RS57632B1 - Acilovani analozi glukagona - Google Patents

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na acilovane analoge glukagona i njihovu medicinsku upotrebu, na primer kod lečenja gojaznosti i viška težine, dijabetesa i drugih metaboličkih poremećaja

POZADINA PRONALASKA

[0002] Pre-proglukagon je prekursor polipeptida 158. aminokiseline koji se diferencijalno obrađuje u tkivima kako bi se formirao niz strukturno povezanih peptida izvedenih sa proglukagonom, uključujući glukagon (Glu), glukagonu sličan peptid-1 (GLP-1), glukagonu sličan peptid-2 (GLP-2) i oksintomodulin (OXM). Ovi molekuli su uključeni u širok spektar fizioloških funkcija, uključujući homeostazu glukoze, sekreciju insulina, pražnjenje želuca i intestinalni rast, kao i regulisanje unosa hrane.

[0003] Glukagon je 29-aminokiselinski peptid koji odgovara aminokiselinama od 53 do 81 pre-proglukagona. Oksintomodulin (OXM) je 37-aminokiselinski peptid koji uključuje kompletnu 29. aminokiselinsku sekvencu glukagona sa ekstenzijom oktapeptid karboksiterminala (aminokiseline 82 do 89 pre-proglukagona i nazivaju se „intervencioni peptid 1“ ili IP-1. Veći biološki aktivni fragment GLP-1 proizveden je kao 30-aminokiselinski C-terminalni amidirani peptid koji odgovara aminokiselinama od 98 do 127 preproglukagona.

[0004] Glukagon pomaže u održavanju nivoa glukoze u krvi tako što se vezuje za glukagonske receptore na hepatocitima, što dovodi do toga da jetra otpušta glukozu - čuva se u obliku glikogena - putem glikogenolize. Pošto ove zalihe postaju iscrpljene, glukagon stimuliše jetru da sintetiše dodatnu glukozu glukoneogenezom. Ova glukoza se pušta u krvotok, sprečavajući razvoj hipoglikemije.

[0005] GLP-1 smanjuje povišene nivoe glukoze u krvi poboljšavajući glukozu stimulisanu sekreciju insulina i promoviše gubitak težine uglavnom kroz smanjenje unosa hrane.

[0006] OXM se pušta u krv kao odgovor na unos hrane i srazmerno sadržaju kalorija u obroku. Pokazano je da OXM potiskuje apetit i inhibira unos hrane kod ljudi (Cohen i dr., Journal of Endocrinology i Metabolism, 88, 4696-4701, 2003; WO 2003/022304). Osim onih anorektičnih efekata koji su slični onima sa GLP-1, OXM takođe mora da utiče na telesnu težinu drugim mehanizmom, pošto pacovi tretirani oksintomodulinom pokazuju manji dobitak telesne težine nego pacovi koji su hranjeni u paru (Bloom, Endocrinology 2004, 145, 2687). Lečenje gojaznih glodara sa OXM-om takođe poboljšava toleranciju na glukozu (Parlevliet i dr., Am J Physiol Endocrinol Metab, 294, E142-7, 2008) i smanjuje povećanje telesne težine (WO 2003/022304).

[0007] OXM aktivira i glukagon i GLP-1 receptore sa dvostruko većim potencijalom receptora glukagona preko receptora GLP-1, ali je manje potentan nego izvorni glukagon i GLP-1 na njihovim odgovarajućim receptorima. Ljudski glukagon takođe je sposoban da aktivira oba receptora, iako sa jakom preferencijom glukagonskog receptora preko receptora GLP-1. GLP-1 s druge strane nije sposoban da aktivira receptore glukagona. Mehanizam dejstva oksintomodulina nije dovoljno shvaćen. Konkretno, nije poznato da li su neki od ekstrahepatičnih efekata hormona posredovani kroz receptore GLP-1 i glukagona, ili putem jednog ili više neidentifikovanih receptora.

[0008] Pokazalo se da se drugi peptidi vezuju i aktiviraju i glukagon i receptor GLP-1 (Hjort i dr., Journal of Biological Chemistry, 269, 30121-30124, 1994) i za suzbijanje povećanja telesne težine i smanjenja unosa hrane (videti, na primer, WO 2006/134340, WO 2007/100535, WO 2008/10101, WO 2008/152403, WO 2009/155257, WO 2009/155258, WO2010/070252, WO2010/070253, WO2010/070255, WO2010/070251, WO2011/006497, WO2011/160630, WO2011/160633, WO2013/092703, WO2014/041195.

[0009] Gojaznost je sve veći zdravstveni problem povezan sa različitim bolestima, posebno kardiovaskularnim bolestima (CVD), dijabetesom tipa 2, apnejom opstruktivnog spavanja, određenim vrstama kancera i osteoartritisom. Kao rezultat toga, otkrivena je gojaznost koja smanjuje očekivani životni vek. Prema projekcijama iz 2005. godine od strane Svetske zdravstvene organizacije, 400 miliona odraslih (starosti > 15) je klasifikovano kao gojazno širom sveta. U SAD se sada veruje da je gojaznost drugi uzrok smrtonosne smrti nakon pušenja.

[0010] Porast gojaznosti dovodi do povećanja dijabetesa, a oko 90% ljudi sa dijabetesom tipa 2 može biti klasifikovano kao gojazano. Postoji 246 miliona ljudi širom sveta sa dijabetesom, a do 2025. godine procenjuje se da će 380 miliona ljudi imati dijabetes. Mnogi imaju dodatne kardiovaskularne faktore rizika, uključujući visoke/aberantne LDL i trigliceride i niske HDL.

REZIME PRONALASKA

[0011] Pronalazak daje jedinjenje koje ima formulu:

R<1>-P<1>-P<2>-R<2>

gde

R<1>je H, C1-4alkil, acetil, formil, benzoil ili trifluoroacetil;

R<2>je OH ili NH2;

P<1>je peptid koji ima sekvencu:

His-X2-X3-GTFTSDYSKYL-X15-X16-X17-X18-A-X20-DFI-X24-WLE-X28-A gde:

X2 je izabran iz Aib, Ac3c, Ac4c i Ac5c;

X3 je izabran iz Gln i His;

X15 je izabran iz Asp i Glu;

X16 je izabran iz Glu i Ψ;

X17 je izabran iz Arg i Ψ;

X18 je izabran iz Ala i Arg;

X20 je izabran iz Lys i His;

X24 je izabran iz Glu i Ψ;

X28 je izabran iz Ser i Ψ;

i P<2>je odsutan ili je sekvenca 1-20 aminokiselinske jedinice nezavisno odabrana iz grupe koju čine: Ala, Leu, Ser, Thr, Tyr, Cys, Glu, Lys, Arg, Dbu, Dpr i Orn;

gde jedinjenje sadrži jedan i samo jedan Ψ

i gde pomenuti Ψ jeste ostatak Lys, Arg, Orn ili Cys u kojem je bočni lanac konjugovan sa supstituentom koji ima formulu -Z<2>-Z<1>;

-Z<1>je masni lanac koji ima polarnu grupu na jednom kraju lanca i vezu sa Z<2>, -X- na kraju lanca distalno od polarne grupe,

gde polarna grupa sadrži karboksilnu kiselinu ili bioizostere karbonske kiseline, fosforastu kiselinu ili grupu sulfonske kiseline;

i -X- je veza, -CO-, -SO-, ili -SO2-;

-Z<2>- je distancer formule:

gde:

je svako Y nezavisno -NH, -NR, -S ili -O, gde R je alkil, zaštitna grupa ili formira vezu sa drugim delom razdelne grupe Z<2>;

svako X je nezavisno veza, CO-, SO-, ili SO2-;

pod uslovom da kada Y je -S, X jeste veza;

svako V je nezavisno bivalentna organska veza Y i X;

i n je 1-10;

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili solvat.

[0012] U nekim otelotvorenjima:

X2 je izabran iz Aib i Ac4c;

X3 je Gln;

X15 je izabran iz Asp i Glu;

X16 je Ψ;

X17 je Arg;

X18 je Ala;

X20 je izabran iz Lys i His;

X24 je Glu;

X28 je Ser.

[0013] Korisne kombinacije ostataka uključuju sledeće:

X2 je Ac4c i X20 je Lys;

X2 je Aib i X20 je His.

[0014] Dodatno ili alternativno, može biti poželjno da je X2 Aib ako je X15 E

ili da je X15 D, ako je X2 Ac4c.

[0015] Posebno zanimljivi supstituenti Z<2>Z<1>obuhvataju [17-karboksi-heptadekanoil]-izolGlu-Peg3-Peg3 i [17-karboksi-heptadekanoil]-izoGlu-GSGSGG.

[0016] P<1>može imati sekvencu izabranu iz:

[0017] Jedinjenje pronalaska može biti odabrano od:

2

[0018] U alternativnim otelotvorenjima:

X2 je izabran iz Aib i Ac4c;

X3 je izabran iz Gln i His;

X15 je Asp;

X16 je Glu;

X17 je izabran iz Arg i Ψ;

X18 je izabran iz Ala i Arg;

X20 je Lys;

X24 je izabran iz Glu i Ψ;

X28 je izabran iz Ser i Ψ;

[0019] U nekim otelotvorenjima, kada X28 je Ψ, X2 je Ac4c.

[0020] U nekim otelotvorenjima, kada X3 je His, X2 je Ac4c i X17 je Ψ.

[0021] U nekim otelotvorenjima, kada X17 je Ψ, Z<2>Z<1>je [17-karboksi-heptadekanoil]-izoGlu-Peg3-Peg3 ili [17-karboksi-heptadekanoil]-izoGlu.

[0022] U nekim otelotvorenjima, kada X24 ili X28 je Ψ, Z<2>Z<1>je [17-karboksi-heptadekanoil]-izoGlu-GSGSGG.

[0023] P<1>može imati sekvencu izabranu iz:

np r. iz

[0025] Da bi se izbegla sumnja, one pozicije koje nisu izričito navedene da bi omogućile varijabilnost su fiksne i tako mogu uključiti samo navedeni ostatak.

[0026] Jedinjenje iz ovog pronalaska sadrži ostatak Ψ, tj. ostatak izabran iz Lys, Arg, Orn i Cys u kojem je bočni lanac konjugovan sa supstituentom - Z<2>-Z<1>-, kako je detaljnije opisano u nastavku.

[0027] Supstituent je konjugovan sa funkcionalnom grupom na distalnom kraju bočnog lanca iz alfa-ugljenika. Normalna sposobnost bočnog lanca Lys, Arg, Orn ili Cys da učestvuju u interakcijama posredovanim tim funkcionalnim grupama (npr. intra- i intermolekularnim interakcije) mogu se, dakle, smanjiti ili potpuno eliminisati prisustvom supstituenta. Prema tome, ukupna svojstva jedinjenja mogu biti relativno neosetljiva na promene u stvarnoj aminokiselini koja je prisutna kao ostatak Ψ. Shodno tome, veruje se da bilo koji od ostataka Lys, Arg, Orn i Cys mogu biti prisutni na bilo kojoj poziciji gde je dozvoljeno Ψ. Međutim, u nekim otelotvorenjima, može biti povoljno da je komponenta Ψ aminokiseline Lys.

[0028] U nekim otelotvorenjima, -Z<1>je acilna grupa formule:

A-B-Alk-(CO)-ili sulfonilna grupa formule:

A-B-Alk-(SO2)-;

A je -COOH ili bioizosteri karboksilne kiseline;

B jeste veza, C6arilen, ili C6arilen-O-;

Alk je zasićeni ili nezasićeni masni lanac dužine od 6 do 18 atoma ugljenika, opciono supstituisan sa jednim ili više supstituenata odabranih iz fluoro, C1-4alkila, trifluorometila, hidroksimetila, amino, hidroksila, C1-4alkoksi, okso i karboksila;

-Z2- je -SA-, -SA-SB-, ili -SB-SA-;

-SA- je jedinstveni aminokiselinski ostatak odabran od γ-Glu, α-Glu, α-Asp, β-Asp, Ala, β-Ala (3-aminopropanoična kiselina), i Gaba (4-aminobutanoična kiselina);

-SB- je veznik opšte formule:

gde n je 1-10 i svako Pu je nezavisno odabrano i PUi i PUiii;

svako PUi je nezavisno prirodni ili neprirodni aminokiselinski ostatak; i

svako PUiii je nezavisno ostatak opšte formule:

gde m je 0-5 i p je 1, 3, 4, ili 5.

[0029] U bilo kojem aspektu pronalaska, R<1>može biti izabran između H i C1-4alkila (npr. metil).

[0030] Jedinjenja iz ovog pronalaska su analogni peptidi glukagona. Ovdašnje upućivanje na analogni peptid glukagona treba tumačiti kao upućivanje na jedinjenje pronalaska ili na peptid P<1>ili P<1>-P<2>, kako to zahteva kontekst. Upućivanje na jedinjenje prema pronalasku treba uzeti da uključi bilo koju farmaceutski prihvatljivu so (na primer, acetat ili hloridnu sol) ili njegov solvat, osim ako nije drugačije naznačeno ili isključeno kontekstom.

[0031] Pronalazak obezbeđuje sastav koji sadrži jedinjenje prema pronalasku kao što je ovde definisano (uključujući njegove farmaceutski prihvatljive soli ili solvate, kao što je već opisano) u smeši sa nosačem. U poželjnim otelotvorenjima, sastav je farmaceutski preparat i nosač je farmaceutski prihvatljiv nosač. Analogni peptid glukagona može biti u obliku farmaceutski prihvatljive soli glukagonskog analoga.

[0032] Jedinjenja koja su ovde opisana pronalaze upotrebu, između ostalog, u sprečavanju povećanja težine ili promovisanju gubitka težine. Pod „sprečavanjem“ podrazumeva se inhibiranje ili smanjenje kad u poređenju sa odsustvom lečenja, i ne znači nužno da podrazumeva potpun prekid povećanja telesne mase. Peptidi mogu uzrokovati smanjenje unosa hrane i/ili povećanje potrošnje energije, što rezultira opaženim efektom na telesnu težinu. Nezavisno od njihovog uticaju na telesnu težinu, jedinjenja iz ovog pronalaska mogu imati blagotvorno dejstvo na kontrolu glukoze i/ili na nivoe kruženja holesterola, što dovodi da snižavanja nivoa LDL koji kruže i povećavaju odnos HDL/LDL. Prema tome, jedinjenja prema pronalasku mogu se koristiti za direktnu ili indirektnu terapiju bilo kog stanja uzrokovanog ili okarakterisanim viškom telesne težine, kao što je lečenje i/ili prevencija gojaznosti, morbidna gojaznost, inflamacija povezana sa gojaznošću, bolest žučne kese povezane sa gojaznošću, gojaznost usled apneje izazvane snom. Mogu se koristiti i za sprečavanje stanja uzrokovanih ili neodgovarajućom kontrolom glukoze ili dislipidemijom (npr. povišene vrednosti LDL ili smanjeni HDL/LDL odnos), dijabetes (posebno dijabetes tipa 2), metabolički sindrom, hipertenzija, aterogena dislipidemija, ateroskleroza, arterioskleroza, koronarna bolest srca, bolest periferne arterije, moždani udar ili mikrovaskularna bolest. Njihovi efekti u ovim uslovima mogu biti kao posledica ili povezani sa njihovim dejstvom na telesnu težinu, ili mogu biti nezavisni od toga.

[0033] Pronalazak takođe obezbeđuje jedinjenje pronalaska za upotrebu u metodi lečenja, posebno za upotrebu u metodi tretmana stanja kao što je prethodno opisano.

[0034] Jedinjenje iz ovog pronalaska može se davati kao deo kombinovane terapije sa sredstvom za lečenje dijabetesa, gojaznosti, dislipidemije ili hipertenzije.

[0035] U takvim slučajevima, dva aktivna agensa mogu se davati zajedno ili odvojeno i kao deo iste farmaceutske formulacije ili kao odvojene formulacije.

[0036] Prema tome, jedinjenje prema pronalasku može se koristiti u kombinaciji sa anti-dijabetičkim agensom koji uključuje, ali nije ograničen na, biguanid (npr. metformin), sulfonilureu, meglitinid ili glinid (npr. nateglinid), DPP-IV inhibitor, inhibitor SGLT2, glitazon, insulin, ili analozi insulina. Primeri insulinskih analoga uključuju, ali nisu ograničeni na Lantus™, Novorapid™, Humalog™, Novomix™, Actraphane HM™, Levemir™ i Apidra™.

[0037] Jedinjenje se može dalje koristiti u kombinaciji sa sredstvom protiv gojaznosti, uključujući, ali ne ograničavajući se na agonist receptora peptidnog receptora 1, glukagonu, peptid II ili njegov analog, antagonist kanabinoidnog receptora 1, inhibitor lipaze, agonist receptora melanokortina 4, hormon koncentracije melanina receptor 1 antagonista, fentermin (sam ili u kombinaciji sa topiramatom), kombinacija inhibitora ponovnog uzimanja norepinefrina /dopamina i antagonista opioidnog receptora (npr. kombinacija bupropiona i naltreksona) ili serotonergičnog agensa (npr. lorkaserin).

[0038] Jedinjenje se može dalje koristiti u kombinaciji sa agensom protiv hipertenzije uključujući, ali ne ograničavajući se na inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima, blokator receptora angiotenzina II, diuretik, beta blokatora ili blokator kalcijumskih kanala.

[0039] Jedinjenje se može koristiti u kombinaciji sa agensom protiv dislipidemije, uključujući, ali bez ograničenja, statin, fibrat, niacin ili inhibitor apsorpcije holesterola.

[0040] Tako pronalazak dalje obezbeđuje sastav ili terapeutski komplet koji sadrži jedinjenje iz pronalaska i na primer sredstvo protiv dijabetesa, sredstvo protiv gojaznosti, sredstvo protiv hipertenzije ili agens za antidislipidemiju kao što je gore opisano. Takođe je obezbeđen takav preparat ili terapeutski komplet za upotrebu u metodi lečenja, naročito za tretman stanja kao što je prethodno opisano.

[0041] Jedinjenje pronalaska može se napraviti sintetičkom hemijom. Shodno tome pronalazak obezbeđuje metodu sinteze jedinjenja pronalaska.

[0042] Pronalazak se takođe može napraviti kombinacijom rekombinantnih i sintetičkih metoda. Ova metoda može obuhvatati ekspresiju prekursorske peptidne sekvence, opciono prečišćavajući proizvedeni dodatak, dodajući ili modifikujući jednu ili više aminokiselina da bi se proizvelo jedinjenje iz pronalaska ili jedinjenje koje sadrži aminokiselinsku sekvencu P<1>ili P<1>-P<2>. Korak modifikacije može sadržati uvođenje ostatka Orn (npr. modifikovanjem ostatka prekursora) i/ili uvođenje supstituenta Z2Z1 na mestu ostatka Ψ.

[0043] Prekursorski peptid može se eksprimirati iz nukleinske kiseline koja kodira prekursorski peptid u ćeliji ili bez ekspresionog sistema koji sadrži takvu nukleinsku kiselinu.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0044] Kroz ovu specifikaciju koriste se konvencionalno jedno slovo i tri slovne šifre za prirodne aminokiseline, kao i opšte prihvaćene skraćenice za druge aminokiseline, kao što su Aib (a-aminoizobutirična kiselina), Orn (ornitin), Dbu (2, 4-diaminobutirična kiselina), Dpr (2,3-diaminopropanoična kiselina), Ac3c (1-amino-ciklopropankarboksilna kiselina), Ac4c (1-amino-ciklobutankarboksilna kiselina) i Ac5c (1-aminociklopentankarboksilna kiselina).

[0045] Ac3c, Ac4c i Ac5c imaju slične strukture koje su u izvesnoj meri zamenljive, mada Ac4c može biti poželjan.

[0046] Glukagon je 29-aminokiselinski peptid koji odgovara aminokiselinama od 53 do 81 preproglukagona i ima sekvencu His-Ser-Gln-Gly-Thr-Phe-Thr-Ser-Asp-Tyr-Ser-Lys-Tyr-Leu-Asp-Ser-Arg-Arg-Ala-Gln-Asp-Phe-Val-Gln-Trp-Leu-Met-Asn-Thr. Oksintomodulin (OXM) je 37-aminokiselinski peptid koji uključuje kompletnu 29-aminokiselinsku sekvencu glukagona sa ekstrakcijom oktapeptid karboksterminalom (aminokiseline 82 do 89 pred-proglukagona, imaju sekvencu Lys-Arg-Asn-Arg-Asn-Asn-Ile-Ala i naziva se „interventni peptid 1“ ili IP-1; na taj način je puna sekvenca humanog oksintomodulina His-Ser-Gln-Gly-Thr-Phe-Thr-Ser-Asp-Tyr-Ser-Lys-Tyr-Leu-Asp-Ser-Arg-Arg-Ala-Gln-Asp-Phe-Val-Gln-Trp-Leu-Met-Asn-Thr-Lys-Arg-Asn-Arg-Asn-Asn-Ile-Ala). Glavni biološki aktivni fragment GLP-1 proizveden je kao peptid sa aminokiselinama od 98 do 127 preproglukagona sa C-terminalno amidiranom aminokiselinom.

[0047] Termin „prirodni glukagon“ odnosi se na izvorni humani glukagon koji ima sekvence H-His-Ser-Gln-Gly-Thr-Phe-Thr-Ser-Asp-Tyr-Ser-Lys-Tyr-Leu-Asp-Ser-Arg-Arg-Ala-Gln-Asp-Phe-Val-Gln-Trp-Leu-Met-Asn-Thr-OH.

[0048] Aminokiseline u sekvenci P<1>jedinjenja prema pronalasku mogu se smatrati numerisanim uzastopno od 1 do 29 u konvencionalnom N-terminalu do C-terminalu. Upućivanje na „poziciju“ u okviru P<1>treba shodno tumačiti, kao i upućivanje na položaje unutar izvornog humanog glukagona i drugih molekula.

[0049] Jedinjenje iz ovog pronalaska može sadržati C-terminalnu peptidnu sekvencu P<2>od 1-20 aminokiselina, na primer za stabilizaciju konformacije i/ili sekundarne strukture analognog peptida glukagona, i/ili da bi analogni peptid glukagona postao otporniji na enzimsku hidrolizu, npr. kao što je opisano u WO99/46283.

[0050] Kada je prisutan, P<2>predstavlja peptidnu sekvencu od 1-20 aminokiselinskih ostataka, npr. u rasponu od 1-15, poželjnije u opsegu od 1-10, posebno u opsegu 1-7 aminokiselinskih ostataka, npr.1, 2, 3, 4, 5, 6 ili 7 aminokiselinskih ostataka, kao što su 6 aminokiselinskih ostataka. Svaki od aminokiselinskih ostataka u peptidnoj sekvenci P<2>može se nezavisno odabrati od Ala, Leu, Ser, Thr, Tyr, Cys, Glu, Lys, Arg, Dbu (2,4-diaminobutirična kiselina), Dpr (2,3- diaminopropanoična kiselina) i Orn (ornitin). Poželjno je da se aminokiselinski ostaci izaberu iz Ser, Thr, Tyr, Glu, Lys, Arg, Dbu, Dpr i Orn, poželjnije odabrani isključivo iz Glu, Lys, i Cys. Navedene aminokiseline mogu imati ili D- ili L-konfiguraciju, koja u određenim otelotvorenjima ima L-konfiguraciju. Posebno poželjne sekvence P<2>su sekvence od četiri, pet, šest ili sedam uzastopnih lizinskih ostataka (to jest Lys3, Lys4, Lys5, Lys6ili Lys7), posebno pet ili šest uzastopnih lizinskih ostataka. Druge primerne sekvence P<2>prikazane su u WO 01/04156. Alternativno, C-terminalni ostatak sekvence P<2>može biti Cys ostatak. To može pomoći u modifikaciji (npr. PEGilacija, ili konjugacija na albumin) jedinjenja. U takvim otelotvorenjima, sekvenca P<2>može, na primer, biti samo jedna aminokiselina dužine (tj. P<2>= Cys) ili može biti dužina, tri, četiri, pet, šest ili više aminokiselina dužine. Druge aminokiseline stoga služe kao razdvojne grupe između peptida P<1>i ostatka terminala Cys.

[0051] Peptidna sekvenca P<2>nema više od 25% identičnosti sekvence sa odgovarajućom sekvencom IP-1 dela humanog OXM-a (koji ima sekvencu Lys-Arg-Asn-Arg-Asn-Asn-Ile-Ala).

[0052] „Procenat (%) identiteta aminokiselinske sekvence“ date peptidne ili polipeptidne sekvence u odnosu na drugu polipeptidnu sekvencu (npr. IP-1) izračunava se kao procenat aminokiselinskih ostataka u datoj peptidnoj sekvenci koja su identična sa odgovarajućim pozicioniranim aminokiselinskim ostacima u odgovarajućoj sekvenci tog drugog polipeptida kada su dva poravnata jedan sa drugim, uvodeći praznine za optimalno poravnanje ako je potrebno. Procentualne vrednosti identiteta mogu se odrediti korišćenjem WU-BLAST-2 (Altschul i dr., Methods in Enzymology, 266:460-480 (1996)). WU-BLAST-2 koristi nekoliko parametara pretrage, od kojih je većina podešena na podrazumevane vrednosti. Podesivi parametri se postavljaju sa sledećim vrednostima: preklapanje raspona = 1, frakcija preklapanja = 0.125, prag reči (T) = 11. Identifikaciona vrednost sekvence aminokiselinske sekvence određuje se brojem identičnih ostataka koji se podudaraju sa WU-BLAST -2, podeljena sa ukupnim brojem ostataka referentne sekvence (praznine koje se WU-BLAST-2 uvode u referentnu sekvencu da bi se maksimalno uskladio rezultat poravnanja), pomnožen sa 100.

[0053] Tako, kada je P<2>optimizovan sa 8 aminokiselina IP-1, nema više od dve aminokiseline koje su identične sa odgovarajućim aminokiselinama IP-1.

[0054] U određenim otelotvorenjima, P<2>je odsutan.

[0055] Ψ je ostatak Lys, Arg, Orn ili Cys čiji je bočni lanac konjugovan na supstituentu Z<2>-Z<1>. Bez želje da se vezuje određenu teoriju, smatra se da supstituent vezuje proteine plazme (npr. albumin) u krvotoku, čime se zaštićuju jedinjenja pronalaska od enzimske degradacije i time poboljšavaju polu-život jedinjenja. Takođe može da modulira moć jedinjenja, npr. u odnosu na glukagon receptor i/ili receptor GLP-1.

Grupa Z<1>

[0056] Z<1>je masni lanac koji ima vezu sa Z<2>, ovde označen kao -X-, a na kraju lanca distalan od veze na Z<2>, polarnu grupu. -X- može biti, na primer, veza, acil (-CO-), sulfinil (-SO-), ili sulfonil (-SO2-), veza se nalazi na položaju ω u odnosu na polarnu grupu, to jest, na kraju lanca distalno od polarne grupe.

[0057] Poželjno, polarna grupa je kisela ili slabo kiselinska grupa, na primer karboksilna kiselina ili bioizosteri karboksilne kiseline, fosfonat, ili sulfonat. Polarna grupa može imati pK između -2 i 12 u vodi, poželjnije između 1 i 7, poželjnije između 3 i 6. Određene poželjne polarne grupe imaju pK između 4 i 5.

[0058] Polarna grupa poželjno sadrži karboksilnu kiselinu ili bioizostere karboksilne kiseline. Pogodni bioizosteri karboksilne kiseline su poznati u stanju tehnike. Poželjno, bioizosteri imaju proton koji ima pK sličan odgovarajućoj karboksilnoj kiselini. Primeri pogodnih bioizostera mogu uključivati, ne ograničavajući se, tetrazol, acilsulfomid, acilhidrokilamin, i derivate kvadratne kiseline, kao što je prikazano u nastavku (---označava tačku vezivanja):

[0059] Polarna grupa može biti grupa formule A-B-, gde A je karbonska kiselina (-COOH) ili bioizosteri karboksilne kiseline, fosfonska kiselina (-P(O)(OH)2), ili sulfonska kiselina (-SO2OH ) grupa, i B jeste veza ili linker između A i masnog lanca. U nekim otelotvorenjima, polarna grupa je -COOH, to jest, A je -COOH i B jeste veza.

[0060] kada B je linker, može biti cikloalkilen, heterocikloalkilen, C6arilen, ili C5-6heteroarilen, ili C6arilen-O- ili C5-6heteroariten-O-.

[0061] Kada je B fenilen, može, na primer, biti izabran od 1,2-fenilen, 1,3-fenilen, 1,4-fenilen, poželjno 1,4-fenilen (tako da je A-B- supstituent 4-benzoične kiseline 4-benzoeva kiselina). kad B je fenilen-O-, može se, na primer, odabrati od 1,2-fenilen-O-, 1,3-fenilen-O-, 1,4-fenilen-O-, poželjno 1,4-fenilen-O. Svaki fenilen grupe B može biti opciono supstituisan sa jednim ili više supstituenata odabranih od fluoro, metil, trifluorometil, amino, hidroksil, i C1-4alkoksi, poželjno metoksi. Biće prihvaćeno da se pozicija supstituenta i može izabrati kako bi se suptilno promenilo pK polarne grupe. Odgovarajuće induktivno ili mezomerno elektronsko povlačenje ili doniranje grupa i njihovi pozicioni efekti su poznati u struci. U nekim otelotvorenjima, B može biti C5-6heteroarilen, na primer, piridinolin ili tiofuranilen, mogu se opciono supstituisati kao što je opisano.

[0062] Na primer, u nekim otelotvorenjima, A-B- može biti odabrano iz:

[0063] Poželjno, A je -COOH. U nekim poželjnim polarnim grupama, A je karboksilna kiselina i B je C6arilen-O-.

1

[0064] Masni lanac koji se ovde koristi odnosi se na deo koji sadrži lanac atoma ugljenika, pri čemu su atomi ugljenika uglavnom supstituisani sa atoma vodonika ili vodonika, na primer, ugljovodonični lanac. Takvi masni lanci se često nazivaju lipofilnim, iako će biti prihvaćeno da supstitucija može promeniti lipofilne osobine ukupnog molekula.

[0065] Masni lanac može biti alifatski. Može biti potpuno zasićen ili može uključiti jednu ili više dvostrukih ili trostrukih veza. Svaka dvostruka veza, ukoliko je prisutna, može biti u E ili Z konfiguraciji. Masni lanac može takođe imati jedan ili više cikloalkilenskih ili heterocikloalkilenskih delova u svojoj dužini, i dodatno ili alternativno mogu imati jedan ili više grupa arilena ili heteroarilena u svojoj dužini. Na primer, masni lanac može sadržati fenilen ili piperazinilen deo u dužini kao što je, na primer, prikazano ispod (gde --- predstavlja tačke vezivanja unutar lanca).

[0066] Masni lanac može biti izveden iz masne kiseline, na primer, može se dobiti od masne kiseline srednjih lanaca (MCFA) sa alifatskim repom od 6-12 atoma ugljenika, masnom kiselinom sa dugim lancem (LCFA) sa alifatskim repom od 13-21 atoma ugljenika ili vrlo dugim lancem masne kiseline (LCFA) sa alifatskim repom od 22 atoma ugljenika ili više. Primeri linearnih zasićenih masnih kiselina, od kojih se mogu izvesti odgovarajući masni lanci, uključuju tridecilnu (tridekanojsku) kiselinu, mirističnu (tetradekanojsku) kiselinu, pentadecilnu (pentadekanojsku) kiselinu, palmitinsku (heksadekanojsku) kiselinu, i margaričnu (heptadekanojsku) kiselinu. Primeri linearnih nezasićenih masnih kiselina iz koje se mogu izvesti iz pogodnih masnih lanaca uključuju miristoleinsku kiselinu, palmitolnu kiselinu, sapiensku kiselinu i oleinsku kiselinu.

[0067] Masni lanac može biti spojen na Z<2>pomoću amidne veze, sulfinamidne veze, sulfonamidne veze, ili vezom estera, ili povezivanjem etra, tioetera ili amina. Shodno tome, masni lanac može imati na položaju ω, to jest položaj distalno od polarne grupe, vezu sa Z<2>ili acil (-CO-), sulfinil (-SO-), ili sulfonil (-S02-) grupa. Poželjno, masni lanac ima acil (-CO-) grupu na poziciji distalno od polarne grupe i povezana je sa Z2pomoću amidne ili estarske veze.

[0068] U nekim otelotvorenjima, Z<1>je grupa formule:

A-B-Alk-X-gde je AB- polarna grupa definisana gore, X jeste veza, acil (-CO-), sulfinil (-SO-), ili sulfonil (-S02-), i Alk je masni lanac koji može biti opciono supstituisan sa jednim ili više supstituenata. Masni lanac je poželjno 6 do 18 atoma ugljenika u dužini (npr. C6-18alkilen), poželjnije 8 do 18 ugljenika u dužini (npr. C8-18alkilen), poželjnije 12 do 16 ugljenika u dužini (npr. C12- 16alkilen), mogu biti zasićeni ili nezasićeni. Poželjno, Alk je zasićen, to jest, poželjno Alk je alkilen.

[0069] U nekim otelotvorenjima, Z<1>je acilna grupa formule:

A-B-Alk-(CO)-ili sulfonilna grupa formule:

A-B-Alk-(SO2)-.

[0070] Opcioni supstituenti na masnom lancu mogu biti nezavisno izabrani od fluoro, C1-4alkil, poželjno metil; trifluorometil, hidroksimetil, amino, hidroksil, C1-4alkoksi, poželjno metoksi; okso, i karboksil, mogu se nezavisno locirati u bilo kojoj tački duž lanca. U nekim otelotvorenjima, svaki opcioni supstituent je izabran iz fluoro, metil, i hidroksil. Kada je prisutno više supstituenata, supstituenti mogu biti isti ili različiti. Poželjno, broj supstituenata je 0 do 3; poželjnije da je masni lanac nesupstituisan.

[0071] Poželjno, Z<1>je acilna grupa formule:

A-B-alkilen-(CO)-[0072] Gde su A i B definisani iznad.

[0073] U nekim otelotvorenjima, Z<1>je:

4- karboksifenoksinonanoil HOOC-C6H4-O-(CH2)8-(CO)-.

[0074] Određeni poželjni Z<1>su izvedeni iz zasićenih α,ω-dikarboksilnih kiselina HOOC-(CH2)12-18-COOH, poželjno, zasićenih α,ω-dikarboksilnih kiselina sa čak parnim brojem atoma ugljenika u alifatski lanac. Na primer, ne ograničavajući se na, Z<1>može biti:

13- karboksitridekanoil HOOC-(CH2)12-(CO)-15- karboksipentadekanoil HOOC-(CH2)14-(CO)-; ili

17- karboksiheptadekanoil HOOC-(CH2)16-(CO)-.

[0075] Grupa karboksilne kiseline može se zameniti sa bioizoterom, kako je ovde detaljno opisano.

Grupa Z<2>

[0076] Z<2>je razdelnik koji povezuje Z<1>sa bočnim lancem aminokiselinske komponente Ψ. U svom najširem smislu, Z<2>je razdelnik vezan na jednom kraju sa Y, koji može biti atom azota, kiseonika ili sumpora, i na drugom terminalu sa X, koji može biti veza ili acil (-CO-), sulfinil (-SO-), ili sulfonil (-S02-). Shodno tome, Z2 može biti razdelnik formule (--- označiti tačke vezivanja):

gde:

Y može biti -NH, -NR, -S ili -O, gde R može biti alkil, zaštitna grupa ili može da formira vezu sa drugim delom razdelne grupe, dok preostala valenca formira vezu sa Z<1>;

X može biti veza, CO-, SO-, ili SO2-, sa preostalom valencom koja formira vezu sa bočnim lancem aminokiselinske komponente Ψ;

V je bivalentna organska veza Y i X;

i n može biti 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ili 10. Gde je n 2 ili više, svaki Y, V, i X je nezavisan od svakog drugog Y, V, i X.

[0077] Shodno tome, Z<2>može biti vezana na svakoj strani pomoću amidnih, sulfinamidnih, sulfonamidnih, ili estarskih veza ili aminokiselina, etra ili tioeterskih veza u zavisnosti od prirode Y i X i odgovarajućih povezujućih grupa na Z1 i bočnom lancu. Poželjno, kada Y je -S, X jeste veza. Ako je n 2 ili veći, svako V može biti vezano i za svaku susedno V vezama kako je opisano. Poželjno, veze su amidi, estri ili sulfonamidi, najpoželjnije amide. Shodno tome, u nekim otelotvorenjima, svako Y je -NH ili -NR svaki X je CO- ili SO2-.

[0078] U nekim otelotvorenjima, Z<2>je razdelnik formule -SA-, -SB-, -SA-SB- ili -SB-SA-, gde SAi SBjesu kako je opisano ispod.

[0079] U nekim otelotvorenjima, Z<2>je izabran iz -SA- ili -SB-SA-, tako da je, [bočni lanac]-Z<2>Z<1>je [bočni lanac]-SA-Z<1>ili [bočni lanac]-SB-SA-Z<1>.

Grupa SA

[0080] SAmože biti jedinstveni aminokiselinski ostatak ili ostatak derivata aminokiselina, posebno ostatak derivata aminokiseline koji ima sulfinil ili sulfonil umesto karboksi grupe na terminalu C. Dodatno ili alternativno, jedinstveni aminokiselinski ostatak može imati atom kiseonika ili sumpora umesto atoma azota na N terminusu. Poželjno, SAje jedinstveni aminokiselinski ostatak.

[0081] U nekim otelotvorenjima, amino kiselina može biti izabrana od γ-Glu, α-Glu, α-Asp, β-Asp, Ala, β-Ala (3-aminopropanoj kiseline), i Gaba (4-aminobutanojske kiseline). Biće shvaćeno da aminokiseline mogu biti D ili L, ili racemska ili enantiološka smeša. U nekim otelotvorenjima, aminokiselina je L-aminokiselina. U nekim otelotvorenjima, aminokiselina je D-aminokiselina.

[0082] U nekim poželjnim otelotvorenjima, SAima supstituent karboksilne kiseline, sa γ-Glu, α-Glu, α-Asp, i β-Asp, i sulfinil i sulfonil derivate od toga, što je poželjno. Shodno tome, u nekim otelotvorenjima, aminokiselinski ostatak je:

gde -X- je -CO-, -SO-, -SO2-, poželjno -CO-, i a je 1 ili 2, poželjno 2. U nekim otelotvorenjima, karboksilna kiselina je estar, i aminokiselinski ostatak je:

gde -X- je -CO-, -SO-, -SO2-, poželjno -CO-, i a je 1 ili 2, poželjno 2, i R je C1-4alkil ili C6aril. Poželjno R je C1-4alkil, poželjno metil ili etil, poželjnije etil.

[0083] Poželjno , SAje γ-Glu.

Grupa SB

[0084] SBmože biti linker opšte formule:

gde je Pu polimerna jedinica n je 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ili 10. Jedan terminus linkera SBje -NH, -NR, -S ili -O, gde R može biti alkil, zaštitna grupa ili može formirati vezu sa drugim delom polimerne jedinice; dok druga jeste veza ili CO-, SO- ili SO2-. Shodno tome, svaka polimerna jedinica Pu može biti vezana na svakoj strani pomoću amidnih, sulfinamidnih, sulfonamidnih, ili esterskih veza ili vezama amino, etra ili tioetra u zavisnosti od prirode Y i X i odgovarajućih povezujućih grupa na Z<1>, SA, i Lys.

[0085] U nekim otelotvorenjima, svako PUmože biti nezavisno jedinica formule:

gde:

Y može biti -NH, -NR, -S ili -O, gde R može biti alkil, zaštitna grupa ili mogu formirati vezu sa drugim delom razdelne grupe, dok preostala valenca formira vezu sa Z<1>;

X može biti veza, CO-, SO-, ili SO2-, sa preostalom valencom tako da formira vezu sa Lys;

i V je bivalentna organska veza Y i X.

[0086] U nekim otelotvorenjima, V je α-ugljenik prirodne ili neprirodne aminokiseline, to jest V je - CHR<AA>-, gde je R<AA>aminokiselina bočni lanac; ili V je opciono supstituisani C1-6alkilen, ili V je lanac koji sadrži jedno ili više jedinjenja etilen glikola u seriji, takođe poznat kao PEG lanac, na primer, -CH2CH2-(OCH2CH2)m-O-(CH2)p,gde m je 0, 1, 2, 3, 4, ili 5, i p je 1, 2, 3, 4, ili 5; kada X je CO-, p je poželjno 1, 3, 4, ili 5. Opcioni alkilenski supstituenti uključuju fluoro, metil, hidroksi, hidroksimetil i amino.

[0087] Poželjne Pu jedinice uključuju:

(i). Pojedinačne ostatke aminokiselina: PU<i>;

(ii). Dipeptidne ostatke: PU<ii>; i

(iii). Ostatke amino-(PEG)m-karboksilične kiseline: PU<iii>,

1

i može biti prisutan u bilo kojoj kombinaciji ili nalogu. Na primer, SBmože da sadrži jedan ili više od svakog od njih PU<i>, PU<ii>, i PU<iii>samo, ili može sadržati jednu ili više jedinica PU<i>, PU<ii>, i PU<iii>samo, ili jednu od više jedinica odabranih od PU<i>i PU<ii>, PU<i>i PU<iii>, ili PU<ii>i PU<iii>.

(i). PU<i>pojedinačni aminokiselinski ostaci

[0088] Svaki PU<i>može biti nezavisno izabran iz bilo kog prirodnog ili neprirodnog aminokiselinskog ostatka i, na primer, može biti odabran od Gly, Pro, Ala, Val, Leu, Ile, Met, Cys, Phe, Tyr, Trp, His, Lys, Arg, Gln, Asn, α-Glu, γ-Glu, Asp, Ser Thr, Gaba, Aib, β-Ala, 5-aminopentanoil, 6-aminoheksanoil, 7-aminoheptanoil, 8-aminooktanoil, 9-aminononanoil, i 10-aminodekanoil. Poželjno , PU<i>aminokiselinski ostaci su izabrani iz Gly, Ser, Ala, Thr, i Cys, more Poželjno from Gly i Ser.

[0089] U nekim otelotvorenjima, SBje -(PU<i>)n-, gde n je 1 to 8, poželjnije 5 to 7, najpoželjnije 6. U nekim poželjnijim otelotvorenjima, SBje -(PU<i>)n-, n je 6 i svako PU<i>je nezavisno odabrano iz Gly ili Ser, sa preferiranom sekvencom -Gly-Ser-Gly-Ser-Gly-Gly-.

(ii). PU<ii>dipeptidni ostaci

[0090] Svako PU<ii>može biti nezavisno izabrano iz bilo kojeg dipeptidnog ostatka koji sadrži dva prirodna ili neprirodna ostataka aminokiselina vezanih amidnim vezama. Poželjno PU<ii>dipeptidni ostaci uključuju Gly-Gly, Gly-Ser, Ser-Gly, Gly-Ala, Ala-Gly, i Ala-Ala, poželjnije Gly-Ser i Gly-Gly.

[0091] U nekim otelotvorenjima, SBje -(PU<ii>)n-, gde n je 2 to 4, poželjnije 3, i svako PU<ii>je nezavisno odabrano iz Gly-Ser i Gly-Gly. U nekim poželjnijim otelotvorenjima SBje - (PU<ii>)n-, n je 3 i svako PU<ii>je nezavisno odabrano iz Gly-Ser i Gly-Gly, sa poželjnom sekvencom -(Gly-Ser)-(Gly-Ser)-(Gly-Gly).

[0092] Aminokiseline koje imaju stereogene centre unutar PU<i>i PU<ii>mogu biti racemske, enantiomerno obogaćene, ili enantiomerno čiste. U nekim otelotvorenjima, jedna ili svaka aminokiselina je nezavisno L-aminokiselina. U nekim otelotvorenjima jedna ili svaka aminokiselina je nezavisno D-aminokiselina.

(iii). PU<iii>amino-(PEG)m- ostatke karboksilne kiseline

[0093] Svako PU<iii>može biti nezavisno ostatak opšte formule:

gde m je 0, 1, 2, 3, 4, ili 5, poželjno 1 ili 2, i p je 1, 3, 4, ili 5, poželjno 1.

[0094] U nekim otelotvorenjima, m je 1 i p je 1, tako da je, PU<iii>ostatak 8-amino-3,6-dioksaoktanova kiselina (takođe poznata kao {2-[2-aminoetoksi]etoksi}acetična kiselina i H2N-PEG3-COOH). Ovaj ostatak ovde se pominje kao -PEG3-.

[0095] U nekim otelotvorenjima, m je 2 i p je 1, tako da je, PU<iii>ostatak 11-amino-3,6,9-trioksundekanske kiseline (takođe poznatu kao H2N-PEG4-COOH). Ovaj ostatak ovde se pominje kao -PEG4-[0096] U nekim otelotvorenjima, SBje -(PU<iii>)n-, gde n je 1 to 3, poželjnije 2.

[0097] U nekim poželjnim otelotvorenjima, SBje izabran iz -PEG3-PEG3- i -PEG4-PEG4-.

Poželjni -Z<2>-Z<1>

[0098] Biće razmotreno da se gore navedene postavke mogu nezavisno kombinovati da bi se dobile željene kombinacije -Z<2>-Z<1>.

[0099] Neki poželjne -Z<2>-Z<1>kombinacije su prikazane ispod (u svakom slučaju --- označava tačku vezivanja na bočni lanac aminokiselinske komponente Ψ:

(i) [17-karboksi-heptadekanoil]-izoGlu-Peg3-Peg3

(ii) [17-karboksi-heptadekanoil]-izoGlu

(iii) [13-Carboxy-tridecanoyl]-izoGlu-Peg3-Peg3

(iv) [Karboksifenoksinonanoil]-izoGlu-Peg3-Peg3

(v) [13-Karboksi-tridekanoil]-izoGlu-Peg4-Peg4

(vi) [17-karboksi-heptadekanoil]-Peg3-Peg3-izoGlu

(vii) [17-karboksi-heptadekanoil]-izoGlu-GSGSGG

(viii) [17-karboksi-heptadekanoil]-AA-Peg3-Peg3

1

[0100] Veruje se da prisustvo polarne grupe na kraju Z<1>poboljšava farmakokinetička svojstva jedinjenja, na primer, povećanjem polu-života i/ili srednjim trajanjem otpora, smanjujući klirens. Veznik može takođe doprineti ovim farmakokinetičkim svojstvima. Veznici koji sadrže više od jedne aminokiselinske jedinice (ili grupe slične veličine) mogu poboljšati farmakokinetička svojstva u poređenju sa onima koja se sastoje samo od jedne aminokiselinske jedinice ili slično. Ove osobine mogu omogućiti da se jedinjenje daje ređe od ekvivalentnog jedinjenja sa istim peptidnim glavnim lancem ali bez modifikacije ili drugačije modifikacije (npr. supstituent sa alifatičkim masnim lancem koji nema polarnu grupu i/ili ima kraći vezni deo).

[0101] Ne želeli da se vezuju za neku određenu teoriju, pronalazači su otkrili da, posebno kada su uključeni i duži veznici, polarna grupa ili grupa na kraju Z<1>može biti sposobna da učestvuje u neželjenoj intramolekularnoj interakciji sa slobodnim N-terminusa molekula koji bi mogao ugroziti korisne efekte polarne grupe na farmakokinetiku. Peptidni glavni lanci jedinjenja koja su ovde opisana, preporučuju se da usvoje relativno dobro definisanu heličnu sekundarnu strukturu, tako da se kapacitet polarne grupe za uključivanje u takve interakcije može zavisiti od njegove lokacije unutar molekula. kad se nalazi prema C-terminusu, interakcija sa N-terminusom može biti relativno malo verovatna. Međutim, pronalazači su bili iznenađeni kada su otkrili da supstituent može biti lociran na ostacima 16 i 17 molekula bez neophodnog kompromisa na dobijene farmakokinetičke koristi.

[0102] Termin „konjugovan“ se ovde koristi da opiše fizičku vezanost jedne identifikovane hemijske grupe za drugu i strukturni odnos između takvih zajednica. Ne treba uzimati u obzir bilo koji poseban metod sinteze.

[0103] Stručan čitalac će biti svestan odgovarajućih tehnika koje se mogu koristiti za obavljanje reakcija spajanja koristeći opšte sintetičke metodologije navedene na npr. u „ Comprehensive Organic Transformations, A Guide to Functional Group Preparations“, 2. izdanje, Larock, R. C.; Wiley-VCH: New York, 1999. Takve transformacije mogu se odvijati u bilo kojoj pogodnoj fazi tokom procesa sinteze.

Peptidna sinteza

[0104] Jedinjenja iz ovog pronalaska mogu biti proizvedena ili standardnim sintetičkim metodama, rekombinantnim sistemima ekspresije, ili bilo kojim drugim stanju tehnike. Tako se analozi glukagona mogu sintetizovati na više načina, uključujući, na primer, metod koji sadrži:

(a) sintezu peptida metodom čvrste faze ili tečne faze, bilo postepeno ili pomoću fragmentnog sakupljanja, i izolaciju i prečišćavanje finalnog peptidnog proizvoda; ili

(b) eksprimiranje prekursorske peptidne sekvence iz konstrukcije nukleinske kiseline koja kodira prethodni peptid, rekuperaciju proizvoda ekspresije, i modifikovanje peptida prekursora da bi se proizvelo jedinjenje iz pronalaska.

[0105] Ekspresija se obično izvodi iz nukleinske kiseline koja kodira prekursorski peptid, koji se može izvršiti u ćelijskom ili ne-ćelijskom sistemu ekspresije koji sadrži takvu nukleinsku kiselinu.

[0106] Poželjno je sintetizovati analoge pronalaska pomoću sinteze peptida u čvrstoj fazi ili tečnoj fazi. U ovom kontekstu, upućuje se na WO 98/11125 i, između ostalih, Fields, GB i dr., 2002, "Principles i practice of solid-phase peptide synthesis". U: Synthetic Peptides (2nd Edition), i ovde navedenim primerima.

[0107] Za rekombinantnu ekspresiju fragmenti nukleinske kiseline koji kodiraju prethodni peptid normalno će biti ubačeni u pogodne vektore da bi se formirali kloniranje ili ekspresioni vektori. Vektori mogu, u zavisnosti od svrhe vrste primene, biti u obliku plazmida, faga, kozmida, mini hromozoma ili virusa, ali i gola DNK koja se u određenim ćelijama samo izrazito izražava, važan je vektor. Poželjni vektori ekspresije kloniranja i ekspresija (plazmidni vektori) su sposobni autonomne replikacije, čime se omogućavaju visoke kopije brojeva u svrhu ekspresije na visokom nivou ili replikacije na visokom nivou za naknadno kloniranje.

[0108] U opštem prikazu, ekspresioni vektor sadrži sledeće osobine u pravcu 5'→3' u operativnoj vezi: promotor za vođenje ekspresije fragmenta nukleinske kiseline, opciono sekvenca nukleinske kiseline koju kodira lider peptida koji omogućava sekreciju (u ekstracelularnoj fazi ili, kada je primenljivo, u periplazmu), fragment nukleinske kiseline koji kodira prethodni peptid, i opciono sekvencu nukleinske kiseline koja kodira 15

1

terminator. Oni mogu da sadrže dodatne funkcije kao što su selektivni markeri i poreklo replikacije. Kada rad sa ekspresionim vektorima u sintetičkim snovima ili ćelijskim linijama može biti poželjno da se vektor može integrirati u genom domaćina ćelija. Stručna osoba je veoma upoznata sa odgovarajućim vektorima i sposobna je da dizajnira jedan prema svojim specifičnim zahtevima.

[0109] Vektori pronalaska se koriste za transformaciju ćelija domaćina kako bi se proizvelo prethodni peptid. Takve transformisane ćelije mogu biti kultivisane ćelije ili ćelijske linije koje se koriste za širenje fragmenata nukleinske kiseline i i/ili koriste za rekombinantnu proizvodnju prekursorskih peptida.

[0110] Preferirane transformisane ćelije su mikroorganizmi kao što su bakterije [kao što su vrste Escherichia (npr. E. coli), Bacillus (npr. Bacillus subtilis), Salmonella, ili Mycobacterium (poželjno nepatogena, npr. M. bovis BCG), kvasci (npr., Saccharomyces cerevisiae i Pichia pastoris), i protozoe. Alternativno, transformisane ćelije mogu biti izvedene iz višećelijskog organizma, tj. mogu biti gljivične ćelije, ćelije insekata, ćelije alga, ćelije biljaka ili ćelije životinja kao što je ćelija sisara. Za potrebe kloniranja i/ili optimizovanog izraza poželjno je da transformisana ćelija bude sposobna da replicira fragment nukleinske kiseline pronalaska. Ćelije koje eksprimiraju nukleinski fragment mogu se koristiti za mala ili velika priprema peptida iz pronalaska.

[0111] Kada se proizvede prekursorski peptid pomoću transformisanih ćelija, pogodno je, iako daleko od neophodnog, da se ekspresioni proizvod sekretira u medijumu kulture.

Efikasnost

[0112] Vezivanje relevantnih jedinjenja sa GLP-1 ili glukagon (Glu) receptorima može se koristiti kao indikacija agonističke aktivnosti, ali uopšteno je poželjno koristiti biološki test koji meri intracelularnu signalizaciju uzrokovanu vezivanjem jedinjenja prema relevantnom receptoru . Na primer, aktiviranje receptora glukagona agonistom glukagona stimuliše ćelijsku cikličnu AMP (cAMP) formaciju. Slično tome, aktiviranje GLP-1 receptora pomoću GLP-1 agoniste stimuliše ćelijsku formaciju cAMP-a. Prema tome, proizvodnja cAMP u odgovarajućim ćelijama koje izražavaju jedan od ova dva receptora mogu se koristiti za praćenje relevantne aktivnosti receptora. Upotreba odgovarajućeg para tipova ćelija, od kojih svaka izražava jedan receptor, ali ne i druga, može se koristiti za određivanje agonističke aktivnosti prema oba tipa receptora.

[0113] Stručna osoba će biti upoznata sa odgovarajućim formama analize, primeri su navedeni u nastavku. GLP-1 receptor i/ili receptor glukagona mogu imati sekvencu receptora kao što je opisano u primerima. Na primer, testovi mogu primeniti humani receptor glukagona (Glukagon-R) koji ima primarni pristupni broj Gl: 4503947 i/ili receptor GLP-1R receptora slične glukagonu, koji ima primarni pristupni broj Gl: 166795283. (u onoj u kome se pominju sekvence proteina prekursora, treba, naravno, shvatiti da testovi mogu koristiti zrelog proteina, bez signalne sekvence).

[0114] Vrednosti EC50mogu se koristiti kao numerička mera potencije agonista kod datog receptora. Vrednost EC50je mera koncentracije jedinjenja potrebne za postizanje polovine maksimalne aktivnosti tog jedinjenja u određenom testu. Tako, na primer, jedinjenje koje ima EC50[GLP-1] niže od EC50[GLP-1] glukagona u određenom testu može se smatrati da ima veću potentnost agonista receptora GLP-1 od glukagona.

[0115] Jedinjenja koja su opisana u ovoj specifikaciji su tipično GluGLP-1 dualni agonisti, što je utvrđeno putem zapažanja da su sposobni da stimulišu formiranje cAMP-a na oba receptora glukagona i receptora GLP-1. Stimulacija svakog receptora može se meriti u samostalnim testovima i nakon toga se upoređuju jedna s drugim.

[0116] Upoređivanjem vrednosti EC50GLP-1 receptora (EC50[GLP-1-R]) sa EC50vrednošću glukagon receptora, (EC50[GlukagonR]) za dato jedinjenje. relativna GLP-1R selektivnost se može izračunati na sledeći način:

[0117] Termin „EC50“ označava polu maksimalnu Efektivnu koncentraciju, obično na određenom receptoru, ili na nivou određenog markera za receptorsku funkciju, mogu se odnositi na inhibitornu ili antagonističku aktivnost, zavisno od specifičnog biohemijskog konteksta.

[0118] Bez namere za vezivanjem za neku određenu teoriju, relativna selektivnost jedinjenja može dozvoliti da njegov efekat na GLP-1 ili glukagon receptor bude upoređen direktno sa svojim efektom na drugi receptor. Na primer, veća selektivnost jedinjenja u GLP-1 jedinjenju je, što je efikasnije to jedinjenje može biti na GLP-1 receptoru u odnosu na glukagon receptor. Tipično su rezultati upoređeni za glukagon i GLP-1 receptore iz iste vrste, npr. humani glukagon i receptori GLP-1, ili mišji glukagon i GLP-1 receptori.

1

[0119] Jedinjenja iz ovog pronalaska mogu imati višu relativnu GLP-1R selektivnost od humanog glukagona u tome za određeni nivo glukagon-R agonističke aktivnosti, jedinjenje može pokazati veći nivo aktivnosti agonista GLP-1R (tj. veća potencija na GLP -1 receptor) od glukagona. Biće shvaćeno da apsolutna potencija određenog jedinjenja na receptorima glukagon i GLP-1 može biti veća, niža ili približno jednaka onoj kod prirodnog humanog glukagona, sve dok se postigne odgovarajuća relativna GLP-1R selektivnost.

[0120] Bez obzira na to, jedinjenja ovog pronalaska mogu imati niži EC50[GLP-1R] od humanog glukagona. Jedinjenja mogu imati niži EC50[GLP-1-R] od glukagona uz održavanje EC50[Glukagon-R] koji je manji od 10 puta veći od onog kod humanog glukagona, manje od 5 puta veći od onog kod humanog glukagona, ili manje od 2 puta veće od onog kod humanog glukagona.

[0121] Jedinjenja iz ovog pronalaska mogu imati EC50[Glukagon-R] koja je manja od dvostrukog od humanog glukagona. Jedinjenja mogu imati EC50[Glukagon-R] koja je manja od dvostrukog od humanog glukagona i ima EC50[GLP-1R] koji je manji od polovine humanog glukagona, manje od petine onog od humanog glukagona , ili manje od desetine od humanog glukagona.

[0122] Relativna GLP-1R selektivnost jedinjenja može biti između 0.05 i 20. Na primer, jedinjenja mogu imati relativnu selektivnost od 0.05-0.20, 0.1-0.30, 0.2-0.5, 0.3-0.7, ili 0.5-1.0; 1.0-2.0, 1.5-3.0, 2.0-4.0 ili 2.5-5.0; ili 0.05-20, 0.075-15, 0.1-10, 0.15-5, 0.75-2.5 ili 0.9-1.1.

[0123] U određenim otelotvorenjima, može biti poželjno da EC50bilo kojeg datog jedinjenja za oba Glukagon-R i GLP-1R, npr. za humane glukagon i GLP-1 receptore, treba da budu manji od 1 nM.

Terapeutska upotreba

[0124] Jedinjenja iz ovog pronalaska mogu pružiti atraktivne opcije za tretman i/ili prevenciju, između ostalog, gojaznosti i metaboličkih bolesti uključujući dijabetes, kao što je opisano u nastavku.

[0125] Dijabetes obuhvata grupu metaboličkih oboljenja koje karakteriše hiperglikemija nastala usled nedostataka sekrecije insulina, delovanja insulina, ili oboje. Akutni znaci dijabetesa uključuju prekomernu produkciju urina, što rezultira kompenzacijom žeđi povećanim unosom tečnosti, zamućenim vidom, neobjašnjivim gubitkom težine, letargijom, i promenama u energetskom metabolizmu. Hronična hiperglikemija dijabetesa je povezana sa dugotrajnim oštećenjima, disfunkcijom, i otkazom različitih organa, naročito očiju, bubrega, živaca, srčanih i krvnih sudova. Dijabetes je klasifikovan u dijabetes tipa 1, dijabetes tipa 2 i gestacijski dijabetes na osnovu patogenetskih karakteristika.

[0126] Dijabetes tipa 1 za 5-10% svih slučajeva dijabetesa i je uzrokovan auto-imunim uništavanjem β-ćelija pankreasa koje sekretiraju insulin.

[0127] Dijabetes tipa 2 obuhvata 90-95% slučajeva dijabetesa i rezultat je složenog skupa metaboličkih poremećaja. Dijabetes tipa 2 je posledica postojanja endogene proizvodnje insulina koja ne postaje dovoljna za održavanje nivoa glukoze u plazmi ispod dijagnostičkih pragova.

[0128] Gestacijski dijabetes se odnosi na bilo koji stepen netolerancije glukoze identifikovan tokom trudnoće.

[0129] Pre-dijabetes uključuje oštećenu glukozu na poslu i smanjuju toleranciju glukoze i odnosi se na ona stanja koja se javljaju kada nivoi glukoze u krvi budu podignuti, ali ispod nivoa koji su uspostavljeni za kliničku dijagnozu dijabetesa.

[0130] Veliki broj ljudi sa dijabetesom tipa 2 i predijabetesom ima povećan rizik od mortaliteta morbiditeta i zbog velike rasprostranjenosti dodatnih metaboličkih faktora rizika uključujući abdominalnu gojaznost (prekomerno masno tkivo oko unutrašnjih organa abdomena), aterogena dislipidemija (krvna mast poremećaji uključujući visoke trigliceride, nizak nivo HDL holesterola i/ili visok LDL holesterol koji podstiču nastanak plaka u zidovima arterija), povišen krvni pritisak (hipertenzija) prothrombotično stanje (npr. visok inhibitor fibrinogenog ili plazminogenog aktivatora-1 u krvi), i proinflamatorni stanje (npr. povišeni C-reaktivni protein u krvi).

[0131] Nasuprot tome, gojaznost daje povećan rizik od razvoja predijabetesa, dijabetesa tipa 2, kao i npr. određene vrste kancera, opstruktivne apneje spavanja i bolesti žučnog creva.

[0132] Dislipidemija je povezana sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Kliničko je važno da je lipoprotein visoke gustine (HDL) kliničkog značaja, jer postoji inverzna korelacija između HDL koncentracija u plazmi i rizik od aterosklerotske bolesti. Većina holesterola sačuvanih u aterosklerotičnim plakovima potiče 17

1

iz LDL-a i zato su povišene koncentracije Lipoproteini male gustine (LDL) tesno povezani sa aterosklerozom. Odnos HDL/LDL je indikator kliničkog rizika za aterosklerozu i koronarnu aterosklerozu posebno.

[0133] Metabolički sindrom karakteriše grupa metaboličkih faktora rizika kod jedne osobe. Oni uključuju abdominalnu gojaznost (prekomerno masno tkivo oko abdominalnih unutrašnjih organa), aterogena dislipidemija (poremećaji masti krvi uključujući visoke trigliceride, nizak nivo HDL holesterola i/ili visok LDL holesterol koji podstiče nastanak plaka u zidovima arterije), povišen krvni pritisak (hipertenzija) , insulinska rezistencija i netolerancija glukoze, prothrombotično stanje (npr. visok inhibitor fibrinogenog ili plazminogenog aktivatora-1 u krvi), i proinflamatorno stanje (npr. povišeni C-reaktivni protein u krvi).

[0134] Pojedinci sa metaboličkim sindromom su u većem riziku od koronarne bolesti srca i drugih bolesti povezanih sa drugim manifestacijama arterioskleroze (npr., šloga i periferne vaskularne bolesti). Dominantni osnovni faktori rizika za ovaj sindrom izgleda da su abdominalna gojaznost.

[0135] Bez želje da se vezuje neka posebna teorija, veruje se da jedinjenja iz ovog pronalaska deluju kao dualni agonisti i na humanom receptoru glukagona i humanom GLP1-receptoru, skraćeno ovde kao dualni GluGLP-1 agonisti. Dvostruki agonist može kombinovati efekat glukagona, npr. na metabolizam masti, sa efektom GLP-1, npr. na nivou glukoze u krvi i unošenju hrane. Stoga mogu delovati da ubrzaju eliminaciju prekomernog masnog tkiva, izazivaju održiv gubitak težine, poboljšavaju kontrolu glikemije. Dual GluGLP-1 agonisti takođe mogu delovati kako bi smanjili kardiovaskularne faktore rizika kao što su visok holesterol, visok LDL-holesterol ili niski HDL/LDL holesterol.

[0136] Jedinjenja iz ovog pronalaska se stoga mogu koristiti kod subjekta kojem je to neophodno kao farmaceutska sredstva za sprečavanje povećanja težine, promovisanje gubitka težine, smanjenje viška telesne težine ili lečenje gojaznosti (npr., kontrola apetita, hranjenja, unosa hrane, unosa kalorija, i/ili potrošnja energije), uključujući i morbidnu gojaznost, kao i prateće bolesti i zdravstvene uslove, uključujući, ali ne ograničavajući se na inflamaciju povezanu sa gojaznošću, bolest žučne kese koja je povezana sa gojaznošću i apnejom izazvanu gojaznošću. Jedinjenja iz ovog pronalaska mogu se takođe koristiti za lečenje stanja uzrokovanih i ili povezanim sa poremećenom kontrolom glukoze, uključujući metabolički sindrom, insulinsku rezistenciju, intoleranciju glukoze, pre-dijabetes, povećanu glukozu na početku, dijabetes tipa 2, hipertenziju, ateroskleroza, arteriosklerozu, koronarne bolesti srca, bolesti periferne arterije i moždanog udara, kod subjekta koji to treba. Neka od ovih stanja mogu biti povezani sa gojaznošću. Međutim, dejstva jedinjenja pronalaska na ove uslove mogu biti posredovana u celini ili delimično putem dejstva na telesnu težinu, ili mogu biti nezavisna od toga.

[0137] Sinergijski efekat dvostrukih agonista GluGLP-1 može takođe rezultirati smanjenjem kardiovaskularnih faktora rizika, kao što je visok holesterol i LDL, što može biti potpuno nezavisno od njihovog efekta na telesnu težinu.

[0138] Prema tome, pronalazak obezbeđuje jedinjenje pronalaska za upotrebu u postupku lečenja, naročito za upotrebu u postupku tretmana stanja kao što je prethodno opisano.

[0139] U poželjnom aspektu, opisana jedinjenja mogu biti korišćena u lečenju dijabetesa, posebno dijabetes tipa 2.

[0140] U specifičnom otelotvorenju, jedinjenja iz ovog pronalaska su obezbeđena za upotrebu u lečenju dijabetesa, posebno dijabetesa tipa 2 kod pojedinca kojem je to potrebno.

[0141] Opisana jedinjenja se dalje mogu koristiti u sprečavanju povećanja telesne mase ili promovisanju gubitka težine.

[0142] Prema tome, jedinjenja iz ovog pronalaska su dalje obezbeđena za upotrebu u sprečavanju povećanja težine ili promovisanju gubitka težine kod pojedinca kojem je to potrebno.

[0143] Jedinjenja iz ovog pronalaska dalje su obezbeđena za upotrebu u postupku tretiranja stanja izazvanog ili karakterisanim viškom telesne težine, npr. lečenje i/ili prevenciju gojaznosti, morbidne gojaznosti, morbidne gojaznosti pre operacije, upale povezane sa gojaznošću, bolesti žučne kese koja je povezana sa gojaznošću, apneje izazvane gojaznošću, predijabetesa, dijabetesa, posebno dijabetesa tipa 2, hipertenzije, aterogene dislipidemije, ateroskleroze, arterioskleroze, koronarne bolesti srca, oboljenja periferne arterije, moždanog udara ili mikrovaskularne bolesti kod pojedinca kojem je to neophodno.

1

[0144] Jedinjenja iz ovog pronalaska su dalje obezbeđena za upotrebu u postupku snižavanja nivoa LDL koji kruže i/ili povećanja odnosa HDL/LDL kod pojedinca koji to treba.

[0145] Opisana jedinjenja mogu se koristiti u postupku snižavanja nivoa triglicerida u cirkulaciji.

Farmaceutski sastavi

[0146] Jedinjenja iz ovog pronalaska mogu se formulisati kao farmaceutski sastavi pripremljeni za čuvanje ili primenu. Takav sastav tipično sadrži terapeutski efikasnu količinu jedinjenja iz pronalaska, u odgovarajućem obliku, u farmaceutski prihvatljivom nosaču.

[0147] Terapeutski efikasna količina jedinjenja iz ovog pronalaska zavisiće od načina primene, vrste sisara koji se tretira, i fizičkih karakteristika specifičnog sisara koji se uzima u obzir. Ovi faktori i njihov odnos prema određivanju ove količine dobro su poznati stručnim praktičarima u medicinskoj umetnosti. Ova količina i način administriranja mogu biti prilagođeni da bi se postigla optimalna efikasnost, mogu zavisiti od faktora kao što su težina, ishrana, istovremeni lekovi i drugi faktori, dobro poznati stručnjacima iz medicine. Veličina doziranja i režim doziranja koji su najprikladniji za ljudsku upotrebu mogu biti vođeni rezultatima dobijenim ovim pronalaskom, mogu se potvrditi u propisno dizajniranim kliničkim ispitivanjima. Jedinjenja iz ovog pronalaska mogu biti naročito korisna za tretman ljudi.

[0148] Efektivni protokol doziranja za lečenje i može biti određen konvencionalnim sredstvima, počevši od male doze u laboratorijskim životinjama, a zatim povećava doze dok nadgleda efekte, sistematski se menja i režim doziranja. Brojni faktori mogu biti uzeti u obzir od strane kliničara kada određuje optimalnu dozu za određeni predmet. Ovakva razmišljanja su poznata stručnoj osobi.

[0149] Termin „farmaceutski prihvatljiv nosač“ uključuje bilo koji od standardnih farmaceutskih nosača. Farmaceutski prihvatljivi nosači za terapijsku upotrebu su dobro poznati u farmaceutskoj oblasti, opisani su, na primer, u Remington's Pharmaceutical Sciences, Mack Publishing Co. (A. R. Gennaro edit. 1985). Na primer, sterilni fiziološki rastvor fiziološkog pH ili fiziološkog pH rastvora sa puferom fosfata i fosfatom. pH puferni agensi mogu biti fosfat, citrat, acetat, tris/hidroksimetil) aminometan (TRIS), N-Tris (hidroksimetil) metil-3-aminopropansulfonska kiselina (TAPS), amonijum bikarbonat, dietanolamin, histidin, koji je poželjni pufer, arginin, lizina, ili acetata ili njihovih smeša. Termin dalje obuhvata sve agense navedene u američkoj farmakopeji za upotrebu kod životinja, uključujući ljude.

[0150] Termin „farmaceutski prihvatljiva so“ odnosi se na so bilo kog jedinjenja iz ovog pronalaska. Soli uključuju farmaceutski prihvatljive soli kao što su kisele adicione soli i bazične soli. Primeri kiselih adicionih soli uključuju hidrohloridne soli, citratne soli i acetatne soli. Primeri osnovnih soli obuhvataju soli u kojima je katjon izabran iz alkalnih metala, kao što su natrijum i kalijum, zemnoalkalnih metala, kao što su kalcijum, i amonijumovi ioni<+>N(R<3>)3(R<4>), gde R<3>i R<4>nezavisno označavaju opciono supstituisane C1-6-alkil, opciono supstituisani C2-6-alkenil, opciono supstituisani aril, ili opciono supstituisani heteroaril. Drugi primeri farmaceutski prihvatljivih soli opisani su u „Remington's Pharmaceutical Sciences“ ,17. izdanje. Ed. Alfonso R. Gennaro (Ed.), Mark Publishing Company, Easton, PA, U.S.A., 1985. i više poslednjih izdanja, i u Enciklopediji farmaceutske tehnologije.

[0151] „Lečenje“ je pristup za dobijanje korisnih ili željenih kliničkih rezultata. Za potrebe ovog pronalaska korisni ili željeni klinički rezultati uključuju, ali se ne ograničavaju na, ublažavanje simptoma, smanjenje oboljenja bolesti, stabilizovano (tj. nepogoršavajuće) stanje bolesti, kašnjenje ili usporavanje progresije bolesti, poboljšanje ili palijacija stanja bolesti, i remisija (bilo delimično ili ukupno), bez obzira da li je detektabilna ili nedozvoljena. „Lečenje“ takođe može značiti produženje preživljavanja u poređenju sa očekivanim preživljavanjem ako ne primi lečenje. „Lečenje“ je intervencija koja se obavlja sa namerom da spreči razvoj ili da promeni patologiju poremećaja. Shodno tome, "lečenje" se odnosi na terapeutski tretman i profilaktičke ili preventivne mere U određenim otelotvorenjima, oni kojim je potrebno lečenje uključuju one koji već imaju poremećaj, kao i one u kojima se sprečava poremećaj. Tretmanom se podrazumeva inhibiranje ili smanjenje povećanja patološke simptome (npr. povećanje telesne mase, hiperglikemija) u poređenju sa odsustvom lečenja, i ne mora nužno podrazumevati potpun prekid relevantnog stanja.

[0152] Farmaceutske kompozicije mogu biti u jediničnoj doznoj formi. U takvom obliku, sastav se deli na jedinične doze koje sadrže odgovarajuće količine aktivne komponente. Jedinični oblik doziranja može biti upakovani preparat, paket koji sadrži diskretne količine preparata, na primer, upakovane tablete, kapsule, i praškove u bočicama ili ampule. Jedinični oblik doziranja može takođe biti kapsula ili tableta, ili može biti

2

odgovarajući broj bilo koje od ovih upakovanih oblika. Može biti obezbeđena u obliku injektibilne jedinične doze, na primer u obliku olovke. U određenim otelotvorenjima, upakovani oblici sadrže oznaku ili umetak sa uputstvima za upotrebu. Sastavi mogu biti formulisani za bilo koji odgovarajući način davanja i sredstvo davanja. Farmaceutski prihvatljivi nosači ili razblaživači uključuju one koji se koriste u formulacijama pogodnim za oralnu, rektalnu, nazalnu, topikalnu (uključujući bukalnu i sublingvalnu), vaginalnu ili parenteralnu (uključujući subkutanu, intramuskularnu, intravensku, intradermalno, transdermalnu). Formulacije se mogu pogodno prikazati u jediničnoj doznoj formi i mogu biti pripremljene bilo kojim od postupaka koji su dobro poznati u farmaciji.

[0153] Subkutani ili transdermalni načini primene mogu biti posebno pogodni za jedinjenja koja su ovde opisana.

[0154] Sastavi prema pronalasku mogu dalje biti spojeni ili vezani za, na primer, preko kovalentnih, hidrofobnih i elektrostatičkih interakcija, nosače leke, sisteme za davanje lekova i naprednog sistema davanja lekova, kako bi se dodatno povećala stabilnost jedinjenja, povećala bioraspoloživost, povećala rastvorljivost, smanjili štetni efekti, postizanje hronoterapije dobro poznate stručnjacima u ovoj oblasti, povećati usklađenost sa pacijentom ili bilo koju njihovu kombinaciju. Primeri nosača, sistema za isporuku lekova i naprednih sistema za dostavu lekova uključuju, ali nisu ograničeni na, polimere, na primer derivate celuloze, polisaharide, na primer dekstran i derivate, derivate skroba i, poli (vinil alkohol), akrilat i metakrilatne polimere, polilaktičke i poliglikolne kiseline i njihove blok kopolimere, polietilen glikole, nosače proteina, na primer, albumin, gelove, na primer, termogeling sisteme, na primer blok-ko-polimerni sistemi dobro poznati stručnjacima, micelame, lipozomima, mikrosferama, nanočestice, tečni kristali i disperzije, L2 faze i disperzije tamo, dobro poznate stručnjacima u faznom ponašanju u sistemima lipidnih voda, polimernim micelima, višestrukim emulzijama, samostalno emulgirajućim, samostalno mikroemulgirajući, ciklodekstrini i njihovi derivati i dendrimeri.

Kombinovana terapija

[0155] Jedinjenje ili sastav pronalaska može biti primenjen kao deo kombinovane terapije sa sredstvom za lečenje gojaznosti, hipertenzije, dislipidemije ili dijabetesa.

[0156] U takvim slučajevima, dva aktivna agensa mogu biti davan zajedno ili odvojeno, i kao deo iste farmaceutske formulacije ili kao odvojene formulacije.

[0157] Tako se jedinjenje ili kompozicija prema pronalasku može dalje koristiti u kombinaciji sa sredstvom protiv gojaznosti, uključujući, ali bez ograničenja, agonista peptidnog receptora 1, glukagonu, peptid YY ili njegov analog, antagonist kanabinoidnog receptora 1, inhibitor lipaza, melanokortin receptor 4 agonista, antagonist hormona receptora 1 koncentracije melanina, fentermin (sam ili u kombinaciji sa topiramatom), kombinacija inhibitora ponovnog uzimanja norepinefrina/dopamina i antagonista opioidnog receptora (npr. kombinacija bupropiona i naltreksona) ili serotonergičnog agensa (npr. lorkaserin ).

[0158] Jedinjenje ili sastav pronalaska se može koristiti u kombinaciji sa sredstvom protiv hipertenzije, uključujući, ali ne ograničavajući se na inhibitor angiotenzin-konvertujućeg enzima, blokator receptora angiotenzina II, diuretike, blokatora beta blokatora ili blokatora kalcijumskih kanala.

[0159] Jedinjenje ili sastav pronalaska se može koristiti u kombinaciji sa agensom dislipidemije, uključujući, ali bez ograničenja, statin, fibrat, niacin i/ili inhibitor apsorpcije holesterola.

[0160] Dalje, jedinjenje ili sastav pronalaska se može koristiti u kombinaciji sa anti-dijabetičkim agensom, uključujući, ali bez ograničenja, biguanid (npr. metformin), sulfonilurea, meglitinid ili glinid (npr. Nateglinid), DPP-IV inhibitor , SGLT2 inhibitor, glitazon, drugačiji GLP-1 agonist, insulin ili insulin analog. U poželjnoj realizaciji, jedinjenje ili njegova so upotrebljena u kombinaciji sa insulinom ili insulinskim analogom, DPP-IV inhibitorom, sulfonilureom ili metforminom, posebno sulfonilurea ili metformin, za postizanje adekvatne kontrole glikemije. Primeri insulinskih analoga uključuju, ali nisu ograničeni na Lantus, Novorapid, Humalog, Novomix, i Actraphane HM, Levemir i Apidra.

PRIMERI

Primer 1: Opšta sinteza analoga glukagona

[0161] Sinteza peptida čvrste faze (SPPS) izvedena je na sintetizatoru sa mikrotalasno korišćenjem standardne Fmoc strategije u NMP na polistirenskoj smoli (TentaGel S Ram). HATU se koristi kao spojni reagens zajedno sa DIPEA kao bazom. Piperidin (20% u NMP) je korišćen za deprotekciju. Pseudoprolini: Fmoc-Phe-Thr (psiMe, Mepro)-OH i Fmoc-Asp-Ser (psiMe, Mepro)-OH (kupljeni od NovaBiochem) su korišćeni tamo gde je primenljivo.

[0162] Korišćene su sledeće skraćenice:

Cepanje:

[0163] Sirovi peptid se odvojio iz smole tretiranjem sa 95/2.5/2.5% (v/v) TFA/TIS/vodom na sobnoj temperaturi (r.t.) u trajanju od 2 sata. Većina TFA je uklonjena pri smanjenom pritisku, pri čemu je sirovi peptid precipitovani i ispran sa dietiletrom i ostavljen da se osuši do konstantne težine na sobnoj temperaturi.

[0164] Sintetizovana su sledeća jedinjenja:

(Jedinjenje 1 nije jedinjenje pronalaska.)

[0165] Takođe je sintetisan i acilovani GLP-1 analogni semaglutid, i ima strukturu: H-H-[2-metil-Ala]-EGTFTSDVSSYLEGQAA-K([17-karboksi-heptadekanoil]-izoGlu-Peg3-Peg3)-EFIAWLVRGRG-OH.

Primer 2: Glukagon receptor i testovi efikasnosti GLP-1 receptora

[0166] cDNA koji kodira humani receptor glukagon (Glukagon-R) (primarni pristupni broj P47871) ili humani receptor peptida 1 nalik glukagonu (GLP-1R) (primarni pristupni broj P43220) sintetizovan sam kloniran u sisarski ekspresioni vektor koji sadrži marker otpornosti na Zeocin.

[0167] Vektori ekspresije sisara koji kodiraju Glukagon-R ili GLP-1-R transfektovani su u ćelije kineskog hrčka jajnika (CHO) metodom Attractene. Stabilna ekspresija klonova dobijena je selekcijom Zeocina (250µg/mL) nakon ograničenog razblaženja ćelija otpornih na selekcioni pritisak. Glukagon-R i GLP-1-R ćelijski klonovi koji su eksprimirani su odabrani, propagirani i testirani u testovima efikasnosti Glukagon-R i GLP-1-R kao što je opisano u nastavku. Jedan klon za ekspresiju Glukagon-R i jedan GLP-1-R ekspresioni klon izabrani su za profilisanje jedinjenja.

[0168] CHO ćelije koje eksprimiraju humani Glukagon-R, ili humani GLP-1-R su sejale 24 sata pre ispitivanja na 30.000 ćelija po bunaru u pločama sa mikrotitarima sa 96 otvora u kulturi u 100 ml rastućem medijumu. Na dan analize uklonjen je sredstvo za rast, ćelije su jednom isprane sa 200 ml pufera za testiranje (Krebs-Ringerpufer-KRBH). Bufer je uklonjen, a ćelije su inkubirane 15 minuta na sobnoj temperaturi u 10µl KRBH (KRBH 10 mM HEPES, 5 mM NaHC03, 0.1% (V/V) BSA) sa 0.1 mM IBMKS u dejonizovanoj vodi koja sadrži povećavajuće koncentracije testiranih peptida . Reakcija je zaustavljena dodavanjem pufera za lizu (0.1% w/v BSA, 5 mM HEPES, 0.3% v/v Tween-20). Posle liziranja ćelije 10 min na sobnoj temperaturi, lizati su preneti na ploče sa 384 otvora i 10µl mešavine primalaca/donora sadržane u AlphaScreen ™ cAMP funkcionalnom testu. Posle jednog sata inkubacije na sobnoj temperaturi u mraku, sadržaj cAMP je određen primenom kompleta AlphaScreen ™ cAMP funkcionalnog testa iz Perkin-Elmera prema uputstvima proizvođača. EC50 i relativne efikasnosti u poređenju sa referentnim jedinjenjima (glukagon i GLP-1) su izračunate primenom kompjuterske pomoćne krivine. Odnos GLP-1/glukagon se izračunava kao što je ranije definisano. Vidi Tabelu 1.

Tabela 1

22

2

Primer 3: Agonistička aktivnost na endogenom GLP-1 receptoru

[0169] Agonistička aktivnost testiranih jedinjenja na endogenim receptorima GLP-1 određena je pomoću ćelijske linije insulinoma miševa. Intracelularni cAMP je korišćen indikator aktivacije receptora.

[0170] Ćelije su kultivisane tokom 24 časa u gustini od 10.000 ćelija/bunar u pločici od 384 lima. Sredstvo je uklonjeno i 10 mL pufera KRBH (NaCl 130 mM, KCl 3.6 mM, NaH2PO40.5 mM, MgS040.5 mM, CaCl21.5 mM) koji sadrži testirano jedinjenje ili GLP-1 (pri rastućim koncentracijama od 0.1 pM do 100 nM) ili kontrola rastvarača (0.1% (v/v) DMSO) je dodato u bunare tokom 15 minuta na temperaturi od 26 °C.

[0171] Ćelijski sadržaj cAMP se meri pomoću kompleta AlphaScreen cAMP funkcionalnog testa (Perkin Elmer). Merenje je izvršeno pomoću Envision (PerkinElmer) prema preporukama proizvođača.

[0172] Rezultati su pretvoreni u cAMP koncentracije koristeći standardnu krivu cAMP pripremljenu u puferu KRBH koja sadrži 0.1% (v/v) DMSO. Rezultirajuće krivulje cAMP-a prikazane su kao apsolutne koncentracije cAMP-a (nM) preko dnevnika (koncentracija testiranih jedinjenja) koje sam analizirao pomoću programa za uklapanje krivine XLfit.

[0173] Parametri su izračunati da bi opisali kako potencijal, tako i agonističku aktivnost svakog testiranog jedinjenja na endogenim receptorima GLP-1 bili su:

pEC50 (negativna logaritamska vrednost EC50, koncentracija rezultira u polu-maksimalnom povećanju nivoa cAMP, što odražava jačinu testiranog jedinjenja);

Procenat kontrole (%CTL) (%cAMP nadmorske visine za svako koncentraciju testiranih jedinjenja normalizovanih na osnovu maksimalnog odgovora cAMP-a izazvanog GLP-1 (100% CTL)). Videti Tabelu 2.

Tabela 2.

Primer 4: Agonistička aktivnost na endogenom receptoru glukagona

[0174] Agonistička aktivnost testiranih jedinjenja na endogenom receptoru glukagona se određuje merenjem njihovog efekta na brzinu sinteze glikogena u primarnim hepatocitima pacova. Nakon aktivacije glukagonskog receptora, očekuje se inhibicija brzine sinteze glikogena. Stopa sinteze glikogena je određena brojem količine radioaktivno obeležene glukoze ugrađene u ćelijske glikogenske skladišta u određenom vremenskom periodu.

[0175] Primarni hepatociti pacova su kultivisani u gustini od 40,000 ćelija/otvoru u ploči sa 24 otvora tokom 24 sata na 37 °C i 5% CO2.

[0176] Sredina je odbačena i ćelije su isprane sa PBS. U bunare je zatim dodato 18020µL pufera zasnovanog na KRBH, koji sadrži 0.1% BSA i glukozu u koncentraciji od 22.5 mM, praćeno ispitnom jedinjenjem i 40 µCi/ml D-[U14C] glukoze (svaka po 20µL). Inkubacija je nastavljena 3 sata.

[0177] Na kraju inkubacionog perioda, inkubacijski pufer je aspiriran i ćelije jednom isprane ledeno hladnim PBS pre liziranju inkubacijom tokom 30 minuta na sobnoj temperaturi sa 100 µL 1 mol/l NaOH.

[0178] Ćelijski lizati su prebačeni na filter ploče sa 96 otvora i glikogen se precipitira inkubiranjem ploča filtera 120 minuta na 4 °C, nakon čega se 4 puta ispere filtrirane ploče etanolom (70%). Nastali precipitati su filtrirani do suvog i količina inkorporirane<14>C-glukoze određene korišćenjem brojača scintilacije Topcount u skladu sa preporukama proizvođača.

[0179] Otvori sa sredstvima za prenos (0.1% (v/v) DMSO u KRBH puferu) uključeni su kao referenca za sintezu bez inhibicije glikogena (100% CTL). Otvori bez dodate D-[U<14>C] glukoze su uključeni kao kontrola za nespecifični pozadinski signal (oduzeto od svih vrednosti). Endogeni glukagon peptid je korišćen kao pozitivna kontrola.

[0180] Svi tretmani su izvedeni barem u duplikatima.

[0181] Parametri izračunati da opišu kako potencijal, tako i agonističku aktivnost svakog testiranog jedinjenja na endogenom receptoru glukagona su pEC50 i% CT

[0182] Procenat CTL se određuje izračunavanjem procenta CPM/otvoru u prisustvu testiranog jedinjenja u poređenju sa CPM/otvoru kontrolne grupe sredstava za prenos nakon oduzimanja pozadine CPM/otvoru:

[0183] Aktivator receptora glukagona rezultiraće inhibicijom brzine sinteze glikogena i daće % CTL vrednosti između 0% CTL (potpuna inhibicija) i 100% CTL (bez zapažanja inhibicije).

[0184] Rezultirane krive aktivnosti su prikazane kao apsolutne brojke (jedinica: cpm/uzorku) preko logaritma (koncentracija testiranih jedinjenja) koje sam analizirao pomoću programa za podešavanje krive XLfit.

[0185] pEC50 (negativna logaritamska vrednost EC50) odražava potencijal testiranog jedinjenja.

Tabela 3.

24

2

[0186] Termini EC<50>i pEC<50>koji su citirani u vezi sa aktivacijom GLP-1R mogu se podjednako posmatrati kao IC50i pIC50u odnosu na sintezu glikogena.

Primer 5: Procena farmakokinetičkih parametara

[0187] Farmakokinetički parametri testiranih jedinjenja su određeni nakon intravenozne primene kod pacova Han/Wistar. Acilovani GLP-1 analogni semaglutida takođe je testiran u cilju upoređivanja.

[0188] Muški Wistar pacovi su dobijeni od Charles River (Nemačka) težine oko 180 do 210 g u trenutku dolaska u objekt za testiranje. Pacovi su bili zatvoreni u evropskim standardnim kavezima tipa IV sa lakim ciklusom 12-časovnog mraka i 12-časovnog svetla. Tokom studije pacovi su bili smešteni u standardne kaveze tipa III. I dijeta Altromin 1324 (Altromin, Nemačka) i voda je davana ad libitum tokom celog eksperimentalnog perioda. Životinje su smeštene u objektu za testiranje najmanje 4 dana kako bi se osigurala adekvatna aklimatizacija.

[0189] Jedinjenja su prvo rastvorena u 0.1% vodenom amonijaku do nominalne koncentracije od 2 mg/ml, i zatim razblažena do željene dozne jačine (10 uM) u sterilnom PBS koja sadrži 25 mM fosfatnog pufera, pH 7.4. Intravenozne injekcije koje odgovara 20 nmol/kg daju se preko bočne vene repa.

[0190] Uzorci krvi (200 ml) sakupljeni su iz periorbitalnog pleksusa u vremenskim tačkama 0.08, 0.25, 0.5, 1, 2, 4, 8, 24, 32 i 48 h posle doziranja u K3EDTA epruvete centrifugirane 5 minuta na 4 °C u 20 minuta uzorkovanja. Uzorci plazme (> 100 ml) preneti su na PCR ploče sa 96 otvora, odmah zamrznuti i držati na -20 °C dok se ne analiziraju za koncentraciju plazme za odgovarajuće jedinjenje GLP-1-glukagona koristeći LC-MS/MS. Individualni profili plazemske koncentracije-vremena analizirani su nekompartacijskim pristupom koristeći ToxKin ™ verziju 3.2 (Unilog IT usluge), i utvrđeni farmakokinetički parametri. Videti Tabelu 4.

Tabela 4.

25

2

Claims (23)

1. Patentni zahtevi 1. Jedinjenje koje ima formulu: R<1>-P<1>-P<2>-R<2> gde R<1>je H, C1-4alkil, acetil, formil, benzoil ili trifluoroacetil; R<2>je OH ili NH2; P<1>je peptid koji ima sekvencu: His-X2-X3-GTFTSDYSKYL-X15-X16-X17-X18-A-X20-DFI-X24-WLE-X28-A gde: X2 je izabran iz Aib, Ac3c, Ac4c i Ac5c; X3 je izabran iz Gln i His; X15 je izabran iz Asp i Glu; X16 je izabran iz Glu i Ψ; X17 je izabran iz Arg i Ψ; X18 je izabran iz Ala i Arg; X20 je izabran iz Lys i His; X24 je izabran iz Glu i Ψ; X28 je izabran iz Ser i Ψ; i P<2>je odsutan ili je sekvenca 1-20 aminokiselinske jedinice nezavisno odabrana iz grupe koja se sastoji od Ala, Leu, Ser, Thr, Tyr, Cys, Glu, Lys, Arg, Dbu, Dpr i Orn; gde jedinjenje sadrži jedno i samo jedno Ψ, i gde pomenuto Ψ je ostatak od Lys, Arg, Orn ili Cys u kome je bočni lanac konjugovan sa supstituentom koji ima formulu -Z2Z1; -Z1 je masni lanac koji ima polarnu grupu na jednom kraju lanca i vezu sa Z2, -X- na kraju lanca distalno od polarne grupe, gde polarna grupa sadrži karboksilnu kiselinu ili bioizostere karboksilne kiseline, fosfonsku kiselinu ili grupu sulfonske kiseline; i -X- jeste veza, -CO-, -SO-, ili -SO2-; -Z2- je razdelna grupa formule:
2. gde: svako Y je nezavisno -NH, -NR, -S ili -O, gde R je alkil, zaštitna grupa ili formira vezu sa drugim delom razdelne grupe Z<2>; svako X je nezavisno veza CO-, SO-, ili SO2-; pod uslovom da kada Y je -S, X jeste veza; svako V je nezavisno bivalentna organska veza Y i X; and n je 1-10; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili solvat. 26 2 2. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 gde:
3. 3. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 2 gde
4. 4. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 gde:
5. 5. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 gde P1 ima sekvencu izabranu iz:
6. 6. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 5 koje je izabrano iz: H-H-Aib-QGTFTSDYSKYLDΨRAAKDFIEWLESA-NH2
7. 7. Jedinjenje prema jednom od patentnih zahteva 1 do 6 gde -Z1 je acilna grupa formule: A-B-Alk-(CO)-ili sulfonil grupom formule: A-B-Alk-(SO2)-; A je -COOH ili bioizoster karboksilične kiseline; B jeste veza, C6arilen, ili C6arilen-O-; Alk je zasićeni ili nezasićeni masni lanac dužine od 6 do 18 atoma ugljenika, opciono supstituisan sa jednim ili više supstituenata odabranih od fluoro, C1-4alkila, trifluorometila, hidroksimetila, amino, hidroksila, Ci.4alkoksi, okso, i karboksila; -Z<2>- je -SA-, -SA-SB-, ili -SB-SA-; -SA- je jedan odabran aminokiselinski ostatak γ-Glu, α-Glu, α-Asp, β-Asp, Ala, β-Ala (3-aminopropanoićna kiselina), i Gaba (4-aminobutanoična kiselina); -SB- je veznik opšte formule:

   gde n je 1-10 i svako Pu je nezavisno odabrano iz PU<i>i PU<iii>; svako PU<i>je nezavisno prirodni ili neprirodni aminokiselinski ostatak; i svako PU<iii>je nezavisno ostatak opšte formule:

   gde m je 0-5 i p je 1, 3, 4, ili 5.
8. 8. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 6 gde Z1-Z2 je izabrano iz: 28 2 (i) [17-karboksi-heptadekanoil]-izoGlu-Peg3-Peg3; (ii) [17-karboksi-heptadekanoil]-izoGlu (iii) [13-karboksi-tridekanoil]-izoGlu-Peg3-Peg3; (iv) [Karboksifenoksinonanoil]-izoGlu-Peg3-Peg3; (v) [13- karboksi-tridekanoil]-izoGlu-Peg4-Peg4; (vi) [17-karboksi-heptadekanoil]-Peg3-Peg3-izoGlu; (vii) [17-karboksi-heptadekanoil]-izoGlu-GSGSGG; i (viii) [17-karboksi-heptadekanoil]-AA-Peg3-Peg3.
9. 9. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 to 3 gde Z2-Z1 je [17- karboksiheptadekanoil]-izoGlu-Peg3-Peg3 ili [17-karboksi-heptadekanoil]-izoGlu-GSGSGG.
10. 10. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 4 gde, kada X24 ili X28 je Ψ, Z<2>Z<1>je [17-karboksi-heptadekanoil]-izoGlu-GSGSGG.
11. 11. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 gde P<1>ima sekvencu izabranu iz: ib ( k b k i h d k il i l )
12. 12. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 11 koje je izabrano iz:
13. 13. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 12 koje je: H-H-Aib-QGTFTSDYSKYLD-K([17-karboksiheptadekanoil]-izoGlu-Peg3-Peg3)-RAAKDFIEWLESA-NH2.
14. 14. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 12 koje je: H-H-Aib-QGTFTSDYSKYLE-K([17-karboksiheptadekanoil]-izoGlu-GSGSGG)-RAAKDFIEWLESA-NH2.
15. 15. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 12 koje je: H-H-Ac4c-QGTFTSDYSKYLDE-K([17-karboksiheptadekanoil]-izoGlu-Peg3-Peg3)-RAKDFIEWLESA-NH2.
16. 16. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 12 koje je: H-H-Aib-QGTFTSDYSKYLDERAAKDFI-K([17-karboksi-heptadekanoil]-izoGlu-GSGSGG)-WLESA-NH2. 30 1
17. 17. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 12 koje je: H-H-Ac4c-QGTFTSDYSKYLDERAAKDFI-K([17-karboksi-heptadekanoil]-izoGlu-GSGSGG)-WLESA-NH2.
18. 18. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 12 koje je: H-H-Ac4c-QGTFTSDYSKYLDERAAKDFIEWLE-K([17-karboksi-heptadekanoil]-izoGlu-GSGSGG)-A-NH2.
19. 19. Sastav koji sadrži jedinjenje prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva u smeši sa nosačem, poželjno gde je sastav farmaceutski sastav, i nosač je farmaceutski prihvatljiv nosač.
20. 20. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 18 za upotrebu u postupku lečenja.
21. 21. Jedinjenje prema bilo kojem od patentnih zahteva 1 do 18 za upotrebu u: (i) metodi sprečavanja povećanja telesne mase ili promovisanja mršavljenja; (ii) metodi snižavanja nivoa LDL u cirkulaciji i/ili povećanjem odnosa HDL/LDL (iii) metodi lečenja stanja izazvanog ili naznačen viškom telesne težine; ili (iv) metodi sprečavanja ili lečenja gojaznosti, morbidne gojaznosti, morbidne gojaznosti pre operacije, inflamacije povezane sa gojaznošću, gojaznosti povezane sa bolesti žučne kese, apneja izazvane gojaznošću, dijabetesa, metaboličkog sindroma, hipertenzije, aterogene dislipidemije, ateroskleroza, arterioskleroze, koronarne bolesti srca, oboljenja periferne arterije, moždanog udara ili mikrovaskularne bolesti.
22. 22. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 21, gde se jedinjenje primenjuje kao deo kombinovane terapije zajedno sa sredstvom za lečenje dijabetesa, gojaznosti, dislipidemije ili hipertenzije.
23. 23. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 22 gde (i) sredstvo za lečenje dijabetesa je biguanid (npr. metformin), sulfonilurea, meglitinid ili glinid, poželjno nateglinid, DPP-IV inhibitor, inhibitor SGLT2, glitazon, drugi GLP-1 agonist, insulin ili insulin analog; (ii) sredstvo za lečenje gojaznosti je agonist peptidnog receptora 1, agonist peptidnog YY receptora ili njegov analog, antagonist kanabinoidnog receptora 1, inhibitor lipaze, agonist receptora 4 melanokortina, antagonist receptora 1 za koncentraciju melanina, fentermin, a kombinacija norepinefrina/dopamina inhibitora ponovnog uzimanja i antagonista opioidnog receptora, poželjno kombinacija fentermina i topiramata, kombinacije bupropiona i naltreksona, ili serotonergičnog agensa; (iii) gde je sredstvo za lečenje hipertenzije inhibitor angiotenzin-konvertujućeg enzima, blokator receptora angiotenzina II, diuretik, beta blokator ili blokator kalcijumskih kanala; ili (iv) sredstvo za lečenje dislipidemije je statin, fibrat, niacin i/ili inhibitor apsorpcije holesterola. Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5 31 2