RS56618B1 - Skela i vertikalni ram za skelu - Google Patents

Description

Opis pronalaska

Predmetni pronalazak se odnosi na skelu i vertikalni ram za skelu. Dosadašnji skup znanja iz tehnike poznaje različite vrste skela. Naročito modularne, fasadne skele koje se mogu postaviti modularnim načinom gradnje. Takve skele se uglavnom sastoje od vertikalnih ramova, koji se međusobno uglavljuju, i podova za skelu, koji se postavljaju između vertikalnih ramova. U cilju stabilizacije ovakvih skela, takođe, su predviđeni poprečni spojevi između vertikalnih ramova na mnogim mestima koji služe kao gelenderi. Pojedinačni delovi ovakvih skela, poznati dosadašnjem skupu znanja iz tehnike, odlikuju se velikom težinom i iziskuju velike troškove, US 4049082 predstavlja vertikalni ram za skelu sa odlikama nadređenog pojma iz zahteva 1. Zbog toga je zadatak pronalaska u tome da savlada nedostatke dosadašnjeg korpusa znanja iz tehnike. Od naročite važnosti je da se napravi skela i vertikalni ram za skelu, koji se odlikuju malom težinom i koji su jednostavni za montažu.

Ovaj zadatak rešava predmet iz nezavisnog zahteva 1. Druge realizacije proizlaze iz zavisnih patentnih zahteva.

Prvi aspekt pronalaska se odnosi na vertikalni ram za skelu. Jedan takav vertikalni ram obuhvata najmanje dva ili u idealnom slučaju isključivo dva vertikalna podupirača. On zatim obuhvata najmanje jedan, u idealnom slučaju dva ili u najboljem mogućem slučaju samo jedan horizontalni podupirač. Pri upotrebi vertikalnog rama, u skladu sa pronalaskom, dva vertikalna podupirača su spojena u svom gornjem delu jednim gornjim horizontalnim podupiračem. Između gornjeg horizontalnog i vertikalnog podupirača se predviđa barem jedan dijagonalni podupirač. Dijagonalni podupirač je pričvršćen jednim od svojih krajeva za horizontalni tj. za vertikalni podupirač. Dijagonalni podupirač je napravljen od šupljeg profila, pri čemu šuplji profil poseduje poprečni presek sa različitim, aksijalnim spoljašnjim dimenzijama. Poprečni presek ima najmanje dve spoljašnje dimenzije. Druga spoljašnja dimenzija poprečnog preseka dijagonalnog podupirača je manja od prve spoljašnje dimenzije dijagonalnog podupirača. Dijagonalni podupirač je tako pričvršćen za horizontalni i vertikalni podupirač da je duža, prva spoljašnja dimenzija u suštini postavljena pod pravim uglom u odnosu na ravan, razapetu između horizontalnog i vertikalnog podupirača.

Šuplji profil poseduje visoki stepen krutosti u pogledu torzije i savitljivosti. Pričvršćivanjem dijagonalnog podupirača između horizontalnog i vertikalnog podupirača povećava se strukturalna čvrstoća vertikalnog rama. Usmerenost duže, spoljašnje dimenzije pod pravim uglom ka ravni povećava, pored toga, čistu širinu vertikalnog rama. Ovim se, takođe, i proizvodnja olakšava.

U idealnom slučaju, prva spoljašnja dimenzija poprečnog preseka dijagonalnog podupirača odgovara, u suštini, jednoj od dimenzija poprečnog preseka horizontalnog ili vertkalnog podupirača.

U slučaju da su na primer horizontalni i vertikalni podupirač nejednakog poprečnog preseka ili imaju različite dimenzije, onda spoljašnja dimenzija dijagonalnog podupirača može odgovarati jednoj od spoljašnjih dimenzija horizontalnog ili vertikalnog podupirača. Naročito je moguće da horizontalni kao i vertikalni podupirač poseduju poprečne preseke koji su opremljeni nekim zidnim ojačanjem. Spoljašnja dimenzija dijagonalnog podupirača može, nadalje, odgovarati spoljašnjoj dimenziji na primer horizontalnog ili vertikalnog podupirača ne računajući zidno ojačanje. Takođe je moguće i da spoljašnja dimenzija dijagonalnog podupirača odgovara spoljašnjoj dimenziji horizontalnog ili vertikalnog podupirača uključujući zidno ojačanje dijagonalnog podupirača.

Ako su spoljašnje dimenzije izvedene na odgovarajući način, rezultat toga su povoljni izgledi kako za tok sile tako i za konstruisanje. Razlike u dimenzijama u visini pojedinačnih zidnih ojačanja mogu da se prilikom izrade premoste, na primer, pomoću zavarenog spoja i tako se izjednače jedna u odnosu na drugu. U skladu sa pronalaskom, dijagonalni podupirač poseduje pravougaoni, ovalni ili petougaoni poprečni presek.

Svakako nije obavezno da dijagonalni podupirač poseduje poprečni presek koji ima neku drugačiju, poligonalnu konturu. Takvi poprečni preseci omogućuju primenu komercijalnih cevi ili komercijalnih polufabrikata.

Poželjno je da je vertikalni podupirač i/ili horizontalni podupirač izrađen, takođe, od šupljeg profila. Poželjno je da šuplji profil može biti jedna okrugla cev. Cevi sa četiri ivice i poprečni preseci, kao što su gore opisani, takođe su mogući.

Šuplji profili pospešuju optimizaciju težine kod ovakvih vertikalnih ramova. Osim toga, mogu se nabaviti u vidu šipkastih materijala, pri čemu se dimenzije nalaze u okviru tesne tolerancije pri izradi. Ona dozvoljava visoku mogućnost reprodukcije, kao i tačne navode o čvrstoći ovakvih vertikalnih ramova. Pomoću šupljih profila vertikalni ram se može tako oblikovati da pojedinačni vertikalni ramovi mogu da se naprave kao uglavljivi elementi nevelikog troška.

Poželjno je da je vertikalni ram tako oblikovan da horizontalni podupirač poseduje manje zidno ojačanje nego vertikalni podupirač.

Manje zidno ojačanje horizontalnog podupirača ide u prilog težinskom bilansu. Vertikalni ram može da se optimizira u odnosu na parametre težine i čvrstoće u željenoj oblasti.

Poželjno je da je vertikalni podupirač i/ili horizontalni podupirač izrađen od šupljeg profila i još poželjnije od okrugle cevi. Drugi poprečni preseci, kao što je u datom slučaju opisano, su takođe zamislivi, pri čemu su njihove prednosti već spomenute, kao što je ovde opisano.

Poželjno je da je vertikalni podupirač izrađen od materijala sa granicom razvlačenja Re, naročito sa gornjom granicom razvlačenja ReH od najmanje 320 MPa.

Dodatno ili alternativno, horizontalni podupirač može posedovati granicu razvlačenja Re od najmanje 460 MPa i/ili dijagonalni podupirač granicu razvlačenja Re od najmanje 320 MPa.

Vertikalni ramovi, koji su izrađeni od materijala sa visokom granicom razvlačenja, mogu se izraditi od lakših elemenata. Tanja zidna ojačanja su ovde zamisliva.

Pri idealnom načinu realizacije horizontalni podupirač je izrađen od S460MC.

S460MC poseduje, u skaldu sa normom, granicu razvlačenja Re od najmanje 460 MPa. Ovo je od naročite prednosti, jer su profili, a naročito šuplji profili i okrugle cevi već dostupni od ovog materijala u vidu polufabrikata.

Horizontalni podupirači od ovog materijala omogućuju da se koriste tanji profili nego što je poznato u dosadašnjem korpusu znanja u tehnici.

Poželjno je da horizontalni podupirač poseduje zidno ojačanje manje od ili upravo od 2,7mm. Pri naročito poželjnom načinu realizacije zidno ojačanje je manje od ili upravo od 2mm.

Čelični materijali visoke zatezne čvrstoće sa malim zidnim ojačanjima pospešuju težinski budžet, pri čemu je čvrstoća još prisutna.

Za izradu vertikalnog rama naročito je važno da su svi spojevi pojedinačnih podupirača napravljeni kao zavareni spojevi.

Time se vertikalni ramovi mogu u potpunosti izraditi u pojedinačnom koraku procesa, što ima pozitivan uticaj na sigurnost procesa. Zavareni spojevi su naročito dugotrajni i omogućuju potpunu međusobnu priključenost pojedinačnih elemenata jednih za druge. Pod za skelu ne predstavlja nijedan deo pronalaska. Jedan takav pod za skelu obuhvata najmanje jedan uzdužni nosač i jednu podnu ploču. Spojni elementi za povezivanje sa vertikalnim ramom su takođe predviđeni. Podna ploča je izrađena od nekog lakog metala, a uzdužni nosač od nekog njemu različitog materijala, poželjno od čelika.

Kombinacija različitih metala omogućuje optimizaciju u pogledu težine i čvrstoće. Za u strukturalnom smislu jako zahtevne gradivne delove, kao uzdužne nosače, poželjno je da se koristi čelik, jer on poseduje viši stepen čvrstoće nego na primer neki laki metal. Poželno je da je laki metal, od koga je izrađena podna ploča, bude aluminijum. Takođe su zamislive i legure aluminijuma ili drugih lakih metala.

Laki metali su metali koji poseduju gustinu manju od 5g/cm<3>, poželjni materijali za rad su na primer aluminijum, magnezijum, titan ili njihove legure, pri čemu sastavni delovi legura nisu ograničeni samo na lake metale.

Poželjno je da su uzdužni nosač i podna ploča međusobno zalemljeni vijkom i maticom.

Lemljenje vijkom i maticom, poznato i kao clinching, omogućuje spajanje materijala različite vrste. U zavisnosti od gradivnih delova koje treba spojiti tj. odlika materijala, ovo spajanje se može vršiti uz pomoć pečata ili matice sa na njoj usaglašenim poprečnim presekom. Tako su, na primer, zamislivi okrugli ili uglasti poprečni preseci za pečat ili maticu. Osim toga, druga prednost ovakvog lemljenja je da nastaju strukture koje mogu povećavati sigurnost u pogledu zaštite od klizanja.

Takođe je zamislivo i da se uzdužni nosač zavari, zalepi ili da se poveže nitnama sa podnom pločom. Lemljenje vijkom i maticom, kao i spajanje nitnama pokazuje bolju izdržljivost, jer su takva spajanja manje sklona koncentraciji naprezanja. U slučaju da su pojedinačni delovi međusobno spojeni zavarivanjem, onda se mogu zanemariti drugi koraci, odnosno promena tehnike spajanja. U slučaju da su različiti delovi međusobno zalepljeni, onda je opterećenje na pojedinačne delove u procesu izrade dodatno umanjeno, budući da nije neophodna niti promena materijala, niti obrada, niti uklanjanje materijala.

Osim toga, zamislivo je i da se malopre navedeni postupci spajanja kombinuju. Naročito je od prednosti kombinacija lemljenja vijkom i maticom sa spajanjem lepkom ili povezivanje nitnama sa spajanjem lepkom.

Pri jednom načinu realizacije, koji nije u skladu sa pronalaskom, pod za skelu poseduje još jedan uzdužni nosač, pri čemu su uzdužni nosači pričvršćeni sa obe strane podne ploče.

Podovi za skelu obično se odlikuju dužinskim pružanjem. Ako su uzdužni nosači pričvršćeni sa obe strane daske na skeli, tada su oni u suštini postavljeni sa obe strane na jednoj uzdužnoj osi, pri čemu se uzdužni nosači mogu pričvrstiti kako sa čeone strane na podnoj ploči, ali se takođe mogu pružati i delimično poprečno u odnosu na uzdužnu osu ispod ili iznad podne ploče.

Pod za skelu može tako da bude izgrađen simetrično sa uzdužnom osom.

Između uzdužnih nosača, pričvršćenih sa obe strane podne ploče, mogu se predvideti drugi uzdužni nosači kako bi u zavisnosti od dužine podne ploče odnosno poda za skelu, doprineli dodatnoj čvrstoći. Uzdužni nosači daju podu za skelu naročito prostornu strukturu pri čemu prostorne strukture mogu naročito dobro podneti više momente savijanja i time su od prednosti za čvrstoću.

Poželjno je da su uzdužni nosači, predviđeni da stoje sa strane podne ploče, izrađeni od čelika. Takođe je zamislivo da su celokupni uzdužni nosači izrađeni od čelika. Isto tako je poželjno da su celokupni uzdužni nosači spojeni za podnu ploču lemljenjem vijkom i maticom.

Pod za skelu može posedovati čeoni profil. Čeoni profili omogućuju prijem spojnih elemenata. Naročito je važno da se može predvideti spojna forma između spojnog elementa i čeonog profila. Spajanje pomoću formi pospešuje tok sile. Pod za skelu ne predstavlja nijedan deo pronalaska, koji obuhvata barem jedan uzdužni nosač, jednu podnu ploču, čeoni profil kao i spojne elemente za povezivanje vertikalnim ramom, koji je u idealnom slučaju kao opisan ovde. Čeoni profil je izrađen od nekog lakog metala. Uzdužni nosač ili podna ploča je izrađena od nekog drugačijeg materijala, poželjno od čelika. Takođe je zamislivo da su kako podna ploča tako i uzdužni nosač izrađeni od istog materijala, koji se razlikuje od materijala čeonog profila.

Poželjno je da je čeoni profil izrađen od aluminijuma ili nekog od njegovih legura. Prednosti takvih lakih metala su u ovom tekstu već pomenute.

Budući da čeoni profili moraju da podnesu velike sile i momente, poželjno je da se upotrebljavaju profili sa velikom jačinom materijala i/ili poprečnim presecima. Upotrebom nekog lakog metala može se uštedeti na težini.

Čeoni profil može se spojiti sa uzdužnim nosačima, pričvršćenim sa obe strane podne ploče, a poželjno je i da se zavari sa njima. Poželjno je da je spojen sa celokupnim uzdužnim nosačima, a naročito da je sa njima zavaren.

Takvi varovi se mogu postići specijalnim postupkom, s kojim su upoznati stručnjaci u tehnici.

Poželjno je da su spojni elementi povezani sa čeonim profilom. Zato se može predvideti neka forma spajanja. Prema načinu realizacije, koji nije u skladu sa pronalaskom, spojni elementi su zavareni sa čeonim profilom. Takođe je zamislivo da se čeoni profili naprave u jednom komadu, pri čemu su spojni elementi već integrisani u čeone profile.

Spojni elementi, zavareni sa čeonim profilom, omogućuju slobodno postavljanje spojnih elemenata za vreme izrade.

Spojni elementi se mogu izraditi od nekog lakog metala, naročito od aluminijuma ili neke od njegovih legura.

Pri načinu realizacije, koji je u skladu sa ovim pronalaskom, podna ploča može da poseduje neku strukturu u cilju povećanja stabilnosti. Pravljenjem ispupčenja ili porubljenjem povećava se momenat inercije podne ploče i/ili čitavog poda za skelu. Osim toga, pravljenje ispupčenja ili porubljenje ima pozitivan uticaj na povećanje krutosti. Naročito ispupčenja mogu doprineti povećanju sigurnosti od klizanja.

U cilju povećanja sigurnosti od klizanja može se predvideti da se podna ploča pređe još nekim dodatnim nanosem na primer gumom ili kvarcnim peskom.

Uzdužni profili mogu, takođe, da poseduju neku strukturu kako bi se povećala stabilnost, naročito se preporučuju ispupčenja i porubljenje. Kao što je rečeno, ovakvim strukturama se može pozitivno uticati na momenat inercije i na krutost.

Poželjno je da uzdužni profili, naročito oni koji su pričvršćeni sa obe strane podne ploče, poseduju mogućnost za stvaranje ergonomskog profila, koji olakšava nošenje poda za skelu. Poželjno je da uzdužni profili poseduju postepeno sužavanje na svom poprečnom preseku.

Postepeno sužavanje se može napraviti kao udubljenje, koje je u idealnom slučaju napravljeno poprečno u odnosu na uzdužni pravac ili na uzdužnu osu. Prema upotrebi poda za skelu, koja je u skladu sa ovim pronalaskom, ovo udubljenje poseduje konveksnu formu, gledano iz pravca uzdužne ose.

Radnik ili montažer može, kako bi poneo skelu, da je uhvati za neku vrstu zasečenja na zadnjem delu. Takvo zasečanje na zadnjem delu čini nošenje poda za skelu udobnim i sigurnim.

Poželjno je da je zasečenje na zadnjem delu tako oblikovano da ne nastaju četvrtaste ivice, već da je deo poprečnog preseka uzdužnog nosača, koji je predviđen za nošenje ili za hvatanje poda za skelu, prožet radijusima. Poželjno je da je uzdužnom nosaču zasečenje na zadnjem delu zaobljeno koje se pruža u odnosu na neki virtuelni pravougaoni poprečni presek uzdužnog nosača pod uglom između 10° i 60°, u idealnom slučaju između 20° i 45°, a u najboljem slučaju između 25° und 35°.

Naredni aspekt predmetnog pronalaska se odnosi na skelu, odnosno na fasadnu skelu. Skela obuhvata barem jedan, kao što je ovde opisano, vertikalni ram. Time skela postaje generalno lakša. To znači rasterećenje za radnika/montažera skele. Takođe je moguće da se transportna vozila natovare sa više elemanata, jer se ukupna težina transportera postiže tek uvećanim brojem pojedinačnih komada. Nijedan deo pronalaska ne predstavlja postupak proizvodnje poda za skelu, a posebno ne poda za skelu, koji obuhvata barem jedan uzdužni nosač i jednu podnu ploču. Lemljenjem vijkom i maticom se podna ploča povezuje sa uzdužnim nosačem.

Izrada poda za skelu, koja obuhvata različite materijale, se time omogućuje ili olakšava. Poželjno je da se u narednom koraku čeoni profil dodatno zavari sa uzdužnim nosačima. Ovo obezbeđuje veću krutost u delovima koji trpe pritisak. Osim toga moguće je i potpuno priključenje uzdužnih nosača na čeone profile.

Na osnovu slika, koje predstavljaju samo primere za realizaciju, u nastavku će se bliže objasniti pronalazak. Prikazane su:

Slika 1:

Primer realizacije vertikalnog rama, u skaldu sa pronalaskom;

Slika 2:

Prikaz preseka iz figure 1;

Slika 3:

Perspektivni prikaz jednog poda za skelu koji nije u skladu sa pronalaskom;

Slika 4:

Poprečni presek ploda za skelu iz figure 3;

Slika 5:

Detaljni prikaz poda za skelu koji nije u skladu sa pronalaskom sa jednim spojnim elementom;

Slika 6:

Perspektivni detaljni prikaz poda za skelu koji nije u skladu sa pronalaskom.

Sliika 1 prikazuje primer realizacije vertikalnog rama 10, na koji se odnosi pronalazak. Ram obuhvata dva vertikalna podupirača 11, koji su ovde napravljeni kao okrugle cevi. U gornjem predelu je prikazan horizontalni podupirač 12, koji je sa obe strane povezan sa vertikalnim podupiračima 11, a u datom slučaju i zavaren sa njima. Osim toga prikazana su i dva pravougaona dijagonalna podupirača 13, koji su zavareni svaki sa svojim podupiračem, vertikalnim 11 i horizontalnim 12.

Slika 2 predstavlja poprečni prikaz dijagonalnog podupirača iz slike 1 duž linije A-A. Dijagonalni podupirač 13 je napravljen od jednog pravougaonog profila i zavaren za vertikalni podupirač 11. Njegov poprečni presek je neznatno manji od spoljašnje dimenzije vertikalnog podupirača 11.

Slika 3 predstavlja perspektivni prikaz jednog poda za skelu 20, koji nije u skladu sa pronalaskom. U datom slučaju prikazani pod za skelu 20 poseduje jednu podnu ploču 22. Podna ploča 22 je pričvršćena lemljenjem vijkom i maticom 26 za uzdužne nosače 21. Sa čeone strane uzdužnih nosača 21 nalaze se čeoni profili 23. Za čeone profile 23 su pričvršćeni spojni elementi 24. Čeoni profili 23 su zavareni sa uzdužnim profilima 21. Spojni elementi 24 poseduju sa čeonim profilima 23 mogućnost formnog spajanja i dodatno su zavareni sa čeonim profilima (vidi i sliku 5).

Slika 4 prikazuje poprečni presek poda za skelu 20 sa slike 3. Za podnu ploču 22 su pričvršćena dva spoljašnja nosača 21a i dva unutrašnja nosača 21b uz pomoć lemljenja vijkom i maticom 26. Podna ploča poseduje, osim toga, i ispupčenja 25. U datom primeru ispupčenja 25 su samo na površini podne ploče 22, koja se nalazi između uzdužnih nosača 21. Takođe je zamislivo da se i na površini uzdužnih nosača 21 predvide ispupčenja. Oba srednja uzdužna nosača 21b poseduju, takođe, ispupčenja 25. Ova ispupčenja 25 služe tome da daju podu za skelu uvećanu krutost. Uzdužni nosači 21, koji su pričvršćeni uz pomoć lemljenja vijkom i maticom 26 za podnu ploču 22 sastoje se od dva oblikovana metalna profila. Oba uzdužna nosača 21 su u datom slučaju izrađena od čelika. Oba spoljašnja uzdužna nosača 21 poseduju udubljenja na strani koja im je oprečno okrenuta, koja u datom slučaju poseduju zasečenja na zadnjem delu. Ova udubljenja imaju ergonomsku formu i olakšavaju nošenje poda za skelu 20.

Slika 5 predstavlja detaljan prikaz poda za skelu 20, koji nije u skladu sa pronalaskom, sa jednim spojnim elementom 24. Spojni element 24 je spojen sa čeonim profilom 23 međusobnim uleganjem formi. Duž ovog spoja čeoni profil 23 može da se zavarai sa spojnim elementom 24. Čeoni profil 23 je pričvršćen za uzdužni nosač 21 i u datom slučaju zavaren. Osim toga, takođe, je zamislivo da podna ploča 22 natkriva čeoni profil sve do njegovih krajeva. Lemljenje vijkom i maticom je i ovde zamislivo.

Slika 6 predstavlja prikaz iz perspektive poda za skelu koji nije u skladu sa pronalaskom. Uzdužni profil 21 sudara se tupo sa čeonim profilom 23. Podna ploča 22, koja je pričvršćena lemljenjem vijkom i maticom 26 za uzdužni profil 21, takođe, se sudara tupo sa čeonim profilom 23. Dodatno se, takođe, mogu predvideti lemljenja vijkom i maticom, u donjem delu crteža, oprečno podnoj ploči, između čeonog profila 23 i uzdužnog nosača 21.

Claims (10)

Patentni zahtevi

1. Vertikalni ram (10) za skelu (100), koji obuhvata barem dva ili u idealnom slučaju upravo dva vertikalna podupirača (11) i barem jedan, a poželjno dva horizontalna podupirača (12), pri čemu su ova dva vertikalna podupirača (11) povezana na svom donjem delu jednim gornjim horizontalnim podupiračem (12), pri čemu je između gornjeg horizontalnog (12) i vertikalnog podupirača (11) predviđen barem jedan dijagonalni podupirač (13), koji je na svakom od svojih krajeva pričvršćen za horizontalni (12) odnosno vertikalni podupirač (11), pri čemu je dijagonalni podupirač (13) napravljen od jednog šupljeg profila, koji poseduje poprečni presek sa različitim aksijalnim dimenzijama, pri čemu je druga spoljašnja dimenzija poprečnog preseka dijagonalnog podupirača (13) manja od prve spoljašnje dimenzije, a dijagonalni podupirač (13) je tako pričvršćen za horizontalni (12) i vertikalni podupirač (12) da je prva dimenzija u suštini postavljena pod pravim uglom u odnosu na ravan, koja je raširena između horizontalnog (12) i vertikalnog podupirača (11), naznačen time, što dijagonalni podupirač (13) poseduje pravougani, ovalni ili petougaoni poprečni presek.

2. Vertikalni ram (10) prema zahtevu 1 naznačen time, što prva dimenzija poprečnog preseka dijagonalnog podupirača suštinski odgovara jednoj od spoljašnjih dimenzija poprečnih preseka horizontalnog (12) ili vertikalnog podupirača (11).

3. Vertikalni ram (10) prema nekom od zahteva 1 do 2, naznačen time, što je vertikalni popupirač (11) i/ili horizontalni podupirač (12) izrađen od nekog šupljeg profila, poželjno od okrugle cevi.

4. Vertikalni ram (10) za skelu (100) prema zahtevu 1, pri čemu horizontalni podupirač (12) poseduje manje zidno ojačanje od vertikalnog podupirača (11).

5. Vertikalni ram (10) prema nekom od zahteva 1 do 4, naznačen time, što je vertikalni podupirač (11) i/ili horziontalni podupirač (12) izrađen od nekog šupljeg profila, naročito poželjno od okrugle cevi.

6. Vertikalni ram (10) prema nekom od zahteva 1 do 5, naznačen time, što vertikalni podupirač (11) od materijala sa granicom razvlačenja Re, a naročito sa gornjom granicom razvlačenja ReH poseduje najmanje 320 MPa i/ili horizontalni podupirač (12) poseduje granicu razvlačenja Re od najmanje 460 MPa i/ili dijagonalni podupirač (13) poseduje granicu razvlačenja Re od najmanje 320 MPa.

7. Vertikalni ram (10) prema nekom od zahteva 1 do 6, naznačen time, što je horizontalni podupirač (12) izrađen od S460MC.

8. Vertikalni ram (10) prema nekom od zahteva 1 do 7, naznačen time, što horizontalni podupirač (12) poseduje zidno ojačanje manje od ili upravo od 2.7mm, u idealnom slučaju manje od ili upravo od 2mm.

9. Vertikalni ram (10) prema nekom od zahteva 1 do 8, pri čemu svi spojevi pojedinačnih podupirača (11, 12, 13) su realizovani kao zavareni spojevi.

10. Skela, a naročito fasadna skela, obuhvata barem jedan vertikalni ram (10), prema nekom od zahteva 1 do 9.