RS57633B1 - Neinvazivni kompresioni i refrakcioni kontaktni merač pritiska, za merenje pritiska u zadnjoj komori i/ili staklastoj komori oka - Google Patents

Description

Opis

[0001] Pronalazak je neinvazivni kompresioni i refrakcioni kontaktni tonometar (merač pritiska) za merenje intraokularnog pritiska prednje i/ili staklaste očne komore koji se koristi u medicinskoj dijagnostici. Kada je povećan, intraokularni pritisak u oku predstavlja etiopatogeni faktor za brojne oftamološke, kao i sistemske poremećaje kod ljudi.

[0002] Unutrašnji prostor očne jabučice ispunjen sa vodenim humorom je podeljen anatomski i fiziološki u dve komore. Prednja očna komora je prostor definisan anatomski i fiziološki rožnjačom (prednja), irisom i sočivom u projekciji zenice sa zadnje strane. Zadnja očna komora je prostorno ograničena sočivom i irisom spreda, cilijarnim telom sa bočne strane i staklastim telom sa zadnje strane. Vodeni humor, koji uslovljava intraokularni pritisak, se proizvodi u zadnjoj komori i prolazi kroz zenicu, između irisa i sočiva, u prednju očnu komoru, odakle teče u vene. Tačka kontakta između irisa i sočiva na zeničnoj ivici konstituiše zalistak za redukciju pritiska, čija je čvrstoća uslovljena gradijentom pritiska između prednje i zadnje očne komore. Pojavljuju se patofiziološke situacije povezane sa blokadom zalistka („pupilarna blokada“) kod kojih je značajno povećan gradijent pritiska koji uslovljava protok između komora. Pritisak u zadnjoj i staklastoj komori značajno raste, dok pritisak u prednjoj komori ostaje relativno nizak, što čini merenja pritiska u prednjoj komori neadekvatnim za merenje pritiska u zadnjoj i staklastoj komori. Uzevši u obzir manjak značaja anatomskih i fizioloških ograničenja intraokularnog pritisaka između zadnje komore i staklaste komore, može se pretpostaviti da pritisak vodenog humora u zadnjoj komori koji uvek izjednačava pritisak susedne staklaste komore, koja je sama po sebi gušća od vodenog humora, pod pritiskom vodenog humora u zadnjoj komori, utiče na unutrašnje zidove očne jabučice, u projekciji staklaste komore, sa istom silom kao što utiče i vodeni humor. Može se zaključiti da se merenje pritiska u zadnjoj i staklastoj komori može postići objektivno u skladu sa Imbert-Fick principom kao konsekvenca impresije na zidu očne jabučice na bilo kom mestu do zadnje strane od osnove irisa u projekciji zadnje i staklaste komore na ovom zidu. Ipak, praktično, impresija se mora odvijati izvan projekcije cilijarnog venca; javlja se 2 mm prema zadnjoj strani od kornealnog limbusa (tenzija varijabilnog cilijarnog mišića uslovljava krutost zida očne jabučice na nemerljiv način u ovom trenutku), ekstraokularne mišićne oblasti; 5,5 mm prema zadnjoj strani od kornealnog limbusa (impresija na telima i prilozima je uzrokovana njihovom kontrakcijom i čini merenje krutosti zida očne jabučice ispod njih neadekvatnim) i teoretski izvan diska optičkog nerva (nema pristupa ovoj tački ili nervu koji izlazi iz očne jabučice), što imajući u obzir pretpostavljen uslov merenja kao merenje neinvanzivno za očnu jabučicu i očnu duplju, utvrđuje najpogodniji prostor impresije u projekciji ravnog dela cilijarnog tela, koji je 2-6 mm od kornealnog limbusa, i kada su gore pomenuti uslovi ispunjeni, 2-5 mm prema zadnjem delu od kornealnog limbusa, što dodatno omogućava izbegavanje impresije u projekciji baze staklastog tela. Frontalna lokacija impresije s obzirom na obim očne jabučice omogućava da se dobije deformacija rožnjače sa mnogo manje sile pritiska nego sa impresijom područja oko obima ili sa njene zadnje strane.

Kod prethodno korišćenih tonometara zalistak intraokularnog pritiska u očnoj jabučici je procenjen na osnovu merenja ovog parametra u prednjoj komori. Dokument DE 102004019804 opisuje takav standardni neinvazivni kontaktni kompresioni merač pritiska za merenje intraokularnog pritiska očne jabučice prema preambuli patentnog zahteva 1. Iako je očigledno da uzimajući u obzir zeničnu blokadu, abnormalno povećanje intraokularnog pritiska u zadnjoj i staklastoj komori oka može dostići vrednosti desetina i više mmHg sa normalnim pritiskom u prednjoj komori i aktivirati patofiziološke mehanizme, što dovodi do ozbiljnih pretnji za zdravlje oka (na primer, glaukom zatvorenog i otvorenog ugla), kao i celog sistema (migrene). Iz tog razloga je neophodno napraviti uređaj koji omogućava merenje intraokularnog pritiska zadnje očne komore.

[0003] Kod prethodno konstruisanih tonometara pažnja je usmerena na pravljenje najpreciznijeg uređaja za merenje koji bi, uzevši u obzir njihova anatomska ograničenja tačke merenja očne jabučice u očnoj duplji i nedostatak dijagnostički efikasnog metoda merenja, procenio intraokularni pritisak u oku na osnovu merenja ovog parametra u prednjoj očnoj komori. Kod impresionih kontaktnih tonometara (Goldmanov applanation merač pritiska, Perkinsov i Paskalov merač pritiska i Schiotz’s merač pritiska) i impresionih beskontaktnih tonometara (beskontaktni vazdušni “puff” merač pritiska, analizator očnog odgovora) koji funkcionišu u skladu sa Imbert-Fick principom, tokom merenja je primenjena spoljna sila nad rožnjačom, od koje parametarske promene koje su sekundarne za ovu silu su merene i relativizirane u skladu sa pritiskom u oku iza rožnjače, koja uzimajući u obzir gradijent pritiska između komora, obezbeđuje merenje intraokularnog pritiska samo u prednjoj očnoj komori.

Štaviše, kod većine poznatih uređaja očitavanje vrednosti intraokularnog pritiska je moguće samo u situacijama kada je centralni deo rožnjače u dobrom stanju, a samim tim nemoguće kod patoloških situacija povezanih sa nekim poremećajima centralnog dela rožnjače (na primer, centralni čir na rožnjači ili keratoprosteza).

Kod svih poznatih oftamoloških kontaktnih tonometara kontakt između uređaja i rožnjače se dešava tokom merenja – kontaktni/merni element komprimuje rožnjaču iz koje se merenje očitava. Stvara mogućnost oštećenja rožnjače i infekcije tokom merenja. Kod drugačijeg tipa tonometra (Diaton merač pritiska) merenje se izvršava, nakon komprimovanja očne jabučice sa slobodnim mernim štapom u projekciji cilijarnog venca preko gornjeg štitnika kapka. Sve do sada je bio jedini registrovani merač pritiska koji može izmeriti pritisak izvan rožnjače. Vrednosti intraokularnog pritiska su procenjene na osnovu relativizacije intraokularnog pritiska u skladu sa pulsacijom zidova očne jabučice koja se dešava kao rezultat pulsatilne prirode toka vodenog humora iz oka kroz vene, što je uslovljeno promenljivim disanjem, vrednostima otkucaja srca i krvnog pritiska. Merena je stilusna refleksija preko gornjeg štitnika kapka uslovljena silom refleksije pulsatilnog talasa zida očne jabučice, koji zavisi od brojnih faktora – ne samo intraokularnog pritiska. Indirektno merenje se tiče pritiska celokupne očne jabučice bez mogućnosti procene kako se tiče pojedinačnih komora oka. Dodatno u ovom slučaju merenje se vrši preko kože, mišića i štitnika kapka, što čini fleksibilnu podelu, što u zavisnosti od njihovog stanja može uticati na preciznost merenja. U ovom slučaju na preciznost merenja može takođe uticati tenzija cilijarnog mišića unutar očne jabučice, kao i krvni pritisak, stopa otkucaja srca i respiracioni parametri, koji obezbeđuju dodatne komponente koje utiču na amplitudnu vrednost pulsacije očne jabučice koja se meri. Beskontaktni “air-puff” ili vazdušni mlaz merač pritiska kako bi izravnao rožnjaču (merenje se tiče prednje komore) koristi vazdušni mlaz usmeren na visoko inerviranu rožnjaču, što u mnogim slučajevima pruža nepreciznost merenja i i dalje zahteva lokalnu anesteziju rožnjače uzimajući u obzir instinktivnu tenziju orbikularnog mišića ili činjenicu da se pacijent odmiče od uređaja.

Dok drugi prethodno korišćeni tonometri (Schiotz,Goldmann, Perkins, Pascal) prisiljavaju osobu koja vrši merenje na sprovođenje lokalne anestezije oka imajući u vidu kontakt uređaja sa visoko inerviranom rožnjačom, što pruža probleme sa sprovođenjem merenja kod pacijenata alergičnih na lek ili organizaciona ograničenja dijagnostičkog procesa.

Jedini prethodno opisani tonometri koji mere intraokularni pritisak isključivo u zadnjoj očnoj komori su se ispostavili kao eksperimentalni i veoma skupi elektronski implanti za zadnju očnu komoru sa receptorima pritiska, koji šalju izmerene vrednosti pritiska ka prijemnicima van očne jabučice. Pre svega, zahtevaju implantaciju takve opreme u oko što narušava neprekidnost zida očne jabučice, što u slučaju penetracije u zadnju komoru kroz ravni deo cilijarnog tela povećava rizik od ozbiljnih komplikacija u svakom slučaju, na primer endoftalmitis i kasnije slepilo.

[0004] Svrha pronalaska je pružanje rešenja koje otklanja prethodne greške u tehničkom stanju. Svrha pronalaska je da obezbedi merač pritiska koji meri intraokularni pritisak u zadnjoj i staklastoj očnoj komori na neinvazivni način za očnu jabučicu, što omogućuje da se merenje sprovede na lakši način i značajno minimalizuje rizik od komplikacija povezanih sa oštećivanjem neprekidnosti obloga očne jabučice, posebno u zadnjem segmentu, kao i da smanji troškove proizvodnje uređaja i samog merenja. Svrha pronalaska je da isporuči merač pritiska koji se može koristiti bez bilo kakvih specijalnih dijagnostičkih uslova kod pacijenata sa akutnim stanjima, kod kojih se sumnja na povećan intraokularni pritisak u zadnjoj i staklastoj komori oka, kada je pritisak u prednjoj komori normalan, kao razlog za akutna stanja, na primer, kod dijagnoze migrene.

[0005] Pronalazak je neinvazivni kontaktni kompresioni i refrakcioni merač pritiska za merenje intraokularnog pritiska zadnje i staklaste očne komore, koji karakteriše glava (1) sa kompresionim aktuatorom (5) povezana sa kompresionim hvataljkama (8) i kompresionim ručicama (11) sa dve simetrične kompresione stope (14), u obliku polumeseca tako da njihova ukrivljenost kontaktne površine sa zidom očne jabučice odgovara ukrivljenosti koja se pojavljuje u očnoj jabučici izvan rožnjače, korisno 3-5 mm prema zadnjoj strani od kornealnog limbusa (12), komprimujući očnu jabučicu korisno u pravcu 3 i 9 časova; štaviše ima kompresioni motor (5) povezan sa dvofaznim konektorom sa optičkim meračem (10) i njutn meračem (7) sa odvojenim prekidačima (3) i (4) načina rada kompresionog aktuatora (5).

Korisno, optički merač koji meri kornealni astigmatizam je keratometar ili kerato-refraktometar.

Korisno, glava (1) je postavljena u odnosu na oko upotrebom distantnih aktuatora (17) koje kontroliše kompjuter (15).

Korisno, optički merač je opremljen sa senzorom udaljenosti od rožnjače (12) koji šalje singal kompjuteru (15) preko konektora kada se glava približava oku korišćenjem distantnih aktuatora (17).

Korisno, signal od optičkog merača (10) i njutn merača (7) se prima pomoću registracionog uređaja (6) i (9), koji prosleđuje signal kompjuteru (15).

Korisno, režim rada aktuatora (5) aktivira prekidač (2).

Korisno, signal iz kompjutera (15) se šalje preko konektora (16) ka distantnim aktuatorima (17).

Korisno, merač pritiska ima optički merač (18) sa pahimetrom i merač pritiska pritiska u prednjoj komori oka.

Korisno, podaci koji se tiču pahimetrije i vrednosti pritiska u prednjoj komori oka su ručno unošeni.

Korisno, kompresiona stopa (14) je jednokratna ili prekrivena sa jednokratnim oblogama.

[0006] merač pritiska je prvi kompresioni uređaj koji korišćen u očnoj jabučici, pošto upareni kompresione ručice sprovode simetrične impresije usmerene koncentrično na obe strane očne jabučice, što dovodi do njene kompresije. merač pritiska je kontaktni uređaj koji je kao prvi uređaj da koristi merljive kornealne deformacije, koji komprimuje zid očne jabučice izvan rožnjače, kako bi izmerio intraokularni pritisak na bezbednom odstojanju prema zadnjem delu kornealnog limbusa. Ni kod jednog od prethodno korišćenih tonometara nije korišćeno merenje kornealnog astigmatizma indukovano komprimovanjem očne jabučice. Kod uređaja se primenjuje eksterna (impresiona) sila nad očnom jabučicom na kontaktni način izvan rožnjače (nekoliko milimetara prema zadnjem delu njenog limbusa), koja ostaje unutar zida očne jabučice anatomski povezanog za zadnju i staklastu komoru oka, što omogućava merenje intraokularnog pritiska u komorama. Beskontaktno očitavanje kornealnih optičkih promena (povezano anatomski sa prednjom komorom) se vrši sa komprimovanjem izvan njihovog područja na način relativizovan prema njihovoj deformaciji, kao prednji deo zida očne jabučice, što je uslovljeno deformacijom nekomprimovane rožnjače direktno proporcionalno komprimovanju zida anatomski i fiziološki povezanog sa drugim unutrašnjim prostorom oka (zadnja i staklasta komora), anatomski i fiziološki konstituišući integralni eksterni deo zida očne jabučice kao rožnjače.

U okviru rešenja očitavanja vrednosti intraokularnog pritiska u zadnjoj i staklastoj komori zahteva samo optimalno stanje perifernog dela rožnjače, jer se kornealna cilindrična deformacija, indukovana primenjenom silom i zatim izmerena, može izmeriti refleksom iz kornealnog limbusa korišćenjem optičkog merača koji može izmeriti blizinu kornealnih mernih tačaka u određenim osama u takvim situacijama.

Uređaj garantuje preciznije merenje, s obzirom na to da su upareni komprimujuće ručice postavljene uz zid očne jabučice na direktan i kontaktan način do precizno odabrane tačke koja odgovara projekciji zadnje i staklaste komore na zidu očne jabučice između projekcije dodataka ekstraokularnog mišića sa spoljašnje strane na zidu i projekcije cilijarnog tela sa cilijarnim mišićem sa unutrašnje strane na zidu (projekcija ravnog dela cilijarnog tela je korisno komprimovana) ili u drugačijem rešenju zid očne jabučice u projekciji staklaste komore. Iz tog razloga merenje ne zavisi od stanja drugih anatomskih delova nego od zida očne jabučice i usmerava se na pritisak zadnje i staklaste komore, čije razdvajanje nije zaista značajno dijagnostički; pritisak – ukoliko je povećan – u ove dve komore je gotovo jednak. Iz tog razloga, u zadnjoj očnoj komori pritisak je veći u odnosu na prednju očnu komoru, što uslovljava protok vodenog humora iz zadnje komore u prednju komoru, takođe zbog činjenice da je spoljašnji zid prednje komore – rožnjača je mnogo fleksibilniji u odnosu na krući spoljašnji zid zadnje očne komore – beonjače, vrednost intraokularnog pritiska u prednjoj komori ima značajan uticaj na vrednost pritiska u zadnjoj komori izmerenog sa uređajem. Kako bi se smanjile potencijalne greške u izračunavanju pritiska u zadnjoj očnoj komori u skladu sa prekomernoj krutosti zida prednje komore, kao što je rožnjača koja se podvrgava merenju, uređaj može biti opremljen sa sočivima sa beskontaktnim kornealnim tonometrom i pahimetrom, koji meri pritisak u prednjoj komori i debljinu rožnjače pre merenja pritiska u zadnjoj i staklastoj komori, i u slučaju poteškoća sa merenjem debljine rožnjače i pritiska u prednjoj očnoj komori, dozvoljava ručno unošenje pahimetrijskih vrednosti i vrednosti pritiska prednje komore u kompjuter, nakon sprovođenja pahimetrije i merenja pritiska u prednjoj komori sa drugim meračem koji je nezavisan od uređaja, pre merenja pritiska u zadnjoj komori sa uređajem. U drugačijoj verziji uređaja bez beskontaktnog tonometra prednje očne komore i pahimetra, uređaj omogućava ručno unošenje podataka u kompjuter uređaja. Dozvoljava dodatno razjašnjavanje merenja zahvaljujući relevantnoj formuli, izračunavajući koeficijent krutosti rožnjače, uslovljenoj njenom debljinom i pritiskom u prednjoj očnoj komori. Ova formula je takođe učitana u program koji izračunava stvarnu vrednost intraokularnog pritiska u zadnjoj i staklastoj očnoj komori korišćenjem unutrašnjeg kompjutera.

Uređaj osigurava da rožnjača ostane bezbedna, s obzirom na to da kontakt impresionih krakova utiče na područje očne jabučice nekoliko milimetara od zadnje strane od rožnjače i približavanje glave oku podleže kontroli. Uređaj je u potpunosti neinvazivan za očnu jabučicu; ne penetrira kroz zid očne jabučice kao predloženi implanti zadnje komore koji mere njen pritisak. Uređaj impresivno utiče na zid očne jabučice izvan rožnjače koji omogućava smanjenje rizika potencijalnog oštećenja i infekcije tokom merenja.

Uređaj omogućuje upotrebu merača, merenjem vrednosti kornealnog astigmatizma u odnosu na područje koje je u blizini kornealnog limbusa, zahvaljujući mogućnosti da meri blizinu refleksnih mernih tačaka od kornealnog limbusa u horizontalnoj osi i razdaljinu takvih tačaka u vertikalnoj osi, što odgovara povećanju vrednosti kornealnog astigmatizma sekundarne do simetrične kompresije očne jabučice u horizontalnoj osi (obrnuto sa kompresijom u vertikalnoj osi) i omogućava vršenje merenja uprkos patologijama centralnog dela rožnjače, kornealne prosteze i nakon operacija rožnjače koje ispravljaju nedostatke vida ili nakon povreda centralnog dela rožnjače.

[0007] Uređaj takođe dozvoljava u izuzetnim situacijama, uslovljeno nedostatkom mogućnosti za površinsku anesteziju (na primer alergija na anestetik) da se merenja izvrše zahvaljujući činjenici da je konjuktiva očne jabučice, na koju su kompresione ručice postavljene toliko slabo inervirana da je merenje moguće čak i bez anestezije.

merač pritiska, zahvaljujući činjenici da su takva kompresiona funkcija i funkcija očitavanja merenja podeljene u dva povezana glavna elementa koja rade na različitim lokacijama u očnoj jabučici (kompresioni element sa njutn meračem – kontakt u odnosu na očnu jabučicu izvan rožnjače i optički merač – beskontaktno u odnosu na očnu jabučicu unutar rožnjače), omogućava da se potpuno izbegne dezinfekcija korišćenjem jednokratnih obloga instaliranih na kompresionim stopama ili korišćenjem jednokratnih kompresionih stopa, što praktično eliminiše rizik od infekcije.

Adekvatno merenje sa tonometrom pruža tačnost dijagnoze i efikasnosti tretmana različitih oftamoloških i sistemskih bolesti koje su uslovljene povećanim pritiskom u zadnjoj i staklastoj očnoj komori. Sve do sada je merenje pritiska u prednjoj očnoj komori deklarisano kao da odgovara pritisku u zadnjoj i staklastoj očnoj komori, gde povećani pritisak ima najveći značaj kod izazivanja ili intenziviranja patologija (na primer, kompresija na vlaknima optičkog nerva kod glaukoma). Ispostavilo se da autorov razvoj pronalaska koji se tiče mehanizma intenzifikacije pupilarne blokade (od relativne do apsolutne blokade) i povećanja pritiska u zadnjoj i staklastoj očnoj komori sa normalnim ili smanjenim pritiskom u prednjoj očnoj komori baca novo svetlo na problem bezuslovne nužnosti merenja pritiska u zadnjoj i staklastoj očnoj komori kao jedino dijagnostički efikasno merenje za dijagnoze brojnih oftamoloških stanja (na primer glaukoma), kao i drugih stanja (na primer migrena).

Pronalazak je predstavljen u primeru koji je prikazan u crtežu u kom Slika 1 predstavlja neinvazivni kontaktni kompresioni i refrakcioni merač pritiska za intraokularni pritisak zadnje očne komore, Slika 2 predstavlja varijantu tonometra pomenutog u prethodnom tekstu sa optičkim meračem sa pahimetrom i impresioni merač pritiska (beskontaktni) za pritisak u prednjoj očnoj komori.

Primer 1

[0008] Glavni element uređaja je glava (1) aksijalno pokretna u odnosu na telo zahvaljujući distantnim aktuatorima (17), koji postavljaju glavu aksijalno bliže ili dalje od oka i kontrolisani su putem signala iz kompjutera (15) tonometra. Glava (1) je opremljena sa sledećim glavnim delovima: impresioni aktuator (5) prekidač režima rada (2), automatski prekidač (3) rada impresionog aktuatora, kontrolisan signalom iz optičkog merača (10), automatski prekidač (4) načina rada kompresionog aktuatora (5), kontrolisan signalom iz njutn merača (7), kompresioni aktuator (5), uređaj (6) koji registruje signal od njutn merača (7), koji šalje podatke merenja u kompjuter (15) tonometra, njutn merač (7) koji meri dobijenu kompresionu silu kompresionog aktuatora (5), kompresione hvataljke (8) povezane sa kompresionim ručicama (11), uređaj (9) koji registruje signal iz optičkog merača (10) koji šalje podatke merenja u kompjuter (15) tonometra, tonometrov optički merač (10), kompresione ručice (11) i kompresione stope (14). Kompjuter (15) tonometra prima signal od registracionog uređaja (6) i (9) i šalje signal pomoću konektora (16) ka distantnim aktuatorima (17). Uređaj dozvoljava unos podataka, njihovih rekalkulacija i izvoz podataka ka drugim prijemnicima.

[0009] merač pritiska funkcioniše preko impresije u skladu sa Imbert-Fick principom u odnosu na zadnju očnu komoru (13) i staklastu očnu komoru, komprimujući zid očne jabučice u projekciji zadnje očne komore (13) i staklaste očne komore sa dvostrukim simetričnim kompresionim stopama (14) koje deluju koncentrično i cilindrično deformišući rožnjaču (12), kao optički značajan zid očne jabučice povezan sa prednjom komorom, ali konstituišući integralni deo zida deformisane očne jabučice, time deformisane manje u odnosu na impresionu tačku, ali relativno u odnosu na impresiju. To dovodi do promene rožnjačne refrakcije (12) podvrgnute merenju pomoću optičkog merača tonometra (10). Aktiviran kompresioni aktuator (5) povezan sa kompresionim hvataljkama (8) i kompresionim ručicama (11) sa dve simetrične kompresione stope (14) oslobađa centripetalnu kompresionu silu očne jabučice na obe strane iza kornealnog limbusa (13) 3-5 mm pri smerovima 3 i 9 časova. To dovodi do kompresije očne jabučice i njene deformacije, što indukuje kornealni astigmatizam meren optičkim meračem uređaja (10) (Slika 1) ili u različitoj varijanti tonometra, pomoću optičkog merača (18) sa pahimetrom i beskontaktnim impresionim tonometrom koji meri pritisak u prednjoj očnoj komori (Slika 2).

[0010] Kompresioni element (“kompresione hvataljke”) (8) spojen sa kompresionim aktuatorom (5) koji ga povezuje pomoću konektora sa prekidačima (3, 4) režima rada aktuatora (5) u situacijama kada:

� prekidač konektora (3) sa optičkim meračem (10) nakon merenja pretpostavljene i dostignute vrednosti kornealnog astigmatizma, sekundarno u odnosu na kompresiju očne jabučice, isključuje kompresioni aktuator (5) i dalju kompresiju očne jabučice,

� prekidač konektora (4) sa njutn meračem (7) povezan sa kompresionim aktuatorom (5) isključuje kompresioni aktuator (5) i dalju kompresiju očne jabučice u slučaju da merenje kompresione sile prikladne za intraokularni pritisak prevazilazi pretpostavljenu gornju graničnu vrednost intraokularnog pritiska (80-100 mmHg) u odnosu na koji dostizanje pretpostavljene cilindrične deformacije rožnjače više nije bezbedno za stanje obloge očne jabučice, dok je vrednost pritiska dovoljna za dijagnostiku.

[0011] Glava (1) uređaja može biti opremljena sa optičkim meračom (18) tonometra sa pahimetrom i beskontaktnim impresionim tonometrom pritiska u prednjoj očnoj komori, koji pre merenja pritiska u zadnjoj (13) i staklastoj očnoj komori pomoću uređaja, meri debljinu rožnjače (12) i intraokularni pritisak u prednjoj očnoj komori. Kod različitih verzija pronalaska, uređaj nije opremljen sa dodatnim tonometrom sa pahimetrom. U obe verzije je moguće ručno uneti vrednost debljine rožnjače (12) i pritiska prednje komore, izmerenog sa zasebnim pahimetrom i tonometrom prednje očne komore koja je podvrgnuta merenju sa uređajem. Po projektovanju je moguće izmeriti dve astigmatizujuće vrednosti (na primer 0,5D i 2,0D) ili dve vrednosti sile (na primer 50 uN i 100 uN), što omogućuje izračunavanje koeficijenta krutosti zida očne jabučice. Moguće je uneti rezultat pahimetrije određenog oka u kompjuter. Ova delovanja omogućavaju da se dodatno pojasne izračunavanja pritiska u zadnjoj očnoj komori (13) zahvaljujući formuli, računajući koeficijent rezistencije rožnjače (12) do deformacije, što je uslovljeno pritiskom u prednjoj očnoj komori, kao i krutošću zidova očne jabučice.

[0012] Izračunavanje intraokularnog pritiska u zadnjoj (13) i staklastoj očnoj komori ili u celoj očnoj jabučici (u slučaju dobre komunikacije između komora, na primer nakon iridektomije, laserske iridektomije) se vrši u kompjuteru (15) tonometra na osnovu dva metoda merenja: njutnovim meračem (7) koji meri silu oslobođenu impresionim aktuatorom (5) koja je neophodna kako bi se došlo do inicijalno pretpostavljene vrednosti mere kornealnog astigmatizma pomoću tonometarskog optičkog merača (10) ili tonometarskim optičkim meračem (10) koji meri vrednost kornealnog astigmatizma koja je dobijena impresijom očne jabučice korišćenjem impresionog aktuatora (5) sa inicijalno pretpostavljenom silom kontrolisanom sa njutn meračem (7). Konačna kalkulacija se vrši na osnovu Imbert-Fick-ovog principa, koji kaže da sa pretpostavljenom impresionom površinom na zidu očne jabučice i poznatom silom impresije, mi možemo izmeriti pritisak u očnoj jabučici. Na uređaju je impresiona površina konstituisana od zbira površina dve kompresione stope (14) a impresiona sila je merena njutn meračem (7), koji meri silu oslobođenu od strane kompresionog aktuatora (5). Imajući u vidu anatomska ograničenja očne jabučice u ljudskoj očnoj duplji, nije moguće komprimovati očnu jabučicu na obe strane njenog obima i iz tog razloga merenje je relativizovano u odnosu na kornealni astigmatizam, sekundarno bilateralnoj simetričnoj impresiji zida očne jabučice (“kompresija”) u svojoj prednjoj hemisferi, mereno optičkim meračem.

Primer 2

[0013] Nakon podešavanja postolja koje stabilizuje uređaj ispred oka ka frontalnoj i zigomatskoj oblasti (kosti iznad oka i ispod oka), osoba koja sprovodi merenja blokira stabilišuće postolje kako bi se eliminisala mogućnost da telo uređaja krene u pravcu oka tokom merenja, jer bi to moglo dovesti do falsifikacije rezultata ili oštećenja oka izazvanog pokretnim mernim elementima imajući u vidu njihovo dodatno i nekontrolisano kretanje u odnosu na očnu jabučicu.

[0014] Aktivacija uređaja u režimu pripreme dovodi do izvlačenja merne glave (1) zajedno sa kompresionim ručicama (11) i sočivom optičkog merača (10) sa distantnim senzorom na pretpostavljeno rastojanje od vrha rožnjače (12). Takođe dovodi do postavljanja otvorenih kompresionih krakova (11) na takvoj udaljenosti i pod takvim uglom u odnosu na očnu jabučicu, da će nakon aktivacije mernog režima biti postavljeni naspram zida očne jabučice u projekciji zadnje očne komore (13) i/ili u projekciji staklaste očne komore na procenjenom i pretpostavljenom rastojanju do zadnjeg dela od kornealnog limbusa (12).

[0015] Prebacivanje uređaja na merni režim dovodi do resetovanja izmerenog potencijalnog inicijalnog kornealnog astigmatizma (12), koji je dijagnostikovan sa optičkim meračem pre merenja, a zatim do centripetalnog kretanja kompresionih krakova (11) i kontakta kompresionih stopa (14) sa očnom jabučicom u pravcima 3 i 9 časova 3-5 mm ka zadnjem delu od kornealnog limbusa (12). Kompresione stope (14) mogu biti jednokratne ili prekrivene sa jednokratnim oblogama što dozvoljava sprovođenje merenja bez dezinfekcije kontaktnih elemenata u odnosu na oko u uređaju (stabilišuća postolja zahtevaju potencijalnu dezinfekciju ili jednokratne obloge, jer ostaju u kontaktu sa kožom oko frontalne i zigomatske oblasti (kosti iznad oka i ispod oka).

[0016] Kompresioni ručice (11) su približeni zahvaljujući funkcionisanju kompresionog aktuatora (5) koji je povezan sa njima, što dovodi do recesije očne jabučice i njene kompresije u horizontalnoj osi, indukujući kornealni astigmatizam (12) izmeren sa optičkim meračem (10) uređaja.

[0017] Kabl koji napaja impresioni aktuator (5) iz izvora napajanja je povezan sa dva konektora (sa prekidačima (3), (4); jedan za svaki konektor), od kojih je prvi (3) povezan sa optičkim meračem (1) a drugi (4) sa njutn meračem (7) koji meri silu oslobođenu od strane kompresionog aktuatora (5). Dostizanje pretpostavljenog nivoa kornealnog astigmatizma, merenje sa optičkim meračem (1), dovodi do isključivanja režima rada kompresionog aktuatora (5) pomoću prvog prekidača (3). Ukoliko iz bilo kojih razloga (na primer previsok intraokularni pritisak onemogućava dobijanje pretpostavljenog astigmatizma ili manjak očitavanja astigmatizma putem optičkog merača) rad kompresionog aktuatora (5) nije prekinut, što bi dovelo do dalje kompresije očne jabučice, drugi prekidač (4), povezan sa njutn meračem (7), koji utvrđuje silu pomoću njutn merača (7), isključuje režim rada kompresionog aktuatora (5) i zaustavlja dalju kompresiju krakova (11) sa kompresionim stopama (14) na očnoj jabučici.

[0018] Kompresione ručice (11) komprimuju očnu jabučicu korišćenjem centripetalne sile kako bi se dostigao inicijalni astigmatizam (na primer 0,5D) i ciljni astigmatizam (na primer 2,0D), što omogućava povećanje merne preciznosti ponovnim izračunavanjem koeficijenta krutosti zidova očne jabučice kroz upućivanje rezultata na tabelu koja je razvijena na osnovu sprovedenih merenja u kontrolnim grupama; vrednosti koeficijenta krutosti zidova očne jabučice koje su izračunate na takav način su ubačene u program unutrašnjeg kompjutera (15), koji izračunava pritisak u zadnjoj (13) i staklastoj očnoj komori, što odmah nakon merenja omogućava prikaz rezultata na LCD ekranu uređaja.

Claims (10)

Patentni zahtevi

1. Neinvazivni, kontaktni, kompresioni i refrakcioni merač pritiska, za merenje intraokularnog pritiska zadnje komore oka i/ili staklaste komore oka, naznačeno činjenicom da je opremljen glavom (1) sa kompresionim aktuatorom (5) povezanim sa kompresionim hvataljkama (8) i kompresionim kracima (11) sa dve simetrične kompresione stope (14) srpastog oblika na način da njihovo zakrivljenje i površina kontakta sa zidom očne jabučice odgovaraju zakrivljenosti u očnoj jabučici, izvan područja rožnjače, korisno 3-5 milimetara pozadi od kornealnog limbusa (12), pritiskajući očnu jabučicu, korisno u pravcima 3 i 9 kazaljke časovnika; i dalje opremljeno sa kompresionim aktuatorom (5) povezano dvofaznim konektorom sa optičkim meračem (10) i njutn meračem (7) sa prekidačima (3) i (4) kompresionog aktuatora (5) režima rada i odvojeno za svaki od njih.

2. Merač pritiska prema patentnom zahtevu 1 je naznačeno činjenicom da je njegov optički merač, koji meri kornealni astigmatizam, keratometar ili keratorefraktometar.

3. Merač pritiska prema patentnom zahtevu 1 je naznačeno time da je glava (1) postavljena, u odnosu na oko, korišćenjem distantnih aktuatora (17) kontrolisanih kompjuterom (15).

4. Merač pritiska prema patentnom zahtevu 1 naznačeno time da je optički merač opremljen sa senzorom razdaljine od rožnjače (12), koji šalje signal kompjuteru (15), preko konektora, kada se glava približava oku uz upotrebu distantnih aktuatora (17).

5. Merač pritiska prema patentnom zahtevu 1 naznačeno time da signal, od optičkog merača (10) i njutn merača (7), primljen putem registracionog uređaja (6) i (9), koji prosleđuje signal kompjuteru (15).

6. Merač pritiska prema patentnom zahtevu 1 naznačeno time da prekidač (2) aktivira aktuator (5) radnog režima.

7. Merač pritiska prema patentnom zahtevu 1 naznačeno time da je signal iz kompjutera (15) ka distantnim aktuatorima (17) poslat putem konektora (16).

8. Merač pritiska prema patentnom zahtevu 1 naznačeno time da je opremljen sa optičkim meračem (18) sa pahimetrom i tonometrom za merenje pritiska u prednjoj komori oka.

9. Merač pritiska prema patentnom zahtevu 1 naznačeno time da se podaci koji se odnose na vrednosti pritiska u prednjoj komori oka i pahimetrije unose ručno.

10. Merač pritiska prema patentnom zahtevu 1 naznačeno time da je kompresiona stopa (14) jednokratno upotrebljiva ili je prekrivena sa jednokratnim omotačem.