RS57265B1 - Inhalator za suvi prašak aktiviran udisanjem - Google Patents

Description

Opis pronalaska

[0001] Pronalazak se odnosi na inhalator za suvi prašak aktiviran udisanjem prema uvodnom delu zahteva 1, pri čemu se visoke doze praškastog medikamenta deaglomerišu u komori za cirkulaciju vazduha korišćenjem energije struje udahnutog vazduha.

[0002] Takav inhalator za suvi prašak aktiviran udisanjem je poznat iz EP-A1-1,488,819 i on se upotrebljava za davanje lekova u respiratorni trakt ili preko njega. Takvo davanje pulmonarnih lekova nije podesno samo pri lečenju poremećaja pluća, već je takođe podesno i kod mnogih drugih tipova lečenja koji obično obuhvataju oralnu ili parenteralnu administraciju leka.

[0003] Prednosti davanja leka pulmonarnim putem u odnosu na oralni put obuhvata brzu isporuku na mestu dejstva, više lokalne koncentracije za redukovane doze i mogućnost davanja relativno velikih molekula, a naročito molekula koji ispoljavaju slabu bioraspoloživost ili je uopšte ne ispoljavaju kada se daju oralnim putem.

[0004] Prednosti davanja lekova pulmonarnim putem u odnosu na parenteralni put obuhvataju veću lakoću i bolju prihvatljivost administracije i povećano pridržavanje terapije od strane pacijenta.

[0005] Deaglomeracija praška za inhalaciju u komori za cirkulaciju vazduha ili "klasifikatorskoj" komori se ostvaruje korišćenjem energije struje udahnutog vazduha, a neophodna je za smanjenje aglomerata i grudvica neprerađenog kohezivnog praška u čestice takve veličine koja omogućava efektivno prodiranje i taloženje u ciljnoj oblasti, npr. veličine manje od 5 pm, a prvenstveno veličine u okviru opsega od 1 do 3 pm.

[0006] Mada je ovo veoma efikasno za većinu praškastih medikamenata, izgleda da su specifični praškasti medikamenti ekstremno higroskopni, a naročito praškasti medikamenti koji su takođe veoma kohezivni i adhezivni i/ili ispoljavaju visoki stepen zbijanja pod pritiskom i teže da se lepe za zidove klasifikatorske komore poznatog inhalatora. Pored toga, izgleda da se čak i tokom skladištenja u zatvorenim kontejnerima formiraju veliki, meki aglomerati praška koji sadrže takve veoma kohezivne praškaste medikamente, koji aglomerati začepljuju kanal za prašak i otežavaju ili onemogućavaju upotrebu inhalatora.

[0007] Predmetni pronalazak je generalno usmeren na ublažavanje nedostataka kod poznatog inhalatora kada se koriste veoma higroskopni i/ili adhezivni i kohezivni materijali sa visokom sklonosti ka zgrudvavanju, dok se zadržavaju njegove prednosti.

[0008] Shodno tome, pronalaskom je realizovan inhalator za suvi prašak aktiviran udisanjem koji je definisan u zahtevu 1. Čestice i aglomerati koji ulaze u komoru za cirkulaciju vazduha iz kanala za prašak cirkulišu pod dejstvom sile potiska izazvane strujanjima vazduha koja ulaze u ovu komoru kroz mnoštvo kanala za dovod vazduha. Oni se pomeraju duž periferije ove komore pomoću centrifugalnih sila i sudaraju se sa pravolinijskim segmentima, zbog čega se razbijaju na manje fragmente i odnos sile potiska prema centrifugalnoj sili se povećava.

[0009] Izvođenjem višeugaonog bočnog zida sa najmanje šest pravih strana izgleda da se veličina kontaktne površine između cirkulišućih čestica i zida smanjuje tako da se dobija smanjenje adhezije praška na delovima zida. Pored toga, ugao sudara, tj. ugao između zamišljenog produžetka strana, ima takvu vrednost, tj. 60° ili manju da se takođe smanjuje red veličine sile zbijanja i dobija se veća brzina rezidualnih čestica posle sudara. Mnoge struje vazduha kroz kanale za dovod vazduha dalje stvaraju kontinualnu vazdušnu barijeru za manje čestice, što ih zajedno sa smanjenim odnosom između centrifugalne i sile potiska, drži dalje od cilindričnog klasifikatorskog zida i sprečava da one doprinesu adheziji i zbijanju na klasifikatorskom bočnom zidu. Umesto toga, ovo ih tera da cirkulišu na izvesnom rastojanju od višeugaonog bočnog zida i da se međusobno sudaraju i da se razbijaju internim smicanjem u turbulentnim regionima struje vazduha. Pored toga, pošto je kanal za prašak širi od kanala za dovod vazduha, rizik od začepljenja kanala za prašak je smanjen, ali to negativno utiče na simetriju cirkulacije vazduha u komori. Obezbeđivanjem najmanje šest pravih strana broj kanala za dovod vazduha je dovoljno veliki da strujanje vazduha kroz kanale za dovod vazduha u komoru koriguje asimetriju cirkulacije vazduha u komori, tako da se prašak može izdavati pravilno iz inhalatora.

[0010] U poželjnom primeru izvođenja inhalatora za suvi prašak aktiviranog udisanjem prema pronalasku višeugaoni bočni zid sadrži jedanaest pravolinijskih segmenata. Na ovaj način se zbijanje može optimalno smanjiti obezbeđivanjem više kanala za dovod vazduha za još optimizovaniju simetriju cirkulacije vazduha u klasifikatorskoj komori i manje zadržavanje i bolju disperziju praškastog medikamenta.

[0011] U sledećem primeru izvođenja inhalatora za suvi prašak aktiviranog udisanjem prema pronalasku drugo rastojanje je najmanje dvostruko, a prvenstveno je trostruko veće od prvog rastojanja. Ovo znači da je širina kanala za prašak najmanje dvostruko, a prvenstveno trostruko veća od širine kanala za dovod vazduha da bi se bar uglavnom sprečilo začepljivanje kanala za prašak velikim aglomeratima. Kao rezultat ovoga, pomenuti udeo struje vazduha u upotrebi je takođe dovoljno jak da razbije velike aglomerate u retkim slučajevima začepljenja ili, drugim rečima, da ponovo otvori prolaze za struju praška. Naročito kada je prvo rastojanje (tj. širina kanala za dovod vazduha) između 1 i 2 mm, a prvenstveno oko 1.5 mm, čišćenje zidova inhalatora se može ostvariti čak i u slučaju kada praškasti medikament ne sadrži takozvane čisteće čestice. Takve čisteće čestice su veliki i jaki kristali ili aglomerati koji se ne razbijaju ili fragmentišu posle sudara sa klasifikatorskim zidom i koji ostaju u inhalatoru. Oni cirkulišu duž periferije klasifikatorske komore u toku celog perioda inhalacije i čiste zalepljene čestice leka sa cilindričnog klasifikatorskog zida da bi se minimiziralo zadržavanje u inhalatoru. Za razliku od nosećih čestica u adhezivnim smešama za inhalaciju, one nisu deo formulacije leka i njima se odeljak za dozu puni odvojeno.

[0012] U jednom drugom primeru izvođenja inhalatora za suvi prašak aktiviranog udisanjem prema pronalasku, površina svakog od ispusta obrazuje odgovarajući pravolinijski segment, a svaka površina ima slobodnu ivicu, koje slobodne ivice površina odgovarajućih ispusta su smeštene na kružnici oko centralne ose. Takav raspored je koristan za cirkulaciju vazduha u klasifikatorskoj komori, čime se stimuliše efikasno izdavanje praškastih medikamenata korisniku i stvaranje dovoljnog potiska vazduha za manje čestice, što dalje sprečava njihovo sudaranje sa zidovima.

[0013] U jednom poželjnom primeru izvođenja inhalatora za suvi prašak aktiviranog udisanjem prema pronalasku prečnik komore je između oko 20 do oko 30 mm, a prvenstveno je oko 25 mm. Na ovaj način se ostvaruje dobra cirkulacija vazduha u klasifikatorskoj komori zahvaljujući čemu se mogu koristiti visoke doze, pri čemu je još uvek sprečeno lepljenje materijala za strane komore.

[0014] Pronalazak će biti objašnjen na osnovu primera samo uz korišćenje više poželjnih primera izvođenja koji su prikazani na nacrtu. Na nacrtu prikazuje:

Slika 1 je izgled rastavljenog prvog primera izvođenja inhalatora za suvi prašak aktiviranog udisanjem koji ima jednu jedinu komoru za cirkulaciju;

Slika 2 izgled horizontalne projekcije donje ploče prema drugom primeru izvođenja inhalatora prema pronalasku; i

Slika 3 izgled rastavljenog inhalatora za suvi prašak aktiviranog udisanjem prema drugom primeru izvođenja koji ima jednu jedinu komoru za cirkulaciju sa donjom pločom sa sl ke 2.

[0015] Slike prikazuju šematske prikaze ilustrativnih primera izvođenja, koji su dati kao neograničavajući primeri pronalaska. Na nacrtu su, za različite primere izvođenja, identični ili odgovarajući delovi označeni istim pozivnim oznakama.

[0016] Slika 1 prikazuje inhalator 1 za suvi prašak aktiviran udisanjem, koji sadrži jednu jedinu komoru 2 za cirkulaciju vazduha u suštini u obliku diska za deaglomeraciju zahvaćenog praškastog medikamenta korišćenjem energije struje udahnutog vazduha. Komora 2 ima višeugaoni bočni zid 3 koji se pruža oko centralne ose 4 između u suštini paralelnog gornjeg zida (obrazovanog u suštini pljosnatom srednjom pločom 18) i donjeg zida (obrazovanog u suštini pljosnatom donjom pločom 19) komore 2, tako da je visina komore manja od njenog prečnika. U primeru izvođenja prikazanom na slici 1 prečnik jedine komore 2 je oko 25 mm, ali u drugim primerima izvođenja može imati drugačiju vrednost između 20 mm i 30 mm. U primeru izvođenja prikazanom na slici 1 višeugaoni bočni zid 3 ima sedam pravolinijskih segmenata ili strana 5a - 5g, koje su obrazovane površinama odgovarajućih ispusta 20. Ispusti 20a-20b, 20b-20c, 20c-20d, 20d-20e, 20e-20f i 20f-20g su razmaknuti na istom međusobnom rastojanju (koje se takođe naziva prvo rastojanje), tako da obrazuju mnoštvo kanala 7 za dovod vazduha (u primeru izvođenja prikazanom na slici 1 ih je šest) koji imaju istu širinu i koji su pravilno raspoređeni oko oboda komore 2, koji kanali 7 se pružaju od posebnih ulaznih otvora za vazduh i koji kanali ulaze u komoru 2 u suštini tangencijalno na njen bočni zid 3. Pomenuto rastojanje, tj. širina kanala za dovod vazduha, u primeru izvođenja prikazanom na slici 1 je oko 1.5 mm, ali u drugim primerima izvođenja može biti između 1 i 2 mm. Međutim, ispusti 20a i 20g, su razmaknuti na većem međusobnom rastojanju obrazujući kanal 7a za prašak. U prikazanom primeru izvođenja ovo veće drugo rastojanje (tj. širina kanala za prašak) je oko trostruko do četvorostruko, a prvenstveno je 3.5 puta veće od prvog rastojanja, tj. oko 5 mm, ali u drugim primerima izvođenja može biti najmanje dvostruko veće od prvog rastojanja, tj. najmanje 3 mm. Kanal 7a za prašak se pruža od zajedničkog ulaznog otvora za vazduh do regiona 8 za snabdevanje dozom praška inhalatora 1. Komora 2 dalje sadrži izlazni otvor 9 za vazduh koji se aksijalno pruža od odvodnog otvora 10 u centru gornjeg zida komore 2 i koji se spaja sa odvodnim kanalom 12. Odvodni kanal 12 se pruža do usnika 13. Molimo da obratite pažnju da je na slici 1 opisan primer izvođenja sa sedam strana, ali da pronalazak nije ograničen na ovaj broj i da može biti predviđen bilo koji broj strana, sve dok ima više od šest strana.

[0017] Odvodni kanal 12 se spaja u suštini poprečno sa izlaznim otvorom 9 za vazduh komore. Osa MP usnika 13 je orijentisana poprečno na centralnu osu 4 klasifikatorske komore 2.

[0018] Pomoću spojnog elementa 14a koji se može umetnuti u odgovarajuće otvore 14b delova inhalatora 1, inhalator 1 se može sastaviti tako da sadrži u suštini pljosnato kućište koje ima oblik i veličinu debele kreditne kartice i koje je izvedeno npr. kao artikal za jednokratnu upotrebu. Molimo da obratite pažnju da pronalazak nije ograničen na način na koji su delovi međusobno spojeni i da je npr. takođe moguća konstrukcija kod koje su delovi međusobno uskočno spojeni pomoću savitljivih rubova ili žabica koje se sužavaju i ulaze u odgovarajuće otvore. Komora 2 je postavljena u kućištu tako da se centralna osa 4 komore 2 pruža poprečno na donju ploču 19. Odvodni kanal 12 je izveden u kućištu tako da se pruža u ravni paralelnoj donjoj ploči. Usnik 13 je izveden na perifernoj ivici 15 kućišta. Odvodni kanal 12 i komora 2 za cirkulaciju se pružaju u suštini u paralelnim ravnima. U toku inhalacije usnik 13 ispušta oblak aerosola koji se sastoji od deaglomerisanih čestica praška zahvaćenih iz komore 2 za recirkulaciju u smeru paralelnom uzdužnoj osi kućišta inhalatora koja se podudara sa osom MP, dok je osa klasifikatorske komore 2 upravna na uzdužnu osu kućišta 14 inhalatora.

[0019] Shodno tome, kućište je sačinjeno slaganjem u suštini pljosnatih elemenata 16. Ovi elementi 16 sadrže donju ploču 19, srednju ploču 18 i gornju ploču 17. Pljosnata donja ploča 19 je izvedena sa ispustima 20 i odvodnim otvorom 10, koji u naslaganom obliku obrazuju komoru 2, kanale 7 za dovod vazduha, region 8 za snabdevanje vazduhom za dozu praška i odvodni kanal 12 inhalatora 1. Gornja površina donje ploče 19 npr. obrazuje donji zid komore 2, i nosi ispuste 20 koji obrazuju strane 5a-5g. Slobodne ivice strana mogu biti zaobljene prema centru komore 2 i u suštini su smeštene na zamišljenoj kružnici. Komora 2 je zatvorena donjom površinom srednje ploče 18, koja obrazuje gornji zid komore 2. Srednja ploča 18 obrazuje pregradu između donje ravni u kojoj se pruža komora 2 i paralelne gornje ravni u kojoj se pruža odvodni kanal 12. Odvodni otvor 10 u srednjoj ploči 18 obrazuje prolaz za vazduh i zahvaćene, deaglomerisane čestice leka koje izlaze iz komore kroz izlazni otvor 9 za vazduh koji se pruža koaksijalno sa osom 4.

[0020] Donja ploča 19 sadrži periferne izbočine 21, koji definišu otvor u kome je smeštena srednja ploča 18. Gornja ploča 17 je složena na gornjoj srednjoj ploči 18 i donjoj ploči 19. Sklop ploča 16-18 je takav da je kućište u suštini hermetički zatvoreno.

[0021] Region 8 za snabdevanje dozom praška je u primeru izvođenja prikazanom na slici 1 obrazovan zatvorenim odeljkom 23 za dozu koji sadrži prethodno odmerenu dozu praškastog medikamenta. Molimo da obratite pažnju da je radi jasnoće slike zatvoreni odeljak za dozu prikazan naopako u odnosu na njegov položaj pri upotrebi. Odeljak 23 za dozu je uključen u kanal 7a za prašak i blokira prolaz vazduha kroz kanal 7a sve do uklanjanja zatvarača 24 odeljka 23 za dozu. Zatvoreni odeljak 23 za dozu je prikazan kao šupljina blistera koja je zatvorena pokrivajućom folijom 24 koja se može skinuti. Šupljina blistera 23 je uključena u naslagu zajedno sa pokrivajućom folijom 24 koja se pruža iz inhalatora 1 kao deo koji se može izvući. Kao što je prikazano na slici 1, kućište obrazuje artikal za jednokratnu upotrebu za jednu jedinu dozu. Molimo da obratite pažnju da pronalazak nije ograničen na upotrebu šupljina blistera kao odeljaka za praškasti medikament.

[0022] Ulazni otvor 27 za vazduh je izveden na zadnjem delu 25 inhalatora, generalno suprotno od usnika 13. Debljina gornje ploče 17 je lokalno redukovana, tako da u toku inhalacije kroz usnik 13 vazduh može da uđe između gornje ploče 17 i srednje ploče 18 da bi zahvatio prašak iz regiona 8 za snabdevanje i da bi ga poneo u kanal 7a za prašak. Molimo da obratite pažnju da su takođe mogući drugi primeri izvođenja za realizaciju ulaznog otvora za vazduh.

[0023] Struja vazduha zahvata prašak i nosi ga kroz široki kanal 7a formiran između donje ploče 19 i srednje ploče 18 do klasifikatorske komore 2. U primeru izvođenja koji je prikazan na slici 1, struja vazduha prolazi kroz otvor 11 u srednjoj ploči 18 i kroz region 8 za snabdevanje obrazovan otvorenom šupljinom blistera. Vazduh prolazi kroz otvor 11 u otvoreni blister da bi zahvatio prašak, a struja praška se vodi preko nizvodnog zida šupljine blistera kroz kanal koji je profilisan na donjoj strani centra ploča. Ovaj kanal, sa dubinom koja je nagnuta i spušta se, počinje pr bližno na 1⁄2 dužine šupljine blistera i završava se preko dela kanala za prašak koji se spušta prema klasifikatoru i ima maksimalnu dubinu na 50% svoje dužine.

[0024] Struja vazduha bez praška struji iz centralnog ulaznog otvora 27 na zadnjem delu 25 kućišta kroz zajednički kanal 7b do kanala 7 za dovod izvedenih između ispusta 20 i donje ploče 19 i srednje ploče 18 do komore 2. U prikazanom primeru izvođenja zajednički kanal 7b se pruža paralelno kanalu 7a za prašak, koji je smešten nasuprot zajedničkog kanala kada se posmatra od uzdužne ose MP inhalatora.

[0025] Čestice praška se, shodno tome, uvode u komoru 2 zahvaljujući zahvatanju vazduhom koji ulazi tangencijalno u komore 2 kroz kanal 7a za dovođenje praška. Dodatni vazduh se dovodi do komora 2 kroz kanale 7 za dovod, koji takođe tangencijalno ulaze u komore. Na ovaj način je stvorena cirkularna struja vazduha u komori 2 u toku inhalacije, a kao rezultat relativno velikog prečnika komore 2 cirkulacija je dovoljna za veće doze leka. Raspodelom relativno velikog broja kanala 7 za dovod oko oboda komore, dalje je povećana cirkulacija strujanja u komorama 2.

[0026] Pored toga, zbog sedam linijskih segmenata ili strana 5a-5g, veličina kontaktne površine između čestica koje cirkulišu i zida je redukovana - u poređenju sa stanjem tehnike, što doprinosi smanjenju zbijanja praška na delovima zida. Dalje smanjenje zbijanja se ostvaruje time što je ugao sudara, što je detaljnije objašnjeno sa pozivom na sliku 2, približno samo 45°. Veći broj kanala za vazduh rezultuje poboljšanom simetrijom strujanja unutar klasifikatorske komore u kojoj manje čestice cirkulišu na izvesnom rastojanju od višeugaonog bočnog zida. Ovo sprečava da se one sudare sa bočnim zidom, čime se sprečavaju adhezija i zbijanje na zidu. Na simetriju strujanja dalje može uticati produžavanje zida 20g’ ispusta 20g koji obrazuje jedan od zidova kanala 7a za prašak. Zbog relativno širokog kanala 7a za prašak, koji je najmanje dvostruko širi od kanala 7 za strujanje vazduha, a prvenstveno je trostruko širi, jako je smanjeno začepljenje kanala 7a za prašak.

[0027] Zbog višeugaonog oblika komore 2, najmanje šest strana 5 i relativno velikog prečnika komore, čestice praška se rasturaju korektno, tj. one se korektno disperguju, dok je zadržavanje jako redukovano, tako da je inhalator podesan za jako higroskopne i zbijajuće praškove. Pored toga, finije čestice se efektivno zahvataju strujom vazduha koji izlazi iz komore 2 aksijalno kroz izlazni otvor 9 za vazduh pod dejstvom dominantnih sila potiska.

[0028] Veće čestice, uključujući čisteće kristale koji se upotrebljavaju za čišćenje nataloženih čestica sa zidova komore 2, ostaju u komori 2 pod dejstvom dominantnih centrifugalnih sila sve dok se ne razbiju. Sledeća prednost inhalatora prema pronalasku je što čak i u slučaju suvog praška koji ne sadrži čisteće kristale strane 5 komore mogu ostati čiste.

[0029] Struja vazduha koja izlazi iz komore aksijalno kroz izlazni otvor za vazduh struji u odvodni kanal koji vodi do usnika 13.

[0030] Pošto odvodni kanal 12 ima centralnu osu MP koja se pruža upravno na centralnu osu 4 komore 2, odvodni kanal 12 se spaja poprečno na centralnu osu izlaznog otvora 9 za vazduh komore 2, koja se podudara sa centralnom osom 4 komore 2, čime je ostvareno to da strujanje od izlaznog otvora 9 za vazduh do odvodnog kanala menja smer od koaksijalnog sa osom komore do poprečnog na osu komore pre izlaska u usnik 13. Na taj način se smanjuje tangencijalna komponenta strujanja, tako da se smanjuje taloženje u ustima bez potrebe da se obezbedi obuhvatno strujanje. Ovo povećava efikasnost aktuelnog davanja leka u pluća.

[0031] Prašak u odeljku 23 za dozu može biti aktivni sastojak ili formulacija sa aktivnom sastojkom koji je npr. neprerađeni prašak, formulacija sa sfernim peletama, adhezivna smeša ili fizička smeša, i/ili noseći ekscipijens, odnosno čisteći ekscipijens, čime se svojstva praška (formulacije) mogu podesiti prema specifičnim svojstvima klasifikatora. Pojedinačna doza aktivnog sastojka (sa ili bez ekscipijensa) se može raspodeliti na mnoštvo šupljina 23 blistera za dozu bilo za istovremenu ili sukcesivnu inhalaciju. Svaki odeljak može sadržati istu komponentu ili smešu, ili može sadržati različite komponente ili smeše. Odeljci se mogu napuniti pomoću naprave za doziranje u kućištu, ali su prvenstveno prethodno napunjeni.

[0032] Na slikama 2 i 3 je prikazan sledeći primer izvođenja inhalatora 201 za suvi prašak aktiviranog udisanjem, kod koga višeugaoni bočni zid ima jedanaest pravolinijskih segmenata ili strana 205a - 205k (prikazane su samo strane 205a i 205k radi podesnijeg prikaza), koje su obrazovane pomoću površina odgovarajućih ispusta 220. Ispusti 220a-220b, 220b-220c, 220c-220d, 220d-220e, 220e-220f; 220f-220g; 220g-220h; 220h-220i; 220i-220j i 220j-220k su međusobno razmaknuti na istom rastojanju, tako da obrazuju mnoštvo kanala 207 za dovod vazduha (u primeru izvođenja prikazanom na slikama 2 i 3 ih je deset) koji imaju istu širinu i koji su pravilno raspoređeni oko oboda komore. Ispusti 220a i 220k su ponovo međusobno razmaknuti na većem rastojanju tako da obrazuju kanal 207a za prašak. Zbog jedanaest strana 205a-205k veličina kontaktne površine između čestica koje cirkulišu i zida je još više redukovana, što doprinosi smanjenju zbijanja praška na delovima zida. U poređenju sa primerom izvođenja sa slike 1 takođe je ostvareno dalje smanjenje zbijanja time što je ugao sudara ca - tj. ugao između zamišljenog produžetka strana, približno 30°. Ovako visok broj kanala za vazduh rezultuje još boljom simetrijom strujanja u klasifikatorskoj komori u kojoj manje čestice cirkulišu na izvesnom rastojanju od višeugaonog bočnog zida, što sprečava da se one sudare sa bočnim zidom, čime se sprečava da one doprinesu adheziji i zbijanju. Ponovo, sve slobodne ivice ispusta su smeštena na zamišljenoj kružnici (označena je isprekidanim linijama). Molimo da obratite pažnju da se radi izbegavanja nepotrebnog ponavljanja opisa komponenata vrši poziv na sliku 1 na kojoj su opisane druge analogne komponente inhalatora. Na slici 3 je dodatno prikazan blokirajući osigurač 290, kao spojni element 214a.

Claims (6)

Patentni zahtevi

1. Inhalator (1, 201) za suvi prašak aktiviran udisanjem, pri čemu pomenuti inhalator (1, 201) sadrži u suštini pljosnato kućište koje je sačinjeno slaganjem u suštini pljosnatih elemenata (16), pomenuti pljosnati elementi (16) sadrže donju ploču (19), srednju ploču (18) i gornju ploču (17), pomenuti pljosnati elementi (16) su međusobno paralelni, pri čemu je najmanje jedan pljosnati element (19) izveden sa ispustima (20a-g, 220a-k) i otvorom, koji u naslaganom obliku obrazuju komoru (2) za cirkulaciju vazduha u suštini u obliku diska za deaglomeraciju zahvaćenog praškastog medikamenta korišćenjem energije struje udahnutog vazduha, mnoštvo kanala (7, 207) za dovod vazduha, region za dovod vazduha za struju praška i odvodni kanal (12) inhalatora (1, 201), pri čemu komora (2) ima u suštini višeugaoni bočni zid (3) koji se pruža oko centralne ose (4) između gornjeg i donjeg zida komore (2), centralna osa (4) se pruža poprečno na donju ploču (19), visina komore (2) je manja od njenog prečnika, mnoštvo kanala (7, 207) za dovod vazduha je raspoređeno oko oboda komore (2), koji kanali (7, 207) se pružaju od ulaznog otvora (27) za vazduh i koji kanali (7, 207) ulaze u komoru (2) u suštini tangencijalno na njen bočni zid (3), kućište sadrži kanal (7a, 207a) za prašak koji se pruža kroz region (8) za snabdevanje dozom praška inhalatora (1, 201) do komore (2), koji kanal (7a, 207a) za prašak ulazi u komoru (2) u suštini tangencijalno na njen bočni zid (3), komora (2) dalje sadrži izlazni otvor (9) za vazduh koji se pruža aksijalno od odvodnog otvora (10) i spaja se sa odvodnim kanalom (12) koji se pruža do usnika (13), pri čemu se odvodni kanal (12) spaja u suštini poprečno sa izlaznim otvorom (9) za vazduh komore (2), naznačen time što inhalator (1, 201) sadrži jednu jedinu komoru za cirkulaciju vazduha (2) i što višeugaoni bočni zid (3) sadrži najmanje šest pravolinijskih segmenata (5a-5g, 205a - 205k) ili strana, pri čemu je svaki od pravolinijskih segmenata (5a-5g, 205a - 205k) razmaknut na istom prvom rastojanju od susednog formirajući mnoštvo kanala (7, 207) za dovod vazduha, pri čemu kanali (7, 207) za dovod vazduha imaju istu širinu i pravilno su raspoređeni oko oboda komore (2), a kanal (7a, 207a) za prašak je definisan sa dva pravolinijska segmenta koja su međusobno razmaknuta na drugom rastojanju koje je veće od prvog rastojanja.

2. Inhalator za suvi prašak aktiviran udisanjem (1, 201) prema zahtevu 1, pri čemu višeugaoni bočni zid (3) sadrži jedanaest pravolinijskih segmenata (205a - 205k).

3. Inhalator za suvi prašak aktiviran udisanjem (1, 201) prema zahtevu 1 ili 2, pri čemu je drugo rastojanje jednako bar dvostrukom, a prvenstveno približno trostrukom prvom rastojanju.

4. Inhalator za suvi prašak aktiviran udisanjem (1, 201) prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu je prvo rastojanje između 1 i 2 mm, a prvenstveno oko 1.5 mm.

5. Inhalator za suvi prašak aktiviran udisanjem (1, 201) prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu površina svakog od ispusta (20a-g, 220 a-k) obrazuje odgovarajući pravolinijski segment (5a-5g, 205a - 205k), pri čemu svaka površina ima slobodnu ivicu, a slobodne ivice površina odgovarajućih ispusta (20a-g, 220 a-k) su zaobljene i smeštene su na kružnici oko centralne ose (4).

6. Inhalator za suvi prašak aktiviran udisanjem (1, 201) prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu je prečnik jedine komore (2) između oko 20 mm do oko 30 mm, a prvenstveno oko 25 mm.