RS58032B1 - Mašina za nabijanje železničkog tucanika - Google Patents

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Ovaj pronalazak odnosi se na mašinu za nabijanje železničkih tucanika, železničko vozilo i upotrebu iste mašine za nabijanje za izradu i/ili regenerisanje železničkih tucanika. Ovaj pronalazak nalazi svoju primenu u oblasti železnice a, naročito, u tehničkoj oblasti mašina namenjenih za izgradnju, servisiranje i demontažu železničkih pruga.

STANJE TEHNIKE

[0002] Ustvari, vučena ili samohodna vozila koriste se za izradu i/ili regenerisanje železničkih tucanika, a ona su snabdevena sa grupama mašina za nabijanje izvedenim unutar i spolja svake pruge prema sklopovima poznatim kao jednostavna i dvostruka glava (poznate su mašine za nabijanje koje koriste više od dve glave, na primer 4 ili takođe 16 glava). Svaka mašina za nabijanje je uopšteno izvedena sa dva para vibrirajućih čekića koji se uranjaju u tucanik sa jedne strane i druge svakog praga radi mešanja i fluidizovanja kamenja i nabijanja od strane samog praga.

[0003] Zapravo poznate mašine za nabijanje obezbeđene su od čisto mehaničkih sistema koji koriste ekscentrične mase ili mehanizme za izazivanje da čekići vibriraju i da se urone u tucanik. Međutim, ovi sistemi pokazuju različite nedostatke i ograničenja zbog (mehaničke) prirode istih. Nedostatak ovih mašina za nabijanje je što vibrirajući sistem (ekscentrične mase/mehanizmi) izaziva velika naprezanja mehaničkih članova koji formiraju sam sistem; gde, zbog toga, kako bi se održalo ovo vibriranje, sistem mora da bude pogodno dimenzionisan i obezbeđen jakom konstrukcijom, pri čemu takva karakteristika uopšteno čini sistem složenim i skupim za proizvodnju. Prema tome, ove karakteristike diktiraju granice u pogledu frekvencije vibriranja koja – radi sprečavanja oštećenja članova samog sistema usled prekomernih naprezanja – mora biti između određenih niskih granica: pri čemu niska frekvencija vibriranja čekića, takođe, negativno deluje na sposobnost/brzinu nabijanja tucanika.

[0004] Štaviše, naznačeno je da gore opisane poznate mašine, čije se vibriranje istovremeno prenosi na sve parove čekića svake "glave" (pojam glava predstavlja grupu elemenata koji rade na svakom pragu). Ovaj slučaj je suštinski nepogodan jer uzrokuje izgradnju železničkih vozila snabdevenih sa dva različita tipa vibrirajućih sistema respektivno izvedena da rade na ravnoj pruzi i na skretnicama; pri čemu su prvi (sistemi za ravne pruge) tipa sa dvostrukom glavom i mogu istovremeno da rade na dva praga, dok drugi (sistemi za železničke skretnice) imaju nužno samo jednu glavu i kada se koriste na ravnim prugama nemaju adekvatnu performansu: gde samo ovaj poslednji aspekt zahteva da se pripreme različita vozila za ravne pruge i za skretnice.

[0005] Zbog toga, razvijene su nove mašine za nabijanje, na primer opisane u prijavi patenta br.

TO1988A067194, koje obuhvataju najmanje jednu radnu glavu snabdevenu sa najmanje dva para vibrirajućih čekića za nabijanje, pri čemu je svaki ograničen na nosaču koji se oscilatorno okreće na ramu mašine i podvrgnut je dejstvu hidrauličnih pokretača (hidraulični cilindri).

[0006] Pokretač ima prvi i drugi deo međusobno redno povezane; pri čemu prvi deo može da se produži i izveden je da pomera čekić za nabijanje iz suštinski vertikalnog položaja u suštinski horizontalan obrnut isključeni položaj. Drugi deo, u liniji sa prvim delom, napaja se distribuirajućim sredstvima koja imaju naizmeničan ciklični rad i izvedena su da podvrgnu prvi deo pokretača i povezani čekić za nabijanje odgovarajućem naizmeničnom cikličnom vibriranju.

[0007] Mašina opisana u gore pomenutoj prijavi patenta, dalje obuhvata hidraulična upravljačka sredstva konfigurisana za kontolisanje napajanja prvog dela pokretača da bi se omogućilo selektivno pomeranje, komandom svakog čekića, iz radnog položaja u isključen položaj, i obrnuto. Štaviše, postoje dodatna hidraulična upravljačka sredstva konfigurisana za upravljanje napajanja drugog dela pokretača takođe na osnovu položaja (radni ili isključeni položaj) čekića za nabijanje.

[0008] Rešenje opisano u prijavi patenta br. TO1988A067194 je poboljšanje u odnosu na stanje tehnike prethodno opisano jer ima suštinski pojednostavljenu konstrukciju i stabilnije je što omogućava da mašina za nabijanje radi na visokim frekvencijama (takođe promenljive u širokom opsegu vrednosti koje se mogu odabrati u odnosu na stanje tucanika koji će se regenerisati) mnogo većim od onih nametnutih poznatim mehaničkim sistemima; gde je, dodatno, naznačeno da je zamena mehanizama i ekscentričnih masa sa hidrauličnim pokretačima suštinski smanjila generisanje neželjenih vibracija a, zbog toga, konstrukcijska naprezanja. Pojednostavljena konstrukcija takođe je pozitivno okarakterisana kada su u pitanju veličina i mase koje su svakako manje u odnosu na one prethodnih mehaničkih sistema, što omogućava da se implementiraju kompaktnija železnička vozila koja imaju ograničenu masu i veličinu.

[0009] Dodatno, naznačeno je da upotreba hidrauličnih pokretača čini mašinu za nabijanje fleksibilnijom kada je u pitanju njena upotreba: pri čemu kretanje pokretača koji isključuju/stavljaju u rad samo neke čekiće omogućava da se obezbedi samo jedan tip vozila prilagođen za izvršavanje i rada na ravnoj pruzi i rada na skretnicama sa jasnim prednostima u pogledu toškova rada i održavanja; gde ova poslednja karakteristika omogućava da se dodatno smanje radna vremena i izbegne zamena vozila za ravne pruge sa vozilima za skretnice, i obrnuto.

[0010] Međutim, iako je mašina opisana u gore pomenutoj prijavi patenta poboljšana u odnosu na mehaničke sisteme, ipak ove hidraulične mašine nisu bez nedostataka. Zapravo, prvi nedostatak povezan je sa veličinom pokretača odgovornih za pokretanje čekića: pri čemu konstrukcije delova u serijama (prvi i drugi deo) određuju znatnu aksijalnu veličinu pokretača. Zapravo, dužina svakog pojedinačnog pokretača dobijena je sabiranjem aksijalne veličine dva dela koji ga čine; pri čemu činjenica da je obezbeđen tako glomazan pokretač za pomeranje svakog čekića sigurno čini konstrukciju mašine složenom i teškom za konstruisanje. Zbog ovog nedostatka (značajne dužine), pokretači su obično horizontalno postavljeni na mašini, što zauzvrat suštinski deluje na veličinu svake glave; pri čemu ovo onemogućuje proizvodnju glava koje imaju više od dva para čekića.

[0011] Takođe su poznate, iz prijave patenta br. ITTO990425, hidraulične mašine za nabijanje suštinski gore opisanog tipa, a koje posebno obuhvataju najmanje jednu radnu glavu snabdevenu sa najmanje dva para vibrirajućih čekića za nabijanje pri čemu je svaki ograničen na nosač koji se oscilatorno okreće na ramu mašine i podvrgnut je dejstvu hidrauličnog pokretača (hidraulični cilindar).

[0012] Takođe, ove mašine suštinski imaju prvi i drugi deo respektivno namenjen produženju čekića i njegovom vibriranju. U poređenju sa prvo navedenom prijavom patenta, ove druge mašine imaju prvi i drugi deo radijalno smeštene jedan od drugog.

[0013] Određenije, prvi deo obuhvata cilindar, koji ima unapred određeno uzdužno produženje i unapred određeni prečnik, konfigurisan za omogućavanje da se produži čekić; pri čemu drugi deo obuhvata drugi cilindar određen oko prvog cilindra; gde spoljašnji zid prvog cilindra takođe određuje unutrašnji bočni deo drugog cilindra.

[0014] Hidraulična distribuciona sredstva i povezana upravljačka sredstva obezbeđena su za ovu poslednju mašinu za nabijanje. Zapravo, takođe ova druga mašina obuhvata hidraulična upravljačka sredstva konfigurisana za kontrolisanje napajanja prvog dela (prvi unutrašnji cilindar) pokretača za omogućavanje selektivnog premeštanja, komandovano od strane svakog čekića, iz radnog položaja u isključeni položaj, i obrnuto. Dodatno, obezbeđena su dodatna hidraulična upravljačka sredstva konfigurisana za upravljanje napajanja drugog dela (drugi spoljašnji radijalni cilindar) pokretača takođe na osnovu položaja (radnog ili isključenog položaja) čekića za nabijanje.

[0015] Takođe, mašine opisane u drugoj prijavi patenta br. ITTO990425, pokazuju, u odnosu na gore opisane mehaničke sisteme, prednosti hidrauličnih mašina za nabijanje opisane u prvoj prijavi patenta br. TO1988A067194. Međutim, u nosaču mašina opisanih u drugoj navedenoj prijavi patenta, one su opremljene pokretačima koji imaju smanjenu aksijalnu veličinu: gde sklop drugog cilindra oko prvog cilindra čini aksijalne veličine da se suštinski odrede dužinom ovog drugog. Smanjena veličina pokretača omogućava da se pojednostavi dizajn glava i moguće da se obezbedi više od dva para čekića na svakoj glavi.

[0016] Međutim, takođe, mašine za nabijanje opisane u gore navedenoj prijavi patenta, nisu bez ograničenja i nedostataka. Zapravo, sklop drugog cilindra oko prvog cilindra podrazumeva veliki gubitak snage za vibrirajući sistem: ustvari potrebna je visoka hidraulična snaga za rad spoljašnjeg cilindra.

[0017] Takođe, iz prijave patenta br. EP1653003A2 poznat je postupak za nabijanje tucanika koji podržava uzastopno postavljene pragove. Taj postupak obuhvata ciklus nabijanja na svakom od pragova; pri čemu ciklus nabijanja obuhvata:

- spuštanje glave za nabijanje koja nosi alate za nabijanje radi uranjanja pomenutih alata za nabijanje u tucanik,

- klipno kretanje alata za nabijanje radi nabijanja tucanika,

- vibriranje alata za nabijanje u prvoj fazi ciklusa nabijanja,

- prekidanje vibracije alata za nabijanje u drugoj fazi ciklusa nabijanja,

- podizanje glave za nabijanje radi podizanja alata za nabijanje iz tucanika, i

- pomeranje glave za nabijanje od praga do praga.

[0018] Dalje je opisan iz prijave patenta br. CH597522A5 aksijalni pokretački cilindar za upotrebu na mašinskim alatima za mašinske obrade. Aksijalni pokretački cilindar obuhvata omotač unutar kog je postavljen radni klip. U radnom klipu smeštena je fioka za prebacivanje fluida konfigurisana da omogući naizmenično kretanje klipa. Prijavilac je naznačio da, iako gore navedene mašine omogućavaju nabijanje železničkih tucanika, iste, međutim, nisu bez istih nedostataka i mogu se poboljšati pod različitim aspektima. Zapravo, dosadašnje mašine za nabijanje sa hidrauličnim pogonom koje imaju kompaktnu konstrukciju i u isto vreme koje imaju visoke performanse, drugim rečima mašine jednostavne konstrukcije i koje mogu da koriste male snage za nabijanje železničkih tucanika nisu još poznate.

PREDMET PRONALASKA

[0019] Prema tome, predmet ovog pronalaska je suštinski da reši najmanje jedan od nedostataka i/ili ograničenja prethodnih rešenja.

[0020] Prvi predmet ovog pronalaska sastoji se od obezbeđivanja konstrukcijski jednostavne mašine za nabijanje koja ima ograničenu veličinu, naročito prilagođen da omogući da se obezbede železnička vozila koja imaju smanjenu težinu i veličinu u odnosu na poznata rešenja. Smanjenje veličine mašina za nabijanje, predmet ovog pronalaska, dalje je izvedeno da se omogući sklapanje većeg broja čekića za nabijanje na svakoj glavi mašine tako da, po potrebi, ona može istovremeno da radi na uzastopnim pragovima pruge.

[0021] Dodatni glavni predmet ovog pronalaska je obezbeđivanje mašine za nabijanje koja ima fleksibilnu upotrebu i posebno je konfigurisana za rad sa visokim i promenljivim frekvencijama u širokom opsegu vrednosti koje se mogu odabrati u odnosu na stanje tucanika koji će se regenerisati. Naročito, jedan predmet ovog pronalaska je da obezbedi mašinu za nabijanje čija konstrukcija izbegava stvaranje neprihvatljivih konstrukcijskih naprezanja u korist značajnog povećanja performanse.

[0022] Zatim, drugi glavni predmet ovog pronalaska je da obezbedi mašinu za nabijanje visoke efikasnosti čiji su pokretači – i posledično čekići – sposobni da pogodno regenerišu tucanike takođe pomoću smanjene snage.

[0023] Dalji predmet ovog pronalaska je da obezbedi mašinu za nabijanje konfigurisanu da omogući implementaciju jedinstvenog tipa vozila izvedenog za izvođenje i rada na ravnoj pruzi i rada na skretnicama sa jasnim prednostima u pogledu troškova rada i održavanja dok su suštinski smanjena operativna vremena izvršenja (tokom radne faze, izbegnuta je zamena vozila za rad na ravnoj pruzi sa vozilima za rad na skretnicama, i obrnuto). Dalje, predmet ovog pronalaska je da obezbedi mašinu za nabijanje koja omogućava da se lako i efikasno prate elementi direktno odgovorni za nabijanje tucanika a, zbog toga, za određivanje mašine koja može efikasno da se kontroliše i upravlja. Zatim, predmet ovog pronalaska je da obezbedi mašinu za nabijanje koja može da verifikuje ispravnost železničkog tucanika i moguće signal otkazivanja kada njegovo stanje ne podpada u željene parametere.

[0024] Jedan ili više od gore opisanih predmeta koji će se bolje opisati u opisu koji sledi, suštinski se postižu pomoću mašine za nabijanje prema jednom ili više od pratećih patentnih zahteva.

KRATAK OPIS NACRTA

[0025] Neki primeri izvođenja i neki aspekti ovog pronalaska biće opisani u nastavku pozivajući se na priloženi nacrt, dat samo na indikativan a, prema tome, neograničavajući način, u kom:

- FIG.1 je šematski bočni izgled železničkog vozila koji obuhvata mašinu za nabijanje prema ovom pronalasku;

- FIG.2 je prednji izgled detalja mašine za nabijanje prema ovom pronalasku;

- FIG.2A je prednji izgled detalja dalje mašine za nabijanje prema ovom pronalasku;

- FIG.3 je bočni prikaz mašine za nabijanje prema ovom pronalasku;

- FIG.4 je aksonometrijski prikaz pokretača mašine za nabijanje prema ovom pronalasku;

- FIG. od 5 do 7 su odgovarajući prikazi uzdužnog poprečnog preseka pokretača, mašine za nabijanje prema ovom pronalasku, postavljni u tri različita radna stanja;

- FIG.8 je uzdužni poprečni presek daljeg pokretača mašine za nabijanje prema ovom pronalasku, - FIG. od 9 do 12 su odgovarajući dijagrami napajanja pokretača mašine za nabijanje prema ovom pronalasku.

DETALJAN OPIS

[0026] 1 uopšteno označava mašinu za nabijanje za izradu i/ili regenerisanje železničkih tucanika M; pri čemu, posebno, ovaj pronalazak nalazi primenu u oblasti železnice a, naročito, u tehničkoj oblasti mašina namenjenih za izgradnju, servisiranje i demontažu železničkih pruga.

[0027] Radi boljeg razumevanja konstrukcije i rada mašine 1 za nabijanje, korisno je naznačiti da je ona konfigurisana da se uopšteno postavi na železnička vozila 100 (FIG.1) tipa koji obuhvata noseću konstrukciju 101 koja nosi najmanje četiri točka konfigurisana da omoguće oslanjanje i sprezanje konstrukcije 101 sa šinama železničke pruge: pri čemu noseća konstrukcija 101 (FIG.1) suštinski određuje naleganje kola na šine pruge konfigurisane za nošenje (transport) komponenata vozila 100. Mašina 1 za nabijanje, predmet ovog pronalaska, konfigurisan je za sprezanje sa nosećom konstrukcijom 101 vozila 100 tako da ista može da se transportuje vozilom 100 (FIG.1) i može da radi za nabijanje železničkih tucanika M.

[0028] Detaljno, a kao što se može videti na FIG.2 i 3, mašina 1 za nabijanje obuhvata najmanje jedan noseći ram 2 koji se može povezati sa nosećom konstrukcijom 101 železničkog vozila 100 tako da se isti ram 2 postavi iznad pruge.

[0029] Noseći ram 2, uopšteno izrađen od metala (ram 2 mora da osigura određenu čvrstoću), može da obuhvata kompaktnu konstrukciju izvedenu da se postavi iznad samo jedne šine ili može da obuhvata proširenu konstrukciju sa određenim poprečnim razvojem koji omogućava da isti ram 2 suštinski pokrije poprečnu veličinu dve šine (ima poprečnu veličinu suštinski jednaku širini pruge). FIG.3 prikazuje poželjan ali neograničavajući primer izvođenja ovog pronalaska kod kog ram 2 pokazuje kompaktnu konstrukciju konfigurisanu za omogućavanje da se mašina 1 postavi samo sa jedne strane vozila 100; pri čemu u ovom poslednjem sklopu za opremanje obe strane vozila 100, bilo bi korisno da se obezbedi najmanje jedna kompaktna mašina 1 za nabijanje na svakoj strani.

[0030] Ram 2 suštinski predstavlja nosač mašine 1 za nabijanje, koji je ograničen na konstrukciju 101 vozila 100, na način poznat sam po sebi, nosačem za vešanje: pri čemu je nosač konfigurisan da omogući da se ram 2 pomera u odnosu na noseću konstrukciju 101. Naročito, nosač za vešanje obuhvata jedan ili više hidrauličnih cilindara 102 (FIG.2) izvedenih da vertikalno pomeraju u celini mašinu 1 za nabijanje radi njenog premeštanja iz podignutog položaja (FIG.1) u spušteni radni položaj (FIG.2). Kao što će biti bolje opisano u nastavku, u podignutom položaju, mašina 1 je odmaknuta od tucanika M i omogućava da se vozilo 100 kreće na pruzi; a, u spuštenom radnom položaju, najmanje deo mašine 1 za nabijanje je konfigurisan za uranjanje u tucanik M za nabijanje pragova T.

[0031] Kao što se može videti na primer na FIG.2, mašina 1 za nabijanje obuhvata najmanje jedan čekić 3 za nabijanje smešten na spoljašnjoj poprečnoj ivici nosećeg rama 2. Povoljno, ali neograničavajuće, mašina 1 može da obuhvata jedan ili više parova čekića 3 pri čemu su oba smeštena na spoljašnjoj poprečnoj ivici nosećeg rama 2. Korisno je naznačiti da mašina 1 za nabijanje može da se izvede sa samo jednim parom čekića 3 (nabijanje tucanika M povoljno se izvodi upotrebom i koordinatnim kretanjem para čekića 3 oko praga T pruge) postavljenog na istoj strani železničkog vozila 100. Međutim, u poželjnom ali neograničavajućem primeru izvođenja ovog pronalaska, mašina 1 za nabijanje obuhvata dva para čekića 3 smeštena na suprotnim stranama rama 2 a, prema tome, na suprotnim bočnim stranama vozila 100 (par čekića za svaku stranu): pri čemu, na ovaj način, mašina 1 za nabijanje može da izvodi, u samo jednom koraku, nabijanje praga. Alternativno, mašina 1 za nabijanje može da bude izvedena sa dva ili više parova čekića 3 za svaku stranu rama 2; pri čemu FIG.1 prikazuje sklop mašine 1 za nabijanje koji ima, na istoj strani, dva para čekića 3 za nabijanje.

[0032] Posebno, čekić 3 obuhvata zahvatni deo 3c ograničen na odgovarajući zahvatni deo rama 2 postavljen na poprečnoj ivici ovog poslednjeg: pri čemu je svaki čekić 3 konfigurisan da se postavi neposredno iznad šine. Zahvatni deo 3c svakog čekića 3 konfigurisan je za određivanje sa ramom 2 veze zglobnog tipa: pri čemu svaki čekić 3 može da rotira u odnosu na ram 2 oko zahvatnog dela 3c. Naročito, svaki par čekića 3 zglobno je povezan na jednoj strani rama 2. Kao što se može videti, na primer, na FIG.

2, zahvatni deo 3c svakog čekića 3 konfigurisan je za određivanje ose A rotacije (FIG.3) čekića 3 suštinski paralelne sa tlom, posebno suštinski horizontalno i poprečno, naročito normalno, na preovlađujuću trajektoriju razvoja pruga.

[0033] Kao što se može naročito videti na FIG.2, na primer, svaki od pomenutih čekića 3 za nabijanje prostire se duž preovlađujućeg pravca D razvoja između radnog dela 3a i potisnog dela 3b: pri čemu je zahvatni deo 3c umetnut između radnog dela 3a i potisnog dela 3b.

[0034] Svaki od pomenutih čekića 3 za nabijanje konfigurisan je za postavljanje najmanje u radnom stanju u kom je čekić 3 postavljen do pruge između praga T i drugog neposredno sledećeg duž pruge: pri čemu je čekić 3, u radnom stanju, konfigurisan da bude postavljen poprečno na šine i pragove, naročito upravno na tucanik, pri čemu je radni deo 3 sučeljen sa pomenutim tucanikom (ovo radno stanje je na primer prikazano na FIG.1 i 2). Dalje, svaki čekić 3 za nabijanje konfigurisan je da bude postavljen najmanje u prijemno ili isključeno stanje u kom je čekić 3 postavljen suštinski horizontalno ili u nagnutom položaju u odnosu na radni položaj izveden za određivanje polaznog položaja za nabijanje praga. FIG.1 šematski prikazuje radno stanje para čekića 3, dok FIG.2A prikazuje par čekića 3 postavljenih u prijemno stanje. Svaki čekić 3 može takođe da se rotira sve dok se isti pomera ka horizontalnom položaju isključivanja (ovo stanje nije prikazano na priloženim slikama).

[0035] Korisno je naznačiti da se nabijanje železničkih tucanika M izvodi uranjanjem u tucanike radnog dela 3b para čekića 3 oko praga T. Prema tome, da bi se omogućilo da se par čekića 3 uroni u tucanik M, oni, u stanju u kom se oba nalaze u spuštenom stanju, moraju da se postave na unapred određeno najmanje rastojanje veće od širine praga T pruge: pri čemu ovo omogućava da svaki par čekića 3 da opkorači pragove T (FIG.1).

[0036] Kao što se može videti, na primer, na FIG.2, mašina 1 za nabijanje obuhvata najmanje jedan hidraulični pokretač 4 spregnut sa najmanje jednim čekićem 3 za nabijanje. FIG.2 prikazuje prvi sklop mašine 1 u kom postoje dva pokretača 4, pri čemu je svaki od njih spregnut, na jednoj strani, sa ramom 2 a, na drugoj strani, sa potisnim delom 3b čekića 3 za nabijanje. Umesto toga, FIG.2A prikazuje drugi primer izvođenja mašine 1 koji ima pokretač povezan sa dva čekića 3 za nabijanje (sa parom čekića).

[0037] Svaki pokretač 4 obuhvata najmanje jedan prvi i jedan drugi deo 5, 6 međusobno aksijalno poravnate i povezane. U prvom sklopu mašine 1 (jedan pokretač za svaki čekić 3) jedan od pomenutog prvog i drugog dela 5, 6 spregnut je sa ramom 2, dok je drugi spregnut sa potisnim delom 3b čekića 3 za nabijanje. U drugom sklopu prikazanom na FIG.2A, hidraulični pokretač 4 spregnut je sa odgovarajućim potisnim delovima 3b para pokretača 4: pri čemu je, u ovom poslednjem sklopu, deo pokretača spregnut sa potisnim delom 3b čekića 3, dok je drugi deo istog pokretača 4 spregnut sa potisnim delom drugog pokretača 4.

[0038] Zapravo, prvi deo 5 je deo pokretača 4 koji može da se produži, konfigurisan za pomeranje čekića 3 najmanje između radnog stanja i prijemnog ili isključenog stanja, i obrnuto. Drugi deo 6 je vibrirajući deo pokretača 4 izveden da omogući čekiću 3 da vibrira. Drugim rečima, prvi deo 5 konfigurisan je za postavljanje svakog čekića u radno stanje ili u isključeno stanje, dok je drugi deo 6 konfigurisan za indukovanje vibriranja potisnog dela 3b: pri čemu se vibriranje potisnog dela 3b širi od njega na radni deo 3a da bi se omogućilo uranjanje čekića 3 u tucanik M i nabijanje pragova T.

[0039] Detaljno, prvi deo 5 obuhvata hidraulični cilindar sa dvostrukim delovanjem koji ima najmanje jedan omotač 9 koji se prostire između prvog i drugog uzdužnog kraja 9a, 9b koji aksijalno ograničavaju cilindar. Kao što se može videti na FIG.5-7, na primer, omotač 9 je čvrsto zatvoren na drugom kraju 9b, dok na prvom kraju 9a omotač 9 ima otvor koji omogućava da klip 10 prolazi kroz njega i kliza, što će bolje biti opisano u nastavku.

[0040] Omotač 9 ima unutra bočni zid u kom klip 10 kliza, koji ima kružni poprečni presek. Povoljno, ali neograničavajuće, omotač 9 ima u celosti cilindričan oblik.

[0041] Sa dimenzionalne tačke gledišta, omotač 7 ima uopšteno aksijalno pružanje, određeno suštinski od rastojanja između prvog i drugog uzdužnog kraja 9a, 9b obuhvaćenog između 100 i 600 mm, naročito obuhvaćenog između 200 i 250 mm. Međutim, unutrašnji klizajući bočni zid omotača 9 ima aksijalno pružanje obuhvaćeno između 100 i 300 mm, naročito obuhvaćeno između 150 i 180 mm. Imajući još u vidu dimenzionalni aspekt prvog dela 5, omotač 9 ima, na neograničavajući način, prolaznu površinu poprečnog preseka obuhvaćenog između 30 i 250 cm<2>, naročito između 40 i 150 cm<2>, još određenije između 40 i 80 cm<2>. Prolazna površina poprečnog preseka predstavlja poprečni presek prolaza klipa 10 određenog unutrašnjim bočnim klizajućim zidom omotača 9.

[0042] Kao što je prethodno navedeno, prvi deo 5 obuhvata klip 10 klizno zahvaćen unutar omotača 9. Posebno, klip 10 suštinski obuhvata glavu 14 - suštinski kontra oblikovanu u odnosu na unutrašnji bočni zid omotača 9 (cilindrična glava) - klizno pokretnu unutar omotača 9 i telo 15 povezano sa glavom 14 (FIG. od 5 do 7): pri čemu telo 15 izlazi iz otvora omotača 9 prisutnog na prvom uzdužnom kraju 9a za omogućavanje ograničenja klipa 10 na različite spoljašnje komponente. Naročito, deo tela 15, koji izlazi iz omotača 9 prvog dela 5, obuhvata najmanje jedan ograničavajući element 20 konfigurisan da se poveže sa ramom 2 ili potisnim delom 3b čekića 3.

1

[0043] Priložene slike prikazuju poželjan ali neograničavajući sklop ovog pronalaska, kod kog je ograničavajući element 20 direktno povezan sa potisnim delom 3b čekića 3. Povoljno, ograničavajući element 20 može da obuhvata naglavak ili osovinicu izvedenu da zajednički deluje sa odgovarajućom osovinicom ili naglavkom potisnog dela 3b za određivanje veze zglobnog tipa. Alternativno, ograničavajući element 20 i potisni deo 3b mogu da obuhvataju mehanički spoj takođe izveden da odredi vezu zglobnog tipa.

[0044] Klip 10 prvog dela 5 izveden je da podeli unutrašnju zapreminu omotača 9 na dve zasebne komore (nije prikazano na priloženim slikama), čija je zapremina promenljiva u funkciji položaja klipa 10; pri čemu sa dimenzionalne tačke gledišta, hod klipa 10 je dimenzionisan da se omogući prolaz čekića iz radnog stanja u prijemno ili isključeno stanje, i obrnuto. Naročito, hod klipa 10 obuhvaćen je između 50 i 600 mm, naročito između 60 i 250 mm, još određenije između 80 i 150 mm.

[0045] Dalje, prvi deo 5 obuhvata najmanje dva prolazna cevovoda za snabdevanje (nisu prikazani) izvedena u skladu sa bočnim zidom omotača 9 i konfigurisana za snabdevanje, prema poznatom pravilu, suprotnih komora cilindra sa dvostrukim delovanjem. Kao što će biti bolje opisano u nastavku, mašina 1 za nabijanje obuhvata najmanje jednu jedinicu napajanja (nije prikazana), posebno generator određen grupom pumpa-motor, koja je konfigurisana za potiskivanje fluida (ulje) i njegovo dostavljanje - preko distribucionog kruga - u prva hidraulična upravljačka sredstva 16: pri čemu su ona konfigurisana za selektivno napajanje cilindara sa dvostrukim delovanjem prvog dela 5 – preko prolaznih cevovoda omotača 9 - i za pomeranje čekića 3 za nabijanje iz radnog stanja u prijemno ili isključeno stanje, i obrnuto.

[0046] Kao što se može videti na FIG. od 5 do 7, na primer, dalje prvi deo 5 obuhvata pričvrsni deo 13 koji se prostire kao aksijalni produžetak omotača 9 od dela suprotnog prvom kraju 9a. Posebno, pričvrsni deo 13 predstavlja ispust koji izlazi iz drugog kraja 9b omotača 9 dalje od prvog kraja 9a. U poželjnom ali neograničavajućem primeru izvođenja ovog pronalaska, pričvrsni deo 13 spojen je u jednom komadu sa omotačem 9 prvog dela 5 radi određivanja čvrstog tela. Pričvrsni deo 13, kao što će biti bolje opisano u nastavku, prostire se ka i spregnut je sa drugim delom 6 pokretača 4.

[0047] Zapravo, pričvrsni deo 13 obuhvata, na neograničavajući način, cevasto telo kružnog poprečnog preseka otvoreno na kraju koji je suprotan drugom kraju 9b omotača 9. Posebno, u neograničavajućem primeru izvođenja ovog pronalaska, pričvrsni deo 13 obuhvata cilindrično cevasto telo spojeno u jednom komadu sa omotačem 9, a koje ima suštinski isti oblik kao ovaj poslednji (koji takođe ima cilindričan oblik). Podrazumeva se da pričvrsni deo 13 može da obuhvata ispust koji ima bilo koji oblik i veličinu izveden da omogući da se omotač 9 prvog dela 5 spregne sa drugim delom 6.

[0048] Kao što je ovde prethodno opisano, svaki pokretač 4 dalje obuhvata drugi deo 6 namenjen da omogući čekiću 3 da vibrira. Kao što se može videti na priloženim slikama, drugi deo 6 je spregnut i aksijalno poravnat sa prvim delom 5: pri čemu su, naročito, delovi 5, 6 podužno poravnati i aksijalno pokretni jedan u odnosu na drugi. Drugim rečima, prvi i drugi deo 5, 6 svakog pokretača su međusobno mehanički redno povezani.

[0049] Takođe, drugi deo 6 obuhvata hidraulični cilindar sa dvostrukim delovanjem koji ima najmanje jedan omotač 7, koji naročito ima cilindričan oblik, koji se prostire između prvog i drugog uzdužnog kraja 7a, 7b koji aksijalno ograničavaju cilindar: pri čemu su omotači 9, 7 odgovarajućeg prvog i drugog dela 5, 6 međusobno aksijalno poravnati. Kao što se može videti na FIG. od 5 do 8 na primer, drugi uzdužni kraj 7b omotača 7 drugog dela 6 sučeljen je sa drugim uzdužnim krajem 9b omotača 9 prvog dela 5: pri čemu su drugi krajevi 7b, 9b omotača 7, 9 odgovarajućih delova 5, 6 relativno pokretni međusobnim približavanjem i udaljavanjem, naročito aksijalno.

[0050] Kao što se može videti na FIG.2 na primer, omotač 7 je čvrsto zatvoren i na prvom i na drugom kraju. Posebno, omotač 7, na pomenutom prvom i drugom uzdužnom kraju 7a, 7b, obuhvata odgovarajuće fluid-nepropusne slepe čepove, naročito bez prolaznih otvora. Posebno, u primeru izvođenja prikazanom na priloženim slikama, omotač 7 obuhvata cevasto prolazno centralno telo, za čije su uzdužne krajeve pričvršćeni odgovarajući slepi čepovi izvedeni za zatvaranje podužnih otvora.

Omotač 7 ima unutra aksijalno klizajući zid za klip 8: pri čemu je unutrašnji bočni deo omotača 7, na neograničavajući način, cilindričan, a povezani klip 8 je kontra oblikovan u odnosu na pomenuti unutrašnji bočni zid. Klip 8 će biti posebno opisan u nastavku.

[0051] Kao što se može videti na FIG. od 5 do 8, na primer, omotač 7 drugog dela 6 obuhvata najmanje jedan uzdužni prolazni žleb 12 smešten na bočnom zidu pomenutog omotača 7 između njegovog prvog i drugog uzdužnog kraja 7a, 7b. Žleb 12 suštinski obuhvata džep koji se razvija duž preovlađujućeg pravca razvoja omotača 7 a, naročito, duž aksijalnog pravca klizanja klipa 8. Na neograničavajući način, žleb 12 se nalazi u središnjoj liniji omotača 7 i ima pravougaoni oblik. U poželjnom, ali neograničavajućem, primeru izvođenja ovog pronalaska, omotač 7 obuhvata dva žleba 12 međusobno suprotna u odnosu na sam omotač 7. Posebno, žlebovi 12 se nalaze simetrično u odnosu na omotač 7 oko podužne ose simetrije istog. Svaki žleb 12 određuje suštinski bočni otvor omotača 7.

[0052] Štaviše, kao što se može videti iz prikaza poprečnog preseka na FIG. od 5 do 7 na primer, drugi deo 6 obuhvata odgovarajući ograničavajući element 21 konfigurisan da se poveže sa ramom 2 ili potisnim delom 3b čekića 3. Priložene slike prikazuju poželjan ali neograničavajući sklop ovog pronalaska, kod kog je ograničavajući element 21 direktno povezan sa ramom 2 mašine 1 suprotno ograničavajućem delu 20 prvog dela 5 koji je direktno povezan sa potisnim delom 3b. Povoljno, ograničavajući element 21 može da obuhvata naglavak ili osovinicu izvedenu da zajednički dejstvuje sa odgovarajućom osovinicom ili naglavkom rama 2 radi određivanja vezu zglobnog tipa. Alternativno, ograničavajući element 21 i ram 2 mogu da obuhvataju mehanički spoj koji je opet izveden da odredi vezu zglobnog tipa.

[0053] Na priloženim slikama, ograničavajući deo 21 spojen je u jednom komadu sa prvim krajem 7a omotača 7; pri čemu, naročito, formira pun komad sa zatvarajućim čepom cilindra, pričvršćen na prvom kraju 7a omotača 7. Zapravo, u mašini 1, koja je predmet ovog pronalaska, samo će omotač 7 drugog dela 6 biti spregnut, posebno direktno, sa ramom 2 ili potisnim delom 3b čekića 3 za nabijanje. Priložene slike prikazuju poželjan ali neograničavajući primer izvođenja ovog pronalaska gde je omotač 7 ograničen i pričvršćen za ram 2.

[0054] Kao što se može videti na FIG.8, dalje cilindar drugog dela 6 obuhvata najmanje jedan prvi i jedan drugi prolazni cevovod 22, 23 za napajanje izveden na bočnom zidu omotača 7 i konfigurisan za napajanje suprotnih komora cilindra sa dvostrukim delovanjem. Kao što će biti bolje opisano u nastavku, mašina 1 za nabijanje obuhvata najmanje jednu jedinicu napajanja (nije prikazana), posebno jedinicu napajanja određenu grupom pumpa-motor konfigurisanom za potiskivanje fluida (ulja) i dostavljanje – preko distribucionog kruga - u prva hidraulična upravljačka sredstva 17: pri čemu su ona konfigurisana za selektivno napajanje cilindra sa dvostrukim delovanjem drugog dela 6 - preko prolaznih cevovoda 22 i 23 omotača 7 – i omogućavanje oscilovanja, a, prema tome, vibriranja čekića 3 za nabijanje oko zahvatnog dela 3c.

[0055] Sa dimenzione tačke gledišta, omotač 7 ima ukupno aksijalno pružanje, suštinski određeno rastojanjem između prvog i drugog uzdužnog kraja 7a, 7b, obuhvaćeno između 150 i 200 mm. Međutim, unutrašnji klizajući bočni zid omotača 7 ima aksijalno pružanje obuhvaćeno između 160 i 190 mm. I dalje upućivanjem na omotač 7 drugog dela 6 sa dimenzione tačke gledišta, ovaj poslednji ima, na neograničavajući način, poprečni presek prolaza manji od poprečnog preseka prolaza omotača 9; pri čemu je posebno prolazna površina poprečnog preseka omotača 7 drugog dela 6 obuhvaćena između 5 i 200 cm<2>, još više posebno između 20 i 100 cm<2>, još više posebno između 50 i 100 cm<2>. Prolazna površina

1

poprečnog preseka predstavlja poprečni presek prolaza klipa 8 određen unutrašnjim bočnim klizajućim zidom omotača 7.

[0056] Kao što je ovde prethodno opisano, drugi deo 6 obuhvata najmanje jedan klip 8 klizno pokretan unutar omotača 7 duž preovlađujuće ose razvoja istog: pri čemu je klip 8 aksijalno pokretan u odnosu na omotač 7. Kao što je ovde prethodno opisano, omotač 7 zatvoren je na prvom i drugom uzdužnom kraju 7a, 7b: pri čemu klip 8 ima ukupnu aksijalnu veličinu određenu odgovarajućim suprotnim potisnim površinama samog klipa 8 koji je potpuno sadržan unutar omotača 7.

[0057] Zapravo, klip 8 drugog dela 6 obuhvata samo glavu koja je potpuno sadržana u omotaču 7: pri čemu je klip 8 bez tela i nema delove koji su istureni od uzdužnih krajeva omotača 7. Drugim rečima, klip 8 ima sveukupno aksijalno pružanje određeno rastojanjem između prvog i drugog uzdužnog kraja 8a, 8b na kojima su potisne površine samog klipa 8 određene: pri čemu je prvi kraj klipa 8 unutar omotača 7 i okrenut je ka prvom zatvorenom kraju 7a ovog poslednjeg, dok je drugi kraj 8b klipa 8 unutar omotača 7 i okrenut je ka drugom zatvorenom kraju 7b omotača 7. Kao što se može videti, na primer, na FIG.8, površine prvog i drugog kraja 8a, 8b klipa 8 određuju zajedno sa unutrašnjim bočnim zidom i odgovarajućim krajevima 7a, 7b omotača 7 drugog dela 6, odgovarajuće komore 18, 19. Posebno, unutrašnji bočni zid, prvi kraj (čep) 7a i prva potisna površina (na prvom kraju 8a) klipa 8 određuju prvu komoru 18, dok unutrašnji bočni zid, drugi kraj (čep) 7b i druga potisna površina (na drugom kraju 8b) klipa 8 određuju drugu komoru 19.

[0058] Svaka komora ima zapreminu promenljivu u funkciji relativnog položaja koji zauzima klip 8 drugog dela 6 u odnosu na omotač 7 ovog poslednjeg dela. Naznačeno je da, zbog odsustva tela klipa, najveća vrednost, naročito i najveća vrednost i najmanja vrednost, koje mogu biti određene svakom od pomenutih komora, je suštinski identična. Kao što je prikazano na FIG.8, prva komora 18 je u fluidnoj vezi sa prvim cevovodom 22, dok je druga komora 19 u fluidnoj vezi sa drugom komorom 23; pri čemu selektivno uvođenje radnih fluida (ulje) u odgovarajuće komore omogućava da se alternativno kreće klip 8 unutar omotača 7 i, posledično, da vibrira čekić 3.

[0059] Štaviše, naznačeno je da konstrukcija i veličina klipa 8 drugog dela 6, omogućavaju na istom klipu 8 da radi unutar omotača 7 bez upotrebe zaptivača: pri čemu nema zaptivača između omotača 7 i klipa 8 drugog dela 6.

[0060] Određenije, kao što se može videti na priloženim slikama, klip 8 drugog dela 6 obuhvata cilindrično telo podužno ograničeno potisnim površinama prvog i drugog kraja 8a, 8b; gde na bočnom zidu, klip obuhvata zahvatni deo 24 konfigurisan za stabilni prijem veznog elementa 11 pričvršćenog u odnosu na klip 8 i koji se prostire poprečno u odnosu na ovaj poslednji.

[0061] Vezni element 11 klipa 8 je aksijalno klizno zahvaćen unutar najmanje jednog uzdužnog žleba 12 omotača 7. Posebno, vezni element 11 obuhvata ploču pričvršćenu za klip 8 i koja se prostire upravno na bočni zid ovog poslednjeg: pri čemu ploča određuje vrstu mehaničkog zaustavljača konfigurisanog da se aksijalno klizno zahvati unutar žleba 12. Vezni element 11, tokom kretanja klipa u odnosu na omotač 7, kliza unutar žleba 12 i određuje neku vrstu zaustavljača za klip 8. Priložene slike prikazuju poželjan ali neograničavajući sklop ovog pronalaska, kod kog omotač 7 obuhvata dva žleba 12 i vezni element 11 koji izlazi iz suprotnih strana klipa 8 i konfigurisan da bude klizno zahvaćen unutar dva žleba 12.

[0062] Poželjno, vezni element 11 pričvršćen je preko mehaničkih članova, na primer vijaka, na središnjoj liniji klipa 8: pri čemu je, na ovaj način, mehanički zaustavljač određen veznim elementom 11 spregnut, na uravnotežen način, sa klipom 8 i sprečava neželjeni razvoj naprezanja kada kliza na istom.

[0063] Vezni element 11, pored toga što određuje vrstu zaustavljača, konfigurisan je da bude stabilno spregnut sa pričvrsnim delom 13 prvog dela 5; pri čemu, kao što se može videti na priloženim slikama, pričvrsni deo 13 prostire se oko omotača 7 drugog dela 6 do iznad žleba 12 (na dva žleba 12) i zahvata vezni element 11. Zapravo, omotač 9 prvog dela 5 spojen je sa klipom 8 drugog dela 6 veznim elementom 11: pri čemu je klip 8, zbog toga, pokretan duž iste ose, sa veznim elementom 11 i omotačem 9.

[0064] U poželjnom ali neograničavajućem primeru izvođenja ovog pronalaska, pričvrsni deo 13 prvog dela 5 prostire se najmanje delimično oko omotača 7 drugog dela 6 i zahvata vezni deo 11 na suprotnim stranama pomenutog omotača 7: pri čemu pričvrsni deo 13 obuhvata suštinski cevasti omotač koji najmanje delimično spolja pokriva omotač 7 drugog dela 6 na žlebovima 12 i koji zahvata vezni element 11.

[0065] Sa dimenzionalne tačke gledišta, suprotne uzdužne potisne površine klipa (krajevi 8a, 8b) suštinski imaju istu potisnu površinu, gde je naročito potisna površina obe površine obuhvaćena između 5 i 200 cm<2>, određenije između 20 i 100 cm<2>, još određenije između 50 i 100 cm<2>. Kao što je ovde prethodno opisano, drugi deo 6 namenjen je vibriranju čekića 3; pri čemu, za ovu svrhu, klip 8 drugog dela 6 ima najveći aksijalni hod manji od aksijalnog hoda klipa 10. Posebno, odnos najvećeg aksijalnog hoda klipa 10 prvog dela 5 u odnosu na najveći aksijalni hod klipa 8 drugog dela 6 veći je od 2, naročito

1

je obuhvaćen između 4 i 10. Kvantitativno, najveći aksijalni hod klipa 8 drugog dela obuhvaćen je između 5 i 30 mm, naročito između 10 i 25 mm.

[0066] Poprečni presek omotača 7 i hod klipa 8 određuju najveće i najmanje zapremine svake komore 18 i 19. Najveća zapremina koja može biti određena svakom komorom 18, 19 obuhvaćena je između 20 i 100 cm<3>, naročito između 20 i 70, još određenije obuhvaćena je između 25 i 35 cm<3>, dok je najmanja vrednost koja može biti određena istom obuhvaćena između 0 i 20 cm<3>, a naročito je obuhvaćena između 0 i 10 cm<3>.

[0067] Kao što se može videti na FIG.8, na primer, svaki pokretač 4 može povoljno da obuhvata najmanje jedan pretvarač 25, spregnut sa jedne strane, sa prvim delom 5 – posebno sa pričvrsnim delom 13 prvog dela - a na drugoj strani sa omotačem 7 drugog dela 6; pri čemu je pretvarač 25 konfigurisan za generisanje signala u odnosu na najmanje kretanje i silu razvijenu od strane istog pokretača 4. Dalje, mašina može da obuhvata najmanje jednu upravljačku jedinicu (nije ilustrovan) povezanu sa pretvaračem 25 i konfigurisanu za prijem signala iz ovog poslednjeg i praćenje najmanje jednog od sledećih uslova pokretača: položaj čekića 3 za nabijanje u vezi sa ramom 2 ili u vezi sa drugim čekićem 3, frekvencija vibriranja pokretača, sila koju vrši pokretač i, zbog toga, naprezanje za nabijanje tucanika.

[0068] Zatim, upravljačka jedinica može biti povezana sa jedinicom napajanja pokretača 4 i hidrauličnim upravljačkim sredstvima 16 i 17; pri čemu je upravljačka jedinica konfigurisana za upravljanje radom jedinice napajanja i hidrauličnih upravljačkih sredstava 16, 17 za upravljanje i kontrolisanje kretanja i rada prvog i drugog dela 5, 6 svakog pokretača 4.

[0069] Povoljno, ali bez ograničenja, svaki pokretač 4 može da obuhvata zaptivače 26, 27 (FIG.8) umetnute između pričvrsnog dela 13 prvog dela i omotača 7 drugog dela 6: pri čemu je bez zaptivača na klipu 8 moguće da se obezbede zaptivke izvan omotača 7 drugog dela. Štaviše, u slučaju da omotač 7 drugog dela 6 ima, na drugom kraju 7a, čep koji zatvara sam omotač 7, štaviše pokretač 4 može da obezbedi da se dodatni zaptivač 28 umetne između pomenutog čepa i omotača 7 (FIG.8).

[0070] Kao što je ovde prethodno opisano, mašina 1 obuhvata jedinicu napajanja električnom energijom i hidraulična upravljačka sredstva 16, 17 za prvi i drugi deo 5 i 6. Prvi deo 5, kao što je ovde prethodno opisano, može da se produži i konfigurisan je za pomeranje odgovarajućeg čekića 3 za nabijanje iz suštinski vertikalnog radnog položaja (stanje prikazano na FIG.2, na primer) u prijemni ili isključeni položaj. Drugi deo 6 vibrira i izveden je da podvrgne prvi deo 5, i odgovarajući čekić 3 povezan sa njim,

1

cikličnoj i naizmeničnoj radnoj vibraciji čija frekvencija može da varira kao što će biti navedeno u nastavku. Drugi vibrirajući deo 6 je mehanički redno postavljen u vezi sa prvim delom 5, jer je njegov omotač 9 kruto povezan sa klipom 8 drugog dela 6 (ova veza izvedena je veznim elementom 11).

[0071] Delovi 5 i 6 svakog pokretača 4 se zasebno napajaju pomoću hidrauličnih kola povezanih sa navedenom jedinicom napajanja (na primer jedna grupa motor-pumpa); pri čemu prvi deo 5 može da se produži pomoću odgovarajućeg komutatora napajanja-pražnjenja kojim upravlja operater da bi se omogućilo da se isključi jedan ili više pokretača 4 svake mašine 1 po potrebi po trajektoriji pruge; gde je drugi deo 6 pomoću komutatora napajanja-pražnjenja pogonjen prema cikličnoj sekvenci jednim ili više distribucionih sredstava 17.

[0072] Dijagram FIG.9 prikazuje hidraulično kolo izvedeno za ovu svrhu. Prema takvom dijagramu, prvi deo 5 svakog pokretača napaja se generator grupom motor-pumpa preko solenoidnih ventila za prebacivanje koji imaju blokirajuće središnje položaje u kojim su solenoidi podvrgnuti odgovarajućim selektivnim energizujućim komandama, na primer pogonske poluge, smeštene u kontrolnoj kabini. Ovo omogućava da operater upravlja produženjem ili uvlačenjem produživog dela svakog pokretača i, posledično, da se spusti u radni položaj ili da se isključi svaki čekić 3 mašine 1 za nabijanje u radnom položaju. Prema položaju mašine 1 za nabijanje, ista je korisna za rad na ravnoj pruzi ili rad na skretnicama, što dalje omogućava, u položajima na skretnicama, da selektivno radi sa jednim ili dva para čekića 3 za svaku mašinu 1, a takođe, po potrebi, sa pojedinačnim čekićem 3, ovo obezbeđuje samo vozilo 100 sa fleksibilnošću upotrebe i radnom brzinom koje su do danas neuporedive.

[0073] U blokirajućem središnjem položaju, prikazanom na slici, solenoidni ventili presecaju sve cevovode (oni se mogu definisati kao cevovodi za napajanje ili pražnjenje na osnovu položaja solenoidnog ventila) odgovarajućeg dela pokretača 4 što čini, na ovaj način, klip i omotač istog poprečnog preseka uzajamno međusobno integralnim.

[0074] Drugi deo 6 svakog pokretača 4 napaja se, preko odgovarajućih solenoidnih ventila dvosmernog tipa prebacivanja bez blokirajućeg položaja i solenoidi pomenutih solenoidnih ventila ciklično se napajaju oscilatorom varijabilne frekvencije, poželjno elektronskog tipa. Kao što je jasno prikazano na FIG.9, između solenoida ventila i napajajućeg oscilatora postoje kontakti r1-r2-r3-r4 odgovarajućih releja za isključivanje povezanih sa solenoidnim ventilima za prebacivanje, a koji se otvaraju za zaustavljanje napajanja pomenutog drugog dela 6 svakog pokretača kada je odgovarajući prvi deo 5 produžen za podizanje odgovarajućeg čekića 3 za nabijanje u isključeni položaj.

1

[0075] Kolo prikazano na FIG.10 razlikuje se od onog na FIG.9 po tome što su solenoidni ventili za prebacivanje zamenjeni sa rotacionim mehaničkim komutatorom pogonjenog električnim motorom promenljive brzine. U ovom slučaju, obezbeđeni su "bajpas" solenoidni ventili koji su takođe povezani sa solenoidnim ventilima za gore opisano isključenje.

[0076] U varijanti na FIG.11, drugi vibrirajući deo 6 svakog pokretača napaja se sopstvenim rotirajućim komutatorom pogonjenim odgovarajućim motorom prema sklopu kojim se izbegava povezivanje "bajpas" ventila i omogućava da se nezavisno menja radna frekvencija svakog čekića 3.

[0077] Varijanta na FIG.12 razlikuje se od onog što je prethodno opisano jer su solenoidni ventili za prebacivanje zamenjeni sa boksovima za prebacivanje tipa sa ručnim upravljanjem. Očigledno, pod uslovom punovažnosti ovog pronalaska, proizvodne karakteristike i primeri izvođenja mogu da se veoma menjaju, u odnosu na ono što je opisano i prikazano kao neograničavajući primer, bez odstupanja od obima ovog pronalaska.

ŽELEZNIČKO VOZILO

[0078] Štaviše, ovaj pronalazak odnosi se na železničko vozilo 100 izvedeno sa nosećom konstrukcijom 101 koja ima najmanje četiri točka konfigurisana da omoguće oslanjanje i sprezanje vozila na pruzi: pri čemu noseća konstrukcija suštinski određuje oslanjanje vozila na šine. Vozilo 100 obuhvata najmanje jednu mašinu 1 za nabijanje (povoljno postoji veći broj mašina 1 za nabijanje, na primer od 2 do 4, za svako vozilo 100) povezanu sa nosećom konstrukcijom 101 tako da je ista mašina 1 umetnuta između pruge i konstrukcije 101.

[0079] Svaka mašina 1 za nabijanje povezana je sa nosećom konstrukcijom 101 tako da je par čekića 3 postavljen iznad pruge na najmanje jednom pragu T tucanika (videti FIG.1, na primer). U radnom stanju mašine za nabijanje, par čekića 3 je konfigurisan za okruživanje najmanje delimično praga T radi njegovog nabijanja.

[0080] Detaljno, ram 2 mašine 1 za nabijanje je pokretno ograničen za noseću konstrukciju 101: pri čemu je ram 2 konfigurisan za premeštanje iz podignutog položaja u kom je sam ram 2 postavljen u blizini konstrukcije 101, u spušteni položaj u kom je sam ram 2 više odmaknut od konstrukcije 101 u odnosu na uvučen položaj, i obrnuto.

[0081] Povoljno, železničko vozilo 100 obuhvata najmanje jedan hidraulični cilindar 102 (FIG.1 i 3)

1

spregnut, na jednoj strani, sa nosećom konstrukcijom 101 a, na drugoj strani, sa ramom 2: pri čemu je hidraulični cilindar konfigurisan za pomeranje rama 2 najmanje između podignutog položaja i spuštenog položaja, i obrnuto.

[0082] Čekići 3 mašine 1 za nabijanje, raspoređeni u radnom stanju, konfigurisani su da budu razmaknuti od železničkog tucanika M kada je ram 2 u podignutom položaju (FIG.1); pri čemu u podignutom stanju mašine 1, čekići su dalje od tucanika radi omogućavanja da se vozilo 100 kreće duž pruga (kretanje vozila 100).

[0083] Čekići 3 mašine 1 za nabijanje, raspoređeni u radnom stanju, konfigurisani su za uranjanje najmanje delimično u železnički tucanik kada je ram 2 u spuštenom položaju (FIG.2). U spuštenom položaju, čekići se postavljaju unutar tucanika i rade za nabijanje pragova T ovog poslednjeg; pri čemu je, u takvom sklopu, vozilo 100 sprečeno da se kreće duž šina.

[0084] U stanju u kom je vozilo snabdeveno sa većim brojem mašina 1 za nabijanje, moguće je da se povežu iste mašine sa upravljačkom jedinicom (nije prikazana na priloženim slikama) konfigurisane za nezavisno upravljanje podignutim ili spuštenim stanjem svake mašine 1 ili za koordinaciju pokreta svih mašina. Povoljno, upravljačka jedinica povezana je sa hidrauličnim cilindrima 102 svake mašine 1 i, u isto vreme, sa svim njihovim pokretačima.

[0085] Prema tome, upravljačka jedinica konfigurisana je za upravljanje i translaciju svake pojedinačne mašine 1 i radnim stanjem i stanjem nabijanja svakog pojedinačnog čekića 3.

[0086] Dalje, upravljačka jedinica vozila 100 može da se poveže sa pretvaračima 25 pokretača 4 za detektovanje najmanje jednog od sledećih parametara: položaj čekića 3 za nabijanje u odnosu na ram 2 ili u odnosu na drugi čekić 3, frekvencija vibriranja pokretača, sila koju vrši pokretač i, zbog toga, sila za nabijanje tucanika M.

[0087] Na osnovu signala koji je primio pretvarač 25, upravljačka jedinica može da meri silu koju vrši čekić 3 i protivdelujuću silu tucanika tokom nabijanja; pri čemu je ovaj parametar koristan za procenjivanje stanja tucanika M. Zapravo, upravljačka jedinica, pomoću pretvarača 25, može efikasno da kontroliše pokretače koji direktno rade za nabijanje tucanika; pri čemu pomoću signala koje primaju pretvarači 25 (sila koju vrše pokretači i protivdelujuća sila tucanika), upravljačka jedinica konfigurisan je za verifikaciju ispravnosti železničkog tucanika M i moguće signaliziranje neusaglašenosti u slučaju da njegovo stanje nije unutar željenih parametara.

1

[0088] Povoljno, vozilo 100 može da obuhvata grupu za napajanje električnom energijom (nije prikazano) koja se sastoji od dizel motora i jedne ili više hidrauličnih pumpi sa povezanim rezervoarima sa gorivom i hidrauličnim fluidom; pri čemu grupa za napajanje električnom energijom može da bude smeštena u poklopcu susedno kontrolnoj kabini i može da bude konfigurisana za napajanje jedne ili više mašina 1 (jedinica napajanja može da napaja i cilindre 102 i pokretače 4).

[0089] Štaviše, upravljačka jedinica može da bude povezana sa jedinicom napajanja i cilindra 102 i pokretača 4 tako da ista može da koordinira podignutim i spuštenim stanjem mašine 1 za nabijanje sa spuštenim (radni) i prijemnim ili isključenim stanjima čekića 3.

[0090] Povoljno, upravljačka jedinica može da bude povezana sa hidrauličnim upravljačkim sredstiva 16 i 17 svake mašine za nabijanje za pogonjenje solenoidnih ventila a, zatim, upravljanje delovima 5 i 6 svakog pokretača.

PREDNOSTI PRONALASKA

[0091] Ovaj pronalazak omogućava da se reše opisana ograničenja i nedostaci stanja tehnike i omogućava da se dobiju izuzetne prednosti. Posebno, mašina 1 za nabijanje, predmet ovog pronalaska, ima sigurno pojednostavljenu i kompaktnu konstrukciju koja omogućava da se ona lako postavi na vozilo 100 i jednostavno održavanje. Zapravo, posebna konstrukcija svakog pokretača 4 omogućava da se obezbede izuzetno kompaktni cilindri i uzdužno i poprečno. Ovo čini da je mašina 1 izuzetno kompaktna, pri čemu ova karakteristika omogućava da se sigurno poboljša stabilnost i snaga iste. Ova visoka stabilnost mašine omogućava da ona radi na visokim frekvencijama (čekići 3 mogu da rade na visokim frekvencijama) i varijabilno unutar širokog opsega vrednosti koje se biraju u odnosu na stanje tucanika koji će se regenerisati: pri čemu konstrukcija mašine 1 izbegava generisanje neprihvatljivih konstrukcijskih naprezanja u ime suštinskog povećanja njene performanse.

[0092] Štaviše, smenjenje veličine mašine 1 za nabijanje, predmet ovog pronalaska, omogućava postavljanje nekoliko čekića 3 za nabijanje na svaku mašinu 1 tako da, po potrebi, ona može istovremeno da radi na uzastopnim pragovima pruge. Zapravo, mogućnost postavljanja na istoj strani vozila 100 većeg broja mašina i, time, čekića 3 za nabijanje, omogućava da se istovremeno regeneriše veći broj pragova T. Dalje, naznačeno je da mogućnost brzog isključivanja jednog ili više čekića 3 iz mašine 1 za nabijanje, čini njenu upotrebu izuzetno fleksibilnom: pri čemu mogućnost upotrebe prvog dela 5 za isključivanje čekića 3 omogućava upotrebu mašine i na ravnim prugama i na skretnicama na pruzi. Važna prednost ovog pronalaska data je posebnom konstrukcijom pokretača 4; pri čemu naročito

2

konstrukcija klipa 8 drugog dela 6 osigurava suštinsku efikasnost: pri čemu odsustvo tela omogućava da klip iskoristi, na obe površine klipa 8, obično veliku potisnu površinu. Činjenica da klip 9 može da ostane u potpunosti primljen u omotaču 7 i da može da generiše na suprotnim površinama istu silu, omogućava da se odredi izuzetno kompaktan i izbalansiran cilindar sa dvostrukim delovanjem. Odsustvo tela omogućava da se smanji poprečna veličina klipa 8 i posledično celog drugog dela 6. Sila koju vrši drugi deo 6 (vibrirajući deo) može da izazove da vibrira svaki čekić na visokim frekvencijama, a istovremeno vršeći visoku silu kretanja: pri čemu svaki čekić 3 može da pogodno regeneriše tucanik takođe pomoću malih snaga.

Claims (15)

Patentni zahtevi

1. Mašina (1) za nabijanje, naročito za regenerisanje železničkih tucanika, koja obuhvata:

- najmanje jedan noseći ram (2) koji se može povezati iznad najmanje jedne železničke pruge, pri čemu je pomenuta železnička pruga tipa koji obuhvata najmanje dve šine i mnoštvo pragova,

- najmanje jedan čekić (3) za nabijanje koji se prostire duž preovlađujućeg pravca (D) razvoja između radnog dela (3a) i potisnog dela (3b), pri čemu čekić (3) za nabijanje obuhvata zahvatni deo (3c), smešten između radnog dela (3a) i potisnog dela (3b), koji se okreće na ramu (2) i pogodan je da omogući da čekić (3) rotira u odnosu na ram (2), gde je čekić (3) za nabijanje konfigurisan da se postavi u radno stanje u kom je čekić (3) do pruge između nekog praga (T) i neposredno sledećeg duž pruge, pri čemu je čekić (3), u radnom stanju, konfigurisan da bude poprečno postavljen na šine i na pragove, naročito vertikalno na tucanik, dok je radni deo (3a) okrenut ka pomenutom tucaniku (M), pri čemu je čekić (3) za nabijanje dalje konfigurisan da bude postavljen najmanje u isključeno ili prijemno stanje u kom je čekić (3) suštinski postavljen horizontalno ili u nagnutom položaju u odnosu na radni položaj pogodan za određivanje polaznog položaja za nabijanje praga (T),

- najmanje hidraulični pokretač (4) spregnut, na jednoj strani, sa potisnim delom (3b) čekića (3) za nabijanje a, na drugoj strani, sa oslonjenim delom, pri čemu pokretač (4) obuhvata najmanje jedan prvi i jedan drugi deo (5, 6) koji su međusobno aksijalno poravnati i spregnuti, gde je jedan od pomenutog prvog i drugog dela (5, 6) spregnut sa oslonjenim delom dok je drugi spregnut sa potisnim delom (3b) čekića (3) za nabijanje, pri čemu prvi deo (5) može da se produži i konfigurisan je za pomeranje čekića (3) najmanje između radnog stanja i prijemnog ili isključenog stanja, i obrnuto, a drugi deo (6) je konfigurisan da se napaja distribuirajućim sredstvima sa cikličnim naizmeničnim funkcionisanjem radi omogućavanja čekiću (3) za nabijanje da vibrira, okarakterisana činjenicom da drugi deo (6) obuhvata najmanje jedan omotač (7) koji se prostire između prvog i drugog uzdužnog kraja (7a, 7b) i najmanje jedan klip (8) klizno pokretan unutar omotača (7), pri čemu je omotač (7) zatvoren na prvom i drugom uzdužnom kraju (7a, 7b), a klip (8) ima ukupnu aksijalnu veličinu određenu odgovarajućim suprotnim potisnim površinama samog klipa (8), koji je potpuno sadržan unutar omotača (7),

kod koje drugi deo (6) obuhvata najmanje jedan vezni element (11) koji je stabilno ograničen na i poprečno izlazi iz klipa (8) samog drugog dela (6), pri čemu omotač (7) drugog dela (6) obuhvata najmanje jedan uzdužni prolazni žleb (12) smešten na bočnom zidu pomenutog omotača (7) između prvog i drugog uzdužnog kraja (7a, 7b) istog, gde vezni element (11) klipa (8) prolazi kroz i koji je klizno aksijalno zahvaćen unutar uzdužnog žleba (12), i kod koje omotač (9) prvog dela (5) obuhvata najmanje jedan pričvrsni deo (13) spregnut sa veznim elementom (11) drugog dela (6), pri čemu je omotač (9) prvog dela (5), sa klipom (8) i veznim elementom (11) prvog dela (6), relativno pokretan u odnosu na omotač (7) pomenutog drugog dela (6).

2. Mašina prema zahtevu 1, kod koje je omotač (7) drugog dela (6) spregnut, posebno direktno, sa ramom (2) ili potisnim delom (3b) čekića (3) za nabijanje.

3. Mašina prema bilo kom od prethodnih zahteva, kod koje omotač (7), na pomenutim prvim i drugim uzdužnim krajevima (7a, 7b), obuhvata odgovarajuće fluid-nepropusne slepe čepove, naročito bez prolaznih otvora, pri čemu je klip (8) potpuno sadržan u omotaču (7) i potpuno umetnut između pomenutih slepih čepova.

4. Mašina prema bilo kom od prethodnih zahteva, kod koje prvi deo (5) obuhvata najmanje jedan omotač (9) koji se prostire između prvog i drugog uzdužnog kraja (9a, 9b), i najmanje jedan klip (10) klizno pokretan unutar pomenutog omotača (9), pri čemu je omotač (9) prvog dela (5) spregnut sa klipom (8) drugog dela (6) i može da se kreće u odnosu na omotač (7) pomenutog drugog dela (6).

5. Mašina prema bilo kom od prethodnih zahteva, kod koje klip (8) obuhvata samo glavu potpuno sadržanu u omotaču (7), pri čemu je, posebno, taj klip (8) bez tela i nema delove koji su istureni od uzdužnih krajeva omotača (7).

6. Mašina prema bilo kom od prethodnih zahteva, kod koje se pričvrsni deo (13) prostire kao aksijalni nastavak omotača (9) prvog dela (5) izvan omotača (7) drugog dela (6), pri čemu se, posebno, pričvrsni deo (13) prostire paralelno podužnom pravcu razvoja omotača (7) drugog dela (6).

7. Mašina prema bilo kom od prethodnih zahteva, kod koje klip (8) drugog dela (6) obuhvata cilindrično telo podužno ograničeno odgovarajućim površinama prvog i drugog kraja (8a, 8b) istog klipa (8) koje određujuju njegove odgovarajuće potisne površine, pri čemu suprotne potisne površine klipa (8) drugog dela (6) pokazuju suštinski istu potisnu površinu.

8. Mašina prema prethodnom zahtevu, kod koje površine prvog i drugog kraja (8a, 8b) klipa (8) određuju, zajedno sa unutrašnjim bočnim zidom i odgovarajućim krajevima (7a, 7b) omotača (7) drugog dela (6), odgovarajuće komore (18, 19), pri čemu svaka pomenuta odgovarajuća komora pokazuje promenljivu zapreminu u odnosu na relativni položaj koji zauzima klip (8) drugog dela (6) u odnosu na omotač (7) ovog poslednjeg dela, gde je najveća zapremina koju može da određuje svaka od pomenutih komora suštinski jednaka, a naročito je najmanja zapremina koju mogu da određuju pomenute komore suštinski jednaka.

9. Mašina prema bilo kom od prethodnih zahteva, koja obuhvata:

- najmanje jednu jedinicu napajanja, naročito generator određen sklopom pumpa-motor, - prva hidraulična upravljačka sredstva (16) povezana sa jedinicom napajanja i konfigurisana za selektivnu distribuciju fluida prvom delu (5) za omogućavanje premeštanja čekića (3) za nabijanje iz radnog stanja u prijemno ili isključeno stanje, i obrnuto;

i pri čemu mašina (1) obuhvata:

- najmanje jednu jedinicu napajanja, naročito generator definisan sklopom pumpa-motor,

- druga hidraulična upravljačka sredstva (17) povezana sa jedinicom napajanja i konfigurisana za selektivno snabdevanje drugog dela (6), a koja omogućavaju da čekić za nabijanje osciluje i, zbog toga, vibrira oko zahvatnog dela (3c),

opciono, gde su prva hidraulična upravljačka sredstva (16) konfigurisana za isključivanje drugih hidrauličnih upravljačkih sredstava (17) i, zbog toga, snabdevanje drugog dela (6), u prijemnom ili isključenom stanju čekića (3) za nabijanje.

10. Mašina prema bilo kom od prethodnih zahteva, koja obuhvata najmanje dva čekića (3) za nabijanje koji su međusobno sučeljeni i konfigurisani za postavljanje na unapred određeno rastojanje mereno duž protezanja pruga, pri čemu je svaki čekić (3) za nabijanje nabijanje (3) konfigurisan za pomeranje između radnog položaja i prijemnog ili isključenog položaja.

11. Mašina prema prethodnom zahtevu, kod koje je par čekića (3) za nabijanje povezan i pomera se pomoću jednog pokretača (4) koji ima prvi deo (5) spregnut sa potisnim delom čekića (3), i drugi deo (6) povezan sa drugim čekićem (3) za nabijanje, pri čemu posebno jedan pokretač (4) ograničen na par čekića (3) ima omotač (7) drugog dela (6) povezan sa potisnim delom (3b) čekića (3) i klip (10) prvog dela (5) povezan sa potisnim delom (3b) drugog čekića (3); ili

pomenuta mašina (1) obuhvata najmanje dva hidraulična pokretača (4), gde je svaki predviđen da pomera čekić (3) za nabijanje pomenutog para čekića (3), pri čemu je svaki od pomenutih pokretača (4) spregnut, na jednoj strani, sa ramom (2) a, na drugoj strani, sa potisnim delom (3b) čekića (3) za nabijanje, gde je jedan od pomenutog prvog i drugog dela (5, 6) svakog pokretača spregnut sa ramom (2) dok je drugi spregnut sa potisnim delom (3b) čekića (3) za nabijanje.

12. Mašina prema bilo kom od prethodnih zahteva, koja obuhvata najmanje jedan pretvarač (25) smešten na pokretaču (4) i konfigurisan da generiše signal koji se odnosi najmanje na kretanje i silu koju vrši isti pokretač (4),

a pri čemu mašina (1) obuhvata najmanje jednu upravljačku jedinicu povezanu sa pretvaračem (25) i konfigurisanu za prijem signala od njega i kontrolisanje najmanje jednog od sledećih uslova pokretača: - položaj čekića (3) za nabijanje u odnosu na ram (2) ili u odnosu na drugi čekić (3),

- brzina vibriranja pokretača,

- sila saopštena pokretačem a, zbog toga, naprezanje za nabijanje tucanika.

13. Mašina prema bilo kom od prethodnih zahteva, kod koje je upravljačka jedinica povezana sa jedinicom napajanja pokretača (4) i sa hidrauličnim upravljačkim sredstvima, pri čemu je upravljačka jedinica konfigurisana za upravljanje radom jedinice napajanja i upravljačkih hidrauličnih sredstava radi upravljanja i kontrolisanja kretanja i rada prvog i drugog dela (5, 6) pokretača (4).

14. Železničko vozilo (100) koje obuhvata najmanje jednu mašinu (1) za nabijanje prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu pomenuto železničko vozilo (100) obuhvata najmanje jednu noseću konstrukciju (101) koja nosi najmanje četiri točka konfigurisana da omoguće da se konstrukcija (101) oslanja na i da se spregne sa šinama železničke pruge,

ram (2) mašine (1) za nabijanje koji je pokretno ograničen na noseću konstrukciju (101), pri čemu je pomenuti ram (2) konfigurisan za premeštanje iz podignutog položaja u kom je sam ram (2) pozicioniran susedno konstrukciji (101), u spušten položaj u kom je sam ram (2) više odmaknut od konstrukcije (101) u odnosu na uvučen položaj, i obrnuto,

i gde su čekići (3) mašine (1) za nabijanje, raspoređeni u radnom stanju, konfigurisani da budu razmaknuti železničkim tucanikom kada je ram (2) u podignutom položaju, a gde su čekići (3) mašine (1) za nabijanje, raspoređeni u radnom stanju, konfigurisani da prodiru, najmanje delimično, u železnički tucanik kada je ram (2) u spuštenom položaju.

15. Upotreba mašine (1) za nabijanje prema bilo kom od patentnih zahteva od 1 do 13 za regenerisanje železničkih tucanika (M) a, naročito, za nabijanje jedne ili više pruga, koja obuhvata dovođenje pruga do unapred određenog referentnog nivoa u odnosu na tucanik (M).

2