpuno.

[0057] Slika 1D prikazuje sistem za dispenzovanje napitaka 10 kada je sistem za stavljanje pod pritisak 42 ponovo aktiviran nakon dispenzovanja. U slučaju da se pritisak u prvoj unutrašnjoj zapremini 14 smanjio ispod 1.6 bar-a, sistem za stavljanje pod pritisak 42 je ponovo aktiviran i pritisak u prvoj unutrašnjoj zapremini 14 se povećao do 1.8 bar-a, i novo volumetrijsko merenje je izvedeno onako kako je opisano iznad.Na ovaj način novo merenje se vrši suštinski nakon svake operacije dispenzovanja radi tačnog ažuriranja količine napitka 18 koja je preostala u kontejneru za napitak bez bilo kakvih kumulativnih grešaka. Dalje, sistem za dispenzovanje napitaka 10 može kompenzovati za svako curenje pomoću ponovnog stavljanja pod pritisak prve unutrašnje zapremine 14 svaki put kada se pritisak spusti ispod 1.6 bar-a, u tom trenutku novo volumetrijsko merenje je izvedeno kao što je opisano iznad.

[0058] Slika 1E prikazuje sistem za dispenzovanje napitaka 10 kada je napitak 18 skoro ispražnjen i kontejner za napitak 16 je skoro potpuno deformisan. Korisnik je tada pre nego što je kontejner za napitak potpuno ispražnjen, upozoren pomoću vizuelne indikacije 64 koja može biti na primer lampa koja treperi. Korisnik tada može da uvede nov kontejner za napitak pivotiranjem kućišta 12 sistema za dispenzovanje napitaka 10 I uklanjanjem baznog dela 26.

[0059] Trebalo bi primetiti da u slučaju da je ponovno stavljanje pod pritisak prve unutrašnje zapremine 14 izvedeno brzo u odnosu na dispenzovanje napitka t.j. ukoliko je zapremina vazduha pod pritiskom uvedena po sekundi pomoću sistema za stavljanje pod pritisak velika u poređenju sa zapreminom napitka koja je dispenzovan po sekundi, ponovno stavljanje pod pritisak I volumetrijska merenja mogu biti izvedena bez obzira nan a dispenzovanje napitka. Međutim, u slučaju da je ponovno stavljanje pod pritisak uporedivo ili sporije od diaspenzovanja napitka tj. ukoliko je zapremina vazduha pod pritiskom uvedena po sekundi pomoću sistema za stavlljanje pod pritisak manja ili suštinski jednaka zapremini napitka koja se dispenzuje u sekundi, dispenzovanje napitka će uticati vulumetrijska merenja.

[0060] U predmetnom tehničkom rešenju, broj operativnih ciklusa je utvrđen brojem okreta zamajca 54 (prikazan na Slici 1B). Broj okreta može biti utvrđen na primer upotrebom električnih kontakata, optičkih detektora, detektora blizine, detektora ulaza, itd. Drugi alternativni načini utvrđivanja broja operativnih ciklusa uključuju utvrđivanje broja okreta električnog motora, utvrđivanje broja zamaha klipa 52 (prikazano na Slici 1B) i utvrđivanje broja pulseva pritiska koji su primljeni na elektronskom senzoru ili prekidaču za pritisak 46.

[0061] U predmetnom tehničkom rešenju, se pretpostavlja da je temperature unutar prve unutrašnje zapremine 14 održavana na konstantno niskoj temperature od oko 5 stepeni C. U formulama koje su ovde predstavljene,efekat temperature uzrokuje smanjen pritisak kada je temperature smanjena pri konstantnoj zapremini zanemarena. Hlađenje spljnog vazduha, pod pretpostavkom na sobnoj temperature, će uzrokovati grešku u merenju od nekoliko procenata. Jedinica za izračunavanje može kompenzovati za ovu grešku za preciznije volumetrijsko merenje.

[0062] Razmatrano je da gore navedena metoda može biti korišćena unazad sa ciljem da se dispenzuje unapred određena zapremina napitka umesto merenja preostale zapremine napitka. Slika. 2 prikazuje alternativno tehničko rešenje sistema za dispenzovanje 10’. Alternativno tehničko rešenje sistema za dispenzovanje 10’ uključuje sve osobine prethodno predstavljenog tehničkog rešenja na Slikama 1A-E, ali dalje dozvoljava ponovno stavljanje pod pritisak prve unutrašnje zapremine 14 upotrebom sistema za stavljanje pod pritisak 42 istovremeno sa dispenzovanjem napitka ljuljanjem ručke 40, čak i u slučaju da je ponovno stavljanje pod pritisak uporedivo sa ili sporije od dispenzovanja napitka.U slučaju da je ručka za točenje 38 zaljuljana iz vertikalne orijentacije u horizontalnu poziciju , tj. dozvoljava napitku da bude dispenzovan, sistem za stavljanje pod pritisak 42 može biti konfigurisan da dozvoli pritisku da se smanji do 1.6 bar-a, nakon čega pritisak, ukoliko je moguće, se održava konstantnim. Zapremina napitka Vbevkoji je preostao u kontejneru za napitak 16 može tokom operacije dispenzovanja biti izračunata pravljenjem računa koji je relativan prethodnom određivanju preostale zapremine napitka u skladu sa Zakonom idealnog gasa:

gde je prvi termin Vbev_oldprethodno određena zapremina napitka 18 koji je preostao u kontejneru za napitak 16, drugi termin

predstavlja rast u zapremini vazduha u komori za pritisak tokom dispenzovanja i perioda tokom kojeg sistem za stavljanje pod pritisak 42 ne radi, i treći termin

predstavlja zapreminu dispenzovanog napitka tokom dispenzovanja i pritiska koji

održavan konstantnim pomoću sistema za stavljanje pod pritisak 42. Izračunavanje u skladu sa gore pomenutom formulom može biti korišćeno na primer u sličaju da je ručka za sipanje 40 zaljuljana tokom ponovnog stavljanja pod pritisak ili u slučaju da pritisak unutar komore za pritisak padne ispod 1.6 bar-a, na primer 1.4 bar-a. Gore navedena metoda ima nedostatak da rezultat zavisi od prethodno utvrđene zapremine kontejnera za napitak, tj. Mogu se dogoditi kumulativne greške. Nakon što je operacija dispenzovanja dovršena, apsolutno merenje kao što je opisanao u vezi sa Slikama 1A-E bi stoga trebalo da bude izvedeno.

[0063] Razume se da relativno merenje preostale zapremine napitka kao što je opisano iznad može takođe biti izvedeno kada je ventil za točenje 38 u poziciji za dispenzovanje koja ne uključuje napitak kao dodatak merenju apsolutne zapremine. Trebalo bi, međutim da se zapamti da relativno merenje kao što je opisano ovde ne uzima u obzir efekat curenja vazduha iz komore za pritisak.

[0064] Slika 3 prikazuje alternativno tehničko rečenje sistrema za dispenzovanje napitaka 10" u kojem je broj operativnih ciklusa utvrđen vremenom operacije sistema za stavljanje pod pritisak 42. U slučaju da je system za stavljanje pod pritisak sposoban da obezbedi konstantan dotok vazduha nezavisno od pritiska u prvoj unutrašnjoj zapremini 14, i efekti pokretanja/gašenja električnog motora (nije prikazan) mogu biti zanemareni, zapremina vazduha atmosferskog pritiska koji je stavljen pod pritisak i uveden u prvu unutrašnju zapremnu 14 je direktno proporcionalna vremenu tokom kog električni motor sistema za stavljanje pod pritsak 42 je aktiviran. Prema tome, sat 66 povezan sa jedinicom za izračunavanje 48 I električnim motorom (nije prikazan) može biti korišćen da se odredi zapremina vazduha koja je uvedena u prvu unutrašnju zapreminu 14. Sat 66 je resetovan i startovan kada je sistem za stavljanje pod pritisak 42 startovan i sat je zaustavljen kada je system za stavljanje pod pritisak 42 zaustavljen i zapremina vazduha atmosferskog pritiska koja je stavljena pod pritisak i uvedena u prvu unutrašnju zapreminu 14 je izračunata bazirano na vremenu koje je izmereno pomoću sata 66.

[0065] Slika 4A prikazuje sledeće tehničko rešenje sistema za dispenzovanje napitaka 10"’ u skladu sa predmetnim pronalaskom. Predmetno tehničko rešenje konstituiše profesionalni modularni sistem u kojem je kućište 12’ za smeštaj kontejnera za napitak (nije prikazan) locirano na udaljenoj lokaciji u odnosu na šipku za točenje 68 u koji je uključen ventil za točenje (nije prikazan). Šipka za točenje 68 je locirana na barskom šanku 70 koji se nalazi u pabu, baru, restoranu, sobi za zabavu ili slično. Ventil za točenje (nije prikazan ) unutar šipke za točenje 68 je kontrolisan ručkom 40. Linija za dispenzovanje 30’ međusobno povezuje ventil za točenje (nije prikazan) šipke za točenje 68 I kučište 12’. Kućište 12’ može biti locirano na lokaciji koja nije pristupačna javnosti kao što je u podrumu, kuhinji, zadnjoj sobi ili slično. Kućište 12’ uključuje unutrašnju komoru (nije prikazana) za smeštaj kontejnera za napitak (nije prikazan). Unutrašnja komora (nije prikazana) kućišta 12’ je povezana sa sistemom za stavljane pod pritisak 42’ preko kanala 44’. Sistem zastavljanje pod pritisak 42’, koji može biti veća varijanta sistema za stavljanje pod pritisak 42 koji je opisan iznad, je sposoban da uvede specifičnu zapreminu ili vazduh u unutrašnji prostor (nije prikazan) kućišta 12’ po operativnom ciklusu. Pritisak unutar unutrašnjeg prostora (nije prikazan) kućišta 12’ je izmeren elektronskim senzorom ili prekidačem za pritisak ili sličnim. Kalibaracija i volumetrijsko merenje su zatim izvedeni kako je opisano iznad. Preostala količina napitka unutar kontejnera za napitak (nije prikazan) kućišta 12’ može biti prikazana na vizuelnom indikatoru 64’ ili na šipci za točenje 68’. Gore navedeni system za dispenzovanje je kao takav poznat iz prethodnih prijava patenata prijavioca, npr. WO2009/024147.

[0066] Slika 4B prikazuje dalje tehničko rečenje sistema za dispenzovanje napitaka 10<iv>u skladu sa predmetnim pronalaskom. Sistem za dispenzovan je napitaka 10<iv>je veoma sličan sistemu za dispenzovanje napitaka 10’" sa prethodne slike 4A osim što uključuje tastaturu 72 za unos podataka kao što su plowunapred određena vrednost niskog pritiska, phighunapred određena vrednost visokog pritiska, Vinzapremina prve unutrašnje zapremine uzimajući u obzir čvrste zidove kontejnera za napitak, i Vbevje početna zapremina druge unutrašnje zapremine.

[0067] Slika 5 prikazuje tabele i gradfički prikaz broja operativnih ciklusa (r=obrtaj) sistema za stavljanje pod pritisak kao funkciju zapremine vazduha (litre) koja je uvedena u unutrašnju zapreminu. Prijavilac je sproveo ekstenzivne eksperinmente da bi utvrdio da postoji linearna veza između broja operativnih ciklusa sistema za stavljanje pod pritisak i zapremine vazduha (u litru) koja je uvedena u unutrašnju zapreminu sistema za dispenzovanje napitaka. Rezultati ekperimenata su prikazani u tabelama 1 i 2 i grafičkom prikazu slike 5.

[0068] Sistem za stavljanje pod pritisak je obezbeđen sa jedinicom za izračunavanje za utvrđivanje broja operativnih ciklusa ili obrtaja. Tabele prikazuju broj operativnih ciklusa (r=obrtaji), izmerenu zapremenu vazduha koji je uvedena u prvu unutrašnju zapreminu (litar m=izmerena vrednost), izračunata zapremina vazduha koji je uveden u prvu unutrašnju zapreminu (litar c=izračunata vrednost) i razliku (razl.) između izmerene vrednosti i izračunate vrednosti. Grafički prikaz prikazuje broj operativnih ciklusa sistema za stavljanje pod pritisak kao funkciju zapremine vazduha (u litri). Tačke predstavljaju eksperimentalne rezultate i linija je kriva koja je linearno uklopljena sa eksperimentalnim rezultatima. Iz grafičkog prikaza može se videti da je veza između broja operativnih ciklusa sistema za stavljanje pod pritisak i zapremine vazduha koja je uvedena u prvu unutrašnju zapreminu sistema za dispenzovanje napitaka suštinski linearna. Stoga time je otkriveno da je svaki obrtaj sistema za stavljanje pod pritisak uveo 0,275ml vazduha atmosferskog pritiska u prvu unutrašnju zapreminu. Eksperiment je izveden korišćenjem kontejnera za napitak od 20 litara dok se sipalo otprilike 2 litra napitka.

[0069] Slika 6 prikazuje tabele i grafički prikaz vremena operacije sistema za stavljanje pod pritisak kao funkciju količine napitka koji je dispenzovan iz sistema za dispenzovanje napitka. Prijavilac je izvršio ekstenzivne eksperimente da utvrdi da takođe postoji linearna veza između vremena operacije sistema za stavljanje pod pritisak mase napitka koja je dispenzovana iz sistema za dispenzovanje napitka.

[0070] Iako je predmetni pronalazak opisan iznad sa referencom na specifična tehnička rešenja metode za utvrđivanje zapremine napitka i takođe na specifična tehnička rešenja sistema za dispenzovanje napitaka, naravno da je razmatrano da brojne modifikacije mogu biti izvedene od strane prosečnog poznavaoca oblasti dispenzovanja napitaka. Na primer, kućište i savitljivi kontejner mogu biti zamenjeni kesom u kesi, kesom u buretu ili kesom u kontejneru koji ukljičuju čvrsto ili savitljivo spoljno kućište i fleksibilnu unutrašnju kesu. Unutrašnji prostor je stoga uspostavljen između spoljnog kućišta i unutrašnje kese. Slična burad su proizvedena i prodavana od strane različitih kompanija koje su aktivne na polju dispenzovanja napitaka. Druge varijante gore navedene tehnologije postoje, kao što su metalna konzerva ili kontejner sa unutrašnjm plastičnom kesom, ili čak unitrašnjom fleksibilnom metalnom kesom. Dalje, kontejner može ili ne mora uključivati uzlaznu cev, i kontejner može biti korišćen u horizontalnoj, verikalnoj nagnutoj ili naopakoj orijentaciji tokom točenja.

[0071] Ovakve modifikacije, koje su lako izvodljive od strane prosečnog poznavaoca oblasti, se tumače kao deo predemtnog pronalaska kako je definisan u priloženim patentnim zahtevima.

Claims (15)

Patentni zahtevi

1. Metoda za kalibraciju, navedena metoda sadrži korake: obezbeđivanja sistema za dispenzovanje napitaka (10),navedeni sistem za dispenzovanje napitaka sadrži komoru za pritisak (12) koja ima poklopac koji se može ukloniti i definiše prvu unutrašnju zapreminu (14), navedena komora za pritisak (12) je fluidno povezana sa sistemom za stavljanje pod pritisak (42), navedeni sistem za stavljanje pod pritisak (42) je sposoban da obezbedi specifičnu zapreminu gasa po operativnom ciklusu navedenog sistema za stavljanje pod pritisak do prve unutrašnje zapremine (14) navedene komore za pritisak (12), navedena komora za pritisak (12) dalje ima senzor za pritisak (46) za detektovanja pritiska u navedenoj prvoj unutrašnjoj zapremini (14) navedene komore za pritisak (12), obezbeđivanja složivog kontejnera za napitke (16), navedeni složivi kontejner za napitke (16) koji uključuje drugu unutrašnju zapreminu napitka (18), navedena unutrašnja zapremina navedenog kontejnera je manja od navedene prve unutrašnje zapremine zapremine (14), navedeni napitak je poželjno gaziran kao što je pivo, gazirani sok ili vino, otvaranja navedenog poklopca, kojim se uvodi navedeni kontejner za napitke (16) u navedenu prvu unutrašnju zapreminu (14) navedene komore za pritisak (12) i zatvaranja navedenog poklopca, povećavanje navedene vrednosti pritiska od unapred određene vrednosti niskog pritiska do unapred određene vrednosti visokog pritiska upotrebom navedenog sistema za stavljanje pod pritisak, određivanja broja operativnih ciklusa koji definišu zbir operativnih ciklusa navedenog sistema za stavljanje pod pritisak koji je korišćen za podizanje navedene vrednosti pritiska od navedene unapred određene vrednosti niskog pritiska do navedene unapred određene vrednosti visokog pritiska, i uspostavljanje mere navedene specifične zapremine gasa po operativnom ciklusu navedenog sistema za stavljanje pod pritisak sistema za dispenzovanje napitaka upotrebom navedene unapred određene vrednosti niskog pritiska, navedene unapred određene vrednosti visokog pritiska, navedene prve unutrašnje zapremine, navedene druge unutrašnje zapremine i navedenog broja operativnih ciklusa.

2. Metoda u skladu sa patentnim zahtevom 1, gde je navedena mera navedene specifične zapremine gasa po operativnom ciklusu uspostavljena pomoću: izračunavanja proizvoda pomoću množenja razlike između navedene unapred određene vrednosti visokog pritiska Iinavedene unapred određene vrednosti niskog pritiska, i razlike između navedene prve unutrašnje zapremine I navedene druge unutrašnje zapremine, i deljenja navedenog proizvoda i navedenog broja operativnih ciklusa.

3. Metoda u skladu sa bilo kojim od prethodnih patentnih zahteva, gde je broj operativnih ciklusa utvrđen pomoću merenja vremena tokom kojeg su izvedeni navedeni operativni ciklusi, ili, alternativno gde je navedeni sistem za stavljanje pod pritisak se pokreće pomoću električnog motora, broj operativnih ciklusa se određuje merenjem broja obrtaja navedenog električnog motora tokom kojih su izvedeni navedeni operativni ciklusi, ili, takođe alternativno, gde navedeni sistem za stavljanje pod pritisak sadrži klip koji se naizmenično rotira, broj operativnih ciklusa je utvrđen merenjem broja fluktuacija pritiska koje se dešavaju unutar navedene unutrašnje zapremine kada je navedeni sistem za stavljanje pod pritisak aktiviran, ili, alternativnije, gde se navedeni sistem za stavljanje pod pritisak pokreće električnim motorom i navedeni sistem za stavljanje pod pritisak sadrži klip koji se naizmenično rotira, broj operativnih ciklusa je utvrđen merenjem broja pikova struje u struji koja je obezbeđena navedenom električnom motoru.

4. Metoda u skladu sa bilo kojim od prethodnih patentnih zahteva, gde je navedena unapred određena vrednost niskog pritiska u redosledu od 1.4-1.6 bar-a, kao što je 1.5 bar-a, i, navedena unapred određena vrednost visokog pritiska je u redosledu od 1.6-1.8 bar-a, kao što je 1.7 bar-a.

5. Metoda u skladu sa bilo kojim od prethodnih patentnih zahteva gde je navedena druga unutrašnja zapremina (18) između 10 litara i 10.1 litara.

6. Metoda u skladu sa bilo kojim od prethodnih patentnih zahteva, gde su navedena unapred određena vrednost niskog pritiska i/ili navedena unapred određena vrednost visokog pritiska i/ili navedena druga unutrašnja zapremina unete korišćenjem uređaja za unos navedenog sistema za dispenzovanje napitaka.

7. Metoda u skladu sa bilo kojim od prethodnih patentnih zahteva, gde je prva unutrašnja zapremina (14) kompenzovana zapreminom plastičnog materijala koji je korišćen za kontejner (16).

8. Metoda u skladu sa bilo kojim od prethodnih patentnih zahteva, navedena metoda dalje uključuje korak predstavljanja vizualne indikacije koja je vidljiva van sistema za dispenzovanje napitaka, mere navedene specifične zapremine gasa po operativnom ciklusu.

9. Metoda u skladu sa bilo kojim od prethodnih patentnih zahteva, gde je navedena prva unutrašnja zapremina u rasponu između 5 litara i 50 litara kao što je 5-10 litara, 10-20 litara, 20-30 litara, 30-40 litara, ili 40-50 litara.

10. Metoda u skladu sa bilo kojim od prethodnih patentnih zahteva,gde navedena metoda dalje sadrži korake: merenja jedinice vremena koja predstavlja vreme potrebno za podizanje navedenog pritiska od navedene unapred određene vrednosti niskog pritiska do navedene unapred određene vrednosti visokog pritiska, i uspostavljanje mere navedene specifične zapremine gasa po jedinici vremena operacije sistema za stavljanje pod pritisak sistema za dispenzovanje napitaka upotrebom navedene unapred određene vrednosti niskog pritiska, navedene unapred određene vrednosti visokog pritiska, navedene prve unutrašnje zapremine, navedene druge unutrašnje zapremine, i navedene jedinice vremena.

11.Metoda za određivanje preostale zapremine napitka, navedena metoda sadrži izvođenje navedene metoda za kalibraciju u skladu sa bilo kojim od predhodnih patentnih zahteva, i dalje izvođenje sledećih koraka kao odgovora na detektovanje navedene vrednosti niskog pritiska navedene prve unutrašnje zapremine (14): povećavanje navedenog pritiska u navedenoj prvoj unutrašnjoj zapremini (14) od navedene vrednosti niskog pritiska do navedene vrednosti visokog pritiska upotrebom sistema za stavljanje pod pritisak (42), utvrđivanje broja operativnih ciklusa koji definišu zbir operativnih ciklusa Sistema za stavljanje pod pritisak (42) koji se koristi za povećavanje navedene vrednosti pritiska od navedene unapred određene vrednosti niskog pritiska do navedene unapred određene vrednosti visokog pritiska, i uspostavljanje mere navedene preostale zapremine napitka koja je uključena u navedeni složivi kontejner (16), navedena mera je bazirana na navedenoj specifičnoj zapremini gasa po operativnom ciklusu navedenog Sistema za stavljanje pod pritisak (42),navedena prva unutrašnja zapremina (14),navedena unapred određena vrednostbniskog pritiska i navedena unapred određena vrednost visokog pritiska.

12. Metoda u skladu sa patentnim zahtevom 11, koja dalje sadrži korak izvođenja re-kalibracije pomoću uspostavljanja mere navedene specifične zapremine gasa po operativnom ciklusu navedenog sistema za stavljanje pod pritisak navedenog sistema za dispenzovanje upotrebom navedene unapred određene vrednosti niskog pritiska, navedene unapred određene vrednosti visokog pritiska, navedene prve unutrašnje zapremine, navedene druge unutrašnje zapremine i navedenog broja operativnih ciklusa.

13. Sistem za dispenzovanje napitaka (10), navedeni sistem za dispenzovanje napitaka koji sadrži: komoru za pritisak (12) koja ima poklopac koji se može ukloniti I koja definiše prvu unutrašnju zapreminu (14) za prijem složivog kontejnera za napitke (16), navedeni složivi kontejner za napitke uključuje drugu unutrašnju zapreminu napitka (18), navedena druga unutrašnja zapremina je manja od navedene prve unutrašnje zapremine (14), navedeni napitak je poželjno gazirani napitak kao što je pivo ili gazirani sok, sistem za stavljanje pod pritisak (42) koji je fluidno povezan sa navedenom komorom za pritisak (12), navedeni sistem za stavljanje pod pritisak (42) koji je sposoban da obezbedi specifičnu zapreminu gasa po operativnom ciklusu navedenog Sistema za stavljanje pod pritisak do navedene prve unutrašnje zapremine navedene komore za pritisak (12), navedeni sistem za stavljanje pod pritisak (42) koji je sposoban da podigne navedenu vrednost pritiska od unapred određene vrednosti niskog pritiska do unapred određene vrednosti visokog pritiska, senzor za pritisak (46) za detektovanje vrednosti pritiska koja odgovara apsolutnom pritisku navedene prve unutrašnje zapremine navedene komore za pritisak, jedinicu za izračunavanje (48) za određivanje broja operativnih ciklusa koji definišu zbir operativnih ciklusa Sistema za stavljanje pod pritisak koji se koristi za podizanje navedene vrednosti pritiska od navedene unapred određene vrednosti niskog pritiska do navedene unapred određene vrednosti visokog pritiska, i naznačen time da sistem za dispenzovanje napitaka sadrži jedinicu za obradu za uspostavljane mere navedene specifične zapremine gasa po operativnom ciklusu sistema za stavljanje pod pritisak (42) sistema za dispenzovanje napitaka (10) upotrebom navedene unapred određene vrednosti niskog pritiska, navedene unapred određene vrednosti visokog pritiska, navedene prve unutrašnje zapremine, navedene druge unutrašnje zapremine i navedenog broja operativnih ciklusa.

14.Sistem u skladu sa patentnim zahtevom 13, gde navedeni sistem za stavljanje pod pritisak (42) uključuje kućište, klip koji se naizmenično rotira (52) koji radi unutar navedenog kućišta i jednosmerni ventil, pri čemu svaki operativni ciklus uključuje zamah unapred i zatim zamah u nazad navedenog klipa (52), navedena specifična zapremina je jednaka navedenoj zapremini koja je pokrivena svakim zamahom navedenog klipa, ili alternativno, gde navedeni sistem za stavljanje pod pritisak (42) uključuje kućište I rotirajući deo koji radi unutar navedenog kućišta, svaki operativni ciklus uključuje rotaciju od 360 stepeni navedenog rotirajućeg dela, navedena specifična zapremina je jednaka navedenoj zapremini koja je pokrivena rotirajućim delom tokom rotacije od 360 stepeni.

15. Kombinovana metoda za kalibraciju i dispenzovanje, navedena metoda sadrži korake: obezbeđivanja sistema za dispenzovanje napitaka (10), navedeni sistem za dispenzovanje napitaka koji sadrži komoru za pritisak (12) koja ima poklopac koji se može ukloniti i koji definiše prvu unutrašnju zapreminu (14), navedena komora za pritisak (12) je fluidno povezana sa sistemom za stavljanje pod pritisak (42), navedeni sistem za stavljanje pod pritisak je sposoban da obezbedi specifičnu zapreminu gasa po operativnom ciklusu navedenog sistema za stavljanje pod pritisak do prve unutrašnje zapremine (14) navedene komore za pritisak (12), navedena komora za pritisak koja dalje ima senzor za pritisak (46) zadetektovanj pritiska pomenute prve unutrašnje zapremine (14) navedene komore za pritisak, obezbeđivanje složivog kontejnera za napitke (16), navedeni složivi kontejner uključuje drugu unutrašnju zapreminu napitka (18), pri čemu je navedena druga unutrašnja zapremina manja od navedene prve unutrašnje zapremine, navedeni napitak je poželjno gazirani napitak kao što je pivo ili gazirani sok, otvaranja navedenog poklopca, kojim se uvodi navedeni kontejner za napitke u prvu unutrašnju zapreminu (14) navedene komore za pritisak I zatvaranja navedenog poklopca, povećavanja navedene vrednosti pritiska od unapred određene vrednosti niskog pritiska do unapred određene vrednosti visokog pritiska upotrebom navedenog sistema za stavljanje pod pritisak,dispenzovanja navedene druge unutrašnje zapremine napitka (18) iz navedenog složivog kontejnera (16) upotrebom navedenog sistema za dispenzovanje napitaka dok se održava navedena vrednost visokog pritiska unutar navedene prve unutrašnje zapremine upotrebom sistema za stavljanje pod pritisak, određivanja broja operativnih ciklusa koji definišu zbir operativnih ciklusa navedenog sistema za stavljanje pod pritisak koji se koristi za dispenzovanje navedene druge unutrašnje zapremine napitka, i uspostavljanje mere navedene specifične zapremine gasa po operativnom ciklusu navedenog sistema za stavljanje pod pritisak sistema za dispenzoivanje napitaka upotrebom unapred određene vrednosti visokog pritiska, navedene druge unutrašnje zapremine i navedenog broja operativnih ciklusa.