RS56746B1 - Imidazopirazinon derivati - Google Patents

Description

Tehnička oblast pronalaska

Ovaj pronalazak ima za predmet pronalaženje novih jedinjenja koja imaju vredne karakteristike, posebno one koje se mogu upotrebiti u pripremi medikamenata.

Sadašnji pronalazak se odnosi na imidazopirazinon derivate koji inhibiraju aktivnost Tankiraza (TANK-ovi) i poli(ADP-riboza)polimeraze PARP-1. Jedinjenja ovog pronalaska su prema tome korisna za lečenje bolesti kao što su kancer, multipleks skleroza, kardiovaskularne bolesti, povreda centralnog nervnog sistema i različiti oblici inflamacije. Sadašnji pronalazak takođe obezbeđuje postupke pripremanja ovih jedinjenja i farmaceutske kompozicije koje sadrže ova jedinjenja i jedinjenja za upotrebu radi tretiranja bolesti iskorišćavanjem farmaceutskih kompozicija koje sadrže ova jedinjenja.

Stanje tehnike

Nuklearni enzim poli(ADP-riboza) polimeraza-1 (PARP-1) je član PARP familije enzima. Ova rastuća familija enzima se sastoji od PARP-ova kao što su, na primer: PARP-1, PARP-2, PARP-3 i Vault-PARP; i Tankiraza (TANK-ovi) kao što su, na primer: TANK-1 I TANK-2. Na PARP se takođe upućuje kao na poli(adenozin 5'-difosfo-riboza) polimerazu ili PARS (poli(ADP-riboza) sintetaza).

Izgleda je je TANK-1 neophodan za polimerizaciju za mitotičko vreteno-povezanu poli(ADP-ribozu). Aktivnost TANK-1 poli(ADP-ribozil)acije može biti presudna za precizno formiranje i održavanje bipolarnosti vretena. Šta više, za PARP aktivnost TANK-1 je pokazano da je neophodna za normalnu telomer separaciju pre anafaze. Mešanje sa tankiraza PARP aktivnošću rezultira u aberantnoj mitozi, što izaziva prolazni prekid ćelijskog ciklusa, verovatno zbog aktivacije tačke kontrole vretena, praćeno ćelijskom smrću. Prema tome, za inhibiciju tankiraza se očekuje da ima citotoksični efekat na proliferativne ćelije tumora (WO 2008/107478).

PARP inhibitori su opisani kod M. Rouleau et al. u Nature Reviews, Volume 10, 293-301 u kliničkim studijama kancera (Tabela 2, strana 298).

Prema pregledu od strane Horvath and Szabo (Drug News Perspect 20(3), april 2007.god., 171-181) najskorije studije demonstriraju da PARP inhibitori pojačavaju smrt ćelija kancera primarno zbog toga što se mešaju u popravku DNK na različitim nivoima. Skorije studije takođe demonstriraju da PARP inhibitori inhibiraju angiogenezu, bilo inhibiranjem ekspresije faktora rasta, ili inhibiranjem faktorom rasta-indukovane ćelijske proliferativne odgovore. Ovi nalazi mogu takođe da imaju implikacije na način modalitet antikancernih efekata PARP inhibitora in vivo.

Takođe studija od strane Tentori et al. (Eur. J. Cancer, 2007, 43(14)2124-2133) pokazuje da PARP inhibitori abrogiraju VEGF ili placentnim faktorom rasta-izazvanu migraciju i sprečavaju formiranje tubuli-sličnih mreža u ćelijski-zasnovanim sistemima, i smanjuju angiogenezu in vivo. Ova studija takođe demonstrira da faktorom rasta-izazvana angiogeneza ima manjak PARP-1 kod pokusnih miševa. Rezultati studije pružaju dokazni materijal za ciljanje PARP-a radi anti-angiogeneze, dodajući nove terapeutske implikacije upotrebi PARP inhibitora u lečenju kancera.

Za nedostatke u konzerviranim signalnim putanjama je dobro poznato da igraju ključne uloge u poreklima i ponašanju u osnovi svih kancera (E.A.Fearon, Cancer Cell, Vol. 16, Issue 5, 2009, 366-368). Wnt putanja je cilj za anti-kancernu terapiju. Ključna karakteristika Wnt putanje je regulisana proteolizom (degradacijom) βkatenina putem kompleksa za destrukciju β-katenina. Proteini kao što su WTX, APC ili Axin su uključeni u proces degradacije. Odgovarajuća degradacija β-katenina je važna da bi se izbegla neodgovarajuća aktivacija Wnt putanje koja je primećena kod mnogih kancera. Tankiraze inhibiraju aktivnost Axina i tako inhibiraju degradaciju βkatenina. Konsekventno, tankiraza inhibitori povećavaju degradaciju β-katenina. Skorašnji rad u žurnalu Nature ne samo da nudi važane uvide u proteine koji regulišu Wnt signaliranje već takođe dalje podržavaju pristup da se antagonizuju β-katenin nivoi i lokalizacija putem malih molekula (Huang et al., 2009; Nature, Vol 461, 614-620). Jedinjenje XAV939 inhibira rast DLD-1-ćelija kancera. Pronašli su da XAV9393 blokira sa Wnt-stimulisanu akumulaciju β-katenina povećanjem nivoa AXIN1 i AXIN2 proteina. Potonji rad od strane autora utvrdio je da XAV939 reguliše AXIN nivoe putem inhibicije tankiraza 1 i 2 (TNKS1 i TNKS2), gde su obe članovi poli(ADP-riboza) polimeraze (PARP) familije proteina (S.J. Hsiao et al., Biochimie 90, 2008, 83-92).

Pronađeno je da jedinjenja prema ovom pronalasku i njihove soli imaju vrlo vredne farmakološke osobine dok se istovremeno dobro tolerišu.

Sadašnji pronalazak se specifično odnosi na jedinjenja formule I koja inhibiraju Tankirazu 1 i 2, na kompozicije koje sadrže ova jedinjenja, i na postupke za njihovu upotrebu u lečenju sa TANK-om-izazvanih bolesti i nezadovoljstva.

Jedinjenja formule I mogu dalje biti upotrebljena za izolaciju i istraživanje aktivnosti ili eksprimovanja TANK-ova. Dodatno tome, ona su posebno pogodna za upotebu u dijagnostičkim postupcima za bolesti u vezi sa neregulisanom ili poremećenom TANK aktivnošću.

Domaćin ili pacijent može da pripada bilo kojoj vrsti sisara, na primer, vrsti primata, posebno ljudi; glodarima, uključujući miševe, pacove i hrčke; zečevi; konji, krave, psi, mačke, itd. Životinjski modeli su od interesa za eksperimentalna istraživanja, pošto obezbeđuju model lečenja humane bolesti.

Osetljivost određene ćelije na tretman sa jedinjenjima prema pronalasku može biti utvrđena in vitro testovima. Tipično, kultura ćelije se kombinuje sa jedinjenjem prema pronalasku pri različitim koncentracijama tokom vremenskog perioda dovoljnog da dopusti aktivnim sredstvima kao što su anti IgM da izazovu ćelijski odgovor kao što je ekspresovanje površinskog markera, uobičajeno između jednog sata i nedelju dana. In vitro testiranje može biti obavljeno kultivisanjem ćelija iz krvi ili iz uzorka biopsije. Količina površinskog markera koji se ekspresuje se procenjuje citometrijom protoka upotrebom specifičnih antitela koji prepoznaju marker.

Doza varira u zavisnosti od specifičnog jedinjenja koje se koristi, specifične bolesti, statusa pacijenta, itd. Terapeutska doza je tipično dovoljna da značajno smanji neželjenu ćelijsku populaciju u ciljanom tkivu dok se istovremeno pacijent održava u životu. Tretman se generalno nastavlja sve dok se ne pojavi značajno smanjenje, na primer bar oko 50% smanjenja u ćelijskom opterećenju, i može biti nastavljen sve dok se u osnovi ne mogu više detektovati neželjene ćelije u telu.

Dokumenti iz stanja tehnike

E. Wahlberg et al., Nature Biotechnology (2012), 30(3), 283.

H.Bergman et al., Journal of Medicinal Chemistry (2013), 56(3), 1341

Drugi tankiraza inhibitori su opisani u WO 2013/012723, WO 2013/010092, WO 2012/076898 i u WO 2013/008217.

WO2011/089400 (CNIO, Centro Nacional de Investigaciones Oncologicas), otkriva supstituisane imidazopirazinone kao intermedijarne proizvode, n.pr.

Jpn. Kokai Tokkyo Koho (2005), JP 2005089352 A; Jezik: Japanci opisuju:

Pripremanje imidazol[1,5-a]pirazin derivate, farmaceutskih kompozicija koje ih sadrže, i njihovih upotreba za prevenciju ili tretman bolesti povezanih sa protein tirozin kinazom (od strane Mukoyama, Harunobu; Nishimura, Toshihiro; Nakayama, Akiko; Kikuchi, Shinji; Komatsu, Yoshimitsu; Onoda, Hideki)

Supstituisani imidazopirazinoni kao intermedijari, n.pr.

R = H, 4-Br, 2-OMe, 4-OMe, 4-CN, 4-F

WO 2013/143663 A1 otkriva imidazol-pirazin derivate kao tankiraza inhibitore.

Opis pronalaska

Pronalazak se odnosi na jedinjenja formule I

u kojoj

R<1>označava, H, ili metil,

R<2>označava A ili Het,

A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1-8 C-atoma, pri čemu jedna ili dve nesusedne CH- i/ili CH2-grupe mogu biti zamenjene sa N- ili O-atomima i/ili pri čemu 1-7 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F ili Cl,

Het označava pirmidil, piridil, piridazinil, pirazinil, piperidinil, pirolidinil, pirazolil, tiazolil, imidazolil, furanil, tiofenil, pirolil, oksazolil, triazolil, oksadiazolil ili tiadiazolil, gde je svaki od njih nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa Hal, A, CN, OH i/ili OA.

Hal označava F, Cl, Br ili I,

pod uslovom da, ukoliko je R<1>H, onda R<2>nije 4-OMe, i njihove farmaceutski prihvatljive soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama.

Pronalazak se takođe odnosi na optički aktivne oblike (stereoizomere), enantiomere, racemate, diastereomere i hidrate i solvate ovih jedinjenja.

Šta više, ovaj pronalazak se odnosi na farmaceutski prihvatljive derivate jedinjenja formulel I.

Pojam solvati jedinjenja se uzima da znači adukcije inertnih molekula rastvarača na jedinjenja koje se formiraju zahvaljujući njihovoj zajednički atraktivnoj sili. Solvati su, na primer, mono- ili dihidrati ili alkoksidi. Podrazumeva se da se pronalazak takođe odnosi na solvate soli. Pojam farmaceutski prihvatljivi derivati se uzima da znači, na primer, soli jedinjenja prema ovom pronalasku i takođe takozvana prolek jedinjenja.

Kako se to ovde koristi osim ukoliko nije drugačije naznačeno, pojam „prolek“ znači derivat jedinjenja formule I koji može da hidrolizuje, oksidira ili na bilo koji drugi način reaguje pod biološkim uslovima (in vitro ili in vivo) da se obezbedi aktivno jedinjenje, posebno jedinjenje formule I. Primeri prolekova uključuju, ali nisu ograničeni na, derivate i metabolite jedinjenja formule I koji uključuju biohidrolizujuće ostatke kao što su biohidrolizujući amidi, biohidrolizujući estri, biohidrolizujući karbamati, biohidrolizujući karbonati, biohidrolizujući ureidi i biohidrolizujući fosfat analozi. U određenim realizacijama, prolekovi jedinjenja sa karboksilnom funkcionalnom grupom su niži alkil estri karboksilne kiseline. Karboksilat estri se pogodno formiraju esterifikovanjem bilo kog od karboksilnih ostatak prisutnih u molekulu. Prolekovi tipično mogu biti pripremljeni upotrebom dobro poznatih postupaka, kao što su oni opisani od strane Burger's Medicinal Chemistry and Drug Discovery 6th ed. (Donald J. Abraham ed., 2001, Wiley) i Design and Application of Prodrugs (H.Bundgaard ed., 1985, Harwood Academic Publishers Gmfh).

Izraz „efektivna količina“ označava količinu medikamenta ili farmaceutski aktivnog sastojka koja izaziva u tkivu, sistemu, životinji ili čoveku biološki ili medicinski odgovor koji se traži ili želi, na primer, od strane istraživača ili doktora.

Dodatno tome, izraz „terapeutski efektivna količina“ označava količinu koja, upoređeno sa odgovarajućim subjektom koji nije primio ovu količinu, ima sledeće posledice:

poboljšano lečenje, zaceljivanje, prevencija ili eliminacija bolesti, sindroma, stanja, nedostatka, poremećaja ili sporednog efekta ili takođe smanjenje u napretku bolesti, nedostatka ili poremećaja.

Izraz „terapeutski efektivna količina“ takođe obuhvata količine koje su efektivne za povećanje normalne fiziološke funkcije.

Ovaj pronalazak se takođe odnosi na upotrebu smeša jedinjenja formule I, na primer smeša dva diastereomera, na primer u odnosu 1:1, 1:2, 1:3, 1:4, 1:5, 1:10, 1:100 ili 1:1000. Ovo su posebno poželjne smeše stereoizomernih jedinjenja.

„Tautomeri“ upućuje na izomerne oblike jedinjenja koja su u ravnoteži jedno sa drugim. Koncentracije izomernih oblika će zavisiti od okruženja u kome se jedinjenje nalazi i mogu biti različite u zavisnosti od, na primer, da li je jedinjenje u čvrstom stanju ili je u organskom ili vodenom rastvoru.

Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja formule I i njihove soli i na postupak pripremanja jedinjenja formule I i njihovih farmaceutski upotrebljivih soli, solvata, tautomera i stereoizomera, karakterisan time što

jedinjenje formule II

u kojem R<1>i R<2>imaju značenja naznačena u Zahtevu 1,

je de-benzilovano

i/ili baza ili kiselina formule I je konvertovana u jednu od njihovih soli.

U gornjem i donjem tekstu, radikali R<1>i R<2>imaju značenja naznačena za formulu I, osim ukoliko nije izričito navedeno drugačije.

A označava alkil, koji je neračvast (linearan) ili račvast, i ima 2, 3, 4, 5, 6, 7 ili 8 C atoma. A pretpostavljeno označava etil, propil, izopropil, butil, izobutil, sek-butil ili terc-butil, osim toga takođe pentil, 1-, 2- ili 3-metilbutil, 1, 1-, 1,2- ili 2,2-dimetilpropil, 1-etilpropil, heksil, 1-, 2-, 3- ili 4-metilpentil, 1, 1-, 1,2-, 1,3-, 2,2-, 2,3- ili 3,3-dimetilbutil, 1- ili 2-etilbutil, 1-etil-1-metilpropil, 1-etil-2-metilpropil, 1,1,2- ili 1,2,2-trimetilpropil, osim toga poželjno, na primer, trifluorometil. A posebno poželjno označava alkil koji ima 2, 3, 4, 5 ili 6 C atoma, pretpostavljeno etil, propil, izopropil, butil, izobutil, sek-butil, terc-butil, pentil, heksil, trifluorometil, pentafluoroetil ili 1,1,1-trifluoroetil. Šta više, A pretpostavljeno označava CH2OCH3, CH2CH2OH ili CH2CH2OCH3. A poželjno takođe označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1-8 C-atoma, pri čemu jedena ili dve nesusedne CH2-grupe mogu biti zamenjene sa O-atomima i/ili pri čemu 1-3 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F.

Het poželjno označava pirimidil, piridil, piridazinil, pirazinil, piperidinil, pirolidinil, pirazolil, tiazolil, imidazolil, furanil, tiofenil, pirolil, oksazolil, triazolil, oksadiazolil ili tiadiazolil, gde je svaki od njih nesupstituisan ili monosupstituisan sa A.

Kroz ovaj pronalazak, svi radikali koji se pojavljuju više od jedanput mogu biti identični ili različiti, odnosno nezavisni su jedan od drugog. Jedinjenja formule I mogu imati jedan ili više hiralnih centara i mogu prema tome da se pojavljuju u različitim stereoizomernim oblicima. Formula I obuhvata sve ove forme.

U skladu sa tim, pronalazak se odnosi, posebno, na jedinjenja formule I u kojima bar jedan od navedenih radikala ima jedno od poželjnih značenje koja u gornjem tekstu naznačena. Neke poželjne grupe jedinjenja mogu biti izražene sledećim podformulama Ia do Id, koje su u skladu sa formulom I i u kojima radikali koji nisu detaljnije označeni imaju značenje naznačeno u formuli I, ali koji

u Ia A označava neračvasti ili račvsti alkil sa 1-8 C-atoma, pri čemu jedna ili dve CH2-grupe mogu biti zamenjene sa O-atomima i/ili pri čemu 1-3 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F;

u Ib Het označava pirimidil, piridil, piridazinil, pirazinil, piperidinil, pirolidinil, pirazolil, tiazolil, imidazolil, furanil, tiofenil, pirolil, oksazolil, triazolil, oksadiazolil ili tiadiazolil, gde je svaki od njih nesupstituisan ili monosupstituisan sa A;

u Ic R<1>označava H ili metil;

R<2>označava A ili Het;

A označava neračvsti ili račvsti alkil sa 1-8 C-atoma, pri čemu jedna ili više nesusednih CH2-grupa mogu biti zamenjene O-atomima i/ili pri čemu 1-3 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F;

Het označava pirimidil, piridil, piridazinil, pirazinil, piperidinil, pirolidinil, pirazolil, tiazolil, imidazolil, furanil, tiofenil, pirolil, oksazolil, triazolil, oksadiazolil ili tiadiazolil, gde je svaki od njih nesupstituisan ili monosupstituisan sa A;

1

i njihove farmaceutski prihvatljive soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama.

Jedinjenja formule I a takođe i početni materijali za njihovo pripremanje su, dodatno, pripremljeni postupcima poznatim per se, kako je to opisano u literaturi (na primer u standardnim radovima, kao što je Houben-Weyl, Methoden der organischen Chemie [Methods of Organic Chemistry], Georg-Thieme-Verlag, Stuttgart), preciznije prema reakcionim uslovima koji su poznati i pogodni za navedene reakcije. Ovde se takođe mogu upotrebiti varijante poznate per se a koje ovde nisu pomenute detaljnije.

Početna jedinjenja formule II su generalno poznata. Ipak, ukoliko su nova onda mogu biti pripremljena postupcima poznatim per se.

Jedinjenja formule I mogu poželjno biti dobijena de-benzilovanjem jedinjenja formule II. Reakcija se generalno obavlja u prisustvu imidazola. U zavisnosti od uslova koji se koriste, vreme reakcije je između nekoliko minuta i 14 dana, reakcina temperatura je između oko 60° i 250°, normalno između 80° i 200°, posebno između oko 100° i oko 180°.

Poželjno, reakcija se obavlja u odsustvu rastvarača.

Farmaceutske soli i drugi oblici

Navedena jedinjenja prema pronalasku mogu biti upotrebljena u njihovom konačnom ne-slanom obliku. Sa druge strane, sadašnji pronalazak takođe obuhvata upotrebu ovih jedinjenja u obliku njihovih farmaceutski prihvatljivih soli, koje mogu biti izvedene iz različitih organskih i neorganskih kiselina i baza postupcima poznatim u nauci. Oblici farmaceutski prihvatljivih soli formule I se u najvećem delu pripremaju konvencionalnim postupcima. Ukoliko jedinjenje formule I sadrži karboksilnu grupu, jedna od njegove odgovarajuće soli može biti formirana reagovanjem jedinjenja sa pogodnom bazom da se dobije odgovarajuća bazna-adiciona so. Takve baze su, na primer, hidroksidi alkalnih metala, uključujući kalijumhidroksid, natrijumhidroksid i litijumhidroksid; hidroksidi alkalno zemnih metala, kao što su barijumhidroksid i kalcijumhidroksid; alkoksidi alkalnih metala, na primer kalijumetoksid i natrijumpropoksid; i različite organske baze, kao što su piperidin, dietanolamin i N-metilglutamin. Na isti način su uključene aluminijum soli jedinjenja formule I. U slučaju određenih jedinjenja formule I, kisele-adicione soli mogu biti formirane tretiranjem ovih jedinjenja sa farmaceutski prihvatljivim organskim i neorganskim kiselinama, na primer, halogenidi, kao što je hlorvodonik, bromvodonik ili jodvodonik, druge mineralne kiseline i njihove odgovarajuće soli, kao što su sulfat, nitrat ili fosfat i slično, i alkil- i monoarilsulfonati, kao što su etansulfonat, toluensulfonat i benzensulfonat, i druge organske kiseline i njihove odgovarajuće soli, kao što su acetat, trifluoroacetat, tartrat, maleat, sukcinat, citrat, benzoat, salicilat, askorbat i slično. U skladu sa tim, farmaceutski prihvatljive kisele-adicione soli jedinjenja formule I uključuju sledeće: acetat, adipat, alginat, arginat, aspartat, benzoat, benzensulfonat (bezilat), bisulfat, bisulfit, bromid, butirat, kamforat, kamforsulfonat, kaprilat, hlorid, hlorobenzoat, citrat, ciklopentanpropionat, diglukonat, dihidrogenfosfat, dinitrobenzoat, dodecilsulfat, etansulfonat, fumarat, galakterat (iz sluzne kiseline), galakturonat, glukoheptanoat, glukonat, glutamat, glicerofosfat, hemisukcinat, hemisulfat, heptanoat, heksanoat, hipurat, hlorhidrat, bromhidrat, jodhidrat, 2-hidroksietansulfonat, jodid, izetionat, izobutirat, laktat, laktobionat, malat, maleat, malonat, mandelat, metafosfat, metansulfonat, metilbenzoat, monohidrogenfosfat, 2-naftalensulfonat, nikotinat, nitrat, oksalat, oleat, palmoat, pektinat, persulfat, fenilacetat, 3-fenilpropionat, fosfat, fosfonat, ftalat, ali ovo ne predstavlja ograničenje.

Dalje, bazne soli jedinjenja prema pronalasku uključuju aluminijum, amonijum, kalcijum, bakar, gvožđe(III), gvožđe(II), litijum, magnezijum, mangan(III), mangan(II), kalijum, natrijum i cink soli, ali ovim se nema namera da se nametne ograničenje. Od gore pomenutih soli, prednost se daje amonijumu; od soli alkalnih metala natrijumu i kalijumu, a od soli alkalno zemnih metala kalcijumu i magnezijumu. Soli jedinjenja formule I koje su izvedene iz farmaceutski prihvatljivih organskih ne-toksičnih baza uključuju soli primarnih, sekundarnih i tercijarnih amina, supstituisanih amina, takođe uključujući prirodno nastale supstituisane amine, cikličnih amina, baznih jon izmenjivačkih smola, na primer, arginin, betain, kafein, hloroprokain, holin, N,N'-dibenziletilendiamin (benzatin), dicikloheksilamin, dietanolamin, dietilamin, 2-dietilaminoetanol, 2-dimetilaminoetanol, etanolamin, etilendiamin, N-etilmorfolin, N-etilpiperidin, glukamin, glukozamin, histidin, hidrabamin, izopropilamin, lidokain, lizin, meglumin, N-metil-D-glukamin, morfolin, piperazin, piperidin, poliamin smole, prokain, purini, teobromin, trietanolamin, trietilamin, trimetilamin, tripropilamin i tris(hidroksimetil)metilamin (trometamin), ali ovim se nema namera da se napravi ograničenje.

Jedinjenja sadašnjeg pronalaska koja sadrže bazne grupe koje sadrže azot mogu biti kvaternizovane upotrebom agenasa kao što su (C1-C4)alkil halidi, na primer metil, etil, izopropil i terc-butil hlorid, bromid i jodid; di(C1-C4)alkil sulfati, na primer dimetil, dietil i diamil sulfat; (C10-C18)alkil halidi, na primer decil, dodecil, lauril, miristil i stearil hlorid, bromid i jodid; i aril(C1-C4)alkil halidi, na primer benzil hlorid i fenetil bromid. Oba i vodeno- i u ulju-rastvorljiva jedinjenja prema pronalasku mogu biti pripremljena upotrebom takvih soli.

Gore pomenute farmaceutske soli koje si poželjne uključuju acetat, trifluoroacetat, bezilat, citrat, fumarat, glukonat, hemisukcinat, hipurat, hlorhidrat, bromhidrat, isetionat, mandelat, meglumin, nitrat, oleat, fosfonat, pivalat, natrijum fosfat, stearat, sulfat, sulfosalicilat, tartrat, tiomalat, tozilat i trometamin, ali ovim se nema namera ograničavanja.

Posebno poželjni su hlorhidrat, dihlorhidrat, bromhidrat, maleat, mezilat, fosfat, sulfat i sukcinat.

Kisele-adicione soli baznih jedinjenja formule I se pripremaju dovođenjem oblika slobodne baze u kontakt sa dovoljnom količinom željene kiseline, čime se izaziva formiranje soli na konvencionalan način. Slobodna baza može biti regenerisana dovođenjem oblika soli u kontakt sa bazom i izolovanjem slobodne baze na konvencionalan način. Oblici slobodne baze se razlikuju u određenom pogledu od odgovarajućih oblika njihovih soli imajući u vidu određene fizičke osobine, kao što je

1

rastvorljivost u polarnim rastvaračima; ipak, u svrhu ovog pronalaska soli korespondiraju sa njihovim odgovarajućim oblicima slobodne baze.

Kao što je pomenuto, farmaceutski prihvatljive bazne-adicione soli jedinjenja formule I se formiraju sa metalima ili aminima, kao što su alkalni metali i alkalno zemni metali ili organski amini. Poželjni metali su natrijum, kalijum, magnezijum i kalcijum. Poželjni organski amini su N,N'-dibenziletilendiamin, hloroprokain, holin, dietanolamin, etilendiamin, N-metil-D-glukamin i prokain.

Bazne-adicione soli kiselih jedinjenja prema ovom pronalasku se pripremaju dovođenjem oblika slobodnog oblika kiseline u kontakt sa dovoljnom količinom željene baze, čime se izaziva formiranje soli na konvencionalan način. Slobodna kiselina može biti regenerisana dovođenjem oblika solu u kontakt sa kiselinom i izolovanjem slobodne kiseline na konvencionalan način. Oblici slobodne baze se razlikuju u određenom pogledu sa njihovim odgovarajućim oblicima soli kada se tiče određenih fizičkih osobina, kao što su rastvorljivost u polarnim rastvaračima; ipak u svrhu ovog pronalaska soli korespondiraju sa njihovim odgovarajućim oblicima slobodne kiseline.

Ukoliko jedinjenje prema pronalasku sadrži više od jedne grupe koja je sposobna da formira farmaceutski prihvatljivu so ovog tipa, pronalazak takođe obuhvata više soli. Tipični višestruki oblici soli uključuju, na primer, bitartrat, diacetat, difumarat, dimeglumin, difosfat, dinatrijum i trihlorhidrat, ali ovim se nema namera da se postavi ograničenje.

U pogledu gore navedenog, može se videti da se je izraz „farmaceutski prihvatljiva so“ ovde uzet da znači aktivni sastojak koji sadrži jedinjenje formule I u obliku jedne od njegovih soli, posebno ukoliko ovaj oblik soli pruža poboljšanje farmakokinetičke osobine aktivnog sastojka upoređeno sa slobodnim oblikom aktivnog sastojka ili bilo kojim drugim oblikom soli aktivnog sastojka koji je ranije korišćen. Farmaceutski prihvatljiv oblik soli aktivnog sastojka može takođe da obezbedi po prvi put aktivni sastojak sa željenom farmakokinetičkom osobinom koju prethodno nije imao i čak može da ima pozitivan uticaj na farmakodinamiku aktivnog sastojka u pogledu njegove terapeutske efikasnosti u telu.

Izotopi

Ima se osim toga namera da jedinjenje formule I uključi njegov izotopom-označen oblik. Izotopom-označen oblik jedinjenja formule I je identičan sa ovim jedinjenjem osim u činjenici da su jedan ili više atoma jedinjenja zamenjeni sa atomom ili atomima koji imaju atomsku masu ili maseni broj koji se razlikuje od atomske mase ili masenog broja atoma koji se uobičajeno prirodno pojavljuje. Primeri izotopa koji su već komercijalno dostupni i koji mogu biti inkorporisani u jedinjenje formule I putem dobro poznatih postupaka uključuju izotope vodonika, ugljenika, azota, kiseonika, fosfora, fluora i hlora, na primer<2>H,<3>H,<13>C,<14>C,<15>N,<18>O,<17>O,<31>P,<32>P,<35>S,<18>F i<36>Cl, svaki posebno. Za jedinjenje formule I, njegov prolek ili farmaceuski prihvatljivu so i jednog i drugog koji sadrži jedan ili više gore pomenutih izotopa i/ili drugih izotopa drugih atoma se ima namera da budu deo sadašnjeg pronalaska. Izotopomoznačeno jedinjenje formule I može biti upotrebljeno na brojne korisne načine. Na primer, izotopom-označeno jedinjenje formule I u kojem je, na primer, radioizotop, kao što su<3>H ili<14>C, inkorporisan je pogodno za medikament i/ili oglede distribucije u supstrat tkivu. Ovi radioizotopi, odnosno tritijum (<3>H) i ugljenik-14 (<14>C), su posebno poželjni zato što se jednostavno pripremaju i odlično se mogu detektovati. Inkorporacija težih izotopa, na primer deuterijuma (<2>H), u jedinjenje formule I ima terapeutske koristi zbog veće metabolitičke stabilnosti ovog izotopom-označenog jedinjenja. Veća metabolitička stabilnost se direktno prenosi na povećanje in vivo polu-života ili niže doze, što u najvećem broju okolnosti predstavlja poželjnu realizaciju sadašnjeg pronalaska. Izotopom-označeno jedinjenje formule I može uobičajeno biti propremljeno obavljanjem postupaka otkrivenih u šemama sinteze i opisu koji se na njih odnosi, u delu sa primerima i u delu za pripremanje u ovom tekstu, tako što zamenjuju ne-izotopom-označen reaktant putem već dostupnog izotopom-označenog reaktanta.

1

Deuterijum (<2>H) može takođe biti inkorporisan u jedinjenje formule I u svrhu da se manipuliše oksidativnim metabolizmom jedinjenja putem efekta primarnog kinetičkog izotopa. Efekat primarnog kinetičkog izotopa je promena brzine hemijske reakcije što rezultira iz izmene izotopnog jezgra, što zauzvrat izaziva promenu osnovnog stanja energija neophodnih za formiranje kovalentne veze nakon izotopne izmene. Izmena težim izotopom uobičajeno rezultira u smanjenju osnovnog stanja energije hemijske veze i tako izaziva smanjenje u brzini raskida veze ograničenjem brzine. Ukoliko dođe do raskida veze u ili u blizini tačke opterećenja u regionu duž koordinate multiproduktivne reakcije, odnosi distribucije proizvoda mogu biti značajno izmenjeni. Radi objašnjenja: ukoliko je deuterijum vezan za atom ugljenika na neizmenjivačkoj poziciji, razlike u brzini kM/kD = 2-7 su tipične. Ukoliko se ove razlike u brzini uspešno primene na jedinjenje formule I koje je osetljivo na oksidaciju, profil ovog jedinjenja in vivo može biti drastično modifikovan i rezultira u poboljšanim farmakokinteičkim osobinama.

Kada otkriva i razvija terapeutska sredstva, stručnjak iz ove oblasti nauke pokušava da optimizuje farmakokinetičke parametre dok istovremeno zadržava poželjne in vitro osobine. Razumno je pretpostaviti da su mnoga jedinjenja sa slabim farmakokinetičkim profilima osetljiva na oksidativni metabolizam. In vitro mikrozomski ogledi na jetri koji su trenutno dostupni daju vredne informacije o toku oksidativnog metabolizma ovog tipa, što zauzvrat dopušta racionalni dizajn deuterizovanih jedinjenja formule I sa poboljšanom stabilnošću kroz otpornost na takav oksidativni metabolizam. Prema tome, dobijena su značajna poboljšanja farmakokinetičkih profila jedinjenja formule I, i mogu biti izražena kvantitativno u pogledu povećanja in vivo polu-života (t/2), koncentracije sa maksimalnim terepeutskim dejstvom (Cmax), površine pod krivom odgovora na dozu (AUC), i F; i u pogledu smanjenog uklanjanja, doze i troškova materijala.

U onom što sledi se ima namera da se ilustruje gore navedeno: jedinjenje formule I koje ima višestruke potencijalne položaje napada za oksidativni metabolizam, na primer benzilovane atome vodonika i atome vodonika vezane za atom azota, se pripremaju kao serija analoga u kojima su različite kombinacije atoma vodonika

1

zamenjene atomima deuterijuma, tako da neki, najveći broji ili svi ovi atomi vodonika budu zamenjeni atomima deuterijuma. Određivanja polu-života omogućava povoljnu i preciznu determinaciju u kojoj meri je poboljšanje u otpornosti na oksidativni metabolizam poboljšano. Na ovaj način, utvrđeno je da polu-život matičnog jedinjenja može biti produžen do 100% kao rezultat izmene deuterijum-vodonik ovog tipa. Izmena deuterijum-vodonik u jedinjenju formule I može takođe biti upotrebljeno da se postigne povoljna modifikacija spektra metabolita početnog jedinjenja da bi se umanjili ili eliminisali neželjeni toksični metaboliti. Na primer, ukoliko toksični metabolit proističe kroz oksidativno ugljenik-vodonik (C-H) cepanje veze, može se razumno pretpostaviti da će deuterizovani analog u velikoj meri umanjiti ili eliminisati proizvodnju neželjenog metabolita, čak i ukoliko određena oksidacija nije brzinomutvrđeni korak. Dalje informacije o stanju tehnike u pogledu deuterijum-vodonik izmene mogu biti pronađene, na primer kod Hanzlik et al., J. Org. Chem. 55, 3992-3997, 1990, Reider et al., J. Org. Chem. 52, 3326-3334, 1987, Foster, Adv. Drug Res. 14, 1-40, 1985, Gillette et al, Biochemistry 33(10) 2927-2937, 1994, i Jarman et al. Carcinogenesis 16(4), 683-688, 1993.

Pronalazak se dalje odnosi na medikamente koji sadrže bar jedno jedinjenje formule I i/ili njihove farmaceutski prihvatljive derivate, solvate i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i opciono vezivna sredstva i/ili adjuvante.

Farmaceutske formulacije mogu biti date u obliku jedinica doze koje sadrže prethodno utvrđenu količinu aktivnog sastojka po jedinici doze. Takva jedinica može da sadrže, na primer, 0,5 mg do 1 g, pretpostavljeno 1 mg od 700 mg, posebno poželjno 5 mg do 100 mg jedinjenja prema pronalasku,u zavisnosti od stanja koje se tretira, postupka davanja i starosti, težine i stanja pacijenta, ili farmaceutske formulacije mogu biti date u obliku jedinica doze koje sadrže prethodno utvrđenu količinu aktivnog sastojka po jedinici doze. Pretpostavljene formulacije jedinice doze su one koje sadrže dnevnu dozu ili delimičnu-dozu, kako je u gornjem tekstu naznačeno, ili njihovu korespondirajuću frakciju aktivnog sastojka. Šta više, farmaceutske formulacije ovog tipa mogu biti pripremljene upotrebom postupka koji je generalno poznat u farmaceutskoj nauci.

1

Farmaceutske formulacije mogu biti adaptirane za davanje putem bilo kog željenog pogodnog postupka, na primer putem oralnog (uključujući bukalni ili podjezični), rektalnog, nazalnog, mesnog (uključujući bukalni, podjezični ili kroz kožu), vaginalnog ili parenteralnog (uključujući potkožni, intramuskularni, intravenozni ili intradermalni) postupka. Takve formulacije mogu biti pripremljene upotrebom postupaka poznatih u farmaceutskoj nauci putem, na primer, kombinovanja aktivnog sastojka sa ekscipijentom(ima) ili adjuvantom(ima).

Farmaceutske formulacije adaptirane za oralno davanje mogu biti date kao odvojene jedinice, kao što su, na primer, kapsule ili tablete; praškovi ili granule; rastvori ili suspenzije u vodenim ili ne-vodenimj tečnostiima; jestive pene ili penasta hrana; ili ulje-u-vodi tečne emulzije ili voda-u-ulju tečne emulzije.

Tako, na primer, u slučaju oralnog davanja u obliku tablete ili kapsule, komponenta aktivnog sastojka može biti kombinovana sa oralnim, netoksičnim i farmaceutski prihvatljivim inertnim vezivnim sredstvom, kao što su, na primer, etanol, glicerin, voda i slično. Praškovi se pripremaju usitnjavanjem jedinjenja do odgovarajuće fine veličine i njegovim mešanjem sa farmaceutskim vezivnim sredstvom usitnjenim na sličan način, kao što je, na primer, jestivi ugljeni hidrat, kao što su, na primer, skrob ili manit. Aroma, prezervativ, sredstvo za dispergovanje i boja mogu na isti način biti prisutni.

Kapsule se proizvode pripremanjem praška smeše kako je u gornjem tekstu opisano i punjenjem oblikovanih želatinskih omotača sa njima. Sredstva za poboljšanje protoka i lubrikanti, kao što su, na primer, krajnje dispergovana silicijumova kiselina, talk, magneziju stearat, kalicijum stearat ili polietilen glikol u čvrstom obliku, mogu biti dodati smeši praška pre operacije punjenja. Sredstvo za dezintegraciju ili sredstvo za rastvaranje, kao što su, na primer, agar-agar, kalcijumkarbonat ili natrijumkarbonat, mogu na isti način biti dodati da bi se poboljšala dostupnost medikamenta nakon što se kapsula uzme.

1

Dodatno tome, ukoliko se želi ili je neophodno, odgovarajuća vezivna sredstva, lubrikanti ili sredstva za dezintegraciju kao i boje mogu na isti način biti inkorporisani u smešu. Odgovarajuća vezivna sredstva uključuju skrob, želatin, prirodne šećere, kao što su, na primer, glukoza ili beta-laktoza, sredstva za zaslađivanje spravljena od kukuruznog skroba, prirodna i sintetička guma, kao što su, na primer, akacija, tragakant ili natrijum alginat, karboksimetilceluloza, polietilen glikol, voskovi i slično. Lubrikanti koji se koriste u ovim oblicima doze uključuju natrijum oleat, natrijum stearat, magnezijum stearat, natrijum benzoat, natrijum acetat, natrijum hlorid i slično. Sredstva za dezintegraciju uključuju, bez ograničenja, skrob, metilcelulozu, agar, bentonit, ksantan gumu i slično. Tablete su formulisane putem, na primer, pripremanje smeše praška, granulacije ili suvog presovanje smeše, dodavanjem lubrikanta i sredstva za dezintegraciju i presovanjem celokupne smeše da se dobiju tablete. Smeša praška se priprema mešanjem jedinjenja usitnjenog na odgovarajući način sa rastvaračem ili bazom, kako je to u gornjem tekstu opisano, i opciono sa vezivnim sredstvom kao što su, na primer, cerboksimetilceluloza, alginat, želatin ili polivinilpirolidon, sredstvom za sprečavanje rastvaranja, kao što je to, na primer, parafin, akceleratorom absorbcije, kao što je to, na primer, kvaternarna so, i/ili absorbantom kao što su to, na primer, bentonit, kaolin ili dikalcijum fosfat. Smeša praška može biti granulirana njenim vlaženjem sa vezivnim sredstvom kao što su to, na primer, sirup, pasta skroba, gumarabika bagrema ili rastvori celuloze ili polimer materijali i njihovim presovanjem kroz sito. Kao alternativna granulacije, smeša praška može biti provedena kroz mašinu za pravljenje tableta, dajući grumenje neuniformnog oblika, koji se razbijaju da se formiraju granule. Granule mogu biti podmazane dodavanjem stearinske kiseline, stearat soli, talka ili mineralnog ulja da bi se sprečilo slepljivanje tablete sa kalup modlama. Podmazana smeša se onda presuje da se dobiju tablete. Jedinjenja prema pronalasku mogu takođe biti kombinovana sa inertnim vezivnim sredstvom slobodnog protoka i onda presovana direktno da se dobiju tablete bez obavljanja koraka granulacije ili suvog presovanja. Mogu biti prisutni prozirni ili neprozirni zaštitni sloj koji sadrže sloj šelaka za zaptivanje, sloj šećera ili polimer materijal i sloj lepka ili voska. Boje mogu biti dodate ovim oblogama da bi se bilo u mogućnosti da se napravi razlika između različitih jedinica doze.

1

Oralne tečnosti kao što su, na primer, rastvor, sirupi i eliksiri, mogu biti pripremljene u obliku jedinica doze tako da data količina sadrži prethodno specifikovanu količinu jedinjenja. Sirupi mogu biti pripremljeni rastvaranjem jedinjenja u vodenom rastvoru sa odgovarajućom aromom, dok se eliksiri pripremaju upotrebom netoksičnog alkoholnog nosača. Suspenzije mogu biti formulisane dispergovanjem jedinjenja u netoksičnom nosaču. Na isti način mogu biti dodata sredstva za poboljšanje rastvaranje i emulgatori kao što su, na primer, etoksilovani izostearil alkoholi i polioksietilen sorbitol etri, prezervativi, sredstva za dodavanje arome kao što su, na primer, pepermint ulje ili prirodni zaslađivači ili saharin, ili druga veštačka sredstva za zaslađivanje i slično.

Formulacije jedinica doze za oralno davanje mogu, ukoliko se to želi, biti obuhvaćene u mikrokapsule. Formulacija takođe može biti pripremljena na takav način da je oslobađanje produženo ili zadržano kao što je to, na primer, putem oblaganja ili ugrađivanja određenog materijala u polimere, vosak i slično.

Jedinjenja formule I i njihove soli, tautomeri i stereoizomeri mogu takođe biti dati u obliku sistema za isporuku lipozoma kao što su to, na primer, mali unilamelasti mehurići, veliki unilamelasti mehurići i multilamelasti mehurići. Lipozomi mogu biti formirani iz različitih fosfolipida kao što su, na primer, holesterol, stearilamin ili fosfatidilholini.

Jedinjenja formule I i njihove soli, tautomeri i stereoizomeri mogu takođe biti isporučeni upotrebom monoklonalnih antitela kao individualnih nosača za koje su molekuli jedinjenja spareni. Jedinjenja takođe mogu biti sparena za rastvorljive polimere kao ciljanje nosače medikamenta. Takvi polimeri mogu da obuhvataju polivinilpirolidon, piran kopolimer, polihidroksipropilmetakrilaminofenol, polihidroksietilaspartamidofenil ili polietilen oksid polilizin, supstituisane palmitoil radikalima. Jedinjenja mogu dalje biti sparena za klasu biorazgradljivih polimera koji su pogodni za postizanje kontrolisanog oslobađanja medikamenta, na primer, polimlečna kiselina, poli-ipsilon-kaprolakton, polihidroksibuterna kiselina, poliortoestri,

2

poliacetali, polidihidroksipirani, policijanoakrilati i unakrsno povezani amfipatični blok kopolimeri hidrogelova.

Farmaceutske formulacije adaptirane za transdermalno davanje mogu biti date kao nezavisni flasteri za produženi, bliski kontakt sa epidermom primaoca. Tako, na primer, aktivni sastojak može biti isporučen sa flastera jontoforezom, kako je to generalno opisano u Pharmaceutical Research, 3(6), 318 (1986).

Farmaceutska jedinjenja adaptirana za mesno davanje mogu biti formulisana kao masti, kreme, suspenzije, losioni, puderi, rastvori, paste, gelovi, sprejovi, aerosoli i ulja.

Za tretman oka ili drugig eksternog tkiva, na primer usta i kože, formulacije se protpostavljeno apliciraju kao mesna mast ili krema. U slučaju formulacije kao masti, aktivni sastojak može biti upošljen bilo sa parafinski ili vodeno-mešljivom osnovom kreme. Alternativno, aktivni sastojak može biti formulisan da se dobije krema sa uljeu-vodi osnovom kreme ili voda-u-ulju osnovom.

Farmaceutske formulacije adaptirane za mesnu primenu na oku uključuju kapi za oči, u kojima je aktivni sastojak rastvoren ili suspendovan u odgovarajućem nosaču, posebno u vodenom rastvaraču.

Farmaceutske formulacije adaptirane za mesnu primenu u ustima obuhvataju pastile u obliku romba, pastile i sredstva za pranje usta.

Farmaceutske formulacije adaptirane za rektalno davanje mogu biti date u obliku supozitorija ili klistira.

Farmaceutske formulacije adaptirane za nazalno davanje, u kojima je supstanca nosača čvrsta, sadrže sirov prašak koji ima veličinu čestice, na primer, u opseku 20-500 mikrona, koje se daju ušmrkavanjem, odnosno brzom inhalacijom kroz nazalne puteve iz kontejnera koji sadrži prašak koji se drži blizu nosu. Odgovarajuće formulacije za davanje kao nazalni sprej ili nazalne kapi sa tečnošću kao supstancom nosačem obuhvataju rastvore aktivnog sastojka u vodi ili ulju.

Farmaceutske formulacije adaptirane za davanje inhalacijom obuhvataju fino isitnjeni prah, koji može biti generisan različitim tipovima dispenzera sa aerosolima, raspršivačima ili sredstvima za uduvavanje.

Farmaceutske formulacije adaptirane za vaginalno davanje mogu biti date kao vagitorije, tamponi, kreme, gelovi, paste, pene ili sprej formulacije.

Farmaceutske formulacije adaptirane za parenteralno davanje uključuju vodene i nevodene sterilne rastvore za ubrizgavanje koji sadrže antioksidante, pufere, bakteriostatike i rastvorljiva sredstva, putem kojih se formulacija čini izotoničnom sa krvlju primaoca koji se ima tretirati; i vodene i ne-vodene sterilne suspenzije, koje mogu sadržati medijum suspenzije i sredstva za zgušnjavanje. Formulacije mogu biti date u kontejneru sa pojedinačnom dozom ili sa multidozom, na primer zapečaćene ampule i bočice, a čuvaju se u zamrznutom-osušenom (liofilisanom) stanju, tako da je neophodno samo dodavanje sterilnog tečnog nosača, na primer vode u svhe ubrizgavanja neposredno pre nego što je upotreba neophodna. Rastvori za ubrizgavanje i suspenzije pripremljeni u skladu sa receptom mogu biti pripremljeni iz sterilnih praškova, granula i tableta.

Podrazumeva se i bez da je pomenuto da, dodatno gore posebno pomenutim konstituentima, formulacije mogu takođe sadržati ostala sredstva uobičajena u nauci u pogledu određenog tipa formulacije; tako, na primer, formulacije koje su pogodne za oralno davanje mogu da sadrže arome.

Terapetuski efektivna količina jedinjenja formule I zavisi od brojnih faktora, uključujući, na primer, starost i težinu životinje, precizno stanje koje zahteva tretman i ozbiljnost istog, prirodu formulacije i način davanja, i konačno ga utvrđuje doktor ili veterinar koji tretira. Ipak, efektivna količina jedinjenja prema pronalasku je generalno u rasponu od 0,1 do 100 mg/kg telesne težine primaoca (sisar) na dan i posebno tipično je u rasponu od 1 do 10 mg/kg telesne težine na dan. Tako, stvarna količina na dan za odraslog sisara koji teži 70 kg je uobičajeno između 70 i 700 mg, pri čemu se ova količina može dati kao jedna doza na dan ili kako je uobičajeno u seriji delimičnih doza (kao što je, na primer, dva, tri, četiri, pet ili šest puta) po danu, tako da je ukupna dnevna doza ista. Efektivna količina njihovih soli ili solvata ili fiziološki funkcionalnog derivata može biti utvrđena kao frakcija efektivne količine jedinjenja prema pronalasku per se. Može se pretpostaviti da su slične doze pogodne za tretman drugih gore pomenutih stanja.

Kombinovani tretman ovog tipa može biti postignut uz pomoć simultanog, uzastopnog ili odvojenog izdavanja individualnih komponenti tretmana., Kombinacioni proizvodi ovog tipa upošljavaju jedinjenja ovog pronalaska.

Pronalazak se dalje odnosi na medikamente koji sadrže bar jedno jedinjenje formule I i/ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, tautomer i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i bar jedan dalji medikament kao aktivni sastojak.

Pronalazak se takođe odnosi na set (pribor) koji sadrže odvojena pakovanja

(a) efektivne količine jedinjenja formule I i/ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli, tautomera i stereoizomera, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i

(b) efektivne količine daljeg medikamenta kao aktivnog sastojka.

Pribor sadrži odgovarajuće kontejnere, kao što su kutije, pojedinačne boce, kese ili ampule. Pribor može, na pirmer, da sadrži odvojene ampule, gde svaka sadrži efektivnu količinu jedinjenja formule I i/ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, tautomera i stereoziomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i efektivnu količinu daljeg medikamenta kao aktivnog sastojka u rastvorenom ili liofilisanom obliku.

„Tretiranje“ kako se ovde koristi, znači ublažavanje, u celini ili delimično, simptoma povezanih sa poremećajem ili bolešću, ili usporavanje ili zaustavljanje dalje

2

progresije ili pogoršanja tih simptoma, ili prevenciju ili profilaksu bolesti ili poremećaja kod subjekta koji ih ima ili kod koga postoji rizik da se razvije bolest ili poremećaj.

Pojam „efektivna količina“ u vezi sa jedinjenjem formule (I) može da znači količina sposobna da ublaži u celini ili delimično, simptome povezane sa poremećajem ili bolešću, ili da uspori ili zaustavi dalju progresiju ili pogoršanje ovih simptoma, ili da spreči ili obezbedi profilaksu bolesti ili poremećaja kod subjekta koji ima ili kod koga postoji rizik razvoja bolesti koje su ovde date, kao što su inflamatorna stanja, imunološka stanja, kancerna ili metabolička stanja.

U jednoj realizaciji efektivna količina jedinjenja formule (I) je količina koja inhibira tankirazu u čeliji, na primer, in vitro ili in vivo. U nekim realizacijama, efektivna količina jedinjenja formule (I) inhibira tankirazu u ćeliji za 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 99%, upoređeno sa aktivnošću tankiraze u netretiranoj ćeliji. Efektivna količina jedinejnja formule (I), na primer u farmaceutskoj kompoziciji, može biti na nivou koji će izazvati željeno dejstvo; na primer, oko 0,005 mg/kg subjektove telesne težine do oko 10 mg/kg subjektove telesne težine u jedinici doze i za oralno i za parenteralno davanje.

UPOTREBA

Sadašnji jedinjenja su pogodna za farmaceutski aktivne sastojke za sisare, posebno ljude, u lečenju kancera, multiple skleroze, kardiovaskularnih bolesti, povrede centralnog nervnog sistema i različitih oblika inflamacije.

Sadašnji pronalazak obuhvata upotrebu jedinjenja formule I i/ili njihovih fiziološki prihvatljivih soli, tautomera i stereoizomera za pripremanje medikamenta za tretman ili prevenciju kancera, multiple skleroze, kardiovaskularnih bolesti, povrede centralnog nervnog sistema i različitih oblika inflamacije.

Primeri inflamatornih bolesti uključuju reumatoidni artritis, psorijazu, kontaktni dermatitis, odloženu hipersenzitivnu reakciju i slično.

Ovde je takođe obuhvaćena upotreba jedinjenja formule I i/ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli, tautomera i stereoizomera za pripremanje medikamenta za tretman ili prevenciju tankirazom-izazvane bolesti ili tankirazom-izazvanog stanja kod sisara u kome se prema ovom postupku daje terapeutski efektivna količina jedinjenja prema ovom pronalasku bolesnom sisaru kome je neophodan takav tretman. Terapeutska količina varira u skladu sa specifičnom bolešću i može biti utvrđena od strane stručnjaka iz ove oblasti nauke bez posebnog napora.

Izraz „tankirazom-izazvane bolesti ili stanja“ upućuje na patološka stanja koja zavise od aktivnost jedne ili više tankiraza. Bolesti povezane sa aktivnošću tankiraze uključuju kancer, multiplu sklerozu, kardiovaskularne bolesti, povredu centralnog nervnog sistema i različite oblike inflamacije.

Sadašnji pronalazak se specifično odnosi na jedinjenja formule I i njihove farmaceutski prihvatljive soli, tautomere i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, za upotrebu za tretman bolesti u kojima inhibicija, regulacija i/ili modulacija inhibicije tankiraze igra ulogu.

Sadašnji pronalazak se specifično odnosi na jedinjenja formule I i njihove farmaceutski prihvatljive soli, tautomere i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, za upotrebu u inhibiciji tankiraza.

Sadašnji pronalazak se specifično odnosi na jedinjenja formule I i njihove farmaceutski prihvatljive soli, tatutomere i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, za upotrebu za tretman kancera, multiple skleroze,

2

kardiovaskularnih bolesti, povrede centralnog nervnog sistema i različitih oblika inflamacije.

Sadašnji pronalazak se specifično odnosi na jedinjenja za upotrebu u prevenciji kancera, multiple skleroze, kardiovaskularnih bolesti, povrede centralnog nervnog sistema i različitih oblika inflamacije, koja se sastoji od davanja subjektu kome je to neophodno efektivne količine jedinjenja formule I ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, tautomera, stereoizomera ili solvata.

Reprezentativni kanceri za koje su jedinjenja formule I korisna za tretiranje ili prevenciju uključuju, ali nisu ograničena na, kancer glave, vrata, oka, usta, grla, jednjaka, bronhija, grkljana, ždrela, grudi, kosti, pluća, debelog creva, rektuma, stomaka, prostate, mokraćne bešike, materice, cerviksa, dojke, jajnika, testisa i drugih reproduktivnih organa, kože, tiroide, krvi, limfnih čvorova, bubrega, jetre, pankreasa, mozga, centralnog nervnog sistema, čvrste tumore i u krvi nastale tumore.

Reprezentativne kardiovaskularne bolesti za koje su jedinjenja formule I korisna za tretiranje i prevenciju uključuju, ali nisu ograničene na, restenozu, aterosklerozu i njene posledice kao što su šlog, miokardijački infarkt, ishemično oštećenje srca, pluća, stomaka, bubrega, jetre, pankreasa, slezine ili mozga.

Sadašnji pronalazak se odnosi na jedinjenja za upotrebu u tretmanu poremećaja proliferativne, autoimune, anti-inflamatorne ili infektivne bolesti koja se sastoji od davanja subjektu koje je to neophodno terapeutski efektivne količine jedinjenja formule I.

Poželjno, sadašnji pronalazak se odnosi na jedinjenja za upotrebu za tretiranje bolesti gde je bolest kancer.

2

Posebno poželjno, sadašnji pronalazak se odnosi jedinjenja za upotrebu u tretiranju bolesti pri čemu je bolest kancer, gde se davanje odvija simultano, sekvencijalno ili u alternaciji sa davanjem bar još jednog drugog aktivnog sredstva kao leka.

Otkrivena jedinjenja formule I mogu biti data u kombinaciji sa drugim poznatim terapeutskim sredstvima, uključujući antikancerna sredstva.

Kako se to ovde koristi, pojam „antikancerno sredstvo“ se odnosi na bilo koje sredstvo koje se daje pacijentu sa kanceroma u svrhe tretiranja kancera.

Anti-kancerni tretman koji je u gornjem tekstu definisan može biti primenjen kao jedina terapija (monoterapija) ili može uključiti, dodatno jedinjenju pronalaska, konvencionalnu hirurgiju ili radioterapiju ili medicinsku terapiju. Takva medicinska terapija, n.pr., hemoterapija ili targetirana (ciljana) terapija, može uključiti jedno ili više, ali poželjno jedno, od sledećih anti-tumornih sredstava:

Sredstva za alkilovanje

Kao što su altretamin, bendamustin, busulfan, karmustin, hlorambucil, hlormetin, ciklofosfamid, dikarbazin, ifosfamid, improsulfan, tozilat, lomustin, melfalan, mitobronitol, mitolaktol, nimustin, ranimustin, temozolomid, tiotepa, treosulfan, mehloretamin, karbohion, apazihion, fotemustin, glufosfamid, palifosfamid, pipobroman, trofosfamid, uramustin, TH-304<4>, VAL-083<4>;

Platina jedinjenja

Kao što su karboplatin, cisplatin, eptaplatin, miriplatin hidrat, oksaliplatin, lobaplatin, nedaplatin, pikoplatin, satraplatin, lobaplatin, nedaplatin, pikoplatin, satraplatin;

DNK izmenjivačka sredstva

2

Kao što su amrubicin, bisantren, decitabin, mitoksantron, prokarbazin, trabektedin, klofarabin; amsakrin, brostalicin, piksantron, laromustin<1,3>;

Topoizomeraza inhibitori

Kao što su etopozid, irinotekan, razoksan, sobuzoksan, tenipozid, topotekan, amonafid, belotekan, eliptinium acetat, voreloksin;

Modifikatori mikrobutule

Kao što su kabazitaksel, docetaksel, eribulin, iksabepilon, paklitaksel, vinblastin, vinkristin, vinorelbin, vindesin, vinflunin; fosbretabulin, tesetaksel;

Antimetaboliti

Kao što su asparaginaza<3>, azacitidin, kalcijum levofolinat, kapecitabin, kladribin, citarabin, enocitabin, floksuridin, fludarabin, fluorouracil, gemcitabin, merkaptopurin, metotreksat, nelarabin, pemetreksid, pralatreksat, azatioprin, tioguanin, karmofur; doksifluridin, elacitarabin, raltitreksed, sapacitabin, tegafur<2,3>, trimetreksat;

Antikancerni antibiotici

Kao što su bleomicin, daktinomicin, doksorubicin, epirubicin, idarubicin, levamisol, miltefosin, mitomicin C, romidepsin, streptozocin, valrubicin, zinostatin, zorubicin, daunurobicin, plikamicin; aklarubicin, peplomicin, pirarubicin;

Hormoni/Antagonisti

Kao što su abareliks, abirateron, bikalutamid, buserelin, kalusteron, hlorotrianisen, degareliks, deksametazon, estradiol, fluokortolon fluosimesteron, flutamid, fulvestrant, goserelin, histrelin, leuprorelin, megestrol, mitotan, nafarelin, nandrolon, nilutamid, okteotid, prednisolon, raloksifen, tamoksifen, tirotropin alfa, toremifen, trilostan, triptorelin, dietilstilbestrol; akolbifen, danazol, desiorelin, epitiostanol, orteronel, enzalutamid<1,3>;

Aromataza inhibitori

2

Kao što su aminoglutetimid, anastrozol, eksemestan, fadrozol, letrozol, testolakton; formestan;

Inhibitori malog molekula kinaze

Kao što su krizotinib, dasatinib, erlotinib, imatinib, lapatinib, nilotinib, pazopanib, regorafanib, ruksolitinib, sorafenib, sunitinib, vendetanib, vemurafenib, bosutinib, gefitinib, aksitinib; afatinib, alisertib, dabrafenib, dakomitinib, dinaciklib, dovitinib, enzastaurin, nitedanib, lenvatinib, linifanib, linsitinib, tivozanib, trametinib, pimasertib, brivanib alaninat, cediranib, apatinib<4>, kabozantinib S-malat<1,3>, ibrutinib<1,3>, ikotinib<4>, buparlisib<2>, cipatinib<4>, kobimetinib<1,3>, idelalisib<1,3>, fedratinib<1>, XL-647<4>;

Fotosenzibilizatori

Kao što su metoksalen3; porfimer natrijum, talaporfin, temoporfin;

Antitela

Kao što su alemtuzumab, besilesomab, brentuksimab vedotin, cetuksimab, denosumab, ipilimumab, ofatumumab, panitumumab, rituksimab, tositumomab, trastuzumab, bevacizumab, pertuzumab<2,3>; katumaksomab, elotuzumab, epratuzumab, farletuzumab, mogamulizumab, necitumumab, nimotuzumab, obinutuzumab, okaratuzumab, oregovomab, ramucirumab, rilotumumab, siltuksimab, tocilizumab, zalutumumab, zanolimumab, matuzumab, dalotuzumab<1,2,3>, onartuzumab<1,3>, rakotumomab<1>, tabalumab<1,3>, EMD-525797<4>, novolumab<1,3>;

Citokini

Kao što su aldesleukin, interferon alfa<2>, interferon alfa2a<3>, interferon alfa2b<2,3>, celmoleukin, lasonermin, teceleukin, oprelvekin<1,3>, rekombinantni interferon beta-1a<4>;

Lekovi konjugati

2

Kao što su denileukin diftitox, ibritumomab tiuksetan, iobenguan 1123, prenimustin, trastuzumab emtansin, estramustin, gemtuzumab, ozogaminic, aflibercept; cintredekin besudotoks, edotreotid, inotuzumab ozogamicin, naptumomab estafenatoks, oportuzumab monatoks, teknecijum (99mTc) arcitumomab<1,3>, vintafolid<1,3>;

Vakcine

Kao što su sipuleucel<3>, vitespen<3>, emepepimut-S<3>, onkoVAX<4>, rindopepimut<3>, troVax<4>, MGN-1601<4>, MGN-1703<4>;

Razno

Alitretinoin, beksaroten, bortezomib, everolimus, ibandronska kiselina, imihimod, lanalidomid, lentinan, metirosin, mifamurtid, pamidronska kiselina, pegaspargasa, pentostatin, sipeleucel<3>, sizofiran, tamibaroten, temsirolimus, talidomid, tretinoin, vismodegib, zoledronska kiselina, vorinostat; celekosksib, cilengitid, entinostat, etanidazol, genetespib, idronoksil, iniparib, iksazomib, lonidamin, nimorazol, panobinostat, peretinoin, plitidepsin, pomalidomid, prokodazol, ridaforolimus, tashinimod, telotristat, timalfasin, tirapazamin, tosedostat, trabedersen, ubenimex, valspodar, gendicin<4>, picibanil<4>, reolizin<4>, retaspimicin hidrohlorid<1,3>, trebananib<2,3>, virulizin<4>, karfizomib<1,3>, endostatin<4>, imukotel<4>, belinostat<3>, MGN-1703<4>;

<1>Prop. INN (Proposed International Nonproprietary Name) (Predloženi međunarodni nevlasnički naziv)

<2>Rec. INN (Recommended International Nonproprietary Name) (Preporučeni međunarodni nevlasnički naziv)

<3>USAN (United States Adopted Name) (Usvojen naziv u SAD)

4 no INN (nema međunarodnog nevlasničkog naziva)

Sledeće skraćenice upućuju svaka posebno na donje definicije: aq (vodeni), h (sat), g (gram), L (litar), mg (miligram), MHz (Megaherc), min. (minut), mm (milimetar), mmol (milimol), mM (milimolarno), m.p. (tačka topljenja), eq (ekvivalent), mL (mililitar), L (mikrolitar), ACN (acetonitril), AcOH (sirćetna kiselina), CDCl3 (deuterijumizovan hloroform), CD3OD (deuterijumizovan metanol), CH3CN (acetonitril), c-hex (cikloheksan), DCC (dicikloheksil karbodiimid), DCM (dihlorometan), DIC (diizopropil carbodiimid), DIEA (diizopropiletil-amin), DMF (dimetilformamid), DMSO (dimetilsulfoksid), DMSO-d6 (deuterijumizovan dimetilsulfoksid), EDC (1-(3-dimetilamino-propil)-3-etilkarbodiimid), ESI (elektro-sprej jonizacija), EtOAc (etilacetat), Et2O (dietil etar), EtOH (etanol), HATU (dimetilamino-([1,2,3]triazolo[4,5-b]piridin-3-iloksi)-metilen]-dimetilamonijum heksafluorofosfat), HPLC (Tečna hromatografija visokih performansi), i-PrOH (2-propanol), K2CO3 (kalijumkarbonat), LC (Tečna hromatografija), MeOH (metanol), MgSO4 (magnezijum sulfat), MS (masena spektrometrija), MTBE (Metil terc-butil etar), NaHCO3 (natrijumbikarbonat), NaBH4 (natrijum borohidrid), NMM (N-metil morfolin), NMR (Nuklearna magnetna rezonanca), PyBOP (benzotriazol-1-il-oksi-tris-pirolidino-fosfonijum heksafluorofosfat), RT (sobna temperatura), Rt (vreme zadržavanja), SPE (ekstrakcija čvrste faze), TBTU (2-(1-H-benzotriazol-1-il)-1,1,3,3-tetrametiluromium tetrafluoro borat), TEA (trietilamin), TFA (trifluorosirćetna kiselina), THF (tetrahidrofuran), TLC (Hromatografija tankog sloja), UV (Ultraljubičasto).

Opis in vitro ogleda

Skraćenice:

GST = Glutation-S-transferaza

FRET = Transfer energije fluorescentnom rezonancom

HTRF® = (homogena vremenski rešena fluorescencija)

HEPES = 4-(2-hidroksietil)-1-piperazin etanasulfonska kiselina pufer

DTT = Ditiotreitol

BSA = serum albumin govečeta

CHAPS = deterdžent;

CHAPS = 3-[(3-holamidopropil)dimetilamonio]-1-propansulfonat

Streptavidin-XLent® je konjugat streptavidin-XL665 visokog stepena za koji su uslovi sparivanja optimizovani da se dobije prinos konjugata sa pojačanim performansama za neke oglede, posebno za one koji zahtevaju visoku osetljivost.

Testiranje biohemijske aktivnosti Tankiraze 1 i 2: Ogled autoparilacije

1

Ogled autoparilacije se obavlja u dva koraka: analizira se enzimska reakcija u kojoj GST-označena Tankiraza-1, odnosno Tankiraza-2 transferiše biotinilovanu ADP-ribozu na sebe sa biotinilovanog NAD kao ko-supstrata i reakcija detekcije gde je vremenski rešen FRET između kriptata označenog anti-GST vezom za GST oznaku enzima i Xlent® označenog-streptavidina vezanog za biotin-ostatak parilacije. Aktivnost autoparilacije se može detektovati direktno putem povećanja u HTRF signalu.

Ogled autoparilacije se obavlja formatom ogleda 384-bazenčića HTRF® (Cisbio, Codolet, Francuska) na Greiner-ovim mikrotiter plačama sa nb 384-bazenčića i koristi se za visoku proveru protoka, 250 nM GST-označene Tankiraze-1 (1023-1327aa), posebno oko 250 nM GST-označene Tankiraze-2 (873-1166 aa) i 5 µM bio-NAD (Biolog, Life science Inst., Bremen, Nemačka) kao ko-supstrat se inkubiraju u ukupnoj zapremino od 5µl (50 mM HEPES, 4 mM Mg-hlorid, 0,05% Pluronic F-68, 1,4 mM DTT, 0,5% DMSO, pH 7,7) u odsustvu ili prisustvu testiranog jedinjenja (10 razblaženih koncentracija) tokom 90 minuta na 30°C. Reakcija se zaustavlja dodavanjem 1 µl 50 mM EDTA rastvora. Dodaju se 2 µl detekcionog rastvora (1,6 µM SA-Xlent® (Cisbio, Codolet, Francuska), 7,4 nM Anti-GST-K® (Eu-označen anti-GST, Cisbio, Codolet, Francuska) u 50 mM HEPES, 800 mM KF, 0,1% BSA, 20 mM EDTA, 0,1% CHAPS, pH 7,0). Nakon 1h inkubacije na sobnoj temperaturi HTRF se meri sa Envision multimod čitačem (Perkin Elmer LAS Nemačka GmbH) pri ekscitacionoj talasnoj dužini od 340 nm (laserski mod) i emisionim talasnim dužinama 615 nm i 665 nm. Utvrđuje se odnos emisionih signala. Upotrebljena puna vrednost je reakcija bez od inhibicije. Farmakološka nula vrednost koja se koristi je XAV-939 (Tocris) u konačnoj koncentraciji od 5 µM. Inhibitorne vrednosti (IC50) se utvrđuju korišćenjem bilo programa Symyx Assay Explorer® ili Condosseo® od GeneData.

Merenje ćelijske inhibicije tankiraze

Pošto su Tankiraze opisane da moduliraju ćelijski nivo Axin2 (Huang et al., 2009; Nature) povećanje Axin2 nivoa se koristi kao očitavanje za utvrđivanje ćelijske inhibicije Tankiraza u Luminex baziranom ogledu.

2

Ćelije ćelijske linije DLD1 karcinoma debelog creva se postave na ploče sa 96 bazenčića sa 1,5x10<4>ćelija po bazenčiću. Sledeći dan, ćelije se tretiraju sa serijskim razblaživanjem testiranog jedinjenja u sedam koraka kao triplikati sa konačnom DMSO koncentracijom od 0,3%. Nakon 24 sata, ćelije se lizuju i pufer lize (20 mM Tris/Hcl pH 8,0, 150 mM NaCl, 1% NP40, 10% Glicerin) i lizati se očiste centrifugiranjem kroz filter ploču 96 bazenčića (0,65µm). Axin2 protein se izoluje iz ćelijskih lizata inkubacijom sa monoklonalnim anti-Axin2 antitelom (R&D Systems #MAB6078) koje je vezano za fluorescentna karboksizrna. Onda se vezani Axin2 specifično detektuje sa poliklonalnim anti-Axin2 antitelom (Cell Signaling #2151) i odgovarajućim PE-fluorescentnim sekundarnim antitelom. Količina izolovanog Axin2 proteina se utvrđuje u Luminex<200>mašini (Luminex Corporation) prema proizvođačkom uputstvu računanjem 100 događaja po bazenčiću. Inhibicija Tankiraze putem testiranih jedinjenja rezultira u visokom nivoima Axin2 što je u direktnoj korelaciji sa povećanjem fluorescence koja se može detektovati. Kako su kontrolne ćelije tretirane samo sa rastvaračem (neutralna kontrola) i sa Tankiraza referentnim inhibitorom IWR-2 (3E-06 M) na koji se upućuje kao kontrolu maksimalnog povećanja Axin2. Radi analize, dobijeni podaci se normalizuju spram netretiranog rastvarača kao kontrole i uklapaju za određivanje EC50 vrednosti upotrebom Assay Explorer softvera (Accelrys).

Opis PARP1 ogleda

Biohemijska aktivnost testiranja PARP-1: Ogled autoparilacije

Ogled autoparilacije se obavlja u dva koraka: enzimske reakcije u kojoj His-označeni Parp-1 transferiše biotinilovanu ADP-riboza/ADP-riboza samoj sebi iz biotinilovanog NAD/NAD kao ko-supstrata i detekcione reakcije gde se analizira vreme potrebno za rešavanje FRET između kriptata označenog sa anti-His antitelom veznom za His oznaku enzima i Xlent® označenog-streptavidina vezanog za ostatak biotin-parilacije. Aktivnost autoparilacije se može detektovati direktno putem povećanja u HTRF signalu.

Ogled autoparilacije se obavlja kao ogled sa 384-bazenčića HTRF® (Cisbio, Codolet, Francuska) formatiran u Greiner-ovim mikrotiter plačama male zapremine nb 384bazenčića. 35 nM His-označenog Parp-1 (humani, rekombinantni, Enzo Life Sciences GmbH, Lorrach, Nemačka) i smeša 125 nM bio-NAD (Biolog, Life science Inst., Bremen, Nemačka) i 800 nM NAD kao ko-supstrat se inkubiraju u ukupnoj zapremini od 6 µl (100 mM Tris/HCl, 4 mM Mg-hlorid, 0,01 % IGEPAL® CA630, 1 mM DTT, 0,5 % DMSO, pH 8, 13 ng/µl aktivirane DNK (BPS Bioscience, Sand Diego, SAD)) u odsustvu ili prisustvu testiranog jedinjenja (10 razblaženih koncentracija) tokom 150 minuta na 23°C. Reakcija se zaustavlja dodavanjem 4 µL Stop/detekcija rastvora (70 nM SA-Xlent® (Cisbio, Codolet, Francuska), 2,5 nM Anti-His-K® (Euoznačen anti-His, Cisbio, Codolet, Francuska) u 50 mM HEPES, 400 mM KF, 0,1 % BSA, 20 mM EDTA, pH 7,0). Nakon jednog sata inkubacije na sobnoj temperaturi HTRF se meri sa Envision miltimod čitačem (Perkin Elmer LAS Germany GmbH) pri talasnoj dužini ekscitacije od 340 nm (laserski mod) i talasnim dužinama emisije od 615 nm i 665 nm. Utvrđuje se odnos emisionih signala. Puna vrednost koja se koristi je reakcija bez inhibitora. Farmakološka nulta vrednost koja se koristi je Olaparib (LClabs, Woburn, SAD) u konačnoj koncentracii od 1 µM. Inhibitorne vrednosti (IC50) se utvrđuju upotrebom bilo programa Symyx Assay Explorer® ili Condosseo® od GeneData.

Opis TNKS1 i TNKS2 ELISA ogleda

Biohemijska aktivnost testiranja TNKS 1 i 2: aktivnost ELISA (ogled autoparilacije)

Radi analize aktivnost autoparilacije TNKS 1 i 2 obavlja se aktivnost ELISA: U prvom koraku GST označeni TNKS se hvataju na glutationom obloženu ploču. Onda se obavlja ogled aktivnost sa biotinilovanim NAD u odsustvu/prisustvu jedinjenja. Tokom enzimske reakcije GST označeni TNKS transferišu biotinilovanu ADP-ribozu samim sebe iz biotinilovanog NAD kao ko-supstrata. Za detekciju dodaje se streptavidin-HRP konjugat koji se vezuje za biotinilovane TNKS i time se hvata za ploče. Količina biotinilovanih resp. autopariliranih TNKS se detektuje sa luminiscentnim supstratom za HRP. Nivo luminiscentnog signala je u direktnoj korelaciji sa količinom autopariliranih TNKS i prema tome sa aktivnošću TNKS.

Aktivnost ELISA se obavlja na glutationom obloženim mikrotiter pločama sa 384 bazenčića (Express capture Glutathione obložena ploča, Biocat, Heidelberg,

4

Nemačka). Ploče se prethodno ekvilibrišu sa PBS. Onda se ploče inkubiraju sa 50 µl 20 ng/bazenčić GST-označenim Tnks-1 (1023-1327 aa, pripremljeno u kući), i posebno GST-označenim Tnks-2 (873-1166 aa, pripemljeno u kući) u oglednom puferu (50 mM HEPES, 4 mM Mg-hlorid, 0,05% Pluronic F-68, 2 mM DTT, pH 7,7) preko noći na 4°C. Ploče se operu 3 puta sa PBS-Tween-30. Bazenčići se blokiraju inkubacijom na sobnoj temperaturi tokom 20 minuta sa 50 µl blokirajućeg pufera (PBS, 0,05 % Tween-20, 0,5 % BSA). Nakon toga se ploče operu 3 puta sa PBS-Tween-20. Enzimska reakcija se obavlja u 50 µl reakcionom rastvoru (50 mM HEPS, 4 mM Mg-hlorid, 0,05 % Pluronic F-68, 1,4 mM DTT, 0,5% DMSO, pH 7,7) sa 10 µM bio-NAD (Biolog, Life science Inst., Bremen, Nemačka) kao ko-supstratom u odsustvu ili prisustvu testiranog jedinjenja (10 razblaženih koncentracija) tokom jednog sata na 30°C. Reakcija se zaustavlja 3 puta pranjem sa PBS-Tween-20. Radi detekcije se dodaju 50 µl 20ng/µl Streptavidn, HRP konjugat (MoBiTec, Gottingen, Nemačka) u PBS/0,05%Tween-20/0,1%BSA i ploče se inkubiraju 30 minuta na sobnoj temperaturi. Nakon tri puta pranja sa PBS-Tween-20 dodaje se 50µl rastvora SuperSignal ELISA Femto Maximum osetljivosti supstrat (ThermoFisherScientific (Pierce), Bonn, Nemačka). Nakon 1 minut inkubacije na sobnoj temperaturi signali luminiscence se mere sa Envision multimode čitačem (Perkin Elmer LAS Germany GmbH) pri 700 nm. Puna iskorišćena vrednost je reakcija bez inhibitora. Farmakološka nulta vrednost koja se koristi je XAV-939 (Tocris) u konačnoj koncentraciji od 5 µM. Inhibitorne vrednosti (IC50) se utvrđuju upotrebom bilo programa Symyx Assay Explorer® ili Condosseo® od GeneData.

U gornjem i donjem tekstu, sve temperature su naznačene u °C. U sledećim primerima, „konvencionalni rad“ znači: voda je dodata ukoliko je neophodno, pH je podešen, ukoliko je neophodno, do vrednosti između 2 i 10, u zavisnosti od konstitucije krajnjeg proizvoda, smeša je ekstrakovana sa etilacetatom ili dihlorometanom, faze su odvojene, organska faza je osušena preko natrijum sulfata i isparava, a ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu i/ili putem kristalizacije.

<1>H NMR se beleži na Bruker 400 ili 500 mHz spektrometru, korišćenjem preostalog signala deuterijumizovanog rastvarača kao interne reference. O hemijskim pomeranjima ( δ) se izveštava u ppm u odnosu na preostali signal rastvarača ( δ = 2,49 ppm za<1>H NMR u DMSO-d6).<1>H NMR podaci su dati kako sledi: hemijsko pomeranje (mnogostrukost, konstante sparivanja i broj vodonika). Mnogostrukost je data skraćenicama kako sledi: s (singlet), d (dublet), t (triplet), q (kvartet), m (multiplet), br (široko).

HPLC/MS uslovi A

kolona: Chromolith Performance ROD RP-18e, 50 x 4,6 mm<2>

gradijent: A:B = 96:4 do 0:100 u 3,4 minuta

brzina protoka: 2,40 ml/min

eluent A: voda 0,05 % mravlja kiselina

Eluent B: acetonitril 0,04 % mravlja kiselina

talasna dužina: 220 nm

masena spektroskopija: pozitivni mod

Primer 1

Sinteza 6-p-tolil-7H-imidazo[1,5-a]pirazin-8-ona („A1“)

1.1 Etil estar (Z)-3-dimetilamino-2-izocijano-akrilne kiseline

Etil izocijanoacetatu (3,22 mL, 29,44 mmol) se doda terc-butoksi-bis(dimetilamino)metan (12,16 mL, 58,88 mmol) i smeša se meša 14 sati pod argonom na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša isparava do suvog stanja i ostatak (5,6 g (98%), mrko ulje) se koristi u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja;

HPLC-MS: Rt= 1,64; [M+H] 169.

1.2 Etil estar 1-benil-1H-imidazol-4-karboksilne kiseline

Etil estru (Z)-3-dimetilamino-2-izocijano-akrilne kiseline (5,6 g, 28,97 mmol) se doda benzilamin (3,48 mL, 31,86 mmol) i reakciona smeša se meša na 70°C 14 sati. Reakciona smeša se koncentriše i ostatak se prečisti fleš hromatografijom (eluent: DCM-metanol). Željene frakcije se kombinuju i isparavaju do suvog stanja da se dobije 3,93 g (57%), mrko ulje; HPLC-MS: Rt= 1,72; [M+H] 231.

1.3 Amid 1-benzil-1H-imidazol-4-karboksilne kiseline

Etil estar 1-benzil-1H-imidazol-4-karboksilne kiseline (3,93 g, 1.7.07 mmol) i amonijum hlorid (0,27 g, 5,12 mmol) se tretiraju sa rastvorom amonijum hidroksida (32 %, 45 mL) i mešaju se u autoklavu na 105°C 14 sati. Reakcina smeša se ohladi do sobne temperature, talog se izdvaja filtriranjem, opere se sa vodom i osuši na 50°C in vacuo; prinos: 2,13 g (61%). HPLC-MS: Rt= 1,30; [M+H] 202.

1.4 2-Benzil-8-okso-6-p-tolil-7,8-dihidro-imidazo[1,5-a]pirazin-2-ijum bromid

Amid 1-benzil-1H-imidazol-4-karboksilne kiseline (500 mg, 2,49 mmol) i 2-bromo-1-ptolil-etanon (635,3 mg, 2,98 mmol) se rastvore u DMF/CH3CN – 3/7 (10 mL) i mešaju se na 90°C 14 sati. Reakciona smeša se ohladi do sobne temperature, talog se izdvaja filtriranjem, opere se sa dietiletrom i osuši; prinos: 452 mg (46%). HPLC-MS: Rt= 1,43; [M] 316.

1.5 6-p-Tolil-7H-imidazo[1,5-a]pirazin-8-on („A1“)

Smeša 2-benzil-8-okso-6-p-tolil-7,8-dihidro-imidazol[1,5-a]pirazin-2-ijum bromida (451,0 mg, 1,138 mmol) i imidazola (3,87 g, 56,90 mmol) se zagreva pod atmosferom azota do 175°C i mesa se 5 sati. Reakciona smeša se ohladi i sipa na led. Talozi se filtriraju sukcijom, operu sa dietiletrom i osuše; prinos: 141 mg (55%); HPLC-MS: Rt = 1,50; [M+H] 226;

<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ = 10,93 (s, 1H), 8,25 (d, J = 0,9 Hz, 1H), 7,77 (s, 1H), 7,74 (s, 1H), 7,59 – 7,54 (m, 2H), 7,31 – 7,26 (m, 2H), 2,36 (s, 3H).

Sledeći primeri se pripremaju analogno:

6-(4-terc-Butil-fenil)-7H-imidazo[1,5-a]pirazin-8-on (“A2”)

Prinos: 13,5 mg (11%); HPLC-MS: Rt = 1,97; [M+H] 268;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ = 10,92 (s, 1H), 8,27 (s, 1H), 7,78 (s, 1H), 7,75 (s, 1H), 7,64 – 7,58 (m, 2H), 7,53 – 7,47 (m, 2H), 1,31 (s, 9H).

6-(4-Trifluorometil-fenil)-7H-imidazo[1,5-a]pirazin-8-on (“A3”)

Prinos: 39,5 mg (20%); HPLC-MS: Rt = 1,75; [M+H] 280;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ = 11,15 (s, 1H), 8,33 (s, 1H), 7,96 – 7,80 (m, 6H).

Primer 4

Sinteza 6-[4-(1-metil-1H-pirazol-4-il)-fenil]-7H-imidazo[1,5-a]pirazin-8-ona („A4“)

4.1 6-(4-Bromo-fenil)-7H-imidazo[1,5-a]pirazin-8-on

Prinos: 1,6 g (98%); HPLC-MS: Rt = 1,65, [M+H] 291;

4.2 6-[4-(1-Metil-1H-pirazol-4-il)-fenil]-7H-imidazo[1,5-a]pirazin-8-on

6-(4-Bromo-fenil)-7H-imidazol[1,5-a]pirazin-8-on (primer 4, 150,0 mg, 0,517 mmol), 1-metil-4-(4,4,5,5-tetrametil-[1,3,2]dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol (118,3 mg, 0,569 mmol) i natrijum hidrogen karbonat (52,1 mg, 0,620 mmol) se suspenduju u DMF/voda – 2/1 (1,5 mL), speru sa azotom i zagreju do 40°C. Doda se bis(trifenilfosfin)-paladijum(II)-hlorid (10,5 mg, 0,015 mmol) i reakciona smeša se zagreje do 80°C 14 sati. Temperatura se podiže do 90°C i reakcina smeša se meša dodatnih 5 sati. Reakciona smeša se razblaži sa vodom. Rezultirajući talog se filtrira sukcijom i prečisti fleš hromatografijom; prinos: 17 mg (11%); HPLC-MS: Rt = 1,40; [M+H] 292;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ = 10,82 (brs, 1H), 8,21 (s, 2H), 7,93 (s, 1H), 7,80 (s, 1H), 7,73 – 7,61 (m, 5H), 3,87 (s, 3H).

Primer 5

Sinteza 6-(4-hidroksimetil-fenil)-7H-imidazo[1,5-a]pirazin-8-ona („A5“)

5.1 Metil estar 4-(8-okso-7,8-dihidro-imidazo[1,5-a]pirazin-6-il)-benzojeve kiseline

4

U autoklavu, rastvor 6-(4-bromo-fenil)-7H-imidazo[1,5-a]pirazin-8-ona (500 mg, 1,723 mmol) I trietilamina (260 mg, 2,569 mmol) u metanol/toluenu – 1/1 (16 mL) se spere sa azotom. Dodaju se (1,1’-bis(difenil-fosfino)-ferocen)dihloropaladijum(II), dihlorometan (43 mg, 0,053 mmol) i 1,1-bis-(difenilfosfino)-ferocen (39 mg, 0,070 mmol). Onda se autoklav napuni sa ugljen monoksidom i zagreva do 100°C. Autoklav se održava na ovoj temperature 6 sati sa pritiskom ugljen monoksida od 2 – 4 bara. Autoklav se dovodi do atmosferskog pritiska. Čvrsti talog se izdvaja filtriranjem sukcijom, opera se sa metanolom i osuši pod vakuumom; prinos: 314 mg (68%), HPLC-MS: Rt = 1,47; [M+H] 270.

5.2 6-(4-Hidroksimetil-fenil)-7H-imidazo[1,5-a]pirazin-8-on

Metil estar 4-(8-okso-7,8-dihidro-imidazo[1,5-a]pirazin-6-il)-benzojeve kiseline (100 mg, 0,371 mmol) se suspenduje u THF (5 mL) i tretira sa litijum aluminijum hidridom (2,0 mol u THF, 0,371 mL, 0,743 mmol) i meša se na ambijentalnoj temperaturi 14 sati. Reakcina smeša se stiđa sa malom količinom metanola, zakiseli sa 1 mL 1N hlorovodonične kiseline i filtrira. Filtrat se ekstrakuje tri puta sa dihlorometanom, kombinovani organski slojevi se operu sa vodom i slanim rastvorom, osuše preko natrijum sulfata, filtriraju i isparavaju do suvog stanja. Vodeni sloj isparava do suvog stanja. Kombinovani ostatci se prečiste hromatografijom; prinos: 55 mg (61%); HPLC-MS: Rt = 1,05; [M+H] 242;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ = 10,96 (s, 1H), 8,27 (s, 1H), 7,79 – 7,74 (m, 2H), 7,66 – 7,61 (m, 2H), 7,45 – 7,37 (m, 2H), 5,25 (t, J = 5,7 Hz, 1H), 4,55 (d, J = 5,7 Hz, 2H).

Primer 6

Sinteza 6-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-fenil]-7H-imidazo[1,5-a]pirazin-8-ona („A6“)

Metil estar 4-(8-okso-7,8-dihidro-imidazo[1,5-a]pirazin-6-il)-benzojeve kiseline (70 mg, 0,252 mmol) se suspenduje u THF (4 mL), doda se cerijum hlorid (68,4 mg, 0,277 mmol) i smeša se meša 1 sata na ambijentalnoj temperaturi. Doda se metilmagnezijum hlorid (3M u THF, 0,39 mL; 1,059 mmol) i reakciona smeša se meša 1 sat na ambijentalnoj temperaturi.

Reakciona smeša se stiša sa 5% limunskom kiselinom. Formirani talog se izdvaja filtriranjem i filtrat se koncentriše. Formirani talog se izdvaja filtriranjem sukcijom i osuši; prinos: 50 mg (74%); HPLC-MS: Rt = 1,30; [M+H] 270;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ = 10,92 (s, 1H), 8,31 (s, 1H), 7,82 (s, 1H), 7,76 (s, 1H), 7,64 – 7,51 (m, 4H), 5,14 (s, 1H), 1,44 (s, 6H).

Primer 7

Sinteza 6-(4-terc-butil-fenil)-3-metil-7H-imidazo[1,5-a]pirazin-8-ona („A7“)

7.1 Etil estar 2-metil-1H-imidazol-4-karboksilne kiseline

2-Metil-1H-imidazol-4-karboksilna kiselina (1,43 g; 11,299 mmol) se rastvori u etanolu (90,0 mL). Doda se HCl u dioksanu (4M, 7,50 mL) i smeša se zagreva na 90°C 18 sati. Rastvor se koncentriše. Ostatak se podeli između etilacetata i zasićenog rastvora NaHCO3. Vodeni sloj se ekstrakuje dva puta sa etilacetatom. Kombinovani organski slojevi se operu sa slanim rastvorom i osuše preko Na2SO4, filtriraju i isparavaju do suvog stanja; prinos: 1,43 g (82%).

7.2 Etil estar 1-benzil-2-metil-1H-imidazol-4-karboksilne kiseline

Rastvoru etil estra 2-metil-1H-imidazol-4-karboksilne kiseline (1,43 g; 9,276 mmol) u acetonitrilu (80 mL) doda se cezijum karbonat (6,04 g; 18,551 mmol). Benzil bromid (1,59 g; 9,276 mmol) se doda ukapanjem i reakciona smeša se meša na sobnoj temperaturi 14 sati. Reakciona smeša se koncentriše in vacuo, razblaži sa vodom i ekstrakuje dva puta sa etilacetatom. Kombinovani organski slojevi se osuše preko natrijum sulfata, filtriraju i isparavaju do suvog stanja. Uljani ostatak se koristi u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja; prinos: 940 mg (29%).

7.3 1-Benzil-2-metil-1H-imidazol-4-karboksilni amid

4

Etil estar 1-benzil-2-metil-1H-imidazol-4-karboksilne kiseline (300,0 mg, 1,228 mmol) i amonijum hlorid (20,0 mg, 0,368 mmol) se zagreju u autoklavu u rastvoru amonijum hidroksida (32%, 20 mL) na 105°C 4 sata. Reakciona smeša se ohladi do sobne temperature i isparava do suvog stanja. Ostatak se koristi u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja; prinos: 132 mg (50%).

7.4 6-(4-terc-Butil-fenil)-3-metil-7H-imidazo[1,5-a]pirazin-8-on

Amid 1-benzil-2-metil-1H-imidazol-4-karboksilne kiseline (69,0 mg; 0,321 mmol) i 1-(4-terc-butil-fenil)-2-hloro-etanon (81,0 mg; 0,385 mmol) se rastvore u DMF (1 mL) i acetonitrilu (3 mL) i zagrevaju se u mikrotalasnom aparatu (CEM) na 160°C 6 sati. Reakciona smeša se koncentriše, razblaži sa vodom i ekstrakuje 3 puta sa etilacetatom. Kombinovani organski slojevi se operu sa vodom i slanim rastvorom, osuše preko natrijum sulfata, filtriraju i isparavaju do suvog stanja. Uljani ostatak se prečisti hromatografijom; prinos: 11,0 mg (12%); HPLC-MS: Rt = 1,85; [M+H] 282;<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ = 10,82 (s, 1H), 7,69 – 7,63 (m, 3H), 7,53 – 7,46 (m, 3H), 2,57 (s, 3H), 1,32 (s, 9H).

Primer 8

Sinteza 6-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-fenil]-3-metil-7H-imidazo[1,5-a]pirazin-ona („A8“)

8.1 6-(4-Bromo-fenil)-3-metil-7H-imidazo[1,5-a]pirazin-8-on

Priprema se kako je opisano za primer 7 (korak 7.4); prinos: 83,0 mg (33%); HPLC-MS: Rt = 1,57; [M+H] 304-307.

8.2 Metil estar 4-(3-metil-8-okso-7,8-dihidro-imidazo[1,5-a]pirazin-6-il)-benzojeve kiseline

Priprema se kako je opisano u primeru 5 (korak 5.1); prinos: 37,0 mg (49%); HPLC-MS: Rt = 1,40; [M+H] 284.

8.3 6-[4-(1-Hidroksi-1-metil-etil)-fenil]-3-metil-7H-imidazo[1,5-a]pirazin-on („A8“)

Priprema se kako je opisano u primeru 6; prinos: 15,0 mg (40%); HPLC-MS: Rt = 1,24; [M+H] 284;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ = 10,82 (s, 1H), 7,72 – 7,62 (m, 3H), 7,60 – 7,46 (m, 3H), 5,07 (s, 1H), 2,57 (s, 3H), 1,45 (s, 6H).

Farmakološki podaci

4

Tabela 1 Inhibicija tankiraza jedinjenja formule I

Tabela 2 Inhibicija tankiraza jedinejnja formule I

Sledeći primeri se odnose na medikamente:

Primer A: Bočice za ubrizgavanje

Rastvor 100 g aktivnog sastojka formule I i 5 g dinatrijum vodonikfosfata u 3 L bidestilovane vode se podesi na pH 6,5 upotrebom 2 N hlorovodonične kiseline, sterilno se filtrira, transferiše u bočice za ubrizgavanje, liofiliše pod sterilnim uslovima i zapečati pod sterilnim uslovima. Svaka bočica za ubrizgavanje sadrži 5 mg aktivnog sastojka.

Primer B: Supozitorije

Smeša 20 g aktivnog sastojka formule I sa 100 g soja lecitina i 1400 g kakaovog ulja se istopi, sipa u modle i dopusti se da se ohlade. Svaka supozitorija sadrži 20 mg aktivnog sastojka.

4

Primer C: Rastvor

Rastvor se priprema od 1 g aktivnog sastojka formule I, 9,38 g NaH2PO4 · 2 H2O, 28,48 g Na2HPO4 · 12 H2O i 0,1 g benzalkonijum hlorida u 940 ml bidestilisane vode. Vrednost pH se podesi na 6,8, i rastvor se naparavi do 1 L i steriliše zračenjem. Ovaj rastvor može biti upotrebljen u obliku kapi za oči.

Primer D: Mast

500 mg aktivnog sastojka formule I se meša sa 99,5 g Vazelina pod aseptičnim uslovima.

Primer E: Tablete

Smeša 1 kg aktivnog sastojka formule I, 4 kg laktoze, 1,2 kg krompirovog skroba, 0,2 kg talka i 0,1 kg magnezijum stearata se presuje na konvencionalan način da se dobiju tablete na takav način da svaka tableta sadrži 10 mg aktivnog sastojka.

Primer F: Dražeje

Tablete se presuju analogno Primeru E i potom oblažu na konvencionalan način sa oblogom saharoze, krompirovog skroba, talka, tragakanta i boje.

Primer G: Kapsule

2 kg aktivnog sastojka formule I se uvodi u tvrde želatinske kapsule na konvencionalan način tako što svaka kapsula sadrži 20 mg aktivnog sastojka.

Primer H: Ampule

Rastvor 1 kg aktivnog sastojka formule I u 60 L bidestilovane vode se sterilno filtrira, transferiše u ampule, liofiliše pod sterilnim uslovima i začepi pod sterilnim uslovima. Svaka ampula sadrži 10 mg aktivnog sastojka.

4

Claims (11)

1. PATENTNI ZAHTEVI 1. Jedinjenja formule I

   naznačena time, što R<1>označava, H, ili metil, R<2>označava A ili Het, A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1-8 C-atoma, pri čemu jedna ili dve nesusedne CH- i/ili CH2-grupe mogu biti zamenjene sa N- ili O-atomima i/ili pri čemu 1-7 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F ili Cl, Het označava pirmidil, piridil, piridazinil, pirazinil, piperidinil, pirolidinil, pirazolil, tiazolil, imidazolil, furanil, tiofenil, pirolil, oksazolil, triazolil, oksadiazolil ili tiadiazolil, gde je svaki od njih nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa Hal, A, CN, OH i/ili OA. Hal označava F, Cl, Br ili I, pod uslovom da, ukoliko je R<1>H, onda R<2>nije 4-OMe, i njihove farmaceutski prihvatljive soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama.
2. 2. Jedinjenja prema Zahtevu 1, naznačena time, što u njima 4 A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1-8 C-atoma, pri čemu jedna ili dve nesusedne CH2-grupe mogu biti zamenjene O-atomima i/ili pri čemu 1-3 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F, i njihovi farmaceutski prihvatljivi solvati, soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama.
3. 3. Jedinjenja prema Zahtevu 1 ili 2, naznačena time, što u njima Het označava pirimidil, piridil, piridazinil, pirazinil, piperidinil, pirolidinil, pirazolil, tiazolil, imidazolil, furanil, tiofenil, pirolil, oksazolil, triazolil, oksadiazolil ili tiadiazolil, gde je svaki od njih nesupstituisan ili monosupstituisan sa A, i njihovi farmaceutski prihvatljivi solvati, soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama.
4. 4. Jedinjenja prema Zahtevu 1, naznačena time, što u njima R1 označava H ili metil, R2 označava A ili Het, A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1-8 C-atoma, pri čemu jedna ili dve nesusedne CH2-grupe mogu biti zamenjene O-atomima i/ili pri čemu 1-3 H-atoma može biti zamenjeno sa F, Het označava pirimidil, piridil, piridazinil, pirazinil, piperidinil, pirolidinil, pirazolil, tiazolil, imidazolil, furanil, tiofenil, pirolil, oksazolil, triazolil, oksadiazolil ili tiadiazolil, gde je svaki od njih nesupstituisan ili monosupstituisan sa A i njihovi farmaceutski prihvatljivi solvati, soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama.
5. 5. Jedinjenja prema Zahtevu 1, naznačena time, što su odabrana od grupe 4

   i njihovi farmaceutski prihvatljivi solvati, soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama.
6. 6. Postupak za pripremanje jedinjenja formule I prema Zahtevima 1-5 i njihovih farmaceutski prihvatljivih soli, solvata, tautomera i stereoizomera, naznačen time, što je jedinjenje formule II

   u kojem R<1>i R<2>imaju značenja naznačena u Zahtevu 1, debenzilovano i/ili je baza ili kiselina formule I konvertovana u jednu od svojih soli.
7. 7. Medikamenti, naznačeni time, što sadrže bar jedno jedinjenja formule I prema Zahtevu 1 i/ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvate, tautomere i stereoizomer, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i opciono farmaceutski prihvatljiv nosač, ekscipient ili tečni nosač.
8. 8. Jedinjenja formule I prema Zahtevu 1 i njihove farmaceutski prihvatljive soli, solvati, tautomer i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama, naznačeni time, što služe za upotrebu u lečenju i/ili prevenciji kancera, multiple skleroze, kardiovaskularnih bolesti, povrede centralnog nervnog sistema i različitih oblika inflamacije.
9. 9. Jedinjenja za upotrebu prema Zahtevu 8, naznačena time, što služe za tretman i/ili prevenciju bolesti odabranih od grupe kancer glave, vrata, oka, usta, grla, jednjaka, bronhija, grkljana, ždrela, grudi, kosti, pluća, debelog creva, rektuma, stomaka, prostate, mokraćne bešike, materice, cerviksa, dojke, jajnika, testisa i drugih reproduktivnih organa, kože, tiroide, krvi, limfnih čvorova, bubrega, jetre, pankreasa, mozga, centralnog nervnog sistema, čvrsti tumori i u krvi nastali tumore.
10. 10. Medikamenti, naznačeni time, što sadrže bar jedno jedinjenje formule I prema Zahtevu 1 i/ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, solvate i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i bar još jedan dalji medikament kao aktivni sastojak.
11. 11. Pribor (set), naznačen time, što sadrži u odvojenim pakovanjima (a) efektivnu količinu jedinjenja formule I prema zahtevu 1 i/ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, solvate i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i (b) efektivnu količinu daljeg medikamenta kao aktivnog sastojka. Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5 1