RS57548B1 - Brojač - Google Patents

Description

Opis

OBLAST TEHNIKE

[0001] Pronalazak se uopšteno odnosi na brojače i naročito na brojače koji se koriste sa napravama za davanje (leka) i na naprave za davanje koje sadrže navedene brojače. Detaljnije predmetni pronalazak se odnosi na brojače koji se koriste za dozere za davanje kao što su dozeri za inhalatore (MDI).

STANJE TEHNIKE

[0002] Brojači su korisni za širok spektar primene i naročito su važni u oblasti medicinskih dozera gde tačno određivanje broja doza leka koji ostaje u medicinskom sudu može da bude teško za određivanje na drugi način. Jedan primer takvog medicinskog dozera je dozer za inhalaciju.

[0003] Dozeri za inhalaciju (MDI) su uređaji za davanje leka, npr. u obliku aerosola, u pluća. Uopšteno govoreći dozeri kao MDI se sastoje iz dva dela: suda i dela za davanje. Sud sadrži lek, npr. rastvoren ili suspendovan u pogonskom fluidu pod visokim pritiskom da bi se održalo tečno stanje. Dodatno sud često sadrži unutrašnji merni ventil koji je konstruisan da oslobodi precizno izmerenu, ponovljivu dozu leka kada se aktivira ventil. Uređaj za davanje obično sadrži aktuator i deo za usta. Aktuator, koji može biti aktiviran od strane korisnika, na primer inhalacijom ili delovanjem rukom uobičajeno je u interakciji sa mernim ventilom suda da bi se izazvalo oslobađanje doze. Deo za usta služi za usmeravanje leka prema korisniku. Slika 1 prikazuje izgled dozera aktiviranog disanjem i biće detaljnije diskutovana u nastavku.

[0004] Sudovi za lekove su uobičajeno izrađeni od neprovidnog materijala kao što je aluminijum i mogu u celini biti smešteni u uređaj za davanje i u opštem slučaju nije moguće da korisnik efikasno izmeri koliko doza leka je ostalo u njemu. Ovo za rezultat može da ima da korisnik prerano baci MDI koji još uvek sadrži doze leka ili još gore da koristi MDI nakon isteka roka za upotrebu. Nijedna od situacija nije poželjna, prva predstavlja trošak, dok druga može da bude eventualno opasna. Korisnici ponekad mućkaju MDI pokušavajući da odrede meru ili da li uopšte ima leka u unutrašnjosti, ali to daje samo veoma grubu kvalitativnu meru sadržaja suda. To ne omogućava korisniku da razlikuje sud koji sadrži dovoljno leka i pogonskog fluida za obrazovanje jedne doze i sud koji sadrži manju količinu leka i pogonskog fluida od onog koji je potreban da se napuni merni ventil. Drugim rečima, postoji rizik da korisnik preceni količinu leka koji se nalazi u sudu i da pogrešno zaključi da ima dovoljno leka za sledeću dozu u situaciji kada to nije slučaj. Dodatno, korisnici nemaju dovoljno upozorenje da obezbede zamenu suda za lek pre nego što je korišćeni lek potrošen.

[0005] Stoga je poželjno da se obezbede uređaji za davanje npr. inhalatori sa brojačkim mehanizmom koji omogućava da korisnik prati koliko doza je dato i u skladu sa tim koliko doza je ostalo. Zaista, regulatorna tela kao što je Uprava za hranu i lekove (FDA) Sjedinjenih američkih država i Evropska agencija za lekove (EMEA) su izdale smernice koje ohrabruju primenu brojača doza (Uprava za hranu i lekove: Smernice za industriju: Integrisanje mehanizama za brojanje doza u MDI proizvode za lekove, 2003.god, Evropska agencija za evaluaciju medicinskih proizvoda: Konačne smernice za kvalitet inhalatora i nazalnih proizvoda, 2005.god.).

[0006] Brojači doza u opštem slučaju mogu biti klasifikovani prema načinu na koji se brojanje registruje, pri čemu su to mehanički brojači koji obuhvataju nizove pokretnih delova koji odgovaraju kretanju ili rezultujućoj mehaničkoj sili, na primer, prilikom pomeranja suda u odnosu na kućište, elektronski brojači koji imaju električna kola kao senzore događaja povezanih sa aktiviranjem, kao što je zvuk, temperatura ili promena pritiska i elektro-mehaničke brojače koji kombinuju električne i mehaničke delove.

[0007] Ostali dokumenti iz stanja tehnike koji se odnose na brojače doza obuhvataju: EP 1169245 Uređaj za davanje sa brojačem doza; WO9828033 (PCT/GB97/03480) Brojač doza inhalatoraWO9639337 ( PCT/US1996/008418) Indikatorski uređaj osetljiv na aksijalnu silu; WO2005017824 (PCT/FR2004/001844) Poboljšan indikator doza za uređaj za davanje fluidnog proizvoda; GB 2372542 Uređaj za brojanje doza; WO2005041852 (PCT/CA04/001884) Indikatorski uređaj sa

[0008] upozoravajućim pokazivačem doziranja; WO2005060535 (PCT/US04/039926) Brojač doza za uređaj za davanje; US7047964 Uređaj za davanje leka.

[0009] Ostali razvoj na polju brojača doza obuhvata uređaj Insular (trgovačka marka) firme Bang & Olufsen Medicom i sledeće spise: WO 98/056444 Uređaj za davanje sa brojačem doza, WO 04/001664 Aktivacioni indikator za uređaj za davanje, WO 07/012854 Rotirajući prsten oslonjen na sud sklopa za očitavanje za inhalator sa izmerenim dozama i DE 10061723 Brojač za brojanje doziranog davanja tečnih ili čvrstih proizvoda kao i uređaj za dozirano davanje takvih proizvoda.

[0010] Mada takvi uređaji imaju prednost što su u stanju da daju meru broja doza leka koji je dat iz suda i/ili broju doza koje su ostale u sudu, još uvek ima prostora za poboljšanje. Naročito se pokazalo teškim da se obezbede brojači doza koji pouzdano „broje” ispuštanje doza leka suda. Teškoća se sastoji u tome što relativno malo pomeranje, uobičajeno osovine mernog ventila, mora da bude detektovano i prevedeno u brojanje. Ova teškoća se povećava činjenicom da proizvođačke tolerancije dužine suda za lek znače da oni nemaju konstantnu dužinu. U isto vreme veoma je nepoželjno da bilo koje pomeranje ne bude izbrojano, jer bi to dovelo da brojač prikazuje veći broj preostalih doza nego što je to zaista slučaj. Osim toga, postoji i regulacioni pritisak da bi minimizovao broj pogrešnih brojanja. WO2006/054083 obuhvata brojač sa sklopom u vidu zapinjača i zubaca, pri čemu drugi zapinjač ne prelazi preko zubca dok se pokreće zubac. Dodatno je poželjno da brojač, naročito brojač doza leka, prikazuje informaciju o brojanju u obliku lakom za očitavanje tako da mogu da ga koriste deca i stariji isto kao i odrasla lica. Naravno postoji potreba da se brojač može proizvesti uz niske troškove.

Kratak opis suštine pronalaska

[0011] Stoga je prema prvom aspektu pronalaska obezbeđen brojač koji obuhvata:

- prvi prstenasti deo koji ima prvu oznaku i drugi prstenasti deo koji ima drugu oznaku, gde je svaki od navedenih, tj. prvi i drugi prstenasti deo obrtan za jedan korak oko zajedničke ose, a jedna ili obe navedene prve i druge oznake prikazuju brojanje, i

- pogonski mehanizam za obrtanje prvog prstenastog dela i obrtanje drugog prstenastog dela nakon nekoliko predodređenih stepena obrtaja prvog prstenastog dela, pri čemu navedeni pogonski mehanizam sadrži sklop u vidu zapinjača i zubaca, koji se sastoji od prvog i drugog zapinjača, koji mogu da sprežu nekoliko zubaca, i

pri čemu svaki od pomenutih prvih i drugih zapinjača ima pogonsku sprežnu površinu za sprezanje sa jednim od nekoliko zubaca i kliznu sprežnu površinu za klizanje preko jednog od nekoliko zubaca. Poželjno okretanje služi da obezbedi predefinisani raspored prve i druge oznake.

[0012] U poželjnom izvođenju brojač nadalje sadrži za odvojivo spajanje prvog prstenastog dela sa drugim prstenastim delom kako bi se obezbedila zajednička rotacija prvog i drugog prstenastog dela kada se spoje i kako bi se obezbedila nezavisnoa rotacija prvog prstenastog dela kada nije spojen.

[0013] U naročito poželjnom obliku izvođenja ima prvo i drugo sredstvo za sprezanje, a prvo sredstvo za sprezanje je radijalno ka spolja i radijalno ka unutra relativno pokretno u odnosu na osu.

[0014] Stručna osoba će razumeti da se u ovom kontekstu „pokretno“ treba tumačiti široko tako da uključuje svako odgovarajuće pokretanje/premeštanje kao što je savijanje, gibanje, okretanje i/ili pomicanje. Ipak se u poželjnom obliku izvođenja sredstvo za sprezanje se može radijalno savijati ka spolja kako bi došlo do sprezanja sa drugim sredstvm za sprezanje. Tako spojni mehanizam poželjno uključuje deflektor za radijalno savijanje prvog sredstva za sprezanje ka spolja. Deflektor može biti u fiksnom položaju relativno u odnosu na prvi i drugi prstenasti deo koji se okreću. Poželjno je deflektor prikačen za posudu za lek ili kućište koje okružuje ovu posudu.

[0015] Kod prvenstvenih izvođenja prvi delovi za sprezanje skreću radijalno ka spoljašnjosti nakon unapred određenog stepena ili veličine obrtanja prvog prstenastog dela. Unapred određena veličina obrtanja prvog prstenastog dela je povezana sa veličinom manjom od punog obrtaja prvog prstenastog dela oko zajedničke ose, na primer četvrtinom obrtaja prvog prstenastog dela oko zajedničke ose. Međutim, u istoj meri se mogu primeniti i druge veličine, kao što je polovina obrtaja prvog prstenastog dela oko zajedničke ose.

[0016] Kod prvenstvenih izvođenja prvi delovi za sprezanje su povezani ili izvedeni integralno sa prvim prstenastim delom. Ovo omogućava smanjenje broja delova koji su pokretni jedan u odnosu na drugi. Za praktične primene prvi delovi za sprezanje i prvi prstenasti deo mogu biti proizvedeni odvojeno i zatim sklopljeni. Prvi delovi za sprezanje prvenstveno imaju jedan pipak. Naročito je pogodno da prvi delovi za sprezanje obuhvataju pipak koji ima prorez i kontaktni završetak i kod posebno pogodnih izvođenja, dva, tri ili više pipaka (npr. četiri) gde svaki ima prorez i kontaktni završetak. Kontaktni završetak je prvenstveno na gore isturen deo koji dolazi u kontakt (prelazi preko) deflektora.

[0017] Drugi delovi za sprezanje su prvenstveno povezani ili su izvedeni integralno sa drugim prstenastim delom. Kod prvenstvenih izvođenja drugi delovi za sprezanje imaju više ispupčenja. Ispupčenja su prvenstveno na istim rastojanjima. Ispupčenja su prvenstveno izvedena u obliku luka približno na četvrtini rastojanja polovini rastojanja od zajedničke ose.

[0018] Kod prvenstvenih izvođenja kada je pipak pomeren radijalno ka spoljašnjosti prorez (npr. završetak proreza) pipka se spreže sa jednim iz grupe ispupčenja. Kod takvog sklopa obrtanje prvog prstenastog dela povlači drugi prstenasti deo (tj. prouzrokuje njegovo obrtanje). Takođe je moguće korišćenjem alternativnog (ali podjednako pogodnog) mehanizma za spajanje da bi se pogurao drugi prstenasti deo.

[0019] U poželjnim izvođenjima brojač takođe sadrži treći prstenasti deo koji je koaksijalno raspoređen oko zajedničke ose prvog i drugog prstenastog dela. Takođe je deflektor povezan ili integralan sa trećim prstenastim delom. Poželjno, treći prstenasti deo je fiksiran tokom upotrebe kako bi se ograničilo slobodno okretanje trečeg prstenastog dela. Poželjno, treći prstenasti deo takođe obuhvata i ograničavajući mehanizam za ograničavanje slobodnog okretanja drugog prstenastog dela relativno u odnosu na treći prstenasti deo oko zajedničke ose. Ovo sprečava prekomerno okretanje drugog prstenastog dela, što bi ukazalo netačan broj preostalih doza.

[0020] Mehanizam graničnika prvenstveno obuhvata elastično deformabilni deo za delovanjem pritiskom na drugi prstenasti deo radi ograničavanja slobodnog obrtanja drugog prstenastog dela.

[0021] Kod ovog izvođenja drugi prstenasti deo prvenstveno obuhvata više u suštini jednako razmaknutih ispupčenja koja su isturena od gornje obimne ivice drugog prstenastog dela i mehanizam graničnika se spreže sa ispupčenjima radi ograničavanja slobodnog obrtanja drugog prstenastog dela.

[0022] Osim toga, treći prstenasti deo prvenstveno obuhvata jedan ili više upusta smeštenih na gornju obimnu površinu radi sprezanja sa komplementarno oblikovanim ispupčenjima na kućištu ili sudu, a radi sprečavanja slobodnog obrtanja trećeg prstenastog dela.

[0023] Prve i druge oznake mogu da obuhvataju jedan ili više brojeva, boja, slova ili simbola. Kod prvenstvenih izvođenja prva oznaka obuhvata prvi red brojeva, a druga oznaka obuhvata drugi i treći red brojeva. Na primer brojevi iz prvog reda mogu da predstavljaju broj celih jedinica, a drugi red može da predstavlja desetice, dok treći red može da predstavlja stotine.

[0024] Prvi red brojeva prvenstveno obuhvata ponovljene skupove brojeva na primer četiri skupa brojeva od 0 do 9 (po jedan skup na četvrtini prvog prstenastog dela). Drugi red brojeva prvenstveno takođe obuhvata ponovljene skupove brojeva, na primer dva skupa brojeva od 0 do 9 (dva skupa popunjavaju po polovinu drugog prstenastog dela). Treći red brojeva prvenstveno obuhvata skup brojeva (npr. deset brojeva 1 i jedan broj 2 ili deset brojeva 1). Opciono treći red dodatno obuhvata i prazan prostor. Ovo omogućava brojanje od 200 ili 199 unazad do 0.

[0025] Prve i druge oznake mogu da budu odštampane, usečene, utisnute, livene, zalepljene, inkorporisane ili naslikane i/ili nanesene na neki drugi način (npr. laserom) na prvi i drugi prstenasti deo.

[0026] Kod prvenstvenih izvođenja drugi prstenasti deo obuhvata poklopac za displej za zaklanjanje pogleda na prvu oznaku. Ovo omogućava da brojač prikazuje da je broj doza dostigao nulu i da je potrebna zamena.

[0027] Kod prvenstvenih izvođenja najmanje deo pogonskog mehanizma je izveden integralno sa prvim prstenastim delom. Pogonski mehanizam obuhvata mehanizam sa zapinjačima i zupcima gde postoje dva zapinjača. Široko govoreći pogonski mehanizam pretvara vertikalno kretanje npr. veznog dela ili suda za lek u obrtno kretanje npr. prvog prstenastog dela.

[0028] Brojač je prvenstveno pričvršćen na uređaj za davanje koji ima telo za prihvatanje suda sa lekom i mehanizam za davanje doze leka iz suda. Na primer, obrtanjem prvog prstenastog dela se može izvesti kao reakcija na aktivaciju uređaja za davanje. Stoga brojanje može da prikazuje broj datih doza leka ili broj preostalih doza u sudu.

[0029] Kod prvenstvenih izvođenja uređaj za davanje ima kućište koje ima prozor koji omogućava da se vide samo deo prvih i drugih oznaka. Prozor može da bude otvor u kućištu ili može da bude providna oblast kućišta. Ovo omogućava precizno očitavanje broja jedinica proizvoda kao što su odmerene doze leka koje su preostale u sudu ili su date iz njega.

[0030] Prema sledećem povezanom aspektu pronalazak obuhvata uređaj za davanje koji obuhvata brojač koji je prethodno opisan.

[0031] Prema sledećem povezanom aspektu pronalazak obuhvata uređaj za davanje koji obuhvata: telo za prihvatanje suda sa lekom, sud za lek, mehanizam za davanje doze leka iz navedenog suda i prethodno opisan brojač. Uređaj za davanje je prvenstveno inhalator za davanje izmerenih doza pod pritiskom (pMDI).

Kratak opis slika

[0032] Ovi i drugi aspekti pronalaska će sada biti dalje objašnjeni, samo kao primeri, a uz pozivanje na priložene slike koje prikazuju sledeće.

Slika 1 prikazuje u poprečnom preseku uređaj za davanje na koji može da bude pričvršćen brojač prema predmetnom pronalasku.

Slika 2 je pogled u perspektivi na uređaj za davanje sa brojačem prema predmetnom pronalasku Slika 3 je pogled u perspektivi na uređaj za davanje sa brojačem prema predmetnom pronalasku Slike 4a i 4b prikazuju pogonski mehanizam za brojač prema predmetnom pronalasku;

Slike 5a do 5d su shematski dijagrami koji prikazuju deo načina rada pogonskog mehanizma brojača prema predmetnom pronalasku.

Slike 6a do 6d su shematski dijagrami koji prikazuju drugi deo načina rada pogonskog mehanizma brojača prema predmetnom pronalasku.

Slike 7a i 7b prikazuju prvenstveni pogonski mehanizam za brojač prema predmetnom pronalasku. Slike 8a do 8d su shematski dijagrami koji prikazuju deo principa rada prvenstvenog pogonskog mehanizma brojača prema predmetnom pronalasku.

Slike 9a do 9d su shematski dijagrami koji prikazuju deo principa rada prvenstvenog pogonskog mehanizma brojača prema predmetnom pronalasku.

Slika 10 je pogled u perspektivi na brojač prema predmetnom pronalasku;

Slika 11 je pogled u perspektivi koja prikazuje prvi prstenasti deo brojača sa slike 10;

Slika 12 je pogled odozgo na brojač sa slike 10;

Slike 13a do 13d shematski prikazuju u perspektivi principe rada brojača prema predmetnom pronalasku.

Slike 14a do 14d shematski prikazuju u pogledu odozgo principe rada brojača prema predmetnom pronalasku.

Slike 15a do 15c su shematski dijagrami koji prikazuju principe rada brojača prema predmetnom pronalasku;

Slika 16 je pogled u perspektivi uređaja za davanje sa brojačem prema predmetnom pronalasku;

Slika 17 je pogled u perspektivi uređaja za davanje sa brojačem prema predmetnom pronalasku;

Slike 18a do 18c su pogledi u perspektivi na delove brojača prema predmetnom pronalasku.

Slike 19a i 19b su pogledi u perspektivi na treći prstenasti deo sa slike 18.

Uređaj za davanje

[0033] Da bi se opisao pronalazak na početku je dat kratak pregled nekih karakteristika i principa rada uređaja za davanje koji služe kao primer. Na način na koji se ovde koristi izraz „uređaj za davanje” ima svrhu da označi bilo koji uređaj koji ima telo pogodno za prihvatanje suda koji sadrži proizvod i koji ima mehanizam za davanje proizvoda iz suda nakon aktivacije.

[0034] Slika 1 prikazuje u delimičnom poprečnom preseku primer uređaja za davanje sa elastičnim (kink) ventilom koji se aktivira disanjem. Uređaj 100 za davanje obuhvata telo 102 sa grlićem 104 i zakretnim poklopcem 106 za grlić. Poklopac za grlić je zakretan oko ose A, niže od tela i oslonjen je na bregasti sklop koji ima dva vrha brega (samo jedan vrh 108 brega je prikazan) zajedno sa centralnim pipkom 110. Telo ima otvor 112 za prihvatanje suda 114 za lek. Sud može da se drži fiksirano na svom mestu na gornjem završetku tela na mestu gde se telo u celini proteže oko sklopa ventila za merenje na sudu (nije prikazano). Sklop ventila za merenje obuhvata mernu komoru 116 i izlaznu osovinu 118. Alternativno ili dodatno, ukoliko je sud u celini unutar uređaja za davanje, sud može da se održava na daljem završetku svog sklopa mernog ventila, na primer delom kape spoljašnjeg kućišta.

[0035] Uliveni unutar tela prema otvoru 112 su unutrašnji žlebovi (nisu prikazani). Vezni deo 120 je klizno smešten u telo pri čemu su žlebovi spregnuti sa rebrima na njegovoj periferiji. Vezni deo ima par zakretnih stega (nisu prikazane) za zakretno lociranje krilca 122 u veznom delu 120. Centralno vezni deo ima čauru 124 za izlaznu osovinu 118 sklopa mernog ventila. Čaura se nastavlja prolazom 126 koji ima tanak zid, elastični deo i završetak mlaznice. Završetak mlaznice je pokretni deo veznog dela. Glavni deo i pokretni deo veznog dela su povezani aktivnom šarkom.

[0036] Pokretni deo veznog dela 120 takođe ima par zapinjača (nisu prikazane) koje su izvedene za sprezanje sa rezama na donjoj stranici krilca 122, a kao što je opisano u nastavku. Pokretni deo veznog dela takođe nosi pipak za sprezanje sa bregastim sklopom.

[0037] Kada je inicijalno uređaj za davanje zatvoren krilce je odblokirano i pokretni deo veznog dela je u svom donjem položaju. Savitljivi deo koji se može ponekad nazivati i elastični ventil je otvoren. Na otvoru poklopca 106 grlića centralni pipak bregastog sklopa deluje na pokretni deo veznog dela da bi zatvorio elastični ventil. Pomeranje pokretnog dela veznog dela takođe služi za sprezanje zapinjača pokretnog dela sa rezama krilca, čime se krilce fiksira u gornjem položaju. Vezni deo 120 je takođe podignut glavnim vrhovima 108 brega suprotno delovanju unutrašnje opruge (nije prikazana) sklopa mernog ventila uz pomeranje osovine 118 ka unutrašnjosti suda. Dalje dizanje poklopca 106 grlića otvara ventil suda i izmerena doza se ispušta u gornji deo cevi gde se doza zadržava zatvorenim elastičnim ventilom koji deluje kao ventil koji je nepropustan.

[0038] Udisanje kroz grlić prouzrokuje tečenje vazduha kroz uređaj za davanje i udar u krilce 122. Ovo prouzrokuje otpuštanje zapinjača i savitljiva cev teži da se ispravi usled delovanja sopstvene elastičnosti i pritiska zadržane doze. Stoga se doza ispušta kroz mlaznicu u grlić radi inhalacije. Krilce takođe može da nosi pipak (nije prikazan) koji može da deluje na pokretni deo veznog dela radi osiguranja otvaranja elastičnog ventila kada je krilce aktivirano disanjem.

[0039] Ove i druge karakteristike uređaja za davanje koji služi kao primer su detaljnije opisane u PCT prijavi firme Clinical Design Ltd. WO 1998/41254 (US 6422234); WO 2002/11802 (US 7036505); WO 2002/058772 (US 6866038) i naročito u WO 2004/073776 (US 2007062522).

Mehanizam za podešavanje tolerancija

[0040] Zbog izvođenja proizvodnih tolerancija u proizvodnji uređaja za davanje i suda za lek, sud za lek može da bude nedovoljno precizno uzdužno postavljen u odnosu na telo uređaja za davanje i bregasti mehanizam. To može da rezultuje u nedovoljnoj dozi izmerenoj iz suda.

[0041] Kod prvenstvenih uređaja za davanje za korišćenje sa brojačem prema predmetnom pronalasku uređaj za davanje obuhvata mehanizam za podešavanje tolerancija kao što je uređaj za fiksiranje konzerve opisan u WO 03/080161 (takođe u američkoj prijavi br.10/508,688).

[0042] Kod prvenstvenog uređaja za davanje ispravan relativni položaj suda i tela 102 se postiže u toku sklapanja suda. Telo 102 pre sklapanja, poklopac grlića 106, vezni deo 120 i deo za otpuštanje ili krilce 122 se postavljaju u poklopac grlića u „otvorenom” položaju (tj. sa poklopcem zakrenutim na dole u odnosu na položaj prikazan na slici 1). U tom položaju vezni deo 120 se podiže, što uobičajeno premešta osovinu 118 postavljenog suda prilikom njegovog postavljanja. Kada su komponente dovedene u „otvoren” položaj sud 114 se uvodi u cevasti deo tela 112. Kada su sud 114 i telo 112 ispravno poravnati osovina 118 se spreže sa čaurom 124 u veznom delu 120. Unapred određena sila F deluje da bi osigurala da ispusni otvor bude potpuno potisnut. Ovo prouzrokuje da sud oslobađa dozu leka u elastični ventil. Kada sila još uvek deluje relativni položaj tela 102 i suda 114 je fiksiran (primeri su dati u nastavku).

[0043] Kada su relativni položaji suda i tela fiksirani mehanizam za otpuštanje može da bude iniciran da otpusti dozu leka izmerenu u toku gore opisanog postupka i poklopac grlića se pomera u zatvoren položaj (kao što je prikazano na slici 1), nakon čega je uređaj za davanje spreman za isporuku.

[0044] Za fiksiranje relativnog položaja suda i tela može se obaviti odštampana samolepljiva etiketa oko spoja između tela i suda (bilo po celom obimu spoja ili delimično).

[0045] Alternativno, umesto samolepljive etikete može se koristiti etiketa koja se skuplja prilikom obmotavanja i namotati oko celog spoja. Ovo je od naročite prednosti kada je telo blago istureno u odnosu na sud.

[0046] Alternativno, umesto etiketa sud i telo mogu da budu zavareni da bi se fiksirao njihov međusobni položaj. Na primer, kada je sud od ekstrudiranog aluminijuma ili stakla sa oblogom od polipropilena dovoljne debljine može se koristiti ultrazvučno zavarivanje da bi se obložen deo zavario za telo.

[0047] Alternativno, sud i telo mogu biti zalepljeni jedan za drugog u ispravnom relativnom položaju korišćenjem lepkova koji se tope na niskoj temperaturi ili sušivih dvokoponentnih lepaka.

[0048] Naravno, čitalac koji je stručnjak iz ove oblasti će razumeti da postoji veliki broj alternativnih sredstava fiksiranja koja su raspoloživa u svrhu fiksiranja relativnih položaja suda i tela.

[0049] Kod alternativnog mehanizama za podešavanje tolerancija koristi se naleganje opisano u WO2007/029019 (takođe prijava US br. 11/991,680). Kod ovog alternativnog mehanizma uređaj za davanje ima zatvorenu čauru ili kućište, veoma slično kućištu 1402 prikazanom na slici 7. Ovo kućište obezbeđuje naleganje isturenog završetaka suda 114. Podesivo naleganje je obezbeđeno između suda 114 i kućišta. Potrebna veličina podesivog naleganja je izračunata merenjem rastojanja između isturenog završetka suda 114 i otvora 112 tela 102 da bi se dobila izmerena prvobitna dužina. Kada se zna efektivna dužina i kada se zna dužina ispod otvora 112 na koju izlazna osovina 118 treba da bude locirana može se izračunati potrebna dužina podesivog naleganja uzevši u obzir i dužinu kućišta.

[0050] Nakon određivanja veličine naleganja kućište se sklapa sa telom 102 i kućište se zavaruje laserom za telo. Rezultat je da je izvor čvrsto oslonjen radi pomeranja izlazne osovine 118 ka unutrašnjosti u toku rada bregastog mehanizma usled otvaranja poklopca grlića.

[0051] Naleganje je izrađeno od, primera radi, aluminijumskog saća debljine zida koja se može lako sabiti na željenu dimenziju, a da još uvek može da pruži otpor sili koja deluje prilikom rada, tj. kada je sud oslonjen na njega. Treba napomenuti da je pritiskanje plastična i trajna deformacija. Naleganje može da bude fiksirano za kućište, na primer zavarivanjem.

[0052] Alternativno, naleganje može da bude deo kućišta i naleganje može da obuhvata mnogo tankih radijalnih rebara isturenih od zatvorenog završetka kućišta i izvedenih radijalno oko spoljašnjeg dela zatvorenog završetka. Rebra se mogu plastično deformisati. Ona mogu biti pritisnuta i obrazovati naleganje.

Pogonski mehanizam

[0053] Izraz „pogonski mehanizam” treba tumačiti široko u smislu bilo kojih sredstava sa kojima je povezano davanje doze iz suda za lekove sa brojanjem koje izvodi brojač. Kod opisanih izvođenja davanje doze će uključivati vertikalno pomeranje, npr. veznog dela 120, a kao što je ranije opisano u vezi sa slikom 1. Kod opisanog prvenstvenog izvođenja vertikalno pomeranje se pretvara u jedinično obrtanje koje se broji. Kod drugih izvođenja vertikalno pomeranje koje se pretvara u jedinično obrtanje može da bude kretanje suda za lek.

[0054] Slike 2 i 3 shematski prikazuju uređaj 200 za davanje koji ima brojač 203 i pogonski mehanizam 205. Brojač obuhvata prvi prstenasti deo 201 i drugi prstenasti deo 202. Pogonski mehanizam 205 je mehanizam sa zapinjačima i zupcima koji ima zapinjačko ležišni deo 204 (nije prikazan na slici 3) i zupčasti ležišni deo 206 (delimično skriven na pogledu sa slike 2). Kod ovog posebnog izvođenja zupčasto ležišni deo 206 je šupalj cilindar izveden integralno sa prvim prstenastim delom 201. Zapinjačko ležišni deo se pruža u potpunosti oko zupčasto ležišnog dela 206. Može se koristiti i obrnuta konstrukcija tj. da zapinjačko ležišni deo 206 bude integralno izveden sa prvim prstenastim delom 201. Ovo izvođenje je prikazano na slici 7.

[0055] Dva zapinjača 208 su definisani delimičnim presekom zapinjačko ležišnog dela 204. Ovi zapinjači rade tako što se sprežu sa zupčastim prstenom 210 izlivenim na spoljašnjoj površini zupčasto ležišnog dela 206 u vidu ka spoljašnjosti isturenih ispupčenja na vrhovima zapinjača, a što će kasnije biti detaljnije opisano. Par pipaka 212a, 212b se pruža na dole od zapinjačko ležišnog dela na svaku stranu sklopa mernog ventila. Pipci mogu imati elastičnu silu u odnosu na ili mogu biti fiksirani na gornji deo veznog dela (sakriveno od pogleda). Vezni deo se pomera vertikalno kada se daje doza. Alternativno, pipci mogu imati elastičnu silu koja deluje na ili mogu biti fiksirani na pokretni sud npr. pokretni sud za lek.

[0056] Postupak podizanja veznog dela 120 (koji prouzrokuje ispuštanje doze suda 114 za lek pod pritiskom) prouzrokuje silu koja deluje na gore na zapinjačko ležišni deo 204 u pravcu paralelnom vertikalnoj osi 214 uređaja 200 za davanje. Rezultat je sprezanje trenjem između jednog ili više zapinjača i zubaca. Na suprot tome, zupčasti ležišni deo 206 i prvi prstenasti deo 201 se zakreću (u ovom posebnom slučaju u smeru kazaljke na satu) oko vertikalne ose 214 za jedinični deo obrtaja.

[0057] Kada se doza otpusti i poklopac grlića se zatvara ili je zatvoren vezni deo i zapinjačko ležišni deo mogu da se pomere na dole u svoje početne položaje, na primer, pomoću unutrašnje opruge (nije prikazana) suda 114 za lek. Pomeranje na dole takođe prouzrokuje u sprezanju trenjem između zapinjačkog ležišnog dela i zupčastog ležišnog dela, a što za rezultat ima obrtanje u smeru kazaljke na satu delova 206, 201 oko vertikalne ose 214 za jedinično pomeranje.

[0058] Uzeti zajedno ova dva jedinična obrtna pomeranja daju kompletno jedinično pomeranje prvog prstenastog dela 201 iz prvog u drugi položaj.

[0059] Slika 4 prikazuje primer pogonskog mehanizma 205 kod koga je zupčasti prsten 210 postavljen na unutrašnju površinu zupčastog ležišnog dela 206 sa zapinjačko ležišnim delom 204 postavljenim u njegov otvor. Može se prepoznati da su zapinjački i zupčasti ležišni deo u obrnutoj konstrukciji u odnosu na konstrukciju prikazanu na slikama 2 i 3, mada princip rada pogonskog mehanizma u suštini ostaje isti.

[0060] Dva zapinjača 402a, 402b su integralno definisana u zapinjačko ležišnom delu 204 delimičnim presekom njegovog tela. Gledano iz ove perspektive svaki zapinjač se pruža prema zupčastom prstenu 210 u kružnoj ravni zapinjačko ležišnog dela 204 pod istim (ali suprotnim) uglom α, β. Drugi (niži) zapinjač 402b je pomeren u obimnom pravcu u odnosu na prvi (gornji) zapinjač 402a. Zapinjači imaju pričvrsni završetak i slobodan završetak. Obod 408a, 408b se pruža radijalno ka spoljašnjosti od svakog slobodnog završetka da bi se radno spregnuo sa zupcima.

[0061] Osovina 118 ventila sklopa mernog ventila je provučena na dole kroz otvor u osnovi zapinjačko ležišnog dela 204 da bi se oslonila na rame 410 u osovinskom bloku 412. Ovo se razlikuje od prvenstvenog izvođenja prikazanog na slikama 2 i 3. Podrazumeva se da ova razlika, sama po sebi, nije naročito značajna za kontekst pogonskog mehanizma.

[0062] U toku rada i gledano iz ove perspektive zapinjačko ležišni deo 204 se pomera na gore i dole i obrće se u odnosu na zupčasto ležišni deo 206. Radi jednostavnosti pomeranja na gore i dole zapinjačko ležišnog dela 204 će se nazivati brojački hod i povratni hod, a prema navedenom redosledu. Ovi izrazi se koriste samo radi pojednostavljenja i nisu navedeni sa značenjem da se brojanje izvodi samo u toku brojačkog hoda. Stručnjaci iz ove oblasti (a što sledi i iz ovog opisa) podrazumevaju da se brojanje može izvesti u toku brojačkog hoda, u toku povratnog hoda ili u toku kombinacije oba hoda.

[0063] Slike 5a do 5d prikazuju niz pogleda u poprečnom preseku pogonskog mehanizma u toku brojačkog hoda. Na slici 5a zapinjačko ležišni deo je oslonjen na zupce pomoću isturenog bloka 510. Sila koja deluje na gore na zapinjačko ležišni deo inicijalno rezultuje u sprezanju trenjem između oboda 408a prvog (gornjeg) zapinjača 402a i vertikalne površine 512 zupca 502. Ovo delovanje vodi zapinjačko ležišni deo u suštini vertikalno na gore sve do trenutka kada se obod 408b drugog (donjeg) zapinjača 402b ne spregne sa donjom nagnutom površinom 514 zupca 506 (slika 5b). To za posledicu ima pomeranje dijagonalno na gore koje se nastavlja dok obod 408b ne dođe do i zatim pređe preko vrha 516 zupca 506 (slike 5c i 5d prema navedenom redosledu). U isto vreme prvi (gornji) zapinjač 402a se blago savija ka unutrašnjosti da bi dopustio da obod 408a pređe preko zupca 502 (slika 5c). Isprekidane strelice prikazuju pravac kretanja.

[0064] Slike 6a do 6d prikazuju u nizu poglede u poprečnom preseku pogonskog mehanizma u toku povratnog hoda. Slični delovi elementima sa slike 5 su označeni sličnim pozivnim oznakama.

[0065] Na slici 6a koja u suštini odgovara slici 5d obod 408a prvog (gornjeg) zapinjača 402a se pomera vertikalno na dole dok se trenjem ne spregne sa gornjom nagnutom površinom 518 zupca 502 što rezultuje u dijagonalnom kretanju na dole. Na slici 6b obod 408a je produžio dalje do donje površine 518 i blok 510 se sada spregnuo sa gornjom nagnutom površinom 520 zupca 504. U isto vreme drugi (donji) zapinjač 402b se blago savija ka unutrašnjosti da bi dopustio obodu 408b da pređe preko zupca 504. Ovo se nastavlja sve dok se zapinjačko ležišni deo ponovo osloni na zupce (slike 6c i 6d). Slika 6d u suštini odgovara slici 5a, ali sa izvršenim obrtanjem za jedan zubac tj. od zupca 506 do zupca 504.

[0066] Pozivajući se na sliku 4b ona prikazuje bočni profil zapinjača 402a i 402b i oboda 408a i 408b. Svaki obod obuhvata pogonsku sprežnu površinu 440 koja je u kontaktu sa zupcem u toku pogonskog sprezanja oboda 408. Svaki obod takođe obuhvata kliznu sprežnu površinu 430 koja omogućava da obod 408 dođe u kontakt i da se podigne preko zupca bez sprezanja sa zupcem. Velike strelice prikazuju stranice oboda zapinjača koje dolaze u kontakt sa zupcima u toku hoda. Naspramne stranice (prikazane bez strelica) dolaze u kontakt sa zupcima u toku drugog hoda. Ugao γ (to je ugao nagiba klizne sprežne površine 430 oboda u odnosu na vertikalnu osu sa slike) mora biti dovoljno velik da bi omogući da se obod 408b podigne i pređe preko zubaca kada je obod 408a spregnut za zupcem (tj. kada je pogonska sprežna površina 440a u kontaktnu sa zupcem i sa njim je pogonski spregnuta).

zupca.

[0067] Slika 7 prikazuje prvenstveno izvođenje mehanizma 205 kod koga je zupčasti prsten 210 postavljen na spoljašnju površinu zupčastog ležišnog dela 206 koji je postavljen u otvor zapinjačkog ležišnog dela 204.

[0068] Dva zapinjača 402a, 402b su integralno izvedena sa zapinjačko ležišnim delom 204 presekom dela njegovog tela. Posmatrano iz ove perspektive svaki zapinjač obuhvata dva pipka koja se pružaju prema zupčastom prstenu 210 u prstenastoj ravni zapinjačko ležišnog dela 204. Drugi zapinjač 402b je pomeren u obimnom pravcu u odnosu na prvi zapinjač 402a. Obod 408a, 408b je isturen radijalno ka spoljašnjosti od tačke u kojoj se susreću dva pipka da bi se radno spregnuo sa zupcima.

[0069] Slika 7b prikazuje bočne profile zapinjača 402a, 402b. Pozivne oznake sa slike 4b se odnose na slične elemente sa slike 7b. Kao što se vidi na slici 4b ugao γ (tj. ugao klizne sprežne površine 420 u

1

odnosu na vertikalu sa slike) mora biti dovoljno velik da bi omogućio da se klizna sprežna površina 430 podigne i pređe preko zupca (nije

402a suprotna od prikazane na slici 4b. Podrazumeva se da spregnuti zapinjač (tj. zapinjač u pogonskoj sprezi sa zupcem) trpi silu pritiska koja u toku sprezanja gura zapinjač prema nazubljenoj površini.

[0070] U toku rada posmatrano iz ove perspektive zupčasto ležišni deo 206 se kreće gore i dole (pogonjen aktiviranim veznim delom kao što je gore opisano) prouzrokujući da se zapinjačko ležišni deo 204 obrće u odnosu na zupčasto ležišni deo 206. Radi jednostavnosti pomeranja na gore i dole zupčasto ležišnog dela 206 će se nazivati kao „brojački hod” i „povratni hod”, prema navedenom redosledu.

[0071] Slike 8a do 8d prikazuju niz poprečnih preseka prvenstvenog pogonskog mehanizma u toku brojačkog hoda. Na slici 8a zupčasti i zapinjački ležišni delovi su u stanju mirovanja. Poluga 450 protiv proklizavanja obuhvata ispupčenje koje se pruža od unutrašnje površine zapinjačko ležišnog dela i nalazi se u spregnutom položaju tj. u liniji sa zupcima da bi se sprečilo obrtanje pri kome se ne vrši brojanje zapinjačko ležišnog dela (tj. obrtanje zapinjačko ležišnog dela u suprotnom smeru od smera u kome zapinjačko ležišni deo vrši brojanje). Poluga 450 protiv proklizavanja je izvedena da spreči relativno obrtanje između zupčasto ležišnog dela i zapinjačko ležišnog dela u smeru u kome se ne vrši brojanje tako što blokira kretanje zapinjačko ležišnog dela. Poluga se dovoljno pruža od unutrašnje površine zapinjačko ležišnog dela tako da udara u jedan zubac, ali ne dolazi do spoljašnje površine zupčasto ležišnog dela.

[0072] Sila usmerena na gore na zupčasto ležišnom delu inicijalno ima posledicu u tome što jedna ivica oboda 408a dolazi u sprezanje trenjem sa nagnutom površinom 512 zupca 502 i pomera polugu 450 protiv proklizavanja van putanje zubaca da bi se dopustilo obrtanje. Sledeće pomeranje na gore zupčasto ležišnog dela prouzrokuje obrtno kretanje zapinjačko ležišnog dela (na levu stranu na slici). U isto vreme unutrašnja nevertikalna površina oboda 408 (prikazana kao površina sa strelicama na slici 7b) dolazi u kontakt sa vertikalnom nevodećom ivicom 522 zupca 520 što dovodi do toga da se zapinjač 402b podigne od ravni zubaca i dopušta da zapinjač 402b pređe preko zubaca bez sprezanja sa njima.

[0073] Obrtno pomeranje zapinjačko ležišnog dela se nastavlja sve dok obod 408a i površina 512 prestanu da budu u kontaktu. Sa te tačke gledišta obod 408b je prešao preko zupca 520 i pada nazad u ravan zubaca usled delovanja zapinjačkih pipaka koji se mogu elastično deformisati. Dalje kretanje na gore zupčasto ležišnog dela nema dodatnih efekata na obrtanje zapinjačko ležišnog dela. Međutim druga poluga 452 protiv proklizavanja (izvedena slično kao i prva poluga 450 protiv proklizavanja) se dovodi na putanju zubaca da bi sprečila obrtno kretanje u nazad (tj. kretanje kada se ne vrši brojanje) zapinjačko ležišnog dela.

[0074] Slike 9a do 9d prikazuju u nizu poglede u poprečnom preseku pogonskog mehanizma u toku povratnog hoda. Slični elementi elementima sa slike 8 su označeni sličnim pozivnim oznakama.

[0075] Na slici 9a, koja u suštini sledi slici 8d, zupčasto ležišni deo je spušten dok je obod 408b prvog zapinjača 402b spregnut trenjem sa donjom nagnutom površinom 518 zupca 502 (u isto vreme druga poluga 452 protiv proklizavanja je pomerena sa putanje zubaca). Dalje pomeranje na dole zupčasto ležišnog dela prouzrokuje obrtno kretanje zapinjačko ležišnog dela delovanjem površine 518 i oboda 408 koji su spregnuti trenjem.

[0076] Površina 518 nastavlja kretanje do donjeg oboda 408b. U isto vreme unutrašnja nevertikalna površina oboda 408 dolazi u kontakt sa vertikalnom nevodećom ivicom zupca što prouzrokuje da se zapinjač 402a podigne sa površine zubaca i dopušta da zapinjač 402a pređe preko zubaca bez sprezanja sa njima.

[0077] Obrtno kretanje zapinjačko ležišnog dela se nastavlja dok obod 408b i površina 518 nisu više u kontaktu. U tom trenutku obod 408a je prešao preko zupca, preko koga se kretao, i pada nazad u ravan zubaca usled toga što se zapinjački pipci mogu elastično deformisati. Dalje kretanje na dole zupčasto ležišnog dela nema daljih efekata na obrtanje zapinjačko ležišnog dela. Međutim, prva poluga 450 protiv proklizavanja je dovedena nazad na putanju zubaca da bi sprečila obrtanje u nazad zapinjačko ležišnog dela.

[0078] Mada prethodna diskusija opisuje slučaj kada se zapinjačko ležišni deo obrće oko ose (tj. obrće se u odnosu na uređaj za davanje u celini) podjednako je moguće da se obrtno kreće zupčasto ležišni deo. Naravno takođe je moguće da zupci mogu biti usmereni u bilo kom smeru po obimu zupčastog dela.

[0079] Podrazumeva se da obrtno pomeranje ne mora da bude izvedeno pomoću dva sprezanja (mada to može da bude od koristi) niti je potrebno da obuhvata vertikalno i obrtno pomeranje. Na primer, može da se koristi pogonski mehanizam koji obezbeđuje samo obrtno kretanje, drugim rečima bez vertikalnog kretanja.

Brojač

[0080] Slike 10 do 19 obezbeđuju različite prikaze brojača sa više detalja.

[0081] Pozivajući se prvo na sliku 10 brojač 203 je sastavljen od prvog prstenastog dela 201 i drugog prstenastog dela 202. Prstenasti delovi su obrtno i koaksijalno izvedeni oko središnje ose 214 i obujmljuju sud uređaja za davanje. Drugi prstenasti deo je izveden u suštini tako da naleže na vrh prvog prstenastog dela i njihove obimne površine su poravnate tako da obrazuju u suštini kontinualnu površinu prekinutu samo linijom 720 gde se susreću dva prstenasta dela. Zapinjačko ležišni deo 205 pogonskog mehanizma je izveden integralno sa prvim prstenastim delom 201.

[0082] Prvi red 701 brojeva („8”, „9”, „0”, „1”) je prikazan na prvom prstenastom delu 201 dok su drugi red 702 brojeva („0”, „1”, „2”, „3”, „4”) i treći red 703 brojeva („1”, „1”, „1”) prikazani na drugom prstenastom delu 202. Radi jasnoće prikazani su samo neki od brojeva. Spojni mehanizam 700 obuhvata pipak 704, niz ispupčenja 705 na podjednakim razmacima, a takođe može da se vidi i deflektor 1002. Spojni mehanizam dopušta da se prvi prstenasti deo 201 poveže sa drugim prstenastim delom 202 tako da mogu da se obrću u tandemu pomoću pogonskog mehanizma kada je on sa njima povezan, a kao što će biti detaljnije dato u nastavku. Razmaknuta ispupčenja 705 su obrazovana na unutrašnjoj površini drugog prstenastog dela 202 i u ovom posebnom slučaju pružaju se samo po polovini obima oko ose.

[0083] U datom trenutku će biti jasno da u zavisnosti od sheme brojanja može biti izvedeno više pipaka i/ili deflektora. Međutim samo radi jasnoće na ovim slikama je prikazan samo jedan pipak i/ili deflektor.

[0084] Pozivajući se na sliku 11 pipak 704 je obrazovan integralno sa prstenastom trakom 802 koja fiksirano naleže u gornju radijalnu površinu 804 prvog prstenastog dela 201. Alternativno, pipak 704 može da bude direktno postavljen na ili da bude integralno izveden sa gornjom radijalnom površinom 804. Pipak 704 ima telo 712 sa prorezima koje se pruža lučno sa približno istom krivinom kao i prvi prstenasti deo 201 i na gore se pruža do kontaktnog završetka 710.

[0085] Pozivajući se na sliku 12 koja predstavlja pogled odozgo u odnosu na sliku 10 drugi prstenasti deo 202 (prikazan kao osenčeni prsten) je klizno postavljen na spoljašnji deo gornje radijalne površine 804 prvog prstenastog dela (prikazan kao beo prsten, čiji je deo skriven od pogleda ispod osenčenog prstena). Iz ove perspektive očigledno je da debljina drugog prstenastog dela 202 označena kao „t2” iznosi približno trećinu debljine prvog prstenastog dela 201 koja je označena kao „t1”. Debljina prvog prstenastog dela 201 može biti konstantna duž njegove visine ili može biti sužena, pri čemu je najdeblja na svojoj gornjoj radijalnoj površini 804. Isprekidana linija predstavlja imaginarnu graničnu liniju između pipka 704 i odmaknutih ispupčenja 705 obrazovanih na unutrašnjoj površini 902 drugog prstenastog dela 202.

[0086] Slike 13 i 14 prikazuju u nizu odgovarajućih pogleda u perspektivi i pogleda odozgo rad spojnog mehanizma.

[0087] Slike 13a i 14a prikazuju pipak 704 na rastojanju od deflektora 1002. Na slikama 13b i 14b prvi prstenasti deo 201 i pipak 704 se obrću u smeru suprotno kazaljki na satu tako da se na gore isturen kontaktni završetak 710 pipka 704 približava deflektoru 1002. Deflektor 1002 je fiksiran na sud ili alternativno na gornji deo kućišta suda i/ili na čauru koja okružuje sud. Deflektor se pruža na dole samo u meri u kojoj telo 712 pipka dopušta da prođe ispod njega.

[0088] Kada kontaktni završetak 710 dopre do nagnute površine 1004 deflektora 1002 pipak 704 se savija ka spoljašnjosti (slike 13c i 14c). U toj tački vučeni završetak 718 proreza 714 zahvata jedan od zubaca 1102 čime prouzrokuje da bude povučen drugi prstenasti deo 202. Kada se kontaktni završetak spusti do površine 1006 deflektora zubac 1102 se otpušta od strane vučenog završetka proreza i pipak se vraća u svoj nesavijeni položaj (slike 13d i 14d). Kao što se vidi na slici 14b na gore pružen kontaktni završetak 710 pipka 704 može da ima površinu 720 komplementarnu nagnutoj površini 1004 deflektora 1002 da bi se dopustilo blago savijanje. Kontaktni završetak 710 je prvenstveno usmeren tako da kad dođe do vrha deflektora 1002 pipak odmah počinje da se vraća u svoj nesavijeni položaj.

[0089] Kao što je ovde prikazano prorez 714 obrazuje sprežni deo pipka 704 ali se može videti da bi se moglo koristiti bilo koje drugo sprežno sredstvo, kao što je na primer kuka. U skladu sa tim na drugom prstenu bi mogli biti obrazovani upusti umesto ispupčenja.

[0090] Pipak 704 je dovoljno savitljiv da dopusti savijanje radijalno ka spoljašnjosti (to jest prema ispupčenjima) kada je iniciran da se to dogodi, ali je i dovoljno elastičan da se vrati u svoj prvobitni položaj. Brojač dodatno može da obuhvata drugi deflektor koji radi da pomeri ili usmeri sredstva za sprezanje (npr. pipak 704) u svoj nesavijeni položaj. Drugi deflektor može da bude fiksiran za ili izveden integralno sa unutrašnjom površinom drugog prstenastog dela 202. Dodatno tome drugi prstenasti deo je prvenstveno klizno postavljen na prvi prstenasti deo tako da pruža otpor obrtanju kada ne postoji dovoljno sprezanje između pipka i zupca.

[0091] Primer sheme brojanja brojača konstruisanog za 200 doza je opisan uz pozivanje na slike 15a do 15c koje prikazuju prvi i drugi prstenasti deo u tri različita položaja prikazivanja broja. Radi jednostavnosti prstenasti delovi 201, 202 su prikazani kao ravni prstenovi. Takođe su prikazana i ispupčenja 705, deflektor 1002, prozor 1202 kroz koji se može videti brojač i deo 1204 za pokrivanje prikazanog broja.

[0092] Prema ovoj posebnoj shemi prvi prstenasti deo 201 ima prvi red brojeva koji obuhvata četiri puta ponovljene skupove brojeva od „0” do „9”, tj:

0123456789012345678901234567890123456789.

[0093] Svaki skup brojeva prekriva četvrtinu obrtaja prvog prstenastog dela 201 i ovde predstavlja broj jedinica prilikom brojanja.

[0094] Drugi prstenasti deo 202 ima drugi i treći red brojeva. Drugi red obuhvata dva ponovljena skupa brojeva od „1” do „9” koji su odvojeni oznakom „0” dok treći red obuhvata deset puta „1” uz eventualni dodatak „2”, npr.

11111111112

12345678901234567890

1

[0095] Slično prethodnom svaki skup iz drugog i trećeg reda pokriva četvrtinu obrtaja drugog prstenastog dela 202. Ovde drugi red predstavlja desetice, a treći broj predstavlja stotine. Takođe je prikazano da drugi prsten ima upozoravajući simbol u obliku uzvičnika „!”.

[0096] U praksi bi bilo jednostavnije da se brojanje započne od broja 199 nego od broja 200 da bi se izbeglo početno obrtanje drugog prstenastog dela 202. Tada cifre koji obrazuju broj 200 posmatrano sa desne strane prozora 1202 na slici 15a mogu da budu izostavljene. Stoga, kada su prvi i drugi prstenasti deo početno poravnati u kućištu uređaja za davanje prvi, drugi i treći red zajedno prikazuju broj 199 (kada se čita odozgo na dole):

----------------------------------------------1111111111

-------------------------------01234567890123456789

01234567890123456789001234567890123456789

pri čemu „-” označavaju prazan prostor.

[0097] Za svaku od prvih devet datih doza prvi prstenasti deo se obrće u smeru suprotnom kazaljki na satu za jedan jedinični pomeraj tj. vrši se brojanje u nazad od „9” do „0” sve dok ne bude prikazan broj „190”. Tada se za desetu datu dozu prvi i drugi prstenasti deo sprežu sredstvima spojnog mehanizma na taj način da se prstenasti delovi obrću u tandemu za jedan jedinični pomeraj. Rezultat toga je prikazivanje broja „189” na prozoru 1202. Za sledećih devet datih doza prvi prstenasti deo se ponovo obrće suprotno smeru kazaljke na satu za jedinične pomeraje sve dok se ne prikaže broj „180”. Za dvadesetu datu dozu ponovo se spreže spojni mehanizam tako da se prvi i drugi prstenasti deo obrću u tandemu za jedan jedinični pomeraj i prikazuje se broj „179” kroz prozor 1202.

[0098] Slika 15b prikazuje jednu međuvrednost brojanja na kojoj je prikazan broj „72”. U tom položaju treći red je završen i prikazuje se prazan prostor. Alternativno prazan prostor može da bude ispunjen oznakom drugačijom od brojeva, kao što je boja.

[0099] Kada se sud potroši npr. na manje od deset preostalih doza drugi red brojeva može da bude zamenjen uzvičnikom „!” ili nekim drugim znakom upozorenja. Kada je data i poslednja doza (slika 15c) poklopac 1204 koji je prvenstveno postavljen na drugi prstenasti deo i stoga se obrće istom brzinom se poravnava sa prozorom 1202. To sprečava prikazivanje bolo koje oznake. Poklopac može da ima reč „PRAZNO” koja je napisana na njemu kao primer.

[0100] Dalje aktiviranje uređaja za davanje može da ima kao rezultat da se obrće prvi prstenasti deo 201. Međutim pošto su zupci izvedeni samo na polovini obima oko drugog prstenastog dela 202 spojni mehanizam više ne može da se spregne tj. nema zubaca za sprezanje sa prorezom na pipku. Stoga, ne može da dođe do daljeg obrtanja drugog prstenastog dela 202 tako da poklopac 1204 ostaje na svom mestu čak i ukoliko se prvi prsten dalje obrće usled daljih aktivacija uređaja za davanje.

[0101] Predmetni pronalazak obezbeđuje prstenasti deo za korišćenje u brojaču koji ima oznake i ispupčenja koja su delimično postavljena oko pomenutog prstenastog dela. Poželjno su ispupčenja postavljena na unutrašnjoj površini prstenastog dela.

[0102] U poželjnim izvođenjima su ispupčenja (npr. zupci) jednako razmaknuta. Naročito poželjno ispupčenja se pružaju samo tri četvrtine (npr. oko 270º) puta oko prstenastog dela, još poželjnije se ispupčenja pružaju između četvrtine i polovine (npr. oko 90º, 108º or 180º ili bilo kog ugla između) oko prstenastog dela.

[0103] Biće očigledno da će broj deflektora i/ili pipaka (nisu prikazani na slici 15) zavisiti od primenjene sheme brojanja. Na slici 15 na primer prvi prstenasti deo 201 ima prvi red brojeva koji obuhvata četiri ponovljena skupa uzastopnih brojeva od „0” do „9” tako da svaki skup pokriva četvrtinu obrtaja prvog prstenastog dela 201 gde je obezbeđen jedan deflektor 1002, a brojač ima četiri pipka odmaknuta za intervale od po 90 stepeni. Naravno, moguća je i drugačija konstrukcija. Na primer, tamo gde prvi prstenasti deo 201 ima prvi red brojeva koji obuhvata dva ponovljena skupa uzastopnih brojeva od „0” do „9” tako da svaki skup pokriva polovinu prvog prstenastog dela 201 i gde je izveden jedan deflektor 1002 brojač može da ima dva pipka odmaknuta za interval od 180 stepeni. Alternativno moguće je da postoji samo jedan pipak i više deflektora 1002 odmaknuta za određene intervale ili da postoji više pipaka i deflektora.

[0104] Slike 16 i 17 su pogledi u perspektivi na uređaj za davanje sa brojačem. Za razliku od slika 2 i 3 zapinjačko ležišni deo je umesto zupčasto ležišnog dela izveden integralno sa prvim prstenastim delom 201. Na slici 16 je takođe vidljiva traka boja koja prati treći red brojeva 703. Slika 17 prikazuje broj („119”) koji može da se vidi kroz prozor 1202 kućišta 1402 uređaja za davanje.

[0105] Slike 18a do 18c prikazuju deo brojača prema predmetnom pronalasku. Kod brojača prema predmetnom pronalasku drugi prstenasti deo 1510 je obrtno i koaksijalno izveden sa prvim prstenastim delom 201 oko središnje ose 214, a kao što je gore opisano (i prikazano na slikama 10 i 11). Radi jasnoće prvi prstenasti deo 201 nije prikazan na ovim slikama.

[0106] Kod gore opisanih izvođenja drugi prstenasti deo je izveden u suštini poravnato na vrhu prvog prstenastog dela, tako da su njihove spoljašnje obimne površine poravnate i obrazuju u suštini kontinualnu površinu presečenu samo linijom na mestu gde se susreću dva prstenasta dela. Zapinjačko ležišni deo 205 pogonskog mehanizma je izveden integralno sa prvim prstenastim delom 201.

[0107] Brojač zatim obuhvata treći prstenasti deo 1502 koji je koaksijalno izveden sa drugim prstenastim delom 1510. U toku primene treći prstenasti deo se ne obrće. Treći prstenasti deo obuhvata deflektor 1504 koji savija pipak 704 na prvom prstenastom delu 210 da bi došlo do sprezanja sa ispupčenjima 1516 na unutrašnjoj površini drugog prstenastog dela 1510, a na način koji je gore opisan uz pozivanje na slike 13 i 14. Kao što se može videti treći prstenasti deo ima zazor 1518 na svom spoljašnjem zidu koji omogućava da se pipak 704 savija ka spoljašnjosti. Nagnuta ivica na granici prozora 1518 se spreže sa ivicom pipka 704 da bi se pipak 704 gurnuo izvan zupca 1516 nakon što se pipak spregnuo sa zupcem 1516. Ovo osigurava da se ne desi neželjeno dalje sprezanje desetica (drugog) prstena (a što bi dovelo do pogrešnog broja doza koji se pokazuje).

[0108] Treći prstenasti deo 1502 zatim obuhvata ograničavajući mehanizam 1506 koji obuhvata savitljiv i elastičan deo koji deluje silom na gornju obimnu površinu drugog prstenastog dela 1510. Ograničavajući mehanizam ograničava veličinu obrtanja drugog prstenastog dela u odnosu na treći prstenasti deo. Bliže opisano ograničavajući mehanizam sprečava da se drugi prstenasti deo nekorektno obrće za dva ispupčenja (ili odbrojavanja) u slučaju da se pipak pravilno ne odvoji. Kod ovog izvođenja drugi prstenasti deo 1510 takođe obuhvata i više ispupčenja 1512 na gornjoj obimnoj površini za sprezanje za ograničavajućim mehanizmom 1506 trećeg prstenastog dela 1502. Ispupčenja 1512 su prvenstveno na istim rastojanjima. Još je pogodnije da ispupčenja 1512 imaju ista rastojanja kao i ispupčenja 1516 na unutrašnjoj površini drugog prstenastog dela.

[0109] Kao što je gore opisano uz pozivanje na slike 13 i 14 kada su povezani prvi i drugi prstenasti deo drugi prstenasti deo se obrće istom brzinom kao i prvi prstenasti deo (sve dok se prvi i drugi prstenasti deo ne razdvoje). Razmicanjem ispupčenja 1512 na u suštini isto rastojanje kao i ispupčenja 1516 (koji obrazuju deo spojnog mehanizma između prvog i drugog prstenastog dela) sprečeno je da se drugi prstenasti deo obrće više nego što je poželjno čak i kada se pipak nije pravilno odvojio, a što bi dovelo do prikazivanja pogrešnog brojanja.

[0110] Osim toga treći prstenasti deo takođe obuhvata i više locirajućih upusta 1508a, 1508b, 1508c na gornjoj obimnoj površini. Kod prvenstvenih izvođenja komplementarno oblikovana ispupčenja u ovim upustima drže treći prstenasti deo na svom mestu i stoga sprečavaju obrtanje trećeg prstenastog dela. Ispupčenja mogu biti izvedena na sudu ili uređaju za davanje (npr. na kapi uređaja za davanje). Sprečavanje obrtanja trećeg prstenastog dela osigurava da deflektor 1504 ostaje u konzistentnom položaju u odnosu na prvi i drugi prstenasti deo.

1

[0111] Više ispupčenja oblikovanih na odgovarajući način je smešteno na sud ili uređaj za davanje i ona mogu biti konstruisana sa asimetričnom matricom da bi obezbedila funkciju uklinjavanja. To jest, treći prstenasti deo će biti lociran samo u jednom obrtnom položaju u odnosu na sud i uređaj za davanje, a stoga takođe i u odnosu na prvi i drugi prstenasti deo. Ovo osigurava da treći prstenasti deo bude uvek u ispravnom položaju u odnosu na prvi i drugi prstenasti deo da bi omogućio da se ispravno registruje brojanje.

[0112] Drugi prstenasti deo 1510 obuhvata poklopac 1514 za displej za zaklanjanje pogleda na prve znakove (kao što je opisano uz pozivanje na sliku 15) da bi se prikazalo da je brojač došao do nule što pokazuje da je sud prazan.

[0113] Slike 19a i 19b prikazuju treći prstenasti deo bez drugog prstenastog dela. Pozivne oznake odgovaraju oznakama sa slike 18.

[0114] Biće očigledno da treći prstenasti deo ne sadrži oznake i da nije namenjen za postavljanje oznaka, pošto treći prstenasti deo treba da ostane u fiksiranom obrtnom položaju u odnosu na prvi i drugi prstenasti deo radi toga da bi brojanje prikazivalo ispravan broj preostalih doza.

[0115] Pronalazak je bio opisan pomoću primera gornjim opisom pojedinačnih izvođenja i njihovom primenom, ali gornji opis ne treba da bude za čitaoca ograničenje obima pronalaska, koji je definisan sledećim zahtevima.

1

Claims (35)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Brojač (203) koji se sastoji od:

prvog prstenastog dela (201) koji ima prvu oznaku (701) i drugog prstenastog dela (202, 1510) koji ima drugu oznaku, i prvi i drugi prstenasti deo se mogu okretati za jedinično pomeranje oko zajedničke ose (214), jedna ili obe prve i druge oznake pokazuju brojanje; i pogonski mehanizam (205) za okretanje prvog prstenastog dela i okretanje drugog prstenastog dela nakon nekoliko predodređenih stepena okretanja prvog prstenastog dela, pri čemu pogonski mehanizam ima mehanizam zapinjača i zubaca koji se sastoji od prvog i drugog zapinjača (402a, 402b) koji se mogu sprezati sa više zubaca (210) i

gde prvi i drugi zapinjač imaju pogonsku sprežnu površinu (440) za sprezanje sa jednim od nekoliko zubaca i kliznu sprežnu površinu (440) za klizanje preko jednog od pomenutih nekoliko zubaca i

pri čemu je svaki od pomenutih prvih i drugih zapinjača (402a, 402b) postavljen tako da: se prvi zapinjač spreže sa jednim od više zubaca tokom brojačkog hoda, a drugi zapinjač se spreže sa jednim od više zubaca tokom povratnog hoda zubaca, a drugi zapinjač prelazi preko jednog od nekoliko zubaca tokom brojačkog hoda, a prvi zapinjač prelazi preko jednog od više zubaca tokom povratnog hoda.

2. Brojač prema zahtevu 1 koji nadalje sadrži spojni mehanizam (700) za odvojivo spajanje prvog prstenastog dela (201) sa drugim prstenastim delom (202, 1510) da bi se omogućilo prvom i drugom prstenastom delu da se zajedno okreću kada su spojeni i da bi se omogućilo nezavisno okretanje prvog prstenastog dela kada nisu spojeni.

3. Brojač prema zahtevu 2 pri čemu spojni mehanizam (700) sadrži prvo i drugo sredstvo za sprezanje (704, 705, 1516), pri čemu se prvo sredstvo za sprezanje može pomerati radijalno ka spolja i radijalno ka unutra relativno u odnosu na pomenutu osu.

4. Brojač prema jednom od zahteva 1 do 3 , pri čemu

su prvi i drugi zapinjači (402a, 402b) integralni sa prvim prstenastim delom (201), a zubci (210) su smešteni u zupčasto ležišnom delu (206) i postavljeni su tako da se mogu recipročno pomerati unutar otvora prvog prstenastog dela i pri čemu je mehanizam zapinjača i zubaca konfigurisan tako da recipročno kretanje zupčasto ležišnog dela unutar otvora u prvom prstenastom delu uzrokuje rotaciono kretanje prvog prstenastog dela.

5. Brojač prema zahtevima 2 do 4 pri čemu spojni mehanizam (700) sadrži deflektor (1002, 1504) za savijanje prvog sredstva za sprezanje radijalno ka spolja.

6. Brojač prema zahtevu 5 pri ćemu se prvo sredstvo za sprezanje (704) savija radijalno ka spolja nakon predodređenog stepena rotacije prvog prstenastog dela (201), pri čemu je predefinisana mera rotacije prvog prstenastog dela manja od punog okretanja prvog prstenastog dela oko svoje zajedničke ose.

7. Brojač prema jednom od zahteva 3 do 6 pri čemu je prvo sredstvo za sprezanje (704) povezano ili integralno povezano sa prvim prstenastim delom (201).

8. Brojač prema jednom od zahteva 3 do 7 pri čemu prvo sredstvo za sprezanje (704) ima pipak (704) sa prorezom (714) i kontaktnim završetkom.

9. Brojač prema zahtevu 8, pri čemu prvo sredstvo za sprezanje (704) ima četiri pipka (704) od kojih svaki ma prorez (714) u kontaktni završetak.

10. Brojač prema zahtevu 8 ili 9 pri čemu kontaktni završetak ima komponentu koja se pruža ka gore i dolazi u kontakt sa deflektorom (1002, 1504).

11. Brojač prema jednom od zahteva 3 do 10, pri čemu je drugo sredstvo za sprezanje (705, 1516) povezano ili integralno povezano sa drugim prstenastim delom (202, 1510).

12. Brojač prema jednom od zahteva 3 do 11 pri čemu drugo sredstvo za sprezanje ima nekoliko ispupčenja (705, 1516).

13. Brojač prema zahtevu 12 pri čemu su ispupčenja (705, 1516) jednako razmaknuta.

14. Brojač prema zahtevu 12 ili zahtevu 13 pri čemu kada se pipak (704) pomera radijalno ka spolja, prorez (714) pipka se spreže sa jednim od ispupčenja (705, 1516)

15. Brojač prema jednom od zahteva 5 do 14 koji sadrži treći prstenasti deo (1502), koji je koaksijalno postavljen oko zajedničke ose (214) prvog (201) i drugog prstenastog dela (202, 1510), i pri čemu je deflektor (1002, 1504) povezan ili integralno izveden sa trećim prstenastim delom.

16. Brojač prema zahtevu 15, pri čemu treći prstenasti deo (1502) sadrži ograničavajući mehanizam (1506) za ograničavanje rotacije drugog prstenastog dela (202, 1510) relativno u odnosu na treći prstenasti deo oko zajedničke ose.

17. Brojač prema zahtevu 16, pri čemu ograničavajući mehanizam ima elastično deformabilni deo za primenu pritiska na drugi prstenasti deo (202, 1510) radi ograničavanja.

18. Brojač prema zahtevu 16 ili 17 pri čemu drugi prstenasti deo (202, 1510) ima nekoliko u suštini jednako razmaknutih ispupčenja (1512) i pri čemu se ograničavajući mehanizam (1506) spreže sa ispupčenjima radi ograničavanja slobodne rotacije drugog prstenastog dela.

19. Brojač prema jednom od zahteva 15 do 18, pri čemu treći prstenasti deo (1502) ima jedan ili više locirajućih upusta (1508a, 1508b, 1508c) koji su smešteni na gornim obimnim površinama za sprezanje sa ispupčenjima odgovarajućeg oblika u kućištu radi sprečavanja slobodne rotacije trećeg prstenastog dela.

20. Brojač prema jednom od prethodnih zahteva pri čemu prva i druga oznaka imaju jedan ili više:

brojeva, boja, slova i simbola.

1

21. Brojač prema zahtevu 20 pri čemu prva oznaka ima prvi red brojevam a druga oznaka ima drugi i treći red brojeva.

22. Brojač prema zahtevu 21 pri čemu prvi red brojeva predstavlja jedinice, drugi red predstavlja desetice, a treći red stotine.

23. Brojač prema zahtevu 21 ili zahtevu 22 pri čemu prvi red brojeva sadrži ponovljene skupove brojeva.

24. Brojač prema jednom od zahteva 21 do 23 pri čemu drugi red brojeva ima ponovljene skupove brojeva, a treći red brojeva ima skup brojeva.

25. Brojač prema jednom od prethodnih zahteva pri čemu su prve i druge oznaka odštampane, usečene, utisnute, livene, zalepljene, inkorporisanew i/ili naslikane na prvi prstenasti deo.

26. Brojač prema jednom od prethodnih zahteva, pri čemu drugi prstenasti deo (202, 1510) ima poklopac (1514) za displej za zaklanjanje pogleda na prve oznake.

27. Brojač prema jednom od prethodnih zahteva pri čemu je barem jedan deo pogonskog mehanizma (205) integralno povezan sa prvim prstenastim delom (201).

28. Brojač prema jednom od prethodnih zahteva postavljen na uređaju za dazavanje (200), koji ima telo za prihvatanje suda sa lekom i mehanizam za davanje kojim se daje doza leka iz navedenog suda.

29. Brojač prema zahtevu 28 pri čemu se rotacija prvog prstenastog dela (201) vrši kao odgovor na aktiviranje mehanizmna za davanje.

30. Brojač prema jednom od zahteva 28 ili 29 pri čemu brojanje pokazuje doze leka koje je sud izbacio ili koje u njemu ostaju.

31. Brojač prema bilo kojem od zahteva od 28 do 30, pri čemu navedeni uređaj za davanje obuhvata kućište koje ima prozor da bi dopustio da se prikaže samo deo navedenih prvih i drugih oznaka.

32. Uređaj (200) za davanje koji obuhvata brojač (203) prema bilo kojem od zahteva od 1 do 27.

33. Uređaj (200) za davanje obuhvata:

- telo za prihvatanje suda za lek;

- sud za lek;

- mehanizam za davanje kojim se daje doza leka iz navedenog suda; i

- brojač (203) prema jednom od zahteva od 1 do 31

34. Uređaj za davanje prema zahtevu 32 ili 33 koji je inhalator za davanje izmerenih doza pod pritiskom (pMDI).

1

35. Uređaj za davanje prema zahtevu 32, 33 ili 34 koji obuhvata mehanizam za podešavanje tolerancija.

2