RS56624B1 - Kombinacija anti-kir antitela i anti-pd-1 antitela u lečenju kancera - Google Patents

Description

Opis pronalaska

STANJE TEHNIKE

[0001] Ćelije prirodne ubice (NK-Natural killer) čine 15% limfocita periferne krvi i igraju važnu ulogu u sposobnosti urođenog imunog sistema da se bori protiv virusnih infekcija i (Purdy AK et al., Cancer Biol Ther 2009; 8:13-22). NK ćelije se vezuju za ciljne ćelije preko višebrojnih receptora, uključujući prirodne citotoksične receptore (natural cytotoxicity receptors-NCR), Fc receptore CD 16, NKG2D i ostale. Vezivanje liganda za receptor inicira tirozin fosforilaciju i pokretanje pomoćnih signalnih molekula. Ova kaskada dovodi do aktivacije NK ćelija, oslobađanja prethodno formiranih granula koje sadrže perforin i granzime u target ćelije i apoptoze. Istovremeno oslobađanje citokina i hemokina dovodi, na mikro-nivou, do dovođenjaa drugih imunih ćelija. NK ćelije imaju sposobnost vezivanja svake ćelije u telu (Murphy WJ, et al., Biol Blood Marrow Transplant 2012; 18:S2-S7). Međutim, vezivanje normalnih ćelija ne dovodi do citotoksične aktivnosti, jer NK ćelije imaju sposobnost da simultano koriste različite grupe receptora da vežu molekule glavnog kompleksa histokompatibilnosti (major histocompatibility complex-MHC) klase I. Vezivanje humanog leukocitnog antigena (HLA) E za NKG2A/CD94 heterodimerni receptor ili HLA-A, B i C molekula za inhibitorne ubilačke receptore slične imunoglobulinima (inhibitory killer Ig-like receptors-KIRs), dovodi do fosforilacije tirozina, angažovanja signalnih posrednika SHP-1 ili SHP-2 i nishodne signalizacije. Krajnji rezultat je dominantan signal koji inhibira signale normalne aktivacije. Stoga, KIR/HLA interakcija može uticati na odgovor NK ćelije i takođe na razvoj ukupnog broja zrelih reaktivnih NK ćelija, što je poznato kao licenciranje.

[0002] Postoji sedam inhibitornih KIR-a i sedam aktivirajućih KIR-a, što je jedan faktor koji rezultira različitošću u nasleđu KIR-a i ekspresiji. KIR je takođe ispoljen na T ćelijama prirodnim ubicama (natural killer T-NKT) i na maloj podgrupi T ćelija (Uhrberg M, et al., J. Immunol. 2001; 166:3923-3932). Stoga, mehanički, blokada inhibitornog KIR-a bi mogla da indukuje anti-tumorske efekte dozvoljavanjem aktivacije NK ćelija i verovatno nekih T ćelija.

[0003] Dokaz za učeće NK ćelija u anti-tumorskom odgovoru se izvodi iz hematopoetske transplantacije matičnih ćelija (hematopoietic stem cell transplant-HSCT). S obzirom na različitost i KIR i HLA, ne iznenađuje da KIR na donorskim NK ćelijama može da ne intereaguje sa HLA domaćina, što se zove KIR neusaglašenost. Otkriće da su pacijenti sa akutnom mijeloidnom leukemijom (Acute myeloid leucemia-AML), transplantirani sa KIR neusaglašenim donorskim NK ćelijama, imali niži stepen relapsa (3% naspram 47%, p <0.01) i redukovani rizik od relapsa (relativni rizik 0.48, 95% CI 0.29-0.78) je dalo naučnu podršku ulozi NK ćelija u anti-tumorskom odgovoru (Ruggeri L, et al. Blood.2007;110:433-440).

[0004] Kod melanoma, određene KIR i HLA kombinacije mogu obezbediti imunosupresivnije okruženje, s obzirom da se pojedine kombinacije viđaju češće kod pacijenata sa metastazama u poređenju sa pacijentima koji nemaju metastaze (Naumova E, et al. Cancer Immunol Immunother 2005; 54:172-178). Pokazalo se da je KIR neusaglašenost povoljan prognostički marker za visoko rizične pacijente sa neuroblastomom podvrgnute autolognoj HSCT (Delgado DC, et al., Cancer Res 2010; 70:9554-9561). Eksperimentalna potvrda važne uloge NK ćelija kod solidnih tumora, proizilazi iz studija na miševima, u kojima miševi sa nedostatkom T ćelija mogu i dalje da eradikuju velike solidne tumore nakon aktivacije NK ćelija dodavanjem IL-15 (Liu RB, et al., Cancer Res 2012; 72:1964-1974).

[0005] Protein programirane ćelijske smrti 1 (Programmed Cell Death 1 - PD-1) je površinski signalni receptor koji igra ključnu ulogu u regulaciji aktivnosti i tolerancije T ćelija (Keir ME, et al., Annu Rev Immunol 2008; 26:677-704). To je transmembranski protein tipa I i zajedno sa BTLA, CTLA-4, ICOS i CD28, sačinjava CD28 familiju ko-stimulatornih receptora T ćelija. PD-1 je primarno ispoljen na aktiviranim T ćelijama, B ćelijama i mijeloidnim ćelijama (Dong H, et al., Nat Med 1999; 5:1365-1369). Takođe je ispoljen na ćelijama prirodnim ubicama (NK) (Terme M, et al., Cancer Res 2011; 71:5393-5399). Vezivanje njegovih liganada, PD-L1 i PD-L2, za PD-1, prouzrokuje fosforilaciju tirozinskog ostatka u proksimalnom intraćelijskom tirozin inhibitornom domenu imunog receptora, što je što je praćeno angažovanjem fosfataze SHP-2, konačno rezultirajući negativnom regulacijom aktivnosti T ćelija. Važna uloga PD-1 je da ograniči aktivnost T ćelija u perifernim tkivima u vreme inflamatornog odgovora na infekciju, te tako ograničava razvoj autoimunosti (Pardoll DM., Nat Rev Cancer 2012; 12:252-264). Dokaz ove negativne regulatorne uloge proizilazi iz otkrića da se kod miševa sa nedostatkom PD-1 razvijaju autoimune bolesti slične lupusu uključujući artritis i nefritis, zajedno sa kardiomiopatijom (Nishimura H, et al., Imunitet 1999; 11:141-151; i Nishimura H, et al., Nauka 2001; 291:319-322). Kod prisustva tumora, posledica je razvoj imune rezistencije na tumorsku mikrosredinu. PD-1 je znatno izražen na tumor infiltrirajućim limfocitima i njegovi ligandi su uvećanog broja na površini ćelija mnogih različitih tumora (Dong H, et al., Nat Med 2002; 8:793-800). Mnogi modeli kancera kod miševa su demonstrirali da vezivanje liganda za PD-1 dovodi do izbegavanja imunog odgovora. Dodatno, blokada ovih interakcija dovodi do anti-tumorske aktivnosti (Topalian SL, et al., New Eng J Med 2012; 366(26):2443-2454; Topalian SL, et al., Curr Opin Immunol 2012; 24:207-212; Brahmer JR, et al., New Eng J Med 2012; 366(26):2455-2465; Hamid O, et al., New Eng J Med 2013; 369:134-144; Hamid O i Carvajal RD, Expert Opin Biol Ther 2013; 13(6):847-861). Upotreba anti-KIR antitela u kombinovanoj terapiji je predložena u WO2006/072625. Pacijenti sa metastazama ili rezistentnim solidnim tumorima imaju veoma lošu prognozu (Rosenberg SA, et al., Imunoterapija Kancera: Principi & Praksa Onkologije (Eds DeVita VT, Lawrence TS i Rosenberg SA) 2011; 332-344 (Lippincott Williams & Wilkins, Filadelfija PA)). Uprkos prednostima multimodalne terapije, povećanje broja celokupnog preživljavanja kod ove populacije pacijenata je ograničeno. U skladu sa tim, cilj predmetnog pronalaska ja da se obezbede naprednije metode lečenja osoba sa takvim tumorima (npr., uznapredovali rezistentni solidni tumori).

REZIME PREDMETNOG PRONALASKA

[0006] Ovde su obezbeđene metode za lečenje kancera, npr. uznapredovalih rezistentnih solidnih tumora, kod humanog pacijenta, koje obuhvataju administraciju pacijentu kombinacije od jednog anti-KIR antitela i jednog anti-PD-1 antitela, gde je kombinacija primenjena (ili je za primenu) u skladu sa određenim kliničkim doznim režimom (to jest, u određenoj vrednosti doze i u skladu sa specifičnim doznim režimom). U jednom neograničavajućem prikazu, humani pacijent boluje od tumora (npr. uznapredovalog rezistentnog solidnog tumora) selektovanog iz grupe koja se sastoji od nemikrocelularnog kancera pluća (non-small cell lung cancer - NSCLC), renalnog ćelijskog karcinoma (renal cell carcinoma - RCC), melanoma, kolorektalnog kancera i seroznog karcinoma jajnika. Drugi timori koji mogu da se leče su opisani u sledećem Detaljnom Opisu.

[0007] Karakterističan primer anti-KIR antitela je lirilumab (takođe prethodno naznačen kao BMS-986015 ili IPH2102), koji sadrži teške i lake lance koji imaju sekvence prikazane kao SEKVENCE SA BROJEVIMA: 1 i 2, redom, ili antigen vezujuće fragmente i njihove varijacije. U drugim prikazima, antitelo sadrži regione određivanja komplementarnosti (complementarity determining regions - CDRs) ili varijabilne regione (variable regions -VRs) lirilumaba, teškog i lakog lanca. Prema tome, u jednom prikazu, antitelo sadrži CDR1, CDR2, i CDR3 domene varijabilnog regiona teškog lanca (heavy chain variable - VH) lirilumaba sa sekvencom prikazanom kao SEKVENCA SA IDENTIFIKACIONIM BROJEM:3 i CDR1, CDR2 i CDR3 varijabilnog regiona lakog lanca (light chain variable -VL) LIRILUMAB-a sa sekvencom prikazanom u SEKVENCI SA BROJEM:5. U drugom prikazu, antitelo sadrži sekvence CDR1, CDR2 i CDR3 teškog lanca kao što je navedeno u SEKVENCAMA SA IDENTIFIKACIONIM BROJEVIMA:7, 8 i 9, redom, i sekvence CDR1, CDR2 i CDR3 lakog lanca kao što je navedeno u SEKVENCAMA SA IDENTIFIKACIONIM BROJEVIMA: 10, 11 i 12, redom. U drugom prikazu, antitelo sadrži VH i/ili VL regione koji imaju sekvence aminokiselina navedene u SEKVENCI SA BROJEM:3 i/ili SEKVENCI SA BROJEM:5, redom. U drugom prikazu, antitelo sadrži VH i/ili VL regione kodirane sekvencama nukleinskih kiselina navedenim u SEKVENCA SA IDENTIFIKACIONIM BROJEM:4 i/ili SEKVENCA SA IDENTIFIKACIONIM BROJEM:6, redom. U drugom prikazu, antitelo se takmiči u vezivanju za, i/ili se vezuje za iste epitope na KIR-u, kao prethodno pomenuta antitela. U drugom prikazu, antitelo ima najmanje oko 90% identičnosti aminokiselinske sekvence varijabilnog regiona sa prethodno pomenutim antitelima (npr. najmanje oko 90%, 95% ili 99% identičnosti varijabilnog regiona sa SEKVENCOM SA BROJEM:3 ili SEKVENCOM SA BROJEM:5).

[0008] Karakterističan primer anti-PD-1 antitela je nivolumab (naznačen kao 5C4 u WO 2006/121168; takođe poznat kao BMS-936558, MDX-1106 ili ONO-4538) koji sadrži teške i lake lance, koji imaju sekvence prikazane u SEKVENCAMA SA IDENTIFIKACIONIM BROJEVIMA:17 i 18, redom, ili antigen vezujuće fragmente i njihove varijacije. U drugim prikazima, antitelo sadrži CDR domene ili varijabilne regione (VR) teškog i lakog lanca nivolumaba. Prema tome, u jednom prikazu, antitelo sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene VH regiona lirilumaba sa sekvencom prikazanom u SEKVENCI SA BROJEM:19 i CDR1, CDR2 i CDR3 domene VL regiona lirilumaba sa sekvencom prikazanom u SEKVENCI SA BROJEM:21. U drugom prikazu, antitelo sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene teškog lanca sa sekvencama navedenim u SEKVENCAMA SA IDENTIFIKACIONIM BROJEVIMA:23, 24 i 25, redom i CDR1, CDR2 i CDR3 domene lakog lanca sa sekvencama navedenim u SEKVENCAMA SA IDENTIFIKACIONIM BROJEVIMA: 26, 27 i 28, redom. U drugom prikazu, antitelo sadrži VH i/ili VL regione sa sekvencama aminokiselina navedenim u SEKVENCI SA BROJEM: 19 i/ili SEKVENCI SA BROJEM:21, redom. U drugom prikazu, antitelo sadrži varijabilne regione teškog lanca (VH) i/ili varijabilne regione lakog lanca (VL) koji su kodirani sekvencama nukleinskih kiselina navedenim u SEKVENCI SA BROJEM:20 i/ili SEKVENCI SA BROJEM:22, redom. U drugom prikazu, antitelo se takmiči za vezivanje za, i/ili se vezuje za isti epitop na PD-1 kao, prethodno pomenuta antitela. U drugom prikazu, antitelo ima najmanje oko 90% identičnosti aminokiselinske sekvence varijabilnog regiona sa gore pomenutim antitelima (npr. najmanje oko 90%, 95% ili 99% identičnosti varijabilnog regiona sa SEKVENCOM SA BROJEM:19 ili SEKVENCOM SA BROJEM:21).

[0009] Prema tome, u jednom aspektu, obezbeđene su metode lečenja kancera (npr. uznapredovalih rezistentnih solidnih tumora) kod ljudi, koje obuhvataju administraciju pacijentu, efikasne količine svakog od:

(a) anti-KIR antitela koji sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u teškom lancu varijabilnog regiona sa sekvencom navedenom u SEKVENCI SA BROJEM:3 i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u lakom lancu varijabilnog regiona sa sekvencom navedenom u SEKVENCI SA BROJEM:5,

(b) anti-PD-1 antitela koji sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u teškom lancu varijabilnog regiona sa sekvencom navedenom u SEKVENCI SA BROJEM:19 i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u lakom lancu varijabilnog regiona sa sekvencom navedenom u SEKVENCA SA IDENTIFIKACIONIM BROJEM:21,

gde metod obuhvata najmanje jedan ciklus primene, gde je ciklus period od osam nedelja, gde za svaki od najmanje jednog ciklusa, dve doze anti-KIR antitela su primenjene u dozi od 0.1-20 mg/kg telesne mase i četiri doze anti-PD-1 antitela su primenjene u dozi od 0.1-20 mg/kg telesne mase.

[0010] U određenim prikazima, svaka doza anti-KIR antitela je primenjena kao 0.1, 0.3, 1, 3, 6, 10 ili 20 mg/kg. U poželjnim prikazima, svaka doza anti-KIR antitela je primenjena kao 0.3, 1 ili 3 mg/kg.

[0011] U drugim prikazima, svaka doza anti-PD-1 antitela je primenjena kao 0.1, 0.3, 1, 3, 6, 10 ili 20 mg/kg telesne mase. U poželjnim prikazima, svaka doza anti-PD-1 antitela je primenjena kao 0.3, 1, 3 ili 10 mg/kg. U poželjnijim prikazima, anti-PD-1 antitelo je primenjeno u dozi od 3 mg/kg.

[0012] U jednom prikazu, anti-KIR antitelo i anti-PD-1 antitelo su primenjeni u sledećim dozama:

(a) 0.1 mg/kg anti-KIR antitela i 3 mg/kg anti-PD-1 antitela;

(b) 0.3 mg/kg anti-KIR antitela i 3 mg/kg anti-PD-1 antitela;

(c) 1 mg/kg anti-KIR antitela i 3 mg/kg anti-PD-1 antitela;

(d) 3 mg/kg anti-KIR antitela i 3 mg/kg anti-PD-1 antitela;

(e) 6 mg/kg anti-KIR antitela i 3 mg/kg anti-PD-1 antitela; ili

(f) 10 mg/kg anti-KIR antitela i 3 mg/kg anti-PD-1 antitela.

[0013] U skladu sa tim, u jednom prikazu, doza anti-KIR i/ili anti-PD-1 antitela je računata kao mg/kg telesne mase. Ipak, u drugom prikazu, doza anti-KIR i/ili anti-PD-1 antitela je je jednaka-fiksna doza i ona je fiksna i ne zavisi od telesne mase pacijenta. Na primer, anti-KIR i/ili anti-PD-1 antitelo mogu biti primenjeni u fiksnoj dozi od 5, 20, 75, 200, 400, 750 ili 1500 mg, bez obaziranja na pacijentovu telesnu masu. U pojedinim prikazima, primenjena doza anti-PD-1 antitela može biti podešena na 200 mg, dok je anti-KIR antitelo primenjeno u fiksnoj dozi od 5, 20, 75, 200, 400 ili 750 mg. U drugom prikazu, dozni režimi su podešeni tako da obezbede optimalno željeni odgovor (npr. efikasni odgovor).

[0014] U drugom prikazu, anti-PD-1 antitelo je primenjeno 1, 15, 29, i 43. dana svakog ciklusa. U drugom prikazu, anti-KIR antitelo je primenjeno 1. i 29. dana svakog ciklusa. U drugom prikazu, anti-PD-1 antitelo je primenjeno pre primene anti-KIR antitela 1. i 29. dana. U drugom prikazu, anti-KIR antitelo je primenjeno u roku od 30 minuta od anti-PD-1 antitela. U drugom prikazu, tretman se sastoji od najviše 12 ciklusa.

[0015] U jednom prikazu, anti-PD-1 antitelo i anti-KIR antitelo su primenjeni kao prva ("frontalna") linija lečenja (npr. inicijalni ili prvi tretman). U drugom prikazu, anti-PD-1 antitelo i anti-KIR antitelo su primenjeni kao druga linija lečenja (npr. posle inicijalnog tretmana istim ili različitim lekom, nakon relapsa i/ili gde je prvi tretman bio neuspešan).

[0016] Anti-KIR i anti-PD-1 antitela mogu biti administrirana ispitaniku na bilo koji pogodni način. U jednom prikazu, antitela su formulisana za intravensku primenu. U drugom prikazu, antitela su primenjena simultano (npr. u jednoj formulaciji ili istovremeno kao različite formulacije). Alternativno, u drugom prikazu, antitela su primenjena sekvencijalno (npr. kao razdvojene formulacije).

[0017] Efikasnost metoda lečenja, koje su ovde obezbeđene, se može proceniti korišćenjem bilo kojih pogodnih načina. U jednom prikazu, tretmant proizvodi najmanje jedan terapijski efekat selektovan iz grupe, koja se sastoji od redukcije veličine tumora, redukcije broja metastatskih lezija tokom vremena, kompletnog odgovora, parcijalnog odgovora i stabilizacije bolesti.

[0018] Takođe su obezbeđeni kitovi koji uključuju farmaceutsku kompoziciju koja sadrži anti-KIR antitelo, kao što je lirilumab i anti-PD-1 antitelo, kao što je nivolumab i farmaceutski prihvatljiv nosač, u terapijski efikasnoj količini prilagođenoj za upotrebu u metodama koje su ovde opisane. U jednom prikazu, kit sadrži:

(a) dozu anti-KIR antitela, koje sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu teškog lanca sa sekvencom navedenom u SEKVENCI SA BROJEM:3 i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu lakog lanca sa sekvencom navedenom u SEKVENCI SA BROJEM:5;

(b) dozu anti-PD-1 antitela, koje sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu teškog lanca sa sekvencom navedenom u SEKVENCI SA BROJEM:1 i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu lakog lanca sa sekvencom navedenom u SEKVENCI SA BROJEM:21; i

(c) instrukcije za upotrebu anti-KIR antitela i anti-PD-1 antitela u metodi pronalaska.

[0019] U drugom aspektu, anti-KIR antitelo je obezbeđeno, anti-KIR antitelo sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu teškog lanca sa sekvencom navedenom u SEKVENCI SA BROJEM:3 i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu lakog lanca sa sekvencom navedenom u SEKVENCI SA BROJEM:5, za istovremenu primenu sa anti-PD-1 antitelom, koje sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu teškog lanca sa sekvencom navedenom u SEKVENCI SA BROJEM:19 i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu lakog lanca sa sekvencom navedenom u SEKVENCI SA BROJEM:21, u najmanje jednom ciklusu, gde se za svaki ciklus primenjuju dve doze anti-KIR antitela u dozi od 0.1, 0.3, 1, 3, 6, ili 10 mg/kg i četiri doze anti-PD-1 antitela u dozi od 3 mg/kg.

[0020] U drugom aspektu pronalaska, anti-PD-1 antitelo, u bilo kom od gore pomenutih prikaza, je zamenjeno ili kombinovano sa anti-PD-L1 ili anti-PD-L2 antitelom. Karakteristična anti-PD-L1 antitela su opisana u WO 2007/005874, WO 2010/077634 i WO 2011/066389 i karakteristična anti-PD-L2 antitela su opisana u WO 2004/007679. U skladu sa tim, pronalazak takođe ističe metode, kompozicije i kitove za lečenje tumora kod humanih pacijenata koristeći gore opisane klinički efikasne doze anti-KIR antitela kombinovane sa gore opisanim klinički efikasnim dozama anti-PD-1 antitela, gde je doza PD-1 antitela zamenjena sa istom dozom anti-PD-L1 ili anti-PD-L2 antitela.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0021] Slika 1 prikazuje inhibiciju rasta tumora in vivo korišćenjem kombinovanog tretmana anti-KIR antitelom i anti-PD-1 antitelom u modelu mišijeg solidnog tumora.

Slika 2 je šematska ilustracija delova faze I kliničkog ispitivanja.

DETALJNI OPIS

I. Definicije

[0022] Kao što je ovde upotrebljeno, termin "ispitanik" ili "pacijent" je humani pacijent sa kancerom (npr. pacijent koji ima tumor, kao što je uznepredovali rezistentni solidni tumor ili hematoloski malignitet).

[0023] Kao što je ovde upotrebljeno, "efikasan tretman" odnosi se na tretman koji dovodi do korisnog efekta, npr. poboljšanja najmanje jednog simptoma bolesti ili stanja. Korisni efekat može značiti poboljšanje osnovnog stanja, to jest poboljšanje merenja i posmatranja obavljenih pre početka terapije u skladu sa metodom. Korisni efekat može biti u formi zaustavljanja, usporavanja, odlaganja ili stabilizacije štetne progresije markera solidnog tumora. Efikasan tretman može se odnositi na ublažavanje najmanje jednog simtoma solidnog tumora. Takvo efikasno lečenje može npr. redukovati bol kod pacijenta, redukovati veličinu i/ili broj lezija, može redukovati ili prevenirati metastaze tumora, i/ili može usporiti rast tumora.

[0024] Termin "efikasna količina" se odnosi na količinu komponente koja obezbeđuje željeni biološki, terapijski i/ili profilaktički rezultat. Taj rezultat može biti redukcija, poboljšanje, palijacija, smanjenje, odlaganje i/ili ublažavanje jednog ili više znakova, simptoma ili uzroka bolesti ili bilo koja željena izmena biološkog sistema. U odnosu na solidne tumore, efikasna količina sadrži količinu dovoljnu da dovede do skupljanja tumora i/ili do smanjenja stepena rasta tumora (kao što je supresija rasta tumora) ili da prevenira ili odloži neželjenu ćelijsku proliferaciju. U nekim prikazima, efikasna količina je količina dovoljna da odloži razvoj tumora. U nekim prikazima, efikasna količina je količina dovoljna za prevenciju ili odlaganje ponovne pojave tumora. Efikasna količina može biti primenjena u jednoj ili više administracija. Efikasna količina leka ili kompozicije može: (i) redukovati broj ćelija raka; (ii) redukovati veličinu tumora; (iii) inhibirati, odložiti, usporiti do određene mere i može zaustaviti infiltraciju ćelija kancera u periferne organe; (iv) inhibirati (to jest usporiti) do određene mere i može zaustaviti tumorske metastaze; (v) inhibirati rast tumora; (vi) prevenirati ili odložiti pojavu i/ili vraćanje tumora; i/ili (vii) olakšati do određene mere jedan ili više simptoma povezanih sa kancerom. U jednom primeru, "efikasna količina" je količina anti-KIR antitela i količina anti-PD-1 antitela, u kombinaciji, za koju je klinički dokazano da utiče na značajno smanjenje kancera ili usporavanje progresije kancera, kao što je uznapredovali solidni tumor.

[0025] Kao što je ovde upotrebljeno, termini "fiksna doza", "jednaka doza" i "jednaka-fiksna doza" se koriste naizmenično i odnose se na dozu koja se primenjuje kod pacijenta nezavisno od njegove telesne mase ili telesne površine (body surface area - BSA). Fiksna ili jednaka doza stoga nije obezbeđena kao doza u mg/kg, već kao apsolutna količina komponente (npr. anti-KIR antitela i/ili anti-PD-1 antitela).

[0026] Kao što je ovde upotrebljeno, "doza na osnovu telesne površine" se odnosi na dozu (npr. anti-KIR antitela i/ili anti-PD-1 antitela) koja je prilagođena telesnoj površini (body surface area - BSA) svakog pojedinačnog pacijenta. Doza na osnovu telesne površine može biti obezbeđena kao mg/kg telesne mase. Objavljeni su razni proračuni kojima se dolazi do BSA bez direktnog merenja, od kojih se najčešće upotrebljava Du Bois formula (videti Du Bois D, Du Bois EF (Jun 1916) Arhivi Interne Medicine 17 (6): 863-71; i Verbraecken, J. et al. (Apr 2006). Metabolizam – Klinički i Eksperimentalni 55 (4): 515-24). Drugi karakteristični primeri BSA formula uključuju Mosteller formulu (Mosteller RD. N Engl JMed., 1987; 317:1098), Haycock formulu (Haycock GB, et al., JPediatr 1978, 93:62-66), Gehan i Geilige formulu (Gehan EA, Geilige SL, Cancer Chemother Rep 1970, 54:225-235), Boyd formulu (Current, JD (1998), Internet Žurnal Anesteziologije 2 (2); i Boyd, Edith (1935), Univerzitet u Minesoti. Institut Dečijeg Blagostanja, Serije Monografija, No. x. London: Oksfordska Univerzitetska Štampa), Fujimoto fomulu (Fujimoto S, et al., Nippon Eiseigaku Zasshi 1968;5:443-50), Takahira fomulu (Fujimoto S, et al., Nippon Eiseigaku Zasshi 1968;5:443-50), i Schlich fomulu (Schlich E, et al., Ernährungs Umschau 2010;57:178-183).

[0027] Termin "antitelo" opisuje polipeptide koji sadrže najmanje jedno antigen vezujuće mesto izvedeno iz antitela (npr. VH/VL region ili Fv, ili CDR). Antitela uključuju poznate forme antitela. Na primer, antitelo može biti humano antitelo, humanizovano antitelo, bispecifično antitelo, ili himerno antitelo. Antitelo može takođe biti Fab, Fab'2, ScFv, SMIP, Afibody®, nanotelo, ili domen antitelo. Antitelo takođe može biti bilo kog od sledećih izotipova: IgG1, IgG2, IgG3, IgG4, IgM, IgA1, IgA2, IgAsec, IgD, i IgE. Antitelo može biti antitelo koje je prirodno prisutno ili može biti izmenjeno (npr. mutacijom, brisanjem, substitucijom, konjugacijom za deo koji nije antitelo). Na primer, antitelo može sadržati jednu ili više varijanti amino kiselina (u poređenju sa prirodno prisutnim antitelom) što menja karakteristiku (npr. funkcionalnu karakteristiku) antitela. Na primer, brojne takve izmene su poznate stručnjacima i mogu uticati na, npr. polu-život, efektornu funkciju i/ili imune odgovore na antitelo kod paijenta. Termin antitelo takođe uključuje veštačke polipeptidne konstrukcije, koje sadrže najmanje jedno antigen vezujuće mesto izvedeno iz antitela.

[0028] Kao što je ovde upotrebljeno, "Ig-u sličan receptor ćelija prirodnih ubica", "Inhibitorni receptor ćelija prirodnih ubica" ili "KIR", se odnosi na protein ili polipeptid kodiran genom koji je član KIR familije gena ili komplementarnom DNA - cDNA pripremljenom od ovakvog gena. Detaljni pregled KIR familije gena, uključujući nomenklaturu KIR gena i KIR gen proizvode, i Genbank pristupne brojeve za karakteristične predstavnike KIRa, je "KIR Gene Cluster – KIR grupa gena" od M. Carrington i P. Niliman, dostupna na NCBI web-sajtu zvanom "Bookshelf" (dostupan putem World-Wide Web (WWW) adrese ncbi.nlm.nih.gov/books). Sekvence humanih KIR gena i cDNA, kao i njihovi proteinski proizvodi, su dostupni u javnoj bazi podataka, uključujući GenBank. Neograničavajući tipični primeri GenBank inesenih humanih KIR-ova, imaju sledeće pristupne brojeve: KIR2DL1: Genbank pristupni broj U24076, NM_014218, AAR16197 ili L41267; KIR2DL2: Genbank pristupni broj U24075 ili L76669; KIR2DL3: Genbank pristpni broj U24074 ili L41268; KIR2DL4: Genbank pristupni broj X97229; KIR2DS1: Genbank pristupni broj X89892; KIR2DS2: Genbank pristupni broj L76667; KIR2DS3: Genbank pristupni broj NM_012312 ili L76670 (varijanta splajsovanja); KIR3DL1: Genbank pristupni broj L41269; i KIR2DS4: Genbank pristupni broj AAR26325. KIR može sadržati od 1 do 3 ekstracelularna domena i može imati dug (to jest, više od 40 aminokiselina) ili kratak (to jest, manje od 40 aminokiselina) citoplazmični rep. Kao što je ovde prethodno opisano, ove karakteristike određuju nomenklaturu KIRa. Karakteristični KIR2DL1, KIR2DL2, KIR2DL3, i KIR2DS4 molekuli sadrže polipeptide sa sledećim odgovarajućim sekvencama aminokiselina:

KIR2DLI ekstracelularni domen:

HEGVHRKPSLLAHPGXLVKSEETVILQCWSDVMFEHFLLHREGMFNDTLRLI

GEHHDGVSKANFSISRMTQDLAGTYRCYGSVTHSPYQVSAPSDPLDIVIIGLY EKPSLSAQXGPTVLAGENVTLSCSSRSSYDMYHLSREGEAHERRLPAGPKVN GTFQADFPLGPATHGGTYRCFGSFHDSPYEWSKSSDPLLVSVTGNPSNSWPSP TEPSSKTGNPRHLH (SEKVENCA SA IDENTIFIKACIONIM BROJEM:13), gde "X" na poziciji 16 je P ili R, i gde "X" na poziciji 114 je P ili L, predstavljajući alelne varijante.

KIR2DL2 ekstracelularni domen:

KIR2DS4 ekstracelularni domen:

[0029] Termin "KIR2DL2/3" se odnosi bilo na jedan ili na oba KIR2DL2 i KIR2DL3 receptora. Ova dva receptora imaju veoma veliku homologiju, kodirani su alelnim formama istog gena i u struci se smatra da su funkcionalno slični.

[0030] Kao što je ovde upotrebljeno, termini "Programirana smrt 1," "Programirana ćelijska smrt 1," "Protein PD-1," "PD-1," PD1," "PDCD1," "hPD-1" i "hPD-I" se koriste naizmenično i uključuju varijante, izoforme, vrste homologa humanog PD-1 i analoga koji imaju najmanje jedan zajednički epitop sa PD-1. Kompletna PD-1 sekvenca se može naći pod GenBank Pristupom Br. U64863 (SEKVENCA SA IDENTIFIKACIONIM BROJEM:29).

[0031] Protein 1 programirane ćelijske smrti (The protein Programmed Death 1 - PD-1) je inhibitorni član CD28 familije receptora, koja takođe uključuje CD28, CTLA-4, ICOS i BTLA. PD-1 se ispoljava na aktiviranim B ćelijama, T ćelijama i mijeloidnim ćelijama (Agata et al., supra; Okazaki et al. (2002) Curr. Opin. Immunol. 14: 391779-82; Bennett et al. (2003) J Immunol 170:711-8). Inicijalni članovi familije, CD28 i ICOS, su otkriveni pomoću funkcionalnih efekata na povećanje proliferacije T ćelija nakon dodatka monoklonskih antitela (Hutloff et al. (1999) Nature 397:263-266; Hansen et al. (1980) Immunogenics 10:247-260). PD-1 je otkriven pretragom diferencijalne ekspresije kod apoptičnih ćelija (Ishida et al. (1992) EMBO J 11:3887-95). Ostali članovi familije, CTLA-4 i BTLA, su otkriveni pretragom diferencijalne ekspresije kod citotoksičnih T limfocita i TH1 ćelija, redom. CD28, ICOS i CTLA-4 imaju jedan slobodan cisteinski ostatak, koji mogućava homodimerizaciju. Nasuprot tome, PD-1 se smatra da postoji kao monomer, bez slobodnog cisteinskog ostatka karakterističnog za ostale članove CD28 familije.

[0032] PD-1 gen je 55kDa transmembranski protein tipa I, koji je deo Ig superfamilije gena (Agata et al. (1996) Int Immunol 8:765-72). PD-1 sadrži membranski proksimalni imunoreceptorni tirozinski inhibitorni motiv (immunoreceptor tyrosine inhibitory motif -ITIM) i membranski distalni imunoreceptorni tirozinski menjajući motiv (tyrosine-based switch motif - ITSM) (Thomas, M.L. (1995) J Exp Med 181:1953-6; Vivier, E i Daeron, M (1997) Immunol Today 18:286-91). Iako mu je struktura slična strukturi CTLA-4, PD-1 nema MYPPPY motiv koji je ključan za B7-1 i B7-2 vezivanje. Identifikovana su dva liganda za PD-1, PD-L1 i PD-L2, nakon čijeg vezivanja za PD-1, se pokazalo da dovode do nishodne regulacije aktivacije T ćelija (Freeman et al. (2000) J Exp Med 192:1027-34; Latchman et al. (2001) Nat Immunol 2:261-8; Carter et al. (2002) Eur J Immunol 32:634-43). I PD-L1 i PD-L2 su B7 homolozi koji se vezuju za PD-1, ali se ne vezuju za ostale članove CD28 familije. PD-L1 je prisutan u velikom broju u različitim humanim kancerima (Dong et al. (2002) Nat. Med. 8:787-9). Interakcija između PD-1 i PD-L1 dovodi do smanjenja tumor infiltrirajućih limfocita, do smanjenja proliferacije T-ćelija posredovane putem receptora i do izbegavanja imunog odgovora na ćelije kancera (Dong et al. (2003) J. Mol. Med. 81:281 - 7; Blank et al. (2005) Cancer Immunol. Immunother. 54:307-314; Konishi et al. (2004) Clin. Cancer Res.

10:5094-100). Imunološka supresija se može prekinuti inhibicijom lokalne interakcije PD-1 sa PD-L1 i efekat je uvećan kad se takođe blokira i interakcija između PD-1 i PD-L2 (Iwai et al. (2002) Proc. Nat'l. Acad. Sci. USA 99:12293-7; Brown et al. (2003) J. Immunol.

170:1257-66).

[0033] U skladu sa tim da je PD-1 inhibitorni član CD28 familije, životinje sa nedostatkom PD-1 razvijaju različite autoimune fenotipove, uključujući autoimunu kardiomiopatiju i lupusu-sličan sindrom sa artritisom i nefritisom (Nishimura et al. (1999) Immunity 11:141-51; Nishimura et al. (2001) Nauka 291:319-22). Dodatno, otkriveno je da PD-1 ima ulogu u autoimunom encefalomijelitisu, sistemskom eritematoznom lupusu, bolesti transplantata protiv domaćina (graft-versus-host disease - GVHD), dijabetesu tipa I i reumatoidnom artritisu (Salama et al. (2003) J Exp Med 198:71-78; Prokunina i Alarcon-Riquelme (2004) Hum Mol Genet 13:R143; Nielsen et al. (2004) Lupus 13:510). U mišijoj B ćelijskoj tumorskoj liniji se pokazalo da je ITSM PD-1 ključan za blokadu BCR-posredovanog protoka Ca<2+>i tirozin fosforilacije nishodnih efektornih molekula (Okazaki et al. (2001) PNAS 98:13866-71).

IIa. Anti-KIR Antitela

[0034] Anti-humana-KIR antitela (ili VH/VL domeni kao njihovi proizvodi) pogodna za upotrebu u pronalasku mogu biti generisana koriščenjem metoda dobro poznatih u ovoj oblasti. Alternativno, u ovoj oblasti je prepoznato da se mogu koristiti anti-KIR antitela. U poželjnim prikazima, anti-KIR antitelo ukršteno reaguje sa multiplim inhibirornim KIR receptorima i potencira citotoksičnost NK ćelija koje nose jedan ili više ovih receptora. Na primer, anti-KIR antitelo se može vezati za svaki od KIR2D2DL1, KIR2DL2, i KIR2DL3 i potencirati aktivnost NK ćelije redukcijom, neutralizacijom i/ili ukidanjem inhibicije NK ćelijske citotoksičnosti posredovane pomoću bilo kojeg ili svih ovih KIR receptora. U narednim prikazima, anti-KIR antitelo ne vezuje KIR2DS4 i/ili KIR2DS3. Na primer, monoklonska antitela 1-7F9 (poznata i kao IPH2101), 14F1, 1-6F1 i 1-6F5, opisana u WO 2006/003179 mogu biti korišćena. Antitela koja se takmiče sa bilo kojim od ovih, u oblastiprepoznatih, antitela u vezivanju za KIR se takođe mogu koristiti. Dodatno prepoznata anti-KIR antitela koja se mogu koristiti uključuju npr.one, stavljene na uvid javnosti u WO 2005/003168, WO 2005/009465, WO 2006/072625, WO 2006/072626, WO 2007/042573, WO 2008/084106, WO 2010/065939, WO 2012/071411 i WO/2012/160448.

[0035] Karakterističan primer anti-KIR antitela je lirilumab (takođe naznačen kao BMS-986015, IPH2102, ili u WO 2008/084106 kao 1-7F9(S241P)) koji sadrži teške i lake lance sa sekvencama prikazanim u SEKVENCAMA SA IDENTIFIKACIONIM BROJEVIMA:1 i 2, redom, ili antigen vezujuće fragmente i njihove varijante. Lirilumab je potpuno humano anti-KIR antitelo, koje sadrži iste varijabilne regione teškog i lakog lanca kao i 1-7F9 (opisan u WO 2006/003179), i tako se vezuje za isti epitop kao i 1-7F9, ali se razlikuje od 1-7F9 po tome što (1) se priprema u ćelijama ovarijuma kineskog hrčka (Chinese hamster ovary -CHO), dok se 1-7F9 priprema iz ćelija hibridoma i (2) stabilizujuća mutacija “zgloba” (S231P) je uvedena u lirilumab (WO 2008/084106).

[0036] U drugim prikazima, antitelo sadrži CDRe teškog i lakog lanca ili varijabilne regione lirilumaba. U skladu sa tim, u jednom prikazu, antitelo sadrži CDR1, CDR2, i CDR3 domene VH regiona lirilumaba sa sekvencom navedenom u SEKVENCI SA BROJEM:3 i CDR1, CDR2 i CDR3 domene VL regiona lirilumaba sa sekvencom navedenom u SEKVENCI SA BROJEM:5. U drugom prikazu, antitelo sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene teškog lanca sa sekvencama navedenim u SEKVENCE SA BROJEVIMA:7, 8, i 9, redom i CDR1, CDR2 i CDR3 domene lakog lanca sa sekvencama navedenim u SEKVENCAMA SA IDENTIFIKACIONIM BROJEVIMA:10, 11, i 12, redom. U drugom prikazu, antitelo sadrži VH i/iliVL regione sa sekvencama aminokiselina navedenim u SEKVENCI SA BROJEM:3 i/ili SEKVENCI SA BROJEM: 5, redom. U drugom prikazu, antitelo sadrži varijabilni region teškog lanca (VH) i/ili varijabilni region lakog lanca (VL) kodiran sekvencama nukleinskih kiselina navedenim u SEKVENCI SA BROJEM:4 i/ili SEKVENCI SA BROJEM:6, redom. U drugom prikazu, antitelo se takmiči u vezivanju za i/ili se vezuje za isti epitop na KIRu, kao gore pomenuta antitela. U drugom prikazu, antitelo ima najmanje oko 90% istovetnosti aminokiselinske sekvence varijabilnog regiona sa gore pomenutim antitelima (npr. najmanje oko 90%, 95% ili 99% istovetnosti varijabilnog regiona sa SEKVENCOM SA BROJEM:3 ili SEKVENCOM SA BROJEM:5).

IIb. Anti-PD-1 Antitela

[0037] Anti-humana-PD-1 antitela (ili VH i/ili VL domeni kao njihovi proizvodi) pogodna za upotrebu u pronalasku se mogu generisati korišćenjem metoda dobro poznatim u ovoj oblasti. Alternativno, prepoznato je da se mogu koristiti anti-PD-1 antitela. Na primer, monoklonska antitela 5C4 (naznačeno ovde kao nivolumab), 17D8, 2D3, 4H1, 4A11, 7D3, i 5F4, opisana u WO 2006/121168 mogu se koristiti. Ostala poznata PD-1 antitela uključuju Lambrolizumab (MK-3475), opisan kao h409A11 u WO 2008/156712, i AMP-514 opisan u WO 2012/145493. Ostala poznata PD-1 antitela i ostali inhibitori PD-1 uključuju one, opisane u WO 2009/014708 i WO 2009/114335. Antitela koja se takmiče sa bilo kojim od ovih, u oblasti prepoznatih, antitela za vezivanje sa PD-1, takođe se mogu korititi.

[0038] Karakterističan primer anti-PD-1 antitela je nivolumab, koji sadrži teške i lake lance sa sekvencama prikazanim u SEKVENCAMA SA IDENTIFIKACIONIM BROJEVIMA:17 i 18, redom, ili antigen vezujuće fragmente i njihove varijacije. U drugim prikazima, antitelo sadrži CDRe teškog i lakog lanca ili varijabilne regione nivolumaba. U skladu sa tim, u jednom prikazu, antitelo sadrži CDR1, CDR2, i CDR3 domene VH lanca nivolumaba, sa sekvencom navedenom u SEKVENCI SA BROJEM:19 i CDR1, CDR2 i CDR3 domene VL lanca nivolumaba sa sekvencama navedenim u SEKVENCI SA BROJEM:21. U drugom prikazu, antitelo sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene teškog lanca sa sekvencama navedenim u SEKVENCE SA BROJEVIMA:23, 24, i 25, redom i CDR1, CDR2 i CDR3 domene lakog lanca sa sekvencama navedenim u SEKVENCAMA SA IDENTIFIKACIONIM BROJEVIMA:26, 27, i 28, redom. U drugom prikazu, antitelo sadrži VH i/ili VL regione sa sekvencama aminokiselina navedenim u SEKVENCI SA BROJEM: 19 i/ili SEKVENCI SA BROJEM: 21, redom. U drugom prikazu, antitelo sadrži teškog lanca varijabilne (VH) i/ili lakog lanca varijabilne (VL) regione kodirane sekvencama nukleinske kiseline navedenim u SEKVENCI SA BROJEM:20 i/ili SEKVENCI SA BROJEM:22, redom. U drugom prikazu, antitelo se takmiči u vezivanju sa i/ili se vezuje za isti epitop na PD-1, kao gore pomenuta antitela. U drugom prikazu, antitelo ima najmanje oko 90% istovetnosti aminokiselinske sekvence varijabilnog regiona kao gore pomenuta antitela (npr. najmanje oko 90%, 95% ili 99% identičnosti varijabilnog regiona sa SEKVENCOM SA BROJEM:19 ili SEKVENCOM SA BROJEM:21).

III. Farmaceutske Kompozicije

[0039] Farmaceutske Kompozicije koje su pogodne za primenu kod humanih pacijenata se obično formulišu za parenteralnu primenu, npr. u tečnom nosaču ili su pogodne za rekonstituciju u tečni rastvor ili suspenziju za intravensku primenu.

[0040] U suštini, ovakve kompozicije obično sadrže farmaceutski prihvatljiv nosač. Kao što je ovde upotrebljeno, termin "farmaceutski prihvatljiv" znači da je odobren od strane vladine regulatorne agencije ili naveden u Američkoj Farmakopeji ili u nekoj drugoj, opšte prihvaćenoj, farmakopeji za primenu kod životinja, naročito kod ljudi. Termin "nosač" se odnosi na rastvarač, pomoćnu supstancu, ekscipijens ili nosač sa kojim se jedinjenje primenjuje. Ovakvi farmaceutski nosači mogu biti sterilne tečnosti, kao što su voda i ulja, uključujući ona dobijena iz petroleuma, životinjskog, biljnog ili sintetičkog porekla, kao što su ulje kikirikija, ulje iz semena soje, mineralno ulje, susamovo ulje, glicerol polietilen glikol ricinolat i slično. Voda ili fiziološki rastvor i vodeni rastvor dekstroze i glicerinski rastvori se mogu upotrebiti kao nosači, naročito za injekcione rastvore (npr. koji sadrže anti-KIR ili anti-PD-1 antitelo). Tečne kompozicije za parenteralnu primenu mogu biti formulisane za primenu putem injekcije ili kontinuirane infuzije. Injekciona i infuziona primena uključuje intravenski, intraperitonealni, intramuskularni, intratekalni i subkutani put primene. U jednom prikazu, anti-KIR i/ili anti-PD-1 antitela se primenjuju intravenski (npr. odvojeno ili zajedno, svaki, npr. tokom perioda od jednog sata, 90 minuta ili dva sata).

IV. Populacije Pacijenata

[0041] Ovde su obezbeđene efikasne metode za lečenje kancera (npr. uznapredovali rezistentni solidni tumor ili hematološki maligniteti) kod ljudi, korišćenjem kombinacije anti-KIR antitela i anti-PD-1 antitela.

[0042] Sa obzirom da ove metode funkcionišu putem poboljšanja imunog odgovora blokadom inhibitornih receptora na T ćelijama i NK ćelijama, one su primenljive na širokom spektru kancera. U jednom prikazu, humani pacijent boluje od nemikroćelijskog kancera pluća (non-small cell lung cancer - NSCLC), karcinoma bubrežnih ćelija (renal cell carcinoma - RCC), melanoma (npr. kožni ili intraokularni maligni melanom), kolorektalnog kancera ili seroznog karcinoma ovarijuma. Primeri dodatnih kancera koji mogu biti lečeni upotrebom kombinacije anti-PD-1 antitela i anti-KIR antitela, uključuju kancer jetre, kancer kostiju, kancer pankreasa, kancer kože, kancer glave ili vrata, kancer dojke, kancer pluća, kancer materice, kancer kolona, rektalni kancer, kancer analne regije, kancer stomaka, kancer testisa, kancer materice, karcinom jajovoda, karcinom endometrijuma, karcinom grlića materice, vaginalni karcinom, karcinom vulve, ne-Hodžkinov limfom, kancer ezofagusa, kancer tankog creva, kancer endokrinog sistema, kancer tiroidne žlezde, kancer paratiroidne žlezde, kancer nadbubrežne žlezde, sarkom mekog tkiva, kancer, kancer penisa, solidni tumori u detinjstvu, limfocitni limfom, kancer bešike, kancer bubrega ili uretera, karcinom bubrežne karlice, neoplazma centralnog nervnog sistema (CNS), primarni CNS limfom, tumor angiogeneze, tomor kičmenog stuba, gliom tumor mozga, adenom hipofize, Kaposijev sarkom, epidermoidni kancer, kancer skvamoznih ćelija, kanceri indukovani faktorima spoljne sredine uključujući one izazvane azbestom, hematološki maligniteti uključujući npr. multipli mijelom, limfom B-ćelija, Hodžkinov limfom/primarni medijastinalni B-ćelijski limfom, ne-Hodžkinovi limfomi, akutni mijeloidni limfom, hronična mijeloidna leukemija, hronična limfoidna leukemija, folikularni limfom, difuzni limfom krupnih B-ćelija, Burkitov limfom, imunoblastični limfom velikih ćelija, prekursorski B-limfoblastični limfom, mantle ćelijski limfom, akutna limfoblastična leukemija, mycosis fungoides, anaplastični limfom velikih ćelija, T-ćelijski limfom i prekursorski T-limfoblastični limfom i bilo koje kombinacije navedenih kancera. Predmetni pronalazak je takođe moguće upotrebiti u lečenju metastatskih kancera.

[0043] Pacijenti mogu biti testirani ili odabrani na osnovu jedne ili više od gore opisanih kliničkih karakteristika pre, tokom ili posle lečenja.

V. Kombinovana Terapija

[0044] Kombinovane terapije, koje su ovde obezbeđene, uključuju primenu anti-KIR antitela i drugog antitela koje blokira inhibitorni imuni receptor (npr. receptor, koji nakon vezivanja za svoj prirodni ligand, inhibira/neutrališe aktivnost, kao što je citotoksična aktivnost), kao što je anti-PD-1 antitelo, za lečenje pacijenata koji boluju od kancera (npr. uznapredovali rezistentni solidni tumori).

[0045] U jednom prikazu, pronalazak obezbeđuje kombinaciju anti-KIR antitela i anti-PD-1 antitela za lečenje pacijenata koji boluju od solidnog tumora (npr. uznapredovali rezistentni solidni tumor). U posebnom prikazu, anti-KIR antitelo je lirilumab. U drugom prikazu, anti-PD-1 antitelo je nivolumab.

[0046] Kao što je ovde upotrebljeno, dodatna ili kombinovana primena (ko-administracija) uključuje simultanu primenu jedinjenja u istoj ili različitoj doznoj formi ili odvojenu primenu jedinjenja (npr. sekvencijalnu primenu). Tako, anti-KIR i anti-PD-1 antitela mogu biti simultano upotrebljena u jednoj formulaciji. Alternativno, anti-KIR i anti-PD-1 antitela mogu biti formulisana za razdvojenu primenu i primenjuju se istovremeno ili sekvencijalno.

[0047] Na primer, anti-PD1 antitelo se može primeniti prvo, a potom (npr. odmah potom) se primenjuje anti-KIR antitelo ili obrnuto. U jednom prikazu, anti-PD-1 antitelo se primenjuje pre primene anti-KIR antitela, 1. i 29. dana. U drugom prikazu, anti-KIR antitelo se primenjuje u toku 30 minuta od primene anti-PD-1 antitela. Ovakva istovremena ili sekvencijalna primena, poželjno dovodi do simultanog ispoljavanja oba antitela kod lečenih pacijenata.

VI. Protokoli Lečenja

[0048] Pogodni protokoli lečenja za lečenje humanih pacijenata koji boluju od kancera uključuju, na primer, administraciju pacijentu efikasne količine svakog od:

(a) anti-KIR antitela, koje sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u teškom lancu varijabilnog regiona sa sekvencom navedenom u SEKVENCI SA BROJEM:3 i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u lakom lancu varijabilnog regiona sa sekvencom navedenom u SEKVENCI SA BROJEM:5,

(b) anti-PD-1 antitela, koje sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u teškom lancu varijabilnog regiona sa sekvencom navedenom u SEKVENCI SA BROJEM:19 i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u lakom lancu varijabilnog regiona sa sekvencom navedenom u SEKVENCI SA BROJEM:21,

gde metod obuhvata najmanje jedan ciklus primene, gde je ciklus period od osam nedelja, gde se za svaki od najmanje jednog ciklusa, dve doze anti-KIR antitela primenjuju u dozi od 0.1-20 mg/kg telesne mase i četiri doze anti-PD-1 antitela primenjuju u dozi od 0.1-20 mg/kg telesne mase.

[0049] U određenim prikazima, svaka doza anti-KIR antitela je primenjena kao 0.1, 0.3, 1, 3, 6, 10 ili 20 mg/kg. U poželjnim prikazima, svaka doza anti-KIR antitela je primenjena kao 0.3, 1 ili 3 mg/kg.

[0050] U drugim prikazima, svaka doza anti-PD-1 antitela se primenjuje kao 0.1, 0.3, 1, 3, 6, 10 ili 20 mg/kg telesne mase. U poželjnim prikazima, svaka doza anti-PD-1 antitela se primenjuje kao 0.3, 1, 3 ili 10 mg/kg. U poželjnijim prikazima, anti-PD-1 antitelo se primenjuje u dozi od 3 mg/kg.

[0051] U jednom prikazu, anti-KIR antitelo i anti-PD-1 antitelo su primenjeni u sledećim dozama:

(a) 0.1 mg/kg anti-KIR antitela i 3 mg/kg anti-PD-1 antitela;

(b) 0.3 mg/kg anti-KIR antitela i 3 mg/kg anti-PD-1 antitela;

(c) 1 mg/kg anti-KIR antitela i 3 mg/kg anti-PD-1 antitela;

(d) 3 mg/kg anti-KIR antitela i 3 mg/kg anti-PD-1 antitela;

(e) 6 mg/kg anti-KIR antitela i 3 mg/kg anti-PD-1 antitela ili

(f) 10 mg/kg anti-KIR antitela i 3 mg/kg anti-PD-1 antitela.

[0052] U drugom prikazu, doza anti-KIR i/ili anti-PD-1 antitela se menja tokom vremena. Na primer, anti-KIR antitelo i/ili anti-PD-1 antitelo mogu se inicijalno primeniti u visokoj dozi i doza se može sanjivati tokom vremena. U drugom prikazu, anti-KIR antitelo i/ili anti-PD-1 antitelo se inicijalno primenjuje u niskoj dozi koja se vremenom povećava.

[0053] U drugom prikazu, primenjena količina anti-KIR i/ili anti-PD-1 antitela je konstantna za svaku dozu. U drugom prikazu, primenjena količina antitela varira sa svakom dozom. Na primer, doza održavanja (ili naredna doza) antitela može biti viša od ili ista kao početna doza koja se primenjuje prva. U drugom prikazu, doza održavanja antitela može biti niža od ili ista kao početna doza.

[0054] U drugom prikazu, anti-KIR i/ili anti-PD-1 antitela su formulisana za intravensku primenu. U jednom prikazu, anti-PD-1 antitelo se primenjuje 1,15,29 i 43. dana svakog ciklusa. U drugom prikazu, anti-KIR antitelo se primenjuje 1. i 29. dana svakog ciklusa.

[0055] U drugim prikazima, anti-KIR i/ili anti-PD-1 antitela se primenjuju jedan put nedeljno, jedan put svake dve ili tri nedelje, jedan put mesečno ili sve dok se primećuje klinički benefit ili dok postoji kompletan odgovor, potvrđena progresivna bolest ili nekontrolisana toksičnost.

[0056] U drugom prikazu, ciklus primene je osam nedelja I može se ponoviti, kad je neophodno. U drugom prikazu, lečenje se sastoji od najviše 12 ciklusa.

[0057] U drugom prikazu, 4 doze anti-PD-1 antitela se primenjuju u osmonedeljnom ciklusu. U drugom prikazu, 2 doze anti-KIR antitela se primenjuju u osmonedeljnom ciklusu.

[0058] U drugom prikazu, anti-PD-1 antitelo i anti-KIR antitelo se primenjuju kao prva linija lečenja (npr. inicijalno ili prvo lečenje). U drugom prikazu, anti-PD-1 antitelo i anti-KIR antitelo se primenjuju kao druga linija lečenja (npr. posle inicijalnog ili prvog lečenja, kao i posle recidiva i/ili gde prvo lečenje nije uspelo).

[0059] U drugom aspektu, pronalazak ističe bilo koji od gore pomenutih prikaza, gde je anti-PD-1 antitelo zamenjeno ili kombinovano sa anti-PD-L1 ili anti-PD-L2 antitelom.

VII. Ishodi lečenja

[0060] U odnosu na ciljne lezije, odgovori na lečenje mogu obuhvatiti:

[0061] U odnosu na lezije koje nisu ciljne, odgovori na lečenje mogu obuhvatiti:

[0062] Pacijenti koji su lečeni u skladu sa metodama koje su ovde predstavljene javnosti, poželjno doživljavaju poboljšanje u najmanje jednom znaku kancera. U jednom prikazu, poboljšanje se meri redukcijom kvantiteta i/ili veličine merljivih tumorskih lezija. U drugom prikazu, lezije se mogu meriti na filmovima x-zraka ili CT ili MRI grudnog koša. U drugom prikazu, citologija ili histologija se mogu koristiti za evaluaciju odgovora na lečenje.

[0063] U jednom prikazu, lečeni pacijent pokazuje potpuni odgovor (CR), delimičan odgovor (PR), stabilnu bolest (SD), imun-zavisni potpuni odgovor (irCR), imun-zavisan parcijalni odgovor (irPR) ili imun-zavisnu stabilnu bolest (irSD). U drugom prikazu, lečeni pacijent doživljava skupljanje tumora i/ili smanjenje brzine rasta, to jest, supresiju rasta tumora. U drugom prikazu, neželjena proliferacija ćelija je redukovana ili inhibirana. U još jednom prikazu, može se zapaziti jedno ili više od navedenog: broj ćelija kancera može biti redukovan; veličina tumora može biti redukovana; infiltracija ćelija kancera u periferne organe može biti inhibirana, odložena, usporena ili zaustavljena; metastaze tumora mogu biti usporene ili inhibirane; rast tumora može biti inhibiran; recidivi tumora mogu biti prevenirani ili odloženi; jedan ili više simptoma, udruženih sa kancerom, mogu biti oslabljeni do određene mere.

[0064] U drugim prikazima, primena efikasne količine anti-KIR antitela i anti-PD-1 antitela u skladu sa bilo kojom metodom, ovde obezbeđenom, dovodi do najmanje jednog terapijskog efekta selektovanog iz grupe koja se sastoji od redukcije veličine tumora, redukcije broja metastatskih lezija koje se tokom vremena javljaju, kompletne remisije, parcijalne remisije ili stabilne bolesti. U još jednom prikazu, metode lečenja dovode do bolje uporedive kliničke koristi (comparable clinical benefit rate - CBR = CR+ PR+ SD ≥ 6 meseci) od one koja je postignuta samim anti-KIR antitelom ili anti-PD-1 antitelom. U drugim prikazima, povećanje kliničke koristi je oko 20% 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80% ili više u poređenju sa samim anti-KIR antitelom ili anti-PD-1 antitelom.

VIII. Kitovi i Jedinične dozne forme

[0065] Takođe su ovde obezbeđeni kitovi, koji uključuju farmaceutsku kompoziciju koja sadrži jedno anti-KIR antitelo, kao što je lirilumab, i jedno anti-PD-1 antitelo, kao što je nivolumab i farmaceutski prihvatljiv nosač, u terapijski efikasnoj količini prilagođenoj za upotrebu u prethodnim metodama. Kitovi, po izboru, mogu sadržati instrukcije, npr. sadrže rasporede primene, čime se omogućava da obučeno lice (npr. lekar, sestra ili pacijent) primeni kompoziciju, sadržanu u kitu, pacijentu koji ima kancer (npr. solidni tumor). Kit može, takođe, sadržati špric.

[0066] Po izboru, kitovi sadrže više pakovanja pojedinačnih doza farmaceutskih kompozicija, pri čemu svaka sadrži efikasnu količinu anti-KIR ili anti-PD-1 antitela za pojedinačnu primenu u skladu sa gore navedenim metodama. Instrumenti ili uređaji neophodni za primenu farmaceutske(ih) kompozicije(a) takođe mogu biti uključeni u kitove. Na primer, kit može obezbeđivati jedan ili više napunjenih špriceva, koji sadrže određenu količinu anti-KIR ili anti-PD-1 antitela.

[0067] U jednom prikazu, predmetni pronalazak obezbeđuje kit za lečenje humanog pacijenta koji boluje od kancera, pri čemu kit sadrži:

(a) dozu anti-KIR antitela, koja sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu teškog lanca, sa sekvencom postavljenom kao SEKVENCA SA IDENTIFIKACIONIM BROJEM:3 i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu lakog lanca, sa sekvencom navedenom u SEKVENCI SA BROJEM:5;

(b) dozu anti-PD-1 antitela, koja sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu teškog lanca, sa sekvencom navedenom u SEKVENCI SA BROJEM:19 i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu lakog lanca, sa sekvencom navedenom u SEKVENCI SA BROJEM:21; i

(c) instrukcije za korišćenje anti-KIR antitela i anti-PD-1 antitela u metodama opisanim ovde.

[0068] Sledeći primeri su samo ilustrativni i ne treba da se posmatraju kao ograničavajući za obim ovog otkrića u bilo kom pogledu.

PRIMERI

Primer 1: Preklinička Farmakologija Anti-PD-1 Antitela (nivolumab)

[0069] Nivolumab je potpuno humano, IgG4 (kappa) izotip monoklonsko antitelo koje se vezuje za PD-1 visokim afinitetom i visokom specifičnošću, te tako sprečava vezivanje za njegove ligande PD-L1 i PD-L2 (vidi WO 2006/121168). KDza vezivanje nivolumaba za PD-1 je određeno da bude oko 10<-9>M kada se meri površinskom plazmonskom rezonantnom (Biacilie) analizom (vidi WO 2006/121168) i oko 2.9 x 10<-12>M kada se određuje putem bioslojne interferometrije (FiliteBio). Nivolumab se ne vezuje za druge članove familije, kao što su BTLA, CTLA-4, ICOS ili CD28. Prekliničko ispitivanje nivolumaba je pokazalo da vezivanje za PD-1 rezultira povećanjem proliferacije T ćelija i oslobađanjem interferona gama (IFN-gamma) in vitro (vidi WO 2006/121168). Aminokiseline teškog i lakog lanca nivolumaba su obezbeđene u SEKVENCE SA BROJEVIMA:17 i 18, redom.

PRIMER 2: Niska toksičnost anti-PD-1 antitela (nivolumab) In Vivo

[0070] Toksikološke studije na makaka majmunima su potvrdile da je podnošljivost nivolumaba bila dobra tokom davanja 27 doza, pri dozama do 50 mg/kg primenjivanim dva puta nedeljno. Zaključci u vezi leka su ograničeni na reverzibilno smanjenje trijodtironina (T3) za 28%, bez pratećih abnormalnosti u ostalim markerima tiroidne funkcije (podaci nisu prikazani).

PRIMER 3: Klinička farmakologija i bezbednost Anti-PD-1 Antitela

[0071] Od maja 2011-te, 273 ispitanika su bili podvrgnuti nivolumabu u četiri studije Faze I. Jedna je bila studija ispitanika sa aktivnom infekcijom hepatitisa C, dve su bile studije eskalacije doze kod ispitanika sa uznapredovalim malignitetima i jedna je bila kombinovana studija sa Ipilimumabom. Svih 273 ispitanika su primili jednu ili više doza nivolumaba u dozi od 0.3 do 10 mg/kg. Nije postignuta maksimalna doza tolerancije (maximum tolerated dose -MTD) M/56082-EP. Nije bilo obrasca incidence, ozbiljnosti ili veze neželjenih događaja (adverse events - AEs) sa dozom ili sa tipom tumora. Dvadeset tri ispitanika (8.4%) su imala ozbiljne neželjene događaje (serious adverse events - SAEs) vezano za primenu nivolumaba.

[0072] U jednoj studiji (CA209001), 39 ispitanika je primilo pojedinačnu dozu nivolumaba od 0.3, 1, 3, ili 10 mg/kg sa mogućnošću za ponovni tretman za tri meseca. Svi ispitanici su imali najmanje jedan neželjeni dogadjaj (ND), od čega 35 (88%) je bilo u vezi sa lečenjem. Najučestaliji neželjeni događaji, bez obzira na uzrok, su bili umor (56%), nauzeja (44%), proteinurija (38%), konstipacija (33%), bol u leđima (33%), suvoća usta (28%), povraćanje (28%), osip (26%), dispneja (26%) i anoreksija (23%). Neželjeni događaji u vezi sa lečenjem su prijavljeni kod 35 od 39 (90%) ispitanika. Od njih, 11 je doživelo treći stepen neželjenih događaja i jedan ispitanik je imao četvrti stepen smanjenja broja limfocita. Bilo je 68 ozbiljnih neželjenih događaja (ONDa) i tri su bila u vezi sa lečenjem (anemija 2. stepena, hipotireoidizam 2. stepena i kolitis 3. stepena). Od 12 smrtnih ishoda, ni jedno se ne smatra da je povezano sa nivolumabom.

[0073] U većoj Fazi I studije (CA209003) koja još uvek traje, 169 ispitanika su primila višestruke doze nivolumaba od 0.1, 0.3, 1, 3 i 10 mg/kg, u intervalu od svake dve nedelje.

140 ispitanika (83%) je prijavilo najmanje jedan ND, od kojih se najčešće, nije značajno razlikovao od onih, gore navedenih. Ovo je bilo u skladu sa bezbednosnim iskustvom primećenim pri primeni pojedinačne doze nivolumaba. Najčešći NDi vezani za lečenje su umor (22%), osip (15%), svrab (11%), dijareja (9%) i nauzeja (8%). 65 ispitanika (38%) je iskusilo 3. ili 4. stepen NDa i od njih, 23 ispitanika je imalo neželjene događaje (AE)vezane za lečenje. 58 ispitanika (34%) je prijavilo ozbiljne neželjene događaje (SAE), pri čemu su svi primećeni u grupama lečenim sa 1, 3 ili 10 mg/kg i od njih, 16 ispitanika (9%) je imalo ozbiljne neželjene događaje (SAE) koji su bili u vezi sa lečenjem. Tipovi ozbiljnih neželjenih događaja (SAE) vezanih za lečenje uključuju endokrinopatiju (hipertireoidizam, hipofizitis, sekundarnu adrenokortikalnu insuficijenciju, povećanu lipazu), gastrointestinalne toksičnosti (abdominalni bol, nauzeju, povraćanje, dehidrataciju, dijareju, kolitis), hepatotoksičnosti (hepatitis, povećane ALT, AST i alkalne fosfataze), pulmonalne toksičnosti (dispneju, pneumonitis, akutni respiratorni distres sindrom) i druge toksičnosti (umor, celulitis, reakciju na infuziju, mioklonus, malignu neoplazmu, mijelodisplastični sindrom). Od 30.11.2011. prijavljeno je 33 smrtna ishoda; dva ispitanika pri dozi od 0.1 mg/kg, osam ispitanika pri dozi od 1 mg/kg, tri ispitanika pri dozi od 3 mg/kg i 20 ispitanika pri dozi od 10 mg/kg. Trideset smrtnih ishoda se smatra posledicom progresije bolesti i jedna je prijavljena usled ishemične kardiomiopatije i smatra se da nije vezana za lek. Dva ispitanika su umrla usled delovanja leka. Jedan ispitanik, lečen sa 10 mg/kg, je dobio 4. stepen pneumonitisa i umro je sa 5. stepenom sepse. Drugi ispitanik, lečen sa 1 mg/kg, dobio je 3. stepen pneumonitisa i 4. stepen akutnog respiratornog distres sindroma i umro je sa 5. stepenom sepse. Ni jedan ispitanik nije primio steroide dok pulmonalni simptomi nisu postali ozbiljni. Odluke menadžmenta, koje uključuju upotrebu imunosupresivnih agenasa, kao što su kortikosteroidi i infliksimab za lečenje pneumonitisa i akutnog respiratornog distres sindroma su poznati u struci.

[0074] Preliminarni rezultati su predstavili kliničku aktivnost u oba gore pomenuta ispitivanja. Od 39 ispitanika u CA2009001, tri ispitanika su imala delimičan odgovor (kolorektalni karcinom, melanom i karcinom renalnih ćelija) i deset ispitanika su imala stabilnu bolest. U CA209003, kod 91 ispitanika je tumorski odgovor bio merljiv i potpuni ili delimični odgovori su zabeleženi pri nivoima doza od 1, 3 i 10 mg/kg kod ispitanika sa nemikrocelularnim karcinomom pluća, karcinomom renalnih ćelija i melanomom. Podaci, iz ovih kliničkih ispitivanja koja još traju, su nedavno objavljeni u Topalian SL, et al., New Eng J Med 2012; 366(26):2443-2454 (videti takođe WO 2008/156712 (h409A11) i Hamid O et al., New Eng J Med 2013; 369:134-144).

PRIMER 4: Farmakokinetika Anti-PD-1 Antitela (nivolumab)

[0075] Farmakokinetička analiza pojedinačne doze kod 39 ispitanika sa kancerom, kojima je dat nivolumab u dozi od 0.3, 1, 3 i 10 mg/kg, je pokazala da se srednje Tmaxtokom pojedinačnih doza kretalo od 1.6 do 3 sata sa individualnim vrednostima u rasponu od 0.9 do 7 sati. Farmakokinetika nivolumaba je bila linearna u opsegu od 0.3 do 10 mg/kg sa proporcionalnim povećanjima doze u maksimalnoj serumskoj koncentraciji (Cmax) i površini ispod krive koncentracija-vreme od vremena nula do beskonačnosti (AUCINF), sa niskom do umerenom varijabilnošću među ispitanicima koja je primećena pri svakom nivou doze. Srednje vreme polueliminacije nivolumaba je bilo 17 do 25 dana, što je u skladu sa vremenom polueliminacije endogenog IgG4. Ni eliminacija ni distribucija nivolumaba nisu zavisne od doze (podaci nisu prikazani).

PRIMER 5: Faza I kliničkog ispitivanja sa IPH-2101

[0076] IPH-2101 (takođe poznat kao 1-7F9 i opisan u WO 2006/003179) je potpuno humano anti-KIR monoklonsko antitelo koje se vezuje specifično i velikim afinitetom za KIR2DL-1, 2 i 3 i KIR2DS-1 i 2, te tako prevenira interakciju između KIR i HLA-C. Faza I kliničkog ispitivanja sa IPH-2101 kod pacijenata sa AML je završena. Pojedinačna primena u dozi od 0.0003, 0.003, 0.015, 0.075, 0.3, 1 i 3 mg/kg nije dovela do postizanja maksimalne podnošljive doze. Dve studije Faze I i tri studije Faze II su još uvek u toku nad pacijentima sa AML ili multiplim mijelomom. U ovim studijama, različiti dozni nivoi su ispitivani do 3 mg/kg u intervalu od svake četiri nedelje i maksimalno je bilo 6 ciklusa primene. Farmakokinetičke studije su predložile poluživot od 12-14 dana pri dozi većoj od 0.3 mg/kg. Pri dozi od 0.075 mg/kg, potpuna zasićenost KIRa (>90%) je primećena za manje od 7 dana. Pri dozi od 0.3 mg/kg, zasićenost KIRa se smanjuje na manje od 90% sa početkom 28-og dana. Neprekidna potpuna zasićenost KIRa tokom četiri nedelje je postignuta pri dozi od 3 mg/kg.

[0077] Od 1. decembra 2011. su dostupni klinički podaci o bezbednosti za 136 pacijenata u ovim ispitivanjima. Neželjeni događaji (Adverse events - AE) su prijavljeni kod 128 od 136 (94%) ispitanika i uključuju 183 od 734 (25%) izveštaja koji su moguće, verovatno ili definitivno u vezi sa IPH-2101. Neželjeni događaji (AE) koji su prijavljena kod više od jednog ispitanika obuhvataju generalne simptome (drhtavicu, temperaturu, umor, slabost), gastrointestinalne simptome (muku, povraćanje, dijareju), neurološke simptome (vrtoglavicu, glavobolju, tremore), pulmonalne simptome (dispneju), kožne simptome (eritem, svrab, osip), druge (preznojavanje, hipertenziju, mišićne spazme, mijalgiju) i laboratorijska odstupanja (hiperkalemiju, povećane lipaze, smanjen broj leukocita, neutrofila i trombocita). Ove pojave su uglavnom 1. i 2. stepena i sa češćim pojavljivanjem pri dozi većoj od 1 mg/kg. Samo jedan pacijent sa multiplim mijelomom je doživeo ozbiljni neželjeni događaj (SAE), koji se desio usled akutne renalne insuficijencije. Iako se smatra da je povezan sa IPH-2101, pacijent je takođe imao progresiju bolesti. Generalno, IPH-2101 je bio podnošljiv pri dozama od 0.0003 do 3 mg/kg.

PRIMER 6: Preklinička farmakologija Anti-KIR Antitela (lirilumab)

[0078] Lirilumab je potpuno humano, IgG4 monoklonsko antitelo, koje se vezuje specifično i velikim afinitetom za subkategoriju KIRa, naime KIR2DL-1, 2 i 3 i KIR2DS-1 i 2. Površinska plazmonska rezonantna analiza je pokazala da je srednji monovalentni afinitet lirilumaba za rekombinantni rastvorljiv KIR2DL1 bio 2.04 x 10<-8>M (s.d.0.31 x 10<-8>) i da je za KIR2DL3 bio 3.01 x 10<-10>M (s.d. 0.41 x 10<-10>). Sekvence aminokiselina teškog i lakog lanca LIRILUMABA su predstavljene u SEKVENCAMA SA IDENTIFIKACIONIM BROJEVIMA:1 i 2, redom.

PRIMER 7: Izostanak toksičnosti Anti-KIR Antitela (lirilumaba) kod miševa

[0079] Ni lirilumab ni IPH-2101 se ne vezuju za NK ćelije nehumanih primata ili drugih vrsta koje se tradicionalno koriste za ispitivanje stabilnosti. Ipak, Ly49C/I su mišiji inhibitorni receptori koji funkcionalno odgovaraju humanom KIRu. Nisu uočeni neželjeni nalazi kod miševa tretiranih lirilumabom u dozi od 10 mg/kg jedan put nedeljno tokom četiri nedelje ili surogatom anti-Ly49 antitela 5E6 F(ab')2 dva puta nedelno tokom 13 nedelja (podaci nisu prikazani).

PRIMER 8: Klinička farmakologija i bezbednost Anti-KIR Antitela (lirilumaba)

[0080] Podaci o bezbednosti za 136 ispitanika tretiranih sa IPH-2101 su opisani gore u PRIMERU 5. Lirilumab sadrži iste varijabilne regione teškog i lakog lanca kao IPH-2101 (takođe poznat kao 1-7F9) i kao takav se vezuje za iste epitope kao i IPH-2101, ali se razlikuje od IPH-2101 po tome što (1) se priprema u ćelijama ovarijuma kineskog hrčka (Chinese hamster ovary - CHO), dok se IPH-2101 priprema iz ćelija hibridoma i (2) u lirilumab je uvedena stabilizaciona mutacija zgloba (S231P).

[0081] Preliminarna farmakodinamička procena zasićenosti KIRa je otkrila da su tri ispitanika, koja su primila lirilumab u dozi od 0.015 mg/kg, imala potpunu saturaciju KIR2D (>90% KIR zasićenosti) za manje od 1 nedelje. Ispitanici koji su primili 0.3 mg/kg su imali potpunu saturaciju tokom najmanje 8 nedelja, što je bilo prolongirano i na duže kod onih koji su primili više doze. Polovina ispitanika (0.015, 0.3, 1 i 3 mg/kg), uključujući sva tri u poslednjoj test grupi, je imala umerena prolazna povećanja nivoa gama interferona (podaci nisu prikazani).

[0082] Dodatno, studija Faza I, koja uključuje antitelo IPH2101 (takođe naznačeno kao 1-7F9 u WO 2006/003179) sa identičnim varijabilnim regionima kao i lirilumab, ali bez stabilišuće S241P mutacije zgloba) je završena za ispitanike sa uznapredovalim hematološkim malignitetima (Vey N et al. (2012) Blood 120(22):4317-23). Od 7. maja. 2012. dvadeset ispitanika je primilo IPH2101 u doznim nivoima od 0.015, 0.3, 1, 3, 6, i 10 mg/kg. Šest ispitanika je imalo solidne tumore (4 kancera ovarijuma, 1 kancer endometrijuma, 1 kancer dojke) i 14 je imalo hematološke malignitete. Ispitanici u tri niža dozna nivoa su primili četiri doze date u intervalu od svake četiri nedelje. Ispitanici na višim doznim nivoima od 3, 6, i 10 mg/kg su primili jednu dozu. Nije bilo doze koja ograničava toksičnosti. Nije bilo trenda učestalosti neželjenih događaja u odnosu na nivo doze. Osamnaest od 20 (90%) ispitanika je prijavilo neželjene događaje. Većina pojava su bile 1. stepena (65%) ili 2.stepena (23%) ozbiljnosti. Od ukupno 111 neželjenih događaja, za 38 (34%) se smatra da su u vezi sa lirilumabom, od kojih su najčešći bili umor (16%), glavobolja (13%), svrab (11%), astenija (5%), konstipacija (5%), hipertenzija (5%), periferni edemi (5%) i osip (5%). Bio je samo jedan događaj 3. stepena, koji je bio povezan sa lirilumabom i primećen je kod ispitanika koji je primio jednu dozu od 6 mg/kg. To je bilo povećanje lipaze kod ispitanika koji je u studiju ušao sa 2. stepenom povećanja lipaze koja se vratila na početne vrednosti nakon 22 dana. Nije bilo ozbiljnih neželjenih događaja.

PRIMER 9: Farmakokinetika Anti-KIR Antitela (lirilumab)

[0083] Farmakokinetički rezultati iz studije Faza I, koja je u toku, se čekaju. Kako bilo, FK model sugeriše da je FK profil lirilumaba verovatno uporediv sa IPH-2101. U prethodnim IPH-2101 faza I kliničkim ispitivanjima ispitanika sa AML i multiplim mijelomom, 2-delni model sa eliminacijom prvog reda je korišćen da adekvatno opiše podatke sa dozno zavisnim klirensom, tako da klirens opada sa porastom doze. Konačni polu-život pri najvišoj dozi (3 mg/kg) je određen da bude 18 dana, što je u skladu sa prijavljenim vrednostima u literaturi. PRIMER 10: Inhibicija rasta tumora in vivo kombinovanim lečenjem anti-KIR antitelom i anti-PD-1 antitelom

[0084] Eksperiment je sproveden na modelu mišijeg solidnog tumora, da bi se testirala hipoteza da kombinacija anti-KIR i anti-PD-1 može potencirati anti-tumorsku efikasnost. Princip je bio da se upotrebi farmaceutska manipulacija za koordinisanu regulaciju urođenog i stečenog imuniteta i rekapitulaciju biologije koja je uočena kod pacijenata nakon alogene transplantacije, koji imaju KIR neslaganje. I nivolumab (anti-humano PD-1 antitelo) i lirilumab (anti-humano KIR antitelo) prepoznaju samo humane sekvence. Tako, mišije specifično PD-1 antitelo, anti-Ly49 antitelo i F(ab)2 koje prepoznaje Ly49C/I (koji je KIR homolog kod miševa) su korišćeni za testiranje ove hipoteze.

[0085] Miševima je injektirana singenična MC38 mišija linija ćelija karcinoma kolona i nakon formiranja opipljivih tumora, bili su randomizovani u jednu od četiri grupe da prime konrolni IgG, anti-Ly49 antitelo, anti-PD-1 antitelo ili oba antitela. Kao što je prikazano na Slici 1, miševi tretirani kontrolnim IgG antitelom su imali brzi porast tumora (vidi gornji, levi panel Slike 1). Miševi tretirani sa anti-Ly49 antitelom se nisu značajno razlikovali od kontrolnih životinja (donji, levi panel Slike 1). Oni koji su tretirani mišijim anti-PD-1 antitelom su pokazali latentnost u tumorskoj progresiji i 30% miševa je I dalje bilo bez tumora (viti gornji, desni panel Slike 1). Oni koji su tretirani sa oba anti-Ly49 i anti-PD-1 antitela su takođe imali latentnost u tumorskoj progresiji i 60% miševa je imalo regresiju utvrđenih tumora (vidi donji, desni panel Slike1). Ovi rezultati obezbeđuju prekliniči dokaz o sposobnosti anti-KIR antitela da sinergistički (to jest, više nego dodatno) potencira efikasnost anti-PD-1 antitela u modelu mišijeg solidnog tumora.

PRIMER 11: Faza I ispitivanje kod pacijenata koji imaju solidne tumore

[0086] Faza I ispitivanja Anti-KIR antitela (lirilumab) i Anti-PD-1 Antitela (nivolumab) je sprovedena kod pacijenata koji imaju uznapredovale solidne tumore da bi se prikazala efikasnost, uključujući sinergički efekat, primene lirilumaba i nivolumaba kao kombinovane terapije (NCT01714739; Sanbilin et al., 2013).

1. Ciljevi

[0087] Jedan od ciljeva ove studije je da se proceni bezbednost i tolerancija na lirilumab dat u kombinaciji sa nivolumabom i da se odrede toksičnosti koje ograničavaju dozu (dose limiting toxicities - DLTs) i maksimalna tolerantna doza (maximally tolerated dose - MTD) kombinacije, kod ispitanika sa uznapredovalim (metastatskim i/ili neoperabilnim) solidnim tumorima.

[0088] Drugi ciljevi uključuju procenjivanje preliminarne antitumorske aktivnosti kombinacije lirilumaba i nivolumaba kod ispitanika sa uznapredovalim solidnim tumorima, opisivanje farmakokinetike (FK) lirilumaba i nivolumaba kada su ko-administrirani, praćenje imunogenosti lirilumaba i nivolumaba primenjenih kroz kombinovanu terapiju i procenjivanje farmakodinačkog efekta u tumorskom tkivu na podgrupu tumor infiltrirajućih limfocita (tumili infiltrating lymphocyte - TIL) iz ispitanika sa melanomom, lečenih lirilumabom datim u kombinaciji sa nivolumabom.

[0089] Dodatni ciljevi uključuju procenjivanje farmakodinamskih efekata lirilumaba naspram doze i/ili izlaganja, datog u kombinaciji sa nivolumabom na biomarkere u perifernoj krvi, uključujući odeljke NK ćelija i T ćelija i serumske proteine (citokine i druge imuno modulatore), procenjivanje farmakodinamičke aktivnosti u tumorskom tkivu i perifernoj krvi ispitanika lečenih sa lirilumabom i nivolumabom koji se po izboru podvrgavaju biopsijama, istraživanje potencijalnih asocijacija između mera biomarkera i antitumorske aktivnosti, dalje karakterisanje KIR zasićenosti i NK funkcije pri višestrukim doznim nivoima lirilumaba datog u kombinaciji sa nivolumabom, evaluacija potencijalne asocijacije genotipova KIR i HLA ispitanika sa kliničkim ishodom i procenjivanje pokazatelja celokupnog preživljavanja za tri godine od početka terapije kombinacijom lirilumaba i nivolumaba.

2. Program studije i trajanje

[0090] Studija je faza I, otvorena studija i sprovodi se u dva dela. Prvi deo studije se sastoji od dozno eskalacione procene bezbednosti i tolerancija lirilumaba primenjenog sa nivolumabom kod pacijenata sa uznapredovalim solidnim tumorima. Drugi deo ispitivanja uključuje 6 proširenih grupa od približno 16 ispitanika gde je svakom data ili maksimalna tolerantna doza (maximally tolerated dose - MTD), maksimalna primenjena doza (maximally administered dose - MAD) ili alternativna doza. Ovaj deo je ograničen bolešću.

[0091] Ispitanici završavaju do 4 perioda studije: Skrining (do 28 dana), Lečenje (do maksimalno 2 godine studijske terapije), Klinički Nadzor (100 dana) i Nadzor Preživljavanja (do 3 godine nakon prve doze leka koji se ispituje). Period lečenja se sastoji od najviše 12 osmo-nedeljnih ciklusa lečenja. Svaki ciklus lečenja sadrži 4 doze nivolumaba i 2 doze lirilumab. Nivolumab se primenjuje 1,15,29. i 43. dana i lirilumab se primenjuje 1. i 29. dana svakog ciklusa. Danima kada se daju oba leka, koji se ispituju, nivolumab se daje prvo, a zatim lirilumab u roku od 30 minuta od završetka 60-tominutne infuzije nivolumaba. Prateći svaki ciklus lečenja, odluka o uvođenju dodatnih ciklusa ispitivane terapije se bazira na proceni tumora (evaluacija se obavlja između 49. i 56. dana i završava se pre prve doze sledećeg ciklusa). Odluke o lečenju ispitanika se baziraju isključivo na kriterijumima imuno zavisnog odgovora (immune related (ir) response criteria – irRECIST) (Wolchok JD, et al., Clin Cancer Res 2009; 15:7412-7420). Ispitanici sa generalnim odgovorom irPD-nepotvrđena, irSD, irPR ili irCR-nepotvrđen na kraju datog ciklusa nastavljaju sa sledećim ciklusom lečenja. Ispitanicima je generalno dozvoljeno da nastave sa ispitivanom terapijom sve do prve pojave bilo čega od navedenog: 1) postizanje potvrđenog irCR; 2) završavanje maksimalnog broja ciklusa, 3) postojanje potvrđene ir-PD, 4) pogoršanje kliničke slike navodi na pretpostavku da neće biti benefita od daljeg lečenja, 5) intolerantnost na terapiju ili 6) ispitanik ispunjava kriterijume za prekidanje ispitivane terapije. Ispitanici ulaze u period Kliničkog Nadzora, sa posetama raspoređenim 30,60. i 100. dana, da bi se pratila pojava neželjenih događaja.

[0092] Nakon završetka perioda Kliničkog Nadzora, ispitanici ulaze u period Nadzora Preživljavanja. Tokom ovog perioda, posete klinici ili telefonsko kontaktiranje klinike na svaka 3 meseca je potrebno za procenu statusa preživljavanja. Ovaj period traje do 3 godine, od prve doze ispitivanog leka. Šematski, studija je prikazana na Slici 2.

[0093] Ispitanici koji su u kompletnoj remisiji, ali koji napreduju tokom perioda Kliničkog Nadzora ili perioda Nadzora Preživljavanja, imaju pravo da prime oba ispitivana leka, u istoj dozi i istim rasporedom kao što su prethodno primili. Terapija se nastavlja sve dok se ne postigne potvrđen irCR ili tokom perioda od jedne godine. Ispitanici moraju ponovo da ispune sve kriterijume. Ispitivani lek se obezbeđuje putem produženja studije, preusmeravanja studije što zahteva odobrenje odgovornih zdravstvenih organa vlasti i etičkog komiteta ili putem drugog mehanizma.

[0094] Period Skeniranja traje do 28 dana. Period lečenja traje do 2 godine. Period Kliničkog nadzora traje 100 dana. Period Nadzora Preživljavanja traje do 3 godine od prve doze ispitivanog leka. Ukupno vreme, koje svaki pojedinačni ispitanik provede u studiji, ne premašuje 3.1 godinu. Ukupno vreme trajanja studije je 4.5 godine od vremena prve posete prvog ispitanika do zahtevanog nadzora preživljavanja poslednjeg upisanog ispitanika.

3. Eskalacija Doze

[0095] Program 6+3 se koristi za procenu bezbednosti lirilumaba kada se daje u kombinaciji sa nivolumabom. Doze tokom eskalacije doze su date niže u Tabeli 1.

[0096] Period posmatranja Toksičnosti koja ograničava dozu (Dose Limiting Toxicity - DLT) traje 8 nedelja (Ciklus 1). Šest ispitanika je tretirano svakim doznim nivoom sa proširenjem do 9 ispitanika ukoliko su primećene dve toksičnosti koje ograničavaju dozu među prvih 6 ispitanika. Ako se primeti 0 ili 1 DLT u grupi od 6 ispitanika, nova grupa od 6 ispitanika se tretira na sledećem višem doznom nivou. Ako se primete 2 od 6 DLTa, ta grupa se proširuje na 9 ispitanika. Ako 3 ili više, od 6 ispitanika ili 3 ili više, od 9 ispitanika doživi DLTe u grupi, onda se za taj nivo doze određuje da je prekoračena maksimalna tolerantna doza (maximum tolerated dose - MTD). Ako se ne postigne ni jedna MTD kroz 4 grupe, onda se dodatne grupe pri 6 mg/kg lirilumaba i 10 mg/kg BMS 986015, datog u kombinaciji sa 3 mg/kg nivolumaba, razmatraju na osnovu ukupnog iskustva bezbednosti tokom eskalacije doze.

[0097] Da bi se dalje istražili novi signali bezbednosti tokom eskalacije doze, ukupno do 12 ispitanika se podvrgava bilo kom nivou doze. Dodatni upis je jedino dozvoljen onda kada je nivo doze u grupi evaluiran i proglašen bezbednim za eskalaciju doze. Samo DLTi kod inicijanih 6-9 ispitanika upisanih u dozni nivo se formalno procenjuju u doznoj eskalaciji i naknadnom određivanju MTD. Ipak, podaci bezbednosti od svih podvrgnutih ispitanika se razmatraju u selekciji doze za proširenje grupe.

[0098] Nisu dozvoljene dozne eskalacije ili redukcije među ispitanicima. Ispitanici koji odustanu od studije tokom DLT perioda iz razloga koji nisu povezani sa DLT bivaju zamenjeni u okviru istog nivoa doze. Zbog potrebe da se odluke o doznoj eskalaciji donose iz perspektive bezbednosti, ispitanici se smatraju odgovarajućim za procenu ako su primili 3 od 4 planirane doze nivolumaba tokom perioda posmatranja od 8 nedelja, samo ako je jedna propuštena doza bila sekundarna prema nemedicinskim razlozima.

[0099] Eskalacija doze se zasniva na broju toksičnosti koje ograničavaju dozu (dose limiting toxicities - DLTs) doživljenih tokom Ciklusa 1. Prvih 6 ispitanika su na svakom nivou doze imali procenu PD markera u perifernoj krvi.

[0100] Svi dostupni klinički i laboratorijski podaci i priroda, vreme početka i vreme završetka/rešavanja DLTa uočenih tokom eskalacije doze se razmatraju da bi se odredilo da li da se ispita alternativni raspored doziranja, ukoliko bilo potrebe. Ako je dogovoreno, alternativni raspored se identifikuje izmenom protokola.

4. Proširenje Grupe

[0101] Svrha proširivanja grupa je da prikupi dodatnu bezbednosti, tolerantnost, preliminarnu efikasnost i farmakodinamičke informacije u odnosu na kombinaciju lirilumaba I nivolumaba. Kada se opiše bezbednosni profil svih testiranih doza i kada se definiše MTD kombinovane primene lirilumaba i nivolumaba, inicira se proširenje grupe pri MTD, maksimalnoj primenjenoj dozi (maximum administered dose - MAD) ili alternativnoj dozi. Šest proširenih grupa je ograničeno tipovima tumora koji su navedeni niže u Tabeli 2.

[0102] Kontinuirana evaluacija toksičnosti u proširenim grupama se sprovodi tokom upisa u proširene grupe. Ukoliko stepen DLTa prevazilazi 33%, rezultati se razmatraju i dalje upisivanje se prekida. Ako se proširena grupa prekida zbog primećene toksičnosti, nova grupa se inicira pri prethodno testiranom nižem nivou doze.

[0103] Kontinuirana evaluacija toksičnosti u proširenim grupama se sprovodi tokom upisa u proširene grupe. Ukoliko stepen DLTa prevazilazi 33%, rezultati se razmatraju i dalje upisivanje se prekida. Ako se proširena grupa prekida zbog primećene toksičnosti, nova grupa se inicira pri prethodno testiranom nižem nivou doze.

5. Lečenja

[0104] Ispitivani tretmani lečenja uključuju nivolumab i lirilumab. Tabela 1 označava nivo doze koji se koristi za svaki panel. Proširene grupe su tretirane najvišom testiranom dozom ili različitim nivoom doze odabranim od strane sponzora. U tretmanima gde se primenjuju ilirilumab i nivolumab, nivolumab se primenjuje prvi, a prati ga lirilumab u roku od 30 minuta nakon završene infuzije nivolumaba.

6. Toksičnosti koje ograničavaju dozu

[0105] Lirilumab ima potencijal da poveća frekvenciju i ozbiljnost prethodno opisanih neželjenih dejstava kad je udružen sa nivolumabom ili da razvije nove toksičnosti. Toksičnost koja ograničava dozu (Dose limiting toxicity - DLT) se određuje na osnovu učestalosti, intenziteta i trajanja neželjenih dejstava koji su u vezi sa ispitivanim lekom i koja se pojavljuju u toku 56 dana (8 nedelja, tokom Ciklusa 1) od uvođenja ispitivanog leka. Ozbiljnost neželjenih dejstava se ocenjuje u skladu sa NCI CTCAEv4. Hepatična, nehematološka i hematološka DLT su definisane odvojeno kao što je ispod navedeno [0106] Bilo koji od navedenih slučaja se smatra hepatičnom DLT:

• ALT ili AST > 8X od gornje dozvoljene granice (Upper limit of normal – ULN), bez obzira na trajanje

• ALT ili AST > 5X i ≤ 8X od gornje dozvoljene granice, koja se ne vraća na Stepen 1 ili manje u toku 5 dana uprkos medicinskoj intervenciji

• Ukupni bilirubin trećeg stepena

• ALT ili AST > 3X od gornje dozvoljene granice i istovremeni ukupni bilirubin > 2X od gornje dozvoljene granice

[0107] Bilo koji od navedenih slučajeva se smatra nehematološkom DLT:

• Bol u oku drugog stepena ili redukcija oštrine vida koja zahteva sistemsko lečenje

• Bol u oku drugog stepena ili redukcija oštrine vida koja ne reaguje na površinsku terapiju i ne poboljšava se na stepen 1 u toku 2 nedelje od uvođenje površinske terapije

• Nehepatična ili nehematološka toksičnost trećeg stepena, sa sledećim izuzecima:

[0108] Sledeći nehematološki slučajevi trećeg stepena se ne smatraju da su DLTi:

• Poremećaj vrednosti elektrolita trećeg stepena koji traje manje od 72 sata, nije klinički komplikovan i spontano se rešava ili odgovara na konvencionalnu medicinsku intervenciju

• Treći stepen porasta vrednosti amilaze ili lipaze koji nije udružen sa kliničkim ili radiološkim dokazom pankreatitisa

• Treći stepen mučnine ili povraćanja koje traje manje od 48 sati i rešava se spuštanjem na prvi stepen ili niže, bilo spontano bilo primenom konvencionalne medicinske intervencije

• Temperatura trećeg stepena koja traje manje od 72 sata i koja nije udružena sa hemodinamičkim kompromisom (uključujući hipotenziju ili klinički ili laboratorijski dokaz pogoršanja perfuzije krajnjeg organa)

• Treći stepen endokrinopatije, koja je dobro kontrolisana zamenom hormona

• Treći stepen pogoršanja tumorskih simptoma (definisano kao bol, iritacija ili crvenilo koji se javlja na mestima poznatog ili suspektnog tumora)

• Treći stepen umora

• Treći stepen reakcije na infuziju, koja se vraća na stepen 1 za manje od 6 sati [0109] Bilo koji od sledećih slučajeva se smatraju hematološkom DLT:

• Četvrti stepen neutropenije koji traje duže od 5 dana

• Četvrti stepen trombocitopenije

• Treći stepen trombocitopenije udružene sa klinički značajnim krvarenjem

• Treći stepen febrilne neutropenije koja traje duže od 48 sati

• Hemoliza trećeg stepena

7. Smernice za modifikaciju doze

[0110] Dozna eskalacija ili redukcija lirilumaba i BMS-986558, među ispitanicima, nije dozvoljena u ovoj studiji kako bi se omogućila bolja procena proširene bezbednosti i efikasnosti pri individualnim doznim nivoima.

[0111] Kod ispitanika koji su doživeli DLT terapija se mora održavati, dok se ne donese odluka o toksičnosti. Ukoliko se neželjeni događaj po ozbiljnosti spusti na prvi stepen ili niže ili na osnovnu vrednost u toku 28 dana, onda se terapija nastavlja u istim dozama za oba ispitivana leka. Ukoliko se toksičnost reši posle 28 dana i istraživač veruje da ispitanik dobija kliničku dobrobit, onda je ispitanik kvalifikovan da nastavi sa primenom ispitivanih lekova. Ako ispitanik tada doživi naknadnu DLT, koja se takođe rešava i istraživač i dalje veruje da ispitanik dobija kliničku dobrobit, onda je ispitanik kvalifikovan da nastavi sa primenom ispitivanih lekova.

[0112] Ispitanici su u obavezi da trajno prekinu primenu oba studijska leka zbog sledećeg: • Bilo koji neželjeni događaj četvrtog stepena, sa izuzetkom: četvrti stepen poremećaja vrednosti elektrolita koji se rešavaju za ≤ 72 sata, četvrti stepen neutropenije koja traje ≤ 5 dana ili četvrti stepen limfopenije koja traje ≤ 5 dana.

[0113] Svaki neželjeni događaj sa kliničkim rizikom se procenjuje, od slučaja do slučaja, da bi se odredili rizici i benefiti od nastavka terapije nakon odluke nasuprot trajnom prekidu terapije. Događaji visokog stepena riika koji uključuju centralni nervni sistem, oči, jetru ili pluća, bi normalno zahtevali trajno prekidanje, sem ukoliko postoje elementi istorije pojedinca i klinički tok koji ukazuje na veću verovatnoću dobrobiti nad rizikom sa nastavljenom terapijom nakon odluke.

8. Procene bezbednosti

[0114] Neželjeni događaji su procenjivani neprekidno tokom studije i tokom 100 dana posle poslednjeg tretmana. Neželjeni događaji se kodiraju korišćenjem najnovije verzije MedDRA i pregledaju za potencijalni značaj i važnost. Neželjeni događaji se procenjuju u skladu sa NCI CTCAE Verzija 4.0. Ispitanike treba pratiti dok se svi neželjeni događaji, vezani za tretman, ne vrate na osnovne vrednosti ili dok ih istraživač ne bude smatrao ireverzibilnim.

9. Procene efikasnosti

[0115] Procene bolesti pomoću kompjuterske tomografije (computed tomography - CT) i/ili snimanjem magnetnom rezonancom (magnetic resonance imaging - MRI), po potrebi, se sprovode pri osnovnim vrednostima i svake osme nedelje dok se ne potvrdi progresija bolesti, nakon završetka nadgledanja ili dok ispitanici ne odustanu od studije. Procene bolesti u drugim vremenskim tačkama se sprovode ukoliko je ispitivač zabrinut u vezi progresije tumora. Odgovori tumora su određeni za odgovarajuće populacije ispitanika kao što je definisano putem kriterijuma evaluacije odgovora u solidnim tumorima: response evaluation criteria in sold tumors - RECIST v1.1 (Eisenhauer EA, Eur J Cancer 2009; 45:228-247), kao i putem kriterijuma imuno zavisnog odgovora: immune-related response criteria – irRECIST (Wolchok JD, et al., Clin Cancer Res 2009; 15:7412-7420). Odluke o lečenju ispitanika se zasnivaju isklučivo na irRECIST kriterijumima. Rezultati skeniranja i merenja se centralno prikupljaju da bi ih pregledali nezavisni radiolozi koristeći irRECIST i/ili RECIST v1.1 kriterijume, kasnije ili u bilo koje vreme tokom studije.

[0116] Promene u vrednostima merenja tumora i odgovorima tumora se procenjuju od strane ispitivača koji koriste irRECIST kriterijume. Ispitivači takođe prijavljuju broj i veličinu novih lezija koje se pojavljuju dok studija traje. Procene tumora u određenom vremenskom trenutku se prijavljuju u individualnu test listu, Case report form – CRF, koja se zasniva na ispitivačkoj proceni korišćenjem irRECIST kriterijuma. Dodatno RECIST v1.1 procene u određenim vremenskim trenucima se izvode programski.

10. Istraživačke procene efikasnosti

[0117] Podaci celokupnog preživljavanja se prikupljaju do 3 godine od početka lečenja studijskim lekom. Uzorci seruma, za farmakokinetičke procene lirilumaba i/ili nivolumaba, se prikupljaju za sve ispitanike i u doznoj eskalaciji i u prošerenoj grupi. Farmakokinetika lirilumaba se izvodi iz serumske koncentracije naspram vremena. Procenjeni farmakokinetički parametri uključuju:

Cmax Maksimalna koncentracija primećena u serumu

Tmax Vreme za koje se postiže maksimalna koncentracija primećena u serumu

AUC(0-T) Površina ispod krive koncentracija u plazmi-vreme, sa vremenom od nula do vremena poslednje merljive koncentracije

AUC(INF) Površina ispod krive koncentracija u plazmi-vreme, sa vremenom od nula do beskonačno

Ctrough Minimalna koncentracija primećena u serumu AUC(TAU) Površina ispod krive koncentracija-vreme, u jednom intervalu doziranja

CL Klirens

Vss Volumen distribucije u stabilnom stanju

t1/2Polu-život

[0118] Vrednosti individualnih farmakokinetičkih parametara se izvode pomoću nekompartmentalnih metoda putem validiranog programa farmakokinetičke analize. Za analize se koriste aktuelna vremena. Pored toga, koncentracije nivolumaba na kraju infuzije i Cmin se izračunavaju kod određenih poseta.

[0119] Uzorci seruma se analiziraju za lirilumab i nivolumab pomoću validiranog imunološkog testa. Dodatno, uzorci se prikupljaju za potencijalno istraživačku farmakokinetičku analizu pomoću ortognalne bioanalitičke metode (npr. LC/MS-MS).

11. Istraživačke procene biomarkera

[0120] Farmakodinamika lirilumaba i nivolumaba u kombinaciji se procenjuje putem određivanja količine biomarkera iz periferne krvi.

12. Procene za pacijente tokom eskalacije doze

[0121] NK ćelijska i T ćelijska funkcionalna procena i KIR zasićenost: Predtretman i tretman mononuklearnih ćelija periferne krvi (Peripheral Blood Mononuclear Cells – PBMCs) se koristi da se istraži veza između zasićenosti KIRa (cilj lirilumaba) i funkcije NK ćelije merene pomoću CD107a i intraćelijske ekspresije INFγ korišćenjem protočne citometrije u testiranju ko-kulture sa surogat ciljnim ćelijama. Posebno, NK ćelije se izoluju od PBMCs i zajedno se kultivišu sa ciljnim ćelijama (HLA klasa I-pozitivne i HLA-klasa I negativne) u prisustvu viška lirilumaba da bi se procenila indukcija NK citolitičke aktivnosti KIR-pozitivnih ćelija u funkciji doze, vremena posle doze, stepena zasićenosti KIRa i nivoa lirilumaba u cirkulaciji (PK). Razumevanje odnosa između funkcije NK ćelije i zasićenosti KIRa ili nivoa lirilumaba u cirkulaciji je važno u utvrđivanju optimalne doze leka i/ili vremena evaluacije drugih biomarkera. PBMCs se takođe koriste za ispitivanje efekata lirilumaba i nivolumaba na funkciju T ćelija merenjem intracelularnog INFγ ispoljavanja korišćenjem protočne citometrije. Posebno, podvrste T ćelija se inkubiraju na anti-CD3-obloženim pločama da bi se procenila aktivacija T ćelija u funkciji doze, vremena posle doze i nivoa lirilumaba i nivolumaba u cirkulaciji (PK). Razumevanje veze između aktivacije T ćelija i različitih kombinacija nivoa doza lirilumaba i nivolumaba je važno u utvrđivanju optimalne doze leka i/ili vremena evaluacije drugih biomarkera. Ove studije se izvode kod prvih šest ispitanika u svakoj doznoj grupi.

[0122] Imunofenotipizacija NK ćelija i T ćelijskih podtipova: Relativni odnos podtipova limfocita se procenjuje u uzorcima periferne krvi. Pored toga, PBMCs se koriste za opisivanje i određivanje količine specifičnih markera inhibicije i aktivacije NK ćelija i T ćelijskih podgrupa pomoću polihromatske protočne citoskopije. Imunofenotipizacija Treg ćelija uključuje, ali nije ograničena na: HLA-DR, CD3, CD4, FoxP3, PD-L1, PD-1, LAG-3, ICOS i CD25. Imunofenotipizacija memorijskih/efektorskih T ćelija uključuje, ali nije ograničena na: CCR7, CD45RA, CD27, CD28, CD3, CD4, CD8, Ki67, HLA-DR, PD-L1, PD-1, CTLA4 i ICOS. Imunofenotipizacija NK ćelija uključuje, ali nije ograničena na: CD56, CD3, CD16, CD54, CD94, KIR, NKG2D, NKp30, NKp46, IL-21R, Ki67, CD25 i granzim B.

[0123] Analiza imune modulacije rastvorljivih faktora: Serumski nivoi citokina i drugih imuno medijatora pred tretman i u toku tretmana, se procenjuju tehnikama koje uključuju, ali nisu ograničene na ELISA ili višestuke testove. Analiti uključuju markere imune aktivacije, modulacije ili inflamacije kao što IFN-γ, rastvorljivi NKG2D ligandi (to jest rastvorljiv MICA) i sCD25.

[0124] Ispoljavanje KIRa na NK ćelijama: Apsolutni listing ćelija sa pozitivnom ekspresijom KIRa se dobija iz uzoraka periferne krvi skupljenih pred tretman i u toku terapije. Protočna citometrija se koristi za procenu ne samo procenta ćelija sa pozitivnom ekspresijom KIRa (KIR2DL1/2/3) već takođe za određivanje obima KIR ekspresije.

13. Procene za pacijente tokom proširenja grupe

[0125] Uzorci krvi se dobijaju od svih ispitanika u proširenoj grupi, pred tretman, da bi se izolovala DNA za određivanje KIR i HLA genotipova. Polimerazna lančana reakcija (Polymerase chain reaction - PCR) se koristi da se definišu genotipovi koji će onda biti u korelaciji sa kliničkim ishodom koji prati kombinaciju lirilumaba sa nivolumabom.

14. Procene za ispitanike koji se podvrgavaju biopsijama tumora

[0126] Krv je dobijena za sve ispitanike koji pristaju na biopsije tumora da bi se dobili tumor/normalni parovi. Biopsije tumora se vrše pred tretman i u toku terapije (na kraju 16. nedelje) kod najmanje deset ispitanika u proširenoj grupi sa melanomom. Ako iz bilo kog razloga, ispitanik ne može da se podvrgne biopsiji u toku terapije, prvi uzorak se ne uključuje kao deo zahteva za 10 ispitanika sa uparenim uzorcima prikupljenim pred tretman i u toku terapije. Ispitanicima je ponuđena mogućnost podvrgavanja biopsiji nakon tretmana kad je moguće. Svim ostalim ispitanicima je isto ponuđena mogućnost podvrgavanja biopsijama tumora. Uzorci tumora se koriste za evaluaciju specifičnih populacija tumor infiltrirajućih limfocita (NK ćelije, Treg ćelije, CTLs) prisutnih pre, tokom i verovatno posle terapije da bi se procenio potencijalni mehanizam dejstva i kao potencijalni biomarker odgovora. Ispoljavanje KIRa na limfocitima, koje je povezano sa tumorom, se takođe ispituje na primercima tumora. Pored toga, proteini koji se ispoljavaju u tumoru (to jest PD-L1 i HLA klase I) su evaluirani pomoću imunohistohemije (Immunohistichemistry – IHC) da bi se odredile moguće veze sa kliničkim odgovorom ili farmakokinetički efekti na kombinaciju lirilumaba i nivolumaba. Ukoliko je prikupljena prihvatljiva količina tkiva, delovi tkiva dobijeni biopsijama tumora prikupljeni pred lečenje i u toku lečenja, se čuvaju zamrzavanjem za potencijalne buduće analize ekspresije gena. Geni od interesa uključuju ali nisu ograničeni na PD-1, PD-L1, KIR, i LAG-3. Simultana prikupljanja uzoraka periferne krvi/seruma i tumorskog tkiva (iako je ograničen brojem biopsija tumora) od istog ispitanika su potrebna da bi se olakšalo razumevanje i korelacija farmakodinamičkih događaja koji proizilaze iz kombinovane blokade KIRa i PD-1 i upoznavanje potencijalnih mehanizmama ili kliničkog ishoda.

[0127] Minimalno 10 ispitanika proširenoj grupi sa melonomom mora imati najmanje jednu leziju dovoljno veliku da bi se podvrgla ponavljanim biopsijama (biopsije pred lečenje, u toku lečenja i možda posle lečenja) pomoću široke igle (minimalne veličine 16 gejdža) ili najmanje dve posebne lezije odgovarajuće za kor biopsiju ili ekscizionu biopsiju. Ove lezije ne smeju biti ispitanikove jedine ciljne lezije ili mesta koja su prethodno tretirana radioterapijom. Ispitanicima u svim ostalim proširenim grupama je data mogućnost da se podvrgnu biopsijama ako se smatra da je prihvatnjiv klinički rizik. Dužina široke igle je veća od 5 mm. Najmanje dve kor biopsije treba da se obave u svakom određenom vremenskom trenutku; ali se snažno podržava sakupljanje dodatnih uzoraka kor biopsija, ako ispitivači smatraju da je klinički bezbedno. Punč i ekscizione biopsije su takođe prihvatljive. Idealni minimalni volumen tumorskog tkiva je 150 mm<3>. Snažno se podržava patološka potvrda, u vreme biopsije tumora, kojom se potvrđuje prikupljanje adekvatnog tkiva i kvalitet uzorka biopsije. Svi prikupljeni uzorci biopsija moraju imati detaljan patološki izveštaj, koji se dostavlja sa uzorkom. Detaljne instrukcije za pribavljanje, obradu, označavanje, rukovanje, skladištenje i transport ovih uzoraka su obezbeđene u Proceduralnom priručniku u vreme početka studije. Ispitanicima, čija skrining biopsija daje neadekvatni kvantitet ili kvalitet tkiva, je dozvoljeno da nastave studiju. Ovi ispitanici se zamenjuju, u cilju pribavljanja 10 ispitanika sa predtretmanskim biopsijama. Ako ispitanici pokazuju odgovor na tretman, biopsije u toku tretmana i posle tretmana nisu moguće.

15. Procene imunogenosti

[0128] Uzorci seruma za analize razvoja antitela na lek (Anti Drug Antibody – ADA) su dovedeni u vezu sa analizama serumskih koncentracija lirilumaba i nivolumaba i prikupljaju se od svih ispitanika pre doze 1, 15. i 29. dana 1. Ciklusa, 29. dana 2. Ciklusa, 1. dana 3. Ciklusa, na kraju lečenja i pri sve tri posete kliničkog nadzora. Ovi uzorci seruma su analizirani na ADA pomoću validiranog imunološkog testa. Pored roga, uzorci lirilumaba i nivolumaba se čuvaju za potencijalne istraživačke analize imunogenosti pomoću ortogonalnog bioanalitičkog metoda (npr. analize lek-ADA imunih kompleksa).

16. Neželjeni događaji

[0129] Neželjeni događaj (adverse event - AE) se definiše kao bilo koja nova nepovoljna medicinska pojava ili pogoršanje prethodno postojećeg medicinskog stanja u kliničkom istraživanju u kome se ispitaniku administrira istraživački (medicinski) proizvod i ono ne mora obavezno biti u uzročnoj vezi sa ovim postupkom. Stoga, neželjeni događaj može biti bilo koji nepovoljni i nenamerni znak (kao što je abnormalan laboratorijski nalaz), simptom ili bolest privremeno povezani sa upotrebom ispitivanog proizvoda, bilo da se smatra da je povezan sa ispitivanim proizvodom ili ne.

[0130] Uzročnu vezu sa ispitivanim lekom određuje lekar i treba da se koristi za procenu svih neželjenih događaja (AEs). Uzročna veza može biti jedna od sledećih:

Povezana sa primenom: Postoji razumna uzročna veza između primene ispitivanog leka i AE.

Nije povezana sa primenom: Ne postoji razumna uzročna veza između primene ispitivanog leka i AE.

[0131] Pojam "razumna uzročna veza" znači da postoji dokaz koji ukazuje na uzročnu vezu.

[0132] Neželjeni događaji mogu biti spontano prijavljivani ili dobijeni tokom otvorenog istraživačkog ispitivanja, pregleda ili evaluacije ispitanika. (U cilju sprečavanja predrasuda prilikom prijavljivanja, ispitanike ne treba ispitivati povodom specifične pojave jednog ili više neželjenih događaja.)

[0133] Ozbiljan neželjeni događaj (serious adverse event - SAE) je bilo koja nepovoljna medicinska pojava koja pri bilo kojoj dozi:

• izaziva smrt

• je životno ugrožavajuća (definisana kao događaj u kome je ispitanik bio u riziku od smrti u trenutku događaja; ne odnosi se na događaj koji hipotetički može izazvati smrt ukoliko je ozbiljniji)

• zahteva hospitalizaciju ili izaziva produžavanje postojeće hospitalizacije

• dovodi do uporne ili značajne invalidnosti/nesposobnosti

• je kongenitalna anomalija/defekt na rođenju

• je važan medicinski događaj (definisan kao medicinski događaj/i koji nije odmah životno-ugrožavajući ili ne dovodi do smrti ili hospitalizacije ali, na osnovu odgovarajuće medicinske i naučne procene, ugrožava ispitanika ili zahteva intervenciju [npr. medicinsku, hiruršku] da bi se sprečila pojava ozbiljnih ishoda navedenih u definiciji iznad).

Primeri ovakvih događaja uključuju, ali nisu ograničeni na, intenzivni tretman na odeljenju hitne službe ili kod kuće za alergijski bronhospazam; krvne diskrazije ili konvulzije koje ne zahtevaju hospitalizaciju. Potencijalno lekom izazvano oštećenje jetre (drug induced liver injury - DILI) se takođe smatra važnim medicinskim događajem.

[0134] Sumnjiv prenos infektivnog agensa (npr. patogenog ili nepatogenog) putem studijskog leka je SAE. Iako trudnoća, predoziranje, kancer i potencijalno lekom izazvano oštećenje jetre (drug induced liver injury - DILI) nisu uvek ozbiljna stanja po regulatornoj definiciji, ovi događaji se obrađuju kao SAEs. Svaka komponenta studijskog završetka za koju se smatra da je povezana sa studijskom terapijom (npr. smrt je završni momenat, ukoliko je smrt nastupila usled anafilakse, anafilaksa se prijavljuje) treba biti prijavljena kao SAE.

[0135] Sledeće hospitalizacije se ne smatraju ozbiljnim neželjenim događajima:

• dolazak u hitnu službu ili na neko drugo bolničko odeljenje na < 24 sata, koje ne dovodi do prijema (sem ako se ne smatra važnim medicinskim ili životno-ugrožavajućim događajem)

• izborna operacija, planirana pre potpisivanja saglasnosti

• prijemi prema protokolu za planiranu medicinsku/hiruršku proceduru

• rutinska zdravstvena provera koja zahteva prijem radi utvrđivanja odnosa osnovnog/promenjenog zdravstvenog statusa (npr. rutinska kolonoskopija)

• medicinski/hirurški prijem koji ne podrazumeva poboljšanje lošeg zdravstvenog stanja i koji je planiran pre ulaska u studiju. Odgovarajuća dokumentacija je neophodna u ovim slučajevima

• iznenadni prijem zbog druge životne okolnosti koja nema veze sa zdravstvenim statusom i ne zahteva medicinsku/hiruršku intervenciju (npr. nedostatak mesta za stanovanja, ekonomska neadekvatnost, odgoda pružanja nege, porodične okolnosti, administrativne).

[0136] Nakon pismene saglasnosti ispitanika za učešće u studiji, svi ozbiljni neželjeni događaji, bilo da se odnose ili ne na studijski lek, se skupljaju, uključujući i one za koje se smatra da su povezani sa procedurama navedenim u protokolu. Svi ozbiljni neželjeni događaji koji se prikupljaju su primećeni tokom perioda pretrage i u toku 100 dana od prekida doziranja. Ukoliko je primenljivo, skupljaju se ozbiljni neželjeni događaji koji su u vezi sa bilo kojom kasnijom procedurom navedenom u protokolu (npr. biopsija kože u periodu nadzora). Ispitivač treba da prijavi bilo koji ozbiljan neželjeni događaj koji se primećuje nakon ovih vremenskih perioda, za koji smatra da je u vezi sa studijskim lekom ili procedurom navedenom u protokolu. Prijava ozbiljnog neželjenog događaja treba da bude popunjena za svaki događaj kada postoji sumnja u pogledu njegovog nivoa ozbiljnosti. Ukoliko ispitivač veruje da ozbiljan neželjeni događaj nije u vezi sa studijskim lekom, ali je potencijalno u vezi sa uslovima studije (kao što je odustajanje od prethodne terapije ili komplikacija studijske procedure), veza treba da bude naznačena u narativnom delu Obrasca izveštaja za ozbiljan neželjeni događaj. Ozbiljni neželjeni događaji, bilo vezani ili ne za studijski lek i trudnoće se prijavljuju u toku 24 sata.

[0137] Prikupljanje informacija o neželjenom događaju koji nije ozbiljan treba započeti prilikom uvođenja studijskog leka. Informacije o neželjenom događaju koji nije ozbiljan treba takođe da se prikupljaju od početka perioda uvođenja placeba ili drugog perioda posmatranja sa namerom da se postavi osnovni status ispitanika.

[0138] Neželjeni događaji koji nisu ozbiljni treba da se prate do povlačenja ili stabilizacije ili da se prijave kao ozbiljni neželjeni događaji ako postanu ozbiljni. Nadgledanje se takođe zahteva za neželjene događaje koji nisu ozbiljni koji izazivaju ometanje ili prekid studijskog leka i za one koji su prisutni na kraju studijskog tretmana, po potrebi. Svi identifikovani neželjeni događaji koji nisu ozbiljni su prijavljeni i opisani na strani za neželjene događaje koji nisu ozbiljni, u okviru Test liste ispitanika (Case report form – CRF) (papirne ili elektronske). Popunjavanje dodatnih CRFa se zahteva za neželjene događaje i/ili laboratorijska odstupanja koja su prijavljena/identifikovana tokom studije.

17. Statistička razmatranja

[0139] Eskalacija doze: Kako je ovo Faza 1 ispitivanja eskalacije doze, veličina uzorka pri svakoj dozi ne može biti tačno određena, jer ona zavisi od broja primećenih toksičnosti. Približno između 6 i 9 ispitanika je tretirano tokom eskalacije doze pri svakom doznom nivou i do 12 ispitanika je primilo dozu u određenim doznim nivoima. Korišćenjem 6+3 šeme se obezbeđuje 6 ispitanika pri svakoj dozi, da bi se procenio signal na potencijalne farmakodinamičke efekte ispitivanih biomarkera.

[0140] Proširenje grupe: Tokom proširenja grupe, približno 16 ispitanika je upisano u svaki od 6 tipova tumora i tretirano prethodno određenom maksimalnom tolerantnom dozom, maksimalnom primenjenom dozom ili alternativnom dozom. Ukoliko je u proširenoj grupi primećeno 2 (12.5%), 3 (18.8%), ili 4 (25%) odgovora, onda su donje granice 90%-tnog jednostranog intervala pouzdanosti za objektivni stepen odgovora 3.4%, 7.1% i 11.4%, redom. Poret toga, 4 odgovora treba da budu posmatrana kod 16 ispitanika tako da je 80%-tni interval pouzdanosti u celosti iznad 11% za stepen odgovora. Ovi proračuni se zasnivaju na Clopper-Pearson metodi za tačne intervale pouzdanosti. Pored toga, ako je tačan stepen objektivnog odgovora (objective response rate - ORR) u tipu tumora/proširenju grupe 15%, onda sa 16 pacijenata u svakoj grupi postoji 72% šanse da se posmatra najmanje 2 odgovora i 44% šanse da se posmatra najmanje 3 odgovora i postoji 28% šanse da se posmatra 0 ili 1 odgovor (lažno negativna stopa). Ukoliko je objektvna stopa odgovora u tipu tumora 5% pre nego 15%, onda postoji 19% i 4% šanse redom da je najmanje 2 ili najmanje 3 odgovora kod 16 ispitanika (lažno pozitivna stopa).

[0141] Populacije za analize:

• Skup podataka svih učesnika: ispitanici koji su potpisali informisani pristanak i koji su registrovani u studiji.

• Skup podataka svih tretiranih: svi ispitanici koji su primili najmanje jednu dozu bilo kog ispitivanog leka.

• Skup podataka odgovora koji se mogu procenjivati: svi tretirani ispitanici koji primaju bilo koji ispitivani lek, koji imaju procenu tumora na početku sa merljivom bolešću i jedno od sledećih:

o najmanje jednu procenu tumora tokom tretmana koja se može odrediti,

o kliničku progresiju ili

o smrt pre prve evaluacije tumora u toku tretmana.

• Farmakokinetički skup podataka za lirilumab: podaci farmakokinetike lirilumaba za sve ispitanike koji primaju najmanje jednu dozu lirilumaba i imaju odgovarajuću koncentraciju u serumu.

• Farmakokinetički skup podataka za nivolumab: svi ispitanici koji primaju najmanje jednu dozu nivolumaba i imaju odgovarajuću farmakokinetiku nivolumaba.

• Skup podataka imunogenosti lirilumaba: svi ispitanici koji primaju najmanje jednu dozu lirilumaba i imaju dostupan najmanje jedan ADA uzorak.

• Skup podataka imunogenosti nivolumaba: svi ispitanici koji primaju najmanje jednu dozu nivolumaba i imaju dostupan najmanje jedan ADA uzorak.

• Skup podataka o biomarkerima: svi tretirani ispitanici koji imaju dostupne podatke o biomarkerima.

[0142] Definicije parametara praćenja: Bezbednost je glavni parametar koji se prati u ovoj Fazi 1 studije. Svi ispitanici koji primaju najmanje jednu dozu lirilumaba ili nivolumaba se procenjuju za bezbednost merenjem pojavljivanja neželjenih događaja, ozbiljnih neželjenih događaja, smrti i laboratorijskih odstupanja, koji se procenjuju tokom tretmana i tokom 100 dana nadzora.

[0143] Glavni cilj (proceniti bezbednost i toleranciju za lirilumab dat u kombinaciji sa nivolumabom i odrediti toksičnosti koje ograničavaju dozu (dose limiting toxicities - DLTs) i maksimalnu tolerantnu dozu (maximally tolerated dose MTD) kombinacije) se meri sledećim glavnim parametrima praćenja.

a) Učestalost neželjenih događaja: svi neželjeni događaji koji nisu ozbiljni se prikupljaju od prvog do 100-tog dana nakon poslednje doze ispitivanog leka koju ispitanici primaju ili dok oni ne prekinu studiju. Svi ozbiljni neželjena događaji se prikupljaju od datuma pismene saglasnosti ispitanika do 100 dana posle prekida doziranja ili dok oni ne prekinu studiju.

b) Učestalost odstupanja kliničkog laboratorijskog testa uključujući hematologiju i serumsku hemiju i odstupanja tiroidnog panela, procenjivani u određenim vremenskim tačkama.

[0144] Procene su zasnovane na izveštajima neželjenih događaja i rezultatima merenja vitalnih znaka, elektrokardiogramima (ECGa), fizičkim ispitivanjima, ispitivanju snimanjem, i kliničkim laboratorijskim testovima. Neželjeni događaji su kategorizovani korišćenjem najnovije verzije Medicinskog rečnika za regulatorne aktivnosti (Medical Dictionary for Regulatiliy Activities - MedDRA); i neželjeni događaji i laboratorijski testovi se ocenjuju korišćenjem Zajedničkih terminoloških kriterijuma za neželjene događaje (Common Terminology Criteria for Adverse Events - CTCAE) odeljak 4, Nacionalnog Instituta za Kancer (National Cancer Institute - NCI). Kod svih ispitanika koji primaju terapiju ispitivanim lekom se procenjuje bezbednost koja se meri stepenom neželjenih događaja (AEs) i ozbiljnih neželjenih događaja(SAEs) i procenjuje se tokom trajanja tretmana i tokom 100 dana nadzora.

[0145] Drugi cilj procene preliminarne tumorske aktivnosti se zasniva na parametrima praćenja opisanim pomoću irRECIST (Wolchok JD, et al., Clin Cancer Res 2009; 15:7412-7420) i RECIST odeljak1.1 (Eisenhauer EA, Eur J Cancer 2009; 45:228-247). U svrhu zbrinjavanja pacijenta, donošenje kliničke odluke se zasniva isključivo na irRECIST. Stoga se evaluacije tumorskog odgovora u određenim vremenskim tačkama beleže u CRF na osnovu procena istraživača korišćenjem irRECIST kriterijuma. Statistička analiza i izveštavanje se zasnivaju na oba kriterijuma.

[0146] Najbolji celokupni odgovor (Best overall response - BOR) je odgovor naznačen kao najbolji zabeležen od početka ispitivanog lečenja do kraja lečenja uzimajući u obzir bilo koji zahtev za potvrdu, na osnovu RECIST odeljak1.1 ili irRECIST kriterijuma. CR ili PR odrednice uključene u procenu najboljeg celokupnog odgovora su potvrđene pomoću uzastopno druge (potvrdne) evaluacije ispunjavajući kriterijume za odgovor i izvedena je najmanje 4 nedelje nakon što su kriterijumi za odgovor prvi put ispunjeni. Napred navedeno je određeno na osnovu merenja tumora obavljanih svakih 8 nedelja tokom Perioda lečenja (od 1.dana Ciklusa 1 do 56.dana Ciklusa 12) i jednom tokom perioda Kliničkog nadzora.

Nivoi studijskih parametara praćenja korišćeni da se proceni ovaj cilj su definisani na sledeći način:

Objektivni stepen odgovora (Objective response rate - ORR) je definisan kao ukupni broj ispitanika čiji BOR je bilo CR ili PR podeljen sa ukupnim brojem ispitanika u interesnoj populaciji.

[0147] Trajanje odgovora (Duration of Response - DOR) računato samo za ispitanike sa najboljim celokupnim odgovorom za CR ili PR je definisano kao broj dana između datuma prvog odgovora i sledećeg datuma objektivno dokumentovane progresije bolesti na osnovu kriterijuma (RECIST odeljak1.1 ili irRECIST) ili smrti, šta god da se prvo desi. Za one pacijente koji su ostali živi i koji nemaju progresiju bolesti ili nisu primili narednu terapiju, trajanje odgovora je cenzurisano na datum poslednje procene tumora. Ispitanici koji primaju narednu terapiju su cenzurisani na početak naredne terapije.

[0148] Stopa preživljavanja bez progresije (Progression-Free Survival Rate - PFSR) se definiše kao verovatnoća da ispitanik ostane bez progresije i preživljavajući do 24 nedelje. Verovatnoća se računa na osnovu broja dana između prve doze ispitivanog leka i progresije bolesti ili smrti, kao što je definisano bilo kojim kriterijumom. Za one ispitanike koji su ostali živi i koji nemaju progresiju, PFS je cenzurisana na datum poslednje procene tumora. Gore navedeno se računa na osnovu merenja tumora svakih 8 nedelja tokom tretmana i u planiranim vremenskim tačkama tokom perioda Kliničkog nadzora.

Farmakokinetika (PK): maksimalna koncentracija lirilumaba Cmax,(µg/mL), vreme za postizanje maksimalne koncentracije Tmax (h), Površina ispod krive - Area under the curve AUCTAU (µg.h/mL), Površina ispod krive - Area under the curve AUCinf (µg.h/mL), Klirens (L/dan), Volumen distribucije (Vss), polu-život (t1/2), i “trough” koncentracija tj. minimalna koncentracija Cmin (µg/mL) se evaluira korišćenjem nekompartmentalne analize kod svakog ispitanika. Pored toga, koncentracija nivolumaba na kraju infuzije i minimalna koncentracija (Cmin) se računaju prilikom naznačene posete. Imunogenost: Pojava specifičnih anti-lek antitela na lirilumab i nivolumab se određuje na osnovu merenja 1, 3, 5, 13, 17. nedelje, na kraju tretmana i prilikom sve tri posete tokom kliničkog nadzora.

[0149] Biomarkeri: Mere ispoljavanja TILa, PD-L1 i HLA Klase I korišćenjem imunohistohemije na obaveznim biopsijama tumora od minimum deset ispitanika iz proširene grupe sa melanomom, uključujući vrednosti na početku i ishode nakon promena od početnih vrednosti.

Istraživački parametar(i) praćenja: Biomarkeri iz periferne krvi će uključiti mere KIR i HLA genotipova, KIR zasićenosti, NK i T ćelijske funkcionalne testove, rastvorljive faktore, ispoljavanje KIRa na NK ćelijama. Celokupno preživljavanje (Overall Survival - OS) je parametar praćenja istraživačke efikasnosti.

18. Analize

[0150] Demografske i osnovne karakteristike: Raspodele frekvence roda i rase su prikazane tabelarno. Prikupljaju se statistički podaci o starosti, telesnoj masi i visini i izvodi se Indeks telesne mase (Body Mass Index - BMI).

[0151] Analize efikasnosti: Individualni najbolji celokupni odgovor (best overall response -BOR), trajanje odgovora i PFS se navode korišćenjem RECIST odeljak1.1 i irRECIST kriterijuma. Ishodi najboljeg celokupnog odgovora (BOR) se prikazuju u tabeli po tipu bolesti i dozi. Stepen objektivnog odgovora (objective response rate - ORR) i stepen preživljavanja bez progresije (PFS) (npr. pri 24 nedelje) i odgovarajući interval pouzdanosti se obezbeđuju na osnovu tipa tumora i lečenjem. Trajanje odgovora, trajanje stabilne bolesti i PFS se procenjuju pomoću Kaplan-Meier metodologije po tipu bolesti, zavisno od dostupnosti podataka. Nivoi preživljavanja bez progresije za 24 nedelje se procenjuju na sličan način, na osnovu K-M metodologije. Stepen objektivnog odgovora (ORR), trajanje odgovora i PFS analize će uključiti ispitanike u fazi proširenja grupe i ispitanike u eskalaciji doze koji odgovaraju onima u ekspanziji grupe po tipu bolesti i tretmanu. Iindividualne promene u tumorskoj masi tokom vremena su predstavljene grafički u okviru tipa bolesti. Celokupno preživljavanje se procenjuje kao deo analize istraživačke efikasnosti, pomoću Kaplan-Meier-ovih grafikona i srednjih vrednosti za svaki tip tumora.

[0152] Analize bezbednosti: Svi zabeleženi neželjeni događaji su navedeni i tabelarno prikazani po klasi sistema organa, poželjnom terminu i lečenju. Vitalni znaci i rezultati kliničkih laboratorijskih testova su navedeni i rezimirani po lečenju. Svi značajni nalazi fizikog ispitivanja i klinički laboratorijski rezultati su navedeni. Očitavanja ECGa procenjuju istraživači i odstupanja se navode, ukoliko su prisutna.

[0153] Farmakokinetičke analize: Tabelarno se predstavljaju rezimirani podaci za farmakokinetičke parametre lirilumaba prema dozi i danu/nedelji studije. Da se opiše zavisnost anti-KIRa od doze, obezbeđuju se skater dijagrami za Cmax i AUC(TAU) naspram doze za svaki dan mereno. Proporcionalnost doze lirilumaba, kada se primenjuje sa nivolumabom, se procenjuje pomoću “power” modela. Koncentracija nivolumaba na kraju infuzije i minimalna koncentracija su predstavljene tabelarno prema rezimiranim podacima. Ovi podaci se takođe objedinjuju sa ostalim setovima podataka za farmakokinetičku analizu populacije, koji su deo odvojenog izveštaja.

[0154] Analize biomarkera: Farmakodinamički efekat lirilumaba na tumor infiltrirajuće limfocite (Tumili Infiltrating Lymphocytes - TILs) i ispoljavanje tumor markera uključujući PD-L1 i HLA Klase I se procenjuju pomoću zbirne statistike i grafički se istražuju da bi se ispitali dijagrami promene npr. pri izlaganju leku, za ispitanike u proširenoj grupi sa melanomom. Pored toga, korelacija promena tumor infiltrirajućih limfocita i ispoljavanje tumor markera sa merama markera periferne krvi se istražuju grafički ili odgovarajućim statističkim metodama zasnovanim na dostupnosti podataka, za procenjivanje veza.

[0155] Istraživačke analize biomarkera: Farmakodinamički efekat lirilumaba na zasićenost KIRa i kombinacije nivolumaba datog sa lirilumabom na merkere u perifernoj krvi i serumske proteine se procenjuju pomoću zbirne statistike i grafički istražuju da se ispitaju promene šara tokom vremena i kako se šare razlikuju između doznih nivoa i izloženosti. Ukoliko postoji značajna indikacija u šari tokom vremena, dalje analize (npr. mešovitim linearnim modelom) se sprovode da bi se veza opisala. Farmakodinamički efekti na tumor markere u grupama koje nisu melanom grupe se na sličan način procenjuju zavisno od dostupnosti podataka. Veze između mera biomarkera iz periferne krvi ili biopsije tumora i kliničkih ishoda se takođe istražuju grafički i dalje se procenjuju, ukoliko je potrebno, metodama kao što je, ali nije ograničeno na, logističku regresiju i karakterišu se odgovarajućim statističkim podacima.

[0156] Druge analize: Obezbeđen je listing svih raspoloživih podataka o imunogenosti. Dodatno, listing podataka o imunogenosti kod onih ispitanika sa najmanje jednim pozitivnim anti-lek antitelom (anti-drug antitelo - ADA) u bilo kojoj vremenskoj tačci se obezbeđuje lečenjem za svaku komponentu. Obezbeđuju se učestalost ispitanika sa najmanje jednom pozitivnom procenom anti-lek antitela i učestalost ispitanika koji razvijaju ADA nakon negativne procene početnog stanja. Da bi se ispitala potencijalna veza između imunogenosti i bezbednosti, učestalost i tip neželjenih događaja od posebnog interesa se ispituju putem statusa celokupne imunogenosti. Ispituju se asocijacije između minimalnih koncentracija lirilumaba (ili nivolumaba) i odgovarajućih procena anti-lek antitela.

[0157] Interim Analize: Podaci koji proizilaze iz ove studije su potrebni za pravovremene odluke o prilagođavanju procedura u narednim delovima studije. Stoga, se podaci pregledaju pre konačnog zatvaranja baze podataka studije. Dodatne interim analize se takođe izvode u administrativne svrhe ili publikacije. Analize se sastoje samo od spiskova, rezimea i grafikona raspoloživih podataka. Nisu doneti formalni zaključci koji zahtevaju bilo kakvo prilagođavanje statistički značajnom nivou. Analize efikasnosti zasnovane na privremenim podacima koriste odgovor procenjivih ili svih tretiranih populacija zavisno od svrhe analize.

REZIME SEKVENCI

Claims (16)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Anti-KIR antitelo koje sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu teškog lanca koji ima sekvencu prikazanu u sekvenci sa identifikacionim brojem - SEQ ID NO:3, i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:5, i

anti-PD-1 antitelo koje sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu teškog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:19, i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:21,

za primenu u metodi za lečenje kancera kod humanog pacijenta,

gde metoda sadrži najmanje jedan ciklus administracije, gde je ciklus period od osam nedelja, gde za svaki od najmanje jednog ciklusa, dve doze anti-KIR antitela su administrirane u dozi od 0.1, 0.3, 1, 3, 6, ili 10 mg/kg i četiri doze anti-PD-1 antitela su administrirane u dozi od 3 mg/kg.

2. Antitela za primenu iz patentog zahteva 1, gde anti-KIR antitelo i anti-PD-1 antitelo su za administraciju u sledećim dozama:

(a) 0.1 mg/kg anti-KIR antitela i 3 mg/kg anti-PD-1 antitela;

(b) 0.3 mg/kg anti-KIR antitela i 3 mg/kg anti-PD-1 antitela;

(c) 1 mg/kg anti-KIR antitela i 3 mg/kg anti-PD-1 antitela;

(d) 3 mg/kg anti-KIR antitela i 3 mg/kg anti-PD-1 antitela;

(e) 6 mg/kg anti-KIR antitela i 3 mg/kg anti-PD-1 antitela; ili

(f) 10 mg/kg anti-KIR antitela i 3 mg/kg anti-PD-1 antitela.

3. Antitela za primenu iz patentnog zahteva 1 ili 2, gde anti-PD-1 i anti-KIR antitela su formulisana za intravensku administraciju.

4. Antitela za primenu iz bilo kog od patentnih zahteva 1-3, gde se lečenje sastoji do 12 ciklusa.

5. Antitela za primenu iz bilo kog od patentnih zahteva 1-4, gde anti-PD-1 antitelo je za administraciju na dane 1, 15, 29, i 43 svakog ciklusa.

6. Antitela za primenu iz bilo kog od patentnih zahteva 1-5, gde anti-KIR antitelo je za administraciju na dane 1 i 29 svakog ciklusa; po izboru

(a) gde anti-PD-1 antitelo je za administraciju pre administracije anti-KIR antitela na dane 1 i 29, ili

(b) gde anti-PD-1 antitelo je za administraciju pre administracije anti-KIR antitela na dane 1 i 29 i anti-KIR antitelo je za administraciju u okviru 30 minuta anti-PD-1 antitela.

7. Antitela za primenu iz bilo kog od patentnih zahteva 1-6, gde lečenje proizvodi najmanje jedan terapijski efekat izabran od smanjenja veličine tumora, smanjenja broja metastatskih lezija tokom vremena, potpunog odgovora, delimičnog odgovora, i stabilne bolesti.

8. Antitela za primenu iz bilo kog od patentnih zahteva 1-7, gde kancer je solidni tumor, ili naročito uznapredovali refraktorni solidni tumor, i po izboru je odabran od kancera glave ili vrata, nesitnoćelijskog kancera pluća (NSCLC), karcinoma bubrežnih ćelija (RCC), melanoma, kolorektalnog kancera, i seroznog karcinoma jajnika.

9. Antitela za primenu iz patentnog zahteva 8, gde kancer je kancer glave ili vrata.

10. Antitela za primenu iz bilo kog od patentnih zahteva 1-7, gde je kancer hematološki malignitet i po izboru je odabran od multiplog mijeloma, Hočkinovog limfoma, folikularnog limfoma, difuznog limfoma velikih B-ćelija i limfoma T ćelija.

11. Antitela za primenu iz bilo kog od patentnih zahteva 1-10, gde anti-KIR, antitelo sadrži

(a) CDR1 varijabilnog regiona teškog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:7,

(b) CDR2 varijabilnog regiona teškog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:8,

(c) CDR3 varijabilnog regiona teškog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:9,

(d) CDR1 varijabilnog regiona lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:10,

(e) CDR2 varijabilnog regiona lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:11, i

(f) CDR3 varijabilnog regiona lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:12; i/ili

gde anti-PD-1 antitelo sadrži

(a) CDR1 varijabilnog regiona teškog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:23,

(b) CDR2 varijabilnog regiona teškog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:24,

(c) CDR3 varijabilnog regiona teškog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:25,

(d) CDR1 varijabilnog regiona lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:26,

(e) CDR2 varijabilnog regiona lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:27, i

(f) CDR3 varijabilnog regiona lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:28.

12. Antitela za primenu iz bilo kog od patentnih zahteva 1-11, gde anti-KIR antitelo sadrži varijabilne regione teškog i lakog lanca koji imaju sekvence prikazane u SEQ ID NOs:3 i 5, redom; i/ili

gde anti-PD-1 antitelo sadrži varijabilne regione teškog i lakog lanca koji imaju sekvence prikazane u SEQ ID NOs:19 i 21, redom.

13. Antitela za primenu iz bilo kog od patentnih zahteva 1-12, gde anti-KIR antitelo sadrži teške i lake lance koji imaju sekvence prikazane u SEQ ID NOs:1 i 2, redom; i/ili gde anti-PD-1 antitelo sadrži teške i lake lance koji imaju sekvence kao što je prikazano u SEQ ID NOs:17 i 18, redom.

14. Antitela za primenu iz bilo kog od patentnih zahteva 1-13, gde:

(a) anti-KIR antitelo i anti-PD-1 antitelo se administriraju istovremeno u pojedinačnoj formulaciji; ili

(b) anti-KIR antitelo i anti-PD-1 antitelo su formulisani za odvojenu administraciju; ili

(c) anti-KIR antitelo i anti-PD-1 antitelo se administriraju istovremeno; ili

(d) anti-KIR antitelo i anti-PD-1 antitelo se administriraju sekvencijalno; ili

(e) anti-PD-1 antitelo je za administraciju prvo praćeno administracijom anti-KIR antitela; ili

(f) anti-KIR antitelo je za administraciju prvo praćeno administracijom anti-PD-1 antitela.

15. Set za primenu u metodi za lečenje kancera kod humanog pacijenta, set koji sadrži:

(a) dozu anti-KIR antitela koje sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu teškog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:3, i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:5;

(b) dozu anti-PD-1 antitela koje sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu teškog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:19, i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:21; i (c) instrukcije za korišćenje anti-KIR antitela i anti-PD-1 antitela u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1-14.

16. Anti-KIR antitelo koje sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu teškog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:3, i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:5, za primenu u lečenju subjekta, gde anti-KIR antitelo je za ko-administraciju sa anti-PD-1 antitelom koje sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu teškog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:19, i CDR1, CDR2 i CDR3 domene u varijabilnom regionu lakog lanca koji ima sekvencu prikazanu u SEQ ID NO:21, u najmanje jednom ciklusu, gde za svaki ciklus dve doze anti-KIR antitela su administrirane u dozi od 0.1, 0.3, 1, 3, 6, ili 10 mg/kg i četiri doze anti-PD-1 antitela su administrirane u dozi od 3 mg/kg.