RS57205B1 - Metod za proizvodnju glinene paste sa vodom - Google Patents

Description

METOD ZA PROIZVODNJU GLINENE PASTE SA VODOM

Opis

Oblast tehnike na koju se pronalazak odnosi

[0001] Predstavljeni pronalazak se odnosi na polje proizvodnje keramičkih proizvoda, posebno 5 onih koje se koriste u građevini.

Poznato stanje tehnike

[0002] U području keramičke industrije, razrada procesa za keramičke proizvode od gline i drugih sirovina je poznata. Ovaj proces obično podrazumeva mlevenje i formiranje mokre paste, poznat kao rastvor gline i vode (barbotine). Navedena pasta se tada izlaže

10 temperaturnom tretmanu koji izaziva seriju hemijskih reakcija između polisilikata (silikati i alumosilikati) koji se nalaze u glini. Kada glina ne sadrži dovoljno polisilikata, neophodno ju je pomešati sa glinama bogatim sa ovim sadržajem, kako bi se dobio željeni kvalitet krajnjeg proizvoda u smislu upijanje vode, tvrdoća, boja, kapilarnost, sadržaj kalcijumovog oksida CaO, itd. Isto tako, moguće je poboljšati kvalitet krajnjeg proizvoda dodavanjem drugih 15 jedinjenja koja se mogu sastojati, na primer, od organskih materijala poput slame, polietilena, proizvoda na bazi nafte, antracita, papirne pulpe i sl.

[0003] Jedno od glavnih ograničenja procesa proizvodnje keramičkih proizvoda proizlazi iz velikog dela vremena potrebnog za sušenje materijala, koje je opet uzrokovano niskim temperaturama koje su potrebne kako bi se sprečile potencijalne pukotine ili pukotine od 20 formiranja. Isto tako, dodatni nedostatak ovog procesa je da temperatura pečenja mora biti vrlo visoka kako bi se dobila mehanička svojstva (kao što su tvrdoća, apsorpcija vode itd.), potrebna za konačni proizvod. Ove temperature iznad 900° C uzrokuju raspadanje karbonata na ugljen dioksid (CO2) i kalcijum oksid (CaO). Deo kalcijum oksida reaguje sa silikatima i ugljen dioksid (CO2) se otpušta u atmosferu. Na taj način, kao rezultat dekompresije

25 karbonata, oko polovine njihove mase je izgubljena u obliku CO2koji se otpušta u atmosferu.

U zavisnosti od ukupne količine karbonata u glini, to dovodi do značajnog gubitka težine finalnog proizvoda. Zato, na primer, kada karbonati predstavljaju 15% u težini od gline, gubitak ukupne težine uzrokovan razgradnjom karbonata je oko 7%.

[0004] Najbliža pozadina za predstavljeni izum je međunarodna aplikacija WO2008/017082. U ovoj aplikaciji opisana je metoda za pripremu glinenih proizvoda, ova metoda podrazumeva dodavanje 10% do 20% inertnog materijala, u koji se prethodno dodaje 1% natrijum silikata, a zatim u tu smesu sa glinom sledi dodavanje 0,4% fosforne kiseline.

5 [0005] Od sada, poboljšani postupak, u odnosu na prethodni metod, predstavlja predmet ovog izuma, temelji se na korišćenju rastvorive baze, koja je po mogućnosti natrijum hidroksid. To omogućuje izmenu kiselosti suspenzije vode i gline (slip, barbota), dok sprečavanje taloženja hidratisanog natrijum silikata (takođe poznatog kao vodeno stakla). Time se sprečava kristalizacija silikatne kiseline [SiO2(H2On], koja onemogućava stvaranje 10 polisilikata.

[0006] Konačni cilj izuma je, uspešna izmena svojstava konvencionalnih glina u skladu sa zahtevima trenutnih procesa, čime će se izbeći mogućnosti modifikovanja tehnologije koja se koristi u procesu. Rezultat je smanjena potrošnja energije tokom procesa, a takođe poboljšavanje mehaničkih svojstava konačnog proizvoda.

15 [0007] Dodatno, cilj metoda predstavljenog izuma je posebno pogodan za proizvodnju keramičkih proizvoda pečenjem. Generalizovano govoreći, uobičajeni postupci pečenja gline uključuju samo jedno pečenje (monocottura) ili dva pečenja (bicottura). Jedna od prednosti ovog metoda/pronalaska je to da je pogodna za obe vrste pečenja. Kada se proizvod peče dva puta, temperatura na kojoj je prvo provedeno pečenje se smanjuje na temperaturu 20 između 350 i 650 ° C. Temperatura drugog pečenja, međutim, samo varira u smislu vremena; temperatura nije promenjena zbog temperatura propisanih glazurama. Osim toga, biocottura (dva pečenja) se koristi kada je visok procenat organskih jedinjenja u glini, kako bi se sprečila deformacija glinenih biskvita (naduvavanje), a dodatno i za defekte konačnih proizvoda nastalih degasifikacijom koja se dešava tokom procesa. Ovi nedostaci ne samo da 25 uzrokuju duže cikluse prvog pečenja i uzrokuju bubrenje pečene glina, već mogu i onemogućiti korišćenje gline bogate karbonatima i organskim jedinjenjima, kad ona čine više od 30% po težini mešavine gline. Ovaj pronalazak/metod omogućava rešavanje navedenih problema, kao i degasifikaciju keramičke paste bez uzrokovanja oštećenja u konačnom proizvodu. To omogućava korištenje gline bogate karbonatima i organskim materijalom, bez potrebe da se mešaju s drugim vrstama gline ili potrebe za promenom mineralnih sastava sirovina u procesu. Isto tako, zahvaljujući poboljšanim mehaničkim svojstvim, moguće je dobiti tanje keramičke proizvode, po mogućnosti pločice, što zauzvrat smanjuje troškove nastale iz procesa rezanja, dok su istovremeno poboljšana mehanička 5 svojstva konačnog proizvoda.

Kratko izlaganje suštine pronalaska

[0008] Prvi cilj ovog pronalaska je metod za proizvodnju vodene glinene paste (slip), koji se sastoji od sledećih koraka:

a) priprema suspenzije gline i vode kroz mokro mlevenje, po mogućnosti koristeći 10 barem jedan mlin. Razmera gline i vode koja se koristi u suspenziji će po mogućnosti biti između 100:40 i 100:70. Najbolje po mogućnosti da odnos gline i vode bude 100:62;

b) Dodavanje fosforne kiseline (H3PO4) u suspenziju gline i vode dobivene u prethodnom koraku i nakon toga dodatno mlevenje. Fosforna kiselina (H3PO4) 15 reaguje s karbonatima u smesi i smanjuje pH vrednost ispod 7;

c) slijedeći korak (b), Dodavanje jedne rastvorive baze, po mogućnosti natrijum hidroksid i naknadno mlevenje dobivene smese. To povećava pH vrednost suspenzije iznad 8 i po mogućnosti do pH vrednosti između 9 i 10;

d) nakon prethodnog koraka (c), dodavanje hidratizovanog natrijum silikata [(Na2O)n20 (SiO2)m(H2O)k] i naknadno mlevenje dobivene smese. Zbog povećanja pH vrednosti usled dodavanja NaOH, hidratizovani natrijum silikat ostaje u vodenom rastvoru, sprečavajući svoje taloženje kao silikatne kiseline kristala [SiO2 (NH2O) n]. Vodena glinena pasta, poznata kao “slip” je tako dobijena.

[0009] Za potrebe ovog patenta, glina podrazumeva mešavinu agregata hidratizovanog 25 aluminijum silikata nastalog raspadanjem minerala aluminijuma. U slučaju kada gline sadrže manje od 3% masenog udela karbonata, metod može takođe uključivati početni korak u kojem se dodaju karbonati, po mogućnosti putem mešanja odabrane gline sa barem jednom glinom bogatom karbonatima, po mogućnosti krečnjakom [ CaCO3].

[0010] Nadalje, u koraku (a) metode za pripremu suspenzije gline i vode, moguće je koristiti barem jedan deflocculant, po mogućnosti natrijum tripolifosfat. Količina deflocculant-a koji 5 se dodaje u suspenziju zavisi od vrsti gline koja se koristi. Ova količina može se kretati između 0,18% i 0,32% računato po relativnoj ukupnoj težini.

[0011] Poželjno je da odnos SiO2/Na2O hidratizovanog natrijum silikata [(Na2O)n(SiO2)m(H2O)k] bude najmanje 3.0 w/w ili najveći dostupni. Na taj način, čak i ako je procenat SiO2po mogućnosti najveći moguć, navedeni procenat ne može biti ograničen, jer bilo koji 10 industrijski dostupan procenat se može koristiti. Sadržaj SiO2u hidratu natrijum silikata će biti oko 30% po težini. U jednom određenom izvođenju pronalaska, u kojem se mlevenje odvija u mokrim uslovima, hidratisani natrijum silikat [(Na2O)n(SiO2)m(H2O)k] može se koristiti u obliku čvrstih kristala. Isto tako, natrijum hidroksid može se koristiti u oba rešenja u obliku pahuljica (u ovom slučaju, pod uslovom da se mlevenje odvija u mokrim uslovima).

15 [0012] Fosforna kiselina (H3PO4) koja se koristi u ovom metodu posebno se može sastojati od fosforne kiseline industrijskog kvaliteta, sa 75% v koncentracijom. Po mogućnosti razmera težine rastvora fosforne kiseline i hidriratisanog natrijum silikata je između 1:1 (w/w) i 1:5 (w/w), razmer 1:3 (w/w) se posebno preferira.

[0013] Što se tiče natrijum hidroksida, kao što je opisano iznad, može se koristiti u oba 20 oblika kao kaustična soda pahuljice (kod mokrog mlevenja) i u vodenom rastvoru, po mogućnosti se koristi u vodenom rastvoru na 50%. Uopšteno, količina natrijum hidroksida koja se koristi zavisi od procenta fosforne kiseline, odnos i razmer 1:1 (w/w) se posebno preferira. Tačnu količinu NaOH utvrđuje se, u svakom slučaju, od katjonskog i anjonskog kapaciteta gline.

25 [0014] Dodavanjem NaOH pre dodavanja hidratizovanog natrijum silikata, moguće je sprečiti taloženja navedenog jedinjenja (hidratizovanog natrijum silikata), tako se dobija pasta vodene gline (slip) s normalnim viskozitetom i sa sadržajem suve materije većim nego od same gline.

[0015] Na taj način pasta vodene gline (slip), koja se može dobiti pomoću prethodne metode, je takođe predmet ovog pronalaska, kao i njeno korišćenje za proizvodnju barem jednog keramičkog proizvoda.

[0016] Isto tako, dodatni predmet izuma je metoda za proizvodnju barem jednog

5 keramičkog proizvoda iz paste vodene gline (slip), koja se može dobiti metodom navedene iznad, u kojem metode karakterizuje i obuhvata sledeće korake:

a) sušenje paste vodene gline (slip), po mogućnosti putem atomizacije;

b) presovanje i pečenje glinene paste dobijene u prethodnom koraku; oblikovanje se preferablino odvija putem presovanja ili ekstruzije.

10 [0017] Kao rezultat dodavanja fosforne kiseline u prethodnim koracima metode, karbonati prisutni u glini reaguju, što dovodi do stvaranja jedinjenja sa dostupnim (rastvorivim) kalcijumovim jonima, navedena jedinjenja su preferabilno (primarni, sekundarni ili tercijarni) kalcijum fosfati. Zbog toga, tokom narednih koraka sušenja i pečenja, fosfati iz gline reaguju, čime se stvaraju razne vrste polifosfata, hidratisani natrijum silikat tada ima pristup

15 kalcijumu u kalcijum fosfatima, čime dolazi do stvaranja (primarnih, sekundarnih i tercijarnih) polisilikata. Prema tome, pečenje se odvija pri temperaturama nižim od 900° C, ove temperature mogu sprečiti ostale karbonate u glinenoj pasti od raspada.

[0018] Na taj način, jedna od prednosti postupka predstavljenog pronalaska je smanjenje temperature sušenja barem 100° C, s obzirom na temperaturu na kojoj se sušenje obično 20 odvija. Slično tome, vreme potrebno za završetak koraka sušenja je 1/2 do 2/3 manje od vremena obično potrebnog za sušenje. Vlažnost glinene paste će po mogućnosti biti oko 6% nakon koraka sušenja. Isto tako, izvođenje navedenog metoda pronalaska, takođe može uključivati dodatne korake mlevenja glinene paste, korak posle sušenja i pre pečenja.

[0019] Ako sadržaj vlage u glini ne varira značajno nakon koraka sušenja (preferablino 25 atomiziranjem), može biti korišćena direktno u sledećim koracima oblikovanja i pečenja.

Ipak, ukoliko nije uvek moguće kontrolisati navedeni parametar (vlagu) perfektno tokom dnevnog proizvodnog procesa, u određenom izvođenju pronalaska, moguće je skladištenje glinene paste nakon sušenja, pre oblikovanja i pečenja. Ovo skladištenje može biti u formi silosa i ovaj korak tipično približno traje 24 sata.

[0020] Isto tako, u preferiranom izvođenju pronalaska, pre koraka pečenja, vrši se barem jedno lakiranje i/ili engoba može biti dodata, s ciljem dobijanja ravne, glazirane površine 5 finalnog proizvoda.

[0021] Dodatno, oblikovanje glinene paste pomoću presovanja nakon sušenja, dovodi do proizvoda koji može biti pečen u kratkom vremenskom intervalu na temperaturi od najmanje 100° C nižoj od uobičajene (ova uobičajena temperatura je preko 900° C).

Najprikladnija temperatura pečenja zavisi od vrste proizvoda i korišćenog sirovog materijala 10 (sadržaj gline i sadržaj karbonata).

[0022] Nadalje, objekat pronalaska - keramički proizvod ima poboljšana mehanička svojstva u odnosu na proizvode dobijene korišćenjem konvencionalnog oblikovanja i procesa pečenja. Time je moguće povećanje tvrdoće keramičkih proizvoda od najmanje 30% u odnosu na tvrdoću konvencionalnog proizvoda, kao rezultat formiranja polisilikata tokom 15 procesa.

[0023] Slično tome, gasovi su eliminisani tokom procesa pečenja na temperaturama ispod uobičajene, smanjujući ciklus pečenja značajno te sprečavajući da krajnji proizvod postane deformisan.

[0024] Osim toga, korišćenje keramičkih proizvoda dobijenih na način opisan ovde je 20 objekat ovog pronalaska, a koji se po mogućnosti može koristiti u građevinarstvu. Po mogućnosti, ovi keramički proizvodi se mogu sastojati od, na primer, cigle, crepa, ploča, pločica i porcelana, itd.

Kratak opis slika nacrta

[0025]

25 Slika 1 (FIG 1) predstavlja prednju stranu (lice) keramičkog proizvoda (glazirane pločice) dobijene na konvencionalan način (Esmalglass S.A. marke) (na levoj) i dobijene metodom pronalaska (na desnoj strani);

Slika 2 (FIG 2) predstavlja zadnju stranu keramičkog proizvoda (glazirane pločice) dobijene na konvencionalni način (Esmalglass S.A. marke) (na levoj) i dobijene metodom pronalaska (na desnoj strani);

Slika 3 (FIG 3) predstavlja zadnju stranu keramičkog proizvoda (glazirane pločice) 5 dobijene na konvencionalni način (Quimicer S.A. marke) (na levoj) i dobijene metodom pronalaska (na desnoj strani);

Detaljan opis načina ostvarivanja pronalaska – Primer izvođenja 1

[0026] U nastavku, na način ne limitirajućeg primera, opisano je određeno izvođenje pronalaska. Proizvedene su dve vrste kompozicije:

10 • prvi sastav gline C1 je 100% žuta glina bogata karbonatima (oko 27% po masi, s oko

20% težine od peska);

• drugi sastav gline C2 od mešavine glina i minerala s žutom glinom sadržaja od 27% težine (ukupni procenat karbonata po težini od oko 14%, a otprilike 9% po težini peska).

Za sprovođenje testova, korišćeni su sledeći aditivi:

15 • Dodatak A: natrijum silikat 3.SiO2.Na2O (N°CAS 1344-09-8);

• Dodatak B: Industrijska fosforna kiselina (sa 75% v procenat);

• Dodatak C: natrijum hidroksid NaOH (50% u vodenom rastvoru, na temelju NaOH (CAS br. 1310-73-2)).

Sledeći uzorci pripremljeni su kompozicije C1 i C2 i aditivi A, B i C za testiranje:

20 • Primer 1: 100% žute gline sa dodacima, priprema u laboratoriji pomoću mokrog mlevenja (bez atomiziranja);

• Primer 2: 100% žuta glina, priprema u laboratoriji pomoću mokrog mlevenja (bez atomiziranja);

• Primer 3: Konvencionalna industrijska smesa glina (C2) za proizvodnju zidne pločice, 25 priprema u laboratoriji pomoću mokrog mlevenja (bez atomiziranja);

• Primer 4: Konvencionalna industrijska smesa glina (C2) za proizvodnju zidne pločice, industrijski pripremljena pomoću (atomiziranja) mokrog mlevenja.

Priprema uzorka 1

[0027] U ispitivanjima koja su izvedena, korišćena su 3 kg gline podeljena u tri grupe od po 1 5 kg (u skladu sa specifikacijama laboratorijskog mlina).

[0028] Suspenzija gline i vode je prvi put pripremljena u razmeri suve materije i vode od 100:62. Deflocculant/razmuljivač (natrijum tripolifosfat) je dodat u navedenu suspenziju , po mogućnosti u koncentraciji između 0,18% i 0,32% po težini navedene suspenzije, koja uopšteno zavisi od vrste gline. Nakon dodavanja razmuljivača (deflocculant), smesa je 10 mlevena dva minuta.

[0029] Nakon što je mlin zaustavljen, dodatak B (fosforna kiselina) je dodat u razmeri 0,3% po težini (3 g) i mlevenje je nastavljeno za dodatne tri minute.

[0030] Nakon što je mlin zaustavljen, dodatak C (natrijum hidroksid u vodenom rastvoru: 50%) je dodan na 0,3% težinski (6 g s obzirom da se procenat 0,3% odnosi na procenat suve 15 materije i natrijum hidroksid je prisutan u vodenom rastvoru 50%). Nakon dodavanja, mlevenje je nastavljeno još pet minuta.

[0031] Nakon što je mlin zaustavljen, dodatak A (hidratisani natrijum silikat) je dodat na 0,9% po težini (9 g) i mlevenje je nastavljeno još pet minuta.

[0032] Kada se mlevenje završilo (posle ukupno 15 minuta), pripremljen slip (barbota) je 20 sušen do dobijene vlage od oko 6%. Glinena pasta je nakon toga samlevena pre nego što je presovana.

[0033] Preostali uzorci su pripremljeni putem mlevenja i onda poslati na proces pečenja u industrijskim uslovima . Uzorak 1 je pečen u laboratoriji budući da je bilo nemoguće da se

tako mali uzorci peku u industrijskim uslovima na temperaturi od 600° C.

25 [0034] Rezultati provedenih ispitivanja prikazani su u tablici 1:

Tablica 1

[0035] Na temelju rezultata prikupljenih u tablici 1, može se zaključiti da uzorak 1 nudi: 5 • smanjenje sadržaja karbonata;

• poboljšana mehanička otpornost (u 50% sirovog i pečenog proizvoda u uzorku 1); • smanjen prvi ciklus pečenja, na 600° C;

• mogućnost kreiranja tanjeg proizvoda (pločice), kao i mogućnost značajnog smanjenja ukupnih troškova proizvodnje;

10 • mogućnost sprečavanja nastanka „naduvavanja“ biskvita (pečene glinene paste) i sprečavanje deformiteta krajnjeg proizvoda.

Detaljan opis načina ostvarivanja pronalaska – Primer izvođenja 2

[0036] U ovom drugom primeru, izvedena je proba metode pronalaska na 9000 kg žute gline sa sadržajem vlage od oko 17%.

[0037] Tablica 2 prikazuje podatke o sirovini korišćenoj u ovom metodu:

5

10 [0038] Dodatak C je korišćen kao vodeni rastvor na 50%, gde se 0,3% odnosi na suvu materiju i ukupna težina datog procenta je 42 kg (a ne 21 kg).

[0039] U ovom slučaju, kada je glina uvedena u mlin, dodata je voda i deflocculant / razmuljivač te je tako dobijena smesa mlevena. Tada je dodat dodatak B i mlevenje je nastavljeno za ukupno 30 minuta. Nakon tog perioda mlin je zaustavljen i meren je pH. 15 Dobijene vrednosti su oko 5-6.

[0040] Dodatak C je naknadno dodat. Nakon 30 minuta mlevenja mlin je zaustavljen i meren je pH. Dobijena je vrednost od preko 8. Konačno, dodatak A je dodat. Nakon uzimanja uzoraka za kontrolu viskoziteta, odlučeno je kako se mlevenje nastavlja za dodatnih 3 sata. Rezultati slip-a (barbota) uzorka bili su kako sledi: 1585 g/l u gustoća, 145 g/l odbacivanje, 20 59% suva materija, 7,4% CaCO3. „Odbacivanje“ se odnosi na ostatak slip-a (barbote) nakon prolaska kroz sita (prikazano u tablici 3 ispod). Kada je odbacivanje veće od 100 g/l, potrebno je vratiti slip na dodatno mlevenje do dobijanja optimalne vrednosti manje od 100 g/l.

[0041] Ukupno vreme mlevenja je oko 4 sata (3628 obrtaja u vodenom mlinu). Ovo je velika 25 prednost s obzirom da je uopšteno govoreći, barem 4000 obrtaja u mlinu potrebno u industriji kako bi se dobili zadovoljavajući rezultati. U tom slučaju konačni rezultati nakon mlevenja slip-a (barbote) su kako sledi: 1585 g/l gustoća, 53 sekunde je viskoznost, 94 g/l

odbacivanje, 59% suve materije, 7,4% CaCO3. Viskoznost se određuje pomoću 100 ml slip-a

(barbota) u čaši sa 1 mm – prečnikom otvora. Vreme potrebno za isticanje cele količine slip-

a (barbota) je 53 sekunde, a optimalno je između 47 i 57 sekundi.

5 [0042] Stoga, dobijen slip (barbota) ima odličan viskozitet, odlično ističe iz mlina i dovodi do

vrlo malo ostataka na vibrirajućem situ.

Sušenje slip-a (barbota)

[0043] Nakon što je dobijen mleveni slip, sušenje počinje od atomizacije na temperaturi od 370° C, zato što je smanjena temperatura za 180° C u odnosu na uobičajene temperature. 10 Stoga, dobijeni atomizirani prah je sa prihvatljivom vlagom. Pritisak pumpe tokom atomizacije je bio 24 atmosfere. Tablica 3 prikazuje rezultate dobijene na uzorku atomizirane gline nakon sušenja, pre skladištenja u silosima:

Tablica 3

15 [0044] Isto tako, Tablica 4 prikazuje rezultate dobijene atomizirane gline uzorka uzetog nakon skladištenja u silos za otprilike 24 sata pre presovanja:

Tablica 4

Oblikovanje i pečenje

20 [0045] Presovanje, glaziranje i pečenje je onda testirano na dobijenim keramičkim pastama i upoređivano u odnosu na konvencionalne obe glazure (Esmalglass S.A. marke (sjajni) i Quimicer S.A marke (mat)).

[0046] Presovano je pri standardnom pritisku (270 kg/cm<2>), a sušenje je sprovedeno na temperaturi od 175° C (malo više od konvencionalnih temperature od oko 160° C).

[0047] Dalje, primenjena je engobe, smanjena na 5 g po pločici (od 40 g). Isto tako, iznos dodane glazure je smanjena na 7 g po pločici (od 65 g). U sprovedenim ispitivanjima ustanovljena je veća čvrstoća sirovih i suvih pločica. Tablica 5 prikazuje rezultate:

5 (nastavak)

[0048] Konvencionalni uzorak MM-5 gline je mešavina gline u kojoj procenat žute gline ne

prelazi 30%. Cilj je bio omogućiti korišćenje uzoraka lokalne žute gline sa svojstvima

pogodnim za proizvodnju. Dakle, svojstva žute gline su promenjena da odgovaraju žutoj glini

10 MM-5 uzorka sa smanjenjenjem potrošnje energije i poboljšanim mehaničkim svojstvima.

[0049] Rezultati prikazani u tablici 5 jasno pokazuju, prema varijaciji u procesu presovanja i

varijaciji temperature, da svi dobijeni uzorci odgovaraju standardnim evropskim zahtevima.

Ipak, primećeno je da temperatura od 1060° C ne daje savršeno zategnutu glazuru usled smanjene temperature. Stoga, prema dobivenim rezultatima, najbolji rezultati mogu se dobiti pri temperaturama oko 1000 ° C u smislu očuvanje glazura kao i sprečavanja skupljanja pločica u odnosu na standardne veličine, te sprečavanja potencijalne modifikacije kalupa.

5

Claims (14)

Patentni zahtevi

1. Metod za proizvodnju glinene paste sa vodom, karakterističan po tome što se sastoji od sledećih koraka:

(a) priprema suspenzije gline koja sadrži karbonate i vode uz pomoć mokrog mlevenja, 5 odnos između gline i vode od 100:40 do 100:70 po težini;

b) dodavanje fosforne kiseline u suspenziju gline i vode dobijene u prethodnom koraku i nakon toga mlevenje tako dobijene smese, smanjenje pH vrednosti ispod 7;

c) sledeći korak (b), dodavanje jedne topljive baze i naknadno mlevenje tako dobijene smese, povećanje pH vrednosti suspenzije iznad 8; i

10 d) sledeći korak (c), dodavanje hidratizovanog natrijum silikata i naknadno mlevenje dobijene smese.

2. Metod prema patentnom zahtevu 1, gde se vodeno rastvoriva baza sastoji od natrijum hidroksida.

3. Metod prema patentnom zahtevu 2, u kojem se natrijum hidroksid koristi kao kaustična 15 soda pahuljice ili u vodem rastvoru od 50%.

4. Metod prema bilo kojem od patentnih zahteva 1 do 3, u kojem je procenat karbonata u glini najmanje 3% po težini.

5. Metod prema bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, u kojem se korak (a) provodi uz dodavanje barem jednog razmuljivača (deflocculant).

20 6. Metodom po patentnom zahtevu 5, u kojoj je razmuljivač (deflocculant) natrijum tripolifosfat.

7. Metod, po bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, gde je odnos između SiO2/ Na2O i hidratisanog natrijum silikata najmanje 3,0 w/w.

8. Metod prema bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, u kojem je odnos fosforne 25 kiseline i hidratisanog natrijum silikata između 1:1 (w/w) i 1:5 (w/w).

9. Vodena glinena pasta se može dobiti metodom prema bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva.

10. Vodena glinena pasta, prema patentnom zahtevu 9, karakteristična je po tome da ima pH iznad 8.

5 11. Korišćenje vodene glinene paste prema patentnom zahtevu 9 ili 10, za proizvodnju barem jednog keramičkog proizvoda.

12. Metod za proizvodnju barem jednog keramičkog proizvoda iz vodene glinene paste, dobijene metodom prema bilo kojem od patentnih zahteva 1 do 8, u kojem metod karakteriše da se sastoji od sledećih koraka:

10 (a) delimično sušenje vodene glinene paste;

b) oblikovanje i pečenje delimično suve vodene glinene paste dobijene u prethodnom koraku.

13. Metod prema patentnom zahtevu 12, u kojem je vodena glinena pasta delimično osušena pomoću atomizacije.

15

14. Metod prema patentnom zahtevu 12 ili 13, u kojem se oblikovanje vrši presovanjem ili ekstruzijom.