RS58013B1 - Resursna dodeljivanja za prenose sa jednim i više klastera - Google Patents

Resursna dodeljivanja za prenose sa jednim i više klastera

Info

Publication number
RS58013B1
RS58013B1 RS20181415A RSP20181415A RS58013B1 RS 58013 B1 RS58013 B1 RS 58013B1 RS 20181415 A RS20181415 A RS 20181415A RS P20181415 A RSP20181415 A RS P20181415A RS 58013 B1 RS58013 B1 RS 58013B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
bits
resource allocation
resource
allocated
information
Prior art date
Application number
RS20181415A
Other languages
English (en)
Inventor
Edler Von Elbwart Alexander Golitschek
Akihiko Nishio
Original Assignee
Sun Patent Trust
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Family has litigation
First worldwide family litigation filed litigation Critical https://patents.darts-ip.com/?family=44278626&utm_source=google_patent&utm_medium=platform_link&utm_campaign=public_patent_search&patent=RS58013(B1) "Global patent litigation dataset” by Darts-ip is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
Application filed by Sun Patent Trust filed Critical Sun Patent Trust
Publication of RS58013B1 publication Critical patent/RS58013B1/sr

Links

Classifications

    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04W—WIRELESS COMMUNICATION NETWORKS
    • H04W72/00—Local resource management
    • H04W72/20—Control channels or signalling for resource management
    • H04W72/23—Control channels or signalling for resource management in the downlink direction of a wireless link, i.e. towards a terminal
    • H04W72/232—Control channels or signalling for resource management in the downlink direction of a wireless link, i.e. towards a terminal the control data signalling from the physical layer, e.g. DCI signalling
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L5/00—Arrangements affording multiple use of the transmission path
    • H04L5/0001—Arrangements for dividing the transmission path
    • H04L5/0003—Two-dimensional division
    • H04L5/0005—Time-frequency
    • H04L5/0007—Time-frequency the frequencies being orthogonal, e.g. OFDM(A) or DMT
    • H04L5/001—Time-frequency the frequencies being orthogonal, e.g. OFDM(A) or DMT the frequencies being arranged in component carriers
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04W—WIRELESS COMMUNICATION NETWORKS
    • H04W72/00—Local resource management
    • H04W72/20—Control channels or signalling for resource management
    • H04W72/23—Control channels or signalling for resource management in the downlink direction of a wireless link, i.e. towards a terminal
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L5/00—Arrangements affording multiple use of the transmission path
    • H04L5/0001—Arrangements for dividing the transmission path
    • H04L5/0003—Two-dimensional division
    • H04L5/0005—Time-frequency
    • H04L5/0007—Time-frequency the frequencies being orthogonal, e.g. OFDM(A) or DMT
    • H04L5/0012—Hopping in multicarrier systems
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L5/00—Arrangements affording multiple use of the transmission path
    • H04L5/003—Arrangements for allocating sub-channels of the transmission path
    • H04L5/0044—Allocation of payload; Allocation of data channels, e.g. PDSCH or PUSCH
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L5/00—Arrangements affording multiple use of the transmission path
    • H04L5/0091—Signalling for the administration of the divided path, e.g. signalling of configuration information
    • H04L5/0094—Indication of how sub-channels of the path are allocated
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04W—WIRELESS COMMUNICATION NETWORKS
    • H04W72/00—Local resource management
    • H04W72/04—Wireless resource allocation
    • H04W72/044—Wireless resource allocation based on the type of the allocated resource
    • H04W72/0446—Resources in time domain, e.g. slots or frames
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04W—WIRELESS COMMUNICATION NETWORKS
    • H04W72/00—Local resource management
    • H04W72/04—Wireless resource allocation
    • H04W72/044—Wireless resource allocation based on the type of the allocated resource
    • H04W72/0453—Resources in frequency domain, e.g. a carrier in FDMA

Landscapes

  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Signal Processing (AREA)
  • Computer Networks & Wireless Communication (AREA)
  • Mobile Radio Communication Systems (AREA)

Description

Opis
TEHNIČKO POLJE PRONALASKA
[0001] Pronalazak se generalno odnosi na informaciju o signaliziranju i alokaciji resursa za terminal mobilnog komunikacionog sistema, za dodeljivanje resursa terminalu. Posebno, pronalazak se odnosi na signaliziranje alokacija resursa, korišćenjem upravljačke informacije dolazne veze za alokacije sa jednim klasterom ili više klastera, u 3GPP LTE ili 3GPP LTE-A sistemima. Još preciznije, jedan aspekt pronalaska obezbeđuje koncept za informaciju signaliziranje resursnih alokacija, za slučajeve kada je broj dostupnih bitova unutar upravljačke informacije nedovoljan za predstavljanje svih mogućih resursnih alokacija koje su podržane sistemom, na primer, sve dozvoljene kombinacije alokacija sa jednim ili više klastera. U principu, opisani pronalazak se može primeniti za signaliziranje informacije o resursnoj alokaciji odlazne veze i informacije o resursnoj alokaciji dolazne veze, dok se dodatne prednosti mogu dostići u skladu sa određenom konfiguracijom resursnih alokacija odlazne veze u 3GPP LTE ili 3GPP LTE-A sistemima.
TEHNIČKA POZADINA PRONALASKA
[0002] U mobilnim komunikacionim sistemima, bazna stanica dodeljuje resurse dolazne veze za terminal, koji bazna stanica može koristiti za prenose dolazne veze na navedeni terminal, i/ili dodeljuje resurse odlazne veze na terminal, koje navedeni terminal može koristiti za prenose odlazne veze. Resursna alokacija dolazne i/ili odlazne veze (ili dodeljivanje) se signalizira sa bazne stanice (ili drugog povezanog mrežnog uređaja) do terminala. Informacija o resursnoj alokaciji dolazne ili odlazne veze se obično signalizira kao deo upravljačke informacije dolazne veze, koji ima višestruke predefinisane flagove i/ili predefinisana polja, od kojih je jedan dodeljen poljem za signaliziranje informacije resursne alokacije.
[0003] Obično je broj dostupnih bitova, koji se mogu koristiti za signaliziranje informacije resursnog dodeljivanja za terminal, predefinisan tehničkom specifikacijom. Na primer, tehnička specifikacija definiše veličinu i format upravljačke informacije dolazne veze unutar koje je prenesena informacija o resursnom dodeljivanju do terminala.
[0004] Na isti način, resursne alokacije, ili veličina resursnih alokacija su predefinisane tehničkom specifikacijom. Štaviše, dodeljivanje odlaznih ili dolaznih resursa terminalima je tipično definisano i dato tehničkom specifikacijom. Na primer, resursi odlazne veze mogu biti izraženi kao resursni blokovi, što bi značilo da granularnost na kojoj se korisniku mogu dodeliti resursu odlazne veze predstavlja broj i poziciju dodeljivih resursnih blokova odlazne veze. U tom slučaju, tehnička specifikacija tipično definiše dozvoljene kombinacije resursnih blokova, koji su podržani od strane mobilnog komunikacionog sistema. S obzirom da su dozvoljene resursne alokacije. Veličina resursnih alokacija ili podržane kombinacije dodeljivih resursa definisane ili predefinisane, efektivno se daje broj bitova, koji je potreban za označavanje podržanog (podržanih) (kombinacija) resursa.
[0005] Zbog toga se ne može slobodno odabrati ni broj dostupnih bitova, koji se mogu koristiti za signaliziranje informacije resursnog dodeljivanja niti potreban broj bitova za označavanje podržanog (podržanih) (kombinacije) resursa.
[0006] Predmetni pronalazak prepoznaje da se može desiti situacija u kojoj je broj bitova koji su dostupni za signaliziranje informacije resursnog dodeljivanja nedovoljan za predstavljanje svih mogućih resursnih dodeljivanja koja su podržana komunikacionim sistemom.
[0007] Opšti koncepti pronalaska su opisani u nastavku, u skladu sa 3GPP LTE i LTE-A komunikacionim sistemima i delimično za alokacije sa višestrukim klasterom, specificirane u 3GPP LT(-A). Međutim, treba razumeti da je referenca 3GPP-LTE i LTE-A samo primer prema određenim izvođenjima pronalaska, a generalni koncepti pronalaska se mogu primeniti na različite procese resursne alokacije različitih komunikacionih sistema.
[0008] Priložena izvođenja pronalaska za signaliziranje informacije resursa odlazne veze do terminala se mogu primeniti na signaliziranje informacije resursa dolazne veze, bez odstupanja od pronalaska. Na primer, resursi dolazne veze prema LTE(-A) su dodeljeni planerom kao resursni blokovi (eng. resource blocks), kao najmanja moguća jedinica resursa. Nosilac komponente dolazne veze (ili ćelija) je podeljena u vremensko-frekventnom domenu na podokvire, od kojih je svaki podeljen na dva slota dolazne veze za signaliziranje regije upravljačkog kanala (PDCCH regija) i OFDM simbola. Kao takva, resursna mreža, prikazana na slici 3 za resurse odlazne veze u LTE(-A), ima istu strukturu za resurse dolazne veze. Dakle, signaliziranje alociranih resursa dolazne veze sa manje bitova, koji bi trebali biti potrebni za izražavanje svih dozvoljenih alokacija resursnih blokova, koji su podržani komunikacionim sistemom, se može postići na isti način kao što je predloženo ovde, u pogledu resursa dolazne veze.
[0009] Štaviše, termin “resursno dodeljivanje” i “resursna alokacija” se koriste u ovoj specifikaciji za označavanje i tehničkog značenja dodeljivanja i alociranih resursa.
[0010] Zbog toga je oba termina moguće međusobno menjati, bez bilo kakve promene u smislu tehničkog značenja.
Dugoročna evolucija (eng. Long Term Evolution - LTE)
[0011] Mobilni sistemi treće generacije (3G), bazirani na WCDMA radio pristupnoj tehnologiji su primenjeni na širokoj skali širom sveta. Prvi korak u dostizanju ili razvoju ove tehnologije
[0012] Kako bi se pripremili za buduće povećanje zahteva korisničke opreme i bilo konkurentno prema novim radio pristupnim tehnologijama 3GPP predstavlja mobilni komunikacioni sistem nazvan Dugoročna evolucija. LTE je dizajniran da bude sposoban da podmiri potrebe nosioca za prenos podataka i medija velikim brzinama, kao i da pruži podršku velikog kapaciteta za glas, u sledećoj dekadi. Sposobnost da se obezbedi velika brzina prenosa je ključna mera za LTE.
[0013] Specifikacija radne stavke Long_Term Evolution (LTE), nazvana Razvijeni UMTS zemaljski radio pristup (eng. Evolved UMTS Terrestrial Radio Access) je finalizirana kao Izdanje 8 (LTE). LTE sistem predstavlja efikasni paketno baziran radio pristup i radio pristupne mreže koje obezbeđuju potpune IP zasnovane funkcionalnosti sa nižom stopom latencije i niskim troškovima. Prema LTE, skalabilne, višestruke prenosne propusnosti su specificirane kao što su 1.4, 3.0, 5.0, 10.0, 15.0 i 20.0 MHz, kako bi se dostigla fleksibilna sistemska implementacija, korišćenjem datog spektra. U dolaznoj vezi je usvojen radio pristup, zasnovan na ortogonalnom multipleksiranju sa frekventnom podelom (eng. Orthogonal Frequency Division Multiplexing-OFDM), usvojen zbog svog inherentnog imuniteta na smetnje višestrukih putanja (eng. Multip061922289ath interference), uzrokovanih niskim nivoom simbolne brzine (eng. symbol rate), korišćenjem cikličnog prefiksa (eng. cyclic prefix – CP) njegovog afiniteta prema različitim aranžmanima prenosne propusnosti. Višestruki pristup sa frekventnom podelom jednostrukih nosioca (eng. Single-Carrier Frequency Division Multiple Access (SC-FDMA) je usvojen u odlaznoj vezi, s obzirom da je pružanje pokrivenosti širokog područja većeg prioriteta u odnosu na poboljšanje vršne brzine prenosa podataka, s obzirom na ograničenu prenosnu snagu korisničke opreme (eng. user equipment - UE). Primenjuju se mnoge ključne tehnike radio pristupa, uključujući tehnike kanalnog prenosa višestrukog ulaza višestrukog izlaza (eng. multiple-input multiple-output - MIMO) i postignuta je visoko efikasna struktura upravljačkog signaliziranja u LTE (na primer, Izdanje 8).
LTE arhitektura
[0014] Opšta arhitektura komunikacionog sistema prema LTE (-A), je prikazana na slici 1. Detaljnija predstava E-UTRAN arhitekture je prikazana na slici 2.
[0015] E-UTRAN sadrži eNodeB koji obezbeđuje E-UTRA korisničku površinu (PDCP/RLC/MAC/PHY) i završetak prema protokolu upravljačke površine (RRC) prema korisničkoj opremi (UE). Čvor eNodeB (eNB) je domaćin fizičkom (eng. physical – PHY) sloju, sloju upravljanje srednjeg pristupa (eng. Medium Access Control – MAC), upravljanja radio veze (eng. Radio Link Control (RLC)) i sloju upravljačkog protokola paketa podataka (eng. Packet Data Control Protocol – PDCP), koji uključuju funkcionalnost korisničke kompresije sa ravnom površinom i enkripcije. Takođe nudi funkcionalnost radio resursnog upravljanja (eng. Radio Resource Control), koja odgovara upravljačkoj površini. Ovaj čvor izvodi više funkcija, uključujući radio resursno upravljanje, upravljanje prijema, planiranje, provođenje dogovorenog kvaliteta i servisa odlazne veze (eng. Quality of Service), emitovanje informacije o ćeliji, kodiranje/dekodiranje korisničkih i podataka upravljačke površine i kompresije/dekompresije paketnih zaglavlja korisničke površi. Čvorovi eNodeB su međusobno povezani pomoću X2 interfejsa.
[0016] Čvorovi eNodeB su dalje povezani preko S1 interfejsa do EPC (eng. Evolved Packet Core). Preciznije, eNodeB čvorovi su povezani sa MME (eng. Mobility Management Entity) preko S1-MME i do Serving Gateway (SGW) (GW koji opslužuje) preko S1-U. S1 interfejs podržava relaciju višestruko na višestruko, između MME/serving Gateway (SGW) i eNodeB čvorova. SGW usmerava i prosleđuje pakete podataka, a istovremeno deluje kao sidro pokretljivosti za korisničku površinu tokom preusmeravanja između čvorova i kao sidro za pokretljivost između LTE i drugih 3GPP tehnologija (završavanje S4 interfejsa i preusmeravanje saobraćaja između 2G/3G sistema i PDN GW). Za korisničku opremu u stanju mirovanja, SGW završava putanju podataka dolazne veze i pokreće pozivanje kada podaci dolazne veze stižu do korisničke opreme. On upravlja i pohranjuje sadržaje korisničke opreme, na primer parametre IP servisa nosioca, mrežnu informaciju unutrašnjeg usmeravanja. Takođe obavlja preslikavanje korisničkog saobraćaja u slučaju zakonitog presretanja.
[0017] MME je ključni upravljački čvor za LTE pristupnu mrežu. On je odgovoran za proceduru pozivanja, uključujući ponovni prenos, za korisničku opremu u stanju mirovanja.
Struktura nosioca komponente u LTE-u
[0018] Nosilac komponente dolazne veze 3GPP LTE (kao što je Izdanje 8) je podeljen u vremensko-frekventnom domenu na takozvane podokvire. U 3GPP LTE je svaki podokvir podeljen na dva slota dolazne veze, kao što je prikazano na slici 3, gde se prvi slot dolazne veze sadrži regiju upravljačkog kanala (PDCCH regija), unutar prvih OFDM simbola. Svaki podokvir se sastoji od datog broja OFDM simbola u vremenskom domenu (12 ili 14 OFDM simbola u 3GPP LTE Izdanju 8), u kojem je svaki OFDM obuhvata celu širinu nosioca komponente. Time se svaki OFDM simbol sastoji od broja modulacionih simbola, koji se prenose na odgovarajuće podnosioce, kao što je prikazano na slici 4.
[0019] Pretpostavljajući komunikacioni sistem sa višestrukim nosiocima, na primer, koristeći OFDM, kao što je, na primer, korišćeno u 3GPP Long Term Evolution (LTE), najmanja jedinica resursa koja se može dodeliti planerom je „resursni blok“. Fizički resursni blok je definisan kao N DL
symbuzastopnih OFDM simbola u vremenskom domenu i N RB
scuzastopnih podnosilaca u frekventnom domenu, kao što je prikazano na slici 4. U 3GPP LTE (kao što je Izdanje 8), fizički resursni blok dolazne veze se na taj način sastoji od N<DL>
symbх N<R>
sc<B>resursnih elemenata, koji odgovaraju jednom slotu u vremenskom domenu i 180 kHz u frekventnom domenu. Dalje pojedinosti o mreži resursa dolazne veze se mogu dobiti, na primer, iz 3GPP TS 36.211, „Razvijeni univerzalni zemaljski radio pristup (E-UTRA) Fizički kanali i modulacija (Izdanje 8)“ (eng. „Evolved Universal Terrestrial Radio Access (E-UTRA); Physical Channels and Modulation (Release 8)“, verzija 8.9.0 ili 9.0.0, odeljak 6.2, dostupno na htttp://www.3gpp.org. Isto tako, struktura podokvira na nosiocu komponente dolazne veze i resursnoj mreži dolazne veze, prikazani na slikama 3 i 4 se dobijaju iz 3GPP TS 36.211.
[0020] Za LTE resursne alokacije odlazne veze, struktura resursnih blokova je komparativna sa ranije spomenutom strukturom resurne mreže dolazne veze. Za resurse odlazne veze, svaki OFDM simbol se sastoji od broja modulacionih simbola, prenesenih na odgovarajućim N UL RBRBх NSCpodnosiocima kao što je prikazano na slici 5. Primer strukture mreže resursa odlazne veze, prikazan na slici 5, odgovara strukturi resursne mreže dolazne veze, navedene kao primer na slici 4. Primer resursne mreže odlazne veze na slici 4 je dobijen iz 3GPP TS 36.211 V10.0.0, što obezbeđuje dalje detalje resursa odlazne veze u LTE (Izdanje 10)
L1/L2 upravljačko signaliziranje – upravljačka informacija dolazne veze u LTE (-A)
[0021] Kako bi se planirani korisnik ili terminal informisali o svom statusu alokacije, transportnom formatu i drugim odgovarajućim informacijama (na primer, HARQ informacija), L1/L2 (Sloj1/Sloj2) upravljačko signaliziranje se multipleksira sa podacima dolazne veze u podokviru, pretpostavljajući da se korisnička alokacija može menjati od jednog do drugog podokvira. Trebalo bi napomenuti da korisnička alokacija može takođe biti izvedena na osnovu TTI (prenosni vremenski interval (eng. Transmission Time Interval), gde he TTI dužina umnožak podokvira. TTI dužina može biti fiksna u servisnom području za sve korisnike, može biti različita za različite korisnike, ili može biti čak dinamička za svakog korisnika. U opštem slučaju, L1/2 upravljačko signaliziranje mora biti preneseno samo jednom po TTI. L1/L2 upravljačko signaliziranje se prenosi na Fizičkom upravljačkom kanalu dolazne veze (PDCCH). Treba napomenuti da se, u 3GPP LTE, dodeljivanja za prenose podataka odlazne veze, koja su takođe poznata kao planirana sredstava odlazne veze ili resursna dodeljivanja odlazne veze, se takođe prenose na PDCCH.
[0022] U opštem slučaju, informacija koje je poslata na L1/L2 upravljačkom signaliziranju (posebno LTE (-A) Izdanje 10) se može kategorisati na sledeće stavke:
● Korisnički identitet, koji označava korisnika koji je alociran. Ovo je obično sadržano u kontrolnoj sumi, maskiranjem CRC sa korisničkim identitetom;
● Informacija o resursnoj alokaciji, koja naznačava resurse (resursne blokove, RB-ove) na kojima je korisnik alociran. Treba uočiti da broj RB na kojima je korisnik alociran, može biti dinamički;
● Indikator nosioca, koji se koristi ako upravljačka informacija, koja se prenosi na prvom nosiocu komponente, dodeljuje resurse koji se odnose na drugog nosioca, tj. resurse na drugom nosiocu ili resurse koje se odnose na drugog nosioca;
● Modulaciona i šema kodiranja, koja određuje korišćenu modulacionu šemu i nivo kodiranja;
● HARQ informacija, kao što je indikator novih podataka (NDI) i/ili redundantna verzija (RV), koja je posebno korisna u ponovnom prenosu paketa podataka ili njihovih delova;
● Komande upravljanja snagom za podešavanje prenosne snage dodeljenih podataka odlazne veze ili prenosa upravljačke informacije;
● Informacija referentnog signala, kao što je primenjeno ciklično pomerane i/ili indeks ortogonalni indeks kodiranja, koji se koristi za prenos ili prijem referentnih signala, koji se odnose na dodeljivanje;
● Indeks dodeljivanja odlazne ili dolazne veze, koji se koristi za određivanje redosleda dodeljivanja, koji je posebno koristan u TDD sistemima;
● Informacija o poskakivanju, na primer, pokazatelj toga da li će se i kako primeniti resursno poskakivanje, kako bi se povećala frekvencijska raznolikost (diverzitet);
● CQI zahtev, koji se koristi za pokretanje prenosa informacija u stanju kanala u dodeljeni resurs; i
● Informacija o višestrukim klasterima, što je zastavica korišćena za naznačavanja i upravljanje toga da li će se prenos desiti u jednostrukim (susedna grupa RB-ova) ili višestrukim klasterima (najmanje dve nesusedne grupe susednih RB). Alokacija sa višestrukim klasterima je uvedena u 3GPP LTE (-A), Izdanje 10.
Treba napomenuti da je gore navedeni spisak neiscrpan i ne moraju postojati sve gore navedene informacije u svakom PDCCH prenosu, zavisno od DCI formata koji se koristi. DCI se pojavljuje u nekoliko formata, koji se razlikuju u njihovim ukupnim veličinama i informaciji o polju, koja se koristi. Različiti DCI formati, koji su trenutno definisani za LTE(-A) Izdanje 10, su detaljno opisani u TS 36.212 v10.0.0 u odeljku 5.3.3.1, dostupno na http://www.3gpp.org.
[0023] Sledeća dva specifična DCI formata, definisana u LTE, prikazuju kroz primer, neke od funkcionalnosti različitih DCI formata:
● DCI format 0 se koristi za planiranje PUSCH (Physical Uplink Shared Channel), koji koristi prenose preko jednostrukog antenskog porta, u prenosnom modu odlazne veze 1 ili 2,
● DCI format 4 se koristi za planiranje PUSCH (Physical Uplink Shared Channel), korišćenjem prenosa sa prostornim multipleksiranem, sa zatvorenom petljom, u prenosnom modu odlazne veze 2.
Prenosni modovi odlazne veze 1 i 2 su definisani u TS 36.213 v10.0.1 u odeljku 8.0, jednostruki antenski port je definisan u odeljku 8.0.1 i prostorno multipleksiranje sa zatvorenom petljom je definisano u 8.0.2, koji je dostupan na http://www.3gpp.org.
[0024] Postoji nekoliko različitih načina kako da se tačno prenesu delovi informacije koja se spominje u ranijem tekstu. Štaviše L1/L2 upravljačka informacija može takođe sadržati dodatnu informaciju ili može izostaviti neku od informacija, kao što je:
● Broj HARQ obrade ne mora biti potreban u slučaju sinhronog HARQ protokola, kao što je, na primer, korišćen u odlaznoj vezi,
● Upravljačka informacija koja se odnosi na prostorno multipleksiranje, kao što je, na primer, prekodiranje, može biti dodatno uključena u upravljačkom signaliziranju, ili
● U slučaju prenosa sa prostornim multipleksiranjem, sa višestrukim kodnim rečima (eng. multi-codeword spatial multiplexing transmission) može biti uključen MCS i/ili HARQ informacija za višestruke kodne reči.
[0025] Za resursna dodeljivanja za odlaznu vezu (na primer, u vezi sa fizičkim deljenim kanalom odlazne veze – PUSCH), signalizirana na fizičkom upravljačkom kanalu dolazne veze (Physical Downlink Control Channer-PDCCH) u LTE, L1/L2 upravljačka informacija ne sadrži broj HARQ obrade, s obzirom da je upotrebljen sinhroni HARQ protokol za LTE prenose odlazne veze. HARQ obrada koja će se koristiti ua prenos odlazne veze je određena i data određenim vremenom, Nadalje, treba napomenuti da su informacija redundantne verzije (RV) i MCS informacija zajedno kodirane.
Prenosi podataka dolazne i odlazne veze u LTE (-A)
[0026] Ovaj odeljak obezbeđuje dalje pojedinosti o prenosima podataka dolazne i odlazne veze, prema tehničkoj specifikaciji LTE (-A), koji mogu biti korisni za razumevanje pozadine, okvira i pune upotrebljivosti naknadno opisanih izvođenja pronalaska. Ovaj odeljak time pruža samo ilustrativne informacije, koje se odnose na informaciju o tehničkoj pozadini, koje će stručnjak iz ove oblasti smatrati uobičajenim znanjem.
[0027] U pogledu prenosa podataka dolazne veze u LTE, L1/L2 upravljačko signaliziranje se prenosi na odvojenim fizičkim kanalima (PDCCH), na prenosu paketa podataka dolazne veze. Ovo L1/L2 upravljačko signaliziranje obično sadrži informaciju o:
● Fizičkom resursu (resursima) na kojima se podaci prenose (na primer, podnosioci ili blokovi podnosilaca u slučaju OFDM, kodova u slučaju CDMA). Ova informacija dozvoljava UE (prijemniku) da identifikuje resurse na kojima će biti preneseni podaci.
● Kada se korisnička oprema konfiguriše da ima indikator polja nosioca (eng. Carrier Indicator Field) u L1/L2 u L1/L2 upravljačkom signaliziranju, ova informacija određuje nosioca komponente kojem je namenjena određena informacija upravljačkog signaliziranja. Ovim se omogućava da na jednom nosiocu komponente budu prenesena dodeljivanja koja su namenjena za prenos na drugom nosiocu komponente („planiranje između nosilaca“). Ovaj drugi nosilac komponente, koji je određen prema planiranju između nosilaca, može biti na primer, nosilac komponente bez PDCCH, tj. nosilac komponente prema planiranju između nosilaca koji ne nosi nikakvo L1/L2 signaliziranje.
● Transportni format, koji se koristi za prenos. Ovo može biti veličina transportnog bloka podataka (veličina nosivosti, veličina informacijskih bitova), MCS nivo (modulaciona i šema kodiranja (eng. Modulation and Coding Scheme)), spektralna efikasnost (eng. spectral efficiency), nivo kodiranja, i td. Ova informacija (obično zajedno sa resursnom alokacijom (na primer, broj resursnih blokova koji su dodeljeni korisničkoj opremi)) omogućava korisničkoj opremi (prijemniku) da odredi veličinu informacijskog bita, modulacionu šemu i nivo kodiranja kako bi se pokrenula demodulacija, proces podudaranja vraćanja brzine i proces dekodiranja. Modulaciona šema može biti eksplicitno signalizirana.
● Hibridni ARQ (HARQ) informacija:
� Broj HARQ obrade: Dozvoljava korisničkoj opremi da odredi hibridni ARQ proces na kojem su mapirani podaci.
� Broj sekvence ili indikator novih podataka (eng. new data indicator – NDI): Dozvoljava korisničkoj opremi da odredi da li je u pitanju prenos novog paketa ili ponovno preneseni paket. Ukoliko se meko kombinovanje implementira u HARQ protokolu, broj sekvence ili indikator novih podataka zajedno sa brojem HARQ obrade, dozvoljava meko kombinovanje prenosa za PDU, prije nego dekodiranje.
� Redundancija ili konstalaciona verzija: Govori korisničkoj opremi, koja hibridna ARQ redundantna verzija se koristi (potrebno za podudaranja vraćanja brzine) i/ili koja modulaciona, konstelaciona verzija se koristi (potrebno za demodulaciju).
� UE identitet (UE ID): Govori za koju korisničku opremu je namenjeno L1/L2 upravljačko signaliziranje. U tipičnim primenama, ova informacija se koristi da maskira CRC za L1/L2 upravljačko signaliziranje, kako bi se sprečilo da druga korisnička oprema čita ovu informaciju.
[0028] Da bi se omogućio prenos paketa podataka odlazne veze u LTE, L1/L2 upravljačko signaliziranje se prenosi na dolaznoj vezi (PDCCH), kako bi se korisnička oprema obavestila o prenosnim detaljima. Ovo L1/L2 upravljačko signaliziranje tipično sadrži informaciju o:
- Fizičkom resursu (resursima) na kojima bi korisnička oprema trebala preneti podatke (na primer, podnosioci ili blokovi podnosilaca u slučaju OFDM, kodovi u slučaju CDMA).
- Kada je korisnička oprema konfigurisana da ima indikator polja nosioca (CIF) u L1/L2 upravljačkom signaliziranju, ova informacija identifikuje nosioca komponente kojem je namenjena određena informacija upravljačkog signaliziranja. Ovo omogućava da dodeljivanja budu poslata na jednom nosiocu komponente, koja su namenjena za drugog nosioca komponente. Ovi drugi nosioci komponente koji su planirani između nosilaca, mogu biti na primer nosioci komponente bez PDCCH, tj. nosilac komponente planiran između nosilaca ne nosi nikakvo L1/L2 upravljačko signaliziranje.
- L1/L2 upravljačkom signaliziranju za sredstva odlazne veze je poslato na nosiocu komponente dolazne veze, koji je povezan sa nosiocem komponente odlazne veze, ili na jednom od više DL nosilaca komponente, ukoliko je više DL nosilaca komponente povezano sa istim UL nosiocem komponente.
- Transportnom formatu, koji korisnička oprema koristi za prenos. Ovo može biti veličina transportnog bloka podataka (veličina nosivosti, veličina informacijskih bitova), MCS nivo (modulaciona i šema kodiranja), spektralna efikasnost, nivo kodirana, itd. Ova informacija (obično zajedno sa resursnom alokacijom (na primer, broj resursnih blokova, koji su dodeljeni korisničkoj opremi)) omogućava korisničkoj opremi da dobije veličinu informacijskih bitova, modulacionu šemu i nivo kodiranja, kako bi se pokrenula modulacija, poklapanje brzine i proces kodiranja. U nekim slučajevima, modulaciona šema može biti eksplicitno signalizirana.
- Informaciji o hibridnom ARQ:
� Broj HARQ procesa: Govori korisničkoj opremi sa kojeg hibridnog ARQ procesa treba da pokupi podatak.
� Broj sekvence ili indikator novog podatka: Govori korisničkoj opremi da prenese novi paket ili da ponovo prenese paket. Ukoliko se u HARQ protokolu primenjuje meko kombinovanje, broj sekvence ili indikator novog podatka, zajedno sa brojem HARQ procesa omogućava meko kombinovanje prenosa za jedinicu podataka protokola (PDU) prije nego dekodiranje.
� Redundancija i/ili konstelaciona verzija: Govori korisničkoj opremi, koju verziju hibridnu ARQ redundantnu verziju da koristi (zahtevano za usaglašavanje brzine) i/ili koju modulacionu, konstelacionu verziju da koristi (zahtevano za modulaciju).
- UE identiteti (UE ID): Govori o tome koja korisnička oprema bi trebala da prenese podatke. U tipičnim implementacijama ova informacija se koristi za maskiranje CRC L1/L2 upravljačkog signaliziranja kako bi se sprečilo da druga korisnička oprema čita informaciju.
[0029] Postoji nekoliko različitih načina kako tačno preneti delove informacije, koji su spomenuti ranije, u prenosu odlazne veze i dolazne veze u LTE. Štaviše u odlaznim i dolaznim vezama, L1/L2 upravljačka informacija može sadržavati dodatnu informaciju ili može izostaviti neku od informacija. Na primer:
- Broj HARQ procesa ne mora biti potreban, tj. nije signaliziran, u slučaju sinhronog HARQ protokola.
- Redundantna i/ili konstelaciona verzija ne moraju biti potrebne, i zbog toga nisu signalizirane, ukoliko se koristi Chase Combining (uvek ista redundantna ili konstelaciona verzija) ili ukoliko su redundantna i/ili konstelaciona verzija predefinisane.
- Informacija o upravljanju snagom može biti dodatno uključena u upravljačkom signaliziranju.
- Upravljačka informacija koja se odnosi na MIMO; kao što je na primer prekodiranje, može biti dodatno uključena u upravljačkom signaliziranju.
- U slučaju MIMO prenosa sa višestrukom kodnom reči može biti uključen transportni format i/ili HARQ informacija za višestruke kodne reči.
[0030] Za resursna dodeljivanja odlazne veze (na fizičkom deljenom kanalu odlazne veze (PUSCH)), signaliziranom na PDCCH u LTE, L1/L2 upravljačka informacija ne sadrži broj HARQ procesa, jer je za LTE odlazne veze primenjen sinhroni HARQ protokol. HARQ proces koji se koristi za prenos odlazne veze je dat vremenskim planiranjem. Nadalje bi trebalo napomenuti da je informacija o redundantnoj verziji (RV) zajedno kodirana sa informacijom o transportnom formatu, tj . RV info je ugrađen u polje transportnog formata (TF). Transportni format (TF) odnosno polje modulacione i šeme kodiranja (MCS) imaju na primer veličinu od 5 bitova, koji odgovaraju 32 unosa. 3 TF/MCS unosa tabele su rezervisana za naznačavanje redundantnih verzija (RV) 1,2 ili 3. Preostali MCS unosi tabele se koriste za signaliziranje MCS nivoa (TBS) implicitno naznačavajući RV0. veličina CRS polja za PDCCH je 16 bita.
[0031] Za dodeljivanja dolazne veze (PDSCH), signalizirana na PDCCH u LTE se redundantna verzija (RV) signalizira odvojeno u dvobitnom polju. Nadalje, informacija o modulacionom redosledu se zajedno kodira sa informacijom o transportnom formatu. Slično slučaju odlazne veze, postoji polje sa 5 bitova MCS, signalizirano na PDCCH. 3 unosa su rezervisana za signaliziranje eksplicitnog modulacionog redosleda, obezbeđena u infu transportnog formata (transportnom bloku). Za preostala 29 unosa se signalizira modulacioni redosled i info o veličini transportnog bloka.
Polja resursnih alokacija za resursna dodeljivanja odlazne veze
[0032] Prema 3GPP TS 36.212 v10.0.0, DCI format 0 može, na primer, biti korišćen za resursna dodeljivanja odlazne veze. DCI formati 0 sadrže – između ostalog – takozvano “dodeljivanje resursnog bloka i poskakivanje resursne alokacije”, koji ima veličinu od
<bitova, g>UL
<de>NRBoznačava broj resursnih blokova u odlaznoj vezi.
[0033] LTE-(A) trenutno predviđa tri moguće šeme resursnih alokacija odlazne veze, koje su alokacije sa jednim klasterom, sa PUSCH bez poskakivanja (fizički deljeni kanal odlazne veze), alokacija sa jednim klasterom, sa PUSCH sa poskakivanjem i alokacije sa više klastera. Alokacija sa više klastera je predstavljena u Izdanju 10 i podržana je samo bez poskakivanja.
U slučaju alokacije sa jednim klasterom, sa PUSCH bez poskakivanja, polje „dodeljivanja resursnog bloka i poskakivanje resursne alokacije“ za DCI je koristi za signaliziranje resursne alokacije u podokviru odlazne veze,
U slučaju alokacije sa jednim klasterom, sa poskakivanjem PUSCH, NUL_hopMSB (bit najvećeg značaja) polja se koristi da specificira detaljnu konfiguraciju poskakivanja, dok ostatak polja osigurava resursnu alokaciju u prvom slotu, podokvira odlazne veze. NUL_hopse time može odrediti iz sistemske propusnosti, prema tabeli 1. Tabela 1 je dobijena na osnovu tabele 8.4-13GPP TS 36.213 v10.0.1. Sistemska propusnost označava broj fizičkih resursnih blokova odlazne veze.
[0034] U slučaju alokacije sa više resursa, sa PUSCH bez poskakivanja, resursna alokacija odlazne veze je signalizirana korišćenjem povezivanja polja zastavice poskakivanja frekvencije i dodeljivanja resursnog bloka i polja poskakivanja resursne alokacije za DCI.
Slučaj alokacije sa više klastera, sa poskakivanjem PUSCH nije definisan u LTE. Iz tog razloga, polja zastavice poskakivanja frekvencije (kao što se zahteva za alokacije sa jednim klasterom), se može koristiti za signaliziranje resursnih alokacija odlazne veze u slučaju alokacija sa više klastera.
Za alokacije sa više resursa, potrebno je bitova za označavanje ili
specificiranje svih dozvoljenih i podržanih kombinacija. Prema 3GPP LTE(-A) lokaciji sa više klastera, najmanja jedinica resursa odlazne veze koja može biti dodeljena je jedna „grupa resursnih blokova“ (RBG), kao što je detaljnije istaknuto u nastavku.
[0035] Veličina RBG se može odrediti iz sistemske propusnosti prema tabeli 2. Tabela 2 je dobijena iz tabele 7.1.6.1-1 3GPP TS 36.213 v10.0.1, zamenom N<DL>
RBsa N UL
RB. Sistemska propusnost N<UL>
RBoznačava broj fizičkih resursnih blokova odlazne veze.
Tabela 2
Interpretacija alokacija sa više klastera
[0036] Kao što je spomenuto ranije, poskakivanje nije podržano za LTE sa više klastera RBA. Zastavica poskakivanja za DCI je zbog toga prešla na RBA polje, koje se uvećava za veličinu 1 bita. Dok je za pojedinačne klastere alokacija zasnovana na granularnosti resursnog bloka, za alokacije sa više klastere je granularnost zasnovana na grupi resursnih blokova (RBG). RBG je spoj P susednih RB-ova, gde se P može uspostaviti korišćenjem tabele 2, za bilo koju sistemsku propusnost odlazne veze, koja je podržana od LTE. Jedini izuzetak je slučaj gde ne postoji celobrojan umnožak P i gde time zadnja RBG sadrži preostale RB. Svaki RB je deo samo jedne RBG. Broj RBG odlazne veze time na osnovu
toga može biti izračunat kao
[0037] S obzirom da je alokacija sa više klastera poznata i definisana u 3GPP LTE Izdanje 10, dalji detalji RBG i dozvoljenih kombinacija RB (koji formiraju RBG), koji su podržani sistemom, nisu potrebni i zbog toga su izostavljeni. Alokacija sa više resursa, prema 3GPP LTE Izdanje 10 i posebno DCI format 0 za signaliziranje resursnih alokacija sa više klastera je definisana u 3GPP TS 36.212 V10.0.0.
[0038] Prema 3GPP LTE Izdanje 10, alokacije sa više klastera su ograničena za podržavanje samo dva klastera, gde je prvi klaster identifikovan startovanjem sa RBG s0i završetkom sa RBGS1-1 i gde je drugi klaster identifikovan startovanjem sa RBG s2i završetkom sa RBGS3-1. Ova četiri parametra su zatim povezana u jednu vrednost r, koja predstavlja alokaciju sa više klastera sledećom formulom:
gde je M=4 (odgovara četiri početnih i krajnjih RBG, koje definišu više klastera, koji se sastoje od dva klastera), i gde je
susedna, tj. da postoji prostor od najmanje jedne RBG između kraja prvog klastera i početka drugog klastera. Uslovi vode do gornje formule i nejednakih relacija između s0, S1, s2, s3.
Predmetni pronalazak prepoznaje da se za većinu slučajeva (tj. za većinu vrednosti sistemske propusnosti odlazne veze , definisane specifikacijama 3GPP TS 36.213). broj dostupnih bitova u DCI i potrebnih bitova za označavanje svih dostupnih RBG kombinacija alokacija, koje su podržane sistemom, poklapaju. Međutim, za neke slučajeve, nedovoljan broj bitova je dostupan u DCI, kao što je istaknuto ranije.
SUŠTINA PRONALASKA
[0039] Pronalazak je namenjen da prevlada jedan ili više ranije od ranije spomenutih problema poznatih koncepata resursnih alokacija mobilnih komunikacionih sistema ili da poboljša signaliziranje poznatih koncepata resursnih alokacija.
Cilj pronalaska je da obezbedi poboljšanu metodu signaliziranje informacije resursne alokacije za terminal, mobilnog komunikacionog sistema, korišćen za dodeljivanje resursa terminalu, kao i odgovarajući terminal i odgovarajuću baznu stanicu.
[0040] Ostvarenje ovog cilja je predmet koji obrađuju nezavisni zahtevi.
[0041] Poželjna izvođenja pronalaska su definisana zavisnim zahtevima.
[0042] Predmetni pronalazak prepoznaje da može doći do situacije, u kojoj je broj bitova koji su dostupni za signaliziranje informacije resursnog dodeljivanja nedovoljan za predstavljanje dozvoljenih resursnih dodeljivanja, koji su podržani komunikacionim sistemom. U slučaju LTE, „dozvoljena resursna dodeljivanja“ mogu biti različite RBG resursne alokacije (tj. dozvoljene kombinacije RB), koje su podržane sistemom za alokacije sa više klastera.
[0043] Prvo izvođenje pronalaska se odnosi na metod koji se izvodi na terminalu mobilnog komunikacionog sistema, za primanje i određivanje informacije resursne alokacije, koji naznačava terminalu dodeljene resurse za terminal. Terminal prima, prema predmetnom izvođenju, upravljačku informaciju dolazne veze (DCI), koja sadrži polje za naznačavanje resursne alokacije za terminal. Polje resursnog dodeljivanja unutar DCI ima predefinisan broj bitova. Terminal određuje svoju dodeljenu informaciju resursne alokacije iza sadržaja tog polja u primljenom DCI, iako je – barem za jedan ili više specifičnih slučajeva resurse alokacije – predefinisana veličina bitova, polja resursne alokacije, u primljenom DCI, nedovoljna za predstavljanje dozvoljenih resursnih alokacija, koje su podržane komunikacionim sistemom. Prema ovom izvođenju, zbog toga je preporučeno da primljeni bitovi, koji su signalizirani terminalu u spomenutom polju DCI, predstavljaju predefinisane (njihove podskupove) bitove informacije resursne alokacije. Jedan ili više preostalih bitova, informacije resursne alokacije, koji nisu uključenu u polje primljenog DCI, su postavljeni na predefinisanu vrednost, na primer, vrednost 1 ili 0.
[0044] DCI korišćen za signaliziranje informacije resursne alokacije, može imati predodređeni format, u slučaju kojeg broj bitova polja, koji se koriste za signaliziranje informacije resursne alokacije u DCI, može biti predefinisan za bilo koju dozvoljenu propusnost, podržanu sistemom. Ovo implicira da je terminal sposoban za određivanje očekivanje veličine bitova, signalizirane resursne alokacije (tj. veličine polja unutar primljene DCI, koja sadrži informaciju resursne alokacije)
[0045] Drugo izvođenje pronalaska se odnosi na metod prenošenja informacije resursne alokacije, za dodeljivanje resursa terminalu mobilnog komunikacionog sistema. Zbog ovoga, bazna stanica određuje informaciju resursne alokacije, koja se prenosi do terminala. Bazna stanica može dalje odrediti broj bitova koji su dostupni za signaliziranje informacije resursne alokacije, unutar upravljačke informacije dolazne veze (DCI). Broj dostupnih bitova može time biti veličine jednog ili više polja za prenos informacije resursne alokacije, unutar DCI. Broj bitova koji su dostupni za signaliziranje informacije resursne alokacije (tj. veličina bitova spomenutoga polja unutar DCI) je predodređen za datu propusnost (i zbog toga može biti određen baznom stanicom), i terminalom, čim mu bude poznata odgovarajuća propusnost).
[0046] Ukoliko je broj dostupnih bitova za signaliziranje informacije resursne alokacije nedovoljan za predstavljanje mnoštva dozvoljenih resursnih alokacija, bazna stanica prenosi predodređene podskupove bitova informacije resursne alokacije, unutar polja DCI do spomenutog terminala. Svi od preostalih (jedan ili više) bitova informacije resursne alokacije, koji nisu, ili ne mogu biti, preneseni do terminala, imaju predodređenu vrednost ili su postavljeni na predodređenu vrednost.
[0047] Prema određenom izvođenju pronalaska, mobilni komunikacioni sistem je 3GPP LTE sistem ili 3GPP LTE-A sistem. U tom slučaju, terminal je korisnička oprema (eng. user equipment) ili relejni čvor. Isto tako, bazna stanice je razvijeni Node B (eng. evolved Node B – eNodeB) ili rečejni čvor. DCI format u ovom slučaju može biti DCI format 0, kao što je definisano u 3GPP LTE ili 3GPP LTE-A. U drugom slučaju, DCI format 4, kao što je definisano u 3GPP LTE ili 3GPP LTE-A može biti korišćen za neka izvođenja pronalaska.
[0048] Gore spomenuti preostali bitovi (jedan ili više) informacije resursne alokacije, koji nisu signalizirani u spomenutom polju, navedenog DCI, mogu biti bit (bitovi) najvećeg značaja, MSB, ili bit (bitovi) najmanjeg značaja, LSB, navedene informacije resursne alokacije.
[0049] Dalje, pozicija i/ili vrednost ovih preostalih (jednog ili više) bitova, unutar informacije resursne alokacije, može biti ili predefinisan (na primer u sistemu prema specifikaciji tehničkih zahteva), ili predodređena baznom stanicom i zatim signalizirana terminalu.
[0050] Dalja izvođenja pronalazaka koja se odnose na 3GPP LTE sistem, gde informacija resursne alokacije predstavlja alokaciju resursnih blokova, RB, prema alokaciji resursa sa jednim klasterom u DCI formatu 0 ili DCI formatu 4, definisanim u 3GPP LTE ili 3GPP LTE-A.
[0051] Sa druge strane, ili dodatno, informacija resrusne alokacije može predstavljati alokaciju grupa resursnih blokova, RBG, prema resursnoj alokaciju sa više klastera u DCI formatu 0 ili DCI formati 4, definisanim u 3GPP LTE ili 3GPP LTE-A, kada RBG sadrži više predefinisanih, susednih RB.
[0052] Dalje je predviđeno, u skladu sa izvođenjem pronalaska, da su vrednost i pozicije spomenutih jednog ili više bitova informacije resursne alokacije (koja nije signaliziranja u polju DCI) predefinisane kako bi se ograničio broj kombinacija RB, koje je moguće dodeliti spomenutom terminalu.
[0053] U suprotnom, vrednost i pozicija preostalih jednog ili više bitova mogu biti predodređeni da ograniče broj kombinacija RBG, koje je moguće dodeliti terminalu.
[0054] Prema izvođenju pronalaska, predodređena vrednost i predodređena pozicija preostalih jednog ili više bitova, se mogu birati tako da izdvoje alokaciju jednog ili više graničnih fizičkih resursnih blokova, PRB, na primer iskoristivih od strane komunikacionog sistema za fizički upravljački kanal odlazne veze, PUCCH, prenose. Nadalje može biti korisno da se izdvoji alokacija jednog ili više graničnih resursnih blokova, s obzirom da to smanjuje količinu nastalih smetnji van opsega, tj. snagu koja se rasipa van dozvoljene propusnosti.
[0055] Dalja izvođenja pronalaska predlažu šemu reinterpretacije ili remapiranja za informaciju signaliziranih resursnih alokacija, koje su primenjene na baznoj stanici i/ili terminalu, kako bi promenile RB, RBG ili kombinaciju koju je moguće primeniti na spomenuti terminal.
[0056] Šema reinterpretacije može uključiti preslikavanje sa RB ili RBG niskih indeksa na RB ili RBG viših indeksa, respektivno, ili obrnuto. U suprotnom ili dodatno, šema reinterpretacije može uključiti pomeranje informacije signaliziranje resursne alokacije sa predodređenim pomakom, pri čemu je pomak definisan kao broj RB ili RBG.
[0057] Šema reinterpretacije može biti konfigurisana na baznoj stanici ili može biti signalizirna spomenutom baznom stanicom do navedenog terminala.
[0058] U skladu sa daljim izvođenjem pronalaska je obezbeđena metoda prenosa informacije resursne alokacije, za dodeljivanje resursa odlazne veze do terminala 3GPP ili 3GPP LTE-A komunikacionog sistema. Metod se izvodi na baznoj stanici ili relejnom čvoru. Bazna stanica je konfigurisanja za prenos informacije resursne alokacije, unutar polja upravljačke informacije dolazne veze, DCI, do terminala. Informacija resursne alokacije, zbog toga, može predstavljati različite grupe resursnih blokova, RBG, prema resursnoj alokaciji sa više klastera u spomenutom 3GPP LTE ili 3GPP LTE-A komunikacionom sistemu. Dostupna veličina bita polja DCI, korišćenog za prenos informacije resursne alokacije je time dovoljna za predstavljanje više mogućih resursnih alokacija odlazne veze, jer je RBG veličina definisana na nov način.
[0059] RBG veličina, prema ovom izvođenju pronalaska, može biti određena za dat broj resursnih blokova odlazne veze, prema:
[0060] U suprotnom, RBG veličina, prema ovom izvođenju pronalaska, može biti određena za dat broj resursnih blokova odlazne veze, prema:
[0061] U oba slučaja, vrednost N<UL>
RBoznačava broj resursnih blokova odlazne veze i vrednost P ULRBGoznačava odgovarajuću veličinu RBG, u brojevima RB.
[0062] Shodno prema još daljem izvođenju pronalaska je obezbeđen metod prijema informacije resursne alokacije, za dodeljivanje resursa odlazne veze do terminala 3GPP LTE ili 3GPP LTE-A komunikacionog sistema. Metod se izvodi na terminalu ili relejnom čvoru. Terminal je konfigurisan za prijem upravljačke informacije dolazne veze, DCI, koja se sastoji od polja za signaliziranje informacije resursne alokacije spomenutog terminala. Ovaj terminal ima predodređen broj bitova i informacija resursne alokacije predstavlja grupe resursnih blokova, RBG, prema resursnoj alokaciji sa više klastera, u navedenom 3GPP LTE ili 3GPP LTE-A komunikacionom sistemu. Veličina bita polja DCI, korišćenog za signaliziranje informacije resursne alokacije je time dovoljna za predstavljanje više mogućih resursnih alokacija odlazne veze, s obzirom da je RBG veličina određena na nov način. Način određivanja RBG veličine za dati broj resursnih blokova odlazne veze je zasnovan na jednoj od dve tabele, prikazane ranije.
[0063] U skladu sa još jednim izvođenjem pronalaska je terminal koji je obezbeđen za prijem informacije resursne alokacije, za dodeljene resurse, do navedenog terminala, unutar mobilnog komunikacionog sistema. Terminal sadrži sredstva za prijem upravljačke informacije dolazne veze, DCI, koja se sastoji od polja za naznačavanje informacije resursne alokacije terminala. Polje ima predodređene brojeve bitova. Terminal dalje sadrži sredstva za određivanje informacije resursne alokacije od bitova polja u primljenom DCI. Predodređeni broj bitova polja u primljenom DCI je zbog toga nedovoljan za predstavljanje više dozvoljenih resursnih alokacija, koje su podržane komunikacionim sistemom, na primer, nedovoljan za predstavljanje više dozvoljenih resursnih alokacija sa više klastera. Zbog toga se sugeriše da bitovi polja u primljenom DCI predstavljaju predodređene bitove informacije resursne alokacije, dok su svi preostali bitovi (jedan ili više), informacije resursne alokacije, koji nisu uključeni u polju primljenog DCI, postavljeni na predodređenu vrednost.
[0064] U skladu sa daljim izvođenjem pronalaska je bazna stanica, obezbeđena za prenos informacije resursne alokacije, za dodeljivanje resursa ta terminal mobilnog komunikacionog sistema. Bazna stanica dalje sadrži sredstva za određivanje broja dostupnih bitova za signaliziranje informacije resursne alokacije, unutar upravljačke informacije dolazne veze, DCI: Broj dostupnih bitova je time, veličina polja za prenos informacije resursne alokacije, unutar spomenutog DCI. Štaviše, DCI ima predodređeni format i za datu propusnost se specificira broj bitova, koji su dostupni za signaliziranje informacije resursne alokacije, unutar DCI. Bazna stanica dalje sadrži sredstva za prenos predodređenog podskupa bitova, informacije resursne alokacije, unutar polja DCI to terminala, ukoliko je broj dostupnih bitova za signaliziranje informacije resursne alokacije nedovoljan za predstavljanje više dozvoljenih resursnih alokacija, dok jedan ili više preostalih bitova, informacije resursne alokacije, koji se prenose, imaju predodređenu vrednost.
KRATAK OPIS SLIKA
[0065] U sledećem su izvođenja i aspekti pronalaska detaljnije opisani u skladu sa priloženim slikama. Slični ili odgovarajući detalji na slikama su označeni sa istim brojčanim oznakama.
Slika 1 prikazuje primer arhitekture 3GPP LTE sistema,
Slika 2 prikazuje primer pregleda E-UTRAN arhitekture 3GPP LTE,
Slika 3 prikazuje primer strukture podokvira na nosiocu komponente dolazne veze, kako je definisano za 3GPP LTE (Izdanje 10),
Slika 4 prikazuje primer resursne mreže dolazne veze, slota dolazne veze, kako je definisano za 3GPP LTE (Izdanje 8/9),
Slika 5 prikazuje primer resursne mreže odlazne veze, slota odlazne veze, kako je definisano za 3GPP LTE (Izdanje 10),
Slika 6 prikazuje broj bitova koji su dostupni unutar DCI formata 0, za specifikaciju alocirane RBG i broj potrebnih bitova za specifikaciju svih dozvoljenih RBG grupa, kako je podržano i definisano sistemom 3GPP LTE (Izdanje 10), u skladu sa jednim aspektom predmetnog pronalaska,
Slika 7 prikazuje primer metode prijema i određivanja informacije resursne alokacije na terminalu mobilnog komunikacionog sistema, prema jednom aspektu predmetnog pronalaska,
Slika 7A prikazuje primer koraka za određivanje informacije resursne alokacije, metoda navedenog kao primer na slici 7, u skladu sa drugim izvođenjem predmetnog pronalaska, i Slika 8 prikazuje primer metode za određivanje i prenos informacije resursne alokacije na baznoj stanici, mobilnog komunikacionog sistema, prema jednom aspektu predmetnog pronalaska.
DETALJAN OPIS PRONALASKA
[0066] Ovaj odeljak će opisati različita izvođenja pronalaska. Samo u svrhu primera, mnoga od izvođenja su navedena u skladu sa ortogonalnom, radio pristupnom šemom odlazne veze, sa jednostrukim nosiocem, prema 3GPP LTE (kao što je Izdanje 8 ili 9) i LTE-A (kao što je Izdanje 10), mobilnog komunikacionog sistema, diskutovanog u odeljku Tehnička pozadina pronalaska, navedenom ranije. Trebalo bi napomenuti da pronalazak može biti korisno upotrebljen u vezi sa mobilnim komunikacionim sistemom, kakav je 3GPP LTE i LTE-A komunikacioni sistem, opisan ranije, ali upotreba pronalaska nije ograničena samo na ove primere komunikacionog sistema.
[0067] Ovde navedeni detalji o 3GPP LTE i LTE-A su namenjeni za bolje razumevanje pronalaska i ne bi trebali biti shvaćeni kao ograničenja pronalaska na opisane specifične detalje primene opisanog komunikacionog sistema.
[0068] Kao što je razmatrano ranije, pronalazak je prepoznao da se može pojaviti situacija u kojoj je broj bitova, dostupnih za signaliziranje informacije resursnog dodeljivanja, nedovoljan za predstavljanje dostupnih resursnih dodeljivanja, koja su podržana komunikacionim sistemom. U slučaju LTE alokacije sa više klastera, dostupna resursna dodeljivanja su različite kombinacije RBG alokacija, koje su podržane sistemom.
[0069] U specifičnom slučaju LTE alokacija sa više klastera, prema DCI formatu 0, broj bitova za polje resursne alokacije, koji je neophodan za adresiranje svih dozvoljenih RBG
kombinacija je (kao što je objašnjeno ranije) Bitovi, koji su dostupni u
DCI za signaliziranje resursne alokacije odlazne veze do terminala, se mogu računati iz
gde je „+1“ rezultat korišćenja „zastavice polja za poskakivanje
frekvencije“, kao što je diskutovano u odeljku tehničke pozadine, i specificirano u 3GPP LTE-A Izdanje 10.
[0070] Za većinu numeričkih slučajeva, koji su pokriveni 3GPP LTE specifikacijom za alokacije sa više klastera, broj dostupnih bitova i potrebnih bitova ne prikazuju problem. Međutim, u nekim slučajevima nije dostupno dovoljno bitova, kao što je prikazano na slici 6.
[0071] Posebno, slika 6 prikazuje broj bitova koji su dostupni unutar DCI formata 0, za specificiranje alociranih RBG i broja potrebnih bitova za specificiranje svih dozvoljenih RBG kombinacija, kao što je podržano i definisano u 3GPP LTE, Izdanje 10, za alokacije sa više klastera.
[0072] Kao što se može dobiti sa slike 6, ili gore navedenih formula, broj bitova, koji su dostupni u DCI formatu 0, je nedovoljan za sledeće brojeve N<UL>
RB: 7, 9, 10, 55-63, 85-90, 101110 (gde se posmatra samo opseg 6-110, kao primer i zbog jednostavnosti). Kao što je navedeno ranije, N<UL>
RBoznačava sistemsku propusnost u smislu broja fizičkih resursnih blokova odlazne veze.
[0073] Za 3GPP LTE-(A) specifikaciju, trenutno je podržana sistemska propusnost za prenose odlazne veze, opsega od 6 do 110, dok su uobičajeno korišćene barem vrednosti 5, 15, 25, 50, 75 i 100. Time je, za uobičajeno korišćene sistemske propusnosti, broj dostupnih bitova u DCI dovoljan za predstavljanje svih dozvoljenih resursnih alokacija.
[0074] Ove “dozvoljene” resursne alokacije su alokacije koje su podržane tehničkom specifikacijom LTE(-A). Za alokacije sa jednim klasterom, dozvoljene resursne alokacije su različite grupe resursnih blokova odlazne veze, koje se mogu dodeliti UE i koji su podržani LTE(-A) sistemom. Još preciznije, za alokacije sa jednim klasterom, dodeljeni resursi odlazne veze su svaki susedni resursni blokovi odlazne veze (RB). Dodeljeni resursi odlazne veze su specificirani u DCI prvim RB i dužinom resursa odlazne veze, tj. brojem RB. Prvi RB i informacija dužine se kombinuju u vrednost indikacije resursa (eng. resource indication value – RIV), kao što je obezbeđeno sa TS 36.213 v10.0.1 odeljak 8.1.1, koja se signalizira u DCI. Dodatno, DCI sadrži zastavicu za naznačavanje da li se koristi poskakivanje frekvencije za alokaciju.
[0075] Za alokacije sa više klastera, dozvoljene resursne alokacije su različite kombinacije grupa resursnih blokova odlazne veze (RBG), koji se mogu dodeliti UE i koji su podržani od strane LTE(-A) sistema. Još preciznije, LTE alokacija sa više resursa podržava alokaciju sa više klastera, sa dva klastera, gde je svaki od klastera deo susednih RBG (zbog toga RB) i gde su dva klastera odvojena najmanje jednim RBG (kao što je naznačeno ranije i specificirano u LTE-A izdanje 10). Tako se mogu videti različite dozvoljene resursne alokacije, za alokacije sa više resursa, kao i sve različite kombinacije RBG, unutar dva klastera, koji su podržani LTE-A specifikacijom. Kao što je navedeno ranije, dodeljena alokacija sa više resursa, prema LTE Izdanje 10 je signalizirana kao jedna vrednost r koja je određena na osnovu početka i kraja RB dva klastera, prema pravilu, koje je specificirano u LTE-A specifikaciji (na primer, TS 36.213 v10.0.1 odeljak 8.1.2). Kao što je takođe spomenuto, LTE-A specifikacija dalje definiše da se zastavica poskakivanja DCI, korišćena za alokacije sa jednim klasterom, takođe koristi za signaliziranje informacije alokacije sa više klastera.
[0076] Za dalja izdanja, dozvoljen broj klastera može biti veći od dva i takođe mogu biti uvedene alokacije sa više klastera za resursnu alokaciju dolazne veze. Međutim, dozvoljene resursne alokacije, tj. različiti RB ili RBG, i način za njihovo signaliziranje do UE u DC, će takođe biti obezbeđeni u budućim izdanjima. Naveden je broj bitova koji su potrebni za predstavljanje svih dozvoljenih resursnih alokacija i može biti jednoznačno određen iz same tehničke specifikacije.
[0077] Prema primeru na slici 6, potrebna su jedan ili dva dodatna bita resursne informacije (na primer, za propusnosti 7, 9, 10, 55-63, 85-90, 101-110) kako bi se mogle adresirati sve dozvoljene RBG, koje su podržane od strane LTE, tj. za predstavljanje svih dozvoljenih vrednosti informacije alokacije sa više klastera r.
[0078] S obzirom da je broj bitova predefinisan LTE tehničkom specifikacijom (kao što je navedeno ranije), UE može odrediti veličinu informacije signalizirane resursne alokacije sama po sebi ili UE može biti prekonfigurisana na datu veličinu informacije resursne alokacije. Drugim rečima, LTE tehnička specifikacija zahteva da za navedenu propusnost (na primer, na slici 6) informacija resursne alokacije (na primer vrednost r) ima
određenu veličinu bita (na primer 7 , u primeru za na slici 6). Isto tako, LTE specifikacija definiše DCI format, uključujući veličinu polja za signaliziranje informacije resursne alokacije do UE. Ukoliko je ova veličina nedovoljna za predstavljanje svi dozvoljenih vrednosti r, UE očekuje da primi informaciju resursne alokacije sa određenom veličinom bita, ali stvarna primljena informacija u DCI ima manju veličinu bita. Ponašanje UE u takvoj situaciji nije specificirano i zbog toga je neodređeno. UE najčešće zanemaruje celu primljenu informaciju u ovoj neodređenoj situaciji, kako bi se izbegao negativan uticaj na terminal ili sistemske performanse.
[0079] Kako bi se rešio problem nedovoljnih bitova u DCI za predstavljanje svih dozvoljenih resursnih alokacija koje je moguće dodeliti (na primer, za propusnosti 7, 9, 10, 55-63, 85-90.
101-110 na slici 6), direktno rešenje je u dodavanju dodatnih, jednog ili više. Bitova odgovarajućem polju u DCI, tako da se sve resursne alokacije, koje se mogu dodeliti, mogu biti izražene i signaliziranje UE.
[0080] Međutim, ovo ostvarivo rešenje ima nedostatak u tome da ne bi bilo kompatibilno sa ranijim LTE izdanjima (na primer, izdanja 8 i 9) posebno u UE koja je proizvedena u skladu sa samo tim izdanjima. Osim toga, Ima nedostatak u tome da informacija resursne alokacije, koja je signaliziranja do UE, kao deo DCI, ima različite veličine (na primer, različite brojeve bitova) za alokaciju sa jednim klasterom i za alokaciju sa više klastera, što dodatno povećava kompleksnost, s obzirom na dodatnu veličinu DCI, koja mora detektovati povećanje pokušaja slepog dekodiranja kako bi se detektovao DCI na UE.
[0081] Pronalazak predlaže različita rešenja ovog problema, uzrokovanog nedovoljnim dostupnim bitovima u DCI, uključujući, ali bez ograničenja na LTE alokacije sa više klastera, prema DCI formatu 0. Predloženo rešenje ne povećava broj bitova korišćenih u prenesenom DCI za signaliziranje alociranih resursa, na primer dodeljenih RBG za LTE alokacije sa više klastera prema DCI formatu 0, i time održava kompleksnost DCI detekcije na UE na istom nivou.
[0082] Prema jednom izvođenju pronalaska, signalizira se do UE samo onoliko bitova informacije resursne alokacije, koliko se može poslati u DCI, ukoliko je broj dostupnih bitova u DCI nedovoljan. Za sve preostale bitove informacije resursne alokacije (tj. oni bitovi za koje su potrebni dodatni bitovi, kao što je diskutovano ranije) je pretpostavljeno da su, ili su postavljeni na, predefinisane vrednosti. Drugim rečima, ovi preostali bitovi informacije resursne alokacije (na primer predstavljaju vrednost r, koja je diskutovana ranije za alokaciju sa više klastera), koji ne mogu biti signalizirani u DCI zbog nedovoljnih bitova, su postavljeni na vrednost 0 ili 1. „Informacije resursne alokacije“ u ovom kontekstu je informacija koja je potreban za predstavljanje svih alokacija (na primer, svi RBG za alokaciju sa više klastera), koje su podržane LTE specifikacijom.
[0083] Prema tome, predlaže se obezbeđenje novog tumačenja signaliziranih bitova na strani
prenosnika (eNodeB) i strani prijemnika (UE), tako da poznati i nepromenjeni DCI format
može biti ipak korišćen za signaliziranje punog smisla informacije resursne alokacije.
[0084] U nastavku je razvijen pristup za 3GPP LTE alokacije sa više klastera, korišćenjem
DCI formata 0. Za ovo se koriste sledeće matematičke osobine:
(1)
[0085] Može se reći da svaki od ovih termina je 0 ili pozitivan celi broj za bilo koje
nenegativne cele brojeve x i y. S obzirom da se pronalazak odnosi na resursne alokacije
odlazne i dolazne veze, ovi uslovi su uvek ispunjeni.
[0086] Da bi se analizirala vrednost r, korisno je analizirati relaciju između dva prva termina
. Pretpostavljajući da je moguće ih je
pisati kao respektivno.
[0087] Prvi pojam se može konvertovati prema jednačini 1 u:
[0088] Zbog toga se primenjuje sledeće:
[0089] Jednakost se održava samo ako je N . I ovom slučaju leva
strana nejednakosti postaje , tj. primenjuje se samo za M=1. Međutim, kao što je
diskutovano ranije, M=4, zbog dva klastera LTE alokacije sa više klastera.
[0090] S obzirom da je sledi da
Jednakost se održava samo ako je Prema tome, sledi da je
[0091] Isto se može primeniti na odgovarajući način za ostale pojmove, tako da se dobijaju sledeće relacije:
[0092] Zbog toga postaje uočljivo da se primenjuje
dok jedan od tih pojmova ne postaje jednak nuli.
Naime, slučaj da prvi pojam nije najveće vrednosti se može desiti samo ako je:
[0093] Sa može se zaključiti da je:
[0094] Sa dalje sledi da je:
[0095] Kada se kombinuju ova dva ograničenja, nejednakost se održava samo u sledećem uslovu:
[0096] Da bi se odredila najveća vrednost r, dovoljno je razmotriti one slučajeve gde su svi pojmovi različiti od nule. Tada, u tom posebnom slučaju, r se može izraziti kao:
[0097] Svaki pojam postaje veći ukoliko je N-snšto je moguće veći, tj. u sledećem slučaju:
[0098] Sledeća formula se dalje može primeniti:
[0099] Osim toga, za maksimalnu vrednost r, koja može biti rezultat podržanih resursnih
alokacija, primenjuje se
[0100] Nadalje, najveće vrednosti r se dobijaju kada je najveća, tj. za s0=1.
[0101] U LTE(-A) se rubni PRB-ovi (fizički resursni blokovi) obično koriste, konfigurisani, rezervisani ili zauzeti za PUCCH (fizički upravljački kanal odlazne veze) prenose, Zbog toga je verovatnoća dodeljivanja rubnih PRB-ova (na obe strane spektra) prilično niska. Sledi da je verovatnoća da su ovi rubni PRB-ovi (na primer svi RBG koji sadrže rubne PRB) alocirani u alokacijama sa više klastera usporedivo mala. Nadalje, nekorišćenje rubnih PRB-ova smanjuje emisije van spektra, generisane prenosima, tako da postoje prednosti čak i ako se ti PRB-ovi ne koriste konfigurisani, rezervisani ili zauzeti za PUCCH prenose.
[0102] Najveća signalizirana vrednost za alokacije sa više klastera se dešava kada je početak prvog klastera u RBG 1, tj. u prvom RBG propusnosti odlazne veze. Najmanja signalizirana vrednost za alokacije sa više klastera se ne može tako precizno predvideti.
[0103] Na primer, ukoliko je sistemska propusnost odlazne veze 7 PRB-ova, primenjuje se sledeća vrednost:
[0104] Prema tome, za primer da je sistemska propusnost odlazne veze jednaka 7 PRB-ova, postoji sedamdeset različitih vrednosti r (0 do 69). Ove različite vrednosti r su dopuštene resurse alokacije odlazne veze, koje su podržane sistemom. Da bi se predstavilo sedamdeset dozvoljenih vrednosti, potrebno je 7 bitova.
[0105] Za ove parametre sistemske propusnosti od 7 PRB, date primerom, jednačina
[0106] Osigurava da je za signaliziranje r dostupno samo 6 bitova, iako bi 7 bitova bilo potrebno da se pokrije svih sedamdeset dozvoljenih vrednosti r. Sedamdeset dozvoljenih vrednosti i odgovarajuće RBG alokacije sa više klastera iz ovog primera su prikazane u tabeli 2.
[0107] Dalje može biti uočeno iz tabele 2, da vrednosti 64-69 (prikazane italik) imaju zajedničko to da je prvi RBG s0, prvog klastera RBG broj 1, tj. prvi RBG sistemske propusnosti. Ove vrednosti zbog toga odgovaraju onim važećim stanjima gde je MSB za r postavljen na vrednost 1. Sa druge strane, može se uočiti da stanja koja su predstavljena sa LSB za r, postavljena na vrednost 0 (prikazano boldovano), ne dele slične karakteristike, na primer, ne dele bilo koji početnu ili krajnju RBG nijednog klastera.
Tabela 2
[0108] Prema izvođenju pronalaska, sledeći pristup se koristi ukoliko ne postoji dovoljan broj bitova, za signaliziranje čitavog opsega vrednosti r, kao što je u gornjem primeru, prikazanom u tabeli 2:
● Bitovi koji se mogu signalizirati predstavljaju LSB za r
● Bilo koji „preostali“ bitovi za r, koji ne mogu biti signalizirani, tj. „preostali“ MSB-ovi za r (ukoliko postoje) su postavljeni na vrednost 0.
[0109] Prema drugom izvođenju pronalaska, dalje se predlaže da:
● Čvor eNodeB, kada određuje alokacije sa više klastera, izbegava dodeljivanje alokacija sa više klastera, koja ne mogu biti prenesena u DCI. Drugim rečima, određene su samo one alokacije za koje su MSB, tamo gde se može primeniti, jednaki vrednosti 0. U tom slučaju, ne postoji potreba za informisanjem UE o vrednostima MSB, jer se pretpostavlja da su vrednosti nula, prema ovom pronalasku. Alternativno, UE može biti informisana o vrednosti MSB, na primer kao deo upravljačke informacije, koja se signalizira do UE.
[0110] Dobijene su sledeće prednosti za ova izvođenja:
● Alokacije sa više resursa mogu biti podržane za sve vrednosti sistemske propusnosti, čak i ako ne postoji dovoljan broj bitova za signaliziranje neograničenog opsega vrednosti r.
● Ne mogu biti realizovane samo alokacije u kojima je prvi RBG alokacije na prvom RBG sistemske propusnosti odlazne veze. Međutim, očekuje se da prvi RBG obično nije dodeljen, s obzirom na ranije spomenute aspekte, tako da je relativna gubitak za sistem uporedivo zanemariv.
● Neke od alokacija u kojima je prvi RBG alokacije na prvom RBG sistemske propusnosti odlazne veze može još uvek biti realizovan (na primer signaliziranjem vrednosti r između 35 i 63):
● U suprotnom, ukoliko je, na primer, MSB postavljen na vrednost 1, mogu biti signaliziranje samo alokacije 64-69, što je relativno jako ograničenje na upotrebljivost resursne alokacije sa više klastera.
● Nasuprot tome, ukoliko je na primer, LSB postavljen na vrednost 0 ili 1, samo 35 od gore spomenutih 70 slučajeva, iz tabele 2, može biti signalizirano, što takođe nameće veće ograničenje na upotrebljivost resursne alokacije sa više klastera. Štaviše, ove alokacije ne slede određeni uzorak.
● Nasuprot tome, ako se samo a priori definisan ograničeni deo propusnosti može adresirati alokacijama sa više klastera, sledi da , na primer, prvi RBG ne može nikada biti dodeljen za alokacije sa više klastera. Na primer, iz tabele 2, ovo bi uticalo na konfiguracija 35-69, koje ne bi bile korisne, tj. U 50% slučajeva.
[0111] U skladu sa drugim izvođenjem pronalaska, primenjuje se isti pristup, kao što je istaknuto ranije, tj. Postavljenje nesignaliziranih MSB bitova na vrednosti nula. Međutim, dodatno se menja i interpretacija signaliziranih vrednosti. Na primer, poslednji RBG može biti blokiran da ne može biti dodeljen umesto prvog RBG, kao u gornjem primeru. Ovaj pristup predstavlja preslikavanje signaliziranih alokacija i može biti postignut remapiranjem signalizirane informacije, kao što je signalizirana vrednost s0na s3, koje označavaju dva klastera RBG za alokaciju višestrukih klastera. Remapiranje može biti postignuto prema daljem izvođenju pronalaska, pomoću sledećih jednačina:
[0112] Prema još jednom izvođenju pronalaska, preslikavanje može biti takođe postignuto definisanjem i reinterpretacijom vrednosti r. Za gornje primere tabele 3 i 4 pokazuju moguće relacije, koje su postignute iz gornjih pravila za reinterpretaciju vrednosti s0u s3i pravila za dobijanje vrednosti r iz vrednosti s0u s3, diskutovanog ranije.
Tabela 4
[0113] Ovo izvođenje ima posebne prednosti ukoliko se, na primer, poslednji RBG sastoji od manje PRB, nego prvi RBG. Na primer, pretpostavljajući da je tada primer reinterpretacije, ilustrovan u tabeli 4, definisan i veličine RBG od P=4 (tj. RBG ima 4 PRB), jednom može odrediti da je Poželjno je, RBG su postavljeni na veličinu od P=4 i preostali 22. RBG se sastoji samo od jednog PRB. Generalno, moguće je da će svi RBG biti iste veličine P (ukoliko je celobrojni umnožak od P) ili će biti veličine P i jedan „neregularan“ RBG će biti veličine u opsegu . Ovo se obično dešava ukoliko
nije celobrojni umnožak P.
[0114] Može se navesti da su gubici za sistem minimalni, ukoliko „neregularni“ RBG ne može biti dodeljen za alokacije sa više klastera. Međutim, ovi gubici se primenjuju samo na alokacije sa više klastera i PRB „iregularnih“ RBG mogu biti još uvek dodeljeni alokacijama sa jednim klasterom ili alokacijama sa više klastera, koje ne koriste reinterpretaciju, na primer kod drugih UE.
[0115] Poželjno, “iregularni” RBG je ili prvi ili poslednji RBG. Ukoliko je prvi RBG, pristup bez reinterpretacije je koristan, dok se u drugom slučaju, pristup koji sadrži reinterpretaciju signalizirane vrednosti, može korisno primeniti.
[0116] Prema još jednom izvođenju, korak reinterpretacije se može primeniti dodavanjem pomaka na signaliziranu vrednost r, tj. primenom Na primer,
kao maksimalnom vrednošću koja može biti
signalizirana sa dostupnim bitovima. Sa druge strane, r<signalizirano>
maxmože biti konfigurisano čvorom eNodeB i/ili signalizirano korisničkoj opremi UE. Prednost je u jednostavnosti primene.
[0117] Kao jednostavan (u pogledu primene), ali ne tako delotvoran alternativni pristup je u tome da se reinterpretacija može sastojati od oduzimanja signalizirane vrednosti od maksimalne vrednosti tj. u gornjem primeru se koristi
[0118] Prema drugom izvođenju pronalaska, reinterpretacija koja se primenjuje takođe može biti konfigurisana ili signalizirana sa eNodeB čvora. Takvim signaliziranjem se povećava fleksibilnost mogućeg dodeljivanja eNodeB, pri troškovima kompleksnije implementacije na UE strani i takođe na prenosnoj strani. Sa drugog aspekta ovog izvođenja, ponašanje reinterpretacije je konfigurisano baznom stanicom za svaki UE posebno i signalizirano je na isti način, na primer korišćenjem signaliziranja višeg sloja, kao što je RRC ili MAC signaliziranje u kontekstu LTE ili LTE.A. Na primer, prvi UE se konfiguriše bez reinterpretacije, dok se drugi UE konfiguriše sa reinterpretacijom. Zatim, prva RBG može biti alocirana drugoj UE i poslednja EBG može biti alocirana prvoj UE, u istom podokviru, korišćenjem pojedinačne alokacije sa više resursa, tako da svi RBG u sistemu mogu istovremeno biti korišćeni, sa aspekta sistema.
[0119] U pogledu izvođenja pronalaska, razmatrajući predložene aspekte reinterpretacije, može se koristiti DCI format 0 ili DCI format 43GPP LTE(-A), na primer u Izdanju 10. Oba DCI formata sadrže alokaciju sa više klastera, kao što je diskutovano ranije.
[0120] Slika 7 prikazuje primer metode prijema i određivanja informacije resursne alokacije, na terminal mobilnog komunikacionog sistema, s obzirom da se može koristiti u vezi sa diskutovanim izvođenjima, predloženog pronalaska.
[0121] Primer naveden kao metod na slici 7 se može izvoditi na terminalu, kao što su UE ili relejni čvor u LTE ili UMTS sistemu. Terminal prihvata upravljačku informaciju. koja naznačava alocirane resurse, kao što su alocirani RB ili RBG, za odlazne veze ili prenose dolazne veze terminala. Alocirani resursi mogu biti primljeni kao deo DCI, kao što je ilustrovano korakom 701.
[0122] Terminal će zatim izdvojiti bitove signalizirane informacije resursne alokacije iz primljene upravljačke informacije, kao što je prikazano u koraku 703. U slučaju LTE, DCI uključuje dodeljena polja i/ili zastavice za naznačavanje zadnje alociranih resursa (tj. RB ili RBG), kao što je opisano ranije. Obično, primljena informacija resursne alokacije predstavlja vrednost jednog ili više bitova, koja naznačava alocirane resurse terminalu, kao što je spomenuto.
[0123] Terminal određuje u koraku 705 informaciju alociranog resursa, iz primljenih i izdvojenih bitova. Kao što je diskutovano ranije, koraci 703 i 705 mogu biti jedan isti korak, ukoliko signalizirana informacija (na primer, signalizirani bitovi u polju resursne alokacije DCI), specificira direktno alocirani resurs, kao u prethodnim sistemima, koji su spomenuti u odeljku vezanom za tehničku pozadinu. Prema izvođenjima pronalaska, može biti nedovoljno dostupnih bitova za signaliziranje svih dozvoljenih kombinacija alociranih resursa, u kojem slučaju, signalizirani bitovi, koji su primljeni sa terminala, ne naznačavaj direktno alocirani resurs, kao što je diskutovano ranije. Za neka izvođenja pronalaska, bitovi koji nisu signalizirani, su postavljeni na unapred definisanu (predefinisanu) vrednost. U tom slučaju, terminal može postaviti ove nesignalizirane bitove prema predefinisanoj šemi (koja može biti fiksirana na terminalu ili signalizirana korisničkoj opremi (UE), kao deo koraka 705, kako bi se dobio rezultat trenutne informacije o alokaciji resursa. Alternativno, terminal je konfigurisan da interpretira primljene bitove prema predefinisanoj šemi, kako bi identifikovao stvarni alocirani resurs, bez aktivnog postavljanja nesignaliziranih bitova na datu vrednost. U različitim izvođenjima pronalaska, signalizirani broj bitova je dovoljan za predstavljanje dozvoljenih resursa i koraci 703 i 705 mogu biti jedan korak.
[0124] Kao opcioni korak 707, terminal može primeniti reinterpretaciju ili remapiranje signaliziranih i primljenih alokacija resursa, koji se mogu primeniti prema diskutovanim reinterpretacijama izvođenja pronalaska. Kao što je takođe diskutovano, reinterpretacije mogu biti takođe signalizirane terminalu, u slučaju kojeg se može izvesti dodatni korak prijema i izdvajanja reinterpretirane zastavice, ili odvojena u ili kao deo koraka 703 i 705.
[0125] Slika 7A prikazuje eksperimentalne korake koji se mogu izvesti kao deo koraka određivanja 705, na slici 7, prema drugom izvođenju predmetnog pronalaska. Kao što je spomenuto ranije, terminal može odrediti format i veličinu primljenog DCI, uključujući broj (i lokaciju) bitova koji se koriste za signaliziranje resursne alokacije. Broj signaliziranih bitova se takođe naziva kao „broj dostupnih bitova“ u ranijim opisima različitih aspekata predmetnog pronalaska. Kao što je takođe diskutovano, terminal je dalje u mogućnosti da odredi broj bitova koji je neophodna za adresiranje signala svih dozvoljenih resursnih alokacija, koje su podržane komunikacionim sistemom. Kao takav, terminal može odrediti da li su signalizirani bitovi (tj. broj bitova u primljenom DCI, koji se izdvajaju u koraku 703, na slici 7) dovoljni za predstavljanje svih dozvoljenih resursnih alokacija, koje su podržane komunikacionim sistemom, kao što je prikazano u koraku 710 na slici 7A.
[0126] Ukoliko je broj signaliziranih bitova dovoljan, izdvojeni bitovi koraka 703, na slici 7, se određuju tako da budu informacija resursne alokacije, kao što je prikazano u koraku 710, na slici 7A.
[0127] Ukoliko je broj signaliziranih bitova nedovoljan, izdvojeni bitovi u koraku 703, na slici 7, su samo deo informacije resursne alokacije. U tom slučaju, kao što je prikazano korakom 714, predodređeni, jedan ili više bitova, koji nisu signalizirani terminalu (takođe nazvani “preostali bit(ovi)” u gornjem opisu različitih aspekata predmetnog pronalaska) su zatim dodati signaliziranim bitovima kao izdvojeni bitovi u koraku 703, na slici 7. Kao što je ranije razmatrano, pozicija i vrednost nesignaliziranih bitova, koji se dodaju, su predodređeni. Rezultat kombinovanja izdvojenih bitova i predodređenih, nesignaliziranih bitova, kao što je prikazano u koraku 714, se zatim koristi kao informacije resursne alokacije. Nakon toga, se može izvesti reinterpretacija korama 707, na slici 7, korišćenjem rezultata koraka 712 ili 714.
[0128] Slika 8 prikazuje primer metoda za određivanje i prenošenje informacije resursne alokacije na baznoj stanici, mobilnog komunikacionog Sistema, kakav se može koristiti u skladu sa razmatranim izvođenjima predmetnog pronalaska.
[0129] Primer metoda na slici 8 se može izvesti na baznoj stanici, kao eNodeB/NodeB ili relejni čvor u LTE ili UMTS sistemu. Bazna stanica određuje dodeljenu resursnu alokaciju za terminal, kao alocirani RB ili RBG za prenose odlazne ili dolazne veze, kao što je prikazano u koraku 801.
[0130] Prema koraku 803, bazna stanica određuje da li je broj dostupnih bitova dovoljan za predstavljanje dozvoljenih resursnih alokacija, podržanih sistemom, kao što je razmatrano ranije, za više izvođenja pronalaska.
[0131] Ukoliko je broj dostupnih bitova dovoljan, bazna stanica može kreirati DCI u zajedničkom smislu kao što je prikazano u koraku 807.
[0132] Ukoliko je broj dostupnih bitova dovoljan, bazna stanica može postaviti jedan ili više predodređenih bitova informacije resursne alokacije (tj. informacija resursne alokacije koja bi trebala signalizirana za adresiranje svih dostupnih resursnih alokacija, koje su podržane sistemom) na predodređenu vrednost, kao što je prikazano u koraku 809 i razmatrano ranije za više izvođenja pronalaska.
[0133] Prema koraku 811, bazna stanica kreira DCI sa onim bitovima koji treba da se signaliziraju prema odgovarajućim izvođenjima pronalaska.
[0134] Koraci 803, 805 i 809se mogu izvesti jednom na baznoj stanici ili samo pod datim uslovima, ali ne za svaki korak signaliziranja upravljačke informacije. Rezultat može zatim biti primenjen u više sledećih signalnih koraka i za kreiranje i prenos više DCI do jednog ili više terminala, koji su opsluživani baznom stanicom. Alternativno, brojevi bitova i određene vrednosti mogu biti unapred definisanje ili fiksne, u kojem slučaju se koraci 803, 805 i 809 ne moraju izvršavati na baznoj stanici. Štaviše, neka od izvođenja pronalaska se odnose na slučaj kada postoji dovoljno dostupnih bitova, kao što su izvođenja pronalaska koja sadrže reinterpretaciju aspekta, koji može biti implementiran sa i bez dovoljno bitova, kao što je ranije razmatrano. Za ova izvođenja ne moraju se izvoditi koraci 803 , 805 i 809 na baznoj stanici.
[0135] Jednom kada je DCI kreirana, bazna stanica može prenositi DCI do terminala, kao što je prikazano u koraku 813.
[0136] Primer metoda prikazan na slici 7 i 8 mogu se odnositi na isti komunikacioni sistem u kojem je DCI, primljen na terminalu u koraku 701, prenesen na baznoj stanici u koraku 813.
[0137] Umesto podešavanja MSB, informacije resursne alokacije (na primer, alociranih RGB) na vrednost 0, kao što je razmatrano ranije, bit(bitovi) koji su postavljeni i/ili vrednosti na koje mogu biti postavljeni, se mogu konfigurisati na čvoru eNodeB.
[0138] Da li će se primeniti ili ne reinterpretacija, može se takođe konfigurisati eNodeB čvorom, po mogućnosti po UE. Prema drugom izvođenju, status o tome da li se primenjuje reinterpretacija, se može signalizirati u upravljačkoj informaciji, koja nosi resursnu alokaciju. Ovo može biti postignuto jednim bitom (on/off). Ukoliko je ovaj bit preuzima od polja LTE DCI resursne alokacije, prema gornjem primeru iz tabele 2. jedan dodatni MSB se postavlja na vrednost nula. Ovo bi značilo da sa ranije istaknutim primerom, umesto 6 dostupnih bitova, 1 bit koristi kao reinterpretaciona zastavica (on/off), dok preostalih 5 bitova označava LSB ili r. Shodno tome, resursni koji mogu biti dodeljeni UE su ograničeni na vrednosti 0-31 sa tabele 3. Ukoliko je reinterpretacioni bit postavljen na „off“, ovo bi značilo da se stanja 0-31 iz tabele mogu alocirati. Ukoliko je reinterpretaciona zastavica „on“, ovo bi značilo da se stanja 0-31 mogu signalizirati i primeniti reinterpretaciona šema. Prema drugom izvođenju pronalaska, reinterpretacioni bit postavljan na prvu vrednost znači da prvi skup stanja može biti alociran sa dostupnim bitovima, a reinterpretacioni bit postavljen na drugu vrednost znači da drugi skup stanja može biti alociran pomoću dostupnih bitova. Prvi i drugi skup stanja se može konfigurisati i signalizirati baznom stanicom.
[0139] Kao što je ranije razmatrano, izvođenja pronalaska dozvoljavaju da se definiše (poželjno po UE) koji RB ili RBG ili njihova kombinacija se trenutno mogu adresirati sa dostupnim brojem bitova, ukoliko je signaliziranje nedovoljno da bi se dodelile sve dozvoljene RB iliRBG kombinacije u pristupima sa više klastera.
[0140] Međutim, prema još jednom izvođenju pronalaska, broj RBG (na primer za alokacije sa više resursa) ili broj RB (na primer za alokacije sa jednim klasterom) koji se mogu adresirati dostupnim brojem bitova, mogu se odrediti i postaviti sistemom ili baznom stanicom. Na primer, broj adresabilnih RBG se može odrediti sa:
[0141] Na osnovu ovoga, mogu se interpretirati signalizirani bitovi kako bi se definisala ln
alokacija sa više klastera u opsegu od RBG 1 do RBG<N>adresabi o
<RBG>. Zatim se možekonfigurisati drugi parametar, koji definiše da li se primenjuje reinterpretacija koja je slična rešenjima koja su prethodno istaknuta. Stručnjaci iz oblasti će prepoznati da se data formula može takođe primeniti kako bi se odredio broj adresabilnih RB, oduzimanjem N<adresabi ln>RBG<o>sa Nadresabi ln o
RB.
[0142] Može se navesti da se ovo izvođenje pronalaska može koristiti kako bi se ograničile resursne alokacije koje se mogu dodeliti za UE, čak i ako dostupan broj signaliziranih bitova može biti dovoljan za adresiranje svih dostupnih resursnih alokacija.
[0143] Dodatno se može definisati reinterpretacija, tako da su indeksi RB ili RBG unutar RB, prvi konfigurisani. U slučaju da su RB definisani, ti RB su formirani na RBG, gde generalno nesusedni RB mogu biti locirani u jednom RBG. Alocirani signal sa više klastera je zatim korišćen za dodeljivanje RBG iz ovog ograničenog skupa RBG. Postoji izbor da li se RBG, veličine P, određuje iz vrednosti N<UL>
RBili Nadresabi ln o
RBG. Prva vrednost ima prednost da je RBG veličina identična za sve UE pod eNodeB čvorom, što pojednostavljuje algoritam planiranja zbog samo jedne RBG veličine, koja se mora uzeti u obzir. Sa druge strane, drugim načinom se poboljšava se adresabilnost RBG, posebno ukoliko je veoma ograničen podskup RB definisan za moguće alokacije sa više klastera. Na primer, u sistemu sa
normalna veličina RBG je P=3. Mreža može težiti odluci da koristi samo 16 od tih 50 PEB blokova (koji na primer odgovaraju faktoru ponovne upotrebe frekvencije od približno 1/3, koja je prilično uobičajena u komunikacionim sistemima mobilne telefonije). Ovo bi značilo da je za gore spomenuti prvi način, 6 RBG, svaka veličine 3 PRB, selektovano za alokacije sa više klastera. Za spomenuti drugi način, postoji 8 RBG veličine 2, koji su dostupni za alokacije sa više klastera, dok je za sistem od 16 PRB veličina RBG jednaka 2. Time se povećava granularnost i planiranje fleksibilnosti. Može se naglasiti da je sa drugim načinom potrebno više bitova, nego što je dostupno. Međutim, u tom slučaju, predmetni pronalazak predlaže rešenje za signalizaciju alokacija.
[0144] S obzirom da broj bitova koji su potrebni za alokacije sa više klastera zavisi od
kao i od RBG veličine P (koja je i sama funkcija od N<UL>
RB), takođe je moguće modifikovati definiciju RBG veličine P, tako da je broj dostupnih bitova dovoljan za držanje alokacije sa više klastera, za rezultujući broj RBG.
[0145] Iz dostupnog broja bitova, za alokaciju sa više klastera, broj adresabilnih RBG se
može odrediti sa N . Zbog toga se RBG veličina
određuje iz broja resursnih blokova odlazne veze i broj adresabilnih RBG se određuje na osnovu:
[0146] Prema još jednom pronalasku, predlaže se određivanje RBG veličine, za dati broj resursnih blokova odlazne veze 3GPP LTE ili 3GPP LTE-A komunikacionog sistema, iz tabele 5 (dobijene korišćenjem gornje formule), umesto preporučene tabale 2, za 3GPP LTE specifikaciju, koja je razmatrana u odeljku vezanom za tehničku pozadinu.
Tabela 5
[0147] Može se uočiti da tabela 5 određuje najmanju moguću RBG veličinu P<UL>
RBGza koju je broj bitova dovoljan. Zbog toga, tabela 5 obezbeđuje finu granulaciju u planiranju i time najefikasniju verovatnoću alokacije u vršiocu planiranja (na primer NodeB), za sve brojeve resursnih blokova odlazne veze. Međutim, iz perspektive implementacije može biti korisno ukoliko je RBG veličina funkcija koja se ne smanjuje i odnosi se na broj resursnih blokova odlazne veze. Iz te perspektive, jedna RBG veličina je prva vrednost za određeni broj resursnih blokova, pri čemu RBG veličina ne bi trebala biti manja od prve vrednosti za bilo koji veći broj resursnih blokova. Prema tome, uzimajući ovo u obzir, tabela 5 se može modifikovati tako da izgleda kao tabela 6:
Tabela 6
[0148] Drugi aspekt pronalaska se odnosi na primenu opisanih, različitih izvođenja, korišćenjem hardvera i softvera. Stručnjak će shvatiti da se mogu implementirati ili izvesti različita izvođenja pronalaska, korišćenjem računarskih uređaja ili jednog ili više procesora. Računarski uređaj ili procesor mogu biti, na primer, procesori opšte namene, digitalni signal procesori (eng. digital signal processor – DSP), integralna kola specifična za primenu (eng. application specific integrated circuit – ASIC), FPGA (eng. field programmable gate array) ili drugi programabilni logički uređaji, itd. Različita izvođenja pronalaska se takođe mogu izvesti integrisanjem različitih kombinacija ovih uređaja.
[0149] Dalja izvođenja pronalaska se odnose na terminal, koji je konfigurisan ili usvojen za izvođenje koraka sa terminalne strane, koji se odnose na različite metode i funkcionalnosti izvođenja koja su diskutovana ranije.
[0150] Još dalje izvođenje pronalaska se odnosi na baznu stanicu, koja je konfigurisana ili usvojena za izvođenje koraka sa strane bazne stanice, koji se odnose na različite metode i funkcionalnosti ranije spomenutih izvođenja.
[0151] Nadalje, različita izvođenja pronalaska se mogu takođe implementirati preko softverskih modula ili računarski čitljivih instrukcija, koje su pohranjene na jednom ili više računarski čitljivih medija, koje kada se izvršavaju od strane procesora ili komponenti uređaja, izvode opisana, različita izvođenja pronalaska. Isto tako, bilo koja kombinacija softverskih modula, računarski čitljivih medija i hardverskih komponenti je takođe predviđena pronalaskom. Softverski moduli se mogu pohraniti na bilo koju vrstu računarski čitljivih medija za pohranjivanje, na primer RAM, EPROM, EEPROM, fleš memorija, registri, hard diskovi, CD-ROM, DVD, itd.
Osoba koja je stručnjak iz oblasti će prepoznati da mogu biti napravljene različite varijacije i/ili modifikacije predmetnog pronalaska, kao što je opisano u specifičnim izvođenjima, bez odstupanja od opsega pronalaska, kako je definisano u priloženim zahtevima. Razmatrana izvođenja se, dakle, trebaju razmatrati u skladu sa da budu ilustrativna u svim pogledima, a ne restriktivna.

Claims (16)

Patentni zahtevi
1. Prenosni uređaj sadrži:
generator, koji, u radu, generiše upravljačku informaciju dolazne veze, koja uključuje polje resursne alokacije, za signalizaciju informacije resursne alokacije, koja naznačava resurse dodeljene partnerskom komunikacionom uređaju, pri čemu, kada je alocirano više klastera partnerskom komunikacionom uređaju i kada je broj dostupnih bitova u polju resursne alokacije manji, nego broj bitova potrebnih za naznačavanje više alociranih klastera, generator u radu dodeljuje deo bitova, koji su neophodni za naznačavanje više alociranih klastera, dostupnim bitovima u polju resursne alokacije i pretpostavlja preostali bit (bitove), od bitova koji su neophodni za naznačavanje više alociranih klastera na definisanu vrednost, i
pri čemu, kada je broj dostupnih bitova u polju resursne alokacije jednak ili veći od broja bitova koji su neophodni za naznačavanje više alociranih klastera, generator u radu dodeljuje bitove koji su neophodni za naznačavanje više alociranih klastera ka dostupnim bitovima u polju resursne alokacije; i prenosnik, koji u radu prenosi generisanu upravljačku informaciju dolazne veze.
2. Prenosni uređaj prema zahtevu 1, u kojem je deo bitova, neophodnih za naznačavanje više alociranih klastera, LSB, bitovi najmanjeg značaja (eng. Least Significant Bits) informacije resursne alokacije.
3. Prenosni uređaj prema zahtevu 1 ili 2, pri čemu je preostali bit (bitovi), MSB, bitovi najvećeg značaja (eng. Most Significant Bits) informacije resursne alokacije i definisana vrednost je jednaka nuli.
4. Prenosni uređaj prema jednom od zahteva 1 do 3, pri čemu je više klastera jednako više resursa, koji su diskontinualni na frekventnoj osi i pri čemu svaki klaster sadrži više resursnih blokova, RB, koji su kontinualni na frekventnoj osi.
5. Prenosni uređaj prema jednom od zahteva 1 do 4, pri čemu je svaki od klastera alociran jedinicom grupe resursnih blokova, RBG; i
informacija resursne alokacije naznačava početni RBG indeks i krajnji RBG indeks, za svaki od resursa.
6. Prenosni uređaj prema jednom od zahteva 1 do 5, pri čemu je jedan klaster alociran, a informacija resursne alokacije je signalizirana korišćenjem dostupnih bitova, samo u polju resursne alokacije.
7. Prenosni uređaj prema jednom od zahteva 1 do 6, pri čemu informacija resursne alokacije uključuje zastavicu poskakivanja, koja naznačava da li se primenjuje poskakivanje frekvencije, u slučaju dodeljivanja jednog klastera, i uključuje informaciju dodeljivanja resursnog bloka, koja naznačava resursne blokove, koji čine više alociranih klastera.
8. Prenosni uređaj prema jednom od zahteva 1 do 7, pri čemu se broj dostupnih bitova u polju resursne alokacije određuje na osnovu sistemske propusnosti.
9. Prenosni metod sadrži:
generisanje upravljačke informacije dolazne veze, koja sadrži polje resursne alokacije, za signaliziranje informacije resursne alokacije, koja naznačava resurse dodeljene komunikacionom partnerskom uređaju,
pri čemu, kada je više klastera alocirano partnerskom komunikacionom uređaju i broj dostupnih bitova u polju resursne alokacije manji u odnosu na broj bitova potrebnih za naznačavanje više alociranih klastera, generisanje uključuje dodeljivanje dela bitova koji su neophodni za naznačavanje više alociranih klastera ka dostupnim bitovima polja resursne alokacije, i pretpostavljanje preostalog bita (bitova) od bitova neophodnih za naznačavanje više alociranih klastera na definisanu vrednost, i
pri čemu je broj dostupnih bitova u polju resursne alokacije jednak ili veći u odnosu na broj bitova, koji su neophodni za naznačavanje više alociranih klastera, gde generisanje uključuje dodeljivanje bitova, neophodnih za naznačavanje više alociranih klastera ka dostupnim bitovima u polju resursne alokacije; i
prenošenje generisane upravljačke informacije dolazne veze.
10. Prenosni metod prema zahtevu 9, gde je deo bitova, koji su neophodni za naznačavanje više alociranih klastera, LSB, bitovi najmanjeg značaja, informacije resursne alokacije.
11. Prenosni metod prema zahtevu 9 ili 10, pri čemu je preostali bit (bitovi) MSB, bitovi najvećeg značaja, informacije resursne alokacije, i definisana vrednost je jednaka nuli.
12. Prenosni metod prema jednom od zahteva 9 do 11, pri čemu je više klastera jednako više resursa koji su diskontinualno raspoređeni na frekventnoj osi, i pri čemu svaki klaster uključuje više resursnih blokova, RB, koji su kontinualno raspoređeni na frekventnoj osi.
13. Prenosni metod prema jednom od zahteva 9 do 12, pri čemu je svaki od više klastera alociran jedinicom grupe resursnih blokova, RBG; i
informacija resursne alokacije naznačava početni RBG indeks i krajni RBG indeks za svaki od resursa.
14. Prenosni metod prema jednom od zahteva 9 do 13, pri čemu se alocira jedan klaster, a informacija resursne alokacije se signalizira korišćenjem dostupnih bitova, samo u polju resursne alokacije.
15. Prenosni metod prema jednom od zahteva 9 do 14, pri čemu informacija resursne alokacije uključuje zastavicu poskakivanja, koja naznačava da li se primenjuje poskakivanje frekvencije u slučaju dodeljivanja jednog klastera, i sadrži informaciju dodeljivanja resursnog bloka, koja naznačava resursne blokove koji čine više alociranih klastera.
16. Prenosni metod prema jednom od zahteva 9 do 15, pri čemu je broj dostupnih bitova u polju resursne alokacije određen na osnovu sistemske propusnosti.
RS20181415A 2011-03-23 2012-03-08 Resursna dodeljivanja za prenose sa jednim i više klastera RS58013B1 (sr)

Applications Claiming Priority (2)

Application Number Priority Date Filing Date Title
EP11159463A EP2503835A1 (en) 2011-03-23 2011-03-23 Resouce assignment for single and multiple cluster transmission
EP17182318.0A EP3255946B1 (en) 2011-03-23 2012-03-08 Resource assignment for single and multiple cluster transmission

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS58013B1 true RS58013B1 (sr) 2019-02-28

Family

ID=44278626

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20181415A RS58013B1 (sr) 2011-03-23 2012-03-08 Resursna dodeljivanja za prenose sa jednim i više klastera

Country Status (22)

Country Link
US (8) US9392594B2 (sr)
EP (5) EP2503835A1 (sr)
JP (4) JP5881811B2 (sr)
KR (1) KR101943670B1 (sr)
CN (2) CN107769904B (sr)
BR (1) BR112013023927B1 (sr)
CY (1) CY1120868T1 (sr)
DK (4) DK3101979T3 (sr)
ES (4) ES2612881T3 (sr)
HR (1) HRP20181921T1 (sr)
HU (1) HUE040140T2 (sr)
LT (1) LT3255946T (sr)
MX (2) MX363919B (sr)
PL (1) PL3255946T3 (sr)
PT (1) PT3255946T (sr)
RS (1) RS58013B1 (sr)
RU (1) RU2577318C2 (sr)
SI (1) SI3255946T1 (sr)
SM (1) SMT201800623T1 (sr)
TR (1) TR201816354T4 (sr)
TW (1) TWI526103B (sr)
WO (1) WO2012126577A1 (sr)

Families Citing this family (44)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
EP2449561A2 (en) 2009-06-30 2012-05-09 Plextronics, Inc. Polymers comprising at least one bithiophene repeat unit, methods synthetising said polymers and compositions comprising the same
US8691931B2 (en) 2009-09-04 2014-04-08 Plextronics, Inc. Organic electronic devices and polymers, including photovoltaic cells and diketone-based and diketopyrrolopyrrole-based polymers
EP2584828B1 (en) * 2010-06-21 2019-03-13 Sun Patent Trust Notification of resource allocation information from a base station apparatus to a terminal apparatus
US9062152B2 (en) 2010-09-01 2015-06-23 Solvay Usa, Inc. Organic electronic devices, including organic photovoltaic devices, polymers, and monomers
WO2012078517A1 (en) 2010-12-06 2012-06-14 Plextronics, Inc. Inks for solar cell inverted structures
EP2503835A1 (en) 2011-03-23 2012-09-26 Panasonic Corporation Resouce assignment for single and multiple cluster transmission
US20140274105A1 (en) * 2013-03-14 2014-09-18 Qualcomm Incorporated Systems and methods for coexistence in wlan and lte communications
US11743897B2 (en) 2013-12-20 2023-08-29 Qualcomm Incorporated Techniques for configuring uplink channels in unlicensed radio frequency spectrum bands
WO2015143629A1 (zh) * 2014-03-25 2015-10-01 华为技术有限公司 一种信息传输方法及设备
US10064164B2 (en) * 2014-08-18 2018-08-28 Apple Inc. Radio access technology with non-continuous and periodic PUSCH transmission
EP3249848B1 (en) 2015-02-16 2019-10-30 Huawei Technologies Co., Ltd. Data transmission method and device
US10028283B2 (en) * 2015-04-10 2018-07-17 Alcatel-Lucent Usa Inc. Dynamic physical uplink control channel (PUCCH)
CN105636211B (zh) * 2015-06-30 2019-03-22 宇龙计算机通信科技(深圳)有限公司 资源分配的指示方法及指示装置、基站和终端
US10461908B2 (en) * 2015-11-11 2019-10-29 Qualcomm Incorporated Techniques for providing channels in low latency LTE wireless communications
WO2017132955A1 (zh) * 2016-02-04 2017-08-10 华为技术有限公司 控制信息传输方法及基站与终端
EP3866541B1 (en) * 2016-03-18 2023-12-27 Huawei Technologies Co., Ltd. Network node, user device and methods thereof
US10863505B2 (en) * 2016-08-26 2020-12-08 Qualcomm Incorporated Data channel resource allocation
US10396967B2 (en) * 2016-09-29 2019-08-27 Samsung Electronics Co., Ltd. Method and apparatus for managing downlink to uplink interference in wireless communication system
US10721722B2 (en) * 2016-09-30 2020-07-21 Qualcomm Incorporated Aspects of new radio PDCCH design
CN108024372B (zh) * 2016-11-02 2020-06-02 华为技术有限公司 数据处理的方法、基站与终端
CN108024354B (zh) 2016-11-03 2023-11-07 华为技术有限公司 控制信道的资源配置方法、基站和终端设备
GB2555612B (en) * 2016-11-04 2021-06-16 Tcl Communication Ltd Systems and methods for allocation of wireless resources
US10873378B2 (en) 2017-01-23 2020-12-22 Guangdong Oppo Mobile Telecommunications Corp., Ltd. Method and device for transmitting uplink signals
US10484158B2 (en) * 2017-01-24 2019-11-19 Hong Kong Applied Science and Technology Research Institute Company Limited Method and apparatus for resource allocation signaling in a joint transmission cellular communication system
CN107078895B (zh) * 2017-01-24 2020-05-05 香港应用科技研究院有限公司 用于联合传输蜂窝通信系统中资源分配信令的方法和装置
WO2018137214A1 (zh) 2017-01-25 2018-08-02 华为技术有限公司 一种资源分配方法及第一节点、第二节点
CN110383913B (zh) 2017-03-03 2022-04-29 华为技术有限公司 资源的分配方法、确定方法和装置
EP3863210A1 (en) 2017-03-24 2021-08-11 Motorola Mobility LLC Method and apparatus for receiving downlink data transmissions
EP3624520B1 (en) * 2017-06-08 2021-09-01 Guangdong Oppo Mobile Telecommunications Corp., Ltd. Data transmission method, terminal device and network device
EP3641254B1 (en) * 2017-06-15 2023-12-20 Ntt Docomo, Inc. User terminal and wireless communication method
CN109152017B (zh) 2017-06-16 2021-02-05 华为技术有限公司 一种传输块大小的确定方法和装置
SG11201910586WA (en) 2017-08-10 2020-02-27 Guangdong Oppo Mobile Telecommunications Corp Ltd Data transmission method, network device and terminal device
US10993117B2 (en) * 2017-12-13 2021-04-27 Apple Inc. Unlicensed band management control indicators
US11147065B2 (en) * 2018-01-22 2021-10-12 Qualcomm Incorporated Feedback bit reservation for uplink control piggybacking
US11290244B2 (en) 2018-02-13 2022-03-29 Sharp Kabushiki Kaisha User equipments, base stations and methods
JP7041752B2 (ja) * 2018-02-14 2022-03-24 中興通訊股▲ふん▼有限公司 設定可能帯域幅のための資源割り当て
CN118301708A (zh) 2018-04-04 2024-07-05 华为技术有限公司 系统消息冗余版本确定方法及装置
ES2960740T3 (es) * 2018-05-18 2024-03-06 Ntt Docomo Inc Terminal, método y sistema correspondientes
CN110971338B (zh) 2018-09-28 2021-07-09 华为技术有限公司 用于确定发射功率的方法和装置
CN111294143B (zh) * 2019-01-11 2022-11-25 展讯半导体(南京)有限公司 Pdsch软合并方法及装置、存储介质、用户终端、基站
WO2020183721A1 (ja) * 2019-03-14 2020-09-17 株式会社Ｎｔｔドコモ ユーザ端末及び無線通信方法
CN112449416A (zh) * 2019-08-30 2021-03-05 成都华为技术有限公司 一种数据传输方法以及装置
US11424851B2 (en) * 2020-12-09 2022-08-23 Qualcomm Incorporated Dynamic bit width determination for resource block group mask
CN115190606A (zh) * 2021-04-02 2022-10-14 华为技术有限公司 无线通信方法和装置

Family Cites Families (19)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
KR100984819B1 (ko) * 2005-10-07 2010-10-04 인터디지탈 테크날러지 코포레이션 고속 다운링크 및 업링크를 지원하기 위한 제어 정보의제공 방법 및 시스템
US8681749B2 (en) * 2007-01-04 2014-03-25 Qualcomm Incorporated Control resource mapping for a wireless communication system
EP1988649A1 (en) * 2007-05-04 2008-11-05 Nokia Siemens Networks Oy Methods, systems, apparatuses and related computer program product for allocation of communication resources
KR101416994B1 (ko) * 2007-06-26 2014-07-08 삼성전자주식회사 무선 통신 시스템에서 주파수 자원 할당 장치 및 방법
WO2009130543A1 (en) * 2008-04-25 2009-10-29 Nokia Corporation Signaling part of semi-persistent configuration via downlink control channel
US8780816B2 (en) 2008-08-12 2014-07-15 Qualcomm Incorporated Handling uplink grant in random access response
KR101557676B1 (ko) * 2008-10-31 2015-10-06 삼성전자주식회사 이동무선 통신시스템의 하향링크 제어채널의 페이로드 크기결정장치 및 방법
CN101730139B (zh) * 2008-11-03 2013-10-16 夏普株式会社 下行控制信道分配和盲检测方法
KR100956828B1 (ko) * 2008-11-13 2010-05-11 엘지전자 주식회사 반(半)-지속적 스케줄링의 비활성화를 지시하는 방법 및 이를 이용한 장치
MX2011008282A (es) * 2009-02-13 2011-08-24 Panasonic Corp Dispositivo de comunicacion y metodo de comunicacion.
KR101638899B1 (ko) 2009-04-08 2016-07-12 엘지전자 주식회사 무선 통신 시스템에서 확인 응답 전송 및 수신 방법
KR101946590B1 (ko) * 2009-06-15 2019-02-11 광동 오포 모바일 텔레커뮤니케이션즈 코포레이션 리미티드 캐리어 집성을 위한 제어 채널 공유 시스템 및 방법
KR20110009025A (ko) * 2009-07-20 2011-01-27 엘지전자 주식회사 상향링크 제어정보 전송 방법 및 장치
US9055576B2 (en) * 2009-10-08 2015-06-09 Qualcomm Incorporated Uplink resource allocation for LTE advanced
KR101866577B1 (ko) 2010-01-11 2018-06-11 삼성전자주식회사 통신 시스템의 업링크에서 낮은 레이턴시 송신을 가능하게 하는 장치 및 방법
CN101801093A (zh) * 2010-02-03 2010-08-11 中兴通讯股份有限公司 资源分配方式指示方法、装置和系统
JP5072999B2 (ja) 2010-04-05 2012-11-14 株式会社エヌ・ティ・ティ・ドコモ 無線通信制御装置及び無線通信制御方法
CN101883434B (zh) * 2010-06-18 2015-09-16 中兴通讯股份有限公司 一种信道资源分配方法及基站
EP2503835A1 (en) 2011-03-23 2012-09-26 Panasonic Corporation Resouce assignment for single and multiple cluster transmission

Also Published As

Publication number Publication date
TWI526103B (zh) 2016-03-11
EP3255946A1 (en) 2017-12-13
US11963196B2 (en) 2024-04-16
HUE040140T2 (hu) 2019-02-28
KR20140027115A (ko) 2014-03-06
US10051619B2 (en) 2018-08-14
TR201816354T4 (tr) 2018-11-21
WO2012126577A1 (en) 2012-09-27
JP2016136730A (ja) 2016-07-28
EP3101979A1 (en) 2016-12-07
EP3101979B1 (en) 2017-09-13
HRP20181921T1 (hr) 2019-01-11
JP6620848B2 (ja) 2019-12-18
CN103548407B (zh) 2017-10-24
US20240237006A1 (en) 2024-07-11
US20230284238A1 (en) 2023-09-07
JP2014512114A (ja) 2014-05-19
MX342679B (es) 2016-10-07
TW201244516A (en) 2012-11-01
PT3255946T (pt) 2018-11-28
RU2577318C2 (ru) 2016-03-20
EP3255946B1 (en) 2018-08-22
DK3255946T3 (en) 2018-12-17
US20220104186A1 (en) 2022-03-31
JP2018164304A (ja) 2018-10-18
ES2612881T3 (es) 2017-05-19
CY1120868T1 (el) 2019-12-11
JP6179786B2 (ja) 2017-08-16
EP2689620B1 (en) 2015-07-29
US12267852B2 (en) 2025-04-01
EP2503835A1 (en) 2012-09-26
PL3255946T3 (pl) 2019-02-28
US11696308B2 (en) 2023-07-04
SMT201800623T1 (it) 2019-01-11
BR112013023927B1 (pt) 2022-07-26
CN107769904A (zh) 2018-03-06
MX2013010739A (es) 2013-12-02
US11234231B2 (en) 2022-01-25
BR112013023927A2 (sr) 2017-09-12
US10542534B2 (en) 2020-01-21
US20200100228A1 (en) 2020-03-26
US9713138B2 (en) 2017-07-18
BR112013023927A8 (pt) 2018-02-06
US20170289977A1 (en) 2017-10-05
SI3255946T1 (sl) 2018-12-31
ES2651563T3 (es) 2018-01-29
JP2017225129A (ja) 2017-12-21
JP5881811B2 (ja) 2016-03-09
EP2689620A1 (en) 2014-01-29
JP6365996B2 (ja) 2018-08-01
US20160353418A1 (en) 2016-12-01
KR101943670B1 (ko) 2019-01-29
US20140029537A1 (en) 2014-01-30
EP2953412A1 (en) 2015-12-09
DK2689620T3 (en) 2015-11-09
MX363919B (es) 2019-04-05
EP2953412B1 (en) 2016-11-02
US9392594B2 (en) 2016-07-12
CN107769904B (zh) 2020-09-29
DK3101979T3 (en) 2018-01-02
ES2549048T3 (es) 2015-10-22
US20180332569A1 (en) 2018-11-15
LT3255946T (lt) 2018-11-12
CN103548407A (zh) 2014-01-29
RU2013142762A (ru) 2015-04-10
DK2953412T3 (en) 2017-01-30
ES2697347T3 (es) 2019-01-23

Similar Documents

Publication Publication Date Title
US12267852B2 (en) Resource assignment for single and multiple cluster transmission
US11838242B2 (en) Aperiodic triggering of channel quality information using physical downlink control channel
US10945310B2 (en) Method and device for wireless communication in UE and base station
CN104488344A (zh) 用于小型分组传输的lte增强
CN111108794A (zh) 解调参考信号的附加数据以及控制区域中的数据复用的有效信令的改进
CN119212103A (zh) 一种被用于无线通信的节点中的方法和装置