RS56740B1 - Polimerni lateks niskog mirisa i kompozicija za oblaganje koja ga sadrži - Google Patents

Description

Opis

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na polimerni lateks i kompoziciju za oblaganje koja sadrži, koji su naročito korisni za oblaganje papira i kartona. Pored toga, ovaj pronalazak se odnosi na papir ili karton obložen pronaĎenom kompozicijom za oblaganje.

Stanje tehnike

[0002] Polimerni lateksi su naročito korisni u kompozicijama za oblaganje, posebno za oblaganje papira i katona, kada treba da se ispune neki zahtevi u pogledu njihovih performansi. Da bi se podesila sojstva performansi kompozicije za oblaganje, koja sadrži lateks, neophodno je da se podese molekulska težina i/ili stepen umrežavanja polimera, korišćenjem agenasa za transfer lanca, kao regulatora. Jedna grupa polimernih lateksa, koja se koristi u aplikacijama u stanju tehnike za oblaganje papira, dobija se emulzionom polimerizacijom etilenskih nezasićenih monomera, koji sadrže konjugovane diene, naročito 1,3-butadien. Posebno za ovu vrstu polimernih lateksa, zahvaljujući prisustvu druge nezsićene etilenske grupe, umrežavanje i molekulska težina nastalog polimernog lateksa moraju pažljivo da se kontrolišu, da bi se dobile željene performanse kompozicija za oblaganje.

[0003] Najbolje poznata grupa agenasa za transfer lanca, koja se koristi kao regulator za kontrolisanje molekulske težine i stepena umrežavanja polimernih lateksa, su jedinjenja koja sadrže sumpor, a naročito merkaptani. Najpoznatiji i vrlo efikasan regulator, koji se koristi u skladu sa ovim konceptom, je tercijarnidodecilmerkaptan. Principijelni nedostatak korišćenja jedinjenja koja sadrže sumpor, naročito merkaptane, kao agens za transfer lanca u emulzionoj polimerizaciji nekog polimernog lateksa, je neprijatan miris jedinjenja merkaptana. To može da stvara probleme u vezi sigurnosti na radu tokom industrijske proizvodnje ovakvih polimernih lateksa. Posebno na polju papira za pakovanje i kartona za pakovanje, koji se koriste u aplikacijama koje su osetljive na moris, moraju se izbegavati agensi za transfer lanca koji sadrže sumpor. Stoga, do sada su u industriji činjeni napori da se zamene agensi za tranfer lanca koji sadrže sumpor, sa drugim jedinjenjima, koja imaju manji miris, i to naročito za dobijanje polimernih lateksa u aplikacijama za oblaganje papira.

[0004] Jedan takav pristup je opisan u dokumentu US 2004/0010079, gde se dobijanje polimernih lateksa emulzionom polimerizacijom obavlja u prisustvu perokso jedinjenja kao agensa za transfer lanca. MeĎutim, ovaj pristup ima neke nedostatke, koji se sastoje u tome da su ova jedinjenja skupa, a proces polimerizacije mora da se pažljivo kontroliše, da se izbegne da ova perokso jedinjenja, koja se koriste kao agens za transfer lanca, ne počnu da deluju kao inicijatori slobodnih radikala.

[0005] Sledeći pristup, koji je poznat iz dokumenta WO 2008/017406, gde se dobija polimerni lateks sa niskim mirisom, emmulzionom polimerizacijom u prisustvu jednog agensa za transfer lanca, koji sadrži neki merkaptan, koji ima linearnu alkil grupu sa 3 do 20 atoma ugljenika. Mada je utvrĎeno da se zamenom, obično korišćenog tercdodecil merkaptana, sa n-dodecil merkaptanom, miris može značajno smanjiti, ipak, u dobijenom polimernom lateksu prisutni su merkaptani.

[0006] Dokazano je da merkaptani mogu biti vrlo efikasni agensi za transfer lanca u podešavanju umrežavanja i molekulske težine polimernih lateksa, sa ciljem dobijanja željenih svojstava. Stoga se u industriji merkaptani još uvek uobičajeno koriste kao agensi za transfer lanca.

[0007] Posledica toga je, da u industriji polimernih lateksa još uvek postoji potreba, kada njihova molekulska težina mora da se na odgovarajući način podešava zbog željene krajnje namene, pri čemu se dodavanje agenasa za transfer lanca, a posebno jednjenja merkaptana, mora smanjiti ili potpuno izbeći, bez ugrožavanja željenih svojstavana dobijenog polimernog lateksa, naročito kada se ovaj koristi kao vezivo u aplikacijama kompozicija za oblaganje papira.

[0008] Pored toga, iz prethodnog stanja tehnike je poznata upotreba degradiranog skroba u emulzionoj polimerizaciji etilenskih nezasićenih monomera.

[0009] U dokumentu EP-A 536 597 opisana je emulziona polimerizacija etilenskih nezasićenih monomera, u prisustvu degradiranog skroba, koji ima ekvivalent dekstroze DE (od engleski, dextrose equivalent) od 5 do 40. U jednom primeru, u ovoj patentnoj prijavi, gde se koristi butadien, obično korišćeni agens za transfer lanca, terc-dodecil merkaptan, se koristi u sadrćžaju od 3 mas%, računato na ukupnu masu monomera. Pored toga, u ovom posebnom primeru se koristi degradirani skrob, koji ima vrednost DE od 17 do 19. U čitavom opisu dokumenta EP-A 536 597, nema nagoveštaja da prisustvo degradiranog skroba i specifične selekcije vrednosti DE tog degradiranog skroba, imaju neki uticaj na kontrolisanje molekulske težine polimernog lateksa u emulzionoj polimerizaciji.

[0010] Pored toga, poznato je iz dokumenta WO 2011/157679, korišćenje degradiranih skrobova u emulzionoj polimerizaciji etilenskih nezasićenih monomera, koja sadrži vinil-aromatična jedinjenja i C1-C10-alkil(met)akrilate. Ali u ovoj referenci se ne opisuje bilo kakav efekat degradiranog skroba na podešavanje molekulske težine polimernog lateksa, niti da se upotreba običnih agenasa za transfer lanca može smanjiti ili izbeći. Suprotno tome, u ovoj referenci se eksplicitno kaže da se koriste egensi za transfer lanca koji sadrže sumpor, u sadržaju do 5 mas%, računato na ukupnu masu monomera.

[0011] U dokumentu WO 2009/123637, opisani su degradirani skrobovi koji imaju ekvivalent dekstroze DE od 10 do 35, a koji imaju sinergistički efekat, ukoliko se lateks, koji se polimerizuje u prisustvu ovih skrobova, koristi kao vezivo u kompozicijama za oblaganje papira, koje sadrže fluorescentne agense za beljenje na bazi tetra-sulfonata. Ponovo, ni u ovoj referenci nema nagoveštaja da se korišćenjem degradiranih skrobova mogu smanjiti ili izbeći agensi za transfer lanca, bez ugrožavanja svojstava dobijenog polimernog lateksa.

[0012] U dokumentima U.S. patent 5,026,746 i U.S. patent application US 2011/0086567, opisana je upotreba veziva na bazi skroba, dobijenog u prisustvu nekog degradiranog skroba, koji ima nizak ekvivalent DE od 1 do 20.

[0013] Dakle, predmet ovog pronalaska je dobijanje polimernog lateksa niskog mirisa, koji je koristan kao vezivo u kompozicijama za oblaganje, naročito u aplikacijama za papir i karton, bez ugrožavanja željenih svojstava te kompozicije za oblaganje, koja sadrži jedan takav polimerni lateks.

Izlaganje suštine pronalaska

[0014] Sa iznenaĎenjem, ovaj problem je rešen pomoću jednog polimernog lateksa, koji sadrži proizvod reakcije dobijen emulzionom polimerizacijom slobodnih radikala, etilenskog nezasićenog monomera, u vodenom medijumu, koji sadrži bar jedan konjugovani dien, u prisustvu jednog degradiranog polisaharida, koji ima DE od 38 do 70, meren u skladu sa ISO 5377 (1981-12-15), i opciono neki alkil merkaptan, u sadržaju ne većem od 2.5 mas%, računato na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera.

[0015] Pored toga, ovaj pronalazak se odnosi na postupak za dobijanje polimernog lateksa, u kome se etilenski nezasićeni monomer, koji sadrži bar jedan konjugovani dien, podvrgava emulzionoj polimerizaciji pomoću slobodnih radikala, u vodenom medijumu, u prisustvu nekog degradiranog polisaharida, koji ima DE od 38 do 70, i opciono nekog alkil merkaptana, u količini ne većoj od 2.5 masena procenta, računato na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera.

[0016] Ovaj pronalazak se odnosi takoĎe na kompoziciju za oblaganje, koja sadrži polimerni lateks u skladu sa ovim pronalaskom, i na upotrebu pomenutog polimernog lateksa kao veziva, u kompoziciji za oblaganje papira ili kartona.

[0017] Dakle, ovaj pronalazak se odnosi takoĎe na postupak za oblaganje papira ili karotna, koji se sastoji od apliakcije kompozicije za oblaganje iz ovog pronalaska, na neki substrat, koji se bira izmeĎu papira i kartona, kao i na papir ili karton, obložen kompozicijom za oblaganje, u skladu sa ovim pronalaskom.

[0018] Ovi pronalazači su sa iznenaĎenjem pronašli da kada se etilenski nezasićeni monomer, koji sadrži bar jedan konjugovani dien, polimerizuje emulzionom polimerizacijom pomoću slobodnih radikala, u nekom vodenom medijumu, u prisustvu degradiranog skroba, koji ima relativno visok DE od 38 do 70, da se tokom procesa emulzione polimerizacije agens za transfer lanca, kao što su neka jedinjenja koja sadrže sumpor, na primer alkil merkaptan, može izbeći ili bar smanjiti, bez ugrožavanja željenih svojstava kompozicije za oblaganje, koja sadrži ovakav polimerni lateks.

Detaljni opis pronalaska

[0019] U nastavku ovaj pronalazak će biti detaljnije opisan. Ovaj pronalazak se odnosi na jedan polimerni lateks, koji sadrži poizvod reakcije koji nastaje emulzionom polimerizacijom pomoću slobodnih radikala etilenskog nezasićenog monomera, koji sadrži bar jedan konjugovani dien, u nekom vodenom medijumu, u prisustvu nekog degradiranog polisaharida, koji ima DE od 38 do 70, meren u skladu sa ISO 5377 (1981-12-15), i opciono nekog alkil merkaptana, u sadržaju ne većem od 2.5 mas%, računato na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera.

[0020] U skladu sa ovim pronalaskom, proces emulzione polimerizacije može koristiti bilo koji degradirani polisaharid koji ima DE zahtev, pomenut gore. Terminom "polisaharid" obuhvaćeni su polisaharidi i oligosaharidi. Pogodni primeri su sirup glukoze, komeracijalno dostupan npr. iz firme Cargill Deutschland GmbH, Krefeld, Germany ili iz firme Roquette, Lestrem, France, kao i druge alternative degradiranih polisaharida koje se mogu upotrebiti u skladu sa ovim pronalaskom.

[0021] Ovaj degradirani polisaharid se može upotrebiti u širokim opsezima u emulzionoj polimerizaciji pomoću slobodnih radikala iz ovog pronalaska. Poželjno je da degradirani polisaharid iz ovog pronalaska bude prisutan u sadržaju od 5 do 60 mas%, poželjnije od 10 do 50 mas%, a najpoželjnije od 15 do 45 mas%, računato na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera, koji se koristi u ovom procesu polimerizacije.

[0022] Tako, ovaj degradirani polisaharid, u skladu sa ovim pronalaskom, može biti prisutan u sadržaju od bar 1 mas%, bar 3 mas%, bar 5 mas%, bar 7 mas%, bar 8 mas%, bar 10 mas%, bar 11 mas%, bar 12 mas%, bar 13 mas%, bar 14 mas%, bar 15 mas%, bar 16 mas%, bar 17 mas%, bar 18 mas%, bar 19 mas%, bar 20 mas%, bar 21 mas%, bar 22 mas%, bar 23 mas%, bar 24 mas%, bar 25 mas%, bar 26 mas%, bar 27 mas%, bar 28 mas%, bar 29 mas%, bar 30 mas%, bar 31 mas%, bar 32 mas%, bar 33 mas%, bar 34 mas% ili bar 35 mas%, računato na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera.

[0023] Isto tako, degradirani polisaharid, u skladu sa ovim pronalaskom, može da se koristi u sadržajima ne većim od 70 mas%, ne većim od 65 mas%, ne većim od 60 mas%, ne većim od 55 mas%, ne većim od 53 mas%, ne većim od 51 mas%, ne većim od 50 mas%, ne većim od 49 mas%, ne većim od 48 mas%, ne većim od 47 mas%, ne većim od 46 mas%, ne većim od 45 mas%, ne većim od 44 mas%, ne većim od 43 mas%, ne većim od 42 mas%, ne većim od 41 mas%, ne većim od 40 mas%, ne većim od 39 mas%, ne većim od 38 mas%, ne većim od 37 mas% ili ne većim od 36 mas%.

[0024] Osoba verzirana u stanju tehnike shvata da je bilo koji opseg, formiran za bilo koju od eksplicitno opisanih donje granice i gornje granice, obuhvaćen ovom prijavom.

[0025] DegradiranI polisaharid, u skladu sa ovim pronalaskom, može imati vrednost DE unutar gore naznačenog opsega. Poželjno je da DE bude od 42 do 65, poželjnije od 42 do 60. Prema tome, vrednost DE za degradirani polisaharid može biti: bar 42, bar 43, bar 44, bar 45, bar 46, bar 47, bar 48, bar 49, bar 50, bar 51, bar 52, bar 53, bar 54 ili bar 55.

[0026] Slično, vrednost DE za degradirani polisaharid može biti manja od 68, manja od 66, manja od 65, manja od 64, manja od 63, manja od 62, manja od 61, manja od 60, manja od 59 ili manja od 58.

[0027] Osoba verzirana u stanju tehnike shvata da je bilo koji sub-opseg, koji se formira unutar eksplicitno opisane donje granice i eksplicitno opisane gornje granice, obuhvaćen opisom ovog pronalaska.

[0028] Etilenski nezasićeni monomer, koji treba da se polimerizuje emulzionom polimerizacijom pomoću slobodnih radikala, u skladu sa ovim pronalaskom, sadrži:

a) 19.9 do 80 mas%, poželjno 20 do 70 mas%, poželjnije 25 do 50 mas% konjugovanih diena;

b) 0 do 80 mas%, poželjno 25 do 75 mas%, poželjnije 30 do 70 mas% vinil aromatičnih jedinjenja;

c) 0.1 do 10 mas%, poželjno 1 do 10 mas% etilenskih nezasićenih kiselina; d) 0 do 80 mas%, poželjno 0.5 do 75 mas%, poželjnije 1 do 50 mas% etilenskog nezasićenog monomera, koji se razlikuje od monomera navedenih pod a) do c), a maseni procenat se računa na ukupnu masu etilenskih nezasićenih monomera, pri čemu su monomeri od a) do d), svi različiti.

[0029] Konjugovani dienski monomeri, pogodni za pripremanje lateksa u skladu sa ovim pronalaskom, su konjugovani dienski monomeri, koji se biraju izmeĎu 1,3-butadiena, izopropena i 2,3-dimetil-1,3-butadiena. Poželjan je 1,3-butadien, kao konjugovani dien u skladu sa ovim pronalaskom. Tipično, sadržaj konjugovanog dien monomera se kreće od 19.9 do 80 mas%, poželjno od 20 do 70 mas%, poželjnije od 20 do 65 mas%, poželjnije od 20 do 55 mas%, još poželjnije od 25 do 50 mas%, a najpoželjnije od 30 do 45 mas%, računato na ukupnu masu monomera. Dakle, konjugovani dien može biti prisutan u sadržajima od bar 20 mas%, bar 22, mas%, bar 24 mas%, bar 26 mas%, bar 28 mas% ili bar 30, mas%, računato na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera.

[0030] U skladu sa tim, konjugovani dien monomeri mogu da se koriste u sadržajima ne većim od 80 mas%, ne većim od 75 mas%, ne većim od 73 mas%, ne većim od 70 mas%, ne većim od 68 mas%, ne većim od 66 mas%, ne većim od 64 mas%, ne većim od 62 mas%, ne većim od 60 mas%, ne većim od 58 mas%, ne većim od 56 mas%, ne većim od 54 mas%, ne većim od 52 mas%, ne većim od 50 mas%, ne većim od 48 mas%, ne većim od 46 mas% ili ne većim od 44 mas%.

[0031] Osoba verzirana u stanju tehnike shvata da je bilo koji opseg, izmeĎu ovih eksplicitno opisanih donjom i gornjom granicom, ovde opisan.

[0032] Reprezentativni vinil-aromatični monomeri su, na primer, stiren, α-metilstiren, p-metilstiren, t-butilstiren i viniltoluen. Smeše jednog ili više ovih vinil-aromatičnih jedinjenja mogu takoĎe da se upotrebe. Poželjni monomeri su stiren i α-metilstiren. Ova vinil-aromatična jedinjenja mogu da se koriste u opsegu od 0 do 80 mas%, poželjno od 25 do 75 mas%, poželjnije od 30 do 70 mas%, a najpoželjnije od 35 do 70 mas%, računato na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera. Prema tome, ovo vinil-aromatično jedinjenje može biti prisutno u sadržaju od bar 5 mas%, bar 10 mas%, bar 15 mas%, bar 20 mas%, bar 22 mas%, bar 24 mas%, bar 26 mas%, bar 28 mas%, ili bar 30 mas%. Slično, ova vinil-aromatična jedinjenja mogu biti prisutna u sadržajima ne većim od 80 mas%, ne većim od 78 mas%, ne većim od 76 mas%, ne većim od 74 mas%, ne većim od 72 mas%, ne većim od 70 mas%, ne većim od 68 mas%, ne većim od 66 mas% ili ne većim od 65 mas%, računato na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera. Osoba verzirana u stanju tehnike shvata da je bilo koji opseg, izmeĎu eksplicitno opisane donje granice i gornje granice, ovde opisan.

[0033] Monomeri etilenske nezasićene karboksilne kiseline, pogodni za upotrebu u ovom pronalasku, su monokarboksilne kiseline, monomeri dikarboksilne kiseline i monoestri dikarboksilne kiseline. Imajući u vidu ovaj pronalazak, poželjno je da se koriste etilenske nezasićene alifatične mono- ili dikarboksilne kiseline ili njihovi anhidridi, koje sadrže od 3 to 5 atoma ugljenika. Primeri monomera monokarboksilnih kiselina su akrilna kiselina, metakrilna kiselina, krotonska kiselina, a primeri monomera dikarboksilnih kiselina su fumarna kiselina, itakonska kiselina, maleinska kiselina i anhidrid maleinske kiseline. Primeri dugih, pogodnih etilenskih nezasićenih kiselina su vinilsirćetna kiselina, vinilmlečna kiselina, vinilsulfonska kiselina, 2-metil-2-propen-1-sulfonska kiselina, stirensulfonska kiselina, akrilamidometil-propansulfonska kiselina i njihove soli

[0034] Upotreba monomera etilenskih nezasićenih kiselina utiče na svojstva disperzije polimera i obloge dobijene iz nje. To odreĎuje vrstu i količinu ovih monomera. Tipično, sadržaj je od 0.1 do 10 mas%, poželjno od 1 do 10 mas%, računato na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera. Tako, monomeri etilenskih nezasićenih kiselina mogu biti prisutni u sadržajima od bar 0.1 mas%, bar 0.3 mas%, bar 0.5 mas%, bar 0.7 mas%, bar 0.9 mas%, bar 1 mas%, bar 1.2 mas%, bar 1.4 mas%, bar 1.6 mas%, bar 1.8 mas%, ili bar 2 mas%. Isto tako, monomeri etilenskih nezasićenih kiselina mogu biti prisutni u sadržajima ne većim od 10 mas%, ne većim od 9.5 mas%, ne većim od 9 mas%, ne većim od 8.5 mas%, ne većim od 8 mas%, ne većim od 7.5 mas%, ne većim od 7 mas%, ne većim od 6.5 mas% ili ne većim od 6 mas%, računato na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera. Osoba verzirana u stanju tehnike shvata da je ovde opisan bilo koji opseg, koji je definisan eksplicitno opisanom donjom granicom i ekspličitno opisanom gornjom granicom.

[0035] Opciono, etilenski nezasićen monomer, koji se koristi u emulzionoj polimerizaciji pomoću slobodnih radikala za formiranje polimernog lateksa, u skladu sa ovim pronalaskom, može sadržati i dodatni etilenski nezasićeni monomer, koji se razlikuje od gore definisanih monomera a) do c). Ovi monomeri se mogu birati izmeĎu estara (met)akrilne kiseline, vinil estara, nezasićenih nitrila i amida etilenskih nezasićenih kiselina.

[0036] Monomeri nitrila, koji se mogu upotrebiti u ovom pronalasku, su monomeri polimerizabilnih nezasićenih alifatičnih nitrila, koji sadrže od 2 to 4 atoma ugljenika u nekom linearnom ili račvastom rasporedu, koji mogu biti supstituisani ili sa acetil, ili sa dodatnim nitril grupama. Ovakvi monomeri nitrila su akrilonitril, metakrilonitril i fumaronitril, s tim da je akrilonitril najpoželjniji. Ovi monomeri nitrila mogu biti prisutni u sadržajima sve do 25 mas%, poželjno od 0.5 do 15 mas%, a poželjnije od 1 do 12 mas%, računato na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera.

[0037] Monomeri vinil estra, koji mogu da se koriste u skladu sa ovim pronalaskom, su vinilacetat, vinilproprionat, vinilbutirat, vinilbenzoat, vinil-2-etilheksanoat, vinilstearat i vinilestri verzatinske kiseline. Najpoželjniji monomer vinilestra, za upotrebu u ovom pronalasku, je vinilacetat. Tipično, količina monomera vinilestra, koja može biti prisutna u emulzionoj polimerizaciji za dobijanje polimernog lateksa, u skladu sa ovim pronalaskom, kreće se od 0 do 45 mas%, poželjno od 0 do 35 mas%, računato na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera.

1

[0038] Esteri (met)akrilne kiseline, koji mogu da se koriste u skladu sa ovim pronalaskom, su n-alkil estri, izo-alkil estri ili terc-alkil estri akrilne ili (met)akrilne kiseline, u kojima alkil grupa ima od 1 do 20 atoma ugljenika, pa proizvod reakcije metakrilne kiseline sa glicidil estrom neke neokiseline, kao što su verzatinska kiselina, neodekanoinska kiselina ili pivalinska kiselina i monomeri hidroksialkil (met)akrilata i alkoksialkil (met)akrilata.

[0039] Obično su poželjni alkil estri (met)akrilnih kiselina, koji se mogu birati izmeĎu C1-C10alkil (met)akrilata, poželjno C1-C10-alkil (met)akrilata. Primeri ovakvih akrilatnih monomera su n-butilakrilat, sekundarni butilakrilat, etilakrilat, heksilakrilat, terc-butilakrilat, 2-etil-heksilakrilat, izooktilakrilat, 4-metil-2-pentilakrilat, 2-metilbutil akrilat, metil metakrilat, butilmetakrilat, n-butilmetakrilat, izobutilmetakrilat, etil metakrilat, izopropil metakrilat, heksil metakrilat, cikloheksil metakrilat i cetil metakrilat. Tipično, količina ovih monomera alkil (met)akrilata, koji su prisutni u fazi polimera, zavisi od izbora monomera, a tipično se kreće u opsegu od 0 do 70 mas%, poželjno od 0 do 60 mas%, a najpoželjnije od 0 do 50 mas%, računato na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera.

[0040] Monomeri hidroksi alkil(met)akrilata, koji mogu da se upotrebe za dobijanje polimernog lateksa, u skladu sa ovim pronalaskom, su monomeri hidroksialkil akrilata i metakrilata, koji su zasnovani na etilen oksidu, propilen oksidu i višim alkilenskim oksidima, ili njihovim smešama. Primeri su hidroksietil akrilat, hidroksipropil akrilat, hidroksietil metakrilat, hidroksipropil metakrilat i hidroksibutil akrilat. Tipično, količina monomera hidroksi alkil (met)akrilata prisutnog u fazi polimera, zavisi od izbora monomera, a tipičan opseg je od 0 do 15 mas%, poželjno od 0 do 10 mas%, računato na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera.

[0041] Monomeri alkoksialkil (met)akrilata, koji mogu da se upotrebe u ovom pronalasku, su metoksietil metakrilat, etoksietil metakrilat, metoksietil metakrilat, etoksietil akrilat, butoksietil metakrilat, metoksibutil akrilat i metoksietoksiietil akrilat. Poželjni monomeri alkoksialkil(met)akrilata su etoksietil akrilat i metoksietil akrilat. Tipično, količina monomera alkoksietil alkil (met)akrilata, koja je prisutna u fazi polimera, zavisi od izbora monomera, a tipičan opseg je od 0 do 65 mas%, poželjno od 0 do 45 mas%, računato na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera.

[0042] Amidi etilenskih nezasićenih kiselina, koji mogu da se koriste za dobijanje polimernog lateksa, u skladu sa ovim pronalaskom, su akrilamid, metakrilamid i diaceton akrilamid. Poželjan amidni monomer je akrilamid. Tipično, količina amida etilenske nezasićene kiseline je u opsegu od 0 do 10 mas%, poželjno od 0 do 5 mas%, najpoželjnije od 0 do 2 mas%, računato na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera.

[0043] U jednoj realizaciji, polimerni lateks u skladu sa ovim pronalaskom se dobija od etilenskog nezasićenog monomer, koji sadrži stiren, 1,3-butadien i akrilnu kiselinu.

[0044] U sledećoj realizaciji polimerni lateks, u skladu sa ovim pronalaskom, se pravi od od etilenskog nezasićenog monomera, koji sadrži stiren, butadien, akrilonitril i akrilnu kiselinu.

[0045] Za sve ove realizacije, specifične koliične monomera su date gore, za grupe monomera a) do d), odakle se mogu birati.

[0046] Značajan aspekt ovog pronalaska je upotreba degradiranih polisaharida, koji imaju vrednost DE od 38 do 70, zato što se za vreme emulzione polimerizacije etilenskog nezasićenog monomera, u skladu sa ovim pronalaskom, agensi za transfer lanca mogu značajno smanjiti ili čak izostaviti, bez ugrožavanja svojstava proizvoda, potrebnih u kompoziciji za oblaganje polimernim lateksom, u skladu sa ovim pronalaskom. Tako, količina agensa za transfer lanca, prisutnog za vreme emulzione polimerizacije, može biti manja od 2.4 mas%, manja od 2.2 mas%, manja od 2 mas%, manja od 1.8 mas%, manja od 1.6 mas%, manja od 1.4 mas%, manja od 1.2 mas%, manja od 1.0 mas%, manja od 0.9 mas%, manja od 0.8 mas%, manja od 0.7 mas%, manja od 0.6 mas%, manja od 0.5 mas%, manja od 0.4 mas%, manja od 0.3 mas%, manja od 0.2 mas% ili manja od 0.1 mas%. Naravno, količina agensa za transfer lanca, koja je još uvek neophodna za održavanje svih svojstava performansi kompozicije za oblaganje, koja sadrži polimerni lateks iz ovog pronalaska, zavisiće od vrste upotrebljenog degradiranog skroba i njegove količine, kao i od izbora relevantne količine etilenskog nezasićenog monomera. Zato, osoba verzirana u stanju tehnike shvata da odgovarajućim izborom ovih parametara, neki agens za transfer lanca može čak da se potpuno izbegne, prilikom pripremanja polimernog lateksa, u skladu sa ovim pronalaskom.

[0047] U skladu sa tim, kompozicije namenjene emulzionoj polimerizaciji pomoću slobodnih radikala, za dobijanje polimernog lateksa u skladu sa ovim pronalaskom, mogu imati sadržaj manji od 2.5 mas%, manji od 2 mas%, manji od 1.8 mas%, manji od 1.6 mas%, manji od 1.4 mas%, manji od 1.2 mas%, manji od 1 mas%, manji od 0.9 mas%, manji od 0.8 mas%, manji od 0.7 mas%, manji od 0.6 mas%, manji od 0.5 mas%, manji od 0.4 mas%, manji od 0.3 mas%, manji od 0.2 mas% ili manji od 0.1 mas%, računato na ukupnu masu etilenskih nezasićenih monomera merkapto jedinjenja, koja se obično koriste kao agensi za transfer lanca, u skladu sa prethodnim stanjem tehnike. Kao što verzirana osoba u stanju thenike shvata, uzimanje u obzir gore pomenutih razmatranja, u pogledu izbora parametara, kako bi se smanjila neophodna količina agensa za transfer lanca, merkapto jedinjenja se takoĎe mogu potuno izbeći. Kao posledica toga, polimerni lateks iz ovog pronalaska se može smatrati polimernim lateksom niskog mirisa.

[0048] Obično se kompozicija polimernog lateksa iz ovog pronalaska može dobiti procesom polimerizacije, koji je poznat u stanju tehnike, a posebno su poznati procesi emulzione polimerizacije lateksa, uključujući polimerizaciju lateksa koja se obavlja zasejavanjem (klicama lateksa) i polimerizaciju lateksa koja se ne obavlja sa klicama lateksa. Reprezentativni procesi su oni koji su opisani u dokumentima U.S. Pat No. 4,478,974; U.S. Pat. No. 4,751,111; U.S. Pat. No.4,968,740; U.S. Pat. No.

3,563,946; U.S. Pat. No.3,575,913; i DE-A-1905 256. Ti procesi se mogu prilagoditi za poimerizaciju gore opisanih monomera. Postupak za uvoĎenje monomera i drugih sastojaka, kao što su pomoćni agensi za polimeriaciju, nisu naročito kritični. Ova polimerizacija se zato obavlja pod konvencionalnim uslovima, dok se ne dostigne željena konverzija monomera u polimer. Agensi za umrežavanje, kao i dobro poznati adjuvanti za polimerizaciju lateksa, kao što su inicijatori, surfaktanti, baze, puferi i emulgatori, mogu takoĎe da se koriste, zavisno od potrebe.

[0049] Proces dobijanja gore pomenutog polimernog lateksa može da se obavi na temperaturama od 0 do 130° C, poželjno od 60 do 130°C, naročito poželjno od 60 do 100°C, a veom poželjno od 75 do 100°C, u prisustvu ili bez prisustva jednog ili više

1

emulgatora i jednog ili više inicijatora, kao što su, na primer, poželjno natrijumpersulfat ili amonijum-persulfat. Temperatura obuhvata sve vrednosti i meĎuvrednosti izmeĎu, a naročito one koje čine: 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55, 60, 65, 70, 75, 80, 85, 90, 95, 100, 105, 110, 115, 120 i 125 °C.

[0050] Inicijatori, koji mogu da se upotrebe, kada se realizuje ovaj pronalazak, su oni inicijatori koji su rastvorni u vodi i/ili rastvorni u ulju, a koji su efikasni za potrebe polimerizacije. Reprezentativni inicijatori su dobro poznati u stanju tehnike, a to su, na primer: azo jedinjenja (kao što su, na primer, AIBN, AMBN i cijanovalerijanska kiselina) i persulfati (kao što su, na primer, kalijum-persulfat, natrijum-persulfat i amonijum-persulfat).

[0051] Inicijator se koristi u dovoljnoj količini da inicira reakciju polimerizacije sa željenom brzinom. Obično, dovoljan sadržaj inicijatora je od 0.05 do 5, poželjno od 0.1 do 4 mas%, računato na ukupnu masu polimera. Najpoželjnije je da sadržaj inicijatora bude od 0.1 do 3 mas%, računato na ukupnu masu polimera. Sadržaj inicijatora obuhvata sve vrednosti i meĎuvrednosti izmeĎu ovih, koje naročito uključuju 0.1, 0.5, 1, 1.5, 2, 2.5, 3, 3.5, 4 i 4.5 mas%, računato na ukupnu masu polimera.

[0052] Surfaktanti ili emulgatori, koji su pogodni za stabilizaciju čestica lateksa, su konvencionalni površinski aktivni agensi, koji se koriste u procesima polimerizacije. Ovaj surfaktant, ili surfaktanti, može da se dodaje u vodenu fazu i/ili fazu monomera. Efikasna količina surfaktanta u postupku zasejavanja je količina koja se izabire za podržavanje stabilnosti čestice kao koloida, svoĎenje na minimum kontakta izmeĎu česitca i sprečavanje koagulacije. U nekom procesu, bez zasejavanja sa klicom, efikasna količina surfaktanta je količina koja se bira za uticanje na veličinu čestica.

[0053] Reprezentativni surfaktanti su zasićene i etilenske nezasićene sulfonske kiseline ili njihove soli, uključujući, na primer, nezasićene ugljovodonične-sulfonske kiseline, kao što su vinilsulfonska kiselina, alilsulfonska kiselina i metalilsulfonska kiselina, i njihve soli; aromatične ugljovodonične kiseline, kao što su, na primer, pstirensulfonska kiselina, izopropenilbenzensulfonska kiselina i viniloksibenzensulfonska kiselina, i njihove soli; sulfoalkil estri akrilne kiseline i metakrilne kiseline, kao što su, na primer, sulfoetil metakrilat i sulfopropil metakrilat, i njihove soli, i 2-akrilamido-2-metilpropansulfonska kiselina, i njene soli; alkilovani difenil oksid disulfonati, natrijum-dodecilbenzensulfonati i diheksil estri natrijum-sulfosukcinata, etoksiilovani alkilfenoli i etoksiilovani alkoholi; masni alkohol (poli)etarsulfati.

[0054] Vrstu i količinu surfaktanta odreĎuje tipično broj čestica, njihova veličina i njihov sastav. Tipično, surfaktant se koristi u sadržajima od 0 do 20, poželjno od 0 do 10, poželjnije od 0 do 5, masenih delova, računato na ukupnu masu monomera. Količina surfaktanta obuhvata sve vrednosti i meĎuvrednosti izmeĎu, naročito uključujući 0, 0.1, 0.5, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18 i 19 masenih delova, računato na ukupnu masu monomera. U skladu sa jednom realizacijom ovog pronalaska, ova polimerizacija se obavlja bez upotrebe surfaktanata. Dalje, može biti od koristi da se u proces polimerizacije uvede delimična neutralizacija, da se reguliše nastupajuća degradacija polisaharida. Osoba verzirana u stanju tehnike shvata da se odgovarajućim izborom ovog parametra može postići neophodna kontrola.

[0055] Mogu se takoĎe koristiti različiti zaštitni koloidi, umesto, ili zajedno sa gore opisanim surfaktantima. Pogodni koloidi su polihidroksi jedinjenja, kao što su delimično acetilovani polivinil alkohol, kazein, hidroksietil skrob, karboksimetilceluloza, hidroksietilceluloza, hidroksipropilceluloza, polietilen glikol i gumiarabika. Poželjni zaštitni koloidi su karboksimetilceluloza, hidroksietilceluloza i hidroksipropilceluloza. Obično se ovi zaštitni koloidi koriste u sadržajima od 0 do 10, poželjno od 0 do 5, poželjnije od 0 do 2, masena dela, računato na ukupnu masu monomera. Količina zaštitinih koloida obuhvata sve vrednosti i meĎuvrednosti, koje posebno uključuju 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 i 9 masenih delova, računato na ukupnu masu monomera.

[0056] Mogu se dodavati i razni drugi aditivi i sastojci, sa ciljem dobijanja kompozicije lateksa iz ovog pronalaska. Ti aditivi su, na primer: antipenušavci, agensi za vlaženje, zgušnjivači, plastifikatori, punioci, pigmenti, disperzanti, optički posvetljivači, agensi za umrežavanje, antioksidanti i agensi za helatiranje metala. Poznati antipenušavci su silikonska ulja i acetilen glikol. Uobičajeno poznati agensi za kvašenje su alkilfenol etoksiilati, dialkilsulfosukcinati alkalnih metala, acetilen

1

glikoli i alkilsulfati alkalnih metala. Tipični zgušnjivači su poliakrilati, poliakrilamidi, ksantan gume, modifikovane celuloze ili zrnasti zgušnjivači, kao što su silikati i gline. Tipični plastifikatori su mineralno ulje, tečni polibuteni, tečni poliakrilati i lanolin. Punioci, koji se tipično koriste, su cink-oksid, titanijum-dioksid, aluminjum-hidroksid, kalcijum-karbonat i glina.

[0057] Pošto je ovaj pronalazak opisan uopšteno, može se dobiti dodatno objašnjenje pozivanjem na neke specifične primere, koji se ovde daju samo za potrebe ilustrovanja, a nije im namera da ograničavaju, ukoliko se to na drugi način ne naglasi.

Primeri:

[0058] Sledeći postupci testiranja su korišćeni za odreĎivanje svojstava degradiranog polisaharida, kao polaznog materijala, svojstava polimernog lateksa iz ovog pronalaska i kompozicije za oblaganje papira iz ovog pronalaska.

DE:

[0059] Ekvivalent dekstroze degradiranog skroba meren je u skladu sa ISO 5377 (1981-12-15).

Sadržaj gela:

Aparat

[0060]

1. Petri-eva šolja

2. Balon za ključanje

3. Refluks-konndenzator

4. Levak za filtriranje

5. Žica za fitriranje

6. Mikrotalasna sušnica

7. Analitička vaga

1

8. Električno kupatilo

9. Mešalica

Reagensi: toluen p.a.

Procedura:

Uzme se 10 mL disperzije lateksa i razmaže ravnomerno po Petri-evoj šolji prečnika 100 mm. Osuši se Petri-eva šolja u mikrotalasnoj sušnici, tako što se zagreva 8 min sa snagom od 800 W (ovaj uzorak je za dvostruko odreĎivanje).

Film lateksa:

Ukloni se film lateksa sa tople Petri-eve šolje i iseče na trake. Odmeri se oko 1 g traka u obliku filma (sa preciznošću od 0,001 g).Stavi se u balon od 500 mL. Doda se 100 mL toluena, pa se na balon stavi refluks kondenzator. Ostavi se da ključa 1 h u električnom kupatilu. Posle 1 h ukloni se balon iz električnog kupatila, pa ohladi na sobnu temperaturu.

Ostatak:

Profiltrira se ostatak u balonu pomoću žarene i izmerene čelične mrežice, sa otvorom okana od 50 µm, u levku za filtriranje. Tokom 2 h suši se ostatak na čeličnoj mrežici, u komori za sušenje, na temperaturi 120°C. Ohladi se na temperaturu okoline, pa se izmeri njegova masa.

Izračunavanje:

Sadržaj gela, % = [(c – b) / a ]· 100

gde su:

a = masa trake od lateksa

b = masa čiste žice za fitriranje

c = masa suve žice za filtriranje ostatak

Otpornost vlažne sile impregnacije:

[0061] OdreĎivanje otpornosti vlažne sile impegnacije je obavljeno na univerzalnom test ureĎaju za štampanje, firme Prüfbau. Uzorci obloženog papira, koji treba da se testira, iseku se u uzdužnom pravcu, sa veličinom 240 × 46 mm. Papirne trake se

1

štampaju sa komercijalno dostupnim mastilima, pod trgovačkim imenom "Lorillieux, L3800 - L3808" (rastuća sila impregnacije mastila). Polazna količina od 300 mg se nanese na valjak za raspodelu mastila. Čelični disk za štampanje se vlaži mastilom 30 s. Obložena papirna traka se ubaci u nosač sa gumenom podlogom. Litografski rastvor (16 mL; 20% izopropanol) nanese se na sredinu površine trake od hartije. Posle ovog sledi štampanje sa čeličnim diskom koji je obložen mastilom, sa brzinom od 0.5 m/s i silom štampanja od 800 N. Ovaj čelični disk za štampanje se zatim drugi put koristi za štampanje, na suprotnoj stani papira za štampanje. Veća gustina boje na središnjoj površini označava odbijanje boje. Bele tačke na središnjoj površini su indikacija greške usled vlage u papiru. Ova procedura se ponovi sa mastilima po rastućem redu (veća šifra boje označava veću silu impregnacije mastila), sve dok se ne vidi jasna slika vlažne impregnacije. Označena šifra boje predstavlja meru otpornosti vlažne sile impregnacije za obloženu hartiju. Veći brojevi pokazuju bolju otpornost vlažne sile impregnacije.

Mogućnost ofset štampanja:

[0062] OdreĎivanje mogućnosti ofset štampanja se obavlja na univerzalnom test ueĎaju za štampanje, firme Prüfbau. Uorci obloženog papira koji treba da se testira, iseku se u longitudinalnom pravcu, as veličinom 240 × 46 mm. Papirne trake se štampaju sa komercijalno dostupnim mastilom, pod tgovačkim imenom "Huber Wegschlagfarbe No. 520068". Polazna količina od 300 mg se nanese na valjak za raspodelu mastila. Čelični disk za štampanje se natapa mastilom 30 s. Obložena papirna traka se pričvrsti na nosač, sa gumenom podlogom, pa se štampa sa čeličnim diskom natopljenim sa mastilom, sa brzinom od 0.5 m/s i silom štampanja od 800 N. Posle vremena zadržavanja od 10 s, ova papirna traka se ponovo štampa, koristeći čelični disk za štampanje koji sadrži mastilo (sa silom štampanja od 800 N). Ova procedura se ponavlja, sve dok se ne opaze greške na površini obložene papirne trake. Broj prolaza štampanja koji zahteva pojavu greške na površini obloženog papira predstavlja meru jačine površine tog papira.

Primeri i Komparativni primeri:

Dobijanje polimernog lateksa:

1

Dobijanje početnog rastvora:

[0063] U 981.72 g demineralizovane vode, uz mešanje se doda 469.88 g prethodno zagrejanog sirupa glukoze, dobijenog iz firme Cargill Deutschland GmbH, Krefeld, Germany, koji ima DE kao što je označeno u Tabeli 1 (sadržaj čvrste supstance oko 83%). Kada se ovaj sirup glukoze potpuno rastvori, dodaju se, uz mešanje, 0.13 g EDTA i 62.9 g klica za zasejavanje lateksa (veličina čestica oko 20-40 nm, sadržaj čvrste supstance oko 31%), tako da se formira početni rastvor.

Dobijanje fluida za napajanje:

[0064]

[0065] Početni rastvor se šaržira u reaktor za rad pod pritiskom, pa se zagreva na 85°C, uz mešanje. Kada temperatura reakcije dostigne 85°C, poćinje napajanje inicijatorom, pa se 10% od ukupnog rastvora inicijatora prebaci u reaktor, tokom 10 min. Posle napajanja inicijatorom, počinje šaržiranje Fluidima za napajanje 1,2,3 i 4, a završi se posle 4 h. Po završetku dodavanja Fluida za napajanje 1-4, počne šaržiranje Fluida za napajanje 5, koje traje 1 h.

[0066] Reaktor se drži 2 h na 85°C, pa se uz mešanje ohladi na sobnu temperaturu. Dodaje se oko 80 mL lateksa u 10 % rastvoru natrijum-hidroksida, tako da se pH lateksa podesi na oko 6. Lateks se degasira, da se uklone zaostali monomeri.

[0067] Ovaj proizvod je veoma stabilan, beli lateks, sa sadržajem čvrste supstance od oko 50% i sa izuzetno niskom viskoznošću.

[0068] Sadržaj gela u lateksu se odreĎuje kao što je opisano gore, a prikazan je u Tabeli 1.

[0069] Kompozicija za oblaganje papira se priprema korišćenjem polimernog lateksa u skladu sa komparativnim primerima. Uz odgovarajuće mešanje, 70 masenih delova kalcijum-karbonata (Hydrocarb 90 ME, Omya International AG, Oftringen Switzerland) i 30 masenih delova gline (Capim NP, Imerys Mineraux Belgique SA, Lixhe, Belgium) se prethodno disperguju, dok se ne formira gusta suspenzija. U ovu

1

gustu suspenziju se dodaju 12 masenih delova lateksa i 0.3 masena dela CMC (Finnix 30, CP Kelco BV, Nijmegen, The Netherlands). Konačno se dodaje natrijumhidroksid u vodi, tako da se pH podesi na 8,5, pa se dodaje voda, tako da ukupni sadržaj čvrste supstance bude 69%. Viskoznost ove kompozicije za oblaganje je unutar opsega od 1200 do 1500 mPas (Brookfield RVT, mešalica 4, 100 o/min, merenje na 23°C.)

[0070] Da bi se pripremili uzorci za testiranje obloženog papira, nanosi se gore opisana kompozicija za oblaganje, u laboratorijskom ureĎaju za oblaganje Synthomer lab coater, pa se oblaže osnovni, neobloženi papir bez drvenjače, koji ima masu od 80 g/m<2>, i suvu masu za oblaganje (oko. 5% zaostale vlage) od 12 g/m<2>. Ovaj papir se kalandruje pod sledećim uslovima: 90°C, 30 m/min, 220 kN/m linijski pritisak. Ovako dobijeni papir se testira na otpornost prema vlažnoj grešci impregnacije i mogućnost štampanja ofset tehnikom, kao što je opisano gore. Podaci su dati u Tabeli 1.

Tabela 1

[0071] Kao što je jasno iz eksperimentalnih podataka prikazanih u Tabeli 1 i sa Slike 1, sadržaj gela u polimernom lateksu raste sa datim DE degradiranog polisaharida, sa smanjenjem koncentracije agensa za transfer lanca, kao što osoba verzirana u stanju tehnike može da očekuje, pošto se tada molekulska težina ne može više eikasno kontrolisati preko smanjenja količine agensa za transfer lanca. IznenaĎuje da je pronaĎeno da ukoliko je DE degradiranog polisaharida unutar zaštićenog opsega, da se sadržaj gela može čak mnogo bolje kontrolisati pri nižoj koncentraciji agensa za trasfer lanca. Prema tome, ovi eksperimentalni podaci jasno potvrĎuju da se količina agensa za transfer lanca, naročito alkil merkaptana, može smanjiti, dok

2

se još uvek održava niži ili bar isti sadržaj gela, u poreĎenju sa komparativnim primerima, koji imaju degradirani polisaharid sa vrednošću DE izvan opsega koji se štiti.

[0072] Izbor degradiranog polisaharida unutar zaštićenog opsega DE, pokazuje slične efekte u pogledu ofset štampe i vlažne greške impregnacije. Kao što se može videti, kada se porede komparativni primer 1 sa primerima 1 i 2, ista svojstva ofset štampe i vlažne greške impegnacije mogu da se postignu sa značajno smanjenom koncentracijom agensa za transfer lanca, naročito alkil merkaptana. Kada se pogleda poreĎenje izmeĎu komparativnog primera 3 i primera 3 i 5, koji koriste isti nivo agensa za transfer lanca, prisustvo nekog degradiranog polisaharida unutar opsega koji se štiti, vodi poboljšanju ofset štampe i vlažne greške impregnacije, u poreĎenju sa polimernim lateksom, dobijenim sa degradiranim polisaharidom koji ima vrednost DE od 29. Maksimalno poboljšanje se može videti na primeru 3. Primer 6, čak i pri vrlo niskom sadržaju agensa za transfer lanca, pokazuje bar neko poboljšanje, s obzirom na ofset test performanse, u poreĎenju sa komparativnim primerom 3.

[0073] Dakle, potvrĎeno je takoĎe sa ovim eksperimentalnim podacima da se značajna svojstva kompozicije za oblaganje mogu održavati ukoliko se upotrebljeni polimerni lateks koristi kao vezivo u takvim kompozicijama za oblaganje, koje se dobijaju sa nekim degradiranim polisaharidom, koji ima vrenost DE unutar opsega koji se štiti, uz smanjenje količine agensa za transfer lanca, naročito alkil merkaptana. Ovaj efekat degradiranih polisaharida, koji imaju vrednost DE unutar opsega od 38 do 70, nije izveden iz prethodnog stanja tehnike.

Claims (15)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Polimerni lateks koji sadrži proizvod reakcije dobijen polimerizacijom emulzije pomoću slobodnih radikala u vodenom medijumu, etilenskog nezasićenog monomera, koji sadrži bar jedan konjugovani dien, u prisustvu nekog degradiranog polisaharida, koji ima vrednost DE (ekvivalent dekstroze) od 38 do 70, merenu u skladu sa IZO 5377 (1981-12-15), i opciono neki alkil merkaptan, u sadržaju ne većem od 2.5 masena procenta, računato na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera.

2. Polimerni lateks, prema Zahtevu 1, što etilenski nezasićeni monomer sadrži:

a) 19.9 do 80 mas%, poželjno 20 do 70 mas%, poželjnije 25 do 50 mas% konjugovanih diena;

b) 0 do 80 mas%, poželjno 25 do 75 mas%, poželjnije 30 do 70 mas% aromatičnih vinil jedinjenja;

c) 0.1 do 10 mas%, poželjno 1 do 10 mas% etilenskih nezasićenih kiselina; d) 0 do 80 mas%, poželjno 0.5 do 75 mas%, poželjnije 1 do 50 mas% etilenskog nezasićenog monomera, koji se razlikuje od monomera a) do c), a ovi maseni procenti se računaju na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera, a pri tome su svi monomeri a) do d) različiti.

3. Polimerni lateks prema bilo kom od prethodnih Zahteva, što se

(a) konjugovani dien bira izmeĎu 1,3-butadiena, 2,3-dimetil-1,3-butadiena i izoprena, a poželjan je 1,3-butadien.

4. Polimerni lateks prema bilo kom od Zahteva 2 ili 3, što se

b) aromatično vinil jedinjenje bira izmeĎu bar jednog od stirena, α-metil stirena, p-metilstirena, t-butilstirena i viniltoluena, a poželjno aromatično vinil jedinjenje je stiren; i/ili

c) etilenska nezasićena kiselina se bira izmeĎu bar jedne od (met)akrilne kiseline, itakonske kiseline, maleinske kiseline, fumarne kiseline, krotonske kiseline, vinilsirćetne kiseline, vinilmlečne kiseline, vinilsulfonske kiseline, stirensulfonske kiseline, akrilamidometil propan sulfonske kiseline; i/ili d) etilenski nezasićeni monomer, različit od monomera a) do c), bira se izmeĎu bar jednog od estara (met)akrilne kiseline, vinil estara, nezasićenih nitrila i amida etilenskih nezasićenih kiselina.

5. Polimerni lateks, u skladu sa bilo kojim od prethodnih Zahteva, što se kompozicija podvrgava polimerizaciji emulzije pomoću slobodnih radikala, koja sadrži neki agens za transfer lanca, sa ne više od 2.5 mas%, poželjno ne više od 2 mas%, poželjnije ne više od 1.5 mas%, najpoželjnije, ne više od 1 mas%, računato na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera.

6. Polimerni lateks, u skladu sa bilo kojim od prethodnih Zahteva, što se agens za transfer lanca bira izmeĎu merkapto jedinjenja.

7. Polimerni lateks, u skladu sa bilo kojim od prethodnih Zahteva, što je alkil merkaptan prisutan u sadržaju ne većem od 2 mas%, poželjno ne većem od 1.5 mas%, poželjnije ne većem od 1 mas%, najpoželjnije ne većem od 0.5 mas% računato na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera, ili alkil merkaptan nije prisutan.

8. Polimerni lateks, u skladu sa bilo kojim od prethodnih Zahteva, što degradirani polisaharid ima vrednost DE od 40 do 65, poželjno od 42 do 60.

9. Polimerni lateks, u skladu sa bilo kojim od prethodnih Zahteva, što je degradirani polisaharid prisutan u sadržaju od 5-60 mas%, poželjno 10-50 mas%, a poželjnije od 15-45 mas%, računato na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera.

10. Postupak za dobijanje polimernog lateksa, prema bilo kom od Zahteva 1 do 9, što etilenski nezasićeni monomer sadrži bar jedan konjugovani dien, a podvrgava se polimerizaciji emulzije pomoću slobodnih radikala u vodenom medijumu, u prisustvu nekog degradiranog polisaharida, koji ima vrednost DE od 38 do 70, i opciono nekog alkil merkaptana, u sadržaju ne većem od 2.5 masena procenta, računato na ukupnu masu etilenskog nezasićenog monomera.

11. Postupak prema Zahtevu 10, što su komponente reakcione smeše za dobijanje polimernog lateksa, kao i njihovi relativni sadržaji, definisani u bilo kom od Zahteva 2-9.

12. Kompozicija za oblaganje, koja sadrži polimerni lateks prema bilo kom od Zahteva 1-9.

13. Upotreba polimernog lateksa, prema bilo kom od Zahteva 1-9, kao veziva u nekoj kompoziciji za oblaganje papira ili kartona.

14. Postupak za oblaganje papira ili papirnog kartona, koji se sastoji od aplikacije kompozicije za oblaganje, prema Zahtevu 12, po nekom substratu, koji se bira izmeĎu papira ili kartona.

15. Papir ili karton, obložen kompozicijom za oblaganje, prema Zahtevu 12.