RS57919B1 - Trpc4 modulatori za primenu u lečenju ili prevenciji bola - Google Patents

Description

Opis

Oblast i stanje tehnike

[0001] Sisarski kanali za prolazne receptorske potencijale (TRP) su opisani kao šesto-transmembranski (6-TM) katjonski propusni kanali. TRP kanali kontrolišu ulazak Ca2+, K+, i Cl- zavisno od napona i karakterisani su kao kanali koji propuštaju kalcijum sa svojstvima polimodalne aktivacije. Smatra se da TRP proteinska struktura predstavlja strukturu koja formira kanal i sastoji se od šest transmembranskih (TM) domena sa domenom pora (P) lociranim između petog (S5) i šestog (S6) TMs. TRP kanali se aktiviraju pomoću tri glavna mehanizma; receptorske, ligandne i direktne ambijentalne aktivacije. Receptorska aktivacija se vrši pomoću receptora kuplovanih sa G proteinom (engl. G protein coupled receptors, skr. GCPRs) i tirozin kinazom u tri moda, što rezultuje oslobađanjem Ca2+ iz intracelularnih depoa: hidrolizom fosfatidilinozitol (4,5) bisfosfata (PIP2), diacilglicerola (DAG) i inozitol (1,4,5) trifosfata (IP3). Ligandna aktivacija se odvija pomoću egzogenih malih molekula (kapsaicin, icilin, 2-APB), endogenih lipida ili metaboličkih proizvoda (diacilgliceroli), purinskih nukleotida i metabolita (ADP-riboza), i neorganskih jona. TRP kanali se takođe aktiviraju ambijentalnim inicijatorima, kao što je ambijentalna temperatura.

[0002] TRPC podfamilija je bila određena identifikacijom prvog sisarskog TRP, TRPC1. Zajednički TRPC motivi su sačinjeni od 2-3 ankirinu-sličnih domenskih ponavljanja i savijenog zavojnog domena u N-terminalu, praćenim sa šest transmembranskih domena, C-term TRP kutijom i kalmodulinskim (CaM) mestom vezivanja. CaM domen u TRPC4 je domen za vezivanje kalcijuma koji liči na CaM protein, koji je normalno mali (dužine -140+ aminokiselina) u obliku tega sastavljen od dva strukturno slična globularna domena razdvojena fleksibilnom zglobnom centralnom zavojnicom. Globularni domeni su homologi i sadrže parove Ca2+ vezujućih zavojnica-petlja-zavojnica motiva, koji se nazivaju motivima EF ruke.

Tipični mehanizam vezivanja kalcijuma se odvija na ovim EF rukama, koje se sastoje od dve α-zavojnice povezane sa petljom od 12-ostataka. Domeni EF ruke postaju izloženi efektorima i ciljevima usled promene konformacije proteina. Izloženi hidrofobni regioni dalje vezuju bazne amfifilne zavojnice (BAA zavojnice). Zglob CaM omogućava da proteini koji imaju CaM domen dođu u kontakt i aktiviraju ciljeve (Slika 1). CaM je veoma očuvan kod životinja i biljaka, a deluje na mnoge ciljeve uključujući i jonske kanale.

[0003] TRPC5 se izražava homomernim, a takođe i heteromernim kompleksima sa TRPC4. TRPC4 i TRPC5 su veoma homologi i veoma izraženi u humanim moždanim, materičnim, jajnim i bubrežnim ćelijama. TRPC4 je neselektivni katjonski kanal koji se jedinstveno aktivira pomoću Gq/11 familije GPCRs aktivacijom PLCβ, i receptora kinaze i receptora tirozin kinaze. Mada su studije sa korišćenjem TRPC4 pokazale da je za aktivaciju potrebna aktivnost fosfolipaze C (PLC), ni IP3, ni DAG nisu dovoljni za aktiviranje TRPC4. TRPC4 sadrži PDZ-vezujući motiv. PDZ domeni su zajednički strukturni motivi koji pomažu proteinima u signalizaciji i vezivanju transmembranskih proteina za citoskelet. Skeletni proteini PDZ domena, kao i signalni molekuli se ko-imunotalože sa TRPC4. PDZ domen je zajednički strukturni domen od 80-90 aminokiselina koji je pronađen u signalnim proteinima bakterija, kvasaca, biljaka, virusa i životinja. PDZ je akronim u kome su kombinovana prva slova tri proteina-post sinaptičkog gustinskog proteina (PSD95), Drosophila diskosnog velikog tumorskog supresora (DlgA), i zonula occludens-1 proteina (zo-1)-za koje je bilo prvo otkriveno da dele ovaj domen. PDZ domeni se takođe nazivaju DHR (Dlg homologi region) ili GLGF (glicin-leucin-glicin-fenilalanin) domeni. Ovi domeni pomažu vezivanje transmembranskih proteina za citoskelet i drže zajedno signalne komplekse.

[0004] Skoro svaki ispitani tip ćelije sadrži najmanje jedan TRP kanal. Ova velika familija fiziološki važnih kanala je uključena u mnoge humane bolesti. Većina TRP kanala je sačuvana kod miševa, pacova i ljudi. Studije sa „knockout“ miševima su se pokazale korisnim za određivanje funkcija TRP kanala. Trpc2 deficijentni miševi nisu sposobni da razlikuju muške od ženskih parnjaka, a TRPV6 je prekomerno regulisan kod kancera prostate. TRPC4 transkripti i protein su izraženi u primarnim kultivisanim mišijim vaskularnim endotelnim ćelijama (MAECs), a kanali se mogu aktivirati pomoću protokola sa deplecijom zaliha u MAECs. Kod Trpc4 deficijentnih miševa, agonistom indukovani ulazak Ca2+ je znatno smanjen. Trpc4-/- miševi ispoljavaju znatno smanjenje vazorelaksacije zavisne od endotela u krvnim sudovima. Trpc4 deficijentni miševi ispoljavaju smanjenu mikrovaskularnu permeabilnost, i imaju izmenjeno oslobađanje GABA transmitera iz talamusnih interneurona. Mada je TRPC4 izražen u nervnom sistemu, on nije bio prethodno potvrđen kao cilj za neuropatski bol i nisu postojali poznati specifični inhibitori za kanal.

[0005] Humani TRPC4 protein sadrži više ankirinskih domena u sebi i unutar N-terminusa zajedno sa savijenim zavojnim domenom. N-terminus TRPC4 je veoma važan za sastavljanje podjedinica i formiranje pora. Dva regiona u N-terminusu su bitni za sastavljanje kanala u TRPC kanalima, a naročito TRCP4; treće i četvrto ponavljanje ankirina i region nizvodno od savijenog zavojnog domena. Drugo i treće ponavljanje ankirina su prikazani sa F59-S137 u TRPC4. Oba ova domena mogu da se povežu sami, ali nije bilo pokazano da međusobno sadejstvuju. Poslednjih 18 aminokiselina regiona nizvodno od savijenog zavojnog domena su prikazani u TRPC4 sa 287-A RLKLAIKYRQKEFVAP-304, i u TRPC6 sa 363-SRLKLAIK YEVKKFVAHP-380. Identifikovano je da su ovi peptidi uključeni u sastavljanje kanala TRPCs, a naročito TRPC4. Postoje dva domena u TRPC4 proteinu koji su odgovorni za oligomerizaciju. Prvi domen sadrži N-term ankirinska ponavljanja i savijeni zavojni domen (M1-P304), a drugi domen odgovara pretpostavljenom regionu pora i C-terminalnom repu (1516-L974). Postoje dva modela u kojima TRPC4 kanal postaje funkcionalan posle sastavljanja podjedinica. Jedan model je da treće ankirinsko ponavljanje inicira proces molekulskog razdvajanja. U ovom modelu svaki sadejstvujući domen bi imao sposobnost da se tetramerizuje. U sledećem modelu, prvi interaktivni domen obrazuje dimer između dve podjedinice, dok je drugi domen odgovoran za formiranje dimera između dve druge podjedinice. N-terminal i kod TRPC4, i kod TRPC5 uključujući bar prvo ankirinsko ponavljanje su bitni i za homo, i za hetero sastavljanje podjedinica. Homo- i heteromerno formiranje pora TRPC4 proteina je kritično za funkciju proteina; zato su agensi koji blokiraju multimerno formiranje TRPC4 logični kandidati za inhibitore TRPC4 proteina.

[0006] Neuropatski bol je hronična bolest koja nastaje usled disfunkcije u nervnom sistemu. Ova disfunkcija nervnog sistema se često pojavljuje usled povrede perifernog nerva koncentrisane na gangliju dorzalnih korenova (DRG), senzorne neurone. Abnormalna nervna funkcija se pojavljuje i od povređenih aksona, i od intaktnih nociceptora koji dele receptivnost sa povređenim nervom. Patološka stanja obuhvataju produženu hiperalgeziju, alodiniju, i gubitak senzorne funkcije. Klasična prezentacija neuropatskog bola obuhvata sveprisutni bol koji se ne može objasniti na drugi način, senzorske defekte, pekući bol, bol od svetlosti na koži i iznenadne napade bola bez jasnog povoda. Zapaljenje i trauma su glavni uzroci povreda nerava. Genetski poremećaji koji izazivaju izmenjenu konektivnost, strukturu ili preživljavanje neurona takođe mogu rezultovati neuropatskim bolom.

[0007] Međunarodna objava br. WO2011/022638 opisuje primenu TRPC4 inhibitora u lečenju bola, a naročito neuropatskog bola. Tamo su posebno opisani trivalentni lantanski analozi ili siRNK protiv TRPC4.

Suština pronalaska

[0008] Ovde su opisani metodi lečenja, smanjenja ili sprečavanja bola kod sisara, koji sadrže davanje ovde opisanog jedinjenja. Prema jednom aspektu, jedinjenje može da moduliše kanal za prolazne receptorske potencijale, na primer, TRPC4.

[0009] Dodatne prednosti pronalaska će biti delimično opisane u delu opisa koji sledi, a delimično će biti očigledne na osnovu opisa, ili se mogu shvatiti na osnovu izvođenja pronalaska u praksi. Prednosti pronalaska će biti realizovane i ostvarene pomoću elemenata i kombinacija koje su posebno iznete u priloženim patentnim zahtevima.

[0010] Podrazumeva se da su i prethodni opšti opis, i naredni detaljni opis samo ilustrativni i deskriptivni i da ne ograničavaju pronalazak za koji je zatražena zaštita.

Detaljni opis pronalaska

Definicije

[0011] Predmetni pronalazak se može lakše shvatiti na osnovu poziva na sledeći detaljni opis poželjnih primera izvođenja pronalaska i bilo koji od ovde uključenih primera i bilo koju od slika i njihovih opisa. Mada se bilo koje metode i materijali koji su slični ili ekvivalentni onima koji su ovde opisani mogu upotrebiti u praksi ili testiranju predmetnog pronalaska, sada će biti opisani poželjni metodi, uređaji i materijali. Ovde ništa ne treba smatrati priznanjem da će biti pronalazak antidatiran takvim otkrivanjem na osnovu ranijeg pronalaska.

[0012] Pre nego što budu otkrivena i opisana predmetna jedinjenja, kompozicije, elementi, uređaji i/ili metode, podrazumeva se da ovaj opis nije ograničen na specifične metode sinteze ili specifične metode rekombinantne biotehnologije, osim ako nije drugačije specifikovano, ili na specifične reagense, osim ako nije drugačije specifikovano, pošto oni naravno mogu varirati. Takođe se podrazumeva da je ovde upotrebljena terminologija namenjena samo za svrhe ovog otkrivanja i da ne treba da bude ograničavajuća.

[0013] U ovom opisu i patentnim zahtevima koji slede, vršiće se poziv na više izraza koji će biti definisani tako da imaju sledeća značenja:

[0014] Kada se upotrebljavaju u opisu i priloženim patentnim zahtevima, oblici jednine "neka", "neki" i "taj" obuhvataju i oblike množine, osim ako kontekst jasno ne diktira drugačije. Shodno tome, na primer, poziv na "neki farmaceutski nosač" obuhvata smeše dva ili više takvih nosača i slično.

[0015] Ovde opsezi mogu biti izraženi kao od "oko" jedne specifične vrednosti, i/ili do "oko" sledeće specifične vrednosti. Kada je izražen takav opseg, onda drugi primer izvođenja obuhvata od jedne specifične vrednosti i/ili do druge specifične vrednosti. Slično tome, kada su vrednosti izražene kao aproksimacije, korišćenjem prethodnog "oko", onda se podrazumeva da specifična vrednost formira sledeći primer izvođenja. Dalje se podrazumeva da su krajnje tačke svakog opsega značajne u odnosu na drugu krajnju tačku i nezavisno od druge krajnje tačke.

[0016] Kada se ovde koristi, izraz "alkil" se odnosi na zasićeni linearni ili razgranati ugljovodonik, kao što su linearne ili razgranate grupe od 1-22, 1-8, ili 1-6 atoma ugljenika, koje se ovde nazivaju (C1-C22)alkil, (C1-C8)alkil, i (C1- C6)alkil, respektivno. Primeri alkil grupa obuhvataju, ali nisu ograničeni na metil, etil, propil, izopropil, 2-metil-1-propil, 2-metil-2-propil, 2-metil-1-butil, 3-metil-1-butil, 2-metil-3-butil, 2,2-dimetil-1-propil, 2-metil-1-pentil, 3-metil-1-pentil, 4-metil-1-pentil, 2-metil-2-pentil, 3-metil-2-pentil, 4-metil-2-pentil, 2,2-dimetil-1-butil, 3,3-dimetil-1-butil, 2-etil-1-butil, butil, izobutil, t-butil, pentil, izopentil, neopentil, heksil, heptil, oktil, itd.

[0017] Kada se ovde koristi, izraz "aril" se odnosi na mono-, bi-, ili drugi multikarbociklični, aromatični prstenasti sistem. Aril grupa može opciono biti kondenzovana sa jednim ili više prstenova izabranih između arila, cikloalkila, i heterociklila. Aril grupe mogu biti supstituisane sa grupama izabranima između alkoksi, ariloksi, alkila, alkenila, alkinila, amida, amino, arila, arilalkila, karbamata, karboksi, cijano, cikloalkila, estra, etra, formila, halogena, haloalkila, heteroarila, heterociklila, hidroksila, ketona, nitro, fosfata, sulfida, sulfinila, sulfonila, sulfonske kiseline, sulfonamida i tioketona. Primeri aril grupa obuhvataju, ali nisu ograničeni na fenil, tolil, antracenil, fluorenil, indenil, azulenil, i naftil, kao i benzo-kondenzovane karbociklične radikale, kao što je 5,6,7,8-tetrahidronaftil. Primeri aril grupa takođe obuhvataju, ali nisu ograničeni na monociklični aromatični prstenasti sistem, pri čemu prsten sadrži 6 atoma ugljenika, koji se ovde naziva "(C6)aril."

[0018] "Alkil," "alkenil," "alkinil," "alkoksi," "amino," i "amid" grupe mogu biti supstituisane ili prekinute ili razgranate sa najmanje jednom grupom izabranom između alkoksi, ariloksi, alkila, alkenila, alkinila, amida, amino, arila, arilalkila, karbamata, karboksi, cijano, cikloalkila, estra, etra, formila, halogena, haloalkila, heteroarila, heterociklila, hidroksil, ketona, nitro, fosfata, sulfida, sulfinila, sulfonila, sulfonske kiseline, sulfonamida, tioketona, ureido, i azota. Supstituenti mogu biti razgranati da bi formirali supstituisani ili nesupstituisani heterocikl ili cikloalkil.

[0019] "Agonisti" su molekuli ili jedinjenja koja stimulišu jedno ili više bioloških svojstava receptora. Oni mogu obuhvatati, ali bez ograničavanja na male organske i neorganske molekule, peptide, peptidne mimetike i agonistička antitela. Izraz "antagonist" se upotrebljava u najširem smislu i odnosi se na bilo koji molekul ili jedinjenje koje blokira, inhibira ili neutralizuje, bilo delimično ili potpuno, biološku aktivnost posredovanu receptorom sprečavanjem vezivanja agonista. Antagonisti mogu obuhvatati, ali bez ograničavanja na male organske i neorganske molekule, peptide, peptidne mimetike i neutralizujuća antitela.

[0020] Kada se ovde koriste, izrazi "sadrži", "sačinjava", "ima" i "obuhvata" se upotrebljavaju u njihovom otvorenom, neograničavajućem smislu.

[0021] Kada se ovde koristi, "efektivna količina" je generalno minimalna doza koja je neophodna za ostvarivanje željenog efekta "lečenja, smanjenja ili sprečavanja bola", kao što je definisano dole.

[0022] Kada se ovde koristi, "pojačava" obuhvata bilo kakvo povećanje funkcionalne aktivnosti jonskih kanala.

[0023] "Opciono" ili "opcioni" znači da se sledstveno opisani događaj ili okolnost može ili ne mora desiti i da opis obuhvata slučajeve gde se pomenuti događaj ili okolnost može desiti i slučajeve gde se pomenuti događaj i okolnost ne pojavljuje.

[0024] "Bol" znači senzorno iskustvo koje prima nervno tkivo, a koje je različito od osećaja dodira, pritiska, toplote i hladnoće. Opseg bolnih senzacija, kao i varijacije percepcije bola od strane pojedinaca, čine preciznu definiciju bola skoro nemogućom. U kontekstu predmetnog opisa, "bol" se upotrebljava u najširem mogućem smislu i obuhvata nociceptivni bol, kao što je bol u vezi oštećenja i zapaljenja tkiva, bol u vezi štetnih stimulansa, akutni bol, hronični bol, i neuropatski bol.

[0025] Nivo stimulacije na kome počinje da se uočava bol se naziva "pragom bola". Analgetici su farmaceutski agensi koji ublažavaju bol podizanjem praga bola bez gubitka svesti. Posle davanja analgetičkog leka, potreban je stimulans većeg intenziteta ili dužeg trajanja pre nego što se oseti bol. Kod pojedinca koji boluje od hiperalgezije analgetički lek može imati anti-hiperalgestički efekat. Za razliku od analgetika, agensi kao što su lokalni anestetici blokiraju prenos u perifernim nervnim vlaknima, čime blokiraju svest o bolu. Opšti anestetici, sa druge strane, smanjuju svest o bolu izazivanjem gubitka svesti.

[0026] "Akutni bol" je često kratkotrajan sa specifičnim uzrokom i svrhom; generalno ne stvara trajne fiziološke reakcije. Akutni bol se može pojaviti tokom povrede mekih tkiva, i sa infekcijom i zapaljenjem. On se može modulisati i ukloniti lečenjem svog uzroka i kombinovanim strategijama uz korišćenje analgetika za lečenje bola, i antibiotika za lečenje infekcije.

[0027] "Hronični bol" je karakteristično različit i kompleksniji je od akutnog bola.

Hronični bol nema vremensko ograničenje, često nema očigledni uzrok i ne služi očiglednoj biološkoj svrsi. Hronični bol može podstaći brojne fiziološke probleme koji zbunjuju i pacijenta, i pružaoca nege, što dovodi do osećaja bespomoćnosti i beznadežnosti. Najčešći uzroci hroničnog bola obuhvataju bol u donjem delu leđa, glavobolju, povratni facijalni bol, bol povezan sa kancerom i artritični bol.

[0028] Bol koji je izazvan oštećenjem nervnih struktura se često manifestuje kao nervna supersenzibilnost ili hiperalgezija i naziva se "neuropatski" bol. Bol takođe može biti "izazvan" stimulacijom nociceptivnih receptora i može biti prenet preko intaktnih nervnih puteva, kao što je bol koji se naziva "nociceptivni" bol. Ovde opisani metodi se mogu primeniti za lečenje neuropatskog bola. Neuropatski bol je obično dugotrajan ili hroničan i može se razviti danima ili mesecima posle inicijalne akutne povrede tkiva. Simptomi neuropatskog bola mogu uključivati istrajni, spontani bol, kao i alodiniju, koja je bolna reakcija na stimulans koji normalno nije bolan, hiperalgeziju, pojačanu reakciju na bolni stimulans koji je obično blago nelagodan, kao što je ubod iglom, ili hiperpatiju, kada kratka nelagoda postane produženi jaki bol.

[0029] Neuropatski bol generalno je rezistentan na opioidnu terapiju. Neuropatski bol se može razlikovati od nociceptivnog bola ili "normalnog bola" koji je izazvan normalnom preradom stimulansa koji nastaju usled akutne povrede tkiva. Za razliku od neuropatskog bola, nociceptivni bol je obično ograničen po trajanju na period oporavka tkiva i obično se može ublažiti raspoloživim opioidnim i neopioidnim analgeticima.

[0030] Kada se ovde koristi, visceralni bol označava bol koji potiče iz unutrašnjih organa. Visceralni bol ima pet važnih kliničkih karateristika: (1) nije izazvan svim organima (organi kao što su jetra, bubrezi, većina čvrstih organa i plućni parenhim nisu osetljivi na bol); (2) nije uvek vezan za visceralnu povredu (sečenje creva ne izaziva bol i primer je visceralne povrede bez pratećeg bola, dok je grčenje bešike bolno i primer je bola bez povrede); (3) difuzan je i slabo lokalizovan; (4) odnosi se na druge lokacije; i (5) praćen je motornim i autonomnim refleksima, kao što su mučnina, povraćanje i tenzija mišića donjeg dela leđa koja se pojavljuje zbog bubrega. Lancet. 19. jun 1999;353(9170):2145-8.

[0031] Kada se ovde koristi, "modulišući" obuhvata bilo koji efekat na funkcionalnu aktivnost jonskih kanala. Ovo obuhvata blokiranje ili inhibiranje aktivnosti kanala u prisustvu odgovarajućeg stimulatora ili kao reakciju na njega. Alternativno tome, modulatori mogu povećati aktivnost kanala.

[0032] Kada se ovde koristi, izraz "farmaceutski prihvatljiva kompozicija" se odnosi na kompoziciju koja sadrži najmanje jedno jedinjenje koje je ovde opisano i formulisano je zajedno sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača.

[0033] Kada se ovde koristi, izraz "farmaceutski prihvatljivi" se odnosi na bilo koji molekulski entitet ili kompoziciju koja ne dovodi do nepoželjne, alergijske ili druge nepovoljne ili neželjene reakcije kada se daje čoveku ili drugom sisaru.

[0034] Izraz "farmaceutski prihvatljiva so, odnosno soli" se odnosi na soli sa kiselim ili baznim grupama koje mogu biti prisutne u jedinjenjima koja se upotrebljavaju u aktuelnim kompozicijama. Jedinjenja uključena u aktuelne kompozicije koja su po prirodi bazna mogu da obrazuju široki spektar soli sa različitim neorganskim i organskim kiselinama. Kiseline koje se mogu upotrebiti za dobijanje farmaceutski prihvatljivih kiselih adicionih soli takvih baznih jedinjenja su one koje obrazuju netoksične kisele adicione soli, tj. soli koje sadrže farmakološki prihvatljive anjone, uključujući, ali bez ograničavanja na sulfatne, citratne, matatne, acetatne, oksalatne, hloridne, bromidne, jodidne, nitratne, sulfatne, bisulfatne, fosfatne, kisele fosfatne, izonikotinatne, acetatne, laktatne, salicilatne, citratne, tartratne, oleatne, tanatne, pantotenatne, bitartratne, askorbatne, sukcinatne, maleatne, gentisinatne, fumaratne, glukonatne, glukaronatne, saharatne, formatne, benzoatne, glutamatne, metansulfonatne, etansulfonatne, benzensulfonatne, p-toluensulfonatne i pamoatne (tj. 1,1’-metilen-bis-(2-hidroksi-3-naftoatne)) soli. Jedinjenja uključena u aktuelne kompozicije koja sadrže amino radikal mogu obrazovati farmaceutski prihvatljive soli sa različitim aminokiselinama, pored gore navedenih kiselina. Jedinjenja uključena u aktuelne kompozicije koja su po prirodi kisela mogu da obrazuju bazne soli sa različitim farmakološki prihvatljivim katjonima. Primeri takvih soli obuhvataju soli alkalnih metala ili zemnoalkalnih metala, a naročito kalcijumove, magnezijumove, natrijumove, litijumove, cinkove, kalijumove i gvozdene soli.

[0035] Jedinjenja prema pronalasku mogu sadržati jedan ili više hiralnih centara i/ili dvostrukih veza i zato postoje kao stereoizomeri, kao što su geometrijski izomeri, enantiomeri ili dijastereomeri. Kada se ovde koristi, izraz "stereoizomeri" se sastoji od svih geometrijskih izomera, enantiomera ili dijastereomera. Ova jedinjenja mogu biti označena simbolima "R" ili "S" u zavisnosti od konfiguracije supstituenata oko stereogenog atoma ugljenika. Zato su opisani različiti stereoizomeri ovih jedinjenja i njihove smeše. Stereoizomeri obuhvataju enantiomere i dijastereomere. Smeše enantiomera ili dijastereomera mogu biti označene sa "(±)" u nomenklaturi, ali će stručnjak iz odgovarajuće oblasti shvatiti da struktura može implicitno označavati hiralni centar.

[0036] Kada se ovde koristi, izraz "subjekt" označava bilo kog sisara ili drugog kičmenjaka kod koga je poželjna modulacija bola, na primer, čoveka, primata, konja, kravu, psa, mačku ili pticu.

[0037] Supstituenti oko dvostruke veze ugljenik-ugljenik alternativno tome mogu biti označeni kao "cis" ili "trans", gde "cis" predstavlja supstituente na istoj strani dvostruke veze, dok "trans" predstavlja supstituente na suprotnim stranama dvostruke veze. Raspored supstituenata oko karbocikličnog prstena se označava kao "cis" ili "trans." Izraz "cis" predstavlja supstituente na istoj strani ravni prstena, dok izraz "trans" predstavlja supstituente na suprotnim stranama ravni prstena. Smeše jedinjenja kod kojih su supstituenti raspoređeni i na istoj, i na suprotnim stranama ravni prstena su označeni kao "cis/trans."

[0038] Kada se ovde koristi, "podesni supstituent" se odnosi na grupu koja ne poništava sintetičku ili farmaceutsku korisnost ovde opisanih jedinjenja ili međuproizvoda koji se mogu upotrebiti za njihovo dobijanje. Primeri podesnih supstituenata obuhvataju, ali nisu ograničeni na: C1-22, C1-8, i C1-6 alkil, alkenil ili alkinil; C1-6 aril, C2-5 heteroaril; C3-7 cikloalkil; C1-22, C1-8, i C1-6 alkoksi; C6 ariloksi; -CN; -OH; okso; halo, karboksi;

[0039] amino, kao što su -NH(C1-22, C1-8, ili C1-6 alkil), -N(C1-22, C1-8, i C1-6 alkil)2, -NH((C6)aril), ili -N((C6)aril)2; formil; ketone, kao što su -CO(C1-22, C1-8, i C1-6 alkil), -CO((C6 aril) estre, kao što su - CO2(C1-22, C1-8, i C1-6 alkil) i -CO2 (C6 aril). Stručnjak iz odgovarajuće oblasti može lako izabrati podesni supstituent na osnovu stabilnosti i farmakološke i sintetičke aktivnosti jedinjenja.

[0040] Pod "lečenjem, smanjenjem ili sprečavanjem bola" se podrazumeva sprečavanje, smanjenje, odlaganje pojačanja ili eliminacija osećaja bola kod subjekta pre, tokom ili posle njegovog nastupanja. U poređenju sa ekvivalentnom netretiranom kontrolom, takvo smanjenje ili stepen sprečavanja je najmanje 5%, 10%, 20%, 40%, 50%, 60%, 80%, 90%, 95%, ili 100%, izmereno bilo kojom standardnom tehnikom koja je poznata iz stanja tehnike. Da bi se lečio bol, nije neophodno obezbediti terapiju za prouzrokujuću patologiju koja je izazvala bolnu senzaciju. Lečenje bola može biti čisto simptomatsko.

[0041] Iako su razmotrene specifične konfiguracije i metode, podrazumeva se da je ovo izvršeno samo za ilustrativne svrhe.

[0042] Prema prvom aspektu pronalaska, realizovana je farmaceutska kompozicija koja sadrži 4-metil-2-piperidin-1-il-hinolin koji ima formulu

za primenu u smanjenju ili sprečavanju bola kod sisara modulacijom TRPC4 aktivnosti, pri čemu je bol izabran između akutnog, hroničnog, neuropatskog, nociceptivnog i visceralnog bola, ili njihove kombinacije.

[0043] Poželjni primeri izvođenja pronalaska prema bilo kom od njegovih različitih aspekata su onakvi kao što je opisano dole ili je definisano u zavisnim zahtevima.

[0044] Opisan je metod lečenja, smanjenja ili sprečavanja bola kod sisara, pri čemu pomenuti metod sadrži korak davanja subjektu terapeutski efektivne količine kompozicije koja sadrži jedinjenje izabrano iz Tabele 1 ili Tabele 2, ili njihovu kombinaciju, u kombinaciji sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača.

[0045] Jedinjenje može obuhvatati supstutisano hinolonsko jedinjenje izabrano iz Tabele 1. Sva jedinjenja u Tabelama 1 i 2 mogu se dobiti publikovanim metodama Miller et al., a ilustrativna procedura je data dole (vidi dodatni materijal u J. Biol.

Chemistry, Miller et al, tom 286, str.33436-33446.)

[0046] Formula la) se dobija kao što sledi:

[0047] Hlorohinolin (100 mg, 0.56 mmol) i piperidin (0.22 ml, 2.25 mmol) su bili mešani u bočici za mikrotalasnu reakciju. Bočica je bila zatvorena, pa je izložena mikrotalasnom zračenju na 200 °C uz mešanje tokom 15 min. LC/MS je pokazala da je reakcija okončana. Reakciona smeša je bila razređena sa MeOH, a onda je koncentrisana pod vakuumom. Ostatak je bio rastvoren u 3% vodenoj HCl (10 ml), pa je ispran sa dihlorometanom (2 x 5 ml). Vodeni sloj je bio tretiran sa 2 N NaOH sve dok pH nije bio 8, što je rezultovalo belim muljem. Mulj je bio ekstrahovan sa dihlorometanom (3 x 20 ml). Sjedinjeni organski slojevi su bili osušeni preko Na2SO4 i onda su koncentrisani da bi se dobilo 70 mg (55%) proizvoda u vidu bele čvrste materije.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6): δ 7.75 (d, J = 8.1 Hz, 1H), 7.52-7.45 (m, 2H), 7.21-7.17 (m, 1H), 7.10 (s, 1H), 3.67 (bs, 4H), 2.54 (s, 3H), 1.62-1.55 (m, 6H). LC/MS: RT = 0.65 min, m/z = 227.2 [M H]+.

Tabela 1. Supstituisana hinolinska jedinjenja

[0048] Prema jednom aspektu, jedinjenje može sadržati supstituisano piperidinsko jedinjenje opisano u Tabeli 2.

Tabela 2. Supstituisana piperidinska jedinjenja

[0049] Kompozicija može sadržati jedno ili više jedinjenja navedenih u Tabelama 1 i 2.

[0050] Jedinjenje može obuhvatati jedinjenje Formule I, pri čemu je R

R’ je H, i R" je CH3, a ovo jedinjenje se navodi kao Formula 1a.

[0051] Kompozicija može da moduliše Trcp4 receptor. Pomenuta modulacija može biti antagonistički efekat, ili alternativno tome, agonistički efekat.

[0052] Efektivnost jedinjenja, na primer Trpc4 antagonista, u lečenju bola može se odrediti posmatranjem jednog ili više kliničkih simptoma ili fizioloških indikatora povezanih sa bolom, ili korišćenjem modela bola kao što je opisano dole.

[0053] Odgovarajuću efektivnu količinu koja treba da se daje za specifičnu primenu metoda mogu odrediti stručnjaci iz odgovarajuće oblasti, uz korišćenje ovde navedenih instrukcija. Na primer, efektivna količina se može ekstrapolirati iz in vitro i in vivo testova, kao što je ovde gore opisano. Stručnjak će shvatiti da stanje pacijenta može biti praćeno u toku terapije i da se u skladu sa time može podesiti efektivna količina Trpc4 antagonista koji se daje.

[0054] Jedno ili više ovde opisanih jedinjenja se mogu davati u farmaceutski prihvatljivoj kompoziciji. Predmetnim pronalaskom su takođe realizovane farmaceutske kompozicije koje sadrže ovde otkrivena jedinjenja, formulisane zajedno sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača. Ove formulacije obuhvataju one koje su podesne za oralnu, rektalnu, topičku, bukalnu i parenteralnu (npr. subkutanu, intramuskularnu, intradermalnu, ili intravensku) administraciju, mada će najpodesniji oblik administracije u bilo kom datom slučaju zavisiti od stepena i ozbiljnosti stanja koje se leči i od prirode specifičnog jedinjenja koje se koristi.

[0055] Formulacije koje su podesne za oralnu administraciju mogu biti pripremljene kao diskretni oblici, kao što su kapsule, dražeje, lozenge, ili tablete, pri čemu svaka sadrži unapred određenu količinu jedinjenja u vidu praška ili granula; kao rastvor ili suspenzija u vodenoj ili nevodenoj tečnosti; ili kao emulzija ulje-u-vodi ili voda-u-ulju. Kao što je navedeno, takve formulacije se mogu pripremiti bilo kojim podesnim farmaceutskim metodom koji sadrži korak dovođenja u vezu aktivnog jedinjenja i nosača ili ekscipijensa (koji može sačinjavati jedan ili više pomoćnih sastojaka).

Nosač mora biti prihvatljiv u smislu da je kompatibilan sa drugim sastojcima formulacije i da ne sme biti škodljiv za primaoca. Nosač može biti čvrst ili tečan ili oba, i može biti formulisan sa jedinjenjem kao formulacija za pojedinačnu dozu, na primer, tabletu, koja može sadržati od 0.05% do 95% tež. aktivnog jedinjenja. Takođe mogu biti prisutne druge farmakološki aktivne supstance, uključujući druga jedinjenja. Formulacije mogu biti pripremljene bilo kojom od dobro poznatih farmaceutskih tehnika koja se u suštini sastoje od mešanja komponenata.

[0056] Za čvrste kompozicije, uobičajeni netoksični čvrsti nosači obuhvataju, na primer, manitol, laktozu, skrob, magnezijum stearat, natrijum saharin, talk, celulozu, glukozu, saharozu, magnezijum karbonat, i slično farmaceutskog kvaliteta. Tečne farmakološki administrativne kompozicije mogu biti pripremljene, na primer, rastvaranjem, dispergovanjem itd. aktivnog jedinjenja koje je ovde opisano i opcionih farmaceutskih adjuvanasa u ekscipijensu, kao što su, na primer, voda, slani rastvor, vodeni rastvor dekstroze, glicerol, etanol, i slično, da bi se formirao rastvor ili suspenzija. Generalno, podesne formulacije mogu biti pripremljene ravnomernim i bliskim mešanjem aktivnog jedinjenja sa tečnim ili fino raspodeljenim čvrstim nosačem, ili sa oba, i onda, kada je neophodno, oblikovanjem proizvoda. Na primer, tableta se može pripremiti komprimovanjem ili kalupovanjem praška ili granula jedinjenja, opciono sa jednim ili više pomoćnih sastojaka. Komprimovane tablete se mogu pripremiti komprimovanjem, na podesnoj mašini, jedinjenja u slobodno tekućem obliku, kao što su prašak ili granule, opciono pomešanih sa vezivom, lubrikantom, inertnim razređivačem i/ili površinski aktivnim/dispergujućim agensom, odnosno agensima. Kalupovane tablete se mogu napraviti kalupovanjem, na podesnoj mašini, praškastog jedinjenja navlaženog inertnim tečnim razređivačem.

[0057] Formulacije podesne za bukalnu (sub-lingvalnu) administraciju obuhvataju lozenge koje sadrže jedinjenje u aromatizovanoj osnovi, obično sa saharozom i akacijom ili tragakantom, i pastile koje sadrže jedinjenje u inertnoj osnovi, kao što su želatin i glicerin ili saharoza i akacija.

[0058] Formulacije podesne za parenteralnu administraciju obuhvataju sterilne vodene preparate jedinjenja, koji su približno izotonični sa krvlju ciljnog primaoca. Ovi preparati se daju intravenski, mada administracija takođe može biti izvršena subkutanom, intramuskularnom, ili intradermalnom injekcijom. Takvi preparati se na podesan način mogu pripremiti mešanjem jedinjenja sa vodom i činjenjem rezultujućeg rastvora sterilnim i izotoničnim sa krvlju. Injektabilne kompozicije prema predmetnom pronalasku mogu sadržati od 0.1 do 5% w/w aktivnog jedinjenja.

[0059] Formulacije podesne za rektalnu administraciju su supozitorije sa pojedinačnom dozom. One se mogu pripremiti mešanjem jedinjenja sa jednim ili više uobičajenih čvrstih nosača, na primer, kakao puterom, a zatim oblikovanjem rezultujuće smeše.

[0060] Formulacije podesne za topičku primenu na koži mogu imati oblik melema, kreme, losiona, paste, gela, spreja, aerosola, ili ulja. Nosači i ekscipijensi koji se mogu upotrebiti obuhvataju vazelin, lanolin, polietilen glikole, alkohole, i kombinacije dva ili više njih. Aktivno jedinjenje je generalno prisutno u koncentraciji od 0.1% do 15% w/w kompozicije, na primer, od 0.5% do 2%.

[0061] Količina aktivnog jedinjenja koje se daje može zavisiti od subjekta koji se leči, subjektove težine, načina administracije i procene nadležnog lekara. Na primer, raspored doziranja može obuhvatati dnevnu ili poludnevnu administraciju kapsuliranog jedinjenja u uočenoj dozi od 1 μg do 1000 mg. Može se primeniti naizmenična administracija, kao što je na mesečnoj ili godišnjoj bazi, doze kapsuliranog jedinjenja. Kapsuliranje olakšava pristup mestu dejstva i omogućava administraciju aktivnih sastojaka istovremeno, a u teoriji stvara sinergijski efekat. U skladu sa standardnim režimima doziranja, lekari će lako moći da odrede optimalne doze i moći će lako da modifikuju administraciju radi ostvarivanja takvih doza.

[0062] Terapeutski efektivna količina ovde opisanog jedinjenja ili kompozicije se može meriti pomoću terapeutske efektivnosti jedinjenja. Međutim, doze mogu varirati u zavisnosti od potreba pacijenta, ozbiljnosti stanja koje se leči i upotrebljenog jedinjenja. Terapeutski efektivna količina otkrivenog jedinjenja može biti dovoljna za uspostavljanje maksimalne koncentracije u plazmi. Preliminarne doze se određuju, na primer, na osnovu testova na životinjama, a skaliranje doza za humanu administraciju se vrši u skladu sa praksama prihvaćenim u odgovarajućoj oblasti.

[0063] Toksičnost i terapeutska efikasnost se mogu odrediti standardnim farmaceutskim procedurama u kulturama ćelija ili na eksperimentalnim životinjama, npr. radi određivanja LD50 (letalna doza za 50% populacije) i ED50 (terapeutski efektivna doza za 50% populacije). Odnos doza između toksičnog i terapeutskog efekta je terapeutski indeks i on se može izraziti kao odnos LD50/ED50. Poželjne su kompozicije koje imaju velike terapeutske indekse.

[0064] Podaci dobijeni iz testova na ćelijskim kulturama ili studijama na životinjama se mogu koristiti za formulisanje opsega doza za primenu kod ljudi. Terapeutski efektivne doze ostvarene u jednom modelu na životinjama se mogu prevesti u primenu kod druge životinje, uključujući ljude, korišćenjem faktora konverzije koji su poznati u odgovarajućoj oblasti (vidi, npr. Freireich et al., Cancer Chemother. Reports 50(4):219-244 (1966) i Tabelu 1 za Faktore ekvivalentne površine doze).

[0065] Farmaceutska kompozicija se može davati pacijentu sama, ili u kombinaciji sa drugim pomoćnim aktivnim sastojcima, agensima, lekovima ili hormonima.

Farmaceutske kompozicije se mogu proizvesti korišćenjem bilo kog od mnoštva procesa, uključujući, ali bez ograničavanja na uobičajeno mešanje, rastvaranje, granulaciju, pravljenje dražeja, poliranje, emulgovanje, kapsuliranje, zarobljavanje i liofilizaciju. Farmaceutska kompozicija može imati bilo koji od mnoštva oblika uključujući, ali bez ograničavanja na sterilni rastvor, suspenziju, emulziju, liofilizat, tabletu, pilulu, peletu, kapsulu, prašak, sirup, eliksir ili bilo koji drugi farmaceutski oblik podesan za administraciju.

[0066] Terapeutski efektivna doza (tj. ED50) može varirati u zavisnosti od farmaceutskog oblika, načina administracije, starosti subjekta, stanja i pola, kao i ozbiljnosti medicinskog stanja kod subjekta. Dozu može odrediti lekar i podesiti je, ako je potrebno, da bi bila podesna za uočene efekte lečenja.

[0067] Metod može obuhvatati davanje efektivne količine ovde opisanog jedinjenja zajedno sa jednim ili više drugih agenasa uključujući, ali bez ograničavanja na jedan ili više analgetika. U takvoj "kombinovanoj" terapiji se podrazumeva da se antagonist može davati nezavisno ili istovremeno sa istim ili različitim farmaceutskim kompozicijama, i istim ili različitim načinima administracije kao jedan ili više drugih agenasa. Ovde opisano jedinjenje se može davati u kombinaciji sa neopioidnim analgeticima, kao što su acetilsalicilna kiselina, holin magnezijum trisalicilat, acetaminofen, ibuprofen, fenoprofen, diflusinal, i naproksen; ili opioidnim analgeticima, uključujući morfin, hidromorfon, metadon, levorfanol, fentanil, oksikodon, i oksimorfon. Pored gore navedenih lečenja, neuropatski bol, koji može biti težak za lečenje, takođe se leči anti-epilepticima (npr. gabapentinom, karbamazepinom, valproinskom kiselinom, topiramatom, feniloinom), NMDA antagonistima (npr. ketamin, dekstrometorfan), topički lidokainom (za postherpesnu neuralgiju), i tricikličnim antidepresivima (npr. fluoksetinom, sertralinom i amitriptilinom).

[0068] Takođe je predviđeno da farmaceutska kompozicija opciono može sadržati farmaceutski prihvatljive nosače koji olakšavaju preradu aktivnog sastojka u farmaceutski prihvatljive kompozicije. Kada se ovde koristi, izraz "farmakološki prihvatljivi nosač" se odnosi na bilo koji nosač koji u suštini nema dugotrajni ili trajni štetni efekat kada se daje i obuhvata izraze kao što su "farmakološki prihvatljivi nosač, stabilizator, razređivač, pomoćna materija ili ekscipijens". Takav nosač se generalno meša sa aktivnim jedinjenjem, ili se pušta da razredi ili obuhvati aktivno jedinjenje i može biti čvrst, polučvrst ili tečni agens. Podrazumeva se da aktivni sastojci mogu biti rastvorljivi ili da se mogu isporučiti kao suspenzija u željenom nosaču ili razređivaču. Može se primeniti bilo koji od mnoštva farmaceutski prihvatljivih nosača, uključujući, bez ograničenja, vodene medijume kao što su npr. destilovana dejonizovana voda, slani rastvor; rastvarače; medijume za dispergovanje; prevlake; antibakterijske i antimikotičke agense; agense za podešavanje izotoničnosti i odlaganje apsorpcije; ili bilo koji drugi neaktivni sastojak. Izbor farmakološki prihvatljivog nosača može zavisiti od načina administracije. Izuzev ako bilo koji farmakološki prihvatljivi nosač nije kompatibilan sa aktivnim sastojkom, onda se razmatra njegova primena u farmaceutski prihvatljivim kompozicijama.

Neograničavajući primeri specifičnih primena takvih farmaceutskih nosača mogu se naći u Pharmaceutical dosage forms and drug delivery systems (Ansel, H. C. et al., eds., Lippincott Williams & Wilkins Publishers, 7.dop.izd. 1999); Remington: The Science and Practice of Pharmacy (Gennaro, A. R. ed., Lippincott, Williams & Wilkins, 20.dop. izd.2000); Goodman & Gilman’s The Pharmacological Basis of Therapeutics (Hardman, J. G. et al., eds., McGraw-Hill Professional, 10.dop.izd. 2001); i Handbook of Pharmaceutical Excipients (Rowe, R. C. et al., APhA Publications, 4.dop. izdanje 2003).

[0069] Farmaceutska kompozicija može opciono sadržati, ali bez ograničenja, druge farmaceutski prihvatljive komponente, uključujući, bez ograničenja, pufere, konzervanse, podešavače toničnosti, soli, antioksidanse, fiziološke supstance, farmakološke supstance, punioce, emulgatore, ovlaživače, zaslađivače, ili arome, i slično. Različiti puferi i sredstva za podešavanje pH se mogu upotrebiti za pripremanje farmaceutske kompozicije opisane u aktuelnom opisu, uz uslov da je rezultujući preparat farmaceutski prihvatljiv. Takvi puferi obuhvataju, ali bez ograničenja, acetatni pufer, citratni pufer, fosfatni pufer, neutralni puferovani slani rastvor, fosfatni puferovani slani rastvor i boratni pufer. Podrazumeva se da se mogu upotrebiti kiseline ili baze za podešavanje pH kompozicije, ako je potrebno Farmaceutski prihvatljivi antioksidansi obuhvataju, ali bez ograničenja, natrijum metabisulfit, natrijum tiosulfat, acetilcistein, butilovani hidroksianizol i butilovani hidroksitoluen. Korisni konzervansi obuhvataju, ali bez ograničenja, benzalkonijum hlorid, hlorobutanol, timerosal, fenilživa acetat, fenilživa nitrat i stabilizovanu oksihloro kompoziciju. Podešavači toničnosti koji su korisni u farmaceutskoj kompoziciji obuhvataju, ali bez ograničenja, soli kao što su, npr. natrijum hlorid, kalijum hlorid, manitol ili glicerin i druge farmaceutski prihvatljive podešavače toničnosti.

Farmaceutska kompozicija može biti pripremljena kao so i može biti formirana sa mnogim kiselinama, uključujući, ali bez ograničavanja na hlorovodoničnu, sumpornu, sirćetnu, mlečnu, vinsku, jabučnu, ćilibarnu, itd. Soli teže tome da budu rastvorljivije u vodenom ili drugom protonskom rastvaraču od odgovarajućih oblika slobodne baze.

[0070] Mogu biti korisni različiti načini administracije. Načini za perifernu administraciju koji su korisni, bez ograničavanja, za oralnu administraciju, topičku administraciju, intravensku ili drugačijom injekcijom, i implantirane minipumpe ili druge uređaje sa produženim oslobađanjem ili formulacije. Farmaceutska kompozicija se može davati periferno, na primer, oralno u bilo kom prihvatljivom obliku kao što su tableta, tečnost, kapsula, prašak, ili slično; intravenskom, intraperitonealnom, intramuskularnom, subkutanom ili parenteralnom injekcijom; transdermalnom difuzijom ili elektroforezom; topički u bilo kom prihvatljivom obliku, kao što su kapi, kreme, gelovi ili melemi; i pomoću minipumpe ili drugog implantiranog uređaja ili formulacije za produženo oslobađanje.

Modeli bola

[0071] Sposobnost jedinjenja da leči bol može biti potvrđena korišćenjem niza dobro poznatih testova koji su ovde navedeni.

[0072] Model trzanja repa: Test trzanja repa (D’Amour et al., J. Pharmacol. Exp. i Ther. 72: 74-79 (1941)) je model akutnog bola. Blago sputani pacov se postavlja na podijum za testiranje tako da se fokusirani svetlosni izvor usmerava na dorzalnu ili ventralnu površinu repa pacova. Fotosenzor se nalazi na podijumu za testiranje, a smešten je nasuprot izvora svetlosti. Da bi počeo test, rep pacova blokira svetlost, čime sprečava da svetlost dopre do fotosenzora. Merenje latencije počinje aktivacijom izvora svetlosti. Kada se pacov pomera ili trza svoj rep, onda fotosenzor detektuje izvor svetlosti i zaustavlja merenje. Test meri vremenski period (trajanje) u kome rep pacova ostaje nepokretan (latentan). Pacovi se testiraju pre davanja jedinjenja od interesa i u različitim vremenskim trenucima posle takve administracije.

[0073] Model potapanja repa kod pacova: Test sa potapanjem repa kod pacova je takođe model akutnog bola. Pacov se labavo drži u ruci, pri čemu je pokriven sa malim savijenim tankim pamučnim peškirom, tako da mu je rep izložen. Vrh repa se onda potapa, npr. vodeno kupatilo temperature od 52° C do dubine od dva inča. Pacov reaguje mrdanjem repa ili izvlačenjem repa iz vode; bilo koja od reakcija se ocenjuje kao finalna tačka ponašanja. Pacovi se testiraju u pogledu skora latencije reakcije repa (engl. tail response latency, skr. TRL) pre nego što im se da jedinjenje od interesa, a onda se ponovo testiraju u pogledu TRL u različitim vremenskim trenucima posle takve administracije.

[0074] Model karagenanom indukovane hiperalgezije u šapi: Test karagenanom indukovane hiperalgezije u šapi je model zapaljenskog bola. Subkutana injekcija karagenana se daje u leve zadnje noge pacova. Pacovi se tretiraju izabranim agensom pre, npr.30 minuta, injekcije karagenana ili posle, npr. dva sata posle injekcije karagenana. Osetljivost šape na pritisak kod svake životinje se testira analgezimetrom tri sata posle injekcije karagenana. Vidi, Randall et al., Arch. Int. Pharmacodyn. 111: 409-419 (1957).

[0075] Takođe mogu biti ispitani efekti izabranih agenasa na edem u šapi izazvan karagenanom. Ovaj test (vidi, Vinegar et al., J. Phamacol. Exp. Ther.166: 96-103 (1969) omogućava procenu sposobnosti jedinjenja da preokrene ili spreči formiranje edema izazvano injekcijom karagenana u šapu. Test sa edemom u šapi se izvodi korišćenjem pletismometra za merenje šapa. Posle administracije izabranog agensa, rastvor karagenana se ubrizgava subkutano u bočni deo stopala na plantarnoj površini zadnje leve šape. Tri sata posle tretmana karagenanom, meri se zapremina tretirane šape (leve) i netretirane šape (desne) korišćenjem pletismometra.

[0076] Model promene ponašanja sa formalinom: Test sa formalinom je model akutnog, trajnog bola. Reakcija na tretman formalinom je dvofazna (Dubuisson et al., Bol 4: 161-174 (1977)). Faza I reakcije je indikator čisto nociceptivne reakcije na iritant. Smatra se da Faza 2, koja obično počinje 20 do 60 minuta posle injekcije formalina, odražava povećanu senzibilizaciju kičmene moždine.

[0077] Fon Frejov filamentni test (Čangov model): Efekat jedinjenja na mehaničku alodiniju se može odrediti fon Frejovim filamentnim testom kod pacova sa pritegnutom ligacijom L-5 spinalnog nerva: model bolne periferne neuropatije.

Hirurška procedura se izvodi kao što su opisali Kim et al., Pain 50: 355-363 (1992). Kalibrisane serije fon Frejovih filamenata su upotrebljene za ocenjivanje mehaničke alodinije (Chaplan et al., J. Neurosci. Methods 53: 55-63 (1994)). Filamenti rastuće krutosti su postavljeni obodno na srednju plantarnu površinu u distribuciji išijatičnog nerva leve zadnje šape. Filamenti su sporo pritiskani sve dok nije došlo do savijanja, a onda su držani 4-6 sekundi. Trzanje i lizanje šape i povlačenje šape na ligatiranoj strani su smatrani pozitivnim reakcijama.

[0078] Hronična konstrikciona povreda: Reakcije na toplu i hladnu alodiniju se mogu odrediti kao što je opisano dole kod pacova koji imaju hroničnu konstrikcionu povredu (CCI). Jednostrana mononeuropatija kod pacova je izazvana korišćenjem modela hronične konstrikcione povrede opisanom u Bennett et al., Pain 33: 87-107 (1988). CCI je izazvana kod anesteziranih pacova kao što sledi. Lateralni aspekt svakog zadnjeg uda pacova je bio obrijan i istrljan Nolvasanom. Korišćenjem aseptičnih tehnika, napravljen je zasek na lateralnom aspektu zadnjeg uda na nivou sredine butine. Biceps femoris je otvoreno diseciran da bi se izložio išijatični nerv. Na desnom zadnjem udu svakog pacova su napravljene četiri labavo vezane ligature (na primer, Chromic gut 4.0; Ethicon, Johnson i Johnson, Somerville, N.J.) oko išijatičnog nerva na razmaku od približno 1-2 mm. Na levoj strani svakog pacova je izvedena identična disekcija, izuzev što nije bio ligatiran išijatični nerv (imitacija). Mišić je bio zatvoren po modelu kontinualne suture sa, npr.4-0 Vicryl (Johnson i Johnson, Somerville, N.J.), a koža iznad nje sa štipaljkama za rane. Pacovi su obeleženi ušnim markicama za svrhe identifikacije i vraćeni su u smeštaj za životinje.

[0079] Hargrejvsov test: Hargrejvsov test (Hargreaves et al., Pain 32: 7788 (1998)) je takođe model za bol sa zračenjem toplote. CCI pacovi su testirani u pogledu toplotne hiperalgezije najmanje 10 dana post-op. Testna aparatura se sastojala od izdignute zagrejane (80-82 stepena F) staklene platforme. Osam pacova istovremeno, koji su predstavljali sve testirane grupe, bili su pojedinačno podvrgnuti u preokrenutim plastičnim kavezima na staklenom podu platforme najmanje 15 minuta pre testiranja. Zračeći izvor toplote, koji je stavljen ispod stakla, bio je usmeren na plantarnu zadnju šapu svakog pacova. Primena toplote je nastavljena sve dok šapa nije bila povučena (latencija povlačenja) ili dok nije proteklo vreme od 20 sekundi. Ovaj test je takođe bio primenjen na nogu operisanu imitacijom. Bila su izvedena dva do četiri testa na svakoj šapi, naizmenično, sa intervalom od najmanje 5 minuta između testova. Prosek od ovih vrednosti predstavlja latenciju povlačenja.

[0080] Model hladne alodinije: Testna aparatura i metode za bihejvioralno testiranje su opisani u Gogas et al., Analgesia 3: 111-118 (1997). Aparatura za testiranje hladne alodinije kod neuropatskih (CCI) pacova se sastoji od komore od pleksiglasa sa metalnom pločom od 6 cm iznad dna komore. Komora je napunjena ledom i vodom do dubine od 2.5 cm iznad metalne ploče, pri čemu je temperatura kupatila održavana na 0-4°C tokom testa. Svaki pacov je stavljen u komoru individualno, pa je uključen tajmer, i merena je latencija reakcije životinje do najbliže desetinke sekunde. "Reakcija" je definisana kao brzo povlačenje desne podvezane zadnje šape potpuno izvan vode kada je životinja bila nepomična i nije se okretala. Preterano hramanje dok je životinja hodala i okretanje nisu bili registrovani kao reakcija. Osnovni skorovi životinja za povlačenje ligatirane noge iz vode se nalaze obično u opsegu od 7-13 sekundi. Maksimalno vreme potapanja je bilo 20 sekundi sa 20-minutnim intervalima između testova.

[0081] Korišćenjem bilo kog od ovih testova i drugih koji su poznati u odgovarajućoj oblasti, stručnjaci iz odgovarajuće oblasti će shvatiti da se ED50 vrednosti i njihova standardna odstupanja od srednje vrednosti mogu odrediti korišćenjem prihvaćenih numeričkih metoda, vidi, npr. Roger E. Kirk, Experimental Design: Procedures for the Behavioral Sciences, (Wadsworth Publishing, 3.dop.izd.1994).

[0082] Svi procenti i odnosi su izračunati u odnosu na težinu, osim ako nije drugačije naznačeno.

[0083] Svi procenti i odnosi su izračunati u odnosu na celu kompoziciju, osim ako nije drugačije naznačeno.

[0084] Podrazumeva se da svako maksimalno brojčano ograničenje dato u ovom opisu obuhvata svako manje brojčano ograničenje, kao da su takva manja brojčana ograničenja ovde eksplicitno navedena. Svako minimalno brojčano ograničenje dato u ovom opisu će obuhvatiti svako veće brojčano ograničenje, kao da su takva veća brojčana ograničenja ovde eksplicitno navedena. Svaki brojčani opseg dat u ovom opisu će obuhvatiti svaki uži brojčani opseg koji se nalazi u okviru takvog šireg brojčanog opsega, kao da su svi takvi uži brojčani opsezi ovde eksplicitno navedeni.

[0085] Ovde navedene dimenzije i vrednosti ne treba shvatiti kao striktno ograničene na navedene tačne brojčane vrednosti. Umesto toga, osim ako nije drugačije specifikovano, svaka takva dimenzija treba da označi i navedenu vrednost i funkcionalno ekvivalentni opseg koji okružuje tu vrednost. Na primer, dimenzija koja je navedena kao "20 mm" treba da znači "oko 20 mm".

Eksperimentalni podaci:

[0086] Hinolinska strukturna Formula la) je testirana u ćelijama i na pacovima.

Prirodni pacovi kojima je dozirana Formula la) ispoljavaju inhibiciju bola zavisnu od doze (Slika 1) bez očitih neželjenih dejstava, uključujući odsustvo kardiotoksičnosti.

A. Ponašanja u vezi spontanog bola i 50% mehaničkog praga (na šapi) posle infuzije slačice u kolon (sa Formulom 1a).

B. Ponašanja u vezi spontanog bola i 50% mehaničkog praga (na šapi) posle infuzije slačice u kolon (sa oralnim hranjenjem sa ML204); n=4 za svaku grupu.

C. Morfinska ekvivalencija. Prethodni tretman sa morfinom je zahtevao mnogo veće doze za inhibiranje ponašanja u vezi bola indukovanog sa intrakolonskom MO infuzijom. Ponašanja u vezi spontanog bola i 50% mehaničkog praga (na šapi) posle infuzije slačice u kolon (sa morfinom s.c.); n=3 za svaku grupu.

Claims (11)

1. Patentni zahtevi 1. Farmaceutska kompozicija koja sadrži 4-metil-2-piperidin-1-il-hinolin koji ima formulu

   za primenu u smanjenju ili sprečavanju bola kod sisara modulacijom aktivnosti TRPC4, pri čemu je bol izabran između akutnog, hroničnog, neuropatskog, nociceptivnog i visceralnog bola, ili njihove kombinacije.
2. 2. Farmaceutska kompozicija za primenu prema zahtevu 1, pri čemu pomenuti bol obuhvata visceralni bol.
3. 3. Farmaceutska kompozicija za primenu prema zahtevu 1, pri čemu pomenuti bol obuhvata neuropatski bol.
4. 4. Farmaceutska kompozicija za primenu prema zahtevu 1, pri čemu se pomenuta farmaceutska kompozicija daje oralno i pri čemu se efektivna količina 4-metil-2-piperidin-1-il-hinolina ekstrapolira iz in vitro i in vivo testova izabranih između Modela trzanja repa, Modela potapanja repa kod pacova i Modela hiperalgezije šape indukovane karagenanom.
5. 5. Farmaceutska kompozicija za primenu prema zahtevu 1, pri čemu se pomenuta farmaceutska kompozicija daje topički i pri čemu se efektivna količina 4-metil-2-piperidin-1-il-hinolina ekstrapolira iz in vitro i in vivo testova izabranih između Modela trzanja repa, Modela potapanja repa kod pacova i Modela hiperalgezije šape indukovane karagenanom.
6. 6. Farmaceutska kompozicija za primenu prema bilo kom od zahteva 1-3, koja dalje sadrži najmanje jedan dodatni farmaceutski aktivni agens.
7. 7. Farmaceutska kompozicija za primenu prema zahtevu 6, pri čemu je pomenuti najmanje jedan dodatni farmaceutski aktivni agens izabran između neopioidnih analgetika, opioidnih analgetika, antiepileptika, NMDA antagonista, lidokaina, tricikličnih antidepresiva, ili njihovih kombinacija.
8. 8. Farmaceutska kompozicija za primenu prema bilo kom od zahteva 1-3, 6, ili 7, pri čemu se pomenuta farmaceutska kompozicija daje oralno.
9. 9. Farmaceutska kompozicija za primenu prema bilo kom od zahteva 1-3, 6, ili 7, pri čemu se pomenuta farmaceutska kompozicija daje topički.
10. 10. Farmaceutska kompozicija za primenu prema bilo kom od zahteva 1-3 ili 6-9, pri čemu je pomenuti hronični bol bol koji je povezan sa kancerom.
11. 11. Farmaceutska kompozicija za primenu prema bilo kom od zahteva 1-3 ili 6-9, pri čemu je pomenuti akutni bol bol koji je povezan sa povredom mekih tkiva, infekcijom ili zapaljenjem. Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5