RS57783B1 - Postupak za dobijanje čvora iste širine zavarivanjem za dva zavarivanja - Google Patents

Description

0001 Pronalazak se odnosi na postupak za dobijanje čvora zavarivanjem najmanje jednog struka koji obuhvata pojedinačne žice sa najmanje drugim strukom koji obuhvata pojedinačne žice različitih materijala u prostoru sabijanja koji može da se podešava po visini i širini nekog uređaja za zavarivanje ultrazvukom, čija širina se podešava najmanje jednim bočnim klizačem, a čija visina se uspostavlja promenom rastojanja između sonotrode i naspramne elektrode uređaja za zavarivanje ultrazvukom, pri čemu se najmanje prvi struk zavaruje pri većoj specifičnoj energiji ili većem pritisku ili većioj amplitudi uređaja za zavarivanje ultrazvukom nego onaj najmanje drugi struk.

0002 Za dobijanje čvorova, što znači prolaznih i krajnjih čvorova, strukovi se kod uobičajenih primena sastoje suštinski od istih grupa materijala, pošto u drugom slučaju ponovljivi rezultati zavarivanja nisu ostvarljivi.

0003 Ako se međusobno ili za masivni nosač zavaruju strukovi koji se sastoje od pojedinačnih odnosno žila od aluminijuma ili materijala od aluminijuma, to se pokazuje nedostatak, što uvedena energija zavarivanja dovodi do toga da aluminijum u jednom opsegu teče što dovodi do legiranja na površini sonotrode odnosno na bočnim ograničenjima prostora za sabijanje u kome se strukovi zavaruju. Da bi bez obzira na ovo aluminijumske žice mogle da se zavaruju međusobno i sa nekim nosačem sastavljenim od bakra, prema DE 10 2007 026 707 B3 bira se specijalni oblik prostora za sabijanje koji se ograničava površinom zavarivanja sonotrode koja ima geometriju otvorenog trapeza.

0004 Da bi se pomoću ultrzvuka spojile lakirane žice od aluminijuma i/ili bakra, DE 102 29 565 B4 predviđa obvojni završetak, koji se naročito sastoji iz bakra, u koji se uvode žice da bi se potom delovanjem ultrazvuka zavarile.

0005 Postupak za dobijanje spoja između električnih vodova zavarivanjem prema DE 10 2005 048 368 B3 odlikuje se time što se po sebi kruti prvi električni provodnik sukcesivno zavaruje sa dva električna voda kao što su strukovi. Iz ovoga proizilazi pogodnost, da ukupni poprečni presek drugog provodnika koji treba da se spoji sa prvim električnim provodnikom može da bude veći nego poprečni presek strukova koji se mogu zavariti uređajem za zavarivanje ultrazvukom koji su u uobičajenoj upotrebi.

0006 Iz DE 10 2011 014 801 A1 može da se uzme postupak za zavarivanje provodnika, kod koga se prvo zavaruju prvo tanki prvi provodnici u prvi čvor a potom se ovaj zavaruje sa drugim debljim provodnikom u ukupan čvor.

0007 Iz US 2004/0134062 A1 može da se uzme postupak zavarivanja provodnika od različitih materijala. Za to se prvo prvi provodnik pomoću ultrazvuka preoblikuje na taj način da se dobije pravougli poprečni presek. Nakon toga se sa dotičnim provodnikom zavaruje drugi provodnik. Za zavarivanje se koristi prostor za sabijanje u koji uranja sonotroda pomoću koje se prenose, za zavarivanje potrebne, ultrazvučne oscilacije.

0008 JP 2007-185706 predviđa postupak, kojim se provodnici odnosno čvorovi sukcesivno međusobno zavaruju, tako da je potrebna uvedena energija za zavarivanje pojedinačnih čvorova manja nego ona kada bi se svi čvorovi istovremeno zavarivali kao celina.

0009 Postupak za zavarivanje provodnika za stator poznat je iz JP 2012-124078.

0010 Predloženom pronalasku u osnovi leži zadatak, da tako dalje razvije postupak prethodno opisane vrste, da srtukovi od jednog materijala mogu da se zavare u čvor na taj način sa strukovima drugog materijala koji ima jasno odstupajuće osobine zavarivanja od onih prvog materijala, da su ostvarljivi ponovljivi rezultati zavarivanja, posebno ponovljiva geometrija i potezna čvrstina i čvrstina ljuštenja čvora koji treba da se dobije. Jasno različite osobine zavarivanja znače, da specifična energija, optimalni pritisak zavarivanja i/ili optimalna amplituda za postizanje zavarivanja prema propisu jako međusobno odstupaju, kako proizilazi sa slika 6 i 7.

0011 Pronalazak predviđa u biti za rešenje zadatka, da se kao materijali za najmanje prvi i za najmanje drugi struk biraju takvi, da što se tiče materijala najmanje prvog struka za zavarivanje dela čvora prema propisu mora uvesti najmanje 25 % više specifične energije nego za zavarivanje prema propisu najmanje drugog struka, da se najmanje prvi struk u prostoru za sabijanje postavi na sonotrodu koja sa strane dna ograničava prostor za sabijanje, pojedinačne žice najmanje prvog provodnika onda zavare u delimični čvor, pri čemu je prostor za sabijanje podešen na širinu B na taj način da delimični čvor potpuno pokriva dno prostora za sabijanje ograničenog sonotrodom, da se zatim prostor za sabijanje otvori, da se u prostor za sabijanje na delimični čvor postavi najmanje drugi snop, da se potom prostor za sabijanje zatvori, pri čemu je tokom zavarivanja širina prostora za zavarivanje jednaka širini B, pri čemu se kao materijal za prvi snop primenjuje bakar ili neka legura bakra i/ili kao materijal za drugi snop aluminijum ili neka legura aluminijuma.

0012 Prema pronalasku sledi dvostepeno zavarivanje snopova sastavljenih iz pojedinačnih žica različitih materijala na taj način, što se u prostoru za sabijanje zavaruje prvo delimični čvor iz prvog snopa ili prvih snopova za koji je potrebna na primer veća energija zavarivanja u poređenju prema onom odnosno daljim, od drugog materijala sastavljenog drugog snopa odnosno snopova. Dodatno je prostor za sabijanje tako postavljen da onaj za dobijanje čvora potrebni prvi snop odnosno potrebni prvi snopovi potpuno pokrivaju dno prostora za sabijanje, tako da posle zavarivanja na raspolaganju stoji delimični čvor koji pokriva dno. Pri tome se dno obrazuje od sonotrode odnosno jednog njenog dela.

0013 Posle zavarivanja delimičnog čvora prostor za sabijanje se otvara bez da se njegova postavka širine menja. Nepromenjena postavka širine međutim ne isključuje da bočni klizač posle završetka prvog koraka zavarivanja može da bude rasterećen pritiska, tako da pri ulaganju najmanje jednog drugog snopa, što se tiče širine, na raspolaganju stoji veći prostor za sabijanje. Ovo međutim nije nužna karakteristika. Pre svega širina prostora za sabijanje može pri otvorenom prostoru za sabijanje da ostane nepromenjena. Drugim rečima može u datom slučaju pritisak pritiskanja da bude redukovan odnosno bočni klizač da bude bez pritiska, da bi naročito omogućio neproblematično podizanje nakovnja za otvaranje prostora za sabijanje.

0014 Zatim se na delimični čvor u otvorenom prostoru za sabijanje postavlja odnosno postavljaju drugi snop odnosno drugi snopovi, da bi se posle zatvaranja prostora za sabijanje odgovarajuće potrebnoj energiji zavarivanja za drugi snop odnosno druge snopove uvela energija zavarivanja da bi se zavarile pojedinačne žice drugog snopa odnosno snopova u potrebnom obimu međusobno odnosno sa delimičnim čvorom. Pri ovom drugom koraku zavarivanja prostor za sabijanje ima, odgovarajuće učenju prema pronalasku, širinu B, na koju je prostor za sabijanje postavljen pri prvom koraku procesa zavarivanja. Posebno je predviđeno da širina prostora za sabijanje bude postavljena na širinu čvora koji treba da se dobije i da tokom zavarivanja ostane nepromenjen.

0015 Uzimajući u obzir mere što se ovoga tiče iznenađujuće se pokazalo da su konstantni rezultati zavarivanja ostvarivi što se tiče na primer čvrstine ili geometrije čvora. Takođe, u poređenju sa postupcima kod kojih se ne odvija sukcesivno ulaganje snopova koji treba da se zavare u prethodno određenom redosledu, ne nastaje deformacija žila odnosno kidanje žila u primetnom obimu.

0016 Na osnovu učenja prema pronalasku površina spoja između delimičnog čvora i drugog odnosno drugih snopova može da se postavi tako da se u željenom opsegu stavi na raspolaganje površina spajanja, koja odgovara različitim materijalima i njihovim parametrima zavarivanja. Ovim može naročito da se poveća širina zavarivanja. Prema pronalasku se najmanje jedan prvi snop sastoji od bakra ili neke legure bakra i/ili najmanje jedan drugi snop od aluminijuma ili legure aluminijuma.

0017 Dalje karakteristike proističu iz zavisnih zahteva.

0018 To pokazuje :

Slika 1 predstavljanje principa postavke za zavarivanje ultrazvukom,

Slika 2 do 5 predstavljanje principa toka postupka za zavarivanje čvorova,

Slika 6 grafičko predstavljanje unosa energije u snopove u zavisnosti od poprečnog preseka čvora koji treba da se dobije kao i materijala snopa i

Slika 7 grafičko predstavljanje pritiska potrebnog za zavarivanje u zavisnosti od poprečnog preseka čvora koji treba da se dobije i materijala snopa.

0019 Na slici 1 je čisto principijelno predstavljena postavka za zavarivanje ultrazvukom, kojom se, odgovarajuće pouci prema pronalasku, snopovi zavaruju u prolazne ili krajnje čvorove, koji se sastoje od materijala sa jasno različitim osobinama zavarivanja. Jasno različite osobine zavarivanja znače suštinski da se materijali koji treba da se zavare, što se tiče specifične energije, pritiska ili amplitude zavarivanja oscilacija ultrazvučnog zavarivanja razlikuju za više od 25 %. Specifična energija je pri tome ona energija koja se uvodi po mm<2>snopa koji treba da se zavari, da bi se ostvario rezultat zavarivanja prema propisu. Pritisak je pri tome pritisak po površini koji deluje na snop odnosno snopove koji treba da se zavare u pravcu sonotrode, znači njene površine koja ograničava prostor za sabijanje.

0020 Drugim rečima potrebni pritisak za zavarivanje drugog materijala je najmanje za 25 % manji nego pritisak za zavarivanje za prvi materijal, pri čemu se za osnovu uzima isti poprečni presek materijala koji treba da se zavari pri istoj širini prostora za sabijanje.

0021 Amplituda oscilacija pri zavarivanju drugog materijala je najmanje 10 % manja nego amplituda zavarivanja kod zavarivanja prvog materijala, pri čemu se za osnovu uzima isti poprečni presek prvog odnosno drugog materijala koji treba da se zavari.

0022 Postavka obuhvata uređaj 110 za zavarivanje ultrazvukom, koja na uobičajeni način obuhvata jedan konvertor 112 u datom slučaju jedan booster 114 kao i jednu sonotrodu 116, koji se ukupno označavaju kao oscilator. Sonotrodi 116 odnosno jednom njenom delu dodeljena je višedelna naspramna elektroda 118 -nazvana takođe i nakovanj - kao i bočni klizač 134. Konstrukcija koja se odnosi na ovo detaljno je opisana u DE 37 19 083 C1, na čije objavljivanje se izrazito obazire.

0023 Sonotroda 116 odnosno njena površina, suprotna elektroda 118 kao i klizač 120 ograničavaju prostor 122 za sabijanje u koji se postavljaju prvi i drugi snop koji se sastoje od pojedinačnih žica ili žila koji treba da se zavare i zavaruju.

0024 Konvertor 112 povezan je provodnikom 123 sa generatorom 124, koji sa svoje strane preko provodnika 126 vodi u računar 128, kojim se odvija upravljanje procesa zavarivanja i u koji su uneti parametri zavarivanja odnosno iz koga mogu da se pozovu memorisane vrednosti. Utoliko se upućuje na dovoljno poznate tehnike.

0025 Sa odgovarajućom postavkom za zavarivanje ultrazvukom i sa uređajem za zavarivanje ultrazvukom koji obuhvata prostor 122 za sabijanje, zavaruju se prema pronalasku prvi i drugi snop u krajnje ili prolazne čvorove. Tok procesa pri zavarivanju objašnjava se na osnovu slika 2 do 5 u kojima se za iste elemente primenjuju isti odnosni simboli.

0026 Slikama 2 do 5 predstavljen je detalj prostora 122 za sabijanje sa elementima koji ga ograničavaju. Prostor 122 za sabijanje ograničen je sa strane dna površinom 130 sonotrode 116 koja deluje kao površina zavarivanja. Bočno se prostor 122 za sabijanje ograničava još i u pavcu dvostruke strelice 132 podesivim bočnim klizačem 134 i suprotno nalazećom takozvanom pločom 136 za tuširanje koja čini deo naspramne elektrode 118. Ploča 136 za tuširanje uzima poprečnu glavu 138 koja je podesiva odgovarajuće dvostrukoj strelici 140 i pri sabijanju odnosno zavarivanju snopova koji mogu da se ulože u prostor 122 za sabijanje se nalazi suprotno od dna prostora 122 za sabijanje, znači prolazi površinu 130 sonotrode 116. Ploča 136 za tuširanje može da se podesi duž dvostruke strelice 142, da bi se poprečna glava 138 podesila u pravcu sonotrode 118 da bi tako mogla da izvede potreban pritisak za kompaktiranje i tokom zavarivanja na snopove koji treba da se zavare. Površine, koje ograničavaju prostor 122 za sabijanje, ploče 136 za tuširanje i bočnog klizača 134 sa jedne strane i površina 130 sonotrode 116 i ovoj okrenuta površina poprečne glave 138 sa druge strane prostiru se naročito svaka paralelno jedna prema drugoj kako to proizilazi sa slika. Ograničavajuče površine mogu bez daljeg da budu strukturirane.

0027 Na slici 2a prostor 122 za sabijanje je otvoren. U ovaj se prvo postavi jedan ili više prvih snopova 144, koji je svaki sastavljen od pojedinačnih žica. Pri tome je broj pojedinačnih žica odnosno njihova zapremina takve vrste da je posle pozicioniranja bočnog klizača 134 na željenu širinu B (slika 2b) dno prostora 122 za sabijanje potpuno pokriveno pojedinačnim žicama. Podešavanje na širinu B sledi u primeru izvođenja posle postavljanja prvog snopa 144, može međutim da se preduzme takođe i pre postavljanja prvog snopa 144.

0028 Kod prvog snopa može da se radi o takvom od bakra ili legure bakra ili materijalima sa udelom bakra od najmanje 40 %.

0029 Pošto je prvi snop postavljen u prostor 122 za sabijanje a prostor 122 za sabijanje podešen na širinu B, poprečna glava 138 se u predstavljanju na crtežu pomera na levo i spušta da bi se kompaktirao prvi snop 144 i zavario u delimični čvor 146 kako je to prepoznatljivo sa slike 3. Pri tome se sonotroda 118 postavlja u oscilaciju sa frekvencijom prvenstveno u području od 20 kHz. Amplituda leži između 15 μm i 35 μm, već prema materijalu koji se zavaruje.

0030 Za zavarivanje prvog snopa se iz računara 128 poziva set parametara sa na primer širinom čvora, energijom, pitiskom, amplitudom ili tolerancijom mere ili mere zavarivanja ili vremena već prema izabranom modusu zavarivanja, koji uzimaju u obzir materijal prvog snopa i geometriju delimičnog čvora koji treba da se dobije. Tokom kompaktiranja i zavarivanja kontroliše se mera kompaktiranja, mera zavarivanja, vreme trajanja, pritisak, promena puta (promena visine Δh prostora za sabijanje), samo neka budu navedu neki suštinski parametri.

0031 Posle zavarivanja delimičnog čvora 146 odgovarajuće slici 4 prostor 122 za sabijanje se otvara, međutim bez promene postavljene širine B prostora 122 za sabijanje. Pri tome postoji mogućnost da bočni klizač 134 ostane u poziciji koja je zadata pre zavarivanja prvog snopa 144, ili se bočni klizač 134 redukcijom pritiska rasterećuje da bi olakšao vertkalno kretanje (dvostruka strelica 142), što znači pomeranje ploče 136 za tuširanje zajedno sa poprečnom glavom138 radi otvaranja prostora 122 za sabijanje. Istovremeno se poprečna glava 138 u nacrtanom primeru pomera na desno.

0032 Nakon toga se u prostor 122 za sabijanje postavlja jedan snop ili više drugih snopova 148 koji se sastoje od nekog materijala koji u poređenju sa materijalom prvog snopa 144 ima jasno različite osobine zavarivanja, što znači da je u odnosu na specifičnu energiju, pritisak ili amplitudu različit, pri čemu se polazi od toga da odstupanje najmanje što se tiče specifične energije iznosi najmanje 25 %.

0033 Suštinski se kao kriterijum bira specifična energija zavarivanja potrebna za zavarivanje, pri čemu se snopovi prvo zavaruju u delimične čvorove kojima je potrebna veća specifična energija zavarivanja. Specifična energija zavarivanja može međutim da bude shvaćena kao sinonim za druge karakteristike materijala, koje se biraju da bi se odgovarajući pouci prema pronalasku dobio neki čvor, pri čemu odgovarajuća karakteristika materijala između prvog i drugog snopa 144, 148 međusobno jako odstupa, kako je to prethodno objašnjeno.

0034 Nakon što su drugi snop, odnosno snopovi 148, postavljeni u prostor 122 za sabijanje, a prostor 122 za sabijanje ponovo ima širinu B koja je odabrana prilikom prvog procesa zavarivanja, što znači pri dobijanju delimičnog čvora 146, odgovarajuće objašnjenjima toka postupka prema slici 2 i 3, prostor 122 za sabijanje se pomeranjem poprečne glave 138 i spuštanjem ploče 136 za tuširanje smanjuje a drugi snopovi 148 se kompaktiraju i njihove pojedinačne žice ili žile zavaruju međusobom ili sa delimičnim čvorom 146. Stvara se drugi delimični čvor 158 koji je zavaren sa prvin delimičnim čvorom 146 radi obrazovanja ukupnog čvora 160.

0035 Ako zbog otvaranja prostora 122 za sabijanje posle završetka prvog postupka zavarivanja nastane rasterećenje pritiska bočnog klizača 134, to se onda pre izvođenja drugog procesa zavarivanja pritisak koji deluje na bočni klizač 134 prvo ponovo obnovi, tako da pri drugom procesu zavarivanja prostor 122 za sabijanje ponovo ima širinu B.

0036 Kod drugih snopova 148 radi se naročito o snopovima čije su pojedinačne žice sastavljene od aluminijuma ili legura aluminijuma. Potrebni parametri zavarivanja su takođe memorisani u računaru 128 pa se odgovarajuće pozivaju. Takođe se odvija kontrola procesa pri kompaktiranju i zavarivanju, pri čemu se obuhvataju mera kompaktiranja, mera zavarivanja, vreme trajanja, u datom slučaju mera tolerancije i energija.

0037 Na osnovu učenja prema pronalasku u poređenju sa stanjem tehnike mogu da se ostvare konstantni rezultati zavarivanja koji se mogu ponoviti. Ostvaruje se procesno sigurno dobijanje čvorova koji se sastoje od mešavine materijala. Obrazovanje čvora je ponovljivo u njegovoj geometriji.

0038 Kod prvog i drugog procesa zavarivanja znači pri zavarivanju najmanje jednog prvog snopa 144 a potom pri zavarivanju najmanje jednog drugog snopa 148, kontrola procesa može da se odvija na taj način što se prvi i drugi korak procesa mogu izvoditi različito u odnosu na toleranciju ili kontrolu toka zavarivanja i rezultata. Moguće je individualno usklađivanje, što znači da do izražaja dolaze različiti parametri i tolerancije. Pri zavarivanju najmanje jednog prvog snopa 144 koja je od bakra ili sadrži bakar, može na primer da se kontroliše vreme, nakon što se dogodio potrebni unos energije. Ako vreme zavarivanja ne leži unutar zadatih vrednosti, to se proces zavarivanja ocenjuje kao nepropisan.

0039 Pri zavarivanju najmanje jednog drugog snopa 148 od aluminijuma ili koji sadrži aluminijum može kao osnova da se postavi mera tolerancije, što znači posle merenja mere kompaktiranja, tokom zavarivanja se kontroliše promena visine prostora 122 za zavarivanje. Ako je prethodno utvrđeni put dostignut ispituje se da li je unesena potrebna energija. Ako to nije slučaj, onda se polazi od manjkavog zavarivanja.

0040 Na osnovu slika 6 i 7 treba čisto principijelno da se pojasni šta se podrazumeva pod "međusobno jako odstupajućim osobinama zavarivanja materijala koji treba da se zavare". Na slici 6 unesena je energija koju je potrebno uneti u materijale koje treba zavariti u zavisnosti od poprečnog preseka čvora. U gornjoj krivoj označenoj odnosnim brojem 200 predstavljen je unos energije u snopove sastavljene od bakra. Unos energije u zavisnosti od poprečnog preseka čvora označen je kao specifična energija. Krivom 202 predstavljen je unos energije u snopove koji se sastoje od aluminijuma u zavisnosti od poprečnog preseka. Prepoznaje se jako odstupanje između energija koje treba uneti kao funkcija poprečnog preseka čvora u zavisnosti od materijala da bi se postigli rezultati zavarivanja prema propisu.

0041 Poprečni presek je površina koja prolazi normalno na uzdužnu osu snopa i normalno na površinu zavarivanja koja je deo sonotrode, koji ograničava prostor za sabijanje sa strane dna.

0042 Na slici 7 je kao karakteristika materijala predstavljen pritisak u zavisnosti od poprečnog preseka čvora koji treba da se dobije, i to takođe za materijal bakra (kriva 300) i aluminijum (kriva 302). Ako je kao karakteristika materijala za izbor redosleda zavarivanja odgovarajuće učenju prema pronalasku pritisak, znači ono u pravcu površine zavarivanja sonotrode prilikom zavarivanja delujuće površinsko presovanje na žile ili žičice snopa, izabran u zavisnosti od poprečnog preseka čvora, potreban pritisak za zavarivanje bakra jako odstupa od onog za aluminijum.

Tako se prvo zavaruje delimični čvor od bakra ili koji sadrži bakar a zatim se zavaruje snop odnosno snopovi od aluminijuma ili koji sadrže aluminijum.

0043 Prvi i drugi materijal se razlikuju što se tiče parametra zavarivanja - pritisak u toliko što je za zavarivanje drugog materijala uvedeni pritisak najmanje 25 % manji nego pritisak za zavarivanje prvog materijala. Kod ove ocene u obzir se uzima isti prečnik snopova koji treba da se zavare, pri čemu je širina prostora za sabijanje ista. Snopovi se zavaruju odgovarajuće pronalasku koji, što se tiče katrakteristika materijala, tako međusobno odstupaju, što amplitude za zavarivanje oscilacija ultrazvuka odstupaju najmanje za 25 %, što znači da je amplituda ultrazvučnih oscilacija za zavarivanje drugog materijala najmanje za 10 % manja nego amplituda ultrazvučnih oscilacija za zavarivanje prvog materijala.

Claims (6)

Patentni zahtevi

1. Postupak za dobijanje čvora zavarivanjem najmanje jednog prvog snopa (144) koji obuhvata pojedinačne žice sa najmanje jednim drugim snopom (148) koji obuhvata pojedinačne žice različitih materijala u prostoru (122) za sabijanje koji može da se podešava po visini i širini nekog uređaja (110) za zavarivanje ultrazvukom, čija širina se podešava preko najmanje jednog bočnog klizača (134) a visina promenom rastojanja između sonotrode (116) i naspramne elektrode (118) naprave za zavarivanje ultrazvukom, pri čemu se najmanje jedan prvi snop zavaruje pri većoj specifičnoj energiji, većem pritisku ili većoj amplitudi ultrazvučne oscilacije od onih najmanje jednog drugog snopa,

naznačen time,

što kao materijali za najmanje jedan prvi snop i za najmanje jedan drugi snop (144, 148) budu izabrani takvi, da u odnosu na materijal najmanje jednog prvog snopa za zavarivanje nekog delimičnog čvora (146) prema propisu mora da se uvede najmanje 25 % više specifične energije nego za zavarivanje prema propisu najmanje jednog drugog snopa, što se najmanje jedan prvi snop (144) postavlja u prostor (122) za sabijanje na sonotrodu koja ograničava prostor za sabijanje sa strane dna, pojedinačne žice najmanje jednog prvog snopa se potom zavaruju u delimični čvor (146), pri čemu je prostor za sabijanje podešen na širinu B na taj način da delimični čvor potpuno pokriva dno prostora za sabijanje ograničenog sonotrodom (116), da se nakon toga prostor za sabijanje otvara, da se u prostor (120) za sabijanje na delimični čvor postavlja najmanje jedan drugi snop (14), da se onda prostor za sabijanje zatvara, pri čemu je u toku zavarivanja širina prostora za sabijanje ista širini B, pri čemu se kao materijal za prvi snop primenjuje bakar ili legura bakra i/ili kao materijal za drugi aluminijum ili legura aluminijuma.

2. Postupak prema zahtevu 1

naznačen time,

što se pre ili posle postavljanja najmanje jednog prvog snopa (144) u prostor (122) za sabijanje njegova širina podešava na širinu B čvora (160) koji treba da se dobije.

3. Postupak prema zahtevu 1 ili 2

naznačen time,

što se posle zavarivanja najmanje jednog prvog snopa (144) u delimični čvor (146), bočni klizač (134) rastereti pritiska i pre zavarivanja najmanje jednog drugog snopa (148) bočni klizač optereti pritiskom na taj način da prostor za sabijanje ima širinu B .

4. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva,

naznačen time,

što se za procenu zavarivanja prema pravilu najmanje prvog snopa (144) kontroliše drugi parametar procesa od onog za kontrolu zavarivanja prema pravilu najmanje drugog snopa (148).

5. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva,

naznačen time,

što se za kontrolu zavarivanja prema pravilu najmanje jednog snopa (144) potreban unos energije kontroliše prema zadatom vremenu zavarivanja.

6. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva,

naznačen time,

što se za određivanje zavarivanja prema pravilu najmanje jednog drugog snopa (148) unos energije kontroliše u zavisnosti od promene visine prostora (122) za sabijanje, naročito podešavanje naspramne elektrode (118) u pravcu sonotrode (116).