RS57672B1 - 2,4 supstituisani pirimidindiamini za upotrebu kod diskoidnog lupusa - Google Patents

Description

Opis

Oblast

[0001] Predmetno obelodanjivanje odnosi se na jedinjenja, njegove soli i farmaceutske sastave koji ih sadrže i metode za upotrebu ovih jedinjenja i njegovih sastava pri lečenju dermatoloških poremećaja, kao što je kožna kolagena vaskularna bolest, na primer poremećaj kožnog lupusa, kao što je diskoidni lupus eritematozus.

Pozadina

[0002] JAK kinaze (JAnus kinaze) su porodica citoplazmatskih proteinskih tirozinskih kinaza koje uključuju JAK1, JAK2, JAK3 i TYK2. Svaka od JAK kinaza je selektivna za receptore određenih citokina, međutim više JAK kinaza može biti pogođeno sa naročitim citokinskim ili signalnim putevima. Ispitivanja predlažu se JAK povezuje sa uobičajenim gama (yc) lancem kod više različitih citokinskih receptora. JAK3 naročito se selektivno vezuje za receptore i deo je citokinskog signalnog puta za IL-2, IL-4, IL-7, IL-9, IL-15 i IL-21. JAK1 interaguje sa, između ostalog, receptorima za citokine IL-2, IL-4, IL-7, IL-9 i IL-21, dok JAK2 interaguje sa, između ostalog, receptorima za IL-9 i TNF-α. Nakon vezivanja određenih citokina za svoje receptore (na primer, IL-2, IL-4, IL-7, IL-9, IL-15 i IL-21), nastupa oligomerizacija receptora, što se ispoljava u citoplazmatskim repovima povezanih JAK kinaza koje su dovedene u neposrednu blizinu i stvaranju trans-fosforilacije tirozinske kinaze na JAK kinazi. Ova trans-fosforilacija se ispoljava u aktiviranju JAK kinaze.

[0003] Fosforilisane JAK kinaze vezuju različite STAT (prenosilac signala i aktivator transkripcije) proteine. STAT proteini, koji su proteini koji vezuju DNK aktivirani od strane fosforilacije tirozinskih ostataka, funkcionišu kao oba, signalni molekuli i faktori transkripcije i potpuno se vezuju za specifične DNK sekvence prisutne u promoterima gena koji odgovaraju na citokin. JAK/STAT signalizacija je obuhvaćena u posredovanju mnogo nenormalnih imunih odgovora kao što su alergije, astma, autoimune bolesti kao što je odbijanje transplanta (alograft), reumatoidni artritis, amiotrofična lateralna skleroza i multipla skleroza, očni poremećaji i bolesti, kao i kod hematoloških maligniteta kao što su leukemija i limfomi.

[0004] Poremećaji veznog tkiva su grupa bolesti koja pogađa široku raznolikost organa i ponekada se odnose na kolagene vaskularne bolesti. Ova klasa bolesti obuhvata mnogo posebnih inflamatornih poremećaja, kao što su vaskulitis, diskoidni lupus eritematozus (DLE), sistemski lupus eritematozus (SLE), progresivna sistemska skleroza, polimiozitis/dermatomiozitis, polimilagija reumatika, poliarteritis nodosa i Wegener-ova granulomatoza. Ovo su posebne bolesti koje su klinički međusobno razlikovane za svrhe dijagnostikovanja, prognoziranja i lečenja.

[0005] Lupus eritematozus je generička kategorija bolesti koja obuhvata oba, sistemske i kožne poremećaje. Sistemski oblik bolesti može imati kožne kao i sistemske manifestacije. Međutim, takođe postoje oblici koji su samo kožni bez sistemskog delovanja. Na primer, SLE je inflamatorni poremećaj nepoznate etiologije koji se prevashodno pojavljuje kod žena i okarakterisan je artikularnim simptomima, eritema u obliku leptira, rekurentnom pleurizijom, perikarditisom, generalizovanom adenopatijom, splenomegalijom, kao i CNS delovanjem i progresivnim bubrežnim otkazivanjem. Serum većine pacijenata (preko 98%) je sadržao antinuklearna antitela, uključujući anti-DNK antitela. Visoki titri anti-DNK antitela su suštinski specifični za SLE. Konvencionalno lečenje za ovu bolest je bilo davanje kortikosteroida ili imunosupresanata.

[0006] Postoje tri oblika kožnog lupusa: hronični kožni lupus (takođe poznat kao diskoidni lupus eritematozus ili DLE), subakutni kožni lupus i akutni kožni lupus. DLE je hronični poremećaj disfigurisanja koji prevashodno pogađa kožu sa oštro ograničenim makulama i plakovima koji prikazuju eritemu, folikularno pucanje, stvaranje naslaga, teleangiekstaziju i atrofiju. Bolest se često ubrzava izlaganjem suncu i rane lezije su eritematozne, kružne papule na kojima se stvaraju naslage koje su od 5 do 10 mm u prečniku i pokazuju folikularno pucanje. DLE lezije najčešće se pojavljuju na obrazima, nosu, skalpu i ušima ali se takođe mogu generalizovati preko gornjeg dela trupa, spoljašnjim delovima ekstremiteta i na membrani sluzokože usta. Ukoliko se ne leče, centralna lezija atrofira i ostavlja ožiljak. Za razliku od SLE, antitela protiv dvolančane DNK (npr., test vezivanja DNK) su skoro uvek odsutna kod DLE.

[0007] Konvencionalna lečenje DLE su obuhvatala topikalne kortikosteroidne masti ili kreme, kao što su triamcinolon acetonid, fluorocinolon, flurandrenolid, betametazon valerat ili betametazon dipropionat. Otporni plakovi mogu biti ubrizgani sa intradermalnim kortikosteroidima. Međutim, prolongirana upotreba samih kortikosteroida može dovesti do ozbiljnih neželjenih efekata, kao što su atrofija kože, strije, lako dobijanje modrica i cepanje kože, dermatitis, telangiektazija i povećana podložnost na infekciju. Druga potencijalna lečenja DLE obuhvataju inhibitore kalcineurina kao što su pimekrolimus krema ili takrolimus mast. Naročito otporni slučajevi mogu biti lečeni sa sistemskim antimalarijskim lekovima, kao što je hidroksihlorokvinin (PLAQUENIL). Međutim ovaj lek nosi rizik od značajne toksičnosti za bubreg i retinopatija sa pigmentnim rubom. Čak i nakon prestanka davanja leka, vizuelno opadanje može se nastaviti i nije pronađena ni jedna medicinska terapija kako bi povratila bubrežno oštećenje.

[0008] DLE je bolest disfigurisanja za koju su se terapije pokazale nezadovoljavajućim. Lečenje je takođe potrebno za druge kožne oblike lupusa, kao što su akutni i subakutni oblici.

REZIME

[0009] Sada je prihvaćeno da jedinjenja koja moduliraju JAK puteve, i metode za upotrebu ovih jedinjenja, mogu biti korišćeni za pružanje terapeutskih pogodnosti ispitanicima koji imaju kožni oblik lupus eritematozusa, kao što je diskoidni lupus eritematozus (DLE).

Jedinjenja mogu biti data ili sistemski ili topikalno, ali u posebnim primerima jedinjenja se daju direktno u ciljanu kožnu leziju, na primer u topikalnoj formulaciji. U određenim otelotvorenjima, ispitanik ima kožni lupus eritematozus, kao što je DLE, subakutni kožni lupus ili akutni kožni lupus. U drugim primerima, ispitanik ima samo kožni lupus eritematozus, kao što je DLE, subakutni kožni lupus ili akutni kožni lupus, bez bilo kakve sistemske manifestacije lupusa. U drugim otelotvorenjima, lek se koristi za lečenje kožnih manifestacija lupusa eritematozusa uzrokovanog lekom (DILE).

[0010] Obelodanjena su jedinjenja, koja odgovaraju oblicima soli i metodama za upotrebu ovih jedinjenja, i oblika soli pri lečenju diskoidnog lupusa eritematozusa. Jedno otelotvorenje pruža jedinjenje I i njegovu farmaceutski prihvatljivu so:

[0011] Drugo otelotvorenje pruža prolek jedinjenja I, i njegove farmaceutski prihvatljive oblike soli, koji su jedinjenje II:

[0012] U jednom aspektu, kožni lupus eritematozus, kao što je DLE, leči se upotrebom efikasne količine jedinjenja I i/ili II, kao i njihovih oblika soli i farmaceutskih sastava koji obuhvataju jedinjenje ili jedinjenja. Jedno otelotvorenje pruža metodu za lečenje DLE davanjem ispitaniku količinu jedinjenja I i/ili II efikasnu za lečenje stanja. U posebnim primerima, farmaceutski sastav se daje u topikalnoj formulaciji direktno na jednu ili više kožnih lezija, kao što su lezije na koži ili membrani sluzokože (kao što je oralna sluzokoža). U posebnim primerima, topikalna formulacija se nanosi direktno na kožnu leziju bez nanošenja na bilo koji deo nepromenjene kože.

[0013] U jednom aspektu obelodanjene metode, davanje jednog ili više predmetno obelodanjenih 2,4-pirimidindiamin jedinjenja je efikasno pri izazivanju bar delimičnog povlačenja lezija koje karakterišu bolest. U nekim primerima, prvo se određuje da ispitanih ima hronični kožni lupus eritematozus kao što je DLE, a ne SLE. Na primer, ispitanik pokazuje klinička i histopatološka svojstva DLE, i nema anti-dvolančana DNK antitela. U drugim otelotvorenjima, ispitanik može imati oba DLE i SLE.

[0014] U još jednom aspektu, jedinjenje prema formuli I i/ili I ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, daje se ili samostalno ili u kombinaciji ili dopunski sa anti-inflamatornim, antihistaminskim, antibiotičkim, antivirusnim, agensom za mekšanje ili analgetikom, na primer, topikalnim analgetikom kao što je anestetik ili kapsaicinoid. U posebnim primerima, anti-inflamatorni agens može biti ne-steroidni anti-inflamatorni agens (NSAID) ili kortikosteroid (kao što je prednizolon), imunosupresant (kao što je ciklosporin A), agens protiv iritacije (kao što je krotamiton) dat ili sistemski (na primer oralno ili parenteralno) ili topikalno (na primer, u kremi ili masti ili na lepljivom topikalnom aplikatoru kao što je flaster ili traka). Alternativno, jedinjenje prema formuli I i/ili II se daje samostalno ili sa drugim biološki aktivnim agensom u topikalnom agensu za sunčanje (kako bi se izlaganje ultraljubičastoj svetlosti dovelo na minimum koje često pogoršava DLE). U drugoj kombinaciji lečenje može obuhvatati upotrebu rekombinantnog ili dopunskog lečenja povezanog dermatološkog poremećaja na primer, lasersko ili svetlosno lečenje kako bi se smanjila eritema na licu.

[0015] Obično, obelodanjena jedinjenja prema formuli I i/ili II, kada se koristi za lečenje kožnog lupusa sa DLE topikalno, daju se bar jednom dnevno, kao što je bar dva, tri ili četiri puta dnevno ili se nanose na kožu u obliku sa neprekidnim oslobađanjem (kao što je lepljivi dispenzer, kao što je na primer flaster).

[0016] Ova i druga otelotvorenja su opisana detaljnije ispod.

KRATAK OPIS SLIKA

[0017]

SL. 1 je fotografija koja prikazuje neke od DLE lezija disfigurisanja kako se pojavljuju na ekstremitetima.

SL. 2 je fotografija koja prikazuje diskoidno stvaranje ožiljaka i hipopigmentaciju na potiljku glave ispitanika.

SL. 3 je fotografija koja prikazuje efekte atrofije kože uzrokovane upotrebom topikalnog glukokortikoida.

SL. 4 je Tabela koja prikazuje aktivnost i oštećenje od lezije kože sa DLE, i prikazuje ocenjivanje ozbiljnosti DLE. Takvo ocenjivanje je od koristi pri praćenju aktivnosti bolesti i ocenjivanja odgovora na lečenje.

SKRAĆENICE

[0018]

ACLE: Akutni kožni lupus eritematozus

CCLE: Hronični kožni lupus eritematozus

COX: Ciklooksigenaza

DES: Sindrom suvog oka

DILE: Lupus eritematozus uzrokovan sa lekom

DLE: Diskoidni lupus eritematozus

LE: Lupus eritematozus

SCLE: Subakutni kožni lupus eritematozus

SLE: Sistemski lupus eritematozus

STAT: prenosilac signala i aktivator transkripcije

DETALJNI OPIS

Definicije

[0019] Kao što se ovde koristi, sledeće definicije će biti primenjene osim ukoliko nije drugačije naznačeno.

[0020] „Kortikosteroidi“ su steroidni hormoni koji se proizvode u kori nadbubrežne žlezde. Kortikosteroidi su uključeni u širokom opsegu fizioloških sistema kao što su odgovor na stres, imuni odgovor i regulisanje inflamacije, metabolizam ugljenih hidrata, katabolizam proteina, nivoi elektrolita u krvi i ponašanje. Primeri kortikosteroida obuhvataju kortizol, prednizon i prednizolon. Kortikosteroidi mogu biti dati ili oralno, parenteralno (na primer sa injekcijom) ili direktnim topikalnim nanošenjem na leziju na koži i mogu biti kombinovani sa jedinjenjima prema formuli I i/ili II u kombinovanoj formulaciji. „Topikalni kortikosteroidi“ nanose se direktno na kožu, ali dugoročna upotreba topikalnih kortikosteroida izaziva neuglednu atrofiju kože.

[0021] „Kožno“ ili „dermalno“ odnosi se na kožu, koja je tkivo koje formira spoljašnji pokrivač tela kičmenjaka. Koža (koja se takođe ponekad naziva kao „integumetarni sistem“), u kombinaciji sa membranama sluzokože (naročito oralne, nazalne, oralne i membrane kapaka) pomažu zaštitu tela od spoljašnjeg okruženja. Koža se sastoji od dva sloja (dermis i epidermis), spoljašnji može biti pokriven kod mnogo životinja (uključujući ljude) barem delom sa dlakama. To je većim delom zaštitna funkcija i funkcija čula, zajedno sa membranama sluzokože oka, nosa i usta.

[0022] „Kožni lupus“ ili „kožni lupus eritematozus“ odnosi se na kožne manifestacije lupusa eritematozusa prema klasifikaciji bolesti kože lupus eritematozus po Gilliam-u. Rothfield i dr., Clinics in Dermatology 24:348-362 (2006). Ovaj sistem deli bolest kože lupus na bolesti eritematozus-specifični lupus i na ne-eritematozus specifični lupus koje pokazuju jasne histološke promene.

[0023] „Diskoidni lupus eritematozus“ ili „DLE“ (takođe poznat kao hronični kožni lupus eritematozus ili CCLE) je hronični poremećaj koji često menja oblik koji prevashodno pogađa kožu sa oštro ograničenim makulama i plakovima koji pokazuju eritemu, folikularno pucanje, stvaranje naslaga, telangiektaziju i atrofiju. Stanje se često ubrzava za vreme izlaganja suncu i rane lezije su eritematozus, okrugle papule na kojima se stvaraju naslage su od 5 do 10 mm u prečniku i pokazuju folikularno pucanje. DLE lezije se najčešće pojavljuju na obrazima, nosu, skalpu i ušima, ali se takođe mogu generalizovati preko celog gornjeg dela trupa, spoljašnjih površina ekstremiteta i na membranama sluzokože usta. Za razliku od SLE, antitela protiv dvolančane DNK (npr., ispitivanje vezivanja za DNK) su gotovo uvek odsutna kod DLE. Jedinjenja prema formulama I i II se koriste za lečenje DLE ispitanika negativnih na dvolančanu DNK (ds-DNK).

[0024] „Hronični kožni lupus eritematozus“ (CCLE) se uopšteno može podeliti na klasični diskoidni lupus eritematozus (DLE), diskoidni lupus eritematozus u detinjstvu, generalizovani diskoidni lupus eritematozus, lokalizovani diskoidni lupus eritematozus, lupus eritematozus profundis, lupus eritematozus panikulitis (lupus eritematozus profundus), lupus eritematozus sluzokože, lupus eritematozus sa otokom, lupus eritematozus promrzline, lupus eritematozus-lichen planus sindrom preklapanja, bradavičasti lupus eritematozus (hiperotrofni lupus eritematozus) i druge retke varijante. Klasični DLE je najčešći oblik CCLE, i većina pacijenata koji imaju klasične DLE nikada ne razviju svojstva sistemskog lupus eritematozusa. Klasični DLE predstavlja jasno razgraničenu crveno-ljubičastu makulu papule sa površinskim stvaranjem naslaga. Lezije se povećavaju u veličini u plak sa perifernom hiperpigmentacijom u obliku novčića ili diskoida. Povezane naslage se prostiru u proširene folikule dlaka. Centar lezije postaje udubljen uz stvaranje ožiljaka, depigmentacije i telangiektazije. Plakovi se mogu spojiti kako bi formirali veliku leziju koja menja oblik. Folikula dlake može postati zapušena sa debelim naslagama, koja kada se oguli pokazuje šiljke keratoze, što se naziva kao oznaka eksera za tepih. Histopatološka svojstva obuhvataju hiperkeratozu i zapušavanje folikula, gubitak organizovanog osnovnog sloja epidermisa i atrofiju rogljastog sloja. Osnovni sloj takođe može pokazati oticanje, likvefakciju, zadebljanje osnovne membrane, povećanu pigmentaciju melanina, i nemogućnost zadržavanja pigmenta. Infiltrat ćelije sa jedinim nukleusom od makrofaga i T limfociti se nalaze u dermisu, sa plazmom ćelija u hroničnim lezijama što dovodi do deponovanja mucina.

[0025] „Lupus eritematozus uzrokovan sa lekom“ (DILE) je varijanta autoimune bolesti koja se pojavljuje kao neželjeni efekat dugoročne upotrebe određenih lekova. Simptomi DILE su slični kao oni kod SLE, i mogu obuhvatati umaranje, nisku temperaturu, gubitak apetita, svrab mišića, artritis, čireve na ustima i nosu, osip na licu, neobična osetljivost na sunčevu svetlost, pleuritis, perikarditis i Raynaud-ov fenomen. Čirevi i osip su primeri kožnih manifestacije DILE. Simptomi nestaju u od nekoliko dana do meseci nakon povlačenja odgovornog leka kod pacijenta koji nema odgovornu disfunkciju imunog sistema. Najčešći lekovi koji izazivaju DILE su hidralazin, prokainamid, kvinidin, izoniazid, diltiazem i minociklin. Neki od ovih lekova (kao što su prokainamid, hloropromazin i kvinidin) izazivaju proizvodnju antinuklearnih antitela protiv histon dimera H2A-H2B. Hidralazin formira antinuklearna antitela za H1 i H3-H4 kompleks. DILE se uopšteno javlja mesecima do godinama nakon početka uzimanja leka, za razliku od izazivanja kod SLE koje se pojavljuje u okviru nekoliko sati do dana nakon početka uzimanja leka.

[0026] Dijagnoza DILE se vrši kod pacijenta koji ima jedan ili više kliničkih simptoma SLE (npr., bol u zglobovima, limfadenopatija, osip, groznica); antinuklearna antitela su prisutna; pacijent nema prošlost SLE pre upotrebe odgovornog leka; pretpostavljeni lek je uziman u bilo kom periodu od 3 nedelje do 2 godine pre pojavljivanja simptoma; i kliničko poboljšanje je značajno kada se lek prekine, dok se antinuklearna antitela i drugi serološki pokazatelji polako smanjuju prema normalnim nivoima.

[0027] „Epitelne površine“ odnose se na tkivo sačinjeno od epitelnih ćelija koje pokrivaju površinu tela. Epitelne površine obuhvataju spoljašnje površine kao što su koža i sluzokoža usta i nosa, kao i obloge unutrašnjih telesnih površina. „Spoljašnje“ epitelne površine su one koje su izložene površini tela (kao što su koža i obloge nosa i usta) i koje su pristupačne neposrednom nanošenju krema ili masti na površini bez upotrebe instrumenata (kao što su endoskopi i skalpeli).

[0028] „Lupus eritematozus“ (LE) je opšti termin za skup autoimunih bolesti. Simptomi LE mogu pogoditi više različitih sistema tela, uključujući zglobove, kožu, bubrege, krvne ćelije, srce i pluća. LE se može pokazati kao sistemska bolest (koja ima kožne i druge pokazatelje) ili kao čisto kožna bolest (koja pogađa samo kožu). Sistemski oblik LE je poznat kao sistemski lupus eritematozus (SLE). Zajedno sa kožnim oblicima LE su akutni kožni lupus eritematozus, subakutni kožni lupus eritematozus i hronični kožni lupus eritematozus (diskoidni lupus, razmatran iznad).

[0029] Akutni kožni lupus eritematozus (ACLE) može biti ili lokalizovan ili generalizovan. Lokalizovani ACLE je okarakterisan sa eritemom preko malarne eminencije lica i mosta nosa (u obliku leptira) dok su nazolabijalne brazde obično pošteđene. ACLE osip može imati vine površine naslage i biti povezan sa otokom, iako naročito ozbiljni slučajevi mogu proizvesti vezikulo-bulozne kožne promene. Histopatološke promene obuhvataju retke dermalne ćelijske infiltrate, fokalnu likvefaktivnu degeneraciju osnovnog epidermisa i gornji dermalni otok. Epidermalna nekroza se može pojaviti u najozbiljnijim oblicima.

[0030] Subakutni kožni lupus eritematozus (SCLE) se deli na dve morfološke varijante: kružni SCLE i papuloskvamozni SCLE. Kružni SCLE se takođe naziva lupus marginatus, centrifugum simetrične eriteme, autoimuna kružna eritema i lupus eritematozus gyratum repens. SCLE se predstavlja sa makulama i papulama eritematozusa koje se redom razvijaju u papuloskvamozne ili kružne plakove. Većina pacijenata će težiti da razvije prevashodno jedan tip lezije, iako će neki pokazati elemente oba istovremeno. SCLE je veoma fotosenzitivna, sa lezijama najčešće na vratu i gornjim grudima, gornjim leđima, ramenima, spoljašnjim površinama ruku i podlaktica i dorzalnim delovima šaka (zglobovi su obično pošteđeni). Lice i skalp obično nisu obuhvaćeni. Histopatološka svojstva obuhvataju hiperkeratozu, degeneraciju osnovnoj ćelijskog sloja i infiltrate ćelija sa jednim nukleusom u dermalno-epidermalnom spoju i dermitisu.

[0031] „Membrana sluzokoža“ (ili „sluzokoža“) su obloga većine endodermalnih organa, pokrivenih u epitelnom tkivu, koji su uključeni u apsorpciju i lučenje. Oni pokrivaju šupljine koje su izložene spoljašnjem okruženju i unutrašnjim organima. One su neprekidne sa kožom na nekoliko lokacija, kao što su nozdrve, usta, usne, kapci, uši, genitalne oblasti i anus.

[0032] „Ne-steroidni lek protiv inflamacije (NSAID)“ je tip agensa protiv inflamacije koji funkcioniše tako što usporava proizvodnju prostaglandina. NSAIDS vrši aktivnosti protiv inflamacije, analgetičke i antipiretičke. Primeri NSAIDS obuhvataju ibuprofen, ketoprofen, piroksikam, naproksen, sulindak, aspirin, holin subsalicilat, difunizal, fenoprofen, indometacin, meklofenamat, salsat, tolmetin i magnezijum salicilat. Ovi agensi mogu biti dati ili oralno, parenteralno (na primer injekcijom) ili direktnim topikalnim nanošenjem na

1

zapaljenu površinu i mogu biti kombinovani sa jedinjenjem formule I i/ili II u kombinovanoj formulaciji.

[0033] „Farmaceutski prihvatljive soli“ odnose se na biološki kompatabilne soli jedinjenja koje se mogu koristiti kao lek, koje su soli izvedene iz različitih organskih i neorganskih suprotnih jona dobro poznate u struci.

[0034] „Farmaceutski efikasna količina“ ili „terapeutski efikasna količina“ odnosi se na količinu jedinjenja koja je dovoljna za lečenje određenog poremećaja ili bolesti ili jednog ili više njegovog simptoma i/ili za sprečavanje pojavljivanja bolesti ili poremećaja. „Lečenje“ obuhvata sprečavanje dalje napredovanje bolesti, kao i vraćanje toka bolesti, uključujući regresiju lezija ili u nekim primerima lečenje bolesti.

[0035] Kao što se ovde koristi, fraza „značajno smanjuje DLE lezije“ označava statistički značajno (kao što je p < 0.05) smanjenje u DLE lezijama kao što je mereno u standardnoj dermatološkoj praksi. Na primer, smanjenje u DLE lezijama može biti procenjeno brojanjem lečenih lezija ili ukupnom površinom lečene lezije ili lezija.

[0036] „Ispitanik“ se odnosi na ljudske ili ispitanike koji nisu ljudi.

[0037] „Sistemski lupus eritematozus“ ili „SLE“ je inflamatorni autoimuni poremećaj koji se prevashodno javlja kod žena i okarakterisan je različito sa artikularnim simptomima, eritemom u obliku leptira, pleurisijom koja se vraća, perikarditisom, generalizovanom adenopatijom, splenomegalijom, kao i CNS uključivanjem i progresivnim otkazivanjem bubrega. Serum većine pacijenata (preko 98%) sadrži antinuklearna antitela, uključujući antitela protiv DNK. Visoki titri antitela protiv DNK su suštinski specifična za SLE.

[0038] „Topikalna“ isporuka odnosi se na nanošenje formulacije koja sadrži lek na kožu kako bi se direktno lečio kožni poremećaj ili kožni pokazatelji bolesti sa namerom da se farmakološki efekat leka suštinski usmeri na površinu kože ili unutar kože. Topikalna oblici za doziranje su obično polu čvrsti sistemi ali mogu obuhvatati različite druge oblike za doziranje kao što su pene, sprejevi, medicinski praškovi, rastvori i medicinski sistemi za lepljenje. Topikalna isporuka obuhvata spoljašnje topikalne agense koji se razmazuju, raspršuju ili na drugačiji način raspoređuju na kožna tkiva kako bi se pokrila pogođena površina ili unutrašnje topikalne agense koji se nanose na membrane sluzokože oralno, vaginalno ili na anorektalna tkiva za lokalnu aktivnost. Topikalni lekovi ovde obelodanjeni mogu biti dati u bilo kom topikalnim obliku za doziranje, na primer, kao čvrsta supstanca (prašak, aerosol ili flaster); tečnost (losion, tečna mast, rastvor, emulzija, suspenzija, aerosol) ili polu čvrsta supstanca (mast, krema, pasta, gel, žele ili supozitorija).

Jedinjenja

[0039] Obelodanjena su jedinjenja, odgovarajući oblici soli i metode za upotrebu ovih jedinjenja i oblika soli pri lečenju kožnog LE, kao što je DLE.

[0040] Jedinjenja I i II, kao i njihovi oblici soli i farmaceutski sastavi koji ih sadrže opisani su detaljnije ispod. Jedinjenje I se takođe označava kao N2-(3-aminosulfonil-4-metilfenil)-5-fluoro-N4-[4-(prop-2-iniloksi)fenil]-2,4-pirimidindiamin. Jedinjenje II se takođe označava kao 5-fluoro-N2-(4-metil-3-propionilaminosulfonilfenil)-N4-[4-(prop-2-iniloksi)fenil]-2,4-pirimidindiamin.

[0041] Za svrhe sažetosti opisa, za bilo koje otelotvorenje gde se jedinjenje I i jedinjenje II naročito poziva, otelotvorenje takođe obuhvata oblik soli i/ili farmaceutski sastav koji sadrži jedinjenje I i/ili jedinjenje II.

[0042] Stručna osoba u oblasti će prihvatiti da je jedinjenje II prolek jedinjenja I, i da jedinjenje II ne mora neophodno biti farmakološki neaktivno dok se ne pretvori u jedinjenje I. Mehanizam sa kojim propionil progrupa metaboliše nije kritičan i može biti izazvan od strane, na primer, hidrolize pod kiselim uslovima za stomak i/ili sa enzimima prisutnim u digestivnom traktu i/ili tkivima ili organima tela, na primer, esteraze, amidaze, lipopaze, fosfataze uključujući ATPaze i kinaze, citohrom P450 iz jetre i slično. U posebnim otelotvorenjima ovde opisanim, jedinjenja I i/ili II su korišćena za lečenje dermatološki kožnih bolesti, kao što je DLE i mogu stoga biti data neposredno u kožu. Koliko se neaktivni prolek daje, može biti aktiviran sa enzimima (kao što su esteraze) u kožu ili topikalno naneti sa drugim agensom koji aktivira lek (na primer, rezervoar aktivne supstance u flasteru ili dodatni agens koji se meša sa prolekom pre topikalnog nanošenja). U nekim otelotvorenjima, davanje može obuhvatati ne samo topikalno nanošenje već ubrizgavanje i slično, na primer intradermalno ili intraleziono ubrizgavanje. Alternativno, ovi aktivni agensi mogu biti dati sistemski.

[0043] Stručna osoba u oblasti će prihvatiti da jedinjenja I i II mogu pokazati fenomen tautomerizacije, konformacioni izomerizam i/ili geometrijski izomerizam. Trebalo bi prihvatiti da pronalazak obuhvata bilo koje tautomerne, konformacione izomerske i/ili geometrijske izoforme oblike jedinjenja kao i smeše ovih različitih izomernih oblika.

Atropizomeri su stereoizomeri koji se dobijaju iz sprečene rotacije oko jedne veze gde je prepreka za rotaciju dovoljno visoka da se omogući izolovanje konfomera (Eliel, E. L.;

Wilen, S. H. Stereochemistry of Organic Compounds; Wiley & Sons: New York, 1994; Odeljak 14). Atropizomerizam je značajan zato što uvodi element hiralnosti u prisustvu stereogenih atoma. Pronalazak je namenjen da obuhvati atropizomere, na primer u slučajevima ograničene rotacije oko veza između 2,4-pirimidinamin strukture jezgra i grupa povezanih za njega ili na primer oko veza između sulfonamida i fenil prstena za koji je povezan. Jedinjenja I i II mogu biti u obliku soli. Takve soli obuhvataju soli pogodne za farmaceutske upotrebe („farmaceutski prihvatljive soli“), soli pogodne za veterinarsku upotrebu itd. Takve soli mogu biti izvedene iz kiselina ili baza, kao što je dobro poznato u struci. Primerne soli ovde opisane su soli natirjuma, soli kalijuma, soli arginina, soli holina i soli kalcijuma ali generički bilo koja farmaceutski prihvatljiva so može biti korišćena za ovde opisane metode. Zato što jedinjenje I i jedinjenje II oba imaju bazne grupe, na primer pirimidin azoti ili kisele grupe, na primer, kiseli protoni na sulfonamidu i/ili azoti pri N2 i N4 pirimidinamin sistema, ova jedinjenja mogu formirati farmaceutski prihvatljive kiseline ili bazne adicione soli.

[0044] U jednom otelotvorenju, so je farmaceutski prihvatljiva so. Uopšteno, farmaceutski prihvatljive soli su one soli koje suštinski zadržavaju jednu ili više željenu farmakološku aktivnost roditeljskog jedinjenja i koje su pogodne za davanje ljudima. Farmaceutske soli obuhvataju adicione soli kiselina formirane sa neorganskim kiselinama ili organskim kiselinama. Neorganske kiseline pogodne za formiranje adicionih soli farmaceutski

1

prihvatljivih kiselina obuhvataju, putem primera i bez ograničenja, hidrohalid kiseline (na primer, hlorovodonična kiselina, bromovodonična kiselina, jodovodonična kiselina itd.), sumpornu kiselinu, azotnu kiselinu, fosfornu kiselinu i slično. Organske kiseline pogodne za formiranje adicionih soli farmaceutski prihvatljivih kiselina obuhvataju, putem primera i bez ograničenja, sirćetnu kiselinu, trifluorosirćetnu kiselinu, propionsku kiselinu, heksanojsku kiselinu, ciklopentanpropionsku kiselinu, glikolnu kiselinu, glikolnu kiselinu, oksalnu kiselinu, piruvinsku kiselinu, mlečnu kiselinu, malonsku kiselinu, sukcinsku kiselinu, jabučnu kiselinu, fumarnu kiselinu, vinsku kiselinu, limunsku kiselinu, palmitinsku kiselinu, benzojevu kiselinu, 3-(4-hidroksibenzoil) benzojevu kiselinu, cinaminsku kiselinu, mandelinsku kiselinu, alkilsulfonsku kiselinu (na primer, metansulfonska kiselina, etansulfonska kiselina, 1,2-etan-disulfonska kiselina, 2-hidroksietansulfonska kiselina, itd.), arilsulfonsku kiselinu (na primer, benzensulfonska kiselina, 4-hlorobenzensulfonska kiselina, 2-naftalensulfonska kiselina, 4-toluensulfonska kiselina, kamfosulfonska kiselina, itd.), 4-metilbiciklo[2.2.2]-okt-2-en-1-karboksilnu kiselinu, glukoheptonsku kiselinu, 3-fenilpropionsku kiselinu, trimetilsirćetnu kiselinu, tercijarnu butilsirćetnu kiselinu, lauril sumpornu kiselinu, glukonsku kiselinu, hidroksinaftoinsku kiselinu, salicilnu kiselinu, stearinsku kiselinu, mukonisku kiselinu i slično.

[0045] Farmaceutski prihvatljive soli takođe obuhvataju soli formirane kada je kiseli proton prisutan u roditeljskom jedinjenju ili zamenjen sa metalnim jonom (na primer, jonom alkalnih metala, jonom zemno alkalnih metala ili jonom aluminijuma) ili je usaglašeno sa organskom bazom (na primer, etanolamin, dietanolamin, trietanolamin, N-metilglukamin, morfolin, piperidin, dimetilamin, dietilamin, trietilamin, amonijum, itd.).

[0046] Jedinjenja I i II, kao i njihove sole, takođe mogu biti u obliku solvata, na primer hidrata i N-oksida, kao što je dobro poznato u struci.

Metode

[0047] Predmetni pronalazak pruža 2,4-supstituisana pirimidindiamin jedinjenja I i II, njihove soli i farmaceutske sastave, za upotrebu pri lečenju bolesti i/ili poremećaja kože i/ili membrane sluzokože a naročito lezija izazvanih sa DLE. Naročito, jedinjenja I i II se daju samostalno ili u kombinaciji sa drugim agensima. Po želji, jedinjenje I i/ili jedinjenje II mogu biti dati u obliku roditeljskog jedinjenja i/ili soli, i kao njihova farmaceutska formulacija, i mogu obuhvatati agense za aktiviranje kako bi se aktivirao prolek jedinjenja II za jedinjenje I.

[0048] Kao što se ovde koristi i kao što je prihvaćeno u struci, „lečenje“ je pristup dobijanja korisnih ili željenih rezultata, uključujući kliničke rezultate. Za svrhe ovog pronalaska, korisni ili željeni rezultati mogu obuhvatati jedno ili više, ali bez ograničenja, smanjenje ili ublažavanje jednog ili više simptoma, smanjenje obima stanja, uključujući bolest, stabilizovanje (tj., ne pogoršavanje) stadijuma stanja, uključujući bolesti, sprečavanje širenja bolesti, odlaganje ili usporavanje stanja, uključujući bolest, prognoziranje, ublažavanje ili palijaciju stanja, uključujući bolest, stanje i remisiju (bilo delimičnu ili ukupnu), bilo uočljivu ili neuočljivu. Jedinjenja I i II (bar kao izvor jedinjenja I) su potentni i stoga se mogu davati lokalno (na primer topikalno ili sa injekcijom u kožu ili membranu sluzokože) pri veoma niskim dozama, time minimizujući sistemske štetne efekte. Veruje se da ovo lečenje takođe izbegava sporedne efekte izazvane standardnijim lečenjem (kao što su kortikosteroidi) i visoko je efikasno zbog direktnog nanošenja na pogođene površine.

[0049] Jedinjenja I i II su potentna i selektivni inhibitori JAKkinaza1 i naročito JAK1/3 zavisno citokinsko signaliziranje u T- i B-ćelijama i Syk zavisno signaliziranje u makrofagima, dendritskim ćelijama i B-ćelijama. Na primer, jedinjenje I ima polovinu maksimalne koncentracije (ECso) u ispitivanjima zasnovanim na ljudskim ćelijama protiv JAK3 i Syk u opsegu od 0.18 µM i 0.14 µM, respektivno i ima malu ili nema aktivnost na druga citokinska (IL-1β i TNFα) ili receptora tirozinske kinaze (RTK) signaliziranje i nije širok inhibitor ćelijske proliferacije. Jedinjenje I je naročito selektivno za citokinske signalne puteve koji sadrže JAK3. Kao posledica ove aktivnosti, jedinjenja mogu biti korišćena u različitim in vitro, in vivo i ex vivo kontekstima kako bi regulisali ili usporili aktivnost JAK kinaze, signalne kaskade u kojima JAK kinaze imaju ulogu i biološke odgovore pogođene sa takvim signalnim kaskadama. Na primer, u jednom otelotvorenju, jedinjenja mogu biti korišćena da usporavaju JAK kinaze, ili in vitro ili in vivo, u skoro bilo kom tipu ćelija koji pokazuje JAK kinazu (kao što su hematopoetične ćelije). Takođe mogu biti korišćena za regulisanje kaskada za prenos signala u kojima JAK kinaze, naročito JAK3, imaju ulogu. Takve kaskade za prenos signala zavisne od JAK obuhvataju, ali nisu ograničene na, signalne kaskade citokinskih receptora koje uključuju uobičajeni gama lanac, kao što su, na primer, IL-4, IL-7, IL-5, IL-9, IL-15 i IL-21 ili IL-2, IL-4, IL-7, IL-9, IL-15 i IL-21 receptorske signalne kaskade. Jedinjenja takođe mogu biti korišćena in vitro ili in vivo za regulisanje i naročito za usporavanje, ćelijskih ili bioloških odgovora pogođenih sa takvim kaskadama za prenos signala zavisnih od JAK. Takvi ćelijski ili biološki odgovori uključuju, ali nisu

1

ograničeni na, IL-4/ramos CD23 regulaciju na gore, IL-2 posredovanu T-ćelijsku proliferaciju, itd. Značajno, jedinjenja mogu biti korišćena za usporavanje JAK kinaza in vivo kao terapeutski pristup prema lečenju ili sprečavanju posredovanih bolesti, ili u potpunosti ili delimično, sa aktivnošću JAK kinaze. Takve bolesti se nazivaju kao „bolesti posredovane JAK kinazom“.

[0050] Bez želje za ograničavanjem sa teorijom, veruje se da su ovde opisana jedinjenja efikasna lečenja ovih kožnih poremećaja usled, bar delom, njihove aktivnosti usporavanja JAK. Primeri bolesti koje su posredovane, bar delom, sa JAK kinazama koje se mogu lečiti ili sprečiti u skladu sa metodama uključuju bolesti i poremećaje kože ili membrane sluzokože uključujući, ali ne ograničavajući se na, lezije kožnog LE kao što su DLE, ACLE, SCLE ili DILE koji su prisutni na koži i membrani sluzokože. Međutim, kao rezultat iznad pomenutih aktivnosti, iako su ovde opisane metode usmerene na lečenje poremećaja kože i membrane sluzokože, davanje jedinjenja i/ili formulacija može nositi druge terapeutske koristi, koje su, u drugom tkivu ili organima tela. Jedno otelotvorenje je metoda za lečenje poremećaja ili bolesti kože ili membrane sluzokože (kao što je DLE, ACLE, SCLE ili DILE) gde se takođe uočava sporedna korist. Na primer, primena aktivnih agenasa kod DLE lezija na kapku može takođe služiti kao efikasno lečenje za suve oči, sindrom suvih očiju, uveitisa, alergijskog konjunktivitisa, glaukoma ili rosacee (oka). Sindrom suvog oka (DES), drugačije poznat kao keratokonjunktivitis sika (KCS), keratitis sika, sika sindrom ili kseroftalmija, je bolest oka izazvana smanjivanjem proizvodnje suza ili povećanim isparavanjem sloja suza što se često pojavljuje kod ljudi i nekih životinja. Uveitis ili iridociklitis se odnosi na upalu srednjeg sloja oka („uvea“) i uobičajena upotreba se može odnositi na bilo koji proces upale koji obuhvata unutrašnjost oka. Alergijski konjunktivitis je upala konjunktivije (membrana koja pokriva beli deo oka) usled alergije. Glaukom se odnosi na grupu bolesti koje pogađaju optički nerv i uključuje gubitak ganglionskih ćelija mrežnjače po svojstvenom šablonu, tj., vrsta optičke neuropatije. Povećanje unutrašnjeg očnog pritiska je značajan faktor rizika za razvijanje glaukoma (preko 22 mmHg ili 2.9 kPa), i procesi upale, npr., uvelitis mogu izazvati ovo povećanje u unutrašnjem očnom pritisku.

[0051] U jednom otelotvorenju, jedinjenje I i/ili jedinjenje II se koriste za lečenje bilo koje od iznad navedenih očnih bolesti i/ili poremećaja u kombinaciji sa lečenjem DLE. U jednom otelotvorenju, jedinjenje I i/ili II se koriste u obliku soli. U posebnom otelotvorenju,

1

jedinjenje II se koristi u obliku soli. U jednom otelotvorenju, so jedinjenja II je izabrana iz soli natrijuma, soli kalijuma, soli kalcijuma, soli arginina ili soli holina.

Zajedničko davanje

[0052] Kada se koriste za lečenje lezija na koži i/ili membrana sluzokože, jedinjenja I i II se mogu dati pojedinačno, kao smeše i/ili u kombinaciji jedno sa drugim agensima koji su od koristi pri aktiviranju proleka ili lečenju bolesti i/ili poremećaja kože. Jedinjenja I i II se mogu davati u smeši ili kombinaciji sa agensima, koji su od koristi pri lečenju drugih poremećaja ili bolesti, kao što su steroidi, stabilizatori membrane, inhibitori 5-lipoksigenaze (5LO), inhibitori leukotrien sinteze i receptora, inhibitori IgE promene izotipa ili IgE sinteze, IgG promene izotipa ili IgG sinteze, β-agonisti, inhibitori triptaze, aspirin, inhibitori ciklooksigenaze (COX), metotreksat, lekovi protiv TNF, rituksan, PD4 inhibitori, p38 inhibitori, PDE4 inhibitori i antihistaminici, da pomenemo samo neke. Jedinjenja I i II mogu biti data samostalno, kao farmaceutski sastavi, koji sadrže aktivno jedinjenje. Farmaceutski sastavi ovde obelodanjeni mogu biti zajedno dati (konkurentno ili sekvencijalno) sa više drugih tretiranja nanetih na kožu, na primer antibakterijski lekovi (kao što su BACTROBAN ili CLEOCIN); lekovi protiv psorijaze (kao što je Mikanol); agensi protiv gljivičnih infekcija (kao što su LAMISIL, LOTRIMIN i NIZORAL); tretiranja za akne (kao što su benzoil peroksid topikalni preparati); tretiranja za seboreični dermatitis (kao što je katran); kortikosteroidi; retinoidi (kao što su Retin-A i Tazorak) koji su gelovi ili kreme izvedene iz vitamina A koje se koriste za lečenje stanja koje uključuju akne; i tretiranja za bradavice (kao što je salicilna kiselina). Bilo koji od ovih agenasa može biti dat kao topikalna ili kozmetička formulacija, na primer kao losion, mast, krema, gel, sapun, šampon ili lepljivi aplikator kao što je flaster.

[0053] Ovde obelodanjeni farmaceutski sastavi takođe mogu biti zajedno dati (konkurentno ili sekvencijalno) sa različitim drugim tretiranjima koja se ne primenjuju na kožu, na primer, tretiranja koja se daju sistemski, na primer oralno ili parenteralno. Primeri takvih sistemskih tretiranja obuhvataju druge lekove protiv lupusa (kao što je hidroksihlorokvin (PLAQUENIL), kortikosteroidi (kao što je Prednizon), antibiotici (kao što su eritromicin, tetraciklin i dikloksacilin), agensi protiv gljivičnih infekcija (kao što su ketokonazol i DIFLUCAN), agensi protiv virusa (kao što su VALTREX, aciklovir i FAMVIR), kortikosteroidi, imunosupresanti (kao što su CYTOXAN, azatioprin, metotreksat,

1

mikofenolat), i biologici (kao što su RITUXAN, ENBREL, HUMIRA, REMICADE, STELARA, i AMEVIVE).

[0054] Određene imunosupresivne terapije koje mogu biti korišćene u kombinaciji sa jedinjenjima I i II obuhvataju, na primer, merkaptopurin, kortikosteroide kao što su prednizon, metilprednizolonand prednizolon, agensi za alkilaciju kao što su ciklofosfamid, inhibitori kalcineurina kao što su ciklosporin, sirolimus i takrolimus, inhibitori inozin monofosfat dehidrogenaze (IMDPH) kao što su mikofenolat, mikofenolat mofetil i azatioprin i agensi osmišljeni da vrše suzbijanje ćelijskog imuniteta dok ostavljaju humoralni imunološki odgovor recipijenta nepogođen, uključujući različita antitela, na primer, antilimfocit globulin (ALG), antitimocit globulin (ATG), monoklonalna antitela protiv T-ćelija (OKT3) i zračenje. Ovi različiti agensi mogu biti korišćeni u skladu sa svojim standardnim ili uobičajenim dozama, kao što je određeno u prepisanoj informaciji koja se nalazi uz komercijalno dostupne oblike lekove (takođe videti, prepisanu informaciju u 2006 Edition of The Physician's Desk Reference) trenutno dostupne od Salix Pharmaceuticals, Inc. pod prodajnim imenom AZASAN; merkaptopurin je trenutno dostupan od Gate Pharmaceuticals, Inc. pod prodajnim imenom PURINETHOL; prednizon i prednizolonar trenutno dostupni od Roxane Laboratories, Inc.; metil prednizolonis trenutno dostupan od Pfizer; sirolimus (rapamicin) trenutno dostupan od Wyeth-Ayerst pod prodajnim imenom RAPAMUNE; takrolimus trenutno dostupan od Fujisawa pod prodajnim imenom PROGRAF; ciklosporin trenutno dostupan od Novartis pod prodajnim imenom SANDIMMUNE i Abbott pod prodajnim imenom GENGRAF; IMPDH inhibitori kao što su mikofenolat mofetil i mikofenolinska kiselina su trenutno dostupni od Roche pod prodajnim imenom CELLCEPT i Novartis pod prodajnim imenom MYFORTIC; azatioprin je trenutno dostupan od Glaxo Smith Kline pod prodajnim imenom IMURAN; i antitela su trenutno dostupna od Ortho Biotech pod prodajnim imenom ORTHOCLONE, Novartis pod prodajnim imenom SIMULECT (basiliksimab) i Roche pod prodajnim imenom ZENAPAX (daclizumab).

[0055] U jednom otelotvorenju, jedinjenje formule I i/ili II, ili njegov oblik farmaceutski prihvatljive soli daje se ili u kombinaciji ili dopunski sa oftamološkom formulacijom leka kao što su antihistaminski, antibiotički, anti-inflamatorni, antivirusni i glaukomski lekovi. Takvi kombinovani preparati su naročito kod koristi pri lečenju slučajeva DLE koji prevashodno pogađaju kožu oko oka (kao što su kapci) i mogu biti dati oko oka, na primer kao kapi ili

1

masti. Kada se pripremaju ove kombinovane formulacije, jedinjenje formule I i/ili II, uključujući njihove farmaceutski prihvatljive soli, može biti kombinovano sa oftamološkim antibioticima (kao što su sulfacetamid, eritromicin, gentamicin, tobramicin, ciproflaksacin ili ofloksacin); oftamološkim kortikosteroidima (kao što su prenizolon, fluorometolonor deksametazon; oftamološkim nesteroidnim lekovima protiv upale (kao što su ibuprofen, diklofenak, ketorolak ili flurbiprofen); oftamološkim antihistaminicima (kao što su livostin, patanol, kromolin, alomid ili feniramin); oftamološkim antivirusnim lekovima za oči (kao što su triflurtimidin, adenin, arabinozid ili idoksuridin); oftamološkim glaukomskim lekovima (na primer beta blokatori kao što su timolol, metipranolol, karteolol, betaksolol ili levobunolol); oftamološkim prostaglandin analozima (kao što je latanoprost); oftamološkim holinergičnim agonistima (kao što su pilokarpin ili karbahol); oftamološkim alfa agonistima kao što su bromonidin ili iopidin; oftamološkim inhibitorima ugljene anhidraze (kao što je dorzolamid); i oftamološkim adenergičnim agonistima (kao što su epinefrin ili dipivefrin).

Farmaceutski sastavi

[0056] Ovde opisani farmaceutski sastavi koji sadrže jedinjenja I i II mogu biti proizvedeni puten konvencionalnih postupaka mešanja, rastvaranja, granulisanja, pretvaranja u prah za proizvodnju bombona, emulgovanja, inkapsuliranja, obuhvatanja ili liofilizovanja. Sastavi mogu biti formulisani na konvencionalni način upotrebom jednog ili više fiziološki prihvatljivih prenosioca, razblaživača, ekscipijenasa ili pomoćnih sredstava koji pomažu obradu aktivnog jedinjenja u preparatima koji se mogu koristiti za farmaceutske svrhe, i naročito lokalno ili topikalno.

[0057] Jedinjenja I i II mogu biti formulisana u farmaceutske sastave sama po sebi ili u obliku farmaceutski prihvatljivih soli, kao što je ovde opisano. Obično, ovde soli su rastvorljivije u vodenim rastvorima nego u odgovarajućim slobodnim kiselinama ili bazama, ali soli koje imaju manju rastvorljivost od odgovarajućih slobodnih kiselina i baza takođe mogu biti formirane.

[0058] U jednom otelotvorenju, farmaceutska formulacija sadrži jedinjenje I i/ili jedinjenje II, i bar jedan farmaceutski prihvatljiv ekscipijens, razblaživač, konzervans ili stabilizator ili njihovu smešu.

1

[0059] U jednom otelotvorenju, jedinjenja su data kao farmaceutski prihvatljive soli koje nisu toksične kao što je prethodno ukazano. Pogodne farmaceutski prihvatljive soli jedinjenja prema ovim pronalasku obuhvataju kisele adicione soli kao što su one koje se formiraju sa hlorovodoničnom kiselinom, fumarnom kiselinom, p-toluensulfonskom kiselinom, maleinskom kiselinom, sukcinskom kiselinom, sirćetnom kiselinom, limunskom kiselinom, vinskom kiselinom, ugljenom kiselinom ili fosfornom kiselinom. Soli amin grupa mogu takođe sadržati kvaternarne soli amonijuma u kojima atom amino azota nosi pogodni organsku grupu kao što je alkil, alkenil, alkinil ili aralkil grupa. U nastavku, kada ovde opisana jedinjenja nose kiseli deo, njegove pogodne farmaceutski prihvatljive soli mogu obuhvatati soli metala kao što su soli alkalnih metala, na primer soli natrijuma ili kalijuma; i soli zemno alkalnih metala, na primer soli kalcijuma ili magnezijuma.

[0060] Ovde opisane farmaceutski prihvatljive soli mogu biti formirane konvencionalnim putem, kao što je reagovanjem oblika slobodne paze proizvoda sa jednim ili više ekvivalenata odgovarajuće kiseline u rastvaraču ili okruženju kojem se so ne može rastvarati ili u rastvaraču kao što je voda koje je uklonjen vakuumu ili osušen ledom ili razmenom anjona već postojeće soli sa drugim anjonom na pogodnoj smoli za razmenu jona.

[0061] Jedinjenja I i II mogu biti data oralno, parenteralno (na primer, intramuskularnom, intraperitonealnom, intravenoznom, ICV, intracistnom injekcijom ili infuzijom, potkožnom injekcijom ili sa implantom), putem inhalacionog spreja, nazalno, vaginalno, rektalno, sublingvalno, uretalno (na primer, uretalna supozitorija) ili topikalnim načinima davanja (na primer, gelovi, masti, kreme aerosol, itd.) i mogu biti formulisana samostalno ili zajedno, u pogodnim formulacijama za jedinično doziranje koje sadrže ne-toksične farmaceutski prihvatljive nosače, adjuvanse, ekscipijense i prenosioce odgovarajuće za svaki vid davanja. Dodatno lečenju toplokrvnih životinja kao što su miševi, pacovi, konji, goveda, ovce, psi, mačke, majmuni, itd., jedinjenja ovde opisana mogu takođe biti efikasna kod ljudi.

[0062] Farmaceutski sastavi za davanje jedinjenja I i II konvencionalno mogu biti prisutni u obliku za jedinično doziranje i mogu biti pripremljeni sa bilo kojom od metoda dobro poznatih u farmaceutskoj struci. Farmaceutski sastavi mogu biti, na primer, pripremljeni jednolikim i bliskim dovođenjem aktivnog sastojka u vezu sa tečnim nosačem ili preciznim deljenjem čvrstog nosača ili oba, i zatim, ukoliko je potrebno, oblikovanjem proizvoda u željenu formulaciju i/ili postavljanjem u odgovarajuće pakovanje. U topikalnim

2

formulacijama obelodanjenih jedinjenja, formulacija je postavljena u odgovarajuće pakovanje (kao što je tuba za istiskanje sa poklopcem za raspoređivanje masti i krema). Alternativno, Raspoređivač može obuhvatati uređaj za raspoređivanje jediničnih doza za lek (kao što je flaša ili kapalica koja raspoređuje kontrolisanu prethodno određenu dozu leka na ciljano mesto). U farmaceutskom sastavu aktivno ciljano jedinjenje je obuhvaćeno u količini dovoljnoj da se proizvede željeni terapeutski efekat. Na primer, ovde obelodanjeni farmaceutski sastavi mogu imati oblik pogodan za praktično bilo koji režim davanja, uključujući, na primer, topikalni, očni, oralni, bukalni, sistemski, nazalni, injekcioni, transdermalni, rektalni, vaginalni, itd., ili oblik pogodan za davanje putem inhalacije ili insuflacije.

[0063] Za topikalno davanje, JAK-selektivna jedinjenja mogu biti formulisana kao rastvori, gelovi, masti, kreme, suspenzije, itd., kao što je dobro poznato u struci. Dodatno tome što su pogodna za nanošenje na kozu, rastvori, gelovi, masti, kreme i suspenzije su takođe veoma pogodna za nanošenje na oko. Jedno otelotvorenje je farmaceutska formulacija koja sadrži jedinjenje I i/ili jedinjenje II, gde je formulacija izabrana iz rastvora, gela, masti, kreme i suspenzije. U jednom aspektu, takve formulacije koje su formulisane za topikalno davanje obuhvataju terapeutski efikasnu količinu jedinjenja I i/ili jedinjenja II ili njihove farmaceutski prihvatljive sole, kao što je hlorovodonična so ili besilat so u slučaju jedinjenja I i, putem primera, lizinska, holinska ili argininska so jedinjenja II. Posebna otelotvorenja formulacija za upotrebu u ovde opisanim metodama obuhvataju farmaceutski efikasnu količinu jedinjenja, topikalnu bazu, antioksidant, sredstvo za razmekšavanje i emulgator. Stručna osoba u struci će prihvatiti da terapeutski efikasna količina jedinjenja može biti promenljiva, ali obično terapeutski efikasna količina je od 0.1% do 10% (w/w).

[0064] Topikalna baza može sadržati polietilen glikol koji ima izabranu molekulsku masu. Posebna otelotvorenja sadrži polietilen glikol koji ima molekulsku masu od 3000 do 8000 daltona kao topikalna baza.

[0065] U posebnim otelotvorenjima, formulacija je mast i može dalje sadržati rastvarač koji se može mešati sa vodom, kao što je polialkilen glikol koji ima sredu molekulsku masu od 200 daltona do 600 daltona. U određenim otelotvorenjima rastvarač koji se može mešati sa vodom sadrži PEG-400 a naročito čak PEG-400 suštinski čist od primesa. U određenim otelotvorenjima, PEG-400 suštinski čist od primesa sadrži manje od 65 ppm formaldehida, manje od 10 ppm formaldehida ili 1 ppm ili manje formaldehida.

[0066] Topikalne formulacije za upotrebu kao što je ovde opisano mogu takođe obuhvatati pojačivač penetriranja, kao što je dimetil izosorbid, propilen glikol ili njihove kombinacije, sredstvo za razmekšavanje kao što je voda; surfaktant, kao što je sorbitan monostearat, polietilen glikol monostearat, D-α-tokoferil polietilen glikol 1000 sukcinat, sastav koji sadrži glikol stearat/PEG32 stearat/PEG6 stearat i kombinacije surfaktanata; antioksidans, kao što su butilisani hidroksianizol, butilisani hidroksitoluen, askorbinska kiselina, tokoferol i njihove kombinacije, gde posebno otelotvorenje sadrži butilisani hidroksitoluen kao antioksidant; i opcioni kolorant kao što je 0.05% do 0.25% (w/w) karamel kolorant.

[0067] Za posebna otelotvorenja terapeutski efikasna količina je od 0.1% do 10% (w/w) i farmaceutska formulacija dalje sadrži: od 15% do 40% (w/w) topikalne baze, kao što je polietilen glikol sa srednjom molekulskom masom od 4000 do 5000 daltona; od 25% do 50% (w/w) rastvarača koji se može mešati u vodi, kao što je polialkilen glikol sa srednjom molekulskom masom od 300 do 500 daltona; od 10% do 20% (w/w) pojačivača penetriranja, kao što je dimetil izosorbid; od 3% do 15% (w/w) sredstva za razmekšavanje, kao što je voda, od 3% do 9% (w/w) surfaktanta, kao što je polietilen glikol monostearat; i od 0.5% do 1.5% (w/w) butilisanog hidroksitoluena kao antioksidans.

[0068] Drugo otelotvorenje farmaceutske formulacije sadrži od 0.2% do 6% (w/w) jedinjenja I ili njegove farmaceutski prihvatljive soli; 30% do 40% (w/w) polietilen glikola sa srednjom molekulskom masom od 4000 do 5000 daltona; od 30% do 40% (w/w) polietilen glikola sa srednjom molekulskom masom od 300 do 500 daltona; 15% (w/w) dimetil izosorbida; 3 do 5% (w/w) vode; 5% (w/w) polietilen glikol monostearata; 1% (w/w) butilisanog hidroksitoluena; i 0.05% karamele.

[0069] Još jedno otelotvorenje farmaceutske formulacije sadrži 1% (w/w) jedinjenja I; 25% do 40% (w/w) polietilen glikola sa srednjom molekulskom masom od 4500 daltona; i 30% to 45% (w/w) polietilen glikola sa srednjom molekulskom masom od 400 daltona.

[0070] Još jedno otelotvorenje farmaceutske formulacije sadrži 3% (w/w) jedinjenja I; 32% (w/w) polietilen glikola sa srednjom molekulskom masom od 4500 daltona; i 38% to 42% (w/w) polietilen glikola sa srednjom molekulskom masom od 400 daltona.

[0071] Još jedno otelotvorenje farmaceutske formulacije sadrži 6% (w/w) jedinjenja I; 35% (w/w) polietilen glikola sa srednjom molekulskom masom od 4500 daltona; i 33% to 35% (w/w) polietilen glikola sa srednjom molekulskom masom od 400 daltona.

[0072] U jednom otelotvorenju, formulacija je rastvor. U drugom otelotvorenju, formulacija je gel.

U jednom otelotvorenju, formulacija je rastvor. U drugom otelotvorenju, formulacija je gel. U drugom otelotvorenju, formulacija je suspenzija. U još jednom otelotvorenju, formulacija je krema ili mast. Jedno otelotvorenje je bilo koje od prethodno navedenih formulacija u kompletu za topikalnu ili lokalnu primenu. U jednom otelotvorenju, formulacija je tečnost, na primer homogenizovana tečnost ili suspenzija, tečnost u boci koja raspoređuje formulaciju kao kapi ili tečni sloj (na primer od vrha aplikatora koji sadrži ciljanu površinu kože kako bi rasporedio tečnost suštinski samo na ciljanu površinu kože koja se leči. U jednom otelotvorenju, formulacija je krema ili mast, koja se prodaje u tubi koja raspoređuje formulaciju na ciljanu površinu kože. U drugom otelotvorenju, jedinjenje je dato kao viskozna tečnost (kao što je karboksilmetilceluloza, hidroksipropilmetilceluloza, propilen glikol, glicerin, polivinil alkohol ili ulje koje sadrži kapi) za trljanje na kožu ili stavljanje u oko. Formulacije može imati konzervanse ili može biti bez konzervanasa (na primer u pakovanju za jednu upotrebu).

[0073] Za topikalnu upotrebu, kreme, masti, želei, gelovi, rastvori ili suspenzije, itd., jedinjenja I i II mogu biti korišćena za proizvodnju sastava ili medikamenta, koji uključuju medikamente pogodne za topikalnu primenu. U određenim otelotvorenjima, jedinjenja I i II mogu biti formulisana za topikalnu primenu sa polietilen glikolom (PEG). Ove formulacije mogu opciono sadržati dodatne farmaceutski prihvatljive sastojke kao što su razblaživači, stabilizatori i/ili adjuvansi. U posebnim otelotvorenjima, topikalne formulacije su formulisane za tretiranje kožnih bolesti i/ili poremećaja, kao što je kožni lupus, na primer hronični kožni lupus, kao što je DLE.

2

[0074] Sistemske formulacije obuhvataju one osmišljene za davanje sa injekcijom, na primer, subkutanom, intravenoznom, intramuskularnom, intraatekalnom ili intraperitonealnom injekcijom, kao i one dizajnirane za transdermalno, transmukozno oralno ili plućno davanje.

[0075] Korisni preparati za ubrizgavanje obuhvataju sterilne suspenzije, rastvore ili emulzije aktivnog jedinjenja u vodenim ili uljanim prenosiocima. Jedinjenja mogu takođe sadržati agense za formulacije, kao što su agensi za suspendovanje, stabilizaciju i/ili raspoređivanje ili agensi za aktiviranje proleka. Formulacije za ubrizgavanje mogu biti prisutne u obliku za jedinično doziranje, na primer, u ampulama ili pakovanjima od više doza, i mogu sadržati dodate konzervanse. Takođe mogu biti data u špricevima, na primer, špricevima sa iglama za injekciju sa lekom u kožu, na primer direktno u DLE leziju.

[0076] Alternativno, formulacija za ubrizgavanje može biti u obliku praška za ponovno mešanje sa pogodnim prenosiocem, uključujući ali ne ograničavajući se na sterilnu vodu bez priogena, pufer, rastvor dekstroze itd., pre upotrebe. Prašak može sadržati agens za aktiviranje proleka koji aktivira prolek kada se prašak rastvori u prenosiocu. U tom cilju, aktivna jedinjenja mogu biti osušena bilo kojom tehnikom poznatoj u struci, kao što je liofilizovanje i ponovo mešana pre upotrebe.

[0077] Za transmukoznu primenu, u formulaciji se koriste penetranti koji odgovaraju barijeri koju treba probiti. Takvi penetranti su poznati u struci i uključuju dimetil sulfoksid (DMSO) i dimetil izosorbid. Međutim, penetranti se takođe mogu koristiti za poboljšanje isporuke aktivnih agenasa u kožu.

[0078] Za oralno davanje, farmaceutski sastavi mogu imati oblik, na primer, lozengija, tableta ili kapsula pripremljenih konvencionalnim putem sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensima kao što su vezivni agensi (na primer, preželatizovani kukuruzni skrob, polivinilpirolidon ili hidroksipropil metilceluloza); ispunjivači (na primer, laktoza, mikrokristalna celuloza ili kalcijum vodonik fosfat); maziva (na primer, magnezijum stearat, talk ili slika); disintegranti (na primer, skrob krompira ili natrijum skrob glikolat); ili agensi za vlaženje (na primer, natrijum lauril sulfat). Tablete mogu biti obložene metodama poznatim u struci sa, na primer, šećerima, slojevima ili eteričnim oblogama. Dodatno, farmaceutski sastavi koji sadrže 2,4-supstituisani pirimidindiamin kao aktivni sastojak u obliku pogodnom za oralnu upotrebu, mogu takođe obuhvatati, na primer, pastile, lozengije, vodene ili uljane suspenzije, prahovi ili granule za raspoređivanje, emulzije, tvrde ili meke kapsule ili sirupi ili eliksiri. Sastavi namenjeni za oralnu upotrebu mogu biti pripremljeni prema bilo kojoj metodi poznatoj u struci za proizvodnju farmaceutskih sastava i takvi sastavi mogu sadržati jedan ili više agenasa izabranih iz grupe koja se sastoji iz agenasa za zaslađivanje, agenasa za ukus, agenasa za boju i konzervansa u cilju pružanja farmaceutski elegantnih i ukusnih preparata. Tablete sa sadrže aktivni sastojak (koji sadrži prolek) u smeši sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensima koji nisu toksični koji su pogodni za proizvodnju tableta. Ovi ekscipijensi mogu biti na primer, inertni diluenti, kao što je kalcijum karbonat, laktoza, kalcijum fosfat ili natrijum fosfat; agensi za granulisanje ili raspadanje (na primer, kukuruzni skrob ili algininska kiselina); vezujući agensi (na primer skrob, želatin ili akacija); maziva (na primer magnezijum stearat, stearinska kiselina ili talk). Tablete mogu biti neobložene ili mogu biti obložene poznatim tehnikama kako bi se usporilo raspadanje i apsorbovanje u gastrointestinalnom traktu i time pružajući produženo dejstvo u dužem vremenskom periodu. Na primer, materijal za odlaganje vremena kao što je gliceril monostearat ili gliceril distearat mogu biti iskorišćeni. Takođe mogu biti obložen sa tehnikama opisanim u pat SAD br.4,256,108; 4,166,452; i 4,265,874 kako bi se formirale osmotske terapeutske tablete za kontrolisano oslobađanje. Ovde opisani farmaceutski sastavi mogu takođe biti u obliku suspenzija ulje u vodi.

[0079] Tečni preparati za oralno davanje mogu imati oblik, na primer, eliksira, rastvora, sirupa ili suspenzija ili mogu biti prisutni kao suvi proizvod za mešanje sa vodom ili drugi pogodnim prenosiocem pre upotrebe. Takvi tečni preparati mogu biti pripremljeni konvencionalnim putem sa farmaceutski aktivnim aditivima kao što su agensi za suspendovanje (na primer, sorbitol sirup, derivati celuloze ili hidrogenisane jestive masti); agensi za emulgovanje (na primer, lecitin ili akacija); prenosioci koji nisu vodeni (na primer, bademovo ulje, uljani esteri, etil alkohol, cremophore™ ili frakcionisana biljna ulja); i konzervansi (na primer, metil ili propil p-hidroksibenzoati ili sorbinska kiselina). Preparati takođe mogu sadržati puferisane soli, konzervanse, ukuse, boje i zaslađivače po potrebi.

[0080] Preparati za oralno davanje mogu biti pogodno formulisani kako bi pružili kontrolisano oslobađanje aktivnog jedinjenja. Za bukalno davanje, sastavi mogu i mati oblik tableta ili lozengija formulisanih na konvencionalni način.

2

[0081] Za rektalne i vaginalne načine davanja, aktivna jedinjenja mogu biti formulisana kao rastvori (za klistire) supozitorije ili masti koje sadrže konvencionalne baze za supozitorije kao što je kakao puter ili drugi gliceridi.

[0082] Aktivna jedinjenja mogu konvencionalno biti isporučena u obliku aerosol spreja sa pakovanjima pod pritiskom ili nebulizatora sa upotrebom pogodnog propelanta, na primer, dihlorodifluorometana, trihlorofluorometana, dihlorotetrafluoroetana, fluorougljenika, ugljen dioksida ili drugog pogodnog gasa. Lada se daje prolek, može biti zajedno dat i time pomešan sa agensom za aktiviranje, na primer, za aktiviranje jedinjenja II u jedinjenje I. U slučaju aerosoli pod pritiskom, jedinica za doziranje može biti određena pružanjem ventila za isporuku izmerene količine. Kapsule i kertridži za upotrebu kod inhalatora ili insufokatora (na primer kapsule ili kertridži sačinjeni od želatina) mogu biti formulisani da sadrže praškastu smešu jedinjenja i pogodnu praškastu bazu kao što je laktoza ili skrob.

[0083] Farmaceutski sastavi mogu biti u obliku sterilnih vodenih ili masnih suspenzija za ubrizgavanje. Ove suspenzije mogu biti formulisane u skladu sa stanjem tehnike upotrebom onih pogodnih agenasa za raspoređivanje i vlaženje i agenasa za suspendovanje koji u spomenuti iznad. Sterilni preparati za ubrizgavanje mogu takođe biti sterilni rastvori ili suspenzije za ubrizgavanje u ne-toksičnom parenteralno prihvatljivom razblaživaču ili rastvaraču. Među prihvatljivih prenosiocima i rastvaračima koji mogu biti iskorišćeni su voda, Ringer-ov rastvor i izotonični natrijum hlorid rastvor. Jedinjenja I i II mogu takođe biti data u obliku supozitorija za rektalno ili uretralno davanje leka. U posebnim otelotvorenjima, jedinjenja mogu biti formulisana kao uretralne supozitorije, na primer, za upotrebu pri tretiranju stanja plodnosti, naročito kod muškaraca, na primer, za tretiranje testikularne disfunkcije.

[0084] Prema pronalasku, 2,4-supstituisana pirimidindiamin jedinjenja mogu biti korišćena za proizvodnju sastava ili medikamenta, uključujući medikamente pogodne za rektalno ili uretralno davanje. Pronalazak se takođe odnosi na metode za proizvodnju sastava koji sadrže 2,4-supstituisana pirimidindiamin jedinjenja u obliku koji je pogodan za uretralno ili rektalno davanje, uključujući supozitorije.

[0085] Uključeni među uređajima koji se mogu koristiti za davanje određenih primera jedinjenja I i II su oni dobro poznati u struci, kao što su, inhalator sa izmerenim doziranjem,

2

tečni nebulizatori, inhalatori suvog praha, sprejevi, stvaraoci pene, termalni isparivači i slično. Druge pogodne tehnologije za davanje posebnih 2,4-supstituisanih pirimidindiamin jedinjenja obuhvataju elektrohidrodinamičke uređaje za aerosol. Sprejevi, aerosoli, aplikatori sa sunđerom na vrhu i dispenzeri pene mogu biti korišćeni za davanje jedinjenja, ili samostalno ili u formulacijama, direktno na kožu ili intradermalnom injekcijom direktno u leziju na koži LE, kao što je DLE lezija.

[0086] Obično formulacije za davanje na kožu sadrže farmaceutski efikasnu količinu 2,4-pirimidindiamin jedinjenja ovde obelodanjenog, kao što je od oko 0.0001% do oko 1.0% ili više po masi (w/w). U određenim otelotvorenjima, farmaceutski efikasna količina jedinjenja je 0.0003% do oko 0.1% (w/w), kao što je od oko 0.003% do oko 0.5% (w/w), ili od oko 0.01% do oko 0.03% (w/w). U drugim primerima, jedinjenje je prisutno pri bar 2%, 3% ili 5% (w/w).

[0087] U posebnim otelotvorenjima oftamološki sastav koji sadrži predmetno obelodanjeno 2,4-pirimidindiamin jedinjenje za očnu upotrebu sadrži agens za toničnost, pufer ili oba. U određenim otelotvorenjima oftamoloških sastava agens za toničnost je jednostavni ugljeni hidrat ili alkohol šećera. Kao što je poznato stručnima u ovoj oblasti, agensi za toničnost mogu se koristiti u predmetnom pronalasku za podešavanje toničnosti sastava, poželjno do one od normalnih suza. Primeri pogodnih agensa za toničnost obuhvataju, bez ograničenja, natrijum hlorid, kalijum hlorid, magnezijum hlorid, kalcijum hlorid, ugljene hidrate, kao što su dekstroza, fruktoza, galaktoza, polioli kao što su alkoholi, uključujući putem primera, manitol, sorbitol, ksilitol, laktitol, izomalt, maltitol i njihove kombinacije. Sastavi koji sadrže pufer sadrže, u nekim primerima, fosfat, citrat ili oba.

[0088] Ovde opisana 2,4-supstituisana pirimidindiamin jedinjenja ili njihovi sastavi, generalno će se koristiti u količini efikasnoj za postizanje željenog rezultata, na primer u količini efikasnoj za lečenje ili sprečavanje određenog stanja koje se leči. Jedinjenja mogu biti data terapeutski kako bi se postigla terapeutska korist ili profilaktički kako bi se postigla profilaktička korist. Pod terapeutskom koristi misli se na iskorenjivanje ili ublažavanje osnovne bolesti koja se tretira i/ili iskorenjivanje ili ublažavanje jednog ili više simptoma povezanih sa osnovnom bolesti tako da pacijent pokazuje poboljšanje osećanja ili stanja, bez obzira na to da pacijent može i dalje biti pogođen sa osnovnom bolesti. Na primer, davanje jedinjenja pacijentu koji boluje od DLE pruža terapeutsku korist ne samo kada se osnovna

2

dermalna lezija iskoreni ili ublaži, već takođe kada pacijent pokaže smanjenje u ozbiljnosti ili trajanju simptoma povezanih sa DLE. Terapeutska korist takođe obuhvata zaustavljanje ili usporavanje napretka bolesti, bez obzira da li je poboljšanje u simptomima pokazano.

[0089] Za profilaktičko davanje, jedinjenje može biti dato pacijentu koji je pod rizikom od razvijanja jednog od prethodno opisanih stanja. Na primer, ukoliko je nepoznato da li je pacijent alergičan na određeni lek, jedinjenje može biti dato pre davanja leka kako bi se izbegao ili ublažio alergijski odgovor na lek. Alternativno, profilaktičko davanje može biti primenjeno za izbegavanje početka simptoma kod pacijenta kod koga je dijagnostikovana osnovna bolest. Na primer, jedinjenje može biti dato osobi koja ima alergiju pre očekivanog izlaganja alergenu. Jedinjenja takođe mogu biti data profilaktički zdravim pojedincima koji su više puta izloženi agensima poznatim

Jedinjenja se takođe mogu davati profilaktički zdravim pojedincima koji su više puta izloženi agensima poznatim jednoj od gore opisanih bolesti radi sprečavanja poremećaja. Na primer, jedinjenje se može davati zdravim pojedincima koji su više puta izloženi alergenu poznatom kao uzrokovanje alergijske reakcije u očima, kao što je polen, u nastojanju da spreči razvijanje alergije kod pojedinca.

[0090] Količina datog jedinjenja zavisiće od različitih faktora, uključujući, na primer, naročito stanje koje se tretira, režim davanja, ozbiljnost stanja koje se tretira i starost i težina pacijenta, bioraspoloživost određenog aktivnog jedinjenja, itd. Određivanje efikasno doze je u okviru sposobnost stručnih u ovoj oblasti. Stručni lekar će biti u stanju da odredi optimalnu dozu za posebnoj pojedinca. Efikasne doze mogu biti početno procenjene na osnovi in vitro ispitivanja. Na primer, početna doza za upotrebu kod životinja može biti formulisana da dostigne koncentraciju u krvotoku ili serumu aktivnog jedinjenja koja je pri ili iznad IC50posebnog jedinjenja kao što je izmereno u in vitro eksperimentu, kao što su in vitro eksperimenti opisani u Primerima 3 i 4 ovde. Slično, početna doza proleka za sistematsku upotrebu kod životinja može biti formulisana da dostigne koncentraciju u krvotoku ili serumu metabolita aktivnog jedinjenja koja je pri ili preko IC50posebnoj jedinjenja u in vitro eksperimentu. Računanje doza za postizanje takvih koncentracija u krvotoku ili serumu koje uzima u razmatranje bioraspoloživost posebnoj jedinjenja je u okviru sposobnosti stručnih u ovoj oblasti. Smernice radi, čitalac se upućuje na Fingl & Woodbury, „General Principles,“ In: Goodman and Gilman's The Pharmaceutical Basis of Therapeutics, Odeljak 1, str.1-46, poslednje izdanje, Pergamon Press, i tu navedene reference.

2

[0091] Početne doze takođe mogu biti procenjene na osnovi in vivo podataka, upotrebom životinjskih modela kao što je obelodanjeno u Primeru 9. Životinjski modeli od koristi za testiranje efikasnosti jedinjenja za lečenje ili sprečavanje različitih bolesti opisanih iznad su dobro poznati u struci. Količine za doziranje za sistemsku primenu će obično biti u opsegu od oko 0.0001 ili 0.001 ili 0.01 mg/kg/dan do oko 100 mg/kg/dan, ali mogu biti veće ili manje, u zavisnosti od, drugih faktora, aktivnosti jedinjenja, bioraspoloživosti, režima davanja i različitih faktora koji su razmatrani iznad. Količina za sistemsko doziranje može biti podešena pojedinačno kako bi se dobili nivoi jedinjenja u plazmi koji su dovoljno za održavanje terapeutskog ili profilaktičkog efekta. Na primer, jedinjenja mogu biti data jednom nedeljno, više puta nedeljno (na primer, svaki drugi dan), jednom dnevno ili više puta dnevno, u zavisnosti od, između ostalog, režima davanja, posebnih ukazatelja koji se leče i procene lekara koji propisuje lečenje. U slučajevima lokalnog davanja ili selektivnog unosa, kao što su lokalno topikalno nanošenje, efikasna lokalna koncentracija aktivnih jedinjenja ne mora biti povezana sa koncentracijom u plazmi. Stručni u ovoj oblasti će biti u stanju da optimizuju efikasne lokalne doze bez dodatnih ispitivanja. U pogledu mnogo većeg terapeutskog indeksa topikalnog nanošenja na kožu, doze mogu biti povećane van opštih sistemskih doza bez značajnih dodatnih briga za sporedne efekte i toksičnosti.

[0092] Za topikalno ili očno davanje, efektivne doze mogu biti one gde se ne pojavljuje značajna sistemska cirkulacija jedinjenja kao rezultat davanja u kožu ili oko, na primer, kada se topikalne formulacije nanose direktno na kožnu leziju i kada se veoma lokalizovana doza koristi pre značajne sistemske cirkulacije.. US 7491 732 obelodanjuje jedinjenja I i II za lečenje sistemskog lupus eritematozusa.

Sinteza jedinjenja

[0093] Jedinjenja I i II, kao i soli III-VII, sintetisana su kao što je opisano ispod ili analogno sa sintezom opisanom ispod. Alternativna sinteza će biti prihvaćena od strane stručne osobe u struci.

Primer 1

[0094]

2

I: N2-(3-Aminosulfonil-4-metilfenil)-5-fluoro-N4-[4-(prop-2-iniloksi)fenil]-2,4-pirimidindiamin

[0095] 4-Nitrofenol (1.00 g, 7.19 mmol), propargil bromid (80 wt % u toluenu; 0.788 mL, 7.09 mmol), i K2CO3(1.08 g, 7.84 mmol) su kombinovani i mešani u acetonu (16.0 mL) pri 60°C u trajanju od 18h. Reakciona smeša je ohlađena do sobne temperature i razblažena sa vodom (200 mL). 4-(prop-2-iniloksi)nitrobenzen je izolovan kao bela čvrsta supstanca pomoću filtriranja sa usisavanjem (1.12 g).<1>H NMR (CDCl3): δ 8.22 (d, J= 9.0 Hz, 2H), 7.05 (d, J= 9.0 Hz, 2H), 4.80 (d, J= 2.4 Hz, 2H), 2.59 (t, J= 2.4 Hz, 1H).

[0096] 4-(Prop-2-iniloksi)nitrobenzen (0.910 g, 5.13 mmol), gvožđe (1.42 g, 25.3 mmol), i NH4Cl (0.719g, 12.8 mmol) su energično mešani u EtOH/vodi (1:1, 55 mL) pri 70 °C u trajanju od 15 minuta. Reakciona smeša je filtrirana vruća kroz dijatomejsku zemlju i koncentrovana je u vakuumu. Ostatak je suspendovan u 10% 2N amonijskom metanolu u dihlorometanu, izložen sonikaciji i filtriran kroz dijatomejsku zemlju. Koncentrovanje je dalo 4-(prop-2-iniloksi)anilin kao ulje koje je dalje korišćeno bez prečišćavanja.<1>H NMR (CDCl3): δ 6.82 (d, J= 8.7 Hz, 2H), 6.64 (d, J= 8.7 Hz, 2H), 4.61 (d, J= 2.4 Hz, 2H), 2.50 (t, J= 2.4 Hz, 1H).

[0097] 4-(prop-2-iniloksi)anilin (0.750 g, 5.10 mmol) i 2,4-dihloro-5-fluoropirimidin (1.27 g, 0.760 mmol, komercijalno dostupan od Sigma-Aldrich of Milwaukee, Wisconsin, SAD) su mešani u MeOH/vodi (4:1, 35 mL) na sobnoj temperaturi u trajanju od 18h. Reakciona je razblažena sa EtOAc (200 mL) i isprana sa IN HCl (50 mL) i slanim rastvorom (50 mL). Organski sloj je osušen (MgSO4), filtriran i koncentrovan u vakuumu. Ostatak je prečišćen sa kolonskom hromatografijom (silika gel, heksani podešeni do EtOAc:heksani (1:10)) kako bi se pružio 2-hloro-5-fluoro-N4-[4-(prop-2-iniloksi)fenil]-4-pirimidinamin kao svetlo braon čvrsta supstanca (0.514 g).<1>H NMR (CDCl3): δ 8.03 (d, J= 2.7 Hz, 1H), 7.53 (d, J= 8.7 Hz, 2H), 7.02 (d, J= 8.7 Hz, 2H), 6.86 (s, 1H), 4.71 (d, J= 2.4 Hz, 2H), 2.55 (t, J= 2.4 Hz, 1H); LCMS: prečišćenost: 99%; MS (m/e): 279 (MH<+>).

[0098] 2-Hloro-5-fluoro-N4-[4-(prop-2-iniloksi)fenil]-4-pirimidinamin (0.514 g, 1.85 mmol), 3-(aminosulfonil)-4-metilanilin (0.689 g, 3.70 mmol, napravljen redukovanjem komercijalno dostupnog 2-metil-5-nitrobenzensulfonamida ili sintetisan kao što je opisano ispod), i trifluorosirćetna kiselina (0.186 mL, 2.41 mmol) su kombinovani sa iPrOH (6.0 mL) u zatvorenoj boci i zagrevani pri 100°C u trajanju od 3h. Reakciona smeša je ohlađena do sobne temperature i razblažena sa IN HCl (80 mL). N2-(3-Aminosulfonil-4-metilfenil)-5-fluoro-N4-[4-(prop-2-iniloksi)fenil]-2,4-pirimidindiamin (I) je izolovan kao bela čvrsta supstanca filtriranjem sa usisavanjem (0.703 g).<1>H NMR (DMSO-d6): δ 10.08 (bs, 2H), 8.19 (d, J= 4.5 Hz, 1H), 7.89 (s, 1H), 7.74 (dd, J= 2.4 i 8.4 Hz, 1H), 7.58 (d, J= 8.7 Hz, 2H), 7.32 (bs, 2H), 7.23 (d, J= 8.4 Hz, 1H), 6.97 (d, J= 8.4 Hz, 2H), 4.79 (d, J= 2.1 Hz, 2H), 3.59-3.55 (m, 1H), 2.53 (s, 3H); LCMS: prečišćenost: 97%; MS (m/e): 428 (MH<+>).

II: 5-fluoro-N2-(4-metil-3-propionilaminosulfonilfenil)-N4-[4-(prop-2-iniloksi)fenil]-2,4-pirimidindiamin

[0099] N2-(3-Aminosulfonil-4-metilfenil)-5-fluoro-N4-[4-(prop-2-iniloksi)fenil]-2,4-pirimidindiamin, I, (0.200 g, 0.467 mmol), DMAP (40 mg, 0.33 mmol)) i trietilamin (0.118 mL, 0.847 mmol) su mešani u THF (6.0 mL). Propionski anhidrid (0.180 mL, 1.40 mmol) je dodat u rastvor u vidu kapi. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi preko noći. Rastvor je razblažen sa etil acetat (50 mL) i ispran sa vodom (5 x 25 mL) i slanim rastvorom (10 mL). Organski sloj je osušen (MgSO4), filtriran i isparen. Ostatak je suspendovan u etil acetatu (25 mL), izložen sonikaciji i čvrsta supstanca je sakupljena sa filtracijom kako bi se dobio 5-fluoro-N2-(4-metil-3-propionilaminosulfonilfenil)-N4-[4-(prop-2-iniloksi)fenil]-2,4-pirimidindiamin, II, (0.20 g).<1>H NMR (DMSO-d6): δ 12.01 (s, 1H), 9.44 (s, 1H), 9.26 (s, 1H), 8.16 (d, J= 2.4 Hz, 1H), 8.06 (dd, J= 0.3 i 3.3 Hz, 1H), 8.00 (dd, J= 2.1 i 7.8 Hz, 1H), 7.69 (d, J= 8.7 Hz, 2H), 7.19 (d, J= 8.4 Hz, 1H), 6.95 (d, J= 8.7 Hz, 2H), 4.77 (d, J= 2.1 Hz, 2H), 3.56 (t, J= 2.1 Hz, 1H), 2.49 (s, 3H), 2.24 (q, J= 7.2 Hz, 2H), 0.89 (t, J= 7.2 Hz, 3H); LCMS: prečišćenost: 98%; MS (m/e): 484 (MH<+>).

III: 5-fluoro-N2-(4-metil-3-propionilaminosulfonilfenil)-N4-[4-(prop-2-iniloksi)fenil]-2,4-pirimidindiamin mono-natrijumova so

1

[0100] 5-Fluoro-N2-(4-metil-3-propionilaminosulfonilfenil)-N4-[4-(prop-2-iniloksi)fenil]-2,4-pirimidindiamin, II, (0.125 g, 0.258 mmol) je suspendovan u acetonitrilu (1.5 mL) i vodi (1.5 mL) i ohlađen u ledenoj kupki. Rastvor IN NaOH vod. (0.260 mL) je dodat u vidu kapi. Reakciona smeša je mešana dok nije postala bistra, filtrirana kroz staklenu vunu i liofilisana kako bi se dobila natrijumova so od II.<1>H NMR (DMSO-d6): δ 9.17 (bs, 2H), 8.01 (d, J= 3.6 Hz, 1H), 7.89 (s, 1H), 7.78-7.69 (m, 3H), 6.99-6.92 (m, 3H), 4.76 (d, J= 2.1 Hz, 1H), 2.43 (s, 3H), 1.95 (q, J= 7.2 Hz, 2H), 0.86 (t, J= 7.2 Hz, 3H); LCMS: prečišćenost: 98%; MS (m/e): 484 (MH+).

[0101] Sledeća jedinjenja su napravljena na sličan način kao ona od iznad.

IV: 5-Fluoro-N2-[4-metil-3-(N-propionilaminosulfonil)fenil]-N4-[4-(2-propiniloksi)fenil]-2,4-pirimidindiamin kalijumova so

[0102]<1>H NMR (DMSO-d6): δ 9.16 (s, 1H), 9.14 (s, 1H), 8.01 (d, J= 3.6 Hz, 1H), 7.85 (d, J= 2.1 Hz, 1H), 7.75-7.70 (m, 3H), 6.97-6.92 (m, 3H), 4.76 (d, J= 1.8 Hz, 2H), 3.55 (t, J= 2.4 Hz, 1H), 2.42 (s, 3H), 1.91 (q, J= 7.5 Hz, 2H), 0.85 (t, J= 7.5 Hz, 3H); LCMS: prečišćenost: 97%; MS (m/z): 484 (roditeljsko, MH<+>).

V: 5-Fluoro-N2-[4-metil-3-(N-propionilaminosulfonil)fenil]-N4-[4-(2-propiniloksi)fenil]-2,4-pirimidindiamin kalcijumova so

[0103]<1>H NMR (DMSO-d6): δ 9.16 (s, 2H), 8.00 (d, J= 3.6 Hz, 1H), 7.88 (d, J= 1.8 Hz, 1H), 7.75-7.69 (m, 3H), 6.97-6.92 (m, 3H), 4.76 (d, J= 1.8 Hz, 2H), 3.55 (t, J= 2.1 Hz, 1H), 2.43 (s, 3H), 1.94 (q, J= 7.5 Hz, 2H), 0.87 (t, J= 7.5 Hz, 3H); LCMS: prečišćenost: 98%; MS (m/z): 484 (roditeljsko, MH<+>).

VI: 5-Fluoro-N2-[4-metil-3-(N-propionilaminosulfonil)fenil]-N4-[4-(2-propiniloksi)fenil]-2,4-pirimidindiamin arginin so

[0104]<1>H NMR (D2O): δ 7.61 (d, J= 3.9 Hz, 1H), 7.57-7.55 (m, 1H), 7.36-7.31 (m, 1H), 7.12 (d, J= 8.7 Hz, 2H), 6.88 (d, J= 8.7 Hz, 1H), 6.72 (d, J= 9.0 Hz, 2H), 4.77-4.75 (m, 2H), 3.60 (t, J= 6.0 Hz, 1H), 3.09 (t, J= 6.9 Hz, 2H), 2.84-2.81 (m, 1H), 2.35 (s, 3H), 2.03 (q, J= 5.7 Hz, 2H), 1.80-1.72 (m, 2H), 1.61-1.48 (m, 2H), 0.855 (t, J= 7.5 Hz, 3H); LCMS: prečišćenost: 98%; MS (m/z): 484 (roditeljsko, MH<+>).

VII: 5-Fluoro-N2-[4-metil-3-(N-propionilaminosulfonil)fenil]-N4-[4-(2-propiniloksi)fenil]-2,4-pirimidindiamin holin so

2

[0105]<1>H NMR (DMSO-d6): δ 9.16 (s, 2H), 8.00 (d, J= 3.6 Hz, 1H), 7.85 (d, J= 1.8 Hz, 1H), 7.75-7.69 (m, 3H), 6.97-6.90 (m, 3H), 5.27 (t, J= 4.8 Hz, 1H), 4.76 (d, J= 1.8 Hz, 2H), 3.86-3.77 (m, 2H), 3.56-3.54 (m, 1H), 3.40-3.54 (m, 2H), 3.08 (s, 9H), 2.42 (s, 3H); LCMS: prečišćenost: 99%; MS (m/z): 484 (roditeljsko, MH<+>).

Primer 2

[0106]

5-amino-2-metilbenzensulfonamid

[0107] 4-metilnitrobenzen (20 mmol) je tretiran pri 0 °C sa hlorosumpornom kiselinom (5.29 mL, 80 mmol) i zatim, nakon dovođenja homogenog rastvora do sobne temperature, mešan je pri 110 °C u trajanju od 24 sata. Dobijeni mulj je zatim sipan preko ledene vode (100 gm), izvađen sa dietil etrom (3 x 75 mL), i organska faza je isprana sa vodom (75 mL), zatim osušena preko bezvodnog natrijum sulfata. Rastvarač je zatim uklonjen pod redukovanim pritiskom kako bi se dobio sirovi sulfonil hlorid koji je doveden u etil acetat i mešan sa amonijum hidroksidom preko noći na sobnoj temperaturi. Nakon što je sloj etil acetata odvojen, vodeni sloj je izvađen sa etil acetatom. Organski slojevi su kombinovani, osušeni preko bezvodnog natrijum sulfata i rastvarač je uklonjen pod redukovanim pritiskom.

Dobijeno ulje je prečišćeno sa kolonskom hromatografijom (silika gel, heksani zatim 10%, 20%, do 50% etil acetat u heksanima kako bi se dobio 3-aminosulfonil-4-metilnitrobenzen, LCMS: prečišćenost: 95 %; MS (m/e): 217 (MH+).

[0108] U rastvor 3-aminosulfonil-4-metilnitrobenzena u dihlorometanu i metanol je dodat 10 % Pd/C i smeša je mućkana u vodoničnom okruženju pri 50 psi u trajanju od 15 minuta. Smeša je filtrirana kroz dijatomejsku zemlju i filterski kolač je ispran sa metanolom.

Kombinovani organski rastvarači su kombinovani pod redukovanim pritiskom kako bi se dobio sirovi proizvod, koji je dalje prečišćen sa fleš kolonskom hromatografijom (etil acetat: heksani 1:1) kako bi se dobio 3-aminosulfonil-4-metilanilin, LCMS: prečišćenost: 87%; MS (m/e): 187 (MH+).

Primer 3

Eksperiment za Ramos B-ćelijsku liniju stimulisanu sa IL-4

[0109] Jedan način ispitivanja JAK usporavanja je detektovanje uticaja jedinjenja I i II na regulaciju na gore nizvodnih proizvoda gena. U Ramos/IL4 eksperimentu, B-ćelije su stimulisane sa citokinskim Interleukin-4 (IL-4) što dovodi do aktiviranja JAK/Stat puta kroz fosforilaciju porodice JAK kinaza, JAK1 i JAK3, koje se zauzvrat fosforilišu i aktiviraju transkripciju faktora Stat-6. Jedan od gena regulisan na gore sa aktiviranim Stat-6 je IgE receptor niskog afiniteta, CD23. Za ispitivanje uticaja inhibitora (na primer, 2,4-supstituisana pirimidindiamin jedinjenja ovde opisana) na JAK1 i JAK3 kinaze, ljudske Ramos B ćelije stimulisane su sa ljudskim IL-4. Dvadeset do 24 sati nakon stimulisanja, ćelije su obeležene za regulisanje na gore CD23 i analizirane upotrebom protočne citometrije (FACS).

Redukovanje količine CD23 prisutne u poređenju sa kontrolnim uslovima ukazuje da ispitivano jedinjenje aktivno usporava put JAK kinaze. Primerni eksperiment ovog tipa je opisan detaljnije ispod.

[0110] B-ćelije stimulisane sa citokinskim Interleukin-4 (IL-4) aktiviraju JAK/Stat put kroz fosforilaciju porodicu JAK kinaza, JAK-1 i JAK-3, što zauzvrat fosforiliše i aktivira faktor transkripcije Stat-6. Jedan ili više gena regulisanih na gore sa aktiviranim Stat-6 je IgE receptor niskog afiniteta, CD23. Za ispitivanje uticaja inhibitora na porodicu JAK kinaza, ljudske Ramos B ćelije stimulisane su sa ljudskim IL-4.

[0111] Ramos B-ćelijska linija dobijena je od ATCC (ATCC Kataloški br. CRL-1596). Ćelije su kultivisane u RPMI 1640 (Cellgro, MediaTech, Inc., Herndon, VA, Kat. br.10-040-CM) sa 10 % fetalnim goveđim serumom (FBS), toplotom deaktiviranim (JRH Biosciences, Inc, Lenexa, Kansas, Kat. br.12106-500M) u skladu sa ATCC protokolom propagacije. Ćelije su održavane pri gustini od 3.5 x 10<5>. Dan pre eksperimenta, Ramos B-su razblažene do 3.5 x 10<5>ćelija/mL kako bi se osiguralo da su u logaritamskoj fazi rasta.

[0112] Ćelije su centrifugirane i suspendovane u RPMI sa 5% serumom. 5 x 10<4>su korišćene po tački u ploči sa 96 udubljenja za kulturu tkiva. Ćelije su prethodno inkubirane sa jedinjenjem ili DMSO (Sigma-Aldrich, St. Louis, MO, Kat. br. D2650) kontrolom prenosioca u trajanju od 1 sata i u inkubatoru pri 37 °C. Ćelije su zatim stimulisane sa IL-4 (Peprotech Inc., Rocky Hill, NJ, Kat. br.200-04) za krajnju koncentraciju od 50 jedinica/mL u trajanju od 20-24 sata. Ćelije su zatim centrifugirane i označene sa anti-CD23-PE (BD Pharmingen, San Diego, CA, Kat. br.555711) i analizirane sa FACS. Detekcija je izvršena upotrebom BD

4

LSR I System protočnog citometra, kupljenog od Becton Dickinson Biosciences of San Jose, California. IC50vrednosti izračunate na osnovu rezultata ovog testa su date u Tabeli 1.

Primer 4

Eksperiment proliferacije primarnih ljudskih T-ćelija stimulisanih sa IL-2

[0113] JAK aktivnost jedinjenja ovde opisanih može biti dalje okarakterisana ispitivanje uticaja jedinjenja I i II ovde opisanih na proliferativni odgovor primarnih ljudskih T-ćelija. U ovom testu, primarne ljudske T-ćelije izvedene iz periferne krvi i prethodno aktivirane kroz stimulisanje receptora T-ćelija i CD28, vrše proliferaciju u kulturi kao odgovor na citokinski Interleukin-2 8IL-2). Ovaj proliferativni odgovor je zavistan od aktiviranja JAK1 i JAK3 tirozinskih kinaza, što vrši fosforilaciju i aktivira transkripciju faktora Stat-5. Primarne ljudske T-ćelije inkubirane su sa jedinjenjima I i II u prisustvu IL-2 u trajanju od 72 sata i i unutarćelijske ATP koncentracije na kraju ispitivanja merene su za procenjivanje održivosti ćelija. Redukovanje u proliferaciji ćelija poređeno sa kontrolnim uslovima ukazuje na usporavanje puta JAK kinaze. Primerno ispitivanje ovog tipa opisan je detaljnije ispod.

[0114] Primarne ljudske T-ćelije izvedene iz periferne krvi i prethodno aktivirane kroz stimulisanje receptora T-ćelija i CD28, vrše proliferaciju in vitro kao odgovor na citokinski Interleukin-2 (IL-2). Ovaj proliferativni odgovor je zavistan od aktiviranja JAK-1 i JAK-3 tirozinskih kinaza, koje vrše fosforilaciju i aktiviraju faktor transkripcije Stat-5.

[0115] Ljudske primarne T ćelije su pripremljene kao što sledi. Celokupna krv je dobijena iz zdravog volontera, pomešana 1:1 sa PBS, stavljena kao sloj na Ficoll Hypaque (Amersham Pharmacia Biotech, Piscataway, NJ, Katalog #17-1440-03) u 2:1 krv/PBS:ficoll odnosu i centrifugirana u trajanju od 30min pri 4°C pri 1750 rpm. Limfociti na serum: ficoll površini su dobijeni i isprani dva puta sa 5 zapremina PBS. Ćelije su ponovo suspendovane u Ysselovom medijumu (Gemini Bioproducts, Woodland, CA, Katalog #400-103) koji je sadržao 40 U/mL rekombinantnog IL2 (R and D Systems, Minneapolis, MN, Katalog #202-IL (20 µg)) i zasejane u bocu prethodno obloženu sa 1 µg/mL anti-CD3 (BD Pharmingen, San Diego, CA, Katalog #555336) i 5 µg/mL anti-CD28 (Immunotech, Beckman Coulter of Brea California, Katalog #IM1376). Primarne T- ćelije su stimulisane u trajanju od 3-4 dana, zatim prenete u svežu bocu i održavane u RPMI sa 10% FBS i 40 U/mL IL-2.

[0116] Primarne T-ćelije su isprane dva puta sa PBS kako bi se uklonio IL-2 i ponovo su suspendovane u Yssel-ovom medijumu pri 2 x 10<6>ćelija/mL.50 µL ćelijske suspenzije koja je sadržala 80 U/mL IL-2 je dodato u svako udubljene crne ploče sa ravnim dnom i 96 udubljenja. Za nestimulisanu kontrolu, IL-2 je izostavljen iz poslednje kolonna ploči.

Jedinjenja su serijski razblažena u dimetil sulfoksidu (DMSO, 99.7% prečišćen, testirana ćelijska kultura, Sigma-Aldrich, St. Louis, MO, Kataloški br. D2650) iz 5 mM u 3-puta razblaženjima, i zatim razblažena 1:250 u Yssel-ovom medijumu. 50 µL od 2X jedinjenja je dodato u svako udubljene u duplikat i ćelije su ostavljene da se izvrši proliferacija u trajanju od 72 sata pri 37°C.

[0117] Proliferacija je meren upotrebom CellTiter-Glo® luminiscentnog eksperimenta održivosti ćelije (Promega), koji određuje broj održivih ćelija u kulturi na osnovu kvantizacije prisutnog ATP, kao ukazatelja metabolički aktivnih ćelija. Početni materijal je odmrznut i ostavljen da dođe do sobne temperature. Nakon Titer-Glo reagensa ćelije i zajedničkog razblaženja, 100 µL je dodato u svako udubljenje. Ploče su mešane u orbitalnom mešaču u trajanju od dva minuta kako bi se uzrokovala liza i inkubirane su na sobnoj temperaturi u trajanju od dodatnih deset minuta kako bi se omogućilo uravnoteženje signala. Detekcija je izvršena upotrebom Wallac Victor21420 brojača više oznaka kupljenog od Perkin Elmer, Shelton, CT. IC50vrednosti izračunate na osnovu rezultata ovog eksperimenta prikazane su u Tabeli 1.

Primer 5

A549 epitelna linija stimulisana sa IFNγ

[0118] JAK aktivnost ovde opisanih jedinjenja može takođe biti okarakterisana ispitivanjem uticaja jedinjenja I i II ovde opisanih na A549 epitelne ćelije pluća i U937 ćelije. A549 epitelne ćelije pluća i U937 ćelije regulišu na gore ICAM-1 (CD54) površinsku ekspresiju kao odgovor na više različitih stimulansa. Stoga, upotrebom ICAM-1 ekspresije kao čitanja, uticaj ispitanog jedinjenja na različite signalne puteve može biti procenjen u istom tipu ćelija. Stimulisanje sa IL-1β kroz IL-1β receptor aktivira TRAF6 / NFκB put što se ispoljava u regulisanju na gore ICAM-1. IFNγ uzrokuje ICAM-1 regulaciju na gore kroz aktiviranje JAK1/JAK2 puta. Regulacija na gore ICAM-1 može biti kvantifikovana protočnom citometrijom preko krive doze jedinjenja i EC50vrednosti su izračunati. Primeri eksperimenti ovog tipa su opisani ispod detaljnije i u Primeru 6.

[0119] A549 epitelne ćelije pluća regulišu na gore ICAM-1 (CD54) površinsku ekspresiju kao odgovor na više različitih stimulansa. Stoga, upotreba ICAM-1 ekspresije kao čitanja, uticaj jedinjenja na različite signalne puteve može biti procenjen u istom tipu ćelija. IFNγ reguliše na gore ICAM-1 kroz aktiviranje JAK/Stat puta. U ovom primeru, regulacija na gore ICAM-1 sa IFNγ se procenjuje.

[0120] A549 ćelije karcinoma epitelnih ćelija pluća dobijene od American Type Culture Collection. Rutinsko kultivisanje je bilo sa F12K medijumom (Mediatech Inc., Lenexa, KS, Kat. br.10-025-CV) sa 10% fetalnim goveđim serumom, 100 I.U. penicilinom i 100 ng/mL streptomicinom (potpuni F12k medijum). Ćelije su inkubirane u okruženju sa povećanom vlažnošću sa 5% CO2pri 37 °C. Pre upotrebe u testu, A549 ćelije su isprane sa PBS i tripsinizovane (Mediatech Inc., Kat. br.25-052-CI) kako bi se podigle ćelije. Suspenzija tripsin ćelija je neutralisana sa potpunim F12K medijumom i centrifugirana je do zgrudvanja ćelija. Ćelijske grudve su ponovo suspendovane u potpunom F12K medijumu pri koncentraciji od 2.0x10<5>/mL. Ćelije su zasejane pri 20,000 po udubljenju, 100 µL ukupna zapremina u ploči sa ravnim dnom za kulturu tkiva i ostavljene su da se prianjaju preko noći.

[0121] Na drugi dan, A549 ćelije su prethodno inkubirane sa 2,4-supstituisanim pirimidindiamin ispitanim jedinjenjem ili DMSO (kontrola) (Sigma-Aldrich, St. Louis, MO, Kataloški br. D2650) u trajanju od 1 sata. Ćelije su zatim stimulisane sa IFNγ (75 ng/mL) (Peprotech Inc., Rocky Hill, NJ, Kat. br.300-02) i ostavljene da se inkubiraju u trajanju od 24 sata. Krajnji opseg doze za ispitano jedinjenje je bio 30 µM do 14 nM u 200 µL F12K medijumu koji je sadržao 5% FBS, 0.3% DMSO.

[0122] Na treći dan, medijum ćelije je uklonjen i ćelije su isprane sa 200 µL PBS (fosfatom puferisani slani rastvor). Svako udubljenje je tripsinizovano kako bi se razdvojile ćelije, zatim neutralisano dodavanjem 200 µL potpunog F12K medijuma. Ćelije su zgrudvane i obeležene sa APC konjugovanim mišijim anti-ljudskim ICAM-1 (CD54) (BD Pharmingen, San Diego, CA, Katalog #559771) antitelom u trajanju od 20 minuta pri 4 °C. Ćelije su isprane sa ledeno hladnim FACS puferom (PBS 2% FBS) i površinska ICAM-1 ekspresija je analizirana protočnom citometrijom. Detekcija je izvršena upotrebom BD LSR I System protočnog citometra, kupljenog od BD Biosciences of San Jose, California. Događaji su kontrolisani za dijagrame uživo i geometrijska sredina je izračunata (Becton-Dickinson CellQuest verzija softvera 3.3, Franklin Lakes, NJ). Geometrijske sredine su prikazane u odnosu na koncentraciju jedinjenja kako bi se stvorila kriva zavisna od doze. IC50vrednosti izračunate na osnovu rezultata ovog eksperimenta su date u Tabeli 1.

Primer 6

U937 IFNγ ICAM1 FACS eksperiment

[0123] U937 ljudske monocitne ćelije regulišu na gore ICAM-1 (CD54) površinsku ekspresiju kao odgovor na više različitih stimulansa. Stoga, upotreba ICAM-1 ekspresije kao čitanja, uticaji jedinjenja na različite signalne puteve mogu biti procenjeni u istom tipu ćelija. IFNγ reguliše na gore ICAM-1 kroz aktiviranje JAK/Stat puta. U ovom primeru, regulisanje na gore ICAM-1 sa IFNγ je procenjeno.

[0124] U937 ljudska monocitna ćelijska linija je dobijena iz ATCC od Rockville Maryland, kataloški broj CRL-1593.2, i kultivisana u RPM1-1640 medijumu koji je sadržao 10% (v/v) FCS. U937 ćelije su gajene u 10% RPMI. Ćelije su zatim postavljene na ploču pri koncentraciji od 100,000 ćelija po 160 µL u pločama sa 96 udubljenja sa ravnim dnom. Ispitana jedinjenja su zatim razblažena kao što sledi: 10 mM ispitano jedinjenje je razblaženo 1:5 u DMSO (3µE 10 mM ispitano jedinjenje u 12 µL DMSO), što je praćeno sa 1:3 serijskim razblaživanjem ispitanog jedinjenja u DMSO (6 µL ispitano jedinjenje serijski razblaženo u 12 µL DMSO kako bi se dobila razblaženja od 3 puta). Zatim 4 µL ispitanog jedinjenja je preneto u 76 µL 10% RPMI što se ispoljilo u 10X rastvoru (100 µM ispitano jedinjenje, 5% DMSO). Za kontrolna udubljenja, 4 µL DMSO je razblaženo u 76 µL 10% RPMI.

[0125] Eksperiment je izvršen u duplikatu sa 8 tačaka (83 puta razblaženih koncentracija od 10 µl) i sa 4 udubljenja sa samo DMSO (kontrolna udubljenja) pod stimulisanim uslovima i 4 udubljenja sa samo DMSO pod nestimulisanim uslovima.

[0126] Ploča sa razblaženim jedinjenjem je mešana 2X upotrebom multimek (Beckman Coulter of Brea, California) i zatim 20 µL razblaženih jedinjenja preneto je u ploču sa 96 udubljenja koja je sadržala 160 µL ćelija, koje su zatim opet dva puta mešane pri niskim brzinama- Ćelije i jedinjenja su zatim prethodno inkubirana u trajanju od 30 minuta pri 37 °C sa 5% CO2.

[0127] 10X stimulisana mešavina je napravljena pripremanjem 100 ng/mL rastvora ljudskog IFNγ u 10% RPMI. Ćelije i jedinjenje su zatim stimulisani sa 20 µL IFNγ stimulisane mešavine kako bi se dobila krajnja koncentracija od 10 ng/mL IFNγ, 10 µM ispitano jedinjenje, i 0.5% DMSO. Ćelije su držane pod uslovima za stimulisanje u trajanju od 18-24 sati pri 37 °C sa 5% CO2.

[0128] Ćelije su prenete u ploču sa 96 udubljenja sa ravnim dnom za obeležavanje i zatim su držane na ledu za vreme trajanja postupka obeležavanja. Ćelije su centrifugirane pri 1000 rpm u trajanju od 5 minuta pri 4°C, nakon čega je supernatant uklonjen. Nakon uklanjanja supernatanta, 1 µL APC konjugovanog mišijeg anti-ljudskog ICAM-1 antitela je dodato u svakih 100 µL FACS pufera. Ćelije su zatim inkubirane na ledu u mraku u trajanju od 30 minuta. Nakon inkubiranja, 150 µL FACS pufera je dodato i ćelije su centrifugirane pri 1000 rpm u trajanju od 5 minuta pri 4 °C, nakon čega je supernatant uklonjen. Nakon uklanjanja supernatanta, 200 µL FACS pufera je dodato i ćelije su ponovo suspendovane.. Nakon suspendovanja, ćelije su centrifugirane pri 1000 rpm u trajanju od 5 min pri 4 °C. Supernatant je zatim uklonjen pre ponovnog suspendovanja ćelija u 150 µL FACS pufera.

[0129] Detektovanje je izvršeno upotrebom BD LSR I System protočnog citometra, kupljenog od BD Biosciences of San Jose, California. Žive ćelije su kontrolisane za dijagram uživo i geometrijska sredina za ICAM-APC je izmerena (Becton-Dickinson CellQuest verzija softvera 3.3, Franklin Lakes, NJ). Oba % živih ćelija i ICAM-1 ekspresije su analizirani. Eksperimenti za ispitana jedinjenja izvršeni su paralelno sa kontrolnim jedinjenjem sa poznatom aktivnošću. EC50vrednost za kontrolno jedinjenje je obično 40-100 nM. IC50vrednosti izračunata na osnovu rezultata ovog eksperimenta date su u Tabeli 1.

Primer 7

Farmaceutske formulacije

[0130] Ovaj primer opisuje farmaceutske formulacije koje sadrže jedinjenje I ili II (prihvatiće se da takođe obuhvataju njihove soli). Takve formulacije pripremljene su kao što je poznato stručnima u oblasti i dodatne formulacije će biti lako prihvaćene stručnima u ovoj oblasti nakon uzimanja u obzir ovog Primera i dodatnog obelodanjivanja datog ovde.

Tabela 2

[0131] Svaka formulacija od iznad, 1-7, pripremljena je sa jedinjenjem I ili II pri tri koncentracije za doziranje : 0.001%, 0.003% i 0.01% (w/w). Svaka formulacija je pripremljena dodavanjem određene količine agensa za toničnost (manitol) u bocu, zagrevanjem do oko 50 °C u oko polovini zapremine određenog pufera (fosfatni ili citratni). Nakon zagrevanja, odgovarajuća količina jedinjenja I ili II je dodata zajedno sa dodatnim ekscipijensima (glicerin i/ili PEG400) kao što je ukazano. Prečišćena voda je dodata u dovoljnoj količini. Smeša je mešana do homogenosti (oko pet minuta) i zatim filtrirana kroz membranu filtera za sterilizaciju u sterilni sud. Ukoliko je neophodno, pH je podešena dodavanjem 1.0 N NaOH.

4

[0132] Opciono, formulacije koje imaju veću koncentraciju jedinjenja I ili II (na primer, 0.03% w/w) mogu obuhvatati surfaktant i opciono polimer za stabilizaciju. Sa referencom na formulacije 6 i 7, poželjni surfaktanti Triton X114 i tiloksapol, koji su komercijalno dostupni od Sigma-Aldrich (of St. Louis, MO) i Pressure Chemical Company (od Pittsburgh, PA), respektivno. Poželjni polimeri za stabilizaciju obuhvataju karbomer Carbopol 974p (komercijalno dostupan od Lubrizol, od Wickliffe, OH).

[0133] Formulacije 6 i 7 pripremljene su raspoređivanjem karbomera prvo u surfaktant koji sadrži pufer pri 10X njihove krajnje koncentracije (npr., 3% tiloksapol u 50 mM fosfatnom puferu pri pH 6.5 sa 2.5% manitolom i 5% Carbomer 974p). Ili jedinjenje I ili jedinjenje II se zatim raspoređuju u ovaj prethodni koncentrat takođe pri 10X svoje krajnje koncentracije. Smeša se homogenizuje, sa krajnjom koncentracijom koja se dobija sa 10x razblaženjem filtriranog prethodnog koncentrata u poklapajućem puferu.

[0134] Metode za formulisanje i ispitivanje lekova za topikalno nanošenje opisane su, na primer, u Remington, The Science and Practice of Pharmacy (21. izdanje), strane 872-882 (2006). Lek je formulisan za isporuku leka do željene dubine na površini kože, izbegavajući neželjenu sistemsku apsorpciju leka. Različiti pojačivači penetriranja mogu biti dodati u sastav, kao što je alkohol, alkil metil sulfoksid, pirolidon, laurokapram, dimetil formamid, tetrahidrofuril alkohol, amfifil ili drugi različiti pojačivači kao što su amid klofibridske kiseline, heksametilen lauramid, proteolitički enzimi, terpeni ili seskviterpeni. Pojačivači penetriranja poboljšavaju isporuku leka u kožu.

[0135] U jednom posebnom primeru formulacija, 60:20:20 etanol:propilen glikol:voda sistem se koristi sa dovoljnom količinom propilen glikol kako bi se održavalo 0.5-2% aktivnog jedinjenja.

[0136] Uobičajeni sastojci koji se mogu koristiti za davanje jedinjenja u topikalnoj formulaciji su prenosioci, na primer, hidrofobni prenosioci kao što su ugljeni hidrati, tečni petrolatum (mineralna ulja, tečni parafin, parafinsko ulje), beli petrolatum (petrolej žele, VAZELIN), žuti petrolatum (petrolej žele), skvalan (perhidroskvalen, spinakan), i silikoni; silikoni kao što su tečni polidimetilsiloksani (dimetikon, silastik, silikonsko ulje za medicinsku upotrebu), alkoholi kao što su lauril alkoholi (1-dodekanol, dodecil alkoholi), miristil alkoholi (tetradekanol, tetradecil alkoholi), cetil alkoholi (heksadekanol, etal, palmitil alkoholi), stearil alkoholi (stenol, cetosteril alkoholi), oleil alkoholi (ocenol); steroli kao što su sterol estri; lanolin kako što je vodena mast vune, lanum, bezvodni lanolin (kao što je mast vune, bezvodni lanum, agnin); poli sintetički lanolini; karboksilne kiseline kao što su laurinska kiselina, miristinska kiselina, palmitinska kiselina, stearinska kiselina, oleinska kiselina, esteri i poliesteri kao što su holesterol esteri (stearat), etilen glikol monoesteri, propilen glikol monoesteri, glicerol monostearat, sorbitol monoesteri, sorbitain monoesteri, sorbitol diesteri, sorbitan poliesteri (span, arlaceli), gliceril tristearat, mast, bademovo ulje, kukuruzno ulje, ricinusovo ulje, sojino ulje, hidrogenisana ulja, sulfatisana ulja, izopropil miristat, izopropil palmitat; etri i politri kao što su polietilen-polipropilen glikoli (pluronici).

[0137] Prenosioci koji su rastvorljivi u vodi koji mogu biti korišćeni kao zajednički rastvarači obuhvataju poliole i poliglikole kao što je propilen glikol (1,2-propandiol), glicerin (glicerol), tečni polietilen glikol, čvrsti polietilen glikol (tvrdi makrogol, karbovosak), 1,2-fenolheksantriol, sorbitol rastvor, estere i poliestere kao što su polioksietilen sorbitan monoestri (stearat- tween) i polioksi etilen sorbitan poliestri (tween); etre i polietre kao što su polietilen glikol monocetil eter (cetomakrogol 1000) i polietilen-polipropilen glikoli (pluronici).

[0138] Različiti stvaraoci strukturnih matrica mogu biti dodati u sastav, na primer ugljeni hidrati kao što su beli petrolatum (petrolej žele, VAZELIN), žuti petrolatum (petrolej žele), parafin (parafin vosak, tvrdi parafin), mikrokristalni vosak, cerezin (mineralni vosak, prečišćeni ozokerit); silikoni kao što je silika u peni (cab-O-sil), bentonit (koloidni aluminijum silikat) i veegum (koloidni magnezijum aluminijum silikat); polioli i poliglokoli kao što je čvrsti polietilen glikol (tvrdi makrogol, karbovosak); alkoholi kao što su cetil alkoholi (heksadekanol, etal, palmitil alkoholi), stearil alkoholi (stenol, cetosteril alkoholi); steroid i sterol estri kao što su holesterol (holesterin), lanolin, bezodni lanolin i semisintetički lanolin; karboksilne kiseline kao što su laurinska kiselina, miristinska kiselina, palmitinska kiselina, stearinska kiselina, oleinska kiselina; i esteri ili poliesteri kao što je pčelinji vosak, beli pčelinji vosak (izbeljeni pčelinji vosak), Carnauba vosak, miricin, holesterol estri (stearat), polioksietilen sorbitain, mast ili hidrogenisana ulja.

[0139] Sastavi mogu dalje obuhvatati agense za suspendovanje, želiranje, viskoznost, na primer silikon kao što je silika u peni (cab-O-sil), bentonit (koloidni aluminijum silikat), ili veegum (koloidnim aluminijum silikat); polikarboksilate, polisulfate ili polisaharide kao što su agar, alginati, karagen, akacija, tragakant, metilceluloza, karboksi metilceluloza, hidroksi metilceluloza, hidroksi etil celuloza, karboksi vinil polimer, želatin, pektin, ksantan, poliakrilna kiselina.

[0140] Neka otelotvorenja mogu obuhvatati emulgatore voda u ulju, kao što je sterol ili sterol ester, na primer holesterol (holesterin), lanolin (vodena mast vune, lanum), vodeni lanolin (mast vune, vodeni lanum, agnin) ili poli sintetički lanolin; karboksilne kiseline kao što su Na+, K+, etanolamin soli laurinske kiseline, miristinske kiseline, palmitinske kiseline, stearinske kiseline, oleinske kiseline ili eter polimera kao što su polietilen-polipropilen glikoli (pluronici). Ukoliko je emulgator voda u ulju (o/w) poželjan, primeri su esteri i poliesteri kao što su polioksietilen sorbitan monoester (stearat- tween), polioksi etilen esteri (stearatpolietilen glikol monoestri, Myrj), polioksi etilen sorbitan poliestri (tween); etri i polietri kao što su polietilen glikol monocetil eter (cetomakrogol 100) ili polietilen-polipropilen glikoli (pluronici) i drugi kao što su natrijum lauril sulfat, boraks (natrijum borat), etanolamin ili trietanolamin.

[0141] Pogodni surfaktanti za upotrebu u formulacijama obuhvataju, ali nisu ograničeni na, nejonske surfaktante kao što je Surfaktant 190 (dimetikon kopoliol), Polisorbat 20 (Tween 20), Polisorbat 40 (Tween 40), Polisorbat 60 (Tween 60), Polisorbat 80 (Tween 80), lauramid DEA, kokamid DEA, i kokamid MEA, amfoterni surfaktanti kao što je oleil betain i kokamidopropil betain (Velvetex BK-35), i katjonski surfaktanti kao što je Fosfolipid PTC (Kokamidopropil fosfatidil PG-dimonijum hlorid). Odgovarajuće kombinacije ili smeše takvih surfaktanata takođe mogu biti korišćene.

[0142] Pogodni agensi za vlaženje za upotrebu u formulacijama prema predmetnom pronalasku obuhvataju, ali nisu ograničeni na, mlečnu kiselinu i druge hidroksi kiseline i njihove soli, glicerin, propilen glikol, butilen glikol, natrijum PCA, Carbowax 200, Carbowax 400, i Carbowax 800. Pogodna sredstva za razmekšavanje za upotrebu u formulacijama prema predmetnom pronalasku obuhvataju, ali nisu ograničena na, PPG-15 stearil eter, lanolin alkohol, lanolin, lanolin derivate, holesterol, petrolatum, izostearil neopentanoat, oktil stearat, mineralno ulje, izocetil stearat, Ceraphyl 424 (miristil miristat), oktil dodekanol, dimetikon (Dow Corning 200-100 cps), fenil trimetikon (Dow Corning 556), Dow Corning 1401 (ciklometikon i dimetikonol), i ciklometikon (Dow Corning 344), i Miglyol 840 (proizveden od strane Huls; propilen glikol dikaprilat/dikaprat). Dodatno, odgovarajuće

4

kombinacije i mešavine bilo kojih od ovih agenasa za vlaženje i sredstva za razmekšavanje mogu biti korišćene u skladu sa predmetnim pronalaskom.

[0143] Sastav može takođe obuhvatati konzervanse i antimikrobe, kao što su benzalkonijum hlorid, benzojeva kiselina, benzil alkohol, bronopol, hloroheksidin, hlorokresol, imidazolidinil urea, paraben estri, fenol, fenoksietanol, kalijum sorbat ili sorbinsku kiselinu; antioksidanse kao što su α-tokoferol, askorbinska kiselina, askorbil palmitat, butilisani hidroksianisol, natrijum askorbat, natrijum metabisulfit; agens za helaciju kao što limunska kiselina ili etilendiaminetrasirćetna kiselina; puferi kao što su limunska kiselina ili soli, fosforna kiselina ili soli, H3PO4/ NaH2PO4, glicin, sirćetna kiselina, trietanolamin, ili borna kiselina; humektanti kao što su as glicerin (glicerol), propilen glikol (E 1520), gliceril triacetat (E1518), sorbitol (E420), ksilitol i malitol (E965), polidekstroza (E1200), kvilaia (E999), mlečna kiselina, urea ili litijum hlorid; i/ili antioksidans za sekvestraciju kao što je limunska kiselina i njene soli etilendiamintetrasirćetna kiselina (Versene, EDTA).

[0144] Posebno otelotvorenje topikalnog lečenja može biti mast koja je polu tečni preparat namenjen za spoljašnju primenu na koži ili membrani sluzokože. U posebnim primerima, mast je zasnovana na petrolatumu. Mast ne sadrži dovoljno vode da se razdvoji na drugu fazu na sobnoj temperaturi. Masti rastvorljive u vodi mogu biti formulisane sa polietilen glikolom. Masti su idealna sredstva za razmekšavanje sa dobrim penetriranjem kroz kožu i prianjanjem za površine. Mast se nalazi u pogodnom pakovanju kao što je tuba ili tegla.

[0145] Alternativno, topikalni oblici za doziranje su krema u kojoj su jedinjenja rastvorena ili suspendovana u bazama koje se uklanjaju u vodi ili razblažuju. Kreme mogu biti ili sastavi voda u ulju ili ulje u vodi. Jedinjenja koja se ne mogu mešati mogu biti kombinovana mehaničkom agitacijom ili toplotom upotrebom vlažne gume, suve gume, flaše ili metodama sa čašom. U nekim otelotvorenjima, krema je emulzija ulje u vodi ili vodena mikrokristalna disperzija masnih kiselina dugog lanca ili alkohola koji se ispiraju u vodi i koji su kozmetički i estetski prihvatljiviji.

[0146] U drugim otelotvorenjima, aktivni sastojci su dati za primenu u pasti, što se može smatrati kao mast u koju je visok procenat nerastvorljivih čvrstih supstanci dodat, na primer, do 50% po masi. Pasta je nabijenija više od masti usled prisustva čvrstih supstanci koje formiraju čestičnu matricu preko i iznad već prisutne strukture masti. Sastojci kao što su skrob, cink oksid, kalcijum karbonat i talk se koriste kao čvrsta faza. Pasta pruža naročito dobro zaštitnu oblogu na koži. Kao mast, pasta formira nepolomljeni, relativno vodeno nepropusni film na površini kože; za razliku od masti film je neproziran i stoga je efikasan sunčani filter. Stoga paste su efikasne za zaštitu kože od ultraljubičastog zračenja koje može pogoršati stanje koje se leči (kao što je DLE).

[0147] U drugim otelotvorenjima, aktivni agens je dat kao gel, žele ili losion. Gelovi su polu čvrsti sistemi koji se sastoje od disperzija malih ili velikih molekula u vodenim tečnim prenosiocima čineći žele poput dodavanja agensa za želiranje. Agensi za želiranje koji se koriste su sintetički makromolekuli kao što su karbomer 934 i derivati celuloze kao što su karboksimetilceluloza ili hidroksipropilmetil-celuloza. Gelovi su uporedivi sa mnogo supstanci i mogu sadržati pojačivače penetriranja kako bi se poboljšala isporuka u kožu. Gelovi mogu biti gelovi sa jednom fazom u kojima su makromolekuli uniformno raspoređeni kroz tečnost bez jasnih granica između raspoređenih makromolekula i tečnosti ili gelovi sa dve faze gde se masa gela sastoji iz flokula sa mali uočljivim česticama koje se često nazivaju magmama. Žele sadrži bazu rastvorljivu u vodi pripremljenu iz prirodnih guma kao što su tragakant, pektin, alginat ili boroglicerin ili iz sintetičkih derivata prirodnih supstanci kao što je metilceluloza ili karboksimetilceluloza. Losion je bistri rastvor koji sadrži 25-50% alkohola, koji opciono sadrži antiseptik ili sredstvo za razmekšavanje. Drugi opcioni sastojci koji mogu biti dodati u losion su ekstrakt hamamelisa, mentol, glicerin, borna kiselina, alum ili kalijum oksikvinolin.

[0148] U drugom otelotvorenju jedinjenje se daje kao prašak, koji sadrži veoma fine čestice koje proizvode veliku površinu po jedinici težine kako bi se pokrila veća površina tela i pružila blaga disperzija. Alternativno, jedinjenje se nanosi u rastvor, koji je tečni preparat rastvorljivih hemikalija rastvorenih u rastvaračima kao što su voda, alkohol ili propilen glikol. U drugim primerima, to je emulzija, koja je preparat sa dve faze u kojem je jedna faza (raspoređena ili unutrašnja faza) fino raspoređena u drugoj (neprekidna ili spoljašnja faza). Raspoređena faza može biti ili hidrofobna baza (ulje u vodi) ili vodena baza (voda u ulju). Zbog toga što postoje dve nekompatibilne faze u bliskoj konjunkciji, emulzije bi obično sadržale sistem za fizičku stabilizaciju, kao što je surfaktant (jonski ili nejonski), polimer (nejonski polimeri, polielektroliti ili biopolimeri) ili njihove smeše.

4

[0149] Za otelotvorenja u kojim je jedinjenje dato u suspenziji, oblik za doziranje sadrži dve faze. Neprekidna ili spoljašnja faza je generalno tečnost ili polu čvrsta supstanca dok je faza za raspoređivanje ili intertna faza napravljena od čestične materije koja je suštinski nerastvorljiva u, ali se može rasporediti kroz, neprekidnu fazu. Nerastvorljiva materija može biti namenjena za fiziološku svrhu, na primer spoljašnjim oblaganjem. Iako sistem se sistem suspenzije može razdvojiti pri stajanju, brzina taloženja može biti povećanja menjanjem formulacije kako bi se zadržao dovoljno homogeni sastav za bar period vremena potreban za davanje potrebne doze nakon mešanja pakovanja.

[0150] Jedinjenja takođe mogu biti dati u aerosoli, što zavisi od snage kompresovanog tečnog gasa da iznese sadržaj iz pakovanja. Propelanti u pakovanju su odgovorni za razvijanje odgovarajućeg pritiska u pakovanju i da se iznese proizvod kada se otvori ventil i da pomognu pri atomizaciji ili stvaranju pene proizvoda. Topikalne farmaceutske aerosoli upotrebljavaju ugljeni vodonik (propan, butan i izobuten) i kompresovane gasove kao što su azot, ugljen dioksid i azotni oksid.

[0151] Bilo koji od ovih oblika za doziranje može sadržati odvojene rezervoare za jedinjenja I/II i dodatni agens (kao što je agens za aktiviranje jedinjenja II kako bi se formiralo jedinjenje I).

Primer 9

Mišiji model kožnog lupusa

[0152] Ovaj primer opisuje upotrebu mišijih modela za procenjivanje lečenja kožnog lupusa (kao što je DLE), koji obuhvataju biranje režima lečenja, sprečavanja ili kombinovanog lečenja. Životinjski modeli su korišćeni za ispitivanje zahtevanih jedinjenja, kao i formulacija kombinacija, kao što su one opisane ovde. U posebnim primerima, topikalne formulacije koje sadrže jedinjenja I i/ili II su nanete na kožu životinje i terapeutski odgovor se procenjuje. Nakon što su formulacije nanete na životinju, ispituje se koža za dokaze smanjenog broja ili ozbiljnosti kožnih lezija.

[0153] Iako nije pronađen nijedan model zasnovan na životinjama koji identično oponaša DLE, MRL/lpr oznaka za miševe je bila od koristi kao alat za istraživanje. Transgeni ili knock-out oblici ovih autoimunih miševa su korišćeni za ispitivanje manifestacija kožnog lupusa. Kod MRL/lpr miša, rezultati lpr mutacije u alternaciji sa Fes genom i defektom

4

apoptoze su se ispoljili u nenormalnoj proliferaciji limfocita sa nenormalnom funkcijom i samostalnom proizvodnjom antitela. Ove životinje su razvile spontane lezije na koži nalik lupusu koje su uobičajene u ranom životu i postaju progresivno ozbiljnije kako miševi stare. Ghoreishi and Dutz, Lupus 19:1029-1035 (2010).

[0154] Alternativni mišiji model je TCRα -/- miš tretiran sa fluorouracilom i ultraljubičastim B svetlosnim zračenjem kako bi se uzrokovao lupus kožne lezije. Furukawa and Yoshimasu, Autoimmunity Reviews 4:345-350 (2005).

[0155] Međutim, trenutno poželjni model miša za prikazivanje i ispitivanje efikasnosti trenutno obelodanjenih lečenja je upotreba (NZBxNZW)F1miševa podložnih za lupus, kao što je obelodanjeno u Guiducci i dr., Journal of Experimental Medicine 207:2931-2942 (2010). Ovi miševi podložni za lupus razvijaju hronične kožne lezije koje predstavljaju ljudski hronični lupus eritematozus nakon skidanja trake.

[0156] (NZBxNZW)F1miševi podložni za lupus dostupni su od The Jackson Laboratory, i mogu biti korišćeni pri 18-22 nedelja starosti. C57BL/6 i 129 su dostupni kao kontrole (na primer od Charles River). Leđne površine miševa su obrijane u 3x3 cm površini, i uklanjanje traka je izvršeno sa 10 povlačenja lepljive trake. Koža će pokazati povećanje u broju PDC i neutrofila i izobilje ćelijskog infiltrata je praćeno sa povećanom ekspresijom IFN-regulisanih i proinflamatornih gena. Približno tri nedelje nakon skidanja trake miševi su imali istaknutu epidermnu hiperplaziju sa hiperkeratozom, kratere ispunjene sa keratinom ili ciste, dermalne fibroskleroze i degenerativne promene podložnih masti. Ove promene su slično sa onima primećenim kod ljudi sa hroničnim lupusom eritematozusom.

[0157] U modelu, miš je izložen agensu za ispitivanje, upotrebom različitih načina, doziranja i režima davanja. U posebnim promerima, ovde obelodanjeni lekovi nanose se topikalno na površine koje su bili ili koje će se skinuti sa trakom. Alternativno, lek za ispitivanje je dat sistemski. Lek je dat jednom ili više puta pri fiksiranim intervalima pre ili nakon sklanjanja trake (na primer, dnevno nakon sklanjanja trake ili nakon pojavljivanja lezija na koži).

Odgovor na lek može biti procenjen merenjem takvih indikacija bolesti kao što su broj, površina i pojavljivanje kožnih lezija. Čak i ako se broj površina lezija nije smanjio, ozbiljnost lezija (kao što je nivo eritema) može biti merena procenjivanjem odgovora na ispitano lečenje. Histološka analiza uzorka kože je takođe izvršena i ocenjena od 1 do 3 na

4

osnovu sledećeg kriterijuma: (a) debljina epidermisa; (b) stepen ulceracije; (c) intraepitelna inflamacija; (d) dermalna inflamacija; i (e) inflamacija panikulusa. Histološko ocenjivanje je procenjeno kao što sledi: 0, normalna arhitektura kože, nekoliko dermalnih leukocita i regularna andeka; 1: blaga inflamacija, blaga epidermalna hiperplazija i znaci proliferacije dermalnog firoblasta; 2: umerena inflamacija, primetna epidermalna hiperplazija (dva do četiri puta povećanje u debljini epitela) sa hiperkeratozom, značajni leukocit/neutrofilgranulocit dermalni infiltrati sa nekoliko makrofaga, umerena fibroskleroza dermisa, redukcija u broj andeka i blage degenerativne promene tkiva hipodermne adipoze; i 3: ozbiljna inflamacija; označena epihermalna hiperplazija (više od četiri puta povećanje u debljini epitela) sa hiperkeratozom, formiranje kratera ispunjenih sa keratinom i cisti, difuzni diskontinuitet epidermalnog sloja (ulceracija), prekomerni dermalni infiltrati sa izobiljem neutrofila i makrofaga, izražena dermalna fibroskleroza, nestajanje andeka, i očigledne degenerativne promene tkiva hipodermalne adipoze. Različiti parametri su ocenjeni i sumirani kako bi se dobio ukupan rezultat za bolesti. Ćelijski infiltrati mogu biti procesirani protočnom citometrijom.

Primer 10

Metode za lečenje i kombinovane formulacije

[0158] Ispitanici koji će se lečiti sa zahtevanim formulacijama izabrani su na osnovu kliničke prezentacije kožnog lupusa eritematozusa, kao što su DLE, ACLE, SCLE ili DILE. Ovaj primer posebno odražava lečenje DLE ali slična metoda za lečenje može biti korišćena za druge kožne oblike lupusa, kao što su ACLE, SCLE ili DILE. Zahtevani sastavi se generalno nanose topikalno na DLE lezije kože, na primer, samo na DLE lezije na kože, iako mogu biti naneti uopšteno na kožu ili dati sistemski. Lečenje može biti nastavljeno bar jednu nedelju, mesec ili godinu, a kod nekih ispitanika lečenje može trajati nekoliko godina, za vreme trajanja bolesti ili ceo životni vek ispitanika.

[0159] U posebnim slučajevima, ispitanici su izabrani za istovremeno lečenje sa drugim farmaceutskim ili ne-farmaceutskim intervencijama, kao što su sistemski PLAQUENIL ili topikalni kortikosteroidi. U drugim slučajevima jedinjenja I i/ili II daju se bez drugih lečenja za LE ili DLE, kao što su sistemski PLAQUENIL ili sistemski ili topikalni kortikosteroidi. U drugim otelotvorenjima, metoda obuhvata davanje lečenja ispitaniku sa DLE koji nema antitela protiv DNK, na primer, antitela protiv ds-DNK.

4

[0160] Ispitanik je izabran vršenjem dijagnoze kožnog lupusa eritematozusa, na primer hroničnog kožnog lupusa eritematozusa, kao što je DLE. U ovom posebnom primeru, ispitanik je izabran koji nema SLE (na primer, tako što nema antitela protiv ds DNK ili sistemske pokazatelje SL kao što je upala bubrega, pluća, centralnog nervnog sistema ili bilo kojeg drugog organa koji nije koža ili membrana sluzokože očiju, nosa ili usta). U drugim primerima, ispitanik ima samo kožne manifestacije bolesti na površini tela, a nema lezije na drugim organima tela. Terapeutski efikasna količina jedinjenja se daje u formulaciji topikalnog petrolatum želea i formulacija se direktno nanosi na lupus eritematozus lezije na koži, kao što su papule na kojima se stvaraju naslage na trupu i spoljašnjim površinama ekstremiteta i/ili skalpu. Farmaceutska formulacija se nanosi na lezije dnevno, na primer 2-4 puta na dan u trajanju većem od jednog dana, na primer bar jednu nedelju. Topikalno nanošenje formulacije na lezije se nastavlja dok se lezije na koje se formulacija nanose ne povuku ili ne nestanu, ili se njihov progres odloži ili zaustavi.

[0161] U drugim primerima, farmaceutsko jedinjenje je dato u efikasnoj količini u formulaciji za kremu za sunčanje i nanosi se na kožu pre izlaganja ultraljubičastom zračenju za zaštitu od izlaganja ultraljubičastom zračenju koje je često okidač za erupciju kožnih lezija lupusa. Formulacija kreme za sunčanje može sadržati na primer, efikasnu količinu PABA ili cink oksida kako bi se minimizovalo izlaganje kože ultraljubičastom zračenju.

[0162] Kombinovane terapije takođe su date koje kombinuju jedinjenja formule I i/ili II (koje takođe obuhvataju njihove soli) sa drugim agensom koji leči kožni lupus ili drugo stanje, kao što je stanje povezano sa suvim očima. Kombinovane formulacije za lečenje kožnog lupusa (kao što je DLE) obuhvataju kombinovane formulacije koje obuhvataju topikalne kortikosteroide kao što su kortikosteroidi iz grupa I, II, III, IV, V, VI ili VII, na primer bilo koje od sledećeg:

Grupa I (veoma potentna: do 600 puta jača od hidrokortizona)

Klobetazol propionat 0.05% (Dermovate)

Betametazon dipropionat 0.25% (Diprolene)

Halobetazol proprionat 0.05% (Ultravate)

Diflorazon diacetat 0.05% (Psorcon)

Grupa II

Fluocinonid 0.05% (Lidex)

Halcinonid 0.05% (Halog)

4

Amcinonid 0.05% (Cyclocort)

Desoksimetazon 0.25% (Topicort)

Grupa III

Triamcinolon acetonid 0.5% (Kenalog, Aristocort krema)

Mometazon furoat 0.1% (Elocon mast)

Fluticazon propionat 0.005% (Cutivate)

Betametazon dipropionat 0.05% (Diprosone)

Grupa IV

Fluocinolonacetonid 0.01-0.2% (Synalar, Synemol, Fluonid)

Hidrokortizon valerat 0.2% (Westcort)

Hidrokortizon butirat 0.1% (Locoid)

Flurandrenolid 0.05% (Cordran)

Triamcinolonacetonid 0.1% (Kenalog, Aristocort A mast)

Mometazon furoat 0.1% (Elocon krema, losion)

Grupa V

Triamcinolonacetonid 0.1% (Kenalog, Aristocort krema, losion)

Fluticazon propionat 0.05% (Cutivate krema)

Desonid 0.05% (Tridesilon, DesOwen, mast)

Fluocinolonacetonid 0.025% (Synalar, Synemol krema)

Hidrokortizon valerat 0.2% (Westcort krema)

Grupa VI

Prednikarbat 0.05% (Aclovate krema, mast)

Triamcinolonacetonid 0.025% (Aristocort A krema, Kenalog mast) Fluocinolonacetonid 0.01% (Capex šampon, Dermasmooth)

Desonid 0.05% (DesOwen krema, losion)

Grupa VII

Hidrokortizon 2.5% (Hytone krema, losion, mast)

Hidrokortizon 1% (I mnogi brendovi koji se mogu dobiti bez recepta)

[0163] U nekim primerima, ispitanik je dijagnostikovan sa poremećajem dodatnom kožnom lupusu, gde dodatni poremećaj nije izazvan sa lupus eritematozusom, ili nije manifestacija ili nije povezan sa lupus eritematozusom. Na primer, ispitanik sa lezijama kožnog lupusa na kapcima može takođe biti dijagnostikovan sa suvim očima i kombinovana terapija se daje ispitaniku. U jednom primeru, ispitanik ima meibomitis koji bi odgovarao na topikalno nanošenje kortikosteroida, kao što je prednizolonacetat oftamološka suspenzija 1%.

Jedinjenja formule I i/ili II (što obuhvata njihove soli) su suspendovana u prednizolon formulaciji i stavljena ili primenjena na oko 2 do 4 puta na dan. U drugim primerima, ukoliko su suve oči povezane sa sezonskim alergijama ili drugim inflamatornim stanjima kapi za oči se daju sa ili u formulaciji koja obuhvata antihistamine (kao što su feniramin, emedastin ili azelastin), dekongestante (kao što su tetrahidrozolin, hidrohlorid ili nafazolin) ili ne steroidne agense protiv upale (kao što je nepafenak ili ketorolak), kortikosteroide (kao što su fluorometolonor loteprenadol), stabilizatore mastocita (kao što su azelastin, kromal, emedastin, ketotifen, lodoksamin, nedokromil, olopatadin ili pemirolast). Ukoliko su suve oči povezane sa infektivnim bakterijskim stanjem (kao što je infekcija meibomskih žlezda ili kornealna infekcija) kapi za oči se daju sa ili u kombinovanoj formulaciji i mogu sadržati odgovarajuće antibiotike (kao što su ciproflaksacin, eritromicin, gentamicin, ofloksacin, sulfacetamin, tobramicin ili monofloksacin). Ukoliko su suve oči povezane sa virusnom infekcijom, kapi za oči se daju sa ili u kombinovanoj formulaciji sa agensima protiv virusa kao što su trifluridin ili idoksuridin.

[0164] Drugi primer kombinovane terapije je ispitanik koji je dijagnostikovan sa oba, lezijama kožnog lupusa na licu i/ili očnom rozaceom nakon pokazatelja iritacije očiju i facijalne eriteme sa telangiektazom. Ispitanik je lečen sa kapima za oči koje sadrže jedinjenja formule I i/ili II, ili topikalnom formulacijom koja se nanosi na lice, i ispitanik je takođe lečen sa oralnim antibiotikom, kao što je tetraciklin antibiotik, kao što je minociklin.

Alternativno, topikalni sastavi za lečenje kožnih LE, kao što je gel za lečenje DLE, takođe sadrže topikalni agens za lečenje rozacee, kao što je metronidazol gel.

[0165] U drugom primeru, ispitanik pokazuje sa kožnim lupusom i drugi prethodno postojeći autoimuni poremećaj i lečen je sa topikalnom formulacijom koja sadrži jedinjenja formule I i/ili II. Ispitanik je takođe lečen sa sistemskom (na primer) oralnom kortikosteroidnom terapijom, kao što je sužena doza prednizolona.

Primer 11

Topikalni aplikatori i oblici za doziranje

[0166] Sastavi prema pronalasku mogu biti korišćeni u uređaju za nanošenje koji dozvoljava nanošenje sastava na ciljano mesto na koži bez nanošenja sastava na mesta van ciljane površine na koži. Na primer, uređaj može biti upotrebljen koji omogućava da se sastav nanese bez prethodnog nanošenja sastava na prste korisnika. Pogodni uređaji obuhvataju lopatice,

1

brisače, špriceve bez igli i flastere za lepljenje. Upotreba lopatica ili brisača, ili sličnog može zahtevati da se uređaj unese u pakovanje koje sadrži sastav. Upotreba špriceva ili flastera za lepljenje može biti ostvarena ispunjavanjem šprica ili flastera sa sastavom. Sastav može zatim biti topikalno raspoređen sa lopaticama ili brisačima ili može biti iznet iz šprica na kožu osobe.

[0167] U jednom otelotvorenju prema pronalasku, sastav koji sadrži jedinjenje i agens za pojačavanje je dat u flasteru za lepljenje. Neki primeri flastera za lepljenje su dobro poznati. Na primer, videti pat. SAD br.296,006; 6,010,715; 5,591,767; 5,008,110; 5,683,712;

5,948,433; i 5,965,154. Takvi flasteri generalno imaju sloj za lepljenje koji se nanosi na kožu osobe, komoru ili rezervoar za držanje farmaceutskog agensa i spoljašnju površinu koja sprečava curenje farmaceutskog sastava iz komore. Spoljašnja površina flastera obično nije lepljiva.

[0168] U skladu sa predmetnim pronalaskom, jedinjenje za lečenje kožnog lupusa je obuhvaćeno u flasteru tako da jedinjenje ostaje stabilno u produženim vremenskim periodima. Jedinjenje može biti obuhvaćeno u polimernu matricu koja je stabilizuje i omogućava jedinjenju da se rasporedi iz matrice i flastera. Jedinjenje može takođe biti obuhvaćeno u sloj za lepljenje flastera tako da kada se flaster nanese na kožu da se jedinjenje može rasporediti na kožu ili čak da prođe kroz kožu. U skladu sa takvim otelotvorenjem, adheziv obično obuhvata agens za pojačavanje kao što je ovde obelodanjeno. U jednom otelotvorenju, sloj za lepljenje može biti aktiviran sa toplotom gde temperature od oko 37 stepeni Celzijusa izazivaju da se adheziv polako pretvori u tečno stanje tako da se jedinjenje raspoređuje van flastera i na, u, ili kroz kožu. Adheziv može ostati lepljiv kada se skladišti pri manje od 37 stepeni Celzijusa i kada se nanese na kožu, adheziv gubi svoju lepljivost kako se pretvara u tečnije stanje. Nanošenje jedinjenja je završeno kada se flaster više ne lepi za kožu.

[0169] Alternativno, jedinjenje može biti dato u jednom ili više udubljenja ili džepova postavljenih blizu površine flastera koji će biti u dodiru sa kožom. U jednom otelotvorenju, jedinjenje je smeštenu u udubljenjima u osušenim ili liofilisanom stanju. Skladištenje takvih flastera u hlađenom okruženju (npr., oko 4 stepena Celzijusa) održava stabilnost jedinjenja. Flaster može biti uklonjen iz hladne atmosfere kada je potrebno i nanet na kožu osobe gde jedinjenje može biti rastvoreno nakon mešanja sa tečnosti, kao što je voda ili slani rastvor. Tečnost može biti data odvojeno ili kao komponenta flastera. Na primer, tečnost može biti

2

data na koži osobe tako da kada flaster koji sadrži osušenu komponentu interaguje sa tečnošću, jedinjenje se izlaže tečnošću i rastvara. Rastvorena komponenta onda može biti u stanju da se upije od strane kože. Kao drugi primer, flaster može sadržati jedno ili više udubljenja ili džepova za držanje tečnosti u flasteru. Tečnost može biti na silu izvađena iz udubljenja ili džepova kako bi se izazvalo mešanje tečnosti sa osušenom komponentom. Na primer, tečnost može biti data u džepu u flasteru a u nekim otelotvorenjima sadrži agens za pojačavanje ili aktiviranje jedinjenja. Nanošenje pritiska na flaster izaziva otvaranje džepa i oslobađanje tečnosti tako da se meša sa osušenom komponentom. Sastav koji sadrži jedinjenje se može raspodeliti van flastera. U drugom primeru, tečnost kao što je gel ili kreme koji sadrže vodu mogu biti naneti na kožu na ciljano mesto. Flaster koji sadrži sušenu komponenti se zatim nanosi na kožu gde se tečnost meša sa jedinjenjem i sastav izlazi iz flastera na kožu.

[0170] Kod flastera koji sadrže udubljenja sa sušenim jedinjenjem, zidovi su zatvoreni tako da jedinjenje ostaje u zidovima dok se jedinjenje ne nanese. U skladu sa time, zidovi su zatvoreni sa membranom ili filmom koji sprečavaju da se jedinjenje rasporedi van zidova u svom sušenom stanju, ali omogućava jedinjenju da se rasporedi van zidova kada se rastvori. Membrana može takođe biti porozna ili ne mora. U jednom otelotvorenju, membrana obuhvata celulozu ili skrob a naročito, membrana može sadržati polivinil alkohol, polietilen oksid i hidroksipropil metil celulozu. Membrana je tanka (opseg debljine je od 11 µm do oko 1 mm) i rastvara se nakon dolaska u dodir sa tečnošću. Stoga, gel ili krema postavljena na kožu osobe ili tečnost usmerena iz džepa u flasteru mogu doći u kontakt sa membranom od celuloze i izazvati da se membrana rastvori. Nakon rastvaranja, tečnost se meša sa sušenim jedinjenjem i rastvara jedinjenje. Jedinjenje se zatim raspoređuje van flastera i na kožu ispitanika.

[0171] Dodatno, transdermalni flasteri mogu obuhvatati više malih igli koje se prostiru kroz stratum corneum ali se ne prostiru do dermisa kako se ne bi prekinuli krvni sudovi. Igle mogu biti između 20 µm i 1 mm dugačke kada se prostiru od dermalne površine flastera. Stoga, igle se prostiru kroz stratum corneum, ali se završavaju pre dermisa gde se nalaze kapilarni slojevi. Igle mogu biti od čvrstog materijala ili šuplje. Šuplje igle mogu imati lumen koji se prostire zajedno sa dužinom tako da sastav može proći od komore do kraja igle u epidermisu. Čvrste igle mogu biti korišćene za omogućavanje sastava da se rasporedi duž spoljašnje površine igle u epidermis.

[0172] Pri upotrebi, topikalni aplikator se lepljenjem nanosi na ciljanu površinu kože koja ima jednu ili više lezija kožnog lupusa, i aplikator se ostavlja na mestu dok se jedinjenje u flasteru ne nanese na kožnu leziju. Topikalni aplikatoru (kao što je flaster) pruža održavano oslobađanje lek u produženom periodu vremena, kao što je nekoliko sati, čak i nekoliko dana ili duže.

Primer 12

Drugi oblici za doziranje i aditivi

[0173] Topikalne formulacije mogu biti pripremljene u različitim oblicima. Čvrste supstance su generalno čvrste i nisu tečne i obično se formulišu kao pločica ili štap, ili u obliku čestica; čvrste supstance mogu biti neprozirne ili prozirne i opciono mogu sadržati rastvarače (uključujući vodu i alkohol), emulgatore, agense za vlaženje, agense za razmekšavanje, agense za miris, boje/kolorante, konzervanse i aktivne sastojke. Kreme i losioni su obično međusobno slični, glavna im je razlika u viskoznosti (kreme su obično gušće i viskoznije od losiona); oba, losioni i kreme mogu biti neprozirni, prozirni ili bistri i često sadrže emulgatore, rastvarače (uključujući vodu i alkohol) i agense za podešavanje viskoznosti. Losioni i kreme takođe opciono mogu sadržati agense za vlaženje i agense za razmekšavanje (naročito u slučaju proizvoda za negu kože), kao i agense za miris, boje/kolorante, konzervanse i aktivne sastojke. Gelovi/serumi mogu biti pripremljeni u opsegu viskoznosti, od gušćih (visoka viskoznost) do tečnijih (niska viskoznost) i suštinska razlika od losiona i krema je u tome što su gelovi/serumi češće bistri pre nego neprozirni. Kao losioni i kreme, gelovi/serumi često sadrže emulgatore, rastvarače (uključujući vodu i alkohol) i agense za podešavanje viskoznosti, i mogu takođe sadržati agense za vlaženje i agense za razmekšavanje, agense za miris, boje/kolorante i aktivne sastojke. Vodene tečnosti su protočnije od krema, losiona ili gelova, i generalno su prozirne; tečnosti obično ne sadrže emulgatore. Tečni topikalni proizvodi često sadrže druge rastvarače kao dodatak vodi (uključujući alkohol) i mogu takođe sadržati agense za podešavanje viskoznosti, agense za vlaženje i agense za razmekšavanje, agense za miris, boje/kolorante/pigmente, konzervanse i aktivne sastojke.

[0174] Pogodni emulgatori za upotrebu u formulacijama obuhvataju, ali nisu ograničeni na, Incroquat Behenyl TMS (behentrimonijum metosulfat, cetearil alkohol), ne-jonske emulgatore kao što je polioksilen oleil eter, PEG-40 stearat, ketearet-12 (npr., Eumulgin B-1

4

proizveden od strane Henkel), ketearet-20 (npr., Eumulgin B-2 proizveden od strane Henkel), ketearet-30, Lanette O (proizveden od strane Henkel; ketearet alkohol), gliceril stearat (npr., Cutina GMS proizveden od strane Henkel), PEG-100 stearat, Arlacel 165 (gliceril stearat i PEG-100 stearat), stearet-2 i stearet-20, ili njihove kombinacije/smeše, kao i katjonske emulgatore kao što su stearamidopropil dimetilamin i behentrimonijum metosulfat ili njihove kombinacije/smeše. Dodatno, katjonski emulgatori su poželjno kombinovani ili pomešane sa ne-jonskim emulgatorima kako bi se formirao stabilni oblik proizvedene emulzije koji sadrži visoku koncentraciju stroncijumove soli.

[0175] Pogodni sekundarni aktivni sastojci za upotrebu u formulacijama obuhvataju, ali nisu ograničeni na, alfa hidroksi kiseline, kreme za sunčanje, antiperspirante, lekove protiv akni, vitamine (naročito vitamine A i C) i mineralne, i različite prepisane lekove za koje nisu potrebni recepti. Ovde obelodanjeni sastavi mogu imati više aktivnih sastojaka u okviru iste topikalne formulacije, i kombinacije aktivnih sastojaka kao što su oni navedeni iznad mogu biti korišćeni, kako je to pogodno za stanje ili stanja koja se leče.

[0176] Pogodni agensi za miris i boje, kao što su FD&C crvena br.40 i FD&C žuta br.5, mogu biti korišćeni u formulacijama prema predmetnom pronalasku. Drugi primeri agenasa za miris i boje pogodni za upotrebu u topikalnim proizvodima su poznati u struci.

[0177] Drugi pogodni dodatni i pomoćni sastojci koji mogu biti obuhvaćeni u formulacijama obuhvataju, ali nisu ograničeni na, abrazive, apsorbente, agense protiv stvaranja grudvi, agense protiv stvaranja pene, anti-statične agense, agense za zatezanje (npr., hamamelis, alkohol i biljni ekstrakti kao što je ekstrakt kamilice), veznike/ekscipijense, puferske agense, agense za heliranje (npr., Versene EDTA), agense za formiranje filma, agense za kondicioniranje, agense za neprozirnost, agense za podešavanje pH (npr., limunska kiselina i natrijum hidroksid) i zaštitnike. Primeri svakog od ovih sastojaka kao i primeri drugih pogodnih sastojaka u formulacijama topikalnih proizvoda mogu biti pronađeni u objavama od strane The Cosmetic, Toiletry, and Fragrance Association (CTFA). Videti npr., CTFA Cosmetic Ingredient Handbook, 2. izidanje, ured. John A. Wenninger i G. N. McEwen, Jr. (CTFA, 1992).

[0178] Takođe, različiti tipovi proizvoda, uključujući kozmetičke proizvode, mogu biti formulisani u svakom od ovde opisanih oblika (tj., čvrstim supstancama, kremama, losionima, gelovima i tečnostima). Na primer, preparati za čišćenje (lica i tela), šamponi/sredstva za održavanje, sredstva za negu kose/boje/kovrdžanje/ravnanje, antiperspiranti/dezodoransi, proizvodi za šminku i drugi proizvodi za lice, ruke i telo mogu biti formulisani u bilo kom od pet glavnih oblika proizvoda: čvrste supstance, kreme, losioni, gelovi ili tečnosti. Uobičajeni proizvodi u čvrstom obliku obuhvataju kozmetičke proizvode kao što su karmini, rumenila i ruževi, proizvodi za šminku, antiperspiranti i dezodoransi u stiku, i preparati za čišćenje kao što su tvrdi sapuni i deterdženti u prahu. Drugi primeri proizvoda u čvrstom obliku obuhvataju lozengije i supozitorije za lečenje lezija kožnog lupusa membrana sluzokože (kao što su usta i anus). Uobičajeni oblici proizvoda krema i losiona obuhvataju proizvode alfa-hidroksi kiseline (AHA), proizvode za hidrataciju i kreme za sunčanje, šampone/sredstva za održavanje i druge proizvode za negu kose i kozmetičke proizvode kao što su prikrivači i podloge. Uobičajeni proizvodi gela obuhvataju gelove za brijanje i afteršejvove. Uobičajeni proizvodi u tečnom obliku obuhvataju rastvore protiv akni, afteršejvove, sredstva za ispiranje grla/za ispiranje usta i tonere/sredstva za proteze/sredstva za odravanje kože

[0179] Druge metodologije i materijali za pripremanje formulacija u različitim oblicima takođe su opisane u Anthony L. L. Hunting (ed.), „A Formulary of Cosmetic Preparations (Vol. 2)--Creams, Lotions and Milks,“ Micelle Press (Engleska, N.J.1993). Videti, na primer, Odeljak 7, str.5-14 (ulja i gelovi); Odeljak 8, str.15-98 (baze i emulzije); Odeljak 9, str. 101-120 („proizvodi za sve svrhe); Odeljak 10, str.121-184 (maske za čišćenje, kreme, losioni); Odeljak 11, str.185-208 (kreme za podloge, prekrivanje i dnevne krem); Odeljak 12, str. 209-254 (sredstva za razmekšavanje); Odeljak 13, str. 297-324 (proizvodi za negu lica); Odeljak 14, str.325-380 (proizvodi za ruke); Odeljak 15, str.381-460 (kreme i losioni za telo i kožu); i Odeljak 16, str.461-484 (proizvodi za bebe).

Primer 13

Primerna topikalna formulacija

[0180] Topikalna formulacija može biti pripremljena u različitim jačinama i upotrebom različitih koncentracija ekscipijenasa kao što je ovde opisano. Tabela 2 je spisak ekscipijenasa korišćenih u ovom primeru, i bez ograničenja na određenu teoriju, funkcija svakog od ekscipijenasa.

Tabela 3

[0181] Pozivanjem na Tabelu 3, PEG400 iskorišćen u radnim primerima je bio Super Refined Polyetilene Glikol 400, komercijalno dostupan od Croda Inc., Edison NJ. Slično tome superprečišćeni dimetil izosorbid (DMI), takođe dostupan od Croda Inc. obično je korišćen u ovim primerima.

[0182] Za pripremanje formulacija, ekscipijensi i jedinjenje I su dodati u staklenu posudi i zagrejani i/ili izloženi sonikaciji pri 65°C do 70°C kako bi se API potpuno rastvorio. Uzorak je zatim ohlađen do sobne temperature. Sastojci za dve primerne formulacije pripremljene ovom metodom su izneti ispod u Tabelama 4 i 5.

Tabela 4

Tabela 5

Claims (14)

1. Patentni zahtevi 1. Jedinjenje formule I i/ili II, ili njegov oblik farmaceutski prihvatljive soli
2. 2. za upotrebu u metodi lečenja diskoidnog lupusa eritematozusa, gde metoda obuhvata davanje efikasne količine navedenog jedinjenja formule I i/ili II, ili njegovog oblika farmaceutski prihvatljive soli, ispitaniku koji ima diskoidni lupus eritematozus, ali nema sistemski lupus eritematozus.
3. 3. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, gde se jedinjenje formule I i/ili II, ili njegov oblik farmaceutski prihvatljive soli daje topikalno.
4. 4. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 2, gde subjekt ima lezije diskoidnog lupusa, i jedinjenje se daje topikalno na lezije diskoidnog lupusa.
5. 5. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 3, gde je lupus eritematozus diskoidni lupus eritematozus u detinjstvu, generalizovani lupus eritematozus ili lokalizovani diskoidni lupus eritematozus.
6. 6. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, gde je njegov oblik farmaceutski prihvatljive soli so jedinjenja II.
7. 7. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 5, gde je so jedinjenja II izabrana iz soli natrijuma, soli kalijuma, soli kalcijuma, soli arginina i soli hlora.
8. 8. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, gde se jedinjenje formule I i/ili II, ili njegov oblik farmaceutski prihvatljive soli, daje ili u kombinaciji ili dopunski sa anti-inflamatornim, antihistaminskim, antibiotičkim ili antivirusnim lekom.
9. 9. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, gde ispitanik nema antitela protiv DNK.
10. 10. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 8, gde ispitanik nema antitela protiv ds-DNK.
11. 11. Formulacija koja sadrži jedinjenje I i/ili jedinjenje II kao što je definisano u patentnom zahtev 1, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, za upotrebu u metodi za lečenje diskoidnog lupusa eritematozusa, gde metoda obuhvata topikalno davanje efikasne količine navedene formulacije, ispitaniku koji ima diskoidni lupus eritematozus ali nema sistemski lupus eritematozus i gde je formulacija u topikalnom obliku za doziranje.
12. 12. Formulacija za upotrebu prema patentnom zahtevu 10, gde topikalni oblik za doziranje obuhvata rastvor, gel, mast, kremu, suspenziju ili lepljivi aplikator.
13. 13. Formulacija kako je definisana u patentnom zahtevu 10 ili 11, za upotrebu u metodi kako je definisana u bilo kom od patentnim zahteva 2 do 4 ili 7.
14. 14. Komplet koji sadrži farmaceutsku formulaciju za upotrebu prema patentnom zahtevu 10 ili 11, gde se formulacija nanosi na kožu.