RS57417B1 - Dijetetske suplementne smeše za preživare i metodi njihove izrade i upotrebe - Google Patents

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Ovaj pronalazak odnosi se na dijetetske suplementne smeše, namirnice (npr., hranu za životinje) koje ih sadrže i metode njihove upotrebe. Preciznije, pronalazak obezbeđuje dijetetske suplementne smeše za preživare (npr., koje sadrže proteinski ekstrakt (npr., sirovi proteinski ekstrakt (npr., ekstrakt bakterije ili kvasca))) koje imaju specifičan profil azota i/ili amino-kiselina i malu veličinu čestica, metode njihove izrade i smeše koje ih sadrže i metode njihove upotrebe (npr., u vidu tečne ili suve dijetetske suplementne smeše ili kao komponente namirnice (npr., hrane za životinje), za povećanje apsorpcije proteina i amino-kiselina, kod preživara).

OSNOV PRONALASKA

[0002] Kravama muzarama potreban je azot (N) u obliku amino-kiselina (amino acids, AA) koje se apsorbuju u crevu, za potrebe održavanja i proizvodnje. Postoje dva izvora koja preživarima obezbeđuju AA koje se mogu apsorbovati preko creva. Jedan izvor AA koje se mogu apsorbovati preko creva predstavljaju proteini mikroba, koji su rezultat rasta mikroba u rumenu. Mikrobima rumena su za rast potrebni ugljeni hidrati koji mogu da se fermentišu i proteini hrane, koji se mogu razgraditi u rumenu (rumendegradable feed protein, RDP). Hranom se može obezbediti RDP u obliku pravog proteina i/ili neproteinskog N (nonprotein N, NPN) jer mikrobi rumena mogu apsorbovati AA ili ih sintetisati od amonijačnog-N proizvedenog degradacijom AA u rumenu. Mikrobni proteini sintetisani u rumenu daju visokokvalitetne u crevu apsorbujuće AA, zbog visoke svarljivosti i AA profila. Drugi izvor AA koje se apsorbuju preko creva su proteini hrane koji se ne razgrađuju u rumenu (ruminally undegraded feed protein, RUP). RUP predstavljen je pravim proteinima hrane, koji ne podležu fermentaciji u rumenu, vare se po izlasku iz rumena i čije se sastavne AA apsorbuju u crevu.

[0003] Cilj proteinske ishrane preživara je nahraniti preživara kombinacijama namirnica koje će na najmanju moguću meru svesti ukupnu količinu dijetetskog N, u isto vreme obezbeđujući odgovarajuće količine i tipove RDP i RUP, koji će omogućiti željeni nivo produktivnosti. Prema tome, nutricionisti za preživare koncentrisani su na to da na najviši mogući nivo dovedu sintezu visokokvalitetnih mikrobnih proteina. Međutim, rast mikroba u rumenu ima svoju gornju granicu i krave muzare se moraju hraniti dijetetskim izvorima visokosvarljivog RUP koji će obezbediti odgovarajući profil AA kako bi se ostvarili zadovoljavajući nivoi proizvodnje mleka.

[0004] Nutricionisti za preživare se stalno trude da optimizuju snabdevanje krava muzara RDP i RUP uz upotrebu različitih namirnica i komercijalnih izvora RUP poznatih kao rumen-zaštićeni proteini. Komercijalno dostupni izvori rumen-zaštićenih proteina uključuju životinjske i biljne proteine, i pojedinačne AA, fizičkim i/ili hemijskim tretmanima zaštićene od degradacije u rumenu. U literaturi postoje brojne publikacije o razvoju i procenjivanju rumen-zaštićenih proteinskih izvora. Ishrana rumen-zaštićenim proteinskim izvorima sa ciljem postizanja povećane produktivnosti preživara, uz svođenje ukupnog unosa N na minimum, teško je izvodljiva. Pregledni radovi koje su objavili Santos et al. (1998) i Ipharraguerre and Clark (2005) prikazuju teškoće vezane za ishranu rumen-zaštićenim proteinskim izvorima sa ciljem povećanja produktivnosti krava muzara.

[0005] US 4,199,561 odnosi se na obloge za nutrijente ili terapijske supstance za primenu kod preživara; US 3,619,200 objavljuje smeše namenjene ishrani preživara, koje sadrže proteinski hranljivi materijal obrađen tako da postane otporan na razlaganje u rumenu; WO 2006/001968 opisuje smeše namenjene ishrani životinja, koje imaju povećanu količinu histidina; WO 2006/099153 odnosi se na proteinske sastojke hrane, koji se obrađuju tretmanom vlažnom toplotom i sadrže povećane količine proteinske materije koja ne podleže fermentaciji u rumenu; US 6,231,895 objavljuje sirovine za ishranu preživara; US 5,767,080 odnosi se na povećanje produkcije mleka kod krava muzara; Netemeyer et al., J. Dairy Sci. 1980, 63, 574-578 objavljuju uticaj veličine čestica sojine sačme na iskoristljivost proteina; Fastinger et al., J. Anim. Sci. 2003, 81, 697-704 opisuju uticaj veličine čestica sojine sačme na svarljivost aminokiselina i energije

KRATAK OPIS PRONALASKA

[0006] Problem predmetnog pronalaska rešen je na osnovu patentnih zahteva 1 do 13.

[0007] Predmetni pronalazak se odnosi na dijetetsku suplementnu smešu bogatu proteinima namenjenu preživarima, koja sadrži oko 5-10% azota, 30-60% sirovog proteina i 0.5% do 1.5% amonijaka, na bazi suve materije, pri čemu je pomenuta smeša sačinjena od osušenih čestica veličine 0.100-0.500 mm, poželjno veličine 0.100-0.250 mm, pomenuta smeša ne sadrži zaštitnu barijeru nastalu fizičkim ili hemijskim tretmanom smeše, i pomenuti sirovi protein je poreklom iz izvora odabranog iz grupe koja sadrži ceo kvasac, ekstrakt kvasca, alge i bakterije.

[0008] Ovaj pronalazak odnosi se dijetetske suplementne smeše, namirnice (npr., hranu za životinje) koje ih sadrže i metode njihove upotrebe. Preciznije, pronalazak obezbeđuje dijetetske suplementne smeše za preživare (npr., koje sadrže proteinski ekstrakt (npr., sirovi proteinski ekstrakt (npr., ekstrakt bakterije ili kvasca))) koje imaju specifičan profil azota i/ili amino-kiselina i malu veličinu čestica, metode njihove izrade i smeše koje ih sadrže i metode njihove upotrebe (npr., u vidu tečne ili suve dijetetske suplementne smeše ili u vidu komponente namirnice (npr., hrane za životinje) za povećanje apsorpcije proteina i amino-kiselina kod preživara).

[0009] Prema tome, u nekim primerima izvođenja, pronalazak obezbeđuje dijetetsku suplementnu smešu koja sadrži proteinsku komponentu (celi kvasac i/ili proteinski ekstrakt (sirovi proteinski ekstrakt (proteinski ekstrakt kvasca, bakterije i/ili alge (npr., sa specifičnim profilom azota i/ili amino-kiselina)))) koja se priprema u vidu sitnočestične materije (npr., smeša sadrži čestice veličine 0.100-0.500 mm, 0.25-0.5 mm, 0.125-0.250 mm). U poželjnim primerima izvođenja, dijetetska suplementna smeša pronalaska priprema se u vidu sitnočestične materije sa veličinom čestica od oko 125-250 μm. Dijetetska suplementna smeša sadrži 5-10% azota i 30-60% sirovog proteina. U poželjnom primeru izvođenja, dijetetska suplementna smeša sadrži, na bazi suve materije, 6.5-7.8% azota i 40-50% sirovog proteina. U sledećem poželjnom primeru izvođenja, dijetetska suplementna smeša sadrži 7% azota i 45.3% sirovog proteina, na bazi suve materije. U nekim primerima izvođenja, sirovi protein se sastoji od rastvorljive i od nerastvorljive frakcije. Na primer, u nekim primerima izvođenja, sirovi protein sadrži 25-60% rastvorljivog i 40-75% nerastvorljivog proteina. U nekim primerima izvođenja, sirovi protein sadrži 36-46% rastvorljivog proteina i 53-63% nerastvorljivog proteina. U nekim primerima izvođenja, sirovi protein sadrži 40-45% rastvorljivog proteina i 55-60% nerastvorljivog proteina. U nekim primerima izvođenja, sirovi protein sadrži 42% rastvorljivog proteina i 58% nerastvorljivog proteina. U nekim primerima izvođenja, dijetetska suplementna smeša sadrži, na bazi suve materije, 0.5% do 1.5% amonijaka. U nekim primerima izvođenja, dijetetska suplementna smeša sadrži proteinsku komponentu (npr., proteinski ekstrakt) koja uključuje aminokiselinski profil prikazan u Tabeli 1 ili Tabeli 2. U nekim primerima izvođenja, aminokiselinski profil proteinske komponente dijetetska suplementna smeša pronalaska sadrži procente različitih amino-kiselina kako je prikazano u Tabeli 1 ili Tabeli 2, plus ili minus određeni procenat (npr., plus ili minus 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 ili više procenata). U nekim primerima izvođenja, proteinska komponenta dijetetske suplementne smeše je ekstrakt ćelija kvasca. U nekim primerima izvođenja, proteinska komponenta dijetetske suplementne smeše je ceo kvasac. U nekim primerima izvođenja, proteinska komponenta dijetetske suplementne smeše je ekstrakt mikrobnih ćelija. U nekim primerima izvođenja, proteinska komponenta dijetetske suplementne smeše je ekstrakt ćelija algi. Metodi pravljenja ćelijskih ekstrakata dobro su poznati u stanju tehnike. U nekim primerima izvođenja, ekstrakt ćelija kvasca priprema se gajenjem kvasca, odvajanjem ćelijskog zida kvasca od unutarćelijskih komponenti kvasca (npr., korišćenjem centrifugiranja) i uklanjanjem materijala ćelijskog zida kvasca da bi se proizveo ekstrakt kvasca (samo "ekstrakt kvasca"). Svaki kvasac i/ili soj kvasca poznat u struci nalazi primenu kao izvor dijetetske suplementne smeše pronalaska, uključujući kvasce iz rodova Saccharomyces, Candida, Kluyveromyces, Torulaspora i/ili njihove kombinacije. U nekim primerima izvođenja, kvasac je Saccharomyces cerevisiae. Kada se dobije izvor proteina (npr., ceo kvasac i/ili ekstrakt kvasca, alge ili mikroba), od njega može nastati dijetetska suplementna smeša pronalaska. Na primer, u poželjnom primeru izvođenja, izvor proteina (ceo kvasac ili proteinski ekstrakt (npr., ekstrakt kvasca, algi ili mikroba)) suši se korišćenjem atomizacije. U poželjnom primeru izvođenja, atomizacijom se proizvodi osušeni materijal (npr., osušeni celi kvasac ili proteinski ekstrakt) koji sadrži čestice željene veličine (npr., suvi materijal sadrži čestice veličine 0.100-0.500 mm, ili poželjnije 0.100-0.250 mm). U nekim primerima izvođenja, mlaznica atomizera se bira tako da proizvede željeni osušeni materijal koji sadrži čestice željene veličine. Pronalazak nije ograničen metodom koji se koristi za sušenje proteinskog izvora (npr., celog kvasca ili ekstrakta kvasca, algi ili mikroba). U stvari, mogu se koristiti različiti metodi, uključujući sušenje zamrzavanjem, sušenje raspršivanjem, sušenje u bubnju, sušenje u fluidnom ležištu). Pored toga, mogu se obaviti dodatni koraci da bi se napravila dijetetska suplementna smeša koja sadrži čestice željenog veličinskog opsega, uključujući mlevenje i/ili prosejavanje osušenog proteina (npr., celog kvasca ili ekstrakta kvasca ili mikroba).

[0010] Pronalazak nije ograničen metodom primene dijetetske suplementne smeše kod subjekta (npr., preživara (npr., odraslog preživara)). Zaista, dijetetska suplementna smeša pronalaska može da se primeni kod preživara na veliki broj različitih načina. Na primer, dijetetska suplementna smeša može da se kombinuje sa oralno ingestibilnim dodacima hrane da bi se formirao suplement ili premiks koji koji će se dodati standardnoj hrani. U nekim primerima izvođenja, dijetetska suplementna smeša dodaje se direktno standardnoj hrani (npr., hrani za preživare). Na primer, dijetetska suplementna smeša može da se doda standardnoj hrani ili aditivu hrane kao bujon ili ekvivalent bujona, ili kao pasta ili kao liofilizovani materijal. U nekim primerima izvođenja, dijetetska suplementna smeša priprema se kao sitnočestična materija (npr., sa veličinom čestica 0.25-0.5 mm, ili 0.125-0.250 mm) koja se dodaje hrani. Dijetetska suplementna smeša može da se doda nosaču i/ili da se inkapsulira pre dodavanja hrani. U nekim primerima izvođenja, dijetetska suplementna smeša (npr., pripremljena u vidu sitnočestične materije) dodaje se direktno hrani za životinje (npr., naprskavanjem tečnog bujona koji sadrži smešu preko hrane ili dodavanjem hrani suvočestične forme suplementne smeše).

[0011] U nekim primerima izvođenja, dijetetska suplementna smeša primenjuje se kod subjekta (npr., preživara (npr., krave muzare)) u srazmeri sa ukupnim dnevnim unosom suve materije. Na primer, u nekim primerima izvođenja, dijetetska suplementna smeša primenjuje se kod subjekta (npr., krave muzare) kao 1.5%-2.5% ukupnog subjektovog dnevnog unosa suve materije, mada se mogu primeniti i manje (npr., 1.25%, 1.0%, 0.75%,0.5%, 0.25%, ili manje) i veće (npr., 2.75%, 3%, 3.25%, 3.5%, 4%, ili više) količine dijetetske suplementne smeše. U poželjnom primeru izvođenja, dijetetska suplementna smeša primenjuje se kod subjekta (npr., krave muzare) kao 1.5%-2.5% ukupnog subjektovog dnevnog unosa suve materije. Na primer, ako krava konzumira 23 kg suve materije na dan, količina dijetetske suplementne smeše iznosi između 345 g i 575 g.

[0012] Dijetetska suplementna smeša dodaje se i/ili kombinuje sa svakom oralno ingestibilnom hranom uključujući suvu žitaričnu džibru, lucerku, kukuruznu sačmu, citrusnu sačmu, fermentacione rezidue, usitnjene ljušture ostriga, atapulgitnu glinu, stočno brašno, rastvorljive supstance melase, mleveni kukuruzni klip, jestive biljne supstance, prepečeno brašno od oljuštenog zrna soje, mlevenu soju, antibiotske micele, vermikulit, sojin griz, usitnjeni krečnjak i slično. Dijetetska suplementna smeša dodaje se standardnoj hrani u vidu "koncentrata" koji imaju nizak sadržaj vlakana i visok sadržaj ukupnih svarljivih nutrijenata. Ova klasa uključuje različite žitarice i sporedne proizvode visokog stupnja, kao što su kukuruzna kaša, pšenične mekinje, sačma semena pamuka, sačma semena lana, kukuruzni gluten, itd. Dijetetska suplementna smeša korisna je i za dodavanje krmnom bilju bogatom vlaknima, ili mešavinama krmnog bilja i koncentrata,

[0013] U nekim primerima izvođenja, pronalazak obezbeđuje metod odgajanja stoke (npr., preživara) na nutritivno uravnoteženoj ishrani, koji uključuje davanje stoci hranljive smeše za ishranu životinja, koja sadrži dijetetsku suplementnu smešu opisanu u ovom tekstu i davanje stoci smeše za ishranu životinja pod uslovima takvim da stočne karakteristike (npr., proizvodnja i kvalitet mleka) budu dostignute (npr., tako da kvalitet i/ili količina proizvedenog mleka budu poboljšani u odnosu na one kod kontrolnih subjekata kod kojih nije primenjivana smeša dodataka ishrani). U nekim primerima izvođenja, mleko koje je proizvela krava hranjena dijetetskom suplementnom smešom pronalaska ima duži rok trajanja nego mleko koje je proizvela krava koja nije hranjena dijetetskom suplementnom smešom pronalaska. U nekim primerima izvođenja, mleko koje je proizvela krava hranjena dijetetskom suplementnom smešom pronalaska sadrži povećanu količinu mlečne masti i/ili proteinske sekrecije u odnosu na mleko koje je proizvela krava koja nije hranjena dijetetskom suplementnom smešom pronalaska. Prema tome, pronalazak obezbeđuje, u nekim primerima izvođenja, smanjene troškove udružene sa proizvodnjom mleka i/ili mlečnih komponenti. U nekim primerima izvođenja, korišćenje dijetetske suplementne smeše u ishrani smanjuje ekskreciju azota iz preživara i/ili poboljšava efikasnost korišćenja azota.

[0014] Mogu se koristiti različiti metodi uključujući atomizaciju, mehaničko mlevenje, sejanje ili drugi metodi poznati u struci, koji smanjuju veličinu čestica materijala. U nekim primerima izvođenja, može se koristiti svaki u struci poznati metod koji može da od materijala napravi čestičnu materiju (npr., uključujući čestice od 1-2 mm, 0.5-1 mm, 0.25-0.5 mm, 100-200 μm, 125-250 μm, 62.5-125 μm, ili 3.9-62.5 μm) (npr., da bi se proizvela dijetetska suplementna smeša). Prema pronalasku, veličina osušenih čestica je 0.100 do 0.500 mm. U poželjnom primeru izvođenja, veličina čestica dijetetske suplementne smeše je veličina koja omogućava da dijetetska suplementna smeša izbegne fermentaciju u rumenu (npr., tako što će kroz rumen preživara proticati stopom protoka tečnosti) u većoj meri nego hrana ili namirnice koje se ne sastoje od smeše dodataka ishrani.

[0015] U nekim primerima izvođenja, predmetni pronalazak se odnosi na metode hranjenja stoke, koji uključuju davanje stoci hrane za životinje, koja sadrži proteinske smeše opisane gore i kasnije u ovom tekstu. Prema pronalasku stoka je krava ili drugi preživar.

KRATAK OPIS SLIKA

[0016]

Slika 1 prikazuje primer "izbavljanja" dijetetske suplementne smeše pronalaska. Slika 2 prikazuje sastojke i hemijski sastav obroka korišćenih u studijama sprovedenim tokom razvijanja primera izvođenja pronalaska.

Slika 3 prikazuje efekte dijetetske suplementne smeše (na slici označene kao "DEMP") na proizvodnju mleka i metabolite u krvi, zapažene tokom razvijanja primera izvođenja pronalaska.

Slika 4 prikazuje sastojke eksperimentalnih dijeta korišćenih u Primeru 2.

Slika 5 prikazuje nutritivni sastav eksperimentalnih dijeta korišćenih u Primeru 2, na bazi analize pojedinačnih sastojaka, koju je izvela kompanija DairyLand Laboratories Inc. (Arcadia, WI).

Slika 6 prikazuje ukupne mešane obroke (total mixed rations, TMR) korišćene u Primeru 2, koje je analizirala kompanija DairyLand Laboratories Inc. (Arcadia, WI).

Slika 7 prikazuje proizvodnju mleka i sadržaj mleka kao rezultat korišćenja različitih eksperimentalnih dijeta koje sadrže dijetetske suplementne smeše pronalaska.

DEFINICIJE

[0017] Kako se koriste u ovom tekstu, izrazi "kvasac" i "ćelije kvasca" odnose se na eukariotske mikroorganizme svrstane u carstvo gljiva, koji imaju ćelijski zid, ćelijsku membranu i unutarćelijske komponente. Kvasci ne formiraju specifičnu taksonomsku ili filogenetsku grupu. Trenutno je poznato oko 1500 vrsta; procenjuje se da je opisan samo 1% svih vrsta kvasaca. Izraz "kvasac" često se koristi kao sinonim za S. cerevisiae, ali filogenetski diverzitet kvasaca pokazan je njihovim smeštanjem u oba razdela Ascomycota i Basidiomycota. Pupeći kvasci ("pravi kvasci") svrstavaju se u red Saccharomycetales. Većina vrsta kvasaca reprodukuje se bespolnim putem, pupljenjem, mada se neke vrste reprodukuju binarnom fisijom. Kvasci su jednoćelijski, iako neke vrste postaju višećelijske formiranjem traka povezanih pupećih ćelija, poznate kao pseudohife ili lažne hife. Veličina kvasaca varira u velikoj meri u zavisnosti od vrste, tipično iznosi 3-4 mm u dijametru, iako neki kvasci mogu dostići preko 40 mm.

[0018] Kako se koriste u ovom tekstu, izrazi "selenom obogaćni kvasac" i "selenizovani kvasac" odnose se na svaki kvasac (npr., Saccharomyces cerevisiae) koji je kultivisan u medijumu koji sadrži neorganske soli selena.

[0019] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz tež./tež. (težina/težini) odnosi se na količinu date supstance u smeši, na bazi težine. Na primer, kada hrana za životinje sadrži 0.02% tež./tež. dijetetskog dodatka hrani pronalaska, to znači da masa dijetetskog dodatka hrani iznosi 0.02% od ukupne mase hrane za životinje (tj., 200 grama smeše dijetetskog dodatka hrani pronalaska u 907200 grama hrane za životinje).

[0020] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "ćelijski zid kvasca" označen i kao "YCW" ("yeast cell wall") odnosi se na ćelijski zid organizma kvasca, koji okružuje plazminu membranu i unutarćelijske komponente kvasca. Ćelijski zid kvasca uključuje spoljašnji sloj (uglavnom manan) i unutrašnji sloj (uglavnom glukan i hitin) ćelijskog zida kvasca. Funkcija ćelijskog zida je da obezbedi strukturu i zaštiti metabolički aktivnu citoplazmu. Putevi signalizacije i prepoznavanja odvijaju se u ćelijskom zidu kvasca. Sastav ćelijskog zida kvasca varira od soja do soja u skladu sa uslovima rasta kvasca.

[0021] Kako se koriste u ovom tekstu, izrazi "unutarćelijske komponente kvasca" i "unutarćelijske komponente", odnose se na ćelijski sadržaj ekstrahovan iz organizma kvasca uklanjanjem ćelijskog zida.

[0022] Kako se koriste u ovom tekstu, izrazi "prečišćen" ili "prečistiti" odnose se na uklanjanje komponenti iz uzorka. Na primer, ćelijski zid kvasca ili ekstrakti ćelijskog zida kvasca prečišćavaju se uklanjanjem komponenti koje ne čine ćelijski zid kvasca (npr., plazmina membrana i/ili unutarćelijske komponente kvasca); prečišćavaju se i uklanjanjem kontaminanata ili drugih agenasa različitih od ćelijskog zida kvasca. Uklanjanje komponenti koje ne čine ćelijski zid kvasca i/ili kontaminanata koji ne čine ćelijski zid kvasca za rezultat ima porast procenta ćelijskog zida kvasca ili njegovih komponenti u uzorku.

[0023] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "vari" odnosi se na konverziju hrane, namirnica ili drugih organskih jedinjenja u oblik u kojem mogu da se apsorbuju; na omekšavanje, razlaganje ili razgradnju toplotom i vlagom ili hemijskim delovanjem.

[0024] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "digestivni sistem" odnosi se na sistem (uključujući gastrointestinalni sistem) u kojem se može odvijati ili se odvija digestija.

[0025] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "namirnice" odnosi se na materijal/materijale koje životinja konzumira i koji energijom i/ili nutrijentima doprinose ishrani životinje. Primeri namirnica uključuju ukupni mešoviti obrok (Total Mixed Ration, TMR), stočnu hranu, pelet/pelete, koncentrat/koncentrate, premešavinu/premešavine, koproizvod/koproizvode, žitarice, žitaričnu džibru, melase, vlakno/vlakna, krmno bilje, travu/trave, seno, klip/klipove, lišće, sačmu, rastvorljivu materiju/materije i suplement/suplemente.

[0026] Kako se koriste u ovom tekstu, izrazi "suplement hrane", "dijetetski suplement", "dijetetska suplementna smeša", odnose se na hranljivi proizvod formulisan u vidu dijetetskog ili nutritivnog dodatka koji se koristi kao deo dijete, npr. kao dopuna ishrani životinja. Primeri dijetetskih suplementnih smeša opisani su u ovom tekstu.

[0027] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "životinja" odnosi se na predstavnike carstva Animalia. Ovo uključuje, ali se ne ograničava na stoku, životinje na farmama, domaće životinje, kućne ljubimce, morske i slatkovodne životinje i divlje životinje.

[0028] Kako se koristi u ovom tekstu, "efikasna količina" odnosi se na količinu smeše koja je dovoljna da ostvari korisne ili željene rezultate. Efikasna količina može da se primeni i/ili kombinuje sa drugim materijalom u jednoj ili više primena, davanja ili doza.

[0029] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "vari" odnosi se na konverziju hrane, prehrambenih namirnica ili drugih organskih jedinjenja u oblik koji se može apsorbovati; omekšavanje, razgradnju ili razlaganje toplotom i vlagom ili hemijskim delovanjem.

[0030] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "digestivni sistem" odnosi se na sistem (uključujući gastrointestinalni sistem) u kojem digestija može da se odvija ili u kojem se digestija odvija.

[0031] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "primena" i "primenjivanje" odnosi se na čin primenjivanja, kod subjekta, supstance, uključujući lek, prolek ili drugo sredstvo, ili primenjivanje terapijskog tretmana.

[0032] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "ćelija" odnosi se na autonomnu samoreplicirajuću jedinicu koja može postojati kao funkcionalno nezavisna jedinica života (kao u slučaju jednoćelijskog organizma, npr., kvasca) ili kao podjedinica višećelijskog organizma (kao u biljkama i životinjama), specijalizovanu za obavljanje posebnih funkcija u korist organizma kao celine. Postoje dva različita tipa ćelija: prokariotske ćelije i eukariotske ćelije.

[0033] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "eukariot" odnosi se na organizme čije su ćelije organizovane u kompleksne strukture obavijene membranom. "Eukarioti" se razlikuju od "prokariota". Izraz "prokariot" odnosi se na organizme koji nemaju ćelijski nukleus ili druge membranom obavijene organele. Izraz "eukariot" odnosi se na sve organizme koji ispoljavaju karakteristike tipične za eukariote, kao što su prisustvo pravog nukleusa ograničenog nukleusnim omotačem, unutar kojeg leže hromozomi, prisustvo organela ograničenih membranom i druge karakteristike koje se uobičajeno sreću kod eukariotskih organizama.

[0034] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "reprodukcija kvasca" odnosi se na ciklus reprodukcije kvasca koji ima bespolni i polni reproduktivni ciklus, mada je najčešći način vegetativnog rasta kod kvasca bespolna reprodukcija "pupljenjem" ili "fisijom", uz formiranje "ćerke ćelije" na "roditeljskoj ćeliji". Nukleus roditeljske ćelije deli se dajući nukleus ćerke ćelije koji u nju migrira. Pupoljak nastavlja da raste dok se ne odvoji od "roditeljske ćelije", formirajući novu ćeliju. Pod uslovima visokog stresa, haploidne ćelije će obično umreti, međutim, pod istim uslovima diploidne ćelije će podleći sporulaciji, ući u polnu reprodukciju (mejozu) i dati različite haploidne spore koje će se spariti (konjugovati), ponovo formirajući diploid.

[0035] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "pupljenje" odnosi se na tip ćelijske deobe kod gljiva (npr., kvasca) i protozoa u kojem se jedna od "ćerki ćelija" razvija kao manje ispupčenje na drugoj. Obično je pozicija pupeće ćelije definisana polarnošću "roditeljske ćelije". Kod nekih protozoa, pupeća ćelija može ležati unutar citoplazme druge ćerke.

[0036] Kako se ovde koriste, izraz "kultivisati kvasac" i izraz "rastući kvasac" odnose se na čin populisanja i/ili propagiranja kvasca.

[0037] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "centrifugiranje" odnosi se na razdvajanje molekula po veličini ili gustini, uz korišćenje centrifugalnih sila proizvedenih okretanjem rotora koji postavlja objekat u rotaciju oko fiksirane osovine, primenjujući silu pod pravim uglom u odnosu na osovinu. Centrifuga radi koristeći princip sedimentacije, gde se centripetalno ubrzanje koristi za jednako distribuiranje supstanci veće i manje gustine u različite gustinske slojeve.

[0038] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "sakupiti" odnosi se na čin sakupljanja ili prikupljanja materijala koji je bio proizveden (npr., prikupljanje materijala nastalog tokom proizvodnje kvasca).

[0039] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "sušenje" odnosi se na sušenje raspršivanjem, sušenje zamrzavanjem, sušenje na vazduhu, sušenje pomoću vakuuma ili bilo koju drugu vrstu postupka kojim se smanjuje ili eliminiše tečnost iz supstance.

[0040] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "sušenje raspršivanjem" odnosi se na često korišćeni metod sušenja supstance koja sadrži tečnost korišćenjem vrelog gasa za evaporisanje tečnosti da bi se smanjila ili eliminisala tečnost iz supstance. Drugim rečima, materijal se suši raspršivanjem ili atomizovanjem u struji zagrejanog suvog gasa.

[0041] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "sušenje zamrzavanjem" i izraz "liofilizacija" i izraz "kriodesikacija" odnose se na uklanjanje sublimacijom rastvarača iz materije u zamrznutom stanju. Ovo se obavlja zamrzavanjem materijala koji treba da se osuši ispod njegove eutektičke tačke i zatim obezbeđivanjem latentne toplote sublimacije. Precizna kontrola ulaska toplote omogućava sušenje iz zamrznutog stanja bez topljenja proizvoda. U praktičnoj primeni, proces se ubrzava i precizno kontroliše pod uslovima sniženog pritiska.

[0042] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "mlevenje" odnosi se na smanjenje veličine čestica udaranjem, smicanjem ili trenjem.

[0043] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "ispiranje" odnosi se na uklanjanje ili čišćenje (npr., korišćenjem bilo kojeg tipa rastvora (npr. destilovane vode, pufera ili rastvarača) ili mešavine) od nečistoća ili rastvorljivih neželjenih komponenti preparata.

[0044] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "protein" odnosi se na biohemijska jedinjenja koja se sastoje od jednog ili više polipeptida koji su na biološki funkcionalan način tipično savijeni u globularni ili fibrilarni oblik.

[0045] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "peptid" i izraz "polipeptid" odnose se na primarnu sekvencu amino-kiselina povezanih kovalentnim "peptidnim vezama". Obično, peptid se sastoji od nekoliko amino-kiselina i kraći je od proteina. Peptidi, polipeptidi ili proteini mogu biti sintetski, rekombinantni ili prirodni.

[0046] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "amino-kiselina" odnosi se na molekule koji sadrže amino grupu, karboksilno-kiselinsku grupu i bočni lanac koji je različit kod različitih amino-kiselina. Ključni elementi amino-kiselina su ugljenik, vodonik, kiseonik i azot.

[0047] Kako se ovde koristi, izraz "proteaza" odnosi se na bilo koji od različitih enzima uključujući endopeptidaze i egzopeptidaze, koji katališu hidrolitičko razlaganje proteina u peptide ili amino-kiseline.

[0048] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "liza" odnosi se na dezintegraciju ili rupturu ćelijske membrane kvasca ili ćelijskog zida kvasca, što rezultuje oslobađanjem unutarćelijskih komponenti. Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "liza" sreće se kao rezultat fizičkih, mehaničkih, enzimskih (uključujući autolizu i hidrolizu) ili osmotskih mehanizama.

[0049] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "autoliza" odnosi se na razlaganje delova ili cele ćelije ili tkiva samoproizvedenim enzimima.

[0050] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "hidroliza" odnosi se na proces razdvajanja jedinjenja u fragmente uz dodavanje vode (npr., upotrebljava se za razlaganje polimera u jednostavnije jedinice (npr., skroba u glukozu)).

[0051] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "preživar" odnosi se na sisara iz reda Artiodactyla, koji vari hranu na biljnoj bazi tako što je inicijalno omekšava u prvom želucu životinje, zatim vraća polusvarenu masu, sada poznatu kao preživak, i žvaće je ponovo. Proces ponovnog žvakanja preživka da bi se dodatno razgradio biljni materijal i simuliralo varenje naziva se "preživanje". Postoji oko 150 vrsta preživara, koje uključuju domaće i divlje vrste. Sisari preživari uključuju goveda, koze, ovce, žirafe, bizona, losa, vapita, jaka, vodenog bizona, jelena, alpake, kamile, lame, divlje zveri, antilopu, račvorogu antilopu i nilgaja.

[0052] Kako se koristi u ovom tekstu, izraz "rumen" (poznat i kao burag) formira veći deo retikulorumena koji je prva komora u alimentarnom kanalu ruminantnih životinja. On služi kao primarno mesto miokrobne fermentacije unete hrane. Manji deo retikulorumena je retikulum koji je u potpunosti u kontinuitetu sa rumenom, ali se od njega razlikuje po teksturi obloge zida. Rumen je sačinjen od nekoliko mišićnih vrećica, kranijalne vrećice, ventralne vrećice, ventralne slepe vrećice i retikuluma.

DETALJNI OPIS

[0053] Ovaj pronalazak odnosi se na dijetetske suplementne smeše, namirnice (npr., hranu za životinje) koje ih sadrže i metode njihovog korišćenja. Preciznije, pronalazak obezbeđuje dijetetske suplementne smeše za preživare (npr., koje sadrže proteinski ekstrakt (npr., sirovi proteinski ekstrakt (npr., ekstrakt bakterije ili kvasca))) sa specifičnim profilom azota i/ili amino-kiselina i malom veličinom čestica, metode njihove izrade i smeše koje ih sadrže i metode upotrebe istih (npr., u vidu tečne ili suve dijetetske suplementne smeše ili u vidu komponente namirnice (npr., hrane za životinje) za povećanje apsorpcije proteina i amino-kiselina kod preživara).

[0054] U nekim primerima izvođenja, pronalazak obezbeđuje dijetetsku suplementnu smešu bogatu proteinima (npr., poreklom od kvasca, ili drugog porekla) sa fizičkim karakteristikama koje obezbeđuju značajno izbegavanje fermentacije u rumenu i profil amino-kiselina (AA) sličan proteinima mikroba rumena. U nekim primerima izvođenja, dijetetska suplementna smeša bogata proteinima označava se kao "izbavljeni" mikrobni protein (escape microbial protein, EMP) ili dijetetski "izbavljeni" mikrobni protein (dietary escape microbial protein, DEMP), na primer u Tabeli 2.

[0055] U nekim primerima izvođenja, dijetetska suplementna smeša bogata proteinima (npr., poreklom iz kvasca ili mikroba kao izvora) obrađuje se u fine čestice. Iako razumevanje mehanizma nije neophodno za primenu pronalaska i pronalazak nije ograničen na neki određeni mehanizam delovanja, u nekim primerima izvođenja, mala veličina čestica dijetetske suplementne smeše omogućava suplementnoj smeši da sa tečnom frakcijom otiče iz rumena, pri čemu se aminokiseline apsorbuju u crevu. Iako pronalazak nije ograničen na neki određeni mehanizam, i razumevanje ovog mehanizma nije neophodno za razumevanje ili primenu pronalaska, u nekim primerima izvođenja, korisnost dijetetske suplementne smeše ima jednu ili više sledećih prednosti 1) smeša materijala (npr., sa specifičnim profilom azota i/ili amino-kiselina; 2) mala veličina čestica (npr., opisano u ovom tekstu) materijala (npr., koja im omogućava da se podele u ruminalnoj tečnoj frakciji; 3) relativno niska frakciona stopa degradacije materijala (npr., 0.175 h-1); i/ili 4) relativno visoka frakciona stopa oticanja tečnosti iz rumena (npr., 0.12 h-1).

[0056] Značajna korist od proteinom bogate dijetetske suplementne smeše pronalaska je ta što ne mora da se štiti (npr., korišćenjem fizičkih ili hemijskih tretmana (npr., inkapsuliranja)) od degradacije u rumenu. Na primer, u nekim primerima izvođenja, proteinom bogata dijetetska suplementna smeša pronalaska ne zahteva primenu zaštitne barijere. Umesto toga, pronalazak obezbeđuje proteinom bogatu dijetetsku suplementnu smešu pronalaska (npr., poreklom od kvasca) u kojoj fizičke i/ili hemijske osobine dijetetske suplementne smeše (npr., sadržaj ili profil azota i/ili amino-kiselina, mala veličina čestica, niska stopa degradacije smeše) omogućavaju dijetetskoj suplementnoj smeši da izbegne fermentaciju u rumenu (npr., proticanjem pri stopi protoka tečnosti) i obezbeđuje crevu značajnu količinu visoko svarljivog u rumenu nerazgrađenog hranljivog proteina sa željenim aminokiselinskim profilom.

[0057] U nekim primerima izvođenja, dijetetska suplementna smeša je ekstrakt ćelije kvasca. Organizam kvasca upotrebljen za smešu predmetnog pronalaska može biti bilo koji od brojnih kvasaca, uključujući, ali ne ograničavajući se na vrste roda kvasca Saccharomyces, Candida, Kluyveromyces, ili Torulaspora, ili njihovu kombinaciju. U poželjnom primeru izvođenja, upotrebljeni kvasac je Saccharomyces cerevisiae. U poželjnom primeru izvođenja, upotrebljeni kvasac je Saccharomyces cerevisiae soj 1026. Ekstrakt kvasca dobija se metodima opšte poznatim u struci (vidi, npr., Peppler, H.J. 1979. Production of yeasts and yeast products. U Microbial Technology & Microbial Processes, Vol. 1 (2nd ed.), Academic Press). Organizam kvasca je odgajen uobičajenim tehnikama koje se koriste u fermentacijama vezanim za ishranu i industrijsku proizvodnju napitaka. Biomasa kvasca se izdvaja i ispira centrifugiranjem da bi se dobio krem kvasac. Posle odvajanja, organizam se lizira. Bilo koji od brojnih metoda uobičajenih u struci može se koristiti za liziranje organizma kvasca, uključujući hidrolizu i autolizu. Poželjan primer izvođenja ovog pronalaska omogućava da se organizmi kvasca liziraju na sobnoj temperaturi i pritisku tokom perioda od 12-24 sata. Proteaza kao papain ili bilo koja od brojnih alkalnih ili neutralnih proteaza može se dodati tokom faze lize da bi se ubrzala solubilizacija proteina kvasca i sprečila aglutinacija unutarćelijskih komponenti. Posle lize, unutarćelijske komponente organizma kvasca izdvajaju se i uklanjaju iz ćelijskog zida kvasca. U poželjnom primeru izvođenja, unutarćelijske komponente se uklanjaju iz materijala ćelijskog zida kvasca tako što se vrši nekoliko ispiranja centrifugiranjem. Dobijeni ekstrakt kvasca može da se suši bilo kojim od brojnih metoda uobičajenih u struci, uključujući sušenje raspršivanjem, sušenje u bubnju i sušenje u fluidnom ležištu, da bi se formirao prah. U poželjnom primeru izvođenja, osušeni ekstrakt kvasca u prahu prevodi se u fini prah (npr., mlevenjem, prosejavanjem, ili usitnjavanjem na drugi način). U poželjnom primeru izvođenja, dobijeni ekstrakt kvasca suši se atomizacijom. Na primer, ekstrakt kvasca se pumpa u atomizer (npr., tipa mlaznica ili centrifugalni atomizer) koji stvara finu maglu čestica ekstrakta kvasca. Fina magla čestica ekstrakta kvasca dovodi se u kontakt sa vazduhom koji se zagreva na temperature od 250-450 °C, čime se čestice suše. Osušene čestice ekstrakta kvasca se sakupljaju. U nekim primerima izvođenja, atomizer je konfigurisan tako da stvara osušene čestice kvasca željene veličine. U drugim primerima izvođenja, posle izlaska iz atomizera osušene čestice ekstrakta kvasca se dodatno mrve, prosejavaju ili na drugi način usitnjavaju u manje čestice.

[0058] Opšta pretpostavka u struci je da se solubilni protein potpuno razgrađuje u rumenu zbog navodno visoke frakcione stope degradacije. In situ inkubacija je najšire prihvaćeni postupak eksperimentalnog određivanja učešća u hrani proteina hrane degradabilnog u rumenu (rumen-degradable feed protein, RDP) i proteina hrane nerazgrađenog u rumenu (rumen-undegraded feed protein, RUP). Ovim postupkom procenjuje se nestanak proteina iz hrane stavljene u unutrašnjost porozne kesice suspendovane u rumenu životinje sa kanilisanim rumenom. Nestanak se određuje razlikom u težini solubilnih i veoma malih nesolubilnih čestica koje se isperu iz kesice i za koje se pretpostavlja da su momentalno na raspolaganju i da ih mikrobi u rumenu u potpunosti iskorišćavaju. Korišćenjem metoda koji su opisali Raab et al. (See Raab et al. (1983), izvedeni su eksperimenti za određivanje frakcione stope degradacije proteina dijetetske suplementne smeše pronalaska. Korišćenjem metoda Raab et al., određeno je da je frakciona stopa degradacije proteina dijetetske suplementne smeše opisane u Tabeli 1 bila 0.175 h-1 (SD= 0.052).

TABELA 1

[0059] Dijetetska suplementna smeša pronalaska ima, izraženo kao procenat suve materije, 5-10% azota i 30-60% sirovog proteina. U poželjnom primeru izvođenja, dijetetska suplementna smeša sadrži, na bazi suve materije, 6.5-7.8% azota i 40-50% sirovog proteina. U još jednom poželjnom primeru izvođenja, dijetetska suplementna smeša sadrži 7% azota i 45.3% sirovog proteina na bazi suve materije. U nekim primerima izvođenja, sirovi protein se sastoji od rastvorljive i nerastvorljive frakcije. Na primer, u nekim primerima izvođenja, sirovi protein sadrži 25-60% rastvorljivog i 40-75% nerastvorljivog proteina. U nekim primerima izvođenja, sirovi protein sadrži 36-46% rastvorljivog proteina i 53-63% nerastvorljivog proteina. U nekim primerima izvođenja, sirovi protein sadrži 40-45% rastvorljivog proteina i 55-60% nerastvorljivog proteina. U nekim primerima izvođenja, sirovi protein sadrži 42% rastvorljivog proteina i 58% nerastvorljivog proteina. U nekim primerima izvođenja, sirovi protein sadrži, na bazi suve materije, 0.5% do 1.5% amonijaka. U nekim primerima izvođenja, dijetetska suplementna smeša sadrži proteinsku komponentu (npr., proteinski ekstrakt) koja ima aminokiselinski profil kako je prikazano u Tabeli 1 ili Tabeli 2. U nekim primerima izvođenja, aminokiselinski profil proteinske komponente dijetetske suplementne smeše pronalaska sadrži procenat različitih amino-kiselina kako je prikazano u Tabeli 1 ili Tabeli 2, plus ili minus određeni procenat (npr., plus ili minus 1, 2, 3, 4, 5, 6,7, 8, 9, 10 ili više procenata).

[0060] Radi poređenja, amino-kiselinski profil dijetetske suplementne smeše pronalaska upoređuje se sa aminokiselinskim profilom bakterija rumena (vidi Tabelu 2).

TABELA 2

[0061] U nekim primerima izvođenja, dijetetska suplementna smeša se pravi korišćenjem ekstrakta kvasca. Na primer, osušeni (npr., osušen zamrzavanjem) ekstrakt kvasca dobija se korišćenjem nekog od postupaka dobro poznatih u struci. Može se koristiti bilo koji poznati kvasac. Pored toga, kvasac može biti modifikovan (npr., genetičkim ili drugim metodima). Na primer, kvasac može biti obogaćen jednim nutrijentom ili većim brojem njih (npr., selenom obogaćen (npr., kultivisan u medijumu koji sadrži neorganske soli selena)). Osušeni ekstrakt kvasca (npr., koji može, ali ne mora biti kombinovan sa drugim materijalima (npr., vitaminima, mineralima, namirnicama ili drugim materijalima)) zatim se prevede (npr. usitni) u čestice manje veličine. Može se koristiti svaki od dobro poznatih metoda prevođenja materijala (npr., sušenog materijala) u materijal sa manjom veličinom čestica, uključujući atomizaciju, mlevenje, prosejavanje i/ili druge metode usitnjavanja materijala. U poželjnom primeru izvođenja, dijetetska suplementna smeša (npr., osušeni kvaščev ili mikrobni ekstrakt) usitni se u sitne čestice veličine 0.25-0.5 mm, 0.125-0.250 mm, ili 0.125 mm, iako se mogu koristiti i čestice manje i veće veličine. Veličina čestica dijetetske suplementne smeše definisana je patentnim zahtevima. Dijetetska suplementna smeša pronalaska dodaje se i/ili kombinuje sa hranom koja se ingestira oralnim putem. Svaka mešavina hrane za životinje poznata u struci može da se koristi u skladu sa pronalaskom (npr., mešana ili u kombinaciji sa dijetetskom suplementnom smešom), kao sačma uljane repice, sačma semena pamuka, sojina sačma i kukuruzna sačma, ali su naročito poželjne sojina sačma i kukuruzna sačma. Mešavina hrane za životinje dopunjena je dijetetskom suplementnom smešom pronalaska, ali i drugi sastojci mogu se opciono dodati mešavini hrane za životinje. Opcioni sastojci mešavine hrane za životinje uključuju šećere i kompleksne ugljene hidrate kao što su u vodi rastvorljivi i nerastvorljivi monosaharidi, disaharidi i polisaharidi. Opcioni aminokiselinski sastojci koji se mogu dodati mešavini hrane su arginin, histidin, izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilalanin, treonin, triptofan, valin, tirozin etil HCl, alanin, asparaginska kiselina, natrijum glutamat, glicin, prolin, serin, cistein etil HCl, i njihovi analozi i soli. Vitamini koji opciono mogu da se dodaju su tiamin HCl, riboflavin, piridoksin HCl, niacin, niacinamid, inozitol, holin hlorid, kalcijum pantotenat, biotin, folna kiselina i vitamini A, B, K, D, E, i slično. Minerali, proteinski sastojci, uključujući protein dobijen iz mesne sačme ili riblje sačme, tečno ili jaje u prahu, riblje rastvorljive materije, proteinski koncentrat surutke, ulja (npr., ulje soje), kukuruzni skrob, kalcijum, neorganski fosfat, bakar sulfat, soli i krečnjak takođe mogu da se dodaju. Mešavini hrane za životinje može se dodati svaki medikamentozni sastojak poznat u struci, na primer antibiotici.

[0062] U nekim primerima izvođenja, hrana za životinje sadrži jedno ili više od sledećeg: detelina (lucerka), ječam, zvezdan, kupusnjače (npr., divlji kupus, kelj, uljana repica (kanola), švedska repa (turnip), detelina (npr., švedska detelina, crvena detelina, podzemna detelina, bela detelina), trava (npr., francuski ljulj, vijuk, zubača, ovsik, trozupka. poljske trave (sa prirodnih mešovitih travnatih površina), ježevica, ljulj, mačji rep), kukuruz, proso, zob, Sorghum, soja, granje (od orezivanja drveća) i pšenica.

[0063] Kada se daju životinjama, smeše pronalaska mogu sadržati jedan ili više inertnih sastojaka (npr., ako je poželjno ograničiti broj kalorija dodatih dijeti putem dijetetskog suplementa). Na primer, dijetetska suplementna smeša i/ili hrana za životinje ili hrana kojoj je dodata dijetetska suplementna smeša pronalaska, mogu sadržati i opcione sastojke uključujući, na primer, trave, vitamin, minerale, pojačivače, kolorante, zaslađivače, sredstva za poboljšanje ukusa, inertne sastojke, dehidroepiandosteron (DHEA), Fo-Ti ili Ho Shu Wu (trave uobičajene za tradicionalne azijske tretmane), mačju kandžu (drevni biljni sastojak), zeleni čaj (polifenoli), inozitol, mrke alge, dulsu (vrsta crvene alge), bioflavonoide, maltodekstrin, koprivu, niacin, niacinamid, ruzmarin, selen, silicijum (silicijum dioksid, silika gel, člankovite ukrasne trave), spirulinu i cink. Takvi opcioni sastojci mogu biti u obliku u kakvom se sreću u prirodi ili u koncentrovanom obliku.

[0064] U nekim primerima izvođenja, dijetetska suplementna smeša pronalaska meša se i/ili kombinuje sa drugim namirnicama (npr., da bi se napravila hrana za životinje) koje uključuju kalcijum fosfat ili acetat, tribazni; kalijum fosfat, dibazni; magnezijum sulfat ili oksid; soli (natrijum hlorid); kalijum hlorid ili acetat; feri ortofosfat; niacinamid; cink sulfat ili oksid; kalcijum pantotenat; bakar glukonat; riboflavin; betakaroten; piridoksin hidrohlorid; tiamin mononitrat; folnu kiselinu; biotin; hrom hlorid ili pikolonat; kalijum jodid; natrijum selenat; natrijum molibdat; filohinon; vitamin D3; cijanokobalamin; natrijum selenit; bakar sulfat; vitamin A; inozitol; kalijum jodid. Pogodne doze vitamina i minerala mogu se dobiti, na primer, konsultovanjem U.S. RDA vodiča.

[0065] U sledećim primerima izvođenja, dijetetska suplementna smeša pronalaska ili druga namirnica kojoj se dijetetska suplementna smeša dodaje i/ili koja se sa njom kombinuje (npr., da bi se napravila hrana za životinje) može sadržati jedno ili više sredstava za poboljšanje ukusa kao što su acetaldehid (etanal), acetoin (acetil metilkarbinol), anetol (parapropenil anisol), benzaldehid (benzoev aldehid), N buterna kiselina (butanska kiselina), d ili 1 karvon (karvol), cinamaldehid (cinaminski aldehid), citral (2,6 dimetiloktadien 2,6 al 8, gera nial, neral), dekanal (N decilaldehid, kapraldehide, kaprinski aldehid, kaprinaldehid, aldehid C 10), etil acetat, etil butirat, 3 metil 3 fenil glicidno kiselinski etil estar (etil metil fenil glicidat, jagodin aldehid, C16 aldehid), etil vanilin, geraniol (3,7 dimetil 2,6 i 3,6 oktadien 1 ol), geranil acetat (geraniol acetat), limonen (d,1, i dl), linalool (linalol, 3,7 dimetil 1,6 oktadien 3 ol), linalil acetat (bergamol), metil antranilat (metil 2 aminobenzoat), piperonal (3,4 metilendioksi benzaldehid, heliotropin), vanilin, detelina (Medicago sativa L.), piment (Pimenta officinalis), ambreta (Hibiscus abelmoschus), anđelika (Angelica archangelica), angostura (Galipea officinalis), anis (Pimpinella anisum), zvezdasti anis (Illicium verum), matičnjak (Melissa officinalis), bosiljak (Ocimum basilicum), lovor (Laurus nobilis), kalendula (Calendula officinalis), (Anthemis nobilis), kajenska papričica (Capsicum frutescens), kim (Carum carvi), kardamon (Elettaria cardamomum), cimet (Cinnamomum cassia), kajenska papričica (Capsicum frutescens), celer (Apium graveolens), krasuljica (Anthriscus cerefolium), vlašac (Allium schoenoprasum), korijander (Coriandrum sativum), kumin (Cuminum cyminum), kanadska zova (Sambucus canadensis), komorač (Foeniculum vulgare), piskavica (Trigonella foenum graecum), đumbir (Zingiber officinale), očajnica (Marrubium vulgare), ren (Armoracia lapathifolia), miloduh (Hyssopus officinalis), lavanda (Lavandula officinalis), muskatni orah (Myristica fragrans), majoran (Majorana hortensis), slačica (Brassica nigra, Brassica juncea, Brassica hirta), muskatni orah (Myristica fragrans), paprika (Capsicum annuum), crni biber (Piper nigrum), nana (Mentha piperita), mak (Papayer somniferum), ruzmarin (Rosmarinus officinalis), šafran (Crocus sativus), žalfija (Salvia officinalis), čubar (Satureia hortensis, Satureia montana), susam (Sesamum indicum), divlja nana (Mentha spicata), estragon (Artemisia dracunculus), timijan (Thymus vulgaris, Thymus serpyllum), kurkuma (Curcuma longa), vanila (Vanilla planifolia), isiot (Curcuma zedoaria), saharoza, glukoza, saharin, sorbitol, manitol, aspartam. Druga pogodna sredstva za poboljšanje ukusa objavljena su u referencama kao što su Remington’s Pharmaceutical Sciences, 18th Edition, Mack Publishing, p. 1288-1300 (1990) i Furia and Pellanca, Fenaroli’s Handbook of Flavor Ingredients, The Chemical Rubber Company, Cleveland, Ohio, (1971), poznatim stručnjacima u oblasti.

[0066] U drugim primerima izvođenja, smeše sadrže najmanje jedno sintetsko ili prirodno sredstvo za bojenje hrane (npr., anato ekstrakt, astaksantin, cveklin prah, ultramarin plavo, kantaksantin, karamel, karotenal, beta karoten, karmin, prepečeno brašno semena pamuka, fero glukonat, fero laktat, bojeni ekstrakt grožđa, ekstrakt ljuske grožđa, gvožđe oksid, voćni sok, sok povrća, sušena, sačma kadifice, ulje šargarepe, ulje endosperma kukuruza, paprika, uljani ekstrakt paprike, riboflavin, šafran, kurkuma, kurkuma i uljani ekstrakt).

[0067] U drugim primerima izvođenja, smeše sadrže najmanje jedan fitonutrijent (npr., izoflavonoide soje, oligomerne proantocijanidine, indol 3 karbinol, sulforafon, fibrozne ligande, biljne fitosterole, ferulinsku kiselinu, antocijanocide, triterpene, omega 3/6 masne kiseline, konjugovane masne kiseline kao što su konjugovana linoleinska kiselina i konjugovana linolenska kiselina, poliacetilen, hinone, terpene, katehine, galate i kvercitin). Izvori biljnih nutrijenata uključuju lecitin soje, izoflavone soje, klice mrkog pirinča, matični mleč, pčelinji propolis, sok acerole u prahu, japanski zeleni čaj, ekstrakt semena grožđa, ekstrakt ljuske grožđa, sok od šargarepe, borovnicu, lanenu sačmu, pčelinji polen, ginkgo biloba, jagorčevinu (ulje žutog noćurka), crvenu detelinu, koren čička, maslačak, peršun, šipak, gujinu travu, đumbir, sibirski ginseng, ruzmarin, kurkumin, beli liuk, likopen, ekstrakt semena grejpfruta, spanać i brokoli.

[0068] U drugim primerima izvođenja, smeše sadrže najmanje jedan vitamin (npr., vitamin A, tiamin (B1), riboflavin (B2), piridoksin (B6), cijanokobalamin (B12), biotin, retinoinsku kiselinu (vitamin D), vitamin E, folnu kiselinu i druge folate, vitamin K, niacin, i pantotensku kiselinu). U nekim primerima izvođenja, hrana (npr., koja uključuje dijetetsku suplementnu smešu) sadrži najmanje jedan mineral (npr., natrijum, kalijum, magnezijum, kalcjium, fosfor, hlor, gvožđe, cink, mangan, fluor, bakar, molibden, hrom i jod). U nekim posebno poželjnim primerima izvođenja, hrana (npr., koja uključuje dijetetsku suplementnu smešu) sadrži vitamine ili minerale u rasponu preporučene dnevne doze (recommended daily allowance, RDA) kako je specifikovano od strane Departmana za poljoprivredu Sjedinjenih Država. U drugim primerima izvođenja, čestice sadrže aminokiselinsku suplementnu formulu u koju je uključena najmanje jedna amino-kiselina (npr., 1-karnitin ili triptofan).

[0069] U nekim primerima izvođenja, smeša hrane sadrži suplementne enzime. Primeri takvih enzima su proteaze, celulaze, ksilanaze, fitaze i kisele fosfataze. Enzimi mogu biti obezbeđeni u prečišćenoj formi, delimično prečišćenoj formi ili sirovoj formi. Izvori enzima mogu biti prirodni (npr., gljive) ili sintetski ili proizvedeni in vitro (npr., rekombinantni). U nekim primerima izvođenja, dodata je proteaza (npr., pepsin).

[0070] U nekim primerima izvođenja, i antioksidanti se mogu dodati hrani kao što je životinjska hranljiva smeša. Oksidacija se može sprečiti uvođenjem u hranu prirodnih antioksidanata, kao što su betakaroten, vitamin C, i/ili sintetskih antioksidanata kao što su butilisani hidroksitoluen, butilisani hidroksianisol, tercijarni butilhidrohinon, propil galat oretoksikin. Mogu da se dodaju i jedinjenja koja deluju sinergistički sa antioksidantima, kao što su askorbinska kiselina, limunska kiselina i fosforna kiselina.

Količina antioksidanata inkoriporisanih na ovaj način zavisi od uslova kao što su formulacija proizvoda, uslovi transporta, metodi pakovanja i željeni rok trajanja.

[0071] Dobijena dijetetska suplementna smeša (npr., koja sadrži fine čestice kvaščevog ili mikrobnog ekstrakta (opciono pomešanog sa drugim komponentama kao što su vitamini, minerali, itd.)) daje se kao hrana životinjama (npr. preživarima (npr., sa ciljem povećanja proizvodnje mleka i/ili promene sadržaja mleka (npr., povećanja mlečne masti)).

[0072] U nekim primerima izvođenja, pronalazak obezbeđuje metod gajenja stoke (npr., preživara) na nutritivno izbalansiranoj dijeti, koji uključuje davanje stoci i životinji smeše za ishranu, koja sadrži dijetetsku suplementnu smešu opisanu u ovom tekstu i davanje smeše hrane za životinje stoci pod uslovima takvim da karakteristike stoke (npr., proizvodnja mleka i kvalitet) budu postignute (npr., tako da kvalitet mleka ili proizvedena količina budu nadmoćni u odnosu na kontrolni subjekt koji nije dobijao dijetetsku suplementnu smešu).

PRIMERI

[0073] Primeri koji slede služe da ilustruju neke primere izvođenja i aspekte pronalaska.

PRIMER 1

Davanje dijetetske suplementne smeše kravama muzarama i njen efekat na proizvodnju mleka, unos hrane i krvne metabolite, kanadske mlečne farme

[0074] Tri mlečne farme locirane u provincijama Ontario i Kvebek u istočnoj Kanadi korišćene su za određivanje efekata hranjenja krava muzara dijetetskom suplementnom smešom. Dijetetska suplementna smeša napravljena je sušenjem ekstrakta kvasca dobijenog od Saccharomyces cerevisiae korišćenjem sušača raspršivanjem (atomizera). Osušeni ekstrakt imao je 47% proteina (40% rastvorljivog), na bazi suve materije. Tabela 1 opisuje osobine dijetetske suplementne smeše. Veličina čestica dijetetske suplementne smeše bila je 0.100-0.250 mm i davana je kravama muzarama kako je dole opisano. Krave su posmatrane i karakterisane u pogledu proizvodnje mleka, komponenti mleka i metabolita u krvi.

[0075] Studija je sprovedena prema unakrsnom dizajnu, sa dva perioda od 21 dana. Eksperimentalni uslovi bili su: 1) kontrola, 0 g/d dijetetske suplementne smeše; ili 2) 600 g/d dijetetske suplementne smeše. Dijete su bile izonitrogene i izoenergetske i formulisane tako da obezbede 600 g/hd/d dijetetske suplementne smeše (2.1% obrok suve materije). Obroci su prikazani na Slici 2. Deo biljnih proteina zamenjen je dijetetskom suplementnom smešom. Svaka farma određena je za jednu od dve sekvence tretmana: kontrola praćena dijetetskom suplementnom smešom ili dijetetska suplementna smeša praćena kontrolom. Proizvodnja mleka i unos hrane beleženi su tokom poslednja 2 dana svakog perioda, a uzorci krvi su uzimani od 15 nasumično odabranih krava sa svake farme tokom poslednje nedelje svakog perioda. Mleko je analizirano u pogledu masti i proteina, a krv je analizirana u pogledu neesterifikovanih masnih kiselina (non-esterified fatty acids, NEFA), β-hidroksibuterne kiseline (βhydroxybutyric acid, BHBA), i ureinog azota u krvi (blood urea nitrogen, BUN) (vidi Sliku 3). Energetski korigovano mleko bilo je jače (P = 0.09) za dijetetsku suplementnu smešu u odnosu na kontrolu (36.1 prema 33.3 ± 0.8 kg/d), dok se unos suve supstance nije razlikovao i u proseku je iznosio 24.0 ± 0.5 kg/d. Sadržaj masti u mleku (3.96 prema 3.86 ± 0.05 %, P = 0.03) i prinos masti (1.34 prema 1.22 ± 0.03 kg/d, P= 0.09) viši su za dijetetsku suplementnu smešu nego za kontrolu. Sadržaj proteina u mleku nije se razlikovao između tretmana, u proseku je iznosio 3.34 ± 0.06%, ali je prinos proteina bio veći (P= 0.04) za životinje hranjene dijetetskom suplementnom smešom nego za kontrolne životinje (1.13 prema 1.05 ± 0.02 kg/d). Dok se BHBA i NEFA nisu razlikovale između tretmana, iznoseći prosečno 0.68 ± 0.03 mmol/l za BHBA i 0.17 ± 0.04 mmol/l za NEFA, BUN bio je veći (P = 0.02) za dijetetsku suplementnu smešu nego za kontrolu (4.95 prema 4.53 ± 0.04 mmol/l).

[0076] Prema tome, u nekim primerima izvođenja, pronalazak obezbeđuje da se uključivanjem dijetetske suplementne smeše u ishranu, u količini od 600 g/d, poveća energetski korigovano mleko (npr., za 2.8 kg/d) i da se poveća sekrecija masti i proteina u mleku (npr., za 0.12 kg/d), dok nema uticaja na unos suve materije. Dijetetska suplementna smeša nije uticala na metabolite BHBA i NEFA u krvi, što pokazuje da porast proizvodnje i komponenti nije rezultat mobilisanja telesnih rezervi.

PRIMER 2

Primena dijetetske suplementne smeše kod krava muzara i njen efekat na proizvodnju mleka, unos hrane i krvne metabolite, Državni univerzitet Južne Dakote

[0077] Sprovedeni su eksperimenti da bi se odredio efekat dijetetske suplementne smeše na unos hrane, proizvodnju mleka i komponente mleka. Tabela 1 opisuje osobine dijetetske suplementne smeše. Veličina čestica dijetetske suplementne smeše bila je između 0.100 i 0.250 mm. Eksperimenti su izvođeni pri Centru za istraživanje mleka i obuku na Državnom univerzitetu Južne Dakote (Brookings) i sve postupke je odobrilo Odeljenje za institucionalnu zaštitu i upotrebu životinja u Južnoj Dakoti. Šesnaest Holstein krava muzara u laktaciji (osam multiparnih i četiri primiparne) sa 93 ± 37 DIM korišćene su u dizajnu 4 x 4 latinskog kvadrata sa četiri perioda od 28 dana. Krave su bile blokirane u pogledu parenja i proizvodnje; jedan kvadrat sadržao je 4 fistulisane životinje. Osnovne dijete sadržale su 40% kukuruzne silaže, 20% sena lucerke i 40% mešavine koncentrata (vidi Sliku 4) i bile su formulisane za 16.1% sirovog proteina i 1.58 Mcal/kg neto energije laktacije.

[0078] Slika 5 pokazuje sastav nutrijenata eksperimentalnih dijeta baziran na analizi pojedinačnih sastojaka, urađenoj u DairyLand Laboratories Inc. (Arcadia,WI). Slika 6 pokazuje ukupne mešovite obroke (total mixed rations, TMR) analizirane od strane DairyLand Laboratories Inc. (Arcadia, WI). Tokom svakog perioda, krave su bile hranjene jednim od 4 tretmana: kontrola (0 g/hd/d dijetetske suplementne smeše), 300 (300 g/hd/d dijetetske suplementne smeše), 600 (600 g/hd/d dijetetske suplementne smeše) i 900 (900 g/hd/d dijetetske suplementne smeše). Dijetetska suplementna smeša zamenila je uobičajenu sojinu sačmu (44% sirovog proteina (crude protein, CP)) da bi se dobile izonitrogene i izoenergetske dijete.

[0079] Stočna hrana je prethodno pomešana u vertikalnom mikseru i blendirana sa koncentratima u Calan Data Ranger (American Calan Inc., Northwood, NH). Krave su hranjene individualno ad libitum jednom dnevno (0900 h) korišćenjem Calan Broadbent individualnih hranilica za životinje (American Calan, Inc., Northwood, NH). Ostaci hrane su mereni jednom dnevno i ponuđena količina hrane bila je takva da se obezbedi 10% odbijanja. Nedelje 1 i 2 svakog perioda korišćene su za podešavanje dijeta, a nedelje 3 i 4 za sakupljanje podataka.

[0080] Krave su imale slobodan pristup vodi i hrani tokom dana osim tokom muženja. Sve krave su primale rbST injekciju (Posilac; Monsanto, St. Louis, MO) svakih 14 dana, po normalnom protokolu farme.

Merenja i uzimanje uzoraka.

[0081] Unos hrane i preostala hrana beleženi su dnevno za svaku kravu uz korišćenje Calan Data Ranger (American CalanInc.) Procenat suve materije (dry matter, DM) kukuruzne silaže i sena deteline određivani su nedeljno, a dijete su bile podešene tako da se tokom eksperimenta održi stalni odnos stočne hrane prema koncentratu. Uzorci sena deteline, kukuruzne silaže, koncentratne mešavine, dijetetske suplementne smeše (DEMP), sojine sačme, i ukupnog mešovitog obroka (TMR) svakog tretmana sakupljani su tokom tri uzastopna dana tokom nedelje 4 svakog perioda, zamrznuti i skladišteni na -20°C do analize. Dodatni uzorci TMR uzimani su za analizu četvrte nedelje korišćenjem separatora čestica (Penn State Particle Separator postupak).

[0082] Tečnost iz rumena krava sa fistulom uzorkovana je četvrte nedelje svakog perioda u 9 vremenskih tačaka, pre hranjenja i 2, 4, 6, 8, 10, 12, 16, 24 h posle hranjenja. Vrednost pH merena je odmah posle uzimanja uzoraka, i alikvoti od 10 ml tečnosti iz rumena stavljeni su u scincilacione fiole, jedna je sadržala 50% (zapr./zapr) sumporne kiseline, a druga 25% (tež./zapr.) metafosforne kiseline. Uzorci su zamrznuti i uskladišteni na -20°C za dodatnu analizu amonijaka i VFA.

[0083] Krv se sakuplja venepunkcijom repne vene približno 3 sata posle hranjenja, dva uzastopna dana tokom nedelje 4 svakog perioda. Krv se uzima u 10 ml-ske epruvete koje sadrže K3-EDTA kao antikoagulant (BectonDickinson and Co., Rutherford NJ).

[0084] Krave su mužene 3 puta dnevno (0600, 1400 i 2100 h) u odeljenju za mužu tipa dva-puta-8-paralelno, sa opremom za automatsku identifikaciju krava, uz individualno beleženje proizvodnje i sa automatizovanim odvajanjem jedinica od krave. Mleko svake pojedinačne krave uzorkuje se pri svakoj muži 2 uzastopna dana, u nedeljama 3 i 4, da bi se analizirao sastav mleka, i dodatni uzorak se uzima 1. dana 3. i 4. nedelje za analizu masnih kiselina.

[0085] Telesne težine (body weight, BW) beleže se 3 uzastopna dana na početku eksperimenta i na kraju svakog perioda. Stanje tela ocenjuju (body condition score, BCS) 3 različite osobe, skalom od 1 do 5 (vidi npr., Wildman et al., 1982) na početku eksperimenta i na kraju svakog perioda.

Laboratorijske analize

[0086] Svi uzorci hrane i TMR prevedu se u kompozitni materijal stajanjem i suše se na 55 °C u Despatch pećnici (stil V-23; DespatchOven Co., Minneapolis, MN) tokom 48 h i usitne propuštanjem kroz 4-mm sito Wiley mlina (model 3; Arthur H. Thomas Co., Philadelphia, PA) i dodatno usitnjavaju kroz 1-mm sito (Brinkman ultracentrifugairajući mlin, Brinkman Industries Co., Westbury, NY). Poduzorci kompozitnog materijala hrane suše se na 105 °C, 3 h, za određivanje DM (Shreve, 2006). Kompozitni materijali kukuruzne silaže, lucerkine slame, DEMP, mešavine koncentrata, prilagođene sojine sačme, i TMR, osušeni na 55 °C, šalju se u DairyLand Laboratories Inc. (Arcadia, WI) na analizu sastava metodima klasične analitičke hemije. Distribucija veličine čestica dijete određuje se 4-sitim Pen State Particle Size separatorom (PSPS; vidi, npr., Kononoff et al., 2003).

[0087] Uzorci mleka šalju se u Heart of America DHIA Laboratory (Manhattan, KS) da bi se analizirao sastav mleka. Buterna mast, proteini mleka, laktoza i čvrste nemasne komponente (solid non fat, SNF) analiziraju se mid-infracrvenom spektroskopijom (Bentley 2000 Infrared Milk Analyzer, Bentley Instruments,Chaska, MN); somatske ćelije se broje laserskom tehnologijom (Soma Count 500, Bentley Instruments, Chaska, MN), a urein azot u mleku (MUN) se određuje korišćenjem hemijske metodologije bazirane na modifikovanoj Berthelot reakciji (ChemSpec 150 Analyzer, Bentley Instruments). Mlečni kompoziti se zamrznu i analiziraju u pogledu sastava masnih kiselina.

[0088] Plazma se sakupi posle centrifugiranja uzoraka krvi na 2000 rpm 20 min na 5 °C (CR412 centrifuga; Jouan Inc., Winchester, VA) i zamrzne do analiziranja. Glukoza u plazmi određuje se reakcijom oksidacije glukoze (vidi, npr., Trinder, 1969) glukoznim kitom (kit za glukozu, šifra 439-90901, Wako Chemicals USA, Inc, Richmond, VA). koncentracija β-hidroksibutirata (BHBA) u plazmi određuje se pomoću BHBA kita (BHBA kit, kat. br. 2440-058, Stanbio Laboratory, Boerne, TX) prema opisanim metodima (vidi, npr., Williamson, 1962). Sva ketonska tela (aceton, acetoacetat i BHBA) mogu da se mere u plazmi, ali BHBA se smatra najrobusnijim i najprimenljivijim indikatorom jer je aceton izuzetno isparljivo jedinjenje i acetoacetat je nestabilno jedinjenje koje spontano formira aceton (vidi, npr., Nielsen et al., 2005). U plazmi se analiziraju neesterifikovane masne kiseline (nonesterified fatty acids, NEFA) korišćenjem NEFA kita (NEFA kit, šifra 434-91795, Wako Chemicals USA, Inc, Richmond, VA) prema specifikacijama Johnson-a i Peters-a (vidi, npr., Johnson and Peters, 1993). Preparati kitova za glukozu u krvi, NEFA i BHBA očitavaju se na čitaču mikroploča (Cary 50 MPR, Varian Inc., Lake Forest, CA).

[0089] Uzorci iz rumena konzervirani metafosfornom kiselinom centrifugiraju se na 12 500 x g, 15 min na 4 °C (Accuspin Micro 17R, Fisher Scientific Inc., Denver CO), poduzorci centrifugirane tečnosti iz rumena šalju se u Alltech Laboratories (Alltech, Nicholasville, KY) na analizu isparljivih masnih kiselina (volatile fatty acids, VFA). Gasna hromatografija (HP Agilent 6890 GC, Hewlett Packard, Palo Alto, CA) upotrebljava se za analiziranje VFA kako je opisano (vidi, npr., Erwin et al., 1961) korišćenjem Chromosorb WAW u 6 ft x 4 mm staklenoj koloni (Supelco, Inc., Bellefonte, PA). Koncentracija amonijačnog azota i frakcionisanje azota određivani su u uzorcima iz rumena konzervisanih sumpornom kiselinom. Poduzorci iz rumena centrifugirani su i analizirani u pogledu koncentracije aminijačnog azota, kako je opisano (vidi, npr., Weatherburn, 1967). Frakcionisanje azota u rumenu određivano je prema opisanom postupku (vidi, npr., Reynal et al., 2007).

Analiza podataka

[0090] Eksperimentalni dizajn bio je prema modelu 4 x 4 latinskog kvadrata sa periodima od 28 dana. Svi podaci su analizirani MIXED postupkom u SAS (vidi SAS, 2001). Nedeljne srednje vrednosti DMI i prinosa mleka tokom finalne 2 nedelje svakog perioda korišćene su za statističku analizu. Izračunavane su i srednje vrednosti podataka sakupljenih u vezi sa sastavom mleka na d 18, 19, 25 i 26, na d 25 i 26 za uzorke krvi i na d 25, 26 i 28 za BCS i BW. Ovi podaci su analizirani korišćenjem sledećeg modela podešavanja ("fitted model"):

gde je Yijklzavisna varijabla, μ je ukupna srednja vrednost, Tije efekat tretmana i (i = 1 do 4), Pjje efekat perioda j (j = 1 do 4), Ck(Sl): efekat krave k (k = 1 do 4) u kvadratu l, S1je efekat kvadrata l (1= 1 do 4), i εijklje rezidualna greška. U eksperimentalnom dizajnu koristi se krava kao eksperimentalna jedinica i krava (kvadrat) kao nasumična varijabla.

[0091] Srednje vrednosti izračunavanja azotne frakcije dobijene su iz uzoraka sakupljenih u 9 vremenskih tačaka na d 27, i analizirane su korišćenjem modela podešavanja:

gde je Yijkzavisna varijabla, μ je ukupna srednja vrednost, Tije efekat tretmana i (i = 1 do 4), Pjje efekat perioda j (j = 1 do 4), Ckje efekat krave k (k = 1 do 4), i εijkje rezidualna greška. Svi izrazi se smatraju fiksnim izuzev za kravu (Ck), koji se razmatra kao nasumična varijabla.

[0092] Model ponavljanih merenja korišćen je za procenu parametara rumena (pH, NH3i VFA):

gde je Yijmzavisna varijabla, μ je ukupna srednja vrednost, Tije efekat tretmana i (i = 1 do 4), Pjje efekat perioda j (j = 1 do 4), εijje greška celog dijagrama, Hmje efekat vremena m (m = 1 do 9), je interakcija između vremena m i tretmana i, i աijmje greška poddijagrama (subplot error). Struktura kovarijanse odgovara najnižoj vrednosti prema odabranim Akaike-ovim informacionim kriterijumima (vidi Littell, 2006).

[0093] Polinomijalni ortogonalni kontrasti korišćeni su za testiranje linearnih, kvadratnih i kubnih efekata na porast uključivanja DEMP u dijete. Interakcije za koje se smatralo da su bez značaja uklonjene su iz modela. Značajnost je postavljena na P ≤ 0.05, i tendencije su diskutovane na 0.05 ≤ P ≤ 0.10.

Rezultati

[0094] Rezultati hranjenja krava muzara eksperimentalnim dijetama prikazani su na Slici 7. Kako je navedeno na Slici 7, mleko korigovano na sadržaj energije i mleko korigovano na sadržaj masti imalo je veće vrednosti za tretmane koji su sadržali dijetetsku suplementnu smešu nego za kontrolne tretmane koji nisu sadržali dijetetsku suplementnu smešu. Tretmani sa 300 i 600 g dijetetske suplementne smeše povećali su FCM za 2.1 i 2.5 kg, respektivno, u poređenju sa kontrolom.

[0095] Koncentracija mlečne masti i prinos takođe su povećani kod tretmana koji su sadržali dijetetsku suplementnu smešu u poređenju sa kontrolom. Tretmani sa 300 i 600 g dijetetske suplementne smeše povećali su prinos mlečne masti 0.10 i 0.14 kg, respektivno, u poređenju sa kontrolom. Najbolji proizvodni odgovori bili su udruženi sa tretmanima koji su sadržali dijetetsku suplementnu smešu u količini od 300 i 600 g.

Claims (13)

PATENTNI ZAH TEVI

1. Proteinima bogata dijetetska suplementna smeša za preživare, naznаčeпа time, što sadrži 5-10% azota, 30-60% sirovog proteina i 0.5% do 1.5% amonijaka na bazi suve materije, pri čemu je pomenuta smeša napravljena od osušenih čestica veličine 0.100-0.500 mm, poželjno veličine 0.100-0.250 mm, gde pomenuta smeša ne sadrži zaštitnu barijeru poreklom od fizičkog ili hemijskog tretmana smeše, i gde je pomenuti sirovi protein poreklom iz izvora odabranog iz grupe koja se sastoji od celog kvasca, ekstrakta kvasca, algi i bakterija.

2. Dijetetska suplementna smeša iz patentnog zahteva 1, naznačena time, što pomenuta smeša sadrži 6.5-7.8% azota i 40-50% sirovog proteina, na bazi suve materije, poželjno 7% azota i 45% sirovog proteina, na bazi suve materije.

3. Dijetetska suplementna smeša iz patentnog zahteva 1, naznačena time, što sirovi protein uključuje rastvorljivu i nerastvorljivu frakciju, poželjno 40-45% rastvorljivog proteina i 55-60% nerastvorljivog proteina.

4. Dijetetska suplementna smeša iz patentnog zahteva 1, naznačena time, što je sirovi protein poreklom iz Saccharomyces.

5. Dijetetska suplementna smeša iz patentnog zahteva 1, naznačena time, što je sirovi protein osušen i zatim samleven ili prosejan.

6. Metod spravljanja smeše iz patentnog zahteva 1, naznačena time, što uključuje sušenje pomenutog sirovog proteina korišćenjem atomizera.

7. Metod povećanja crevno apsorbovanog proteina u preživaru, naznačen time, što uključuje davanje preživaru dijetetske suplementne smeše koja sadrži 6.5-7.8% azota, 40-50% sirovog proteina i 0.5% do 1.5% amonijaka, na bazi suve materije, pri čemu je pomenuta smeša napravljena od osušenih čestica veličine 0.100-0.500 mm, gde pomenuta smeša ne sadrži zaštitnu barijeru poreklom od fizičkog ili hemijskog tretmana smeše, i gde je pomenuti sirovi protein poreklom iz izvora odabranog iz grupe koja se sastoji od celog kvasca, ekstrakta kvasca, algi i bakterija.

8. Metod povećanja proizvodnje mleka kod preživara, naznačen time, što uključuje davanje preživaru dijetetske suplementne smeše koja sadrži 6.5-7.8% azota, 40- 50% sirovog proteina i 0.5% do 5% amonijaka na bazi suve materije, gde je pomenuta smeša napravljena od osušenih čestica veličine 0.100-0.500 mm, gde pomenuta smeša ne sadrži zaštitnu barijeru poreklom od fizičkog ili hemijskog tretmana smeše, i gde je pomenuti sirovi protein poreklom iz izvora odabranog iz grupe koja se sastoji od celog kvasca, ekstrakta kvasca, algi i bakterija.

9. Metod iz patentnog zahteva 8, naznačen time, što povećanje proizvodnje mleka uključuje proizvodnju mleka koje sadrži povećanu količinu mlečne masti i/ili povećanu količinu proteinske sekrecije u poređenju sa mlekom koji je proizveo preživar koji nije hranjen dijetetskom suplementnom smešom pronalaska.

10. Metod iz patentnog zahteva 8, naznačen time, što se dijetetska suplementna smeša daje preživaru tako da obezbedi 1.5%-2.5% ukupnog dnevnog unosa suve materije preživara.

11. Metod iz patentnog zahteva 8, naznačen time, što se dijetetska suplementna smeša dodaje standardnoj hrani za preživare.

12. Metod iz patentnog zahteva 8, naznačen time, što dijetetska suplementna smeša omogućava amino-kiselinama i/ili proteinima da izbegnu fermentaciju u rumenu, u većoj meri u poređenju sa količinom amino-kiselina i/ili proteina koji izbegnu fermentaciju u rumenu preživara koji nije hranjen dijetetskom suplementnom smešom.

13. Metod izrade hrane za preživare, naznačen time, što kombinuje standardnu hranu za preživare i dijetetsku suplementnu smešu prema patentnom zahtevu 1.