RS58122B1 - Adenovirus koji eksprimira fas-himer i njegova upotreba u postupcima lečenja kancera - Google Patents

Adenovirus koji eksprimira fas-himer i njegova upotreba u postupcima lečenja kancera

Info

Publication number
RS58122B1
RS58122B1 RS20181580A RSP20181580A RS58122B1 RS 58122 B1 RS58122 B1 RS 58122B1 RS 20181580 A RS20181580 A RS 20181580A RS P20181580 A RSP20181580 A RS P20181580A RS 58122 B1 RS58122 B1 RS 58122B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
dose
hydrochloride
fas
vector
tumor
Prior art date
Application number
RS20181580A
Other languages
English (en)
Inventor
Eyal Breitbart
Andrea Leubitz
Erez Feige
Richard Penson
Original Assignee
Vascular Biogenics Ltd
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Vascular Biogenics Ltd filed Critical Vascular Biogenics Ltd
Publication of RS58122B1 publication Critical patent/RS58122B1/sr

Links

Classifications

    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K9/00—Medicinal preparations characterised by special physical form
    • A61K9/0012—Galenical forms characterised by the site of application
    • A61K9/0019—Injectable compositions; Intramuscular, intravenous, arterial, subcutaneous administration; Compositions to be administered through the skin in an invasive manner
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/335—Heterocyclic compounds having oxygen as the only ring hetero atom, e.g. fungichromin
    • A61K31/337—Heterocyclic compounds having oxygen as the only ring hetero atom, e.g. fungichromin having four-membered rings, e.g. taxol
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/70—Carbohydrates; Sugars; Derivatives thereof
    • A61K31/7088—Compounds having three or more nucleosides or nucleotides
    • A61K31/713—Double-stranded nucleic acids or oligonucleotides
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K35/00—Medicinal preparations containing materials or reaction products thereof with undetermined constitution
    • A61K35/66—Microorganisms or materials therefrom
    • A61K35/76—Viruses; Subviral particles; Bacteriophages
    • A61K35/761—Adenovirus
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K45/00—Medicinal preparations containing active ingredients not provided for in groups A61K31/00 - A61K41/00
    • A61K45/06—Mixtures of active ingredients without chemical characterisation, e.g. antiphlogistics and cardiaca
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K48/00—Medicinal preparations containing genetic material which is inserted into cells of the living body to treat genetic diseases; Gene therapy
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K48/00—Medicinal preparations containing genetic material which is inserted into cells of the living body to treat genetic diseases; Gene therapy
    • A61K48/005—Medicinal preparations containing genetic material which is inserted into cells of the living body to treat genetic diseases; Gene therapy characterised by an aspect of the 'active' part of the composition delivered, i.e. the nucleic acid delivered
    • A61K48/0058—Nucleic acids adapted for tissue specific expression, e.g. having tissue specific promoters as part of a contruct
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P15/00—Drugs for genital or sexual disorders; Contraceptives
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A61P35/04—Antineoplastic agents specific for metastasis
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P43/00—Drugs for specific purposes, not provided for in groups A61P1/00-A61P41/00
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K14/00—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • C07K14/435—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof from animals; from humans
    • C07K14/705—Receptors; Cell surface antigens; Cell surface determinants
    • C07K14/70503—Immunoglobulin superfamily
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K14/00—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • C07K14/435—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof from animals; from humans
    • C07K14/705—Receptors; Cell surface antigens; Cell surface determinants
    • C07K14/70578—NGF-receptor/TNF-receptor superfamily, e.g. CD27, CD30, CD40, CD95
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N15/00—Mutation or genetic engineering; DNA or RNA concerning genetic engineering, vectors, e.g. plasmids, or their isolation, preparation or purification; Use of hosts therefor
    • C12N15/09—Recombinant DNA-technology
    • C12N15/63—Introduction of foreign genetic material using vectors; Vectors; Use of hosts therefor; Regulation of expression
    • C12N15/79—Vectors or expression systems specially adapted for eukaryotic hosts
    • C12N15/85—Vectors or expression systems specially adapted for eukaryotic hosts for animal cells
    • C12N15/86—Viral vectors
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N7/00—Viruses; Bacteriophages; Compositions thereof; Preparation or purification thereof
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N2710/00—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA dsDNA viruses
    • C12N2710/00011—Details
    • C12N2710/10011—Adenoviridae
    • C12N2710/10041—Use of virus, viral particle or viral elements as a vector
    • C12N2710/10043—Use of virus, viral particle or viral elements as a vector viral genome or elements thereof as genetic vector
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N2710/00—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA dsDNA viruses
    • C12N2710/00011—Details
    • C12N2710/10011—Adenoviridae
    • C12N2710/10311—Mastadenovirus, e.g. human or simian adenoviruses
    • C12N2710/10332—Use of virus as therapeutic agent, other than vaccine, e.g. as cytolytic agent
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N2800/00—Nucleic acids vectors
    • C12N2800/24—Vectors characterised by the absence of particular element, e.g. selectable marker, viral origin of replication
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N2830/00—Vector systems having a special element relevant for transcription
    • C12N2830/008—Vector systems having a special element relevant for transcription cell type or tissue specific enhancer/promoter combination

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Zoology (AREA)
  • Biotechnology (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Virology (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Wood Science & Technology (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • General Engineering & Computer Science (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Toxicology (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Gastroenterology & Hepatology (AREA)
  • Cell Biology (AREA)
  • Mycology (AREA)
  • Plant Pathology (AREA)
  • Physics & Mathematics (AREA)
  • Dermatology (AREA)
  • Reproductive Health (AREA)
  • Endocrinology (AREA)
  • Oncology (AREA)
  • Medicines That Contain Protein Lipid Enzymes And Other Medicines (AREA)

Description

Opis pronalaska
STANJE TEHNIKE PRONALASKA
Oblast tehnike pronalaska
[0001] Predmetna prijava se odnosi na biologiju kancera, imunologiju i farmakologiju. Preciznije, odnosi se na postupke lečenja bolesti ili poremećaja srodnih ginekološkom kanceru primenom konstrukta nukleinske kiseline koji eksprimira Fas-himerni transgeni produkt ili homogenu populaciju konstrukta nukleinske kiseline.
Stanje tehnike
[0002] Ginekološki kanceri su klinički agresivni, uobičajeno nastaju unutar tkiva ženskog genitalnog trakta i asociraju sa lošim ishodom. Ovi kanceri uklјučuju kancere jajnika, materice, jajovoda i grlića materice, kao i maligne mešovite Milerove tumore (MMMT). U retkim slučajevima, MMMT se takođe mogu razviti u peritoneumu ženske individue (ovojnici abdominalnog zida).
[0003] Ginekološki kanceri mogu biti teški za otkrivanje i često se dijagnostifikuju tek kada su u uznapredovaloj fazi. Kancer jajnika predstavlja približno tri procenta svih kancera kod žena. Iako je deveti najčešći tip kancera kod žena, kancer jajnika je peti vodeći uzrok smrti usled kancera kod žena i najsmrtonosniji je od ginekoloških kancera. 2012. Kancer jajnika je osetlјiv na hemioterapiju i sa visokom je stopom odgovora na terapije zasnovane na platini i taksanu. Ipak, uprkos napretku u terapijskom dizajnu i isporuci, ponovna pojava kancera i hemioterapijska rezistencija ostaju prepreke u lečenju ovih tipova kancera. Uprkos i agresivnoj primarnoj terapiji i visokim početnim stopama odgovora, većina žena sa uznapredovalim kancerom jajnika će ponovo oboleti i razviti bolesti rezistentne na lekove. U ovakvim uznapredovalim bolesnim stanjima, stope odgovora na sledeću hemioterapiju su značajno smanjene, što ističe ključnu potrebu da se razviju pobolјšani terapijski agensi i strategije.
KRATKO IZLAGANJE SUŠTINE PRONALASKA
[0004] Predmetni pronalazak je definisan patentnim zahtevima. Odnosi se na vektor koji sadrži nukleotidnu sekvencu navedenu kao SEQ ID NO: 19. Opisan je postupak redukcije ili smanjenja veličine tumora ili uklanjanja ili usporavanja rasta tumora kod pacijenta, postupak koji obuhvata primenu efektivne količine konstrukta nukleinske kiseline koji sadrži Fas-himerni gen operativno vezan za promotor specifičan za endotelne ćelije pacijentu, pri čemu Fas-himerni genski produkt, kodiran konstruktom nukleinske kiseline, redukuje ili smanjuje veličinu tumora ili eliminiše tumor kod pacijenta i pri čemu je tumor povezan sa ženskim ginekološkim kancerom ili njegovom metastazom. Prijava takođe obezbeđuje postupak inhibicije, smanjenja ili redukcije neovaskularizacije ili angiogeneze u tumoru, postupak koji podrazumeva primenu efektivne količine konstrukta nukleinske kiseline koji sadrži Fas-himerni gen operativno povezan sa promotorom specifičanim za endotelne ćelije, pacijentu koji ima tumor, pri čemu Fas-himerni genski produkt, kodiran konstruktom nukleinske kiseline inhibira, redukuje ili smanjuje neovaskularizaciju ili angiogenezu u tumoru i pri čemu je tumor povezan sa ženskim ginekološkim kancerom ili njegovom metastazom. Pored toga, prijava uključuje postupak lečenja ili prevencije tumora asociranih sa ili izvedenih iz Milerovog kancera, kancera jajnika, peritonealnog kancera, kancera jajovoda ili papilarnog seroznog karcinoma materice kod pacijenta, postupak koji obuhvata primenu efektivne količine konstrukta nukleinske kiseline koji sadrži Fas-himerni gen operativno povezan sa promotorom specifičnim za endotelne ćelije, pri čemu produkt Fas-himernog gena, kodiran konstruktom nukleinske kiseline, leči ili sprečava ženski ginekološki kancer ili njegovu metastazu. Tumor ili njegova metastaza mogu biti smanjeni u veličini ili uklonjeni nakon primene. Tumor ili njegov metastaza mogu biti smanjenji tako da se najduži prečnik (LD, od engl. longest diameter) tumora smanji za najmanje oko 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90 % ili 100% u poređenju sa LD pre primene. Ženski ginekološki kancer može biti asociran sa ili izveden iz Milerovog kancera, kancera jajnika, peritonealnog kancera, kancera jajovoda, papilarnog seroznog kancera materice, bilo koje od njihovih kombinacija ili iz njihove metastaze.
[0005] Pacijent može prethodno biti izložen terapiji zasnovanoj na platini. Pacijent može biti sa kancerom koji se ponovo javio (rekukrentni kancer) i koji je rezistentan na tretman platinom. U drugom primeru, pacijent sa rekurentnim kancerom rezistentnim na tretman jedinjenjima platine ili taksanom, ima progresivni tumor koji se pojavio u periodu od šest meseci nakon završetka ili primanja terapije zasnovane na platini ili terapije zasnovane na taksanu.
[0006] U određenim slučajevima, kod pacijenta nije prisutno prethodno postojeće antitelo na adenovirus ili se ne razvija antitelo na adenovirus.
[0007] U drugim slučajevima opisani postupci dalјe obuhvataju primenu efektivne količine jednog ili više hemioterapijskih agenasa. Jedan ili više hemioterapijskih agenasa mogu biti primenjeni pre, istovremeno sa ili nakon primene konstrukta nukleinske kiseline. U specifičnom slučaju, hemioterapijski agens je paklitaksel.
[0008] U određenim slučajevima, konstrukt nukleinske kiseline za postupak pronalaska je adenovirus. U jednom primeru, adenovirus eksprimira Fas-himerni genski proizvod koji sadrži vanćelijski domen polipeptida receptora za TNF tipa 1 (TNFR1) koji je fuzionisan sa transmembranskim domenom i unutarćelijskim domenom Fas polipeptida. Polinukleotid koji kodira proizvod Fas-himernog gena je operativno povezan sa promotorom specifičnim za endotelne ćelije, npr. sa PPE-1-3X promotorom. U konkretnom slučaju, adenovirus sadrži nukleotidnu sekvencu koja je najmanje 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identična sa SEQ ID NO: 19.
[0009] Jedan aspekt prijave podrazumeva konstrukt nukleinske kiseline koji sadrži SEQ ID NO: 18. Prema drugom aspektu, konstrukt nukleinske kiseline dalјe sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira Fas-himerni protein. Pronalazak prijavljuje vektor koji sadrži SEQ ID NO: 19. Vektor može biti adenovirus.
[0010] Opisan je adenovirus sa oznakom deponovanja u Evropskoj kolekciji kultura ćelija (ECACC) broj 13021201. Adenovirus može biti najmanje 60%, najmanje 70%, najmanje 80%, najmanje 90%, najmanje 95% najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, najmanje 99% ili 100% čist. U jednom primeru, prijava obuhvata farmaceutsku kompoziciju koja sadrži adenovirus i farmaceutski prihvatlјiv nosač, pri čemu kompozicija ne sadrži drugi tip adenovirusa, npr. adenovirus koji sadrži SEQ ID NO: 20 ili SEQ ID NO: 21.
[0011] Prijava takođe obuhvata postupak inhibicije, smanjenja ili redukcije angiogeneze ili neovaskularizacije u tkivu subjekta kome je to potrebno, postupak koji podrazumeva primenu kontrukta nukelinske kiseline, vektora, adenovirusa ili kompozicije subjektu. U jednom slučaju, tkivo sadrži tumor. U drugom slučaju, veličina tumora je redukovana ili smanjena nakon primene ili se pak nakon primene usporava rast tumora. U drugim slučajevima, tumor je izveden iz ili asocira sa kancerom štitne žlezde, neuroendokrinim kancerom, glioblastomom, ženskim ginekološkim kancerom, bilo kojom od njihovih kombinacija ili sa njihovom metastazom.
KRATAK OPIS NACRTA/SLIKA
[0012]
Na Slici 1 je prikazano prosečno opterećenje tumorom (y osa) među miševima sa Luisovim karcinomom pluća kojima je primenjen nosač, VB111 1E9 (10<9>virusnih partikula (VP) VB-111), VB1111E11 (10<11>VP VB-111), kombinacija niskih doza hemioterapeutika (20mg/kg Karboplatine 10mg/kg Alimte), kombinacija visokih doza hemioterapeutika (50mg/kg Karboplatine 30mg/kg Alimte), VB111 1E9 kombinacija niskih doza hemioterapeutika (VP-111 10<9>VP 20mg/kg Karboplatine 10mg/kg Alimte), VB1111E9 kombinacija visokih doza hemioterapeutika (VB-111 10<9>VP 50mg/kg Karboplatine 30mg/kg Alimte), VB1111E11 kombinacija niskih doza hemioterapeutika (VB-111 10<11>VP 20mg/kg Karboplatine 10mg/kg Alimte) i VB111 1E11 kombinacija visokih doza hemioterapeutika (VB-11110<11>VP 50mg/kg Karboplatine 30mg/kg Alimte) (x osa).
Na Slici 2 je prikazan grafikon medijane i interkvartilnog opsega prosečnog opterećenja tumorom (y osa) među miševima sa Luisovim karcinomom pluća kojima je primenjen nosač (1), VB1111E9 (10<9>virusnih partikula (VP) VB-111) (2), VB1111E11 (10<11>VB-111) (3), kombinacija niskih doza hemioterapeutika (20mg/kg Karboplatine 10mg/kg Alimte) (4), kombinacija visokih doza hemioterapeutika (50mg/kg Karboplatine 30mg/kg Alimte) (5), VB1111E9 kombinacija niskih doza hemioterapeutika (VB-11110<9>VP 20 mg/kg Karboplatine 10 mg/kg Alimte) (6), VB111 1E9 kombinacija visokih doza hemioterapeutika (VB-111 10<9>VP 50mg/kg Karboplatine 30mg/kg Alimte) (7), VB1111E11 kombinacija niskih doza hemioterapeutika (VB-11110<11>VP 20mg/kg Karboplatine 10mg/kg Alimte) (8) i VB111 1E11 kombinacija visokih doza hemioterapeutika (VB-11110<11>VP 50mg/kg Karboplatine 30mg/kg Alimte) (9) (x osa).
Na Slici 3 je prikazan režim kobinovane terapije adenovirusom koji sadrži FAS-himerni gen operativno povezan sa promotorom specifičnim za endotelne ćelije (npr. VB-111) i paklitakselom. Na svakih osam nedelja je davano po približno 3 x 10<12>VP ili 1 x 10<13>VP VB-111, a paklitaksel je primenjivan jednom nedelјno.
DETALJAN OPIS PRONALASKA
I. DEFINICIJE
[0013] Ukoliko nije drugačije definisano, svi tehnički i naučni pojmovi koji se ovde koriste imaju isto značenje kao što je to uobičanjeno za stručnjaka iz oblasti kojoj pronalazak pripada. U slučaju osporavanja, prednost imaju definicije navedene u okviru predmetne prijave. Ukoliko kontekst ne zahteva drugačije, pojmovi u jednini podrazumevaju i množinu pojmova, dok pojmovi u množini uključuju jedninu pojmova.
[0014] Pogodni postupci i materijali su opisani u nastavku teksta. Materijali, postupci i primeri su isključivo ilustrativni i njihova namena nije da ograniče pronalazak. Druga svojstva i prednosti će postati očigledni nakon detaljnog opisa pronalaska. Pronalazak je definisan patentnim zahtevima.
[0015] Obezbeđeni su termini i definicije koje slede.
[0016] Kako se ovde koristi, "antitelo" označava intaktni imunoglobulin ili njegov fragment koji vezuje antigen. Antitela ovog pronalaska mogu biti od bilo kog izotipa ili klase (npr. M, D, G, E i A) ili bilo koje podklase (npr. G1-4, A1-2), a mogu sadržavati ili kapa (κ) ili lambda (λ) laki lanac.
[0017] Izraz "efektivna količina", kako se ovde koristi, odnosi se na količinu koja je efektivna, u dozama i za vremenske periode koji su neophodni za postizanje želјenog rezultata. Želјeni rezultat može biti, na primer, redukcija ili inhibicija neovaskularizacije ili angiogeneze in vitro ili in vivo. Efektivna količina ne mora podrazumevati kompletno uklanjanje neovaskularizacije ili angiogeneze.
[0018] Kako se ovde koristi, "terapijski efektivna količina" se odnosi na količinu koja je efektivna, u dozama i za vremenske periode koji su potrebni za postizanje želјenog terapijskog rezultata. Terapijski rezultat može biti, npr. smanjenje simptoma, regresija ili stabilizacija veličine tumora na radiološkom snimku, produženo preživlјavanje, pobolјšana pokretlјivost i slično. Terapijski rezultat ne mora biti "izlečenje".
[0019] Kako se ovde koristi, "profilaktički efektivna količina" se odnosi na količinu koja je efiktivna, u dozama i za vremenske periode koji su potrebni za postizanje želјenog profilaktičkog rezultata. Uobičajeno je da će, pošto se profilaktiča doza upotrebljeva kod subjekata pre ili u ranijim fazama oboljenja, profilaktički efektivna doza biti manja od terapijski efektivne količine.
[0020] Termin "polinukleotid" ili "nukleotid" se upotrebljava sa namerom da se obuhvati pojedinačna nukleinska kiselina, kao i mnoštvo nukleinskih kiselina, a odnosi se na izolovan molekul ili konstrukt nukleinske kiseline, npr. informacionu RNK (iRNK) ili plazmidnu DNK (pDNK). U određenim slučajevima, polinukleotid sadrži konvencionalnu fosfodiestarsku vezu ili nekonvencionalnu vezu (npr. amidnu vezu poput veze koja se nalazi u peptidnim nukleinskim kiselinama (PNA)).
[0021] Kao što se ovde koristi, "polinukleotid", "nukleotid" i "nukleinska kiselina" se mogu upotrebljavati naizmenično i podrazumevaju nukleotidnu sekvencu cDNK pune dužine, uklјučujući netranslatirajuće 5’ i 3' sekvence, kodirajuće sekvence, kao i fragmente, epitope, domene i varijante sekvence nukleinske kiseline. Polinukleotid može biti sastavlјen od bilo kog poliribonukleotida ili polidezoksiribonukleotida i može predstavljati nemodifikovanu RNK ili DNK ili modifikovanu RNK ili DNK. Na primer, polinukleotidi može biti sastavljeni od jednolančane ili dvolančane DNK, DNK koja je mešavina jednolančanih i dvolančanih regiona, jednolančanih i dvolančanih RNK i RNK koja predstavlja smešu jednolančanih i dvolančanih regiona, hibridnih molekula koji sadrže DNK i RNK koje mogu biti jednolančane ili, uobičajenije, dvolančane ili predstavljati smešu jednolančanih i dvolančanih regiona. Pored toga, polinukleotidi mogu biti sastavlјeni od trolančanih regiona koji sadrže RNK ili DNK ili i RNK i DNK. Polinukleotidi mogu takođe sadržavati jednu ili više modifikovanih baza ili pak okosnice DNK ili RNK mogu biti modifikovane zarad stabilnosti ili iz drugih razloga. "Modifikovane" baze uklјučuju, na primer, tricijumom obeležene baze, kao i baze koje nisu uobičajene poput inozina. Razne modifikacije DNK ili RNK mogu biti sprovedene; stoga, "polinukleotid" obuhvata hemijski, enzimski ili metabolički modifikovane oblike.
[0022] Polipeptid može biti sastavlјen od aminokiselina povezanih jednih sa drugima peptidnim vezama ili modifikovanim peptidnim vezama, tj. peptidne izostere, a mogu sadržavati i aminokiseline drugačije od 20 aminokiselina koje su kodirane genima (npr. aminokiseline koje se ne javljaju u prirodi). Polipeptidi mogu biti modifikovani bilo prirodnim procesima, kao što je post-translaciona obrada, ili tehnikama hemijskih modifikacija koje su dobro poznate u stanju tehnike. Ovakve modifikacije su dobro opisane u udžbeničkim tekstovima i u detalјnijim monografijama, kao i u obimnoj istraživačkoj literaturi. Modifikacije mogu biti urađene bilo gde u polipeptidu, uklјučujući peptidnu okosnicu, aminokiselinske bočne lance i amino ili karboksilne krajeve. Potrebno je napomenuti da isti tip modifikacije može biti prisutan u istim ili različitim stepenima na nekoliko mesta u datom polipeptidu. Takođe, navedeni polipeptid može sadržavati mnogo vrsta modifikacija. Polipeptidi mogu biti razgranati, na primer, kao rezultat ubikvitinacije, a mogu biti i ciklični, sa ili bez grananja. Ciklični, razgranati i ciklični razgranati polipeptidi mogu predstavljati rezultat posttranslacionih procesa koji postoje u prirodi ili oni mogu biti napravljeni sintetskim postupcima. Modifikacije obuhvataju acetilaciju, acilaciju, ADP-ribozilaciju, amidaciju, kovalentno vezivanje flavina, kovalentno vezivanje hem strukture, kovalentno vezivanje nukleotida ili nukleotidnog derivata, kovalentno vezivanje lipida ili derivata lipida, kovalentno vezivanje fosfotidilinozitola, unakrsno povezivanje, ciklizaciju, obrazovanje disulfidne veza, demetilaciju, obrazovanje kovalentnih unakrsnih veza, obrazovanje cisteina, obrazovanje piroglutamata, formilaciju, gama-karboksilaciju, glikozilaciju, formiranje GPI sidra, hidroksilaciju, jodiranje, metilaciju, miristoilaciju, oksidaciju, pegilaciju, proteolitičku obradu, fosforilaciju, prenilaciju, racemizaciju, selenoilaciju, sulfaciju, dodavanje aminokiselina proteinima posredstvom transportne RNK kao što su arginilacija i ubikvitinacija. (pogledati, na primer, Proteins - Structure And Molecular Properties, 2. izd., T.E. Creighton, W.H. Freeman i autori, New York (1993); Post-translational Covalent Modification of Proteins, B.C. Johnson, izd., Academic Press, New York, str. 1-12 (1983); Seifter i saradnici, Meth Enzymol 182:626-646 (1990); Rattan i saradnici, Ann NY Acad Sci 663:48-62 (1992).)
[0023] Pojmovi "fragment", "varijanta", "derivat" i "analog", kada se odnose na bilo koji polipeptid ili polinukleotid, podrazumevaju bilo koji polipeptid ili polinukleotid koji zadržava bar neke aktivnosti, tj. sposobnost da funkcioniše kao što u prirodi funcioniše bilo koji polipeptid ili polinukleotida. Na primer, "fragment", "varijanta", "derivat" i "analog" receptora za faktor nekroze tumora tipa 1 (TNFR1) ispoljava neke od aktivnosti TNFR1 pune dužine koji se javlja u prirodi, npr. ima sposobnost vezivanja za TNFR1 ligand, tj. TNF-alfa ili limfotoksin. U drugom primeru, "fragment", "varijanta", "derivat" i "analog" FAS polipeptida karakterišu neke aktivnosti FAS polipeptida pune dužine koji se javlja u prirodi, npr. sposobnost indukcije apoptoze. U drugim primerima, "fragment", "varijanta", "derivat" i "analog" promotora specifičnog za endotelijalne ćelije može indukovati specifičnu ekpresiju gena koji je operativno vezan za promoter, u endotelijalnim ćelijama. Dodatni neograničavajući primeri raznih fragmenata, varijanti, analoga ili derivata TNFR1, FAS polipeptida i promotora specifičnih za endotelne ćelije su opisani u nastavku teksta.
[0024] "Polipeptidni fragment" ili "proteinski fragment" se odnosi na kratku aminokiselinsku sekvencu polipeptida. Proteinski ili polipeptidni fragmenti mogu biti "slobodni" ili činiti deo većeg polipeptida u okviru koga fragment formira deo regiona. Reprezentativni primeri polipeptidnih fragmenata uklјučuju, na primer, fragmente koji sadrže oko 5 aminokiselina, oko 10 aminokiselina, oko 15 aminokiselina, oko 20 aminokiselina, oko 30 aminokiselina, oko 40 aminokiselina, oko 50 aminokiselina, oko 60 aminokiseline, oko 70 aminokiselina, oko 80 aminokiselina, oko 90 aminokiselina i oko 100 aminokiselina.
[0025] "Konzervativna supstitucija aminokiselina" je supstitucija u kojoj se aminokiselinski ostatak zamenjuje aminokiselinskim ostatkom sličnog bočnog lanca. Familije aminokiselinskih ostataka sličnih bočnih lanaca su definisane u stanju tehnike, uklјučujući one sa baznim bočnim lancima (npr. lizin, arginin, histidin), kiselim bočnim lancima (npr. asparaginska kiselina, glutaminska kiselina), nenaelektrisanim polarnim bočnim lancima (npr. glicin, asparagin, glutamin, serin, treonin, tirozin, cistein), nepolarnim bočnim lancima (npr. alanin, valin, leucin, izoleucin, prolin, fenilalanin, metionin, triptofan), beta-razgranatim bočnim lancima (npr. treonin, valin, izoleucin) i aromatičnim bočnim lancima (npr. tirozin, fenilalanin, triptofan, histidin). Prema tome, ukoliko se aminokiselina u polipeptidu zameni sa drugom aminokiselinom iz iste familije bočnih lanaca, supstitucija se razmatra kao konzervativna. Niz aminokiselina može biti konzervativno zamenjen strukturno sličnim nizom koji se razlikuje po redosledu i/ili sastavu članova familije bočnih lanca.
[0026] Termin "procentualni identitet sekvence" za dve polinukleotidne ili polipeptidne sekvence se odnosi na broj identičnih pozicija u okviru delova sekvenci koje se porede, uzimajući u obzir adicije ili delecije (tj. praznine) koje moraju biti uvedene zarad optimalnog poravnanja dve sekvence. Pozicija koje se preklapa podrazumeva bilo koju poziciju u kojoj je prisutan identičan nukleotid ili aminokiselina i u ciljnoj i u referentnoj sekvenci. U obzir se ne uzimaju praznine prisutne u ciljnoj sekvenci, pošto praznine ne prestavljaju nukleotide ili aminokiseline. Slično tome, ne uzimaju se u obzir ni praznine koje su prisutne u referentnoj sekvenci pošto se broje nukleotidi ili aminokiseline u ciljnoj sekvenci, a ne nukleotidi ili aminokiseline iz referentne sekvence.
[0027] Procenat identiteta sekvence se izračunava određivanjem broja pozicija na kojima se javljaju identični aminokiselinski ostaci ili baze nukleinskih kiselina u obe sekvence, a da bi se dobio broj pozicija koji se preklapa, a potom deljenjem tog boja pozicija koje se preklapaju sa ukupnim brojem pozicija unutar regiona koji se upoređuje i, končano, množenjem rezultata za 100 da bi se dobio procenat identiteta sekvence. Upoređivanje sekvenci i određivanje procenta identiteta sekvence između dve sekvence mogu biti postignuti upotrebom kompjuterskog programa koji je dostupan, kako za upotrebu preko interneta, tako i za preuzimanje i rad bez interneta. Pogodni kompjuterski programi za poravnanja i proteinskih i nukleotidnih sekvenci su dostupni iz različitih izvora. Jedan od pogodnih programa za određivanje procenta identiteta je bl2seq, deo BLAST paketa programa koji je dostupan na internet stranici Nacionalnog centra za biotehnološke informacije SAD vlade, BLAST (internet stranica blast.ncbi.nlm.nih.gov). B12seq vrši poređenje između dve sekvence upotrebom BLASTN ili BLASTP algoritma. BLASTN se koristi za upoređivanje sekvenci nukleinskih kiselina, dok se BLASTP koristi za upoređivanje aminokiselinskih sekvenci. Drugi pogodni programi su, npr. tzv.
Needle, Stretcher, Water ili Matcher koji predstavljaju delove EMBOSS programskih paketa bioinformatičkih programa, a koji su takođe dostupni na internet stranici Evropskog instituta za bioinformatiku (EBI), www.ebi.ac.uk/Tools/psa.
[0028] Svaki od različitih regiona unutar pojedinačne polinukleotidne ili polipeptidne cilјne sekvence koji se poravnava sa polinukleotidnom ili polipeptidnom referentnom sekvencom, može imati svoj procenat identiteta sekvence. Utvrđeno je da je procenat identiteta sekvence zaokružuje na najbližu decimalu desetice. Na primer, 80,11; 80,12; 80,13 i 80,14 se zaokružuju na 80,1, dok se 80,15; 80,16; 80,17, 80,18 i 80,19 zaokružuju na 80.2. Takođe, treba napomenuti da će vrednost dužine uvek biti ceo broj.
[0029] Za stručnjaka je bitna napomena da generisanje poravnanja sekvence zarad izračunavanja procenta identiteta sekvence nije ograničeno na binarno upoređivanje dve sekvence koje se isklјučivo radi na osnovu podataka o primarnoj sekvenci. Poravnanja sekvenci mogu biti izvedena iz višestrukih poravnanja sekvenci. Jedan od pogodnih programa za višestruka poravnavanja sekvenci je ClustalW2, dostupan na www.clustal.org. Drugi pogodan program je MUSCLE koji je dostupan na www.drive5.com/muscle/. ClustalW2 i MUSCLE su alternativno dostupni, npr. kod EBI.
[0030] Takođe je bitna napomena da poravnavanja sekvenci mogu biti urađena integracijom podataka o sekvenci sa podacima iz heterogenih izvora kao što su strukturni podaci (npr. kristalografska struktura proteina), funkcionalni podaci (npr. lokacija mutacija) ili filogenetski podataci. Pogodan program koji integriše heterogene podatke zarad višestrukog poravnavanja sekvenci je T-Coffee, dostupan na www.tcoffee.org, i alternativno dostupan, npr. kod EBI. Bitno je napomenuti i da konačna poravnanja koja se upotrebljavaju za izračunavanje procenta identiteta sekvence mogu biti sprovedena automatski ili ručno.
[0031] Kako što se ovde koriste, termini "povezan", "spojen", "fuzionisan", "himerni" i "himer" se upotrebljavaju naizmenično. Ovi termini se odnose na zajedničko udruživanje dva elementa ili komponente, na bilo koji način, uključujući hemijsku konjugaciju ili neki od postupaka rekombinovanja. "Fuzija u okviru" se odnosi na spajanje dva ili više otvorenih okvira čitanja (ORF od engl. open reading frame) tako da se obrazuje kontinuirani duži ORF, na način kojim se upravo zadržava pravilan okvir čitanja originalnih ORF sekvenci. Tako, dobijeni rekombinantni fuzioni ili himerni protein predstavlja jedinstveni protein koji sadrži dva ili više segmenata koji odgovaraju polipeptidima kodiranim od strane originalnih ORF sekvenci (segmenti se ne javljaju normalno u prirodi). Iako je time okvir čitanja učinjen kontinualnim duž fuzionisanih segmenata, segmenit mogu biti fizički ili prostorno razdvojeni pomoću, na primer, linker sekvence za okvir čitanja (engl. in-frame linker sequence).
[0032] Pojmovi "heterologna" i "heterologna struktura/grupa" označavaju da je polinukleotid, polipeptid ili druga struktura izvedena iz različitog entiteta od onog entiteta sa kojim se upoređuje. Na primer, heterologni polipeptid može biti sintetski ili izveden iz različite vrste, različitog tipa ćelije neke individue ili pak istog ili različitog tipa ćelije različitih pojedinaca. Prema jednom aspeku, heterologna struktura može označavati polipeptid fuzionisan na drugi polipeptid da bi se proizveo fuzionisani polipeptid ili protein. Prema drugom aspektu, heterologna struktura može predstavljati nepeptidnu strukturu/grupu kao što je to slučaj kod polipeptida ili proteina konjugovanog sa PEG.
[0033] U kontekstu polipeptida, "linearna sekvenca" ili "sekvenca" označava redosled aminokiselina u polipeptidu, u smeru od amino ka karboksilnom kraju, a tako da ostaci koji su susedni jedan drugom u sekvenci, predstavljaju i susede u primarnoj strukturi polipeptida.
[0034] Kako se ovde koristi, termin "ekspresija" se odnosi na proces kojim se sa gena biohemijski poizvodi, na primer, RNK ili polipeptid. Proces uklјučuje bilo kakvu manifestaciju funkcionalnog prisustva gena unutar ćelije, uklјučujući, bez ograničavanja na, isključivanje gene genetskim inžinjeringom, kao i tranzijentnu ekspresiju i stabilnu ekspresiju gena. To dalje podrazumeva, bez ograničavanja samo na, transkripciju gena u informacionu RNK (iRNK), transportnu RNK (tRNK), malu RNK u formi ukosnice(shRNK), malu interferirajuću RNK (siRNK) ili bilo koji drugi RNK proizvod i, dalje, translaciju navedene iRNK u polipeptid(e). Ukoliko konačni željeni proizvod predstavlja biohemijski molekul, ekspresija podrazumeva stvaranje tog biohemijskog ili bilo kog prekursora.
II. KONSTRUKTI NUKLEISKIH KISELINA KOJI SADRŽE FAS-HIMERNI GEN I PROMOTOR SPECIFIČAN ZA ENDOTELNE ĆELIJE
[0035] Predmetna prijava se odnosi na postupke redukcije ili smanjenja veličine tumora kod ženskog ginekološkog kancera inhibicijom, smanjenjem ili redukcijom angiogeneze ili neovaskularizacije u tumoru, postupke koji obuhvataju primenu konstrukta nukleinske kiseline koji eksprimira FAS-himerni protein. Gen koji kodira FAS-himerni protein (ili genski proizvod), može biti povezan sa promotorom specifičnim za endotelne ćelije koji usmerava ekspresiju FAS-himernog genskog proizvoda u endotelnim ćelijama. Ekspresija ovakvog citotoksičnog genskog proizvoda je korisna u situaciji kada prekomerna neovaskularizacija ili angiogeneza nisu poželjne, npr. u tumoru.
[0036] Predmetna prijava takođe obezbeđuje homogenu populaciju konstrukata nukleinskih kiselina koji sadrže FAS-himerni gen operativno povezan sa promotorom specifičnim za endotelne ćelije.
A. FAS-himer
[0037] FAS-himerni protein eksprimiran od strane vektora pronalaska, sadrži najmanje dva polipeptida sa tzv. “domenom receptora smrti", pri čemu je svaki od polipeptida izveden iz različitog proteina. Prvi polipeptid FAS-himernog proteina sadrži domen za vezivanje liganda receptora za Faktor nekroze tumora tipa 1 (TNFR1). Drugi polipeptid FAS-himernog proteina sadrži efektorni domen FAS polipeptida.
[0038] Domen za vezivanje liganda TNFR1 može biti bilo koji domen koji se vezuje za TNFR1 ligand. U jednom primeru izvođenja, TNFR1 ligand je TNF-α. U drugom slučaju, TNFR1 ligand je limfotoksin-a. Domen TNFR1 za vezivanje liganda može biti vanćelijski domen TNFR1 ili bilo koji od njegovih fragmenata, varijanti, derivata ili analoga. Neograničavajući primeri domena TNFR1 za vezivanje liganda su opisani u nastavku teksta.
[0039] Efektorski domen FAS polipeptida koji je od koristi, sadrži bilo koje FAS domene koji formiraju signalni kompleks za indukciju smrti (DISC od engl. death-inducing signaling complex), čime se indukuje apoptoza. U jednom slučaju, efektorni domen FAS polipeptida sadrži unutarćelijski domen, transmembranski domen ili oboje. Neograničavajući primeri FAS polipeptidnih efektornih domena su opisani u nastavku teksta.
[0040] TNFR1 i FAS polipeptid mogu biti povezani peptidnom vezom ili linkerskom sekvencom. Linkerska sekvenca koja povezuje domen za vezivanje TNFR1 liganda sa FAS efektornim domenom, može predstavljati polipeptidnu linkersku ili linkersku sekvenca koja nije peptidna. Na primer, linkerska sekvenca za FAS-himerni protein može sadržavati jedan ili više glicina, serina, leucina ili bilo koju od njihovih kombinacija. U jednom slučaju, linkerska sekvenca od koristi za pronalazak sadrži Ser-Leu. U drugom slučaju, linkerska sekvenca od koristi sadrži (GGGS)n (Denise i saradnici, J. Biol. Chem. 277: 35035-35043 (2002)), pri čemu n može biti 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ili 10 ili više (SEQ ID NO: 27).
1. Receptor Faktora nekroze tumora tipa 1
[0041] Humani TNFR1 polipeptid pune dužine je dug 455 aminokiselina i poznat je takođe kao TNF-R1, receptor Faktora nekroze tumora tipa I (TNFRI), TNFR-I, TNFRSFIA, TNFAR, p55, P60 ili CD120a. Poznato je da se humani TNFR1 polipeptid koji se javlja u prirodi vezuje za TNF-α ili homotrimerni limfotoksin-a. Vezivanje TNF-α za vanćelijski domen dovodi do homotrimerizacije TNFR1 koji zatim specifično interaguje sa domenom smrti proteina sa domenom smrti koji asocira sa Receptorom za faktor nekroze tumora tipa 1 (TRADD, od engl. Tumor Necrosis Factor Receptor Type 1-Associated Death Domain Protein). Razni proteini koji interaguju TRADD, a kao što su faktori asocirani sa TNF receptorom (TRAFS, od engl. TNF Receptor Associated Factors), serin/treonin-protein-kinaze tipa 1 koja asocira sa receptorom (RIPK1, od engl. Receptor-Interacting Serine/Threonine-Protein Kinase) i Fas-asociran protein sa domenom smrti (FADD, od engl. Fas-Associated Protein with Death Domain), se dalje regrutuju u kompleks njihovim vezivanjem za TRADD. Kompleks aktivira najmanje dve različite signalne kaskade, apoptozu i NF-kapa-B signalizaciju.
[0042] Polipeptidna sekvenca od 455 ak koja je prijavljena kao polipeptidna sekvenca humanog TNFR1 polipeptida je sa identifikacionim brojem P19438-1 u UniProtKB bazi podataka. Navedena humana TNFR1 polipeptidna sekvenca je ovde označena kao izoforma A i SEQ ID NO: 2. SEQ ID NO: 1 je nukleotidna sekvenca koja kodira SEQ ID NO: 2. Polipeptidna sekvenca od 108 ak je prijavlјena kao izoforma humane TNFR1 polipeptidne sekvence i sa identifikacionim je brojem P19438-2 u UniProtKB bazi podataka. Polipeptid od 108 ak odgovara aminokiselinama od 1 do 108 u izoformi A (SEQ ID NO: 2) i ovde je označen kao izoforma B. Druga varijanta humanog TNFR1 polipeptida od 232 ak je prijavlјena pod identifikacionim brojem P19438-3 u UniProtKB bazi podataka. Polipeptid od 232 ak odgovara aminokiselinama od 1 do 232 u izoformi A (SEQ ID NO: 2) i ovde je označen kao izoforma C. Dodatne varijante humanog TNFR1 koje se javljaju u prirodi uklјučuju, ali nisu ograničene na, TNFR1 polipeptide izoformi A, B i C koje sadrže jednu ili više mutacija izabranih iz grupe koju čine H51Q, C59R, C59S, C62G, C62Y, P75L, T79M, C81F, C99S, S115G, C117R, C117Y, R121P, R121Q, P305T i sve njihove kombinacije. Druge poznate TNFR1 varijante obuhvataju TNFR1 polipeptide izoformi A, B i C koje sadrže L13LILPQ, K255E, S286G, R394L, deleciju 412, GPAA443-446APP ili bilo koju od njihovih kombinacija.
[0043] U Tabeli 1 su prikazane aminokiselinska sekvenca humanog TNFR1 divlјeg tipa i nukleotidna sekvenca koja kodira TNFR1 divlјeg tipa.
1
TABELA 1. Sekvenca TNFR1
[0044] Prijavlјeni su i polipeptidna sekvenca i varijante mišjeg TNFR1. Polipeptid od 454 ak mišjeg TNFR1 je sa identifikacionim brojem P25118 u UniProtKB bazi podataka. TNFR1 polipeptidi koji su poznati kod drugih životinja obuhvataju, ali nisu ograničeni na, TNFR1 peptid pacova (npr. P22934 u UniProtKB bazi podataka), krave (npr. 019131 u UniProtKB bazi podataka), svinje (npr. P50555 u UniProtKB bazi podataka) ili konja (npr. D1MH71 u UniProtKB bazi podataka).
[0045] TNFR1 pune dužine može biti razložen na dva lanca, na (1) člana superfamilije TNF receptora 1A, membranski oblik (tj. aminokiseline od 22 do 455 odgovaraju redosledu u TNFR1 pune dužine) i (2) TNF-vezujući protein 1 (TBPI) (tj. aminokiseline od 41 do 291 odgovaraju redosledu u TNFR1 pune dužine). Humani TNFR1 polipeptid pune dužine se sastoji od signalne sekvence (aminokiseline od 1 do 21 u SEQ ID NO: 2), vanćelijskog domena (aminokiseline od 22 do 211 u SEQ ID NO: 2), transmembranskog domena (aminokiseline od 212 do 234 u SEQ ID NO: 2) i citoplazmatskog domena (aminokiseline od 235 do 455 u SEQ ID NO: 2). Vanćelijski domen TNFR1 sadrži četiri regiona sa ponovcima cisteina, TNFR-Cys1 (odgovara aminokiselinama od 43 do 82 u SEQ ID NO: 2), TNFR-Cys2 (odgovara aminokiselinama od 83 do 125 u SEQ ID NO: 2), TNFR-Cys3 (odgovara aminokiselinama od 126 do 166 u SEQ ID NO: 2) i TNFR-Cys4 (odgovara aminokiselinama od 167 do 196 u SEQ ID NO: 2).
[0046] Za stručnjaka iz oblasti je bitna napomena da se početni i krajnji ostaci domena koji su prethodno navedeni mogu razlikovati u zavisnosti od programa za računarsko modelovanje koji je upotrebljen za određivanje domena. Kao takvi, razni funkcionalni domeni TNFR1 se mogu razlikovati od onih koji su prethodno definisani.
[0047] U jednom slučaju, domen TNFR1 za vezivanje liganda koristan za FAS-himerni protein sadrži, uglavnom se sastoji ili se sastoji od vanćelijskog domena TNFR1 ili bilo kog njegovog fragmenta, varijante, derivata ili analoga, pri čemu se vanćelijski domen TNFR1 ili bilo koji njegov fragment, varijanta, derivat ili analog vezuje za TNF-α. U drugom slučaju, domen TNFR1 za vezivanje liganda sadrži TNFR-Cys1; TNFR-Cys2; TNFR-Cys3; TNFR-Cys4; TNFR-Cys1 i TNFR-Cys2; TNFR-Cysl i TNFR-Cys3; TNFR-Cys1 i TNFR-Cys4; TNFR-Cys2 i TNFR-Cys3; TNFR-Cys2 i TNFR-Cys4; TNFR-Cys3 i TNFR-Cys4; TNFR-Cys1, TNFR-Cys2 i TNFR-Cys3; TNFR-Cys1, TNFR-Cys2 i TNFR-Cys4; TNFR-Cys2, TNFR-Cys3 i TNFR-Cys4; ili TNFR-Cys1, TNFR-Cys2, TNFR-Cys3 i TNFR-Cys4. U drugim slučajevima, domen TNFR1 za vezivanje liganda u FAS-himernom proteinu sadrži TNF vezujući protein I. U još drugim slučajevima, domen TNFR1 za vezivanje liganda u FAS-himernom proteinu sadrži, uglavnom se sastoji ili se sastoji od aminokiselinske sekvence koja je najmanje 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identična aminokiselinama od 22 do 190, aminokiselinama od 22 do 191, aminokiselinama od 22 do 192, aminokiselinama od 22 do 193, aminokiselinama od 22 do 194, aminokiselinama od 22 do 195, aminokiselinama od 22 do 196, aminokiselinama od 22 do 197, aminokiselinama od 22 do 198, aminokiselinama od 22 do 199, aminokiselinama od 22 do 200, aminokiselinama od 22 do 201, aminokiselinama od 22 do 202, aminokiselinama od 22 do 203, aminokiselinama od 22 do 204, aminokiselinama od 22 do 205, aminokiselinama od 22 do 206, aminokiselinama od 22 do 207, aminokiselinama od 22 do 208, aminokiselinama od 22 do 209, aminokiselinama od 22 do 210 ili aminokiselinama od 22 do 211 u SEQ ID NO: 2, pri čemu se domen za vezivanje liganda vezuje za TNFR1 ligand, npr. TNF-α.
[0048] U drugim slučajevima, domen TNFR1 za vezivanje liganda dalјe sadrži signalni peptid. Jedan primer pogodnih signalnih peptida je signalni peptid TNFR1, npr. sa aminokiselinama od 1 do 21 u SEQ ID NO: 2. U još drugim slučajevima, domen za vezivanje liganda FAS-himernog genskog proizvoda sadrži, uglavnom se sastoji ili se sastoji od aminokiselinske sekvence koja je najmanje 60%, 70%, 80 %, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99%, ili 100% identična aminokiselinama od 1 do 190, aminokiselinama od 1 do 191, aminokiselinama od 1 do 192, aminokiselinama od 1 do 193, aminokiselinama od 1 do 194, aminokiselinama od 1 do 195, aminokiselinama od 1 do 196, aminokiselinama od 1 do 197, aminokiselinama od 1 do 198, aminokiselinama od 1 do 199, aminokiselinama od 1 do 200, aminokiselinama od 1 do 201, aminokiseline 1 do 202, aminokiseline 1 do 203, aminokiseline 1 do 204, aminokiselinama od 1 do 205, aminokiselinama od 1 do 206, aminokiselinama od 1 do 207, aminokiselinama od 1 do 208, aminokiselinama od 1 do 209, aminokiselinama od 1 do 210 ili aminokiselinama od 1 do 211 u SEQ ID NO: 2, pri čemu se domen za vezivanje liganda vezuje za TNFR1 ligand, npr. TNF-α. U specifičnom primeru izvođenja, domen TNFR1 za vezivanje liganda FAS-himernog proteina sadrži, uglavnom se sastoji ili se sastoji od aminokiselinske sekvence koja je najmanje 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97 %, 98%, 99% ili 100% identična sa SEQ ID NO: 4, pri čemu se domen za vezivanje liganda vezuje za TNFR1 ligand, npr. TNF-α.
[0049] U još drugim slučajevima, domen TNFR1 za vezivanje liganda je kodiran nukleotidnom sekvencom koja je najmanje 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identična sa SEQ ID NO: 3.
[0050] U još nekim slučajevima, domen TNFR1 za vezivanje liganda FAS-himernog proteina sadrži, uglavnom se sastoji ili se sastoji od aminokiselinske sekvence koja je najmanje 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97 %, 98%, 99% ili 100% identična aminokiselinama od 22 do 108 u SEQ ID NO: 2 (TNFR1 izoforma B), aminokiselinama od 22 do 232 SEQ ID NO: 2 (TNFR1 izoforma C) ili aminokiselinama od 44 do 291 u SEQ ID NO: 2 (TBP1), pri čemu se domen za vezivanje liganda vezuje za TNFR1 ligand, npr. TNF-α.
1
2. FAS polipeptid
[0051] Humani FAS polipeptid pune dužine je dug 335 aminokiselina i poznat je takođe kao član superfamilije receptora za faktor nekroze tumora tipa 6, Apo-1 antigen, površinski antigen FAS koji posreduje u apoptozi, FASLG receptor ili CD95. FAS polipeptid koji se javlja u prirodi je receptor za TNFSF6/FASLG. Kada se FAS polipeptid veže za FAS ligand (FasL), interakcija između FAS i FasL dovodi do obrazovanja signalnog kompleksa koji indukuje smrt (DISC), a koji sadrži FADD, kaspazu-8 i kaspazu-10. U nekim vrstama ćelija (tip I), obrađena kaspaza-8 direktno aktivira druge članove familije kaspaza i pokreće izvršenje procesa apoptoze ćelije. U drugim vrstama ćelija (tip II), FAS-DISC započinje povratnu petlјu koja spiralno povećava oslobađanje proapoptskih faktora iz mitohondrija i pojačava aktivaciju kaspaze-8. Apoptoza posredovana sa FAS može imati ulogu u indukciji periferne tolerancije, samouništenju zrele ćelije koje je stimulisano antigenom ili pak u oba.
[0052] Polipeptidna sekvenca od 335 ak koja je prijavlјena kao humana FAS polipeptidna sekvenca je sa identifikacionim brojem P25445-1 u UniProtKB bazi podataka. Ova humana FAS polipeptidna sekvenca je ovde označena kao SEQ ID NO: 6. SEQ ID NO: 5 je nukleotidna sekvenca koja kodira SEQ ID NO: 6. Nukleotidna sekvenca koja kodira FAS polipeptid je takođe poznata kao APT1, FAS1 ili TNFRSF6. FAS polipeptid pune dužine sadrži signalni peptid (koji odgovara aminokiselinama od 1 do 25 u SEQ ID NO: 6), vanćelijski domen (koji odgovara aminokiselinama od 26 do 173 u SEQ ID NO: 6), transmembranski domen (koji odgovara aminokiselinama od 174 do 190 u SEQ ID NO: 6) i unutarćelijski (ili citoplazmatski) domen (koji odgovara aminokiselinama od 191 do 335 u SEQ ID NO: 6). Unutarćelijski domen sadrži domen smrti (npr. odgovara aminokiselinama od 230 do 314 u SEQ ID NO: 6).
[0053] Za stručnjaka iz oblasti je bitna napomena da se početni i završni aminokisleinski ostaci domena koji su prethodno navedeni mogu razlikovati u zavisnosti od kompjuterskog programa za modeliranje koji je upotrebljen ili postupka upotrebljenom za određivanje domena. Kao takvi, razni funkcionalni domeni FAS proteina mogu varirati u odnosu na one koji su prethodno definisani. U Tabeli 2 su prikazane aminokiselinska sekvenca humanog FAS divlјeg tipa i nukleotidna sekvenca koja kodira FAS protein.
TABELA 2. FAS sekvence
[0054] Prijavljene su takođe polipeptidna sekvenca mišjeg FAS i njegovih varijanti. Mišji FAS polipeptid od 327 ak je sa identifikacionim brojem P25446 u UniProtKB bazi podataka. FAS polipeptidi su poznati kod drugih životinja i uključuju, ali nisu ograničeni na, FAS polipeptide majmuna starog sveta (npr. Q9BDN4 u UniProtKB bazi podataka), Rhesus majmuna (npr. Q9BDP2 u UniProtKB bazi podataka), pacova (npr. Q63199 u UniProtKB bazi podataka) ili krave (npr. P51867 u UniProtKB bazi podataka).
[0055] Na osnovu varijacije sekvence u FAS polipeptidu, prosečno iskusan stručnjak može identifikovati varijacije sekvenci u efektornom domenu FAS polipeptida. Na primer, varijante
1
efektornog domena FAS-a koje se javljaju u prirodi mogu obuhvatati jednu ili više supstitucija ili mutacija od sledećih: C178R, L180F, P183L, I184V, T198I, Y232C, T241K, T241P, V249L, R250P, R250Q, G253D, G253S, N255D, A257D, I259R , D260G, D260V, D260Y, I262S, N264K, T270I, T270K, E272G, E272K, L278F, K299N, T305I, I310S ili bilo koju od njihovih kombinacija.
[0056] U jednom slučaju, efektorni domen FAS polipeptida od koristi sadrži domen smrti FAS polipeptida. U drugom slučaju, efektorni domen FAS polipeptida sadrži, uglavnom se sastoji ili se sastoji od aminokiselinske sekvence koja je najmanje 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98% 99% ili 100% identična aminokiselinama od 230 do 314 u SEQ ID NO: 6. U drugim slučajevima, efektorni domen FAS polipeptida sadrži unutarćelijski domen FAS polipeptida. U drugim slučajevima, efektorni domen FAS polipeptida sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identična aminokiselinama od 185 do 335, aminokiselinama od 186 do 335, aminokiselinama od 187 do 335, aminokiselinama od 188 do 335, aminokiselinama od 189 do 335, aminokiselinama od 190 do 335, aminokiselinama od 191 do 335, aminokiselinama od 192 do 335, aminokiselinama od 193 do 335, aminokiselinama od 194 do 335, aminokiselinama od 195 do 335, aminokiselinama od 196 do 335, aminokiselinama od 197 do 335, aminokiselinama od 198 do 335, aminokiselinama od 199 do 335 u SEQ ID NO: 6.
[0057] U još nekim slučajevima, efektorni domen FAS polipeptida dalјe sadrži transmembranski domen FAS polipeptida. U drugim pak slučajevima, efektorni domen FAS polipeptida sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identična aminokiselinama od 174 do 335 u SEQ ID NO: 6. U pojedinim slučajevima, efektorni domen FAS polipeptida dalјe sadrži približno deset, približno devet, približno osam, približno sedam, približno šest, približno pet, približno četiri, približno tri, približno dve ili približno jednu aminokiselinu iz C-terminalnog dela vanćelijskog domena FAS. U određenim slučajevima, efektorni domen FAS polipeptida sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identična aminokiselinama od 179 do 335, aminokiselinama od 178 do 335, aminokiselinama od 177 do 335, aminokiselinama od 176 do 335, aminokiselinama od 175 do 335, aminokiselinama od 174 do 335, aminokiselinama od 173 do 335, aminokiselinama od 172 do 335, aminokiselinama od 171 do 335, aminokiselinama od 170 do 335, aminokiselinama od 169 do 335, aminokiselinama od 168 do 335, aminokiselinama od 167 do 335, aminokiselinama od 166 do 335, aminokiselinama od 165 do 335, aminokiselinama od 164 do 335 ili aminokiselinama od 163 do 335 u SEQ ID NO: 6, pri čemu efektorni domen obrazuje signalni kompleks koji indukuje smrt (DISC), aktivira kaspazu 8 ili indukuje apoptozu.
[0058] U pojedinim slučajevima, efektorni domen FAS polipeptida sadrži, uglavnom se sastoji ili se sastoji od aminokiselinske sekvence koja je najmanje 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identična sa SEQ ID NO: 8, pri čemu efektorni domen obrazuje signalni kompleks koji indukuje smrt (DISC), aktivira kaspazu 8 ili indukuje apoptozu.
[0059] U drugim slučajevima, efektorni domen FAS polipeptida je kodiran nukleotidnom sekvencom koja je najmanje 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identične sa SEQ ID NO: 7.
[0060] U jednom slučaju, proizvod FAS-himernog gena sadrži, uglavnom se sastoji ili se sastoji od aminokiselinske sekvence koja je najmanje 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identična sa SEQ ID NO: 10, pri čemu proizvod FAS-himernog gena indukuje apoptozu. U drugom slučaju, proizvod FAS-himernog gena je kodiran nukleotidnom sekvencom koja je najmanje 60%,
1
70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identična sa SEQ ID NO: 9, pri čemu proizvod FAS-himernog gena indukuje apoptozu.
B. Promotor specifičan za endotelne ćelije
[0061] Konstrukt nukleinske kiseline koji sadrži FAS-himerni gen dalјe sadrži jedan ili više elemenata za kontrolu ekspresije od koristi za regulisanje ekspresije funkcionalno povezanog FAS-himernog gena. Elementi kontrole ekspresije uklјučuju, ali nisu ograničeni na, promotore, signale sekrecije i druge regulatorne elemente.
[0062] Konstrukt nukleinske kiseline koristi promotor specifičan za endotelne ćelije da bi se usmerila ekspresija FAS-himernog proteina u endotelnoj ćeliji, a time se indukuje apoptoza endotelne ćelije.
[0063] Promotor specifičan za endotelne ćelije može sadržavati jedan ili više cis-regulatornih elemenata koji pobolјšavaju specifičnost promotora za endotelne ćelije u poređenju sa promotorom bez cis-regulatornih elemenata. U jednom primeru, cis-regulatorni element sadrži pojačivač ekspresije (enhenser). Prema drugom aspektu, cis-regulatorni element sadrži regulatorni element koji se aktivira hipoksijom. U drugim primerima, cis-regulatorni element obuhvata i enhenser i element odgovora na hipoksiju.
[0064] U jednom slučaju, pojačivač od koristi sadrži nukleotidnu sekvencu koja je najmanje 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identična sa SEQ ID NO: 11 ili SEQ ID NO: 12 (sekvenca komplementarna sa SEQ ID NO: 11), pri čemu pojačivač pobolјšava specifičnost promotora za endotelne ćelije u poređenju sa promotorom bez pojačivača. Pojačivač dalje može sadržavati dodatnu nukleotidnu sekvencu koja je najmanje 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identična sa SEQ ID NO: 13 ili SEQ ID NO: 14 (sekvenca komplementarna sa SEQ ID NO: 13).
[0065] U drugom slučaju, pojačivač sadrži nukleotidnu sekvencu koja je najmanje 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identična sa SEQ ID NO: 13 ili SEQ ID NO: 14 (sekvenca komplementarna sa SEQ ID NO: 13), pri čemu pojačivač pobolјšava specifičnost promotora za endotelne ćelije u poređenju sa promotorom bez pojačivača. Pojačivač dalje može sadržavati dodatnu nukleotidnu sekvencu koja je najmanje 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identična sa SEQ ID NO: 11 ili SEQ ID NO: 12 (sekvenca komplementarna sa SEQ ID NO: 11).
[0066] U drugim slučajevima, enhenser sadrži nukleotidnu sekvencu koja je najmanje 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identična sa SEQ ID NO: 15 ili SEQ ID NO: 16 (sekvenca komplementarna sa SEQ ID NO: 15), pri čemu enhenser pobolјšava specifičnost promotora za endotelne ćelije u poređenju sa promotorom bez enhensera. U još nekim slučajevima, pojačivač za vektorski konstrukt sadrži SEQ ID NO: 15 ili SEQ ID NO: 16 ili bilo koji od njihovih fragmenta, varijanti, derivata ili analoga, pri čemu fragmenti, varijante, derivati ili analozi pobolјšavaju specifičnost promotora za endotelne ćelije u poređenju sa promotorom bez pojačivača.
[0067] U pojedinim slučajevima, pojačivač sadrži nukleotidnu sekvencu koja je najmanje 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identična sa SEQ ID NO: 22 ili SEQ ID NO: 23, pri čemu pojačivač pobolјšava specifičnost promotora za endotelne ćelije u poređenju sa promotorom bez pojačivača. U još nekim slučajevima, pojačivač sadrži SEQ ID NO: 22 ili SEQ ID NO: 23 ili bilo koji od njihovih fragmenta, varijanti, derivata ili analoga, pri čemu fragmenti, varijante, derivati ili analozi pobolјšavaju specifičnost promotora za endotelne ćelije u poređenju sa promotorom bez pojačivača.
1
[0068] U drugim slučajevima, pojačivač sadrži nukleotidnu sekvencu koja je najmanje 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identična sa SEQ ID NO: 24 ili SEQ ID NO: 25, pri čemu pojačivač pobolјšava specifičnost promotora za endotelne ćelije u poređenju sa promotorom bez pojačivača. U još drugim slučajevima, pojačivač sadrži SEQ ID NO: 24 ili SEQ ID NO: 25 ili bilo koji od njihovih fragmenta, varijanti, derivata ili analoga, pri čemu fragmenti, varijante, derivati ili analozi pobolјšavaju specifičnost promotora za endotelne ćelije u poređenju sa promotorom bez pojačivača.
[0069] Tabela 3 prikazuje razne sekvence pojačivača.
TABELA 3. Elementi pojačivača i promotori specifični za endotelne ćelije
1
[0070] Enhancer može biti povezan sa promotorom ushodno ili nishodno od promotora ili može biti insertovan između dva nukleotida u promotoru. Pojačivač specifičan za endotelne ćelije može upotrebljavati bilo koji promotor koji je poznat u stanju tehnike. Na primer, pogodni promotori koji mogu biti upotrebljeni obuhvataju promotore specifične za endotel: preproendotelin-1 (PPE-1 promotor), US 2010/0282634, objavljen 11. novembra 2010. god.; i WO 2011/083464, objavljen 14. jula 2011. god.); PPE-1-3X promotor (patentni spisi br. US 7,579,327, US 8,071,740, US 8,039,261, US2010/0282634, US 2007/0286845, WO 2011/083464 i WO2011/083466); TIE-1 (S79347, S79346) i TIE-2 (U53603) promotore [Sato TN, Proc Natl Acad Sci U S A 1993, 15. oktobar, 90(20):9355-8], Endoglin promotor [Y11653; Rius C, Blood 1998, Dec 15; 92(12):4677-90], fon Vilbrandov faktor [AF152417; Collins CJ, Proc Natl Acad Sci U S A, 1987, jul; 84(13):4393-7], promotor KDR/flk-1 [X89777, X89776; Ronicke V, Circ Res 1996, avg; 79(2):277-85], promotor FLT-1 [D64016 AJ224863; Morishita K, J Biol Chem 1995, Nov 17; 270(46):27948-53], Egr-1 promotor [AJ245926; Sukhatme VP, Oncogene Res 1987, sep-okt; 1(4):343-55], promotor E-selektina [Y12462; Collins TJ, Biol Chem, 1991, Feb 5; 266(4):2466-73], promotore endotelijalnog adhezijskog molekula: ICAM-1 [X84737; Horlei KJ, EMBO J, 1989, okt, 8(10):2889-96], VCAM-1 [M92431; Iademarco MF, J Biol Chem, 1992, 15. avgust, 267(23):16323-9], PECAM-1 [AJ313330 X96849; CD31, Newman PJ, Science, 1990, mart 9; 247(4947):1219-22], elemente specifične za vaskularne glatke mišiće: CArG box X53154 i promotor proteina sličnog aortnoj karoksipeptidazi (ACLP) [AF332596;Laine MD, Circ Res. 2002; 90:728-736] i
1
gena-1 preferencijalno eksprimiranogu u aorti [Yen-Hsu Chen, J. Biol. Chem, Vol. 276, sveska 50, 47658-47663, 14. decembar 2001. god.].
[0071] U jednom slučaju, promotor povezan sa pojačivačem specifičnim za endotelijalne ćelije sadrži nukleotidnu sekvencu koja je najmanje 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identična sa SEQ ID NO: 17, pri čemu promotor povezan sa pojačivačem indukuje specifičnost za endotelne ćelije kod gena koji su operativno vezani za promotor. U drugom slučaju, promotor povezan sa pojačivačem specifičnim za endotelne ćelije sadrži fragment, varijantu, derivat ili analog promotora PPE-1 divlјeg tipa, pri čemu navedeni njegov fragment, varijanta, derivat ili analog indukuje specifičnost za endotelne ćelije kod gena koji je operativno povezan sa promotorom. U jednom slučaju, pojačivač specifičan za endotelne ćelije može biti insertovan između odgovarajućih nukleotidnih ostataka 442 i 449 u SEQ ID NO: 17.
[0072] U dalјim slučajevima, promotor specifičan za endotelne ćelije sadrži element odgovora na hipoksiju. Element odgovora na hipoksiju (HRE, od engl. hypoxia responsive element) se nalazi na antisens lancu promotora za endotelin-1. Ovaj element je mesto vezivanja za faktor indukovan hipoksijom tipa 1 koji je neophodan za pozitivnu regulacija promotora za endotelin-1 (humanog, pacovskog i mišjeg gena) hipoksijom. Hipoksija je snažan signal koji indukuje ekspresiju nekoliko gena, uklјučujući eritropoetin (Epo), VEGF i razne glikolitičke enzime. Središnja sekvenca (8 baznih parova) je evolutivno očuvana u svim genima koji reaguju na hipoksične uslove, a bočni regioni se razlikuju od drugih gena. Element koji odgovara na hipoksiju, ET-I, se nalazi između GAT A-2 i mesta vezivanja AP-1. U jednom primeru, element odgovora na hipoksiju sadrži SEQ ID NO: 26, njegov fragment, varijantu, derivat ili analog.
[0073] U drugim slučajevima, specifičan promotor za endotelne ćelije sadrži, uglavnom se sastoji ili se sastoji od nukleotidne sekvence koja je najmanje 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99 % ili 100% identična sa SEQ ID NO: 18, pri čemu promotor povezan sa pojačivačem indukuje specifičnost za endotelne ćelije kod gena koji su operativno povezani sa promotorom. U drugim slučajevima, promotor specifičan za endotelne ćelije sadrži fragment, varijantu, derivat ili analog SEQ ID NO: 18, pri čemu njegov navedeni fragment, varijanta, derivat ili analog indukuje specifičnost za endotelne ćelije kod gena koji je operativno povezano sa promotorom.
[0074] Dodatne varijante promotora specifičnih za endotelne ćelije se mogu pronaći u WO2011/083464 i WO2011/083466.
[0075] Predmetna prijava takođe obezbeđuje novu promotorsku sekvencu koja sadrži nukleotidnu sekvencu SEQ ID NO: 17. U jednom primeru, promotor dalјe sadrži pojačivač specifičan za endotelne ćelije. U jednom primeru, pojačivač specifičan za endotelne ćelije sadrži SEQ ID NO: 11, SEQ ID NO: 12, SEQ ID NO: 13, SEQ ID NO: 14, SEQ ID NO: 15, SEQ ID NO: 16, SEQ ID NO : 22, SEQ ID NO: 23, SEQ ID NO: 24, SEQ ID NO: 25, SEQ ID NO: 26 ili bilo koji od njihovih fragmenata, derivata, varijanti ili analoga, pri čemu njihovi fragmenti, derivati, varijante ili analozi pobolјšavaju specifičnost promotora za endotelne ćelije u poređenju sa promotorom bez pojačivača. U drugom primeru, promotor sadrži nukleotidnu sekvencu SEQ ID NO: 18. Prijava obuhvata konstrukt nukleinske kiseline koji sadrži novi promotor i heterolognu nukleotidnu sekvencu. U jednom slučaju, heterologna sekvenca nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira FAS-himerni protein koji je ovde opisan. U drugom slučaju, heterologna nukleotidna sekvenca sadrži adenovirusnu sekvencu.
2
C. Vektor
[0076] Prijava takođe obezbeđuje vektor koji sadrži konstrukt nukleinske kiseline koji dalje sadrži FAS-himerni gen operativno povezan sa promotorom specifičnim za endotelne ćelije. Brojni vektorski sistemi mogu biti upotrebljeni. Na primer, razni sistemi za dostavu virusnih gena koji mogu biti upotrebljeni u praksi ovog aspekta prijave uključuju, ali bez ograničavanja na, adenoviralni vektor, alfavirusni vektor, enterovirusni vektor, pestivirusni vektor, lentiviralni vektor, bakuloviralni vektor, vektor herpes virusa, Epštaj-Barov viralni vektor, papovaviralni vektor, poksvirusni vektor, vaccinia viralni vektor, viralni vektor asociran sa adenovirusima i viralni vektor herpes simpleks virusa.
[0077] U drugom slučaju, vektor koji sadrži FAS-himerni gen operativno povezan sa promotorom specifičnim za endotelne ćelije označava adenovirus. Na primer, adenovirus može biti bilo koji jedan ili više od humanih adenovirusa tipa A (serotipovi 12, 18 i 31), B (serotovi 3, 7, 11, 14, 16, 21, 34, 35, 50 i 55), C (serotipovi 1, 2, 5, 6 i 57), D (8, 9, 10, 13, 15, 17, 19, 20, 22-30, 32, 33, 36-39, 42-49, 51, 53, 54 i 56), E (serotip 4), F (serotip 40 i 41) ili G (serotip 52). U određenom slučaju, adenovirus je humani adenovirus serotipa 5. U pojedinim slučajevima, adenovirus od koristi za gensku terapiju je rekombinantni nereplikujući adenovirus koji ne sadrži region E1 i region E3. U određenim slučajevima, adenovirus je adenovirus koji se kondiciono umnožava, a koji ne sadrži E3 region, ali sadrži region E1.
D. Biološki depoziti
[0078] Biološki depoziti su prijavljeni u Evropskoj kolekciji za kulture ćelija (ECACC) koja se nalazi u okviru Kolekcije kultura ćelija Agencije za zaštitu zdravlјa (Agencija za zaštitu zdravlјa, Mikrobiološke usluge, Porton Down, Salisbury, SP40JG, UK), u skladu sa Ugovorom iz Budimpešte i prema 37 C.F.R. § 1.808. Uzorci deponovanih materijala postaju dostupni javnosti nakon odobrenja patenta.
Soj ECACC prist Datum deponovanja
VB-1 13021201 12. februar 2013.god.
III. POSTUPCI LEČENJA UPOTREBOM ADENOVIRUSA KOJI EKSPRIMIRA FAS-HIMERNI PROTEIN
[0079] Opisani su postupci za upotrebu konstrukta nukleinskih kiselina koji eksprimira FAS himerni protein ili adenovirusa koji sadrži konstrukt nukleinske kiseline. Prema jednom aspektu, konstrukt nukleinske kiseline koji eksprimira FAS-himerni protein ili adenovirus koji sadrži konstrukt nukleinske kiseline je koristan za redukciju ili smanjenje veličine tumora ili eliminaciju tumora kod subjekta, pri čemu FAS-himerni protein kodiran od strane konstrukta nukleinske kiseline redukuje ili smanjuje veličinu tumora ili usporava stopu rasta tumora ili sprečava pojavu novih tumorskih metastatskih lezija ili pak eliminiše tumor kod subjekta, pri čemu tumor asocira sa ili je izveden iz ženskog ginekološkog kancera ili njegove metastaze. Navedeni efekti mogu biti procenjeni na osnovu radioloških dijagnostičkih testova (kao što je CT skeniranje) i/ili tumorskih markera (kao što je nivo CA-125 u krvi). Prema drugom aspektu, konstrukt nukleinske kiseline koji eksprimira FAS-himerni protein ili adenovirus koji sadrži konstrukt nukleinske kiseline je koristan za inhibiciju, smanjenje ili redukciju neovaskularizacije ili angiogeneze u tumoru, pri čemu FAS-himerni protein kodiran konstruktom nukleinske kiseline inhibira, redukuje ili smanjuje neovaskularizaciju ili angiogenezu u tumoru i pri čemu je tumor povezan sa ili izveden iz ženskog ginekološkog kancera ili njegove metastaze. Prema ostalim aspektima, konstrukt nukleinske kiseline koja eksprimira FAS-himerni protein ili adenovirus koji sadrži konstrukt nukleinske kiseline su sposobni da leče ili spreče pojavu tumora asociranog sa ili izvedenog iz ženskog ginekološkog kancera ili njegove metastaze kod subjekta, pri čemu FAS-himerni protein kodiran konstruktom nukleinske kiseline leči ili sprečava pojavu ženskog ginekološkog kancera ili njegove metastaze kod subjekta.
[0080] Prema tome, jedan aspekt prijave obezbeđuje postupak za redukciju ili smanjenje veličine tumora ili njegove metastaze, eliminaciju tumora ili njegove metastaze ili usporavanje rasta tumora ili njegove metastaze kod subjekta, postupak koji obuhvata primenu efektivne količine konstrukta nukleinske kiseline pacijentu, konstrukta koji sadrži Fas-himerni gen operativno povezan sa promotorom specifičnim za endotelne ćelije ili adenovirus koji sadrži konstrukt nukleinske kiseline, pri čemu proizvod Fas-himernog gena kodiran konstruktom nukleinske kiseline redukuje ili smanjuje veličinu tumora ili njegove metastaze ili eliminiše tumor ili njegovu metastazu kod subjekta i pri čemu su tumor ili njegova metastaza asocirani sa ili izvedeni iz ženskog ginekološkog kancera. Prema sledećem aspektu, prijava obezbeđuje postupak inhibicije, smanjenja ili redukcije neovaskularizacije ili angiogeneze u tumoru ili njegovoj metastazi koji podrazumeva primenu efektivne količine konstrukta nukleinske kiseline ili adenovirusa koji sadrži konstrukt nukleinske kiseline koji dalje sadrži FAS-himerni gen operativno povezan sa promotorom specifičnim za endotelne ćelije subjektu koji ima tumor ili njegovu metastazu, pri čemu proizvod FAS-himernog gena kodiran konstruktom nukleinske kiseline inhibira, redukuje ili smanjuje neovaskularizaciju ili angiogenezu u tumoru ili njegovoj metastazi i pri čemu su tumor ili njegova metastaza asocirani sa ili izvedeni iz ženskog ginekološkog kancera. Prema drugim aspektima, prijava obezbeđuje postupak za lečenje ili prevenciju tumora ili njegove metastaza asocirane sa ili izvedene iz ženskog ginekološkog kancera kod subjekta, postupak koji obuhvata primenu efektivne količine konstrukta nukleinske kiseline koji sadrži Fas-himerni gen operativno povezan sa promotorom specifičnim za endotelne ćelije, pri čemu poizvod Fas-himernog gena kodiran konstruktom nukleinske kiseline leči ili sprečava ženski ginekološki kancer kod pacijenta. U još drugim slučajevima, tumor ženskog ginekološkog kancera ili njegova metastaza su smanjeni u veličini ili eliminisani nakon primene. U određenim primerima izvođenja, veličina tumora ili njegove metastazea su smanjeni tako da je najduži prečnik (LD) tumora smanjen za najmanje oko 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70 %, 80%, 90%, ili 100% u poređenju sa LD pre primene. Opisan je postupak stabilizacije bolesti ili poremećaja asociranog sa ženskim ginekološkim kancerom. Takođe je opisan postupak prevencije ili usporavanja dalјeg rasta tumora asociranog sa ženskim ginekološkim kancerom. Opisano je takoše da je zapremina maligne peritonealne tečnosti, npr. ascita, redukovana, da je bol kod subjektu smanjen, da je preživlјavanje subjekta produženo ili da je prisutna bilo koja od njihovih kombinacija. Adenovirus prilikom primene subjektu može produžiti ukupno preživljavanje subjekta. Adenovirus pronalaska, kada se primenjuje subjektu, može produžiti preživlјavanje subjekta bez progresije tumora.
[0081] Ženski ginekološki kancer može biti Milerov kancer, kancer jajnika, peritonealni kancer, kancer jajovoda, papilarni serozni karcinom materice, njihova metastaza ili bilo koja od njihovih kombinacija. Ženski ginekološki kancer može biti kancer grlića materice, kancer endometrijuma, gestacijsko-trofoblasno oboljenje, kancer materice, vuvlarni kancer, njegova metastaza ili bilo koja od njihovih kombinacija. Ženski ginekološki kancer uključuje svaki kancerogeni rast koji proizilazi iz ginekološkog tkiva, npr. materice, jajnika, jajovoda, grlića materice, jajnih ćelija, potpornih ćelija ili bilo koje od njihovih kombinacija. Tumor asociran sa ili izveden iz ženskog ginekološkog kancera može biti izabran iz grupe koju čine površinski epitelijalno-stromalni tumor (adenokarcinom), papilarni serozni cistadenokarcinom, endometrioidni tumor, serozni cistadenokarcinom, papilarni tumor, mukozni cistadenokarcinom, svetloćelijski histopatološki tipa tumora jajnika, mukozni adenokarcinom, cistadenokarcinom, karcinom, tumor potpornih ćelija, tumor germinativnih ćelija, teratom, disgerminom, epidermoidni tumor (karcinom skvamoznih ćelija), Brenerov tumor, njihova metastaza ili bilo koja od njihovih kombinacija.
[0082] Milerov kancer obuhvata maligni mešoviti Milerov tumor, poznat i kao maligni mešoviti mezodermalni tumor, MMMT i karcinosarkom. MMMT je maligna neoplazija koja se može naći u materici, jajnicima, jajovodima i drugim delovima tela koji sadrže i karcinomatozne (od epitelnog tkiva) i sarkomatozne komponente (od vezivnog tkiva). Podelјen je na dva tipa, homologni (u kome je sarkomatozna komponenta od tkiva koja se nalaze u materici kao što su endometrijalno, fibrozno i/ili glatko mišićno tkivo) i heterologni tip (sastavlјen od tkiva koje se ne nalaze u materici kao što su hrskavica, skeletni mišići i/ili kost). MMMT predstavlјa između dva i pet posto svih tumora dobijenih iz tela materice, a nalaze se predominantno kod žena u postmenopauzi prosečne starosti 66 godina.
[0083] Kancer jajnika podrazumeva kancerogeni rast do koga dolazi unutar jajnika. Većina (više od 90%) kancera jajnika je klasifikovano kao "epitelno" i veruje se da nastaju od površinskih ćelija (epitela) jajnika. Ipak, jajovodi takođe mogu biti izvor pojedinih kancera jajnika. Pošto su jajnici i jajovodi blisko povezani jedni s drugima, smatra se da ove kancerske ćelije jajovoda mogu imitirati ćelije kancera jajnika. Drugi tipovi mogu nastati od jajnih ćelija (tumori germinativnih ćelija) ili potpornih ćelija. U pojedinim primerima izvođenja, kancer jajnika je sekundarni kancer, rezultat metastaza primarnog kancera nastalog drugde u telu. Oko 7% kancera jajnika je posledica metastaza, dok su ostali primarni kanceri. Tipični primarni kanceri su kancer dojke i gastrointestinalni kancer.
[0084] Peritonealni kancer ili karcinom je poznat i kao: serozni površinski papilarni karcinom, primarni peritonealni karcinom, serozni karcinom pozicioniran van jajnika, primarni serozni papilarni karcinom ili psamomakarcinom. Istorijski, klasifikovan je kao "karcinom nepoznatog primarnog tumora" (CUP). Primarni peritonealni kancer (PPC ili PPCa) je kancer ćelija koje oblažu peritoneum ili abdominalnu šuplјinu. Histomorfološke i molekularno-biološke karakteristike ukazuju da serozni karcinomi, koji uklјučuju serozne karcinome jajnika, serozne karcinome materice, serozne karcinome jajovoda, serozne karcinome glića materice i primarne peritonelane serozne karcinome, zaista predstavljaju jedan entitet.
[0085] Primarni kanceri jajovoda (PFTC), često označeni kao kanceri tubusa, predstavljaju maligne neoplazije koje vode poreklo od jajovoda. Smatra se da je kancer tubusa relativno redak primarni kancer među ženama i da se javlja sa učestalošću od 1 do 2 procenata u okviru svih ginekoloških kancera.
[0086] Serozni karcinom materice (USC), poznat i kao papilarni serozni karcinom materice (UPSC) i serozni adenokarcinom materice, predstavlja neuobičajen oblik kancera endometrijuma koji se obično javlјa kod žena u postmenopauzi. Uobičajeno se dijagnostifikuje biopsijom endometrijuma uslovljenom krvarenjem nakon menopauze. Za razliku od uobičajenog endometrioidnog adenokarcionoma endometrijuma niskog stepena proliferacije, USC se ne razvija iz hiperplazija endometrijuma i nije osetljiv na dejstvo hormona. Javlja se u okruženju atrofije endometrijuma i klasifikuje se kao tip II endometrijalnog kancera.
2
[0087] Termin "subjekat" ili "pojedinac" ili "životinja" ili "pacijent" ili "sisar" označava bilo kog subjekta, pre svega subjekta koji je sisar, kod koga je prisutan ili se očekuje da razvije najmanje jedan tumor asociran sa ili izveden iz peritonelanog kancera ili ženskog ginekološkog kancera. U jednom slučaju, subjekat je čovek. U drugom slučaju, subjekat je pacijent sa kancerom.
[0088] Subjekat može biti subjekat koji je prethodno bio podvrgnut terapiji zasnovanoj na platini. Ovakva prethodna terapija zasnovana na platini uklјučuje, ali nije ograničena na, terapiju cisplatinom, karboplatinom, oksaliplatinom, nedaplatinom, satraplatinom, pikoplatinom, triplatin tetranitratom ili aroplatinom. Antineoplastični agensi na bazi platine prouzrokuju unakrsno povezivanje DNK u vidu monadukta, međulančanih ukrštenih veza, unutarlančanih ukrštenih veza ili ukrštenih veza DNK i proteina. Veze nastaju uglavnom na susednoj N-7 poziciji guanina, obrazovanjem 1,2 unutralančanih ukrštenih veza. Dobijene ukrštene veze inhibiraju popravku DNK i/ili sintezu DNK u ćelijama kancera. Antineoplastični agensi zasnovani na platini su ponekada opisani kao "agensi slični alkilirajućim" zbog efekata koji su slični alkilirajućim antineoplastičnim agensima, iako ovi agensi ne poseduju alkilnu grupu. U određenim slučajevima, prethodna terapija zasnovana na platini označava terapiju u kojoj se upotrebljava cisplatina, poznata i kao cisplatin ili cisdiamindihloroplatina(II) (CDDP) (komercijalni naziv Cisplatin, robna marka Platin, proizvođač Cadila Healthcare, prema FDA Orange Book). Cisplatina se primenjuje intravenski, kao kratkotrajna infuzija u normalnom fiziološkom rastvoru, za lečenje solidnih maligniteta. Upotrebljava se za lečenje raznih tipova kancera, uklјučujući sarkome, neke karcinome (npr. sitnoćelijski kancer pluća i kancer jajnika), limfome i tumore germinativnih ćelija.
[0089] Subjekat može prethodno biti podvrgnut terapiji na bazi taksana. Taksani su diterpeni proizvedeni od strane bilјaka roda Taxus (Tise) i široko se upotrebljavaju kao hemioterapijski agensi. Taksan sada može biti sintetisan veštačkim putem. Taksanski agensi uključuju, ali nisu ograničeni na, paklitaksel (TAXOL®) i docetaksel (TAXOTERE®).
[0090] Prema jednom aspektu, taksan može biti fuzionisan sa ili povezan sa heterolognom grupom/strukturom. Ovakva heterologna grupa/struktura može pobolјšati rastvorlјivost formulacije taksana ili smanjiti toksičnost taksana. Na primer, taksan može biti fuzionisan sa ili vezan za albumin: paklitaksel vezan za albumin (ABRAXANE®, takođe označen kao nab-paklitaksel) je alternativna formulacija u kojoj je paklitaksel vezan za albuminske nano-čestice.
[0091] Sintetski pristupi proizvodnji paklitaksela su doveli do razvoja docetaksela. Docetaksel je sličnog skupa kliničkih upotreba kao paklitaksel i prodaje se pod nazivom TAXOTERE®.
[0092] Prema drugom aspektu, taksan uklјučuje, ali nije ograničen na, paklitaksel, 10-deacetilbakatin III, bakatin III, paklitaksel C i 7-epipaklitaksel iz ljuski i listova biljke lešnika.
[0093] U drugim slučajevima, subjekat je prethodno bio na do tri, do dva ili na jednom cikljusu hemioterapije. Pretnodni ciklus hemioterapije može podrazumevati terapiju na bazi platine ili terapiju na bazi taksana. U još nekim slučajevima, subjekat nije prethodno bio na više od 3 ciklusa hemioterapije za rekurentni kancer.
[0094] U određenim slučajevima, subjekat je pacijent kod koga se ponovo pojavio kancer rezistentan na platinu ili pacijent sa refraktornom bolešću platine. U pojedinim slučajevima, subjekat je pacijent kod koga se ponovo pojavio kancer rezistentan na taksan. Prema jednom aspektu, recidivni kancer rezistentan na platinu ili recidivni kancer rezistentan na taksan predstavlja progresivni tumor koji se javlja tokom tretmana platinom ili taksanom, a u roku od oko mesec dana, u roku od oko dva meseca, u roku od oko tri meseca, oko četiri meseca, oko pet meseci, oko šest meseci, oko sedam meseci, oko osam meseci, oko devet meseci, oko deset meseci, oko 11 meseci, ili oko 12 meseci nakon završetka ili primanja terapije zasnovane na platini ili terapije zasnovane na taksanu. U konkretnom slučaju, recidivni kancer rezistentan na platinu ili recidivni kancer rezistentan na taksan, predstavlja progresivni tumor koji se pojavio u roku od šest meseci nakon završetka ili primanja terapije zasnovane na platini ili terapije zasnovane na taksanu. Rekurentni kancer rezistentan na platinu ili rekurentni kancer rezistentan na taksan može biti utvrđen u skladu sa Kriterijumima za procenu odgovora kod solidnih tumora (RECIST od engl. Response Evaluation Criteria In Solid Tumors), merenjem jednog ili više tumorskih markera, npr. CA-125, kao i na osnovu kliničkog pregleda, ponovljene procene ili ponovljene dijagnostičke laparotomije i/ili jedne ili više tehnika medicinskog snimanja (npr. rendgenskog, CT ili MRI snimanja).
[0095] RECIST je set publikovanih pravila koja definišu kada je bolesnik koji boluju od kancera bolje ("odgovara na terapiju"), ostaje isto ("stabilan je") ili u stanju pogoršanja ("progresija bolesti") tokom lečenja. Prvobitni kriterijumi su objavlјeni u februaru 2000. godine, na osnovu međunarodne saradnje koja je uključivala Evropsku organizaciju za istraživanje i lečenje kancera (EORTC), Nacionalni institut za kancer (NCI) Sjedinjenih Američkih Država i Nacionalni institut za kliničkih ispitivanja u Kanadi. RECIST 1.1, objavlјen u januaru 2009.god., je ažuriran u odnosu na prvobitne kriterijume. Većina kliničkih ispitivanja koja procenjuju tretmana kancere i objektivan odgovor solidnih tumora koristi RECIST.
[0096] U pojedinim slučajevima, subjekat može ispoljavati tumorski marker, npr. CA-125. Prema jednom aspektu, nivo ekspresije CA-125 kod subjekta je smanjen najmanje oko 10%, najmanje oko 20%, najmanje oko 30%, najmanje oko 40%, najmanje oko 50%, najmanje oko 55%, najmanje oko 60%, najmanje oko 65%, najmanje oko 70%, najmanje oko 75%, najmanje oko 80%, najmanje oko 85%, najmanje oko 90% ili najmanje oko 100% nakon završetka davanja, a u odnosu na nivo CA-125 pre primene.
[0097] U pojedinim slučajevima, subjekat je primio samo jedan tretman zasnovan na platini i razvio je rekurentnu bolest osetlјivu na platinu, uz naredni interval bez upotrebe platine manji od šest meseci.
[0098] U drugim slučajevima, subjekat je sa statusom performanse označenim kao 0-1 prema kriterijumima Istočne kooperativne onkološke grupe (ECOG od engl. Eastern Cooperative Oncology Group). ECOG je skala ili kriterijumi koji se upotrebljavaju za procenjivanje progresije oboljenja kod pacijenta, efekata oboljenja u svakodnevnom životu pacijenta, kao i određivanje odgovarajućeg lečenja i prognoze. TABELA 4 prikazuje ECOG status performansi:
2
TABELA 4. EKOG STATUS PERFORMANSI *
[0099] U pojedinim slučajevima, subjekat je sa funkcijom kosne srži koja je uporediva sa funkcijom kod subjekta bez kancera. Funkcije kosne srži koja se može uporediti da funkcijom kod subjekta bez kancera uključuje, ali nije ograničena na, njenu ulogu kao glavnog hematopoetskog organa i primarnog limfoidnog tkiva, odgovornog za proizvodnju krvnih zrnaca, npr. eritrocita, granulocita, monocita, limfocita i trombocita. Detalјan opis strukture i funkcije kosne srži se može pronaći u publikacijama Jain, C., 1986b, Schalm’s Veterinary Hematology, The hematopoietic system (Lea and Febiger, Philadelphia, PA), 4, str. 350-387; Weiss i Geduldig, 1991, Blood 78:975-90; Wickramasinghe, 1992, u Histology for Pathologists, Bone marrow, izd. Sternberg SS (Raven Press, New York), str. 1-31; Picker i Siegelman, 1999, u Fundamental Immunology, Lymphoid tissues and organs, izd. Paul WE (Lippincott-Raven, Philadelphia, PA), 4, str.479-531; Hoffman i saradnici, 2000, Hematology Basic Principals and Practice (Churchill Livingstone, New York), 3; Abboud i Lichtman, 2001, u Williams’ Hematology, Structure of the marrow and the hematopoietic microenvironment, izd. Beutler E, Lichtman MA, Coller BS, Kipps TJ, Seligsohn U (McGraw-Hill, New York), 6, pp 29-58.
[0100] U daljim slučajevima, subjekat je sa funkcijom kosne srži koja je uporediva sa funkcijom kod subjekta bez kancera, pri čemu je indikator hematološke funkcije izabran iz grupe koju čine:
a. Apsolutni broj neutrofila (ANC) jednak ili veći od 1000/mm3;
b. Broj trombocita (PLT) jednak ili veći od 100.000/mm3;
c. Protrombinsko vreme (PT) manje od 1,2 x gornja granica normalnih vrednosti (ULN) u sekundama;
d. Tromboplastinsko vreme (PTT) manje od 1,2 x ULN sekundi, pri čemu, ukoliko je PTT veći od ULN, pacijent je sa negativnim anti-koagulansnim testom na lupus (LAC); i
e. bilo koja od kombinacija navedenih indikatora.
2
[0101] U drugim slučajevima, subjekat je sa funkcijom organa koja je uporediva sa funkcijom kod subjekta bez kancera, pri čemu se funkcija organa analizira upotrebom uobičajenih kriterijuma toksičnosti izabranih iz grupe koja čine:
a. toksičnost manja ili jednaka stepenu 1 klasičnih kriterijuma toksičnosti (CTC) neuropatija;
b. prisustvo glavnih površina koje sadrže kosnu srž (npr. karlice ili lumbalne kičme) koje nije veće 30% nakon primanja prethodnog zračenja;
c. vrednosti manje od 2,5 x gornje granice normalnih vrednosti (ULN) ili manje od 5 x ULN za serumsku glutaminsku oksaloacetnu transaminazu (SGOT), serumsku glutaminsku piruvatnu transaminazu (SGPT) ili alkalnu fosfatazu;
d. vrednosti manje ili jednake 1,5 x ULN nivoa bilirubina;
e. vrednosti manje ili jednake 1,5 x ULN nivoa kreatinina;
f. vrednosti manje od 2 na testu proteinurije upotrebom test-trake ili odnos urinarnog protina kreatinina manji od 1,0; i
g. bilo koja od kombinacija navedenih kriterijuma.
[0102] U još drugim slučajevima, subjekat se oporavio od akutne toksičnosti prethodnog lečenja, npr. toksičnosti bilo koje hemioterapije, radioterapije ili biološke terapije. Međutim, subjektu može biti potreban oporavak od neuropatije stepena 1, anemije bilo kog stepena ili alopecije.
[0103] U određenim slučajevima, subjekat je prethodno primao agens koji deluje na angiogenezu. U pojedinim slučajevima, subjekat nema prethodnu gastrointestinalnu (GI) perforaciju, GI opstrukciju ili bilo kakvu promenu na crevima detektovanu tehnikama medicinskih snimanja. U drugim pak slučajevima, subjekat nema aktivnu, nelečenu psihijatrijsku bolest ili neurološke simptome koji zahtevaju lečenje (dozvolјena je senzorna neuropatija stupnja I), nema prisutne nelečene metastaze u centralnom nervnom sistemu ili mozgu, nema demenciju ili značajno izmenjen mentalni status koji bi uticao na razumevanje i/ili davanje informisane saglasnosti, nema poznatu preosetlјivost na Cremophor EL, nema dokazane nekontrolisane bakterijske, virusne ili glјivične infekcije ili kombinacije bilo kojih od navedenih parametara. U još drugim slučajevima, subjekat je pogodan ukoliko je prethodno reagovao na paklitaksel, ali je naknadno, nakon ponovnog danja lek tolerisao.
[0104] Za primenu terapije koja deluje na angiogenezu, pogodan subjekat može biti identifikovan utvrđivanjem nivoa biomarkera u plazmi ili biomarkera na površine ćelije. U jednom slučaju, odgovarajući subjekat u plazmi ispoljava biomarker poput, ali bez ograničavanja samo na, vaskularni endotelni faktor rasta (VEGF), protein klase F biosinteze fosfatidilinozitol-glikana (PIGF), receptor tipa 1 za solubilni vaskularni endotelni faktor rasta (sVEGFR- 1), sVEGFR-2, sVEGFR-3, osnovni fibroblasni faktor rasta (bFGF), interleukin-1β (IL-1β), interleukin-6 (IL-6), interleukin-8 (IL-8), faktor nekroze tumora-α (TNF-α), fon Vilebrandov faktor (vWF), solubilni c-kit (c-kit), faktor 1α izveden iz stromalnih ćelija (SDF1α), alfa fetoprotein (AFP) i bilo koju od kombinacija navedenih biomarkera. U drugom slučaju, odgovarajući subjekat karakteriše biomarker na površini ćelije, uključujući, ali bez ograničavanja samo na, CD31, CD34, CD45, CD133, receptor vaskularnog endotelnog faktora rasta tipa 1 (VEGFR-1), VEGFR-2 ili bilo koju od kombinacija navedenih biomarkera.
2
[0105] Poznato je da prisustvo ili sinteza neutrališućih antitela može ometati efikasan prenos gena nakon druge primene virusa. U jednom slučaju, kod subjekta nema odgovora prethodno postojoćeg antitela na adenovirus. U drugom slučaju, kod subjekta nema odgovora na adenovirus sintezom antitela nakon primene adenovirusa.
[0106] Prema pojedinim aspektima prijave, subjekat ne ispoljava antikoagulans karakterističan za lupus (LAC, poznat takođe kao antitelo za lupus, LA ili lupusni inhibitori). Prisustvo LAC može biti utvrđeno bilo kojom od poznatih metoda, npr. merenjem LAC pomoću LAC testa ili APLA testa. LAC je imunoglobulin koji se vezuje za fosfolipide i proteine koji asociraju sa ćelijskom membranom. Joussen J. i saradnici, u Documenta Ophthalmologica, 2008, Volumen 117, Broj 3, str. 263-265, Retinal Vascular Disease, S. J. Ryan (izd), Springer, 2007, 780 p, 1040, ISBN: 978-3-540-29541-99. LAC je protrombinski agens; odnosno, prisustvo LAC antitela dovodi do nastanka trombova in vivo. Prisustvo navedenih antitela u laboratorijskim testovima uzrokuje povećanje aPTT. Pretpostavlja se da prisustvo antitela interferira sa fosfolipidima koji se upotrebljavaju za indukciju koagulacije in vitro. Smatra se i da antitelo interaguje sa membranskim fosfolipidima trombocita i tako povećava adheziju i agregacije trombocita; a stoga i protrombotske karakteristike in vivo. Zbog toga, LAC deluje kao agens za koagulaciju in vivo.
IV. HOMOGENA POPULACIJA ADENOVIRUSA KOJI EKSPRIMIRAJU FAS-HIMER
[0107] Predmetni pronalazak takođe obezbežuje homogenu populaciju adenovirusa koji sadrži SEQ ID NO: 19 ili adenovirusa sa ECACC oznakom depozita br. 13021201. Termin "homogeni", kako se ovde upotrebljava, se odnosi na jedinstvenu populaciju adenovirusa bez kontaminacije heterolognim adenovirusima sa različitim sekvencama. Primeri heterolognog adenovirusa uklјučuju, ali nisu ograničeni na, adenovirus koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja sadrži SEQ ID NO: 20 ili SEQ ID NO: 21.
[0108] Adenovirus koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja dalje sadrži SEQ ID NO: 20 i adenovirus koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja dalje sadrži SEQ ID NO: 21. prethodno su prijavljeni u Međunarodnim prijavama br. PCT/IL2011/00007 i PCT/IL2011/00009, objavljenim 14. jula 2011. god. kao WO2011/083464 i WO2011/083466, tim redom.
[0109] Predmetni pronalazak obezbeđuje adenovirus koji sadrži SEQ ID NO: 19 (35.207 bp) koja dalje sadrži dva nukleotidna ostatka različita od ostataka u SEQ ID NO: 20 (35203 bp) i SEQ ID NO: 21. Dve baze koje se ne preklapaju (tj. guanin → adenin) u SEQ ID NO: 20 i SEQ ID NO: 21 su na pozicijama nukleotidnih ostataka 501 i 1255. Pored toga, SEQ ID NO: 19 sadrži dodatna četiri bazna para na 3 'kraju. Štaviše, SEQ ID NO: 21 sadrži amino kiselinu koja kodira dodatni E1 region.
[0110] SEQ ID NO: 19 sadrži nukleotidnu sekvencu promotora specifičnog za endotelne ćelije (tj. PPE-1-3x promotor) koje odgovaraju pozicijama nukleotidnih ostataka od 458 do 1444 u SEQ ID NO: 18, kao i nukleotidnu sekvencu koja kodira FAS-himerni protein protein na pozicijam nukleotida od 1469 do 2569 koji odgovaraju SEQ ID NO: 9.
[0111] Opisana je i kompozicija koja sadrži adenovirus sa FAS-himernim genom operativno povezanim sa promotorom specifičnim za endotelne ćelije, pri čemu adenovirus ne sadrži SEQ ID NO: 20 i ne sadrži SEQ ID NO: 21. Opisana je takođe kompozicija koja sadrži adenovirus koji sadrži SEQ ID
2
NO: 19 ili adenovirus sa ECACC oznakom deponovanja br.13021201, pri čemu kompozicija ne sadrži adenovirus koji sadrži SEQ ID NO: 20 i ne sadrži adenovirus koji sadrži SEQ ID NO: 21.
[0112] Kompozicija može sadržavati adenovirus koji sadrži nukleotidne ostatke od 458 do 2569 iz SEQ ID NO: 19, pri čemu kompozicija ne sadrži adenovirus koji sadrži nukleotidne ostatke od 458 do 2569 iz SEQ ID NO: 20 ili SEQ ID NO: 21.
[0113] Kompozicija može sadržavati adenovirus koji sadrži sekvencu nukleinske kiseline koja je najmanje 80%, 85%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identična sa SEQ ID NO: 19, pri čemu sekvenca nukleinske kiseline nije SEQ ID NO: 20 i nije SEQ ID NO: 21 i pri čemu kompozicija ne sadrži adenovirus koji sadrži SEQ ID NO: 20 i ne sadrži adenovirus koji sadrži SEQ ID NO: 21.
[0114] Opisana je kompozicija koji sadrži adenovirus koji sadrži SEQ ID NO: 19 ili adenovirus sa ECACC oznakom depozita br. 13021201, pri čemu je adenovirus najmanje oko 51% čist, najmanje 55% čist, najmanje oko 60% čist, najmanje oko 70% čist, najmanje oko 80% čist, najmanje oko 90% čist, najmanje oko 95% čist, najmanje oko 96% čist, najmanje oko 97% čist, najmanje oko 98% čist, najmanje oko 99% čist ili oko 100% čist. Termin "čist", kako se ovde koristi, označava stepen homogenosti, tj. odsustvo heterolognih adenovirusa. Na primer, kompozicija čistoće oko 51% koja se sastoji od adenovirusa koji sadrži SEQ ID NO: 19, sadrži oko 51% adenovirusa koji sadrži SEQ ID NO: 19 i oko 49% adenovirusa koji sadrži heterolognu sekvencu, npr. SEQ ID NO: 20 ili SEQ ID NO: 21. Kompozicija može sadržavati druge sastojke uklјučujući, ali ne ograničavajući se na, farmaceutski prihvatlјiv nosač, ekscipijens, agens za modifikovanje toničnosti ili bilo koji drugi od sastojaka neophodnih za formulisanje.
[0115] Opisano je postupak izolacije ili prečišćavanja homogene populacije konstrukta nukleinske kiseline. Takođe je opisan postupak uklanjanja heterolognih populacija adenovirusa, npr. sa SEQ ID NO: 20, SEQ ID NO: 21 ili sa obe, iz kompozicije koja sadrži adenovirus koji sadrži SEQ ID NO: 19 ili konstrukt nukleinske kiseline sa ECACC oznakom deponovanja br.13021201.
[0116] Takođe je opisan postupak redukcije ili smanjenja veličine tumora ili usporavanja stope rasta tumora kao načina eliminacije tumora kod subjekta, postupak koji podrazumeva primenu subjektu efektivne količine homogene populacije adenovirusa ili kompozicije koja sadrži homogenu populaciju adenovirusa. Opisan je i postupak inhibicije, smanjenja ili redukcije neovaskularizacije ili angiogeneze u tumoru, postupak koji obuhvata primenu efektivne količine homogene populacije adenovirusa ili kompozicije koja sadrži homogenu populaciju adenovirusa subjektu sa tumorom. Pored toga, prijava uključuje postupak lečenja ili prevencije tumora asociranog sa ili izvedenog iz kancera subjekta koji obuhvata primenu efektivne količine homogene populacije adenovirusa ili preparata koji sadrži homogenu populaciju adenovirusa.
[0117] Prijava takođe uklјučuje postupak redukcije ili smanjenja veličine tumora ili usporavanja stope rasta tumora kao načina eliminacije tumora kod subjekta, postupka koji podrazumeva ponovljenu primenu efektivne količine homogene populacije adenovirusa ili preparata koji sadrži homogenu populaciju adenovirusa subjektu, a bez primene heterogene populacije adenovirusa koji sadrži SEQ ID NO: 20 ili SEQ ID NO: 21 ili kompozicije koja sadrži heterogenu populaciju adenovirusa. Takođe je obuhvaćen postupak inhibicije, smanjenja ili redukcije neovaskularizacije ili angiogeneze u tumoru koji podrazumeva ponovljenu primenu efektivne količine homogene populacije adenovirusa ili kompozicije koja sadrži homogenu populaciju adenovirusa subjektu sa tumorom, a bez primene
2
heterogene populacije adenovirusa koji sadrži SEQ ID NO: 20 ili SEQ ID NO: 21 ili kompozicije koja sadrži heterogenu populaciju adenovirusa. Pored toga, prijava obuhvata postupak za lečenje ili prevenciju tumora asaociranog sa ili izvedenog iz kancera kod subjekta, postupak koji podrazumeva ponovljanu primenu efektivne količine homogene populacije adenovirusa ili kompozicije koja sadrži homogenu populaciju adenovirusa, a bez primene heterogene populacije adenovirusa koji sadrži SEQ ID NO: 20 ili SEQ ID NO: 21 ili kompozicije koja sadrži heterogenu populaciju adenovirusa.
[0118] Tumor koji može biti redukovan, inhibiran ili tretiran homogenom populacijom adenovirusa ili kompozicijom, može biti solidan tumor, primarni tumor ili metastatski tumor. Termin "metastatski" ili "metastaza" se odnosi na tumorske ćelije koji su sposobne da uspostave sekundarne lezije tumora u drugim delovima tela ili organu.
[0119] U drugim slučajevima, homogena populacija, kada se primeni subjektu kome je to potrebno, produžava ukupno preživljavanje subjekta. U daljim slučajevima, homogena populacija, kada se daju subjektu kome je to potrebno, produžava preživlјavanje subjekta bez progresije tumora.
[0120] "Solidni tumor" uklјučuje, ali nije ograničen na, sarkom, melanom, karcinom ili drugi kancer tipa solidnog tumora. "Sarkom" se odnosi na tumor koji se sastoji od supstance poput embrionalnog vezivnog tkiva i u principu se sastoji od tesno upakovanih ćelija ugrađenih u fibrilarnu ili homogenu supstancu. Sarkomi uklјučuju, ali nisu ograničeni na, hondrosarkom, fibrosarkom, limfosarkom, melanosarkom, miksosarkom, osteosarkom, Abemetijev sarkom, adipozni sarkom, liposarkom, alveolarni sarkom mekog tkiva, ameloblasni sarkom, botrioidni sarkom, hloroma sarkom, horio karcinom, embrionalni sarkom, sarkom Vilmsovog tumora, endometrijalni sarkom, stromalni sarkom, Juvingov sarkom, fascialni sarkom, fibroblasni sarkom, sarkom gigantskih ćelija, granulocitni sarkom, Hočkinov sarkom, idiopatski višestruko pigmentisan hemoragični sarkom, imunoblasni sarkom B ćelija, limfom, imunoblasni sarkom T ćelija, Jensenov sarkom, Kapošijev sarkom, sarkomom Kupferovih ćelija, angiosarkom, leukosarkom, maligni mezenhimomni sarkom, parostealni sarkom, retikulocitni sarkom, Rousov sarkom, serocističan sarkom, sinovijalni sarkom i telangiektaltični sarkom.
[0121] Termin "melanom" se odnosi na tumor koji nastaje iz melanocitnog sistema kože i drugih organa. Melanomi uklјučuju, na primer, akra-lentiginozni melanom, amelanotični melanom, benigni juvenilni melanom, Klaudmanov melanom, S91 melanom, Harding-Passey-ev melanom, juvenilni melanom, lentigo maligni melanom, maligni melanom, metastatski melanom, nodularni melanom, subungalni melanom i melanom koji se širi na površini.
[0122] Termin "karcinom" se odnosi na novonastali maligni rast sastavljen od epitelnih ćelija koji teži da infiltrira u okolna tkiva i da dovede do metastaza. Primeri karcinoma uključuju, na primer, acinarni karacinom, acinozni karcinom, adenocistični karcinom, adenoidni cistični karcinom, adenomatozni karcinom, karcinom kore nadbubrežne žlezde, alverolani karcinom, alveolani ćelijski karcinom, karcinom bazalnih ćelija, bazocelularni karcinom, bazaloidni karcinom, karcinom bazoskvamoznih ćelija, bronhioalveolarni karcinom, bronhiolarni karcinom, bronhogeni karcinom, cerebriformni karcinom, holangiocelularni karcinom, horionski karcinom, koloidni karcinom, komedo karcinom, karcinom korpusa, kribriformni karcinom, carcinoma en cuirasse, kutanozni karcinom, cilindrični karcinom, karcinom cilindričnih ćelija, karcinom duktusa, carcinoma durum, embrionalni karcinom, encefaloidni karcinom, epiermoidni karcinom, carcinoma epitheliale adenoides, egzofitični karcinom, carcinom ex ulcere, carcinoma fibrosum, želatiniformni karcinom, želatinozni karcinom, karcinom gigantnih ćelija, carcinoma gigantocellulare, glandularni karcinom, karcinom granuloznih ćelija, karcinom matriksa dlake, hemtoidni karcinom, hepatocelularni karcinomom, karcinom Hurtleovih ćelija, karcinom hijalina, hipemefroidni karcinom, infantilni embrionalni karcinom, carcinoma in situ, intraepidermalni karcinom, intraepitelijalni karcinom, Krompeherov karcinom, Kulchitzky-ćelijski karcinom, krupnoćelijski karcinom, lentikularni karcinom, carcinoma lenticulare, lipomatozni karcinom, limfoepitelijalni karcinom, carcinoma medullare, medularni karcinom, melanotični karcinom, karcinom mladeža, mucinozni karcinom, carcinoma muciparum, mukocelularni karcinom, mukoepidernoidni karcinom, karcinom sluzokože, karcinom sluznice, carcinoma myxomatodes, nazofaringealni karcinom, sitnoćelijski karcinom pluća, osifikacioni karcinom, osteoidni karcinom, papilarni karcinom, periportalni karcinom, preinvazivni karcinom, karcinom trnastih ćelija, pultaceozni karcinom, karcinomom renalnih ćelija bubrega, karcinomom rezervnih ćelija, sarkomatoidni karcinom, Šnajderov karcinom, karcinom “scirrhous” tipa, karcinom skrotuma, karcinom sa tipičnim vakuolarnim tumorskim ćelijama, carcinoma simplex, sitnoćelijski karcinom, solanoidni karcinom, karcinom sferoidnih ćelija, karcinom vretenastih ćelija, carcinoma spongiosum, skvamozni karcinom, karcinom skvamoznih ćelija, karcinom tipa strune, carcinoma telangiectaticum, carcinoma telangiectaticum, karcinom prelaznih ćelija, tuberozni karcinom, tubekularni karcinom, verukozni karcinom i carcinoma viflosum.
[0123] Dodatni kanceri koji mogu biti inhibirani ili tretirani uklјučuju, na primer, leukemiju, Hočkinovu bolest, ne-Hočkinov limfom, multipli mijelom, neuroblastom, kancer dojke, kancer jajnika, kancer pluća, rabdomiosarkom, primarnu trombocitozu, primarnu makroglobulinemiju, sitnoćelijski tumor pluća, primarni tumor mozga, kancer stomaka, kancer debelog creva, maligni insulanom pankreasa, maligni karcinoidni tumor, kancer mokraćne bešike, premaligne lezije kože, kancer testisa, limfome, kancer tiroidne žlezde, papilarni tiroidni kancer, neuroblastom, neuroendokrini kancer, ezofagalni kancer, kancer genitourinarnog trakta, malignu hiperkalcemiju, kancer grlića materice, kancer endometrijuma, kancer kore nadbubrežne žlezde, kancer prostate, Milerov kancer, kancer jajnika, peritonealni kancer, kancer jajovoda ili papilarni serozni kancer materice.
V. FARMACEUTSKI KOMPOZICIJE
[0124] Takođe je opisana farmaceutska kompozicija koja sadrži konstrukt nukleinske kiseline koji eksprimira FAS-himera protein upotrebljen u postupcima prijave, adenovirus koji sadrži konstrukt nukleinske kiseline ili homogenu populaciju adenovirusa. Farmaceutska kompozicija može biti formulisana za primenu kod sisara, uklјučujući ljude. Farmaceutske kompozicije upotrebljene u postupcima ove prijave sadrže farmaceutski prihvatlјive nosače, uklјučujući, npr. jonske izmenjivače, aluminu, aluminijum stearat, lecitin, serumske proteine, kao što je humani serumski albumin, puferske supstance kao što su fosfati, glicin, sorbinska kiselina, kalijum sorbat, delimične gliceridne mešavine zasićenih bilјnih masnih kiselina, vodu, soli ili elektrolite, kao što su protamin sulfat, dinatrijum hidrogenfosfat, kalijum hidrogenfosfat, natrijum hlorid, soli cinka, koloidni silicijum dioksid, magnezijum trisilikat, polivinil pirolidon, supstance na bazi celuloze, polietilen glikol, natrijum karboksimetilceluloza, poliakrilati, voskovi, polimeri polietilen-polioksipropilena, polietilen glikol i masti vune. U jednom primeru, kompozicija je formulisana dodavanjem fiziološkog rastvora.
[0125] Kompozicije mogu biti primenjene bilo kojim pogodnim postupkom, npr. parenteralno (npr. to podrazumeva subkutanu, intravensku, intramuskularnu, intra-artikularnu, intrasinovijalnu, intrasternalnu, intratekalnu, intrahepatičnu, intralezijsku i intrakranijalnu injekcije ili tehnike
1
infuzije), intraventrikularno, oralno, upotrebom inhalacionog spreja, topikalno, rektalno, nazalno, bukalno, vaginalno ili posredstvom implantiranog rezervoara. Kao što je prethodno opisano, kompozicija sadrži konstrukt nukleinske kiseline koji sadrži FAS-himerni gen ili homogenu populaciju adenovirusa koji eksprimiraju proizvod FAS-himernog gena u endotelnoj ćeliji, čime se indukuje apoptoza endotelne ćelije. Stoga, kompozicija može inhibirati, redukovati ili smanjiti veličinu tumora ili njegove metastaze inhibicijom neovaskularizacije i/ili angiogeneze endotelijalnih ćelija tumora. Stoga, kompozicija može biti isporučena sistemski ili lokalno. Za sistemsku ili lokalnu isporuku farmaceutske formulacije koja sadrži konstrukt nukleinske kiseline, adenovirus ili homogenu populaciju adenovirusa, može biti upotrebljen mehanički uređaji kao što su igla, kanila ili hirurški instrumenti.
[0126] Sterilni injektabilni oblici kompozicija koji se upotrebljavaju u postupcima pronalaska, mogu označavati vodene ili ulјane suspenzije. Ove suspenzije mogu biti formulisane upotrebom tehnika koje su poznate u stanju tehnike, upotrebom odgovarajućih agenasa za dispergovanje ili vlaženje i resuspendujućih agenasa. Sterilni injektabilni preparat može takođe biti sterilan injektabilni rastvor ili suspenzija u netoksičnom, parenteralno prihvatlјivom razblaživaču ili rastvaraču, na primer, to može biti suspenzija u 1,3-butandiolu. Među prihvatlјivim nosačima i rastvaračima koji se mogu koristiti su voda, Ringerov rastvor i izotonični rastvor natrijum hlorida. Pored toga, sterilna, neisparljiva ulјa se konvencionalno koriste kao rastvarač ili medijum za resuspendovanje. Za ovu svrhu, može biti upotrebljeno bilo koje blago neesencijalno ulјe uklјučujući sintetske mono- ili digliceride. Masne kiseline, kao što su oleinska kiselina i njeni gliceridni derivati, korisni su u pripremi injektibilnih rastvora, a kao što su to prirodna farmaceutski prihvatlјiva ulјa poput maslinovog ulјa ili ulja ricinusa, posebno u njihovim polioksietilovanim verzijama. Ovi uljani rastvori ili suspenzije mogu takođe sadržavati alkohol dugog lanca kao agens za razblaživanje ili dispergovanje, a kao što su to karboksimetil celuloza i slični dipergujući agensi koji se uobičajeno upotrebljavaju u fomulisanju farmaceutski prihvatlјivih doznih oblika, uklјučujući emulzije i suspenzije. Mogu biti upotrebljeni i drugi surfaktanti koji se uobičajeno koriste, kao što su Tween-ovi, Span-ovi i drugi emulgatori ili poboljšivači bioraspoloživosti koji se obično upotrebljavaju u proizvodnji farmaceutski prihvatlјivih čvrstih, tečnih ili drugih doznih oblika.
[0127] Parenteralne formulacije mogu podrazumevati pojedinačnu bolusnu dozu, infuziju ili bolusnu dozu koju potom prati primena doze za održavanje efekta. Navedene kompozicije mogu biti primenjene u određenim fiksiranim ili promenlјivim intervalima, npr. jednom dnevno ili pak "po potrebi".
[0128] Određene farmaceutske kompozicije koje koriste u postupcima pronalaska, mogu biti primenjene oralno, u prihvatlјivom doznom obliku, uklјučujući, npr. kapsule, tablete, vodene suspenzije ili rastvore. Određene farmaceutske kompozicije takođe mogu biti primenjene putem nazalnog aerosola ili inhalacijom. Ovakvi preparati mogu biti pripremljeni kao rastvori u fiziološkom rastvoru, upotrebom benzil alkohola ili drugih pogodnih konzervanasa, poboljšivača apsorpcije, a da bi se pobolјšala bioraspoloživosti i/ili upotrebom drugih konvencionalnih agenasa za rastvaranje ili dispergovanje.
[0129] Količina konstrukta nukleinske kiseline koji eksprimira FAS-himerni protein, adenovirusa koji sadrži konstrukt nukleinske kiseline ili homogene populacije adenovirusa, a koja se može kombinovati sa materijalima nosača da bi se proizveo pojedinačni dozni oblik, variraće u zavisnosti
2
od domaćina koji se tretira, tipa polipeptida koji se upotrebljava i od određenog načina primene. Kompozicija može biti primenjena kao jednokratna doza, višestruke doze ili tokom utvrđenog vremenskog perioda, u vidu infuziea. Režimi doziranja mogu takođe biti podešeni tako da se obezbedi optimalan želјeni odgovor (npr. terapijski ili profilaktički odgovor).
[0130] Kompozicija koja sadrži konstrukt nukleinske kiseline koji eksprimira FAS-himerni protein, adenovirus ili homogenu populaciju adenovirusa, može biti primenjena infuzijom na Dan 1 (tj. prva doza) i potom primenom jedne ili više uzastopnih doza, npr. u ciklusima poput svake nedelje, na svake dve nedelje, na svake tri nedelje, na svake četiri nedelje, na svakih pet nedelja, na svakih šest nedelja, na svakih sedam nedelja, na svakih osam nedelja, na svakih devet nedelja, na svakih deset nedelja, na svakih 11 nedelјa ili na svakih 12 nedelјa. U drugom slučaju, kompozicija koja sadrži konstrukt nukleinske kiseline koji eksprimira FAS-himerni protein, adenovirus ili homogenu populaciju adenovirusa se primenjuje Dana 1 (tj. prva doza) i dalje primenom jedne ili više uzastopnih doza, npr. u ciklusima poput na svake dve nedelje, svakog meseca, na svaka dva meseca, na svaka tri meseca, na svaka četiri meseca, na svakih pet meseci ili na svakih šest meseci.
[0131] U postupcima se upotrebljava "efektivna količina" ili "terapijski efektivna količina" kompozicije koja sadrži konstrukt nukleinske kiseline koji eksprimira FAS-himerni protein, adenovirus koji sadrži konstrukt nukleinske kiseline ili homogenu populaciju adenovirusa. Takva efektivna količina ili terapijski efektivna količina može varirati u zavisnosti od faktora kao što su vrsta bolesnog stanja, starost, pol i težina individue. Efektivna količina ili terapijski efektivna količina je takođe ona u kojoj su bilo koji toksični ili štetni efekti prevaziđeni terapijski korisnim efektima.
[0132] Specifičan režim doziranja i lečenja za određenog pacijenta će zavisiti od raznih faktora, uključujući tip određene kompozicije koja se upotrebljava, starost, telesnu težinu, opšte zdravstveno stanje, pol i ishranu pacijenta, kao i vreme primene, stopu izlučivanja, kombinaciju lekova i ozbiljnost kliničke slike određenog oboljenja koje se leči. Procena navedenih faktora od strane medicinskog osoblja je u okvirima prakse oblasti. Količina će takođe zavisiti od karakteristika individualnog pacijenta koji se leči, načina primene, vrste formulacije, karakteristika upotreblјenog jedinjenja, kliničke slike bolesti i efekta koji se želi postići. Upotrebljena količina može biti određena na osnovu farmakoloških i farmakokinetičkih principa koji su dobro poznati u stanju tehnike.
[0133] Efektivna količina adenovirusa koji sadrži konstrukt nukleinske kiseline koja dalje kodira FAS-himer ili homogenu populaciju adenovirusa koja dalje sadrži konstrukt nukleinske kiseline koji kodira FAS-himerni protein, može biti bilo kojih odgovarajućih doza. U jednom slučaju, efektivna količina adenovirusa ili homogene populacije adenovirusa iznosi najmanje oko 10<9>VP, najmanje oko 10<10>VP, najmanje oko 10<11>VP, najmanje oko 10<12>VP ili najmanje oko 10<13>VP po subjektu. U drugom slučaju, efektivna količina adenovirusa ili homogene populacije adenovirusa iznosi najmanje oko 1 x 10<12>VP, najmanje oko 2 x 10<12>VP, najmanje oko 3 x 10<12>VP, najmanje oko 4 x 10<12>VP, najmanje oko 5 x 10<12>VP, najmanje oko 6 x 10<12>VP, najmanje oko 7 x 10<12>VP, najmanje oko 8 x 10<12>VP, najmanje oko 9 x 10<12>VP ili najmanje oko 1 x 10<13>VP po subjektu. U drugim slučajevima, efektivna količina adenovirusa ili homogene populacije adenovirusa je od oko 10<9>do oko 10<15>VP, od oko 10<10>do oko 10<14>VP, od oko 10<11>do oko 10<13>VP ili od oko 10<12>na oko 10<13>VP ili od oko 3 x 10<12>do oko 10<13>VP po subjektu.
[0134] Prema drugim aspektima, efektivna količina adenovirusa koji eksprimira FAS-himerni protein ili homogenu populaciju adenovirusa ekskalira ukoliko prva doza ne izazove nikakvu toksičnost. Na primer, prva doza adenovirusa koji eksprimira FAS-himerni protein ili homogene populacije adenovirusa može iznositi najmanje oko 1 x 10<9>, oko 1 x 10<10>VP, najmanje oko 1 x 10<11>VP, najmanje oko 1 x 10<12>VP, najmanje oko 2 x 10<12>VP, najmanje oko 3 x 10<12>VP, najmanje oko 4 x 10<12>VP, najmanje oko 5 x 10<12>VP, najmanje oko 6 x 10<12>VP, najmanje oko 7 x 10<12>VP, najmanje oko 8 x 10<12>VP ili najmanje oko 9 x 10<12>VP po subjektu, dok druga doza ili naknadne doze adenovirusa koji eksprimiraju FAS-himerni protein mogu iznositi najmanje oko 5 x 10<12>VP, najmanje oko 6 x 10<12>VP, najmanje oko 7 x 10<12>VP, najmanje oko 8 x 10<12>VP ili najmanje oko 9 x 10<12>VP, najmanje oko 1 x 10<13>VP, najmanje oko 2 x 10<13>VP, najmanje oko 3 x 10<13>VP, najmanje oko 4 x 10<13>VP, najmanje oko 5 x 10<13>VP, najmanje oko 6 x 10<13>VP, najmanje oko 7 x 10<13>VP, najmanje oko 8 x 10<13>VP, najmanje oko 9 x 10<13>VP, najmanje oko 1 x 10<14>VP po subjektu. U specifičnom primeru, prva doza adenovirusa koja eksprimira FAS-himerni protein ili homogenu populaciju adenovirusa iznosi oko 3 x 10<12>VP po subjektu, a druga doza konstrukta adenovirusa koji eksprimira FAS-himer iznosi oko 1 x 10<13>VP po subjektu. Ipak, efektivna količina adenovirusa koji eksprimira FAS-himerni protein ili homogenu populaciju adenovirusa može biti redukovana ukoliko određena doza indukuje toksičnost koja ograničava primenu određene doze.
[0135] Kompozicija koji sadrži adenovirus ili homogenu populaciju adenovirusa može biti primenjenja infuzijom subjektu u trajanju od oko 10 minuta, oko 20 minuta, oko 30 minuta, oko 40 minuta, oko 50 minuta, oko 60 minuta, oko 70 minuta, oko 80 minuta , oko 90 minuta, oko 100 minuta, oko 110 minuta ili oko 120 minuta. U jednom slučaju, konstrukt nukleinske kiseline predmetnog pronalaska se primenjuje intravenskom infuzijom tokom ne više od 60 minuta. U drugom slučaju, kompozicija koja sadrži adenovirus ili homogenu populaciju adenovirusa se primenjuje infuzijom sa brzinom protoka od 1 ml/min, za doze koje su jednake ili manje od 3 x 10<12>VP po subjektu. Ukoliko je doza po subjektu veća od 3 x 10<12>VP, kompozicija koji sadrži adenovirus ili homogenu populaciju adenovirusa su primenjuje infuzijom pri brzini protoka od 1 ml/min za prvih 10 mL, a zatim stopom od 3 mL/min za ostatak doze.
[0136] Dodatna aktivna jedinjenja takođe mogu biti ugrađena u kompozicije koje se upotrebljavaju u postupcima. Na primer, konstrukt nukleinske kiseline koji kodira proizvod FAS-himernog gena ili homogenu populaciju konstrukta nukleinske kiseline može biti istovremeno formulisan i/ili istovremeno primenjen sa jednim ili sa više dodatnih terapijskih agenasa.
[0137] Prijava obuhvata bilo koji pogodan postupak isporuke konstrukta nukleinskih kiselina koji kodira proizvod FAS-himernog gena ili homogene populacije konstrukta nukleinskih kiselina do izabranog cilјnog tkiva, uklјučujući bolusnu injekciju vodenog rastvora ili implantaciju sistema sa kontrolisanim oslobađanjem. Upotreba implantata sa kontrolisanim oslobađanjem smanjuje potrebu za ponovnim injeciranjima.
[0138] Konstrukt nukleinske kiseline koji kodira proizvod FAS-himernog gena, adenovirus koji sadrži konstrukt nukleinske kiseline ili homogena populacija adenovirusa mogu biti primenjeni direktnom infuzijom u tumor. Razni implantati za direktnu infuziju jedinjenja u tumor su poznati i efektivni u isporuci terapijskih jedinjenja humanim pacijentima koji pate od ženskog ginekološkog kancera.
[0139] Kompozicije mogu takođe sadržati konstrukt nukleinske kiseline koji kodira proizvod FAS-himernog gena, adenovirus koji sadrži konstrukt nukleinske kiseline ili homogenu populaciju adenovirusa dispergovanih u biokompatibilnom materijalu nosača koji funkcioniše kao pogodan sistem za isporuku ili podršku za jedinjenja. Pogodni primeri nosača sa produženim oslobađanjem
4
uklјučuju semipermeabilne polimerne matrice u formi oblikovanih proizvoda, kao što su supozitorije ili kapsule. Implantabilne ili mikrokapsularne matrice sa produženim oslobađanjem uklјučuju polilaktide (SAD patent br. 3,773,319; EP 58,481), kopolimere L-glutaminske kiseline i gama-etil-L-glutamata (Sidman i saradnici, Biopolymers 22: 547-56 (1985)); poli(2-hidroksietil-metakrilat), etilen vinil acetat (Langer i saradnici, J. Biomed. Mater. Res. 15: 167-277 (1981); Langer, Chem. Tech.
12:98-105 (1982)) ili poli-D-(-)-3hidroksbuternu kiselinu (EP 133,988).
[0140] Prema postupcima pronalaska, primena konstrukta nukleinske kiseline, adenovirusa ili homogene populacije adenovirusa može biti iskombinovana sa primenom jednog ili više hemioterapijskih agenasa. Hemioterapijski agens može biti primenjen pre, istovremeno sa ili nakon primene adenovirusa koji eksprimira FAS-himerni protein ili homogenu populaciju adenovirusa.
[0141] Jedan ili više hemioterapijskih agenasa koji mogu biti istovremeno primenjeni sa adenovirusom pronalaska uklјučuju, ali nisu ograničeni na, Akivicin; Aklarubicin; Akodazol hidrohlorid; Akronin; Adriamicin; Adozelezin; Aldesleukin; Alimtu; Altretamin; Ambomicin; Ametantron acetat; Aminoglutetimid; Amsakrin; Anastrozol; Antramicin; Asparaginazu; Asperlin; Azacitidin; Azetepu; Azotomicin; Batimastat; Benzodepa; Bikalutamid; Bizantren hidrohlorid; Bisnafid dimezilat; Bevacizumab, Bizelezin; Bleomicin sulfat; Brekvinar natrijum; Bropirimin; Busulfan; Kaktinomicin; Kalusteron; Karacemid; Karbetimer; Karboplatin; Karmustin; Karubicin hidrohlorid; Karzelezin; Cedefingol; Hlorambucil; Cirolemicin; Cisplatin; Kladribin; Kriznatol mezilat; Ciklofosfamid; Citarabin; Dakarbazin; Daktinomicin; Daunorubicin hidrohlorid; Decitabin; Dekormaplatin; Dezaguanin; Dezaguanin mezilat; Diazihion; Docetaksel; Doksorubicin; Dokorubicin hidrohlorid; Droloksifen; Droloksifen citrat; Dromostanolon propionat; Duazomicin; Edatreksat; Eflornitin hidrohlorid; Elzamitrucin; Enloplatin; Enpromat; Epipropidin; Epirubicin hidrohlorid; Erbulozol; Ezorubicin hidrohlorid; Estramustin; Estramustin natrijum fosfat; Etanidazol; Etopozide; Etopozid fosfat; Etoprin; Fadrozol hidrohlorid; Fazarabin; Fenretinid; Floksuridin; Fludarabin fosfat; Fluorouracil; Flurocitabin; Foskvidon; Fostriecin natrijum; Gemcitabin; Gemcitabin hidrohlorid; Hidroksiureu; Idarubicin hidrohlorid; Ifosfamid; Ilmofozin; Interferon alfa-2a; Interferon alfa-2b; Interferon alfa-nl; Interferon alfa-n3; Interferon beta-I; Interferon gama-I b; Iproplatinu; Irinotekan hidrohlorid; Lanreotid acetat; Letrozol; Leuprolid acetat; Liarozol hidrohlorid; Lometreksol natrijum; Lomustin; Lozoksantron hidrohlorid; Mazoprokol; Majtanzin; Mehloretamin hidrohlorid; Megestrol acetat; Melengestrol acetat; Melfalan; Menogaril; Merkaptopurin; Metotreksat; Metotreksat natrijum; Metoprin; Meturedepu; Mitindomid; Mitokarcin; Mitokromin; Mitogilin; Mitomalcin; Mitomicin; Mitosper; Mitotan; Mitoksantron hidrohlorid; Mikofenolnu kiselinu; Nokodazol; Nogalamicin; Ormaplatin; Oksisuran; Pazotinib; Paklitaksel; Pegaspargazu; Peliomicin; Pentamustin; Peplomicin sulfat; Perfosfamid; Pipobroman; Piposulfan; Piroksantron hidrohlorid; Plikamicin; Plomestan; Porfimer natrijum; Porfiromicin; Prednimustin; Prokarbazin hidrohlorid; Puromicin; Puromicin hidrohlorid; Pirazofurin; Riboprin; Rogletimid; Safingol; Safingol hidrohlorid; Semustin; Simtrazen; Sorafinib; Sparfozat natrijum; Sparzomicin; Spirogermanijum hidrohlorid; Spiromustin; Spiroplatin; Streptonigrin; Streptozocin; Sulofenur; Sunitinib; Talizomicin; Taksol; Tekogalan natrijum; Tegafur; Teloksantron hidrohlorid; Temoporfin; Tenipozid; Teroksiron; Testolakton; Tiamiprin; Tioguanin; Tiotepa; Tiazofuirin; Tirapazamin; Topotekan hidrohlorid; Toremifen citrat; Trestolon acetat; Triciribin fosfat; Trimetreksat; Trimetreksat glukuronat; Triptorelin; Tubulozol hidrohlorid; Uracil mustard; Uredepu; Vapreotid; Verteporfin; Vinblastin sulfat; Vinkristin sulfat; Vindezin; Vindezin sulfat; Vinepidin sulfat; Vinglicinat sulfat; Vinleurozine sulfat; Vinorelbin tartrat; Vinrozidin sulfat; Vinzolidin sulfat; Vorozol; Zeniplatin; Zinostatin; ili Zorubicin hidrohlorid. Dodatni antineoplastični agensi uključuju one koji su prijavljeni u poglavlju 52, pod nazivom Antineoplastic Agents (Paul Calabresi i Bruce A. Chabner), i uvodu publikacije, 1202-1263, "The Pharmacological Basis of Therapeutics", autora Goodman i Gilman, osmo izdanje, 1990, McGraw-Hill, Inc.
[0142] U pojedinim slučajevima, subjekat kome se primenjuju adenovirus koji eksprimira FAS-himerni protein ili homogena populacija adenovirusa, istovremeno se leči radioterapijom. U drugim slučajevima, subjekat kome se primenjuje adenovirus koji eksprimira FAS-himerni protein ili homogena populacija adenovirusa, istovremeno se leči sa dva ili sa više hemioterapijskih agenasa. U određenim slučajevima, subjekat kome se primenjuje adenovirus koji eksprimira FAS-himerni protein ili homogena populacija adenovirusa, istovremeno se leči sa hemioterapijskim agensom i radioterapijom.
[0143] Prema aspektu kombinovane terapije, hemioterapijski agens može biti paklitaksel. Prema jednom aspektu, adenovirus koji eksprimira FAS-himerni protein ili homogena populacija adenovirusa mogu biti primenjeni istovremeno sa paklitakselom. Prema drugom aspektu, adenovirus koji eksprimira FAS-himerni protein ili homogena populaciju adenovirusa se daju pre ili nakon primene paklitaksela. U drugim slučajevima, paklitaksel se primenjuje najmanje 30 minuta, najmanje oko jednog sata, najmanje oko dva sata, najmanje oko tri sata, najmanje oko četiri sata, najmanje oko pet sati, najmanje oko šest sati, najmanje oko sedam sati, najmanje oko osam sati, najmanje oko devet sati, najmanje oko deset sati, najmanje oko 11 sati, najmanje oko 12 sati, najmanje oko 13 sati, najmanje oko 14 sati, najmanje oko 19 sati sati, najmanje oko 20 sati, najmanje oko 21 sat, najmanje oko 22 sata, najmanje oko 23 sata, najmanje oko 24 sata, najmanje oko jednog dana, najmanje oko 36 sati, najmanje oko 2 dana, najmanje oko 60 sati ili najmanje oko 3 dana pre primene adenovirusa koji eksprimira FAS-himerni protein ili pre primene homogene populacije adenovirusa.
[0144] Hemoterapijski agens može takođe biti primenjen bilo kojim pogodnim postupcima, npr. parenteralno, intraventrikularno, oralno, upotrebom inhalacionog spreja, topikalno, rektalno, nazalno, bukalno, vaginalno ili putem implantiranog rezervoara. Termin "parenteralni", kako se ovde koristi, podrazumeva subkutanu, intravensku, intramuskularnu, intra-artikularnu, intrasinovijalnu, intrasternalnu, intratekalnu, intrahepatičnu, intralezijsku, intraperitonealnu, intrakranijalnu injekciju ili tehnike infuzije.
[0145] Efektivna količina hemioterapijskog agensa je dostupna u stanju tehnike. Prema jednom aspektu, na primer, efektivna količina paklitaksela može iznositi najmanje oko 10 mg/m<2,>najmanje oko 20 mg/m<2>, najmanje oko 30 mg/m<2>, najmanje oko 40 mg/m<2>, najmanje oko 50 mg/m<2>, najmanje oko 60 mg/m<2>, najmanje oko 70 mg/m<2>, najmanje oko 80 mg/m<2>, najmanje oko 90 mg/m<2>, najmanje oko 100 mg/m<2>ili najmanje oko 110 mg/m<2>. Prema drugom aspektu, efektivna količina paklitaksela iznosi od oko 10 mg/m<2>do oko 200 mg/m<2>, od oko 20 mg/m<2>do oko 150 mg/m<2>, od oko 30 mg/m<2>do oko 100 mg/m<2>ili od 40 mg/m<2>do oko 80 mg/m<2>. Prema drugim aspektima, efektivna količina paklitaksela iznosi oko 10 mg/m<2>, oko 20 mg/m<2>, oko 30 mg/m<2>, oko 40 mg/m<2>, oko 50 mg/m<2>, oko 60 mg/m<2>, oko 70 mg/m<2>, oko 80 mg/m<2>, oko 90 mg/m<2>ili oko 100 mg/m<2>.
[0146] Prema određenim aspektima primene paklitaksela, paklitaksel se primenjuje infuzijom tokom najmanje 10 minuta, najmanje 20 minuta, najmanje 30 minuta, najmanje 40 minuta, najmanje 50 minuta, najmanje 60 minuta, najmanje 70 minuta, najmanje 80 minuta minuta, najmanje 90 minuta, najmanje 100 minuta, najmanje 110 minuta, najmanje 120 minuta, najmanje 150 minuta, najmanje 180 minuta, najmanje 210 minuta, najmanje 240 minuta, najmanje 270 minuta ili najmanje 300 minuta. U specifičnom primeru, paklitaksel se primenjuje infuzijom tokom najmanje jednog sata. Postupci infuzije paklitaksela mogu podrazumevati bilo koji postupak koji je poznat u stanju tehnike. Na primer, paklitaksel se može davati u toku tri sata putem postavljenog filtera sa mikroporoznom membranom čije pore nisu veće 0,22 mikrona.
[0147] Prema pojedinim aspektima, paklitaksel se primenjuje infuzijom Dana 1 (istog dana kada se daje i adenovirus koji eksprimira FAS-himerni protein ili se daje homogena populacija adenovirusa) (tj. prva doza), a zatim slede jedna ili više uzastopnih doza koje se primenjuju infuzijom, npr. na svaka tri dana, svaka četiri dana, svakih pet dana, svakih šest dana, svakih sedam dana, svakih osam dana, svakih devet dana, svakih deset dana, svakih 11 dana, svakih 12 dana, svakih 13 dana ili svakih 14 dana. U specifičnom primeru, paklitaksel se primenjuje Dana 1 (tj. prva doza), nakon čega se, po rasporedu za svakih 28 dana, sledeća doza daje 8. dana (tj. druga doza), 15. dana (tj. treća doza) i 22. dana (tj. četvrta doza).
[0148] U još drugim aspektima, efektivna količina hemioterapijskog agensa, koja se istovremeno primenjuje sa adenovirusom koji eksprimira FAS-himerni protein ili sa homogenom populacijom adenovirusa, eskalira ukoliko prva doza ne indukuje bilo kakvu toksičnost. Na primer, prva doza paklitaksela može biti od oko 10 do oko 70 mg/m<2>, od oko 20 do oko 60 mg/m<2>, od oko 30 do oko 50 mg/m<2>ili oko 40 mg/m<2>, a druga doza ili bilo koja naredna doza može eskalirati za oko 10 mg/m<2>, oko 20 mg/m<2>, oko 30 mg/m<2>, oko 40 mg/m<2>, oko 50 mg/m<2>, oko 60 mg/m<2>, oko 70 mg/m<2>ili oko 80 mg/m<2>. Prema jednom aspektu, prva doza paklitaksela iznosi oko 40 mg/m<2>, dok je druga doza paklitaksela oko 80 mg/m<2>. Prema drugom aspektu, prva doza paklitaksela iznosi oko 40 mg/m<2>, a druga doza paklitaksela iznosi oko 80 mg/m<2>, dok je treća doza paklitaksela oko 80 mg/m<2>. Prema drugim aspektima, prva doza paklitaksela iznosi oko 40 mg/m<2>, druga doza paklitaksela iznosi oko 80 mg/m<2>, druga doza paklitaksela iznosi oko 80 mg/m<2>, a četvrta doza paklitaksela iznosi oko 80 mg/m<2>.
[0149] Efektivna količina paklitaksela, međutim, može biti smanjena ukoliko prva doza dovede do toksičnosti koja ograničava dozu kod subjekta. Toksičnost koja ograničava dozu može biti određena bilo kojim od poznatih postupaka: na primer, na osnovu (1) apsolutnog broja neutrofila (ANC) <0,5 x 10<9>/L koji traje ≥ 4 dana ili apsolutnog broja neutrofila <0,5 x 10<9>/L uz sepsu ili groznicu stepena 3-4 (>100,2°F) koja ne može biti stavljena pod medicinksu kontrolu upotrebom antipiretskih lekova; (2) broja trombocita <10 x 10<9>/L bilo kog trajanja; (3) bilo koje druge toksičnost koja nije povezana sa jetrom i krvlju i uslovljena je primenom leka, a koja je stepena ≥ 3, ili pak na osnovu bilo koje od kombinacija navedenih parametara. Navedeno ne podrazumeva stepen mučnine ≥ 3 ili povraćanje koje se može medicinski kontrolisati (ukoliko se mučnina i/ili povraćanje ne mogu medicinski kontrolisati i javlјaju se tokom prvog ciklusa, oni će biti razmatrani kao DLT), kao ni hipokalemiju, hiponatremiju, hipofosfatemiju, hipomagnezemiju i hipokalcemiju stupnja ≥ 3, ukoliko iste mogu lako biti korigovane, klinički su asimptomatske i nisu praćeni medicinski značajnim komplikacijama (npr. promenama u EKG-u).
[0150] U jednom slučaju, prva doza paklitaksela Dana 1 iznosi 40 mg/m<2>, i ukoliko subjekat ne ispolji toksičnost koja ograničava dozu, druga doza na Dan 8, kao i naredne doze Dana 15, Dana 22 i Dana 28. eskaliraju do 80 mg/m<2>. U drugom slučaju, ukoliko je ANC/lek kod subjekta ≥1.000/mm<3>, subjektu se primenjuje puna doza paklitaksela, npr. 80 mg/m<2>. Ukoliko pak odnos ANC/lek kod subjekta iznosi <1000/mm<3>, primena paklitaksela se zaustavlјa. Ukoliko incidenca ANC dalje iznosi <1000/mm<3>, doza paklitaksela se može smanjiti na 60 mg/m<2>. U drugim slučajevima, ukoliko subjekat ima odnos trombociti/lek ≥100,000/mm<3>ili ima prvu incidencu <100.000/mm<3>i >75.000/mm3, subjektu se primenjuje puna doza paklitaksela, npr. 80 mg/m<2>. Ukoliko pak subjekat pokazuje odnos trombociti/lek <75.000/mm<3>, primena paklitaksela se zaustavlјa. Nadalje, ukoliko subjekta karakteriše ponovlјena pojava odnosa trombociti/lek <100.000/mm<3>i >75.000/mm<3>, doza paklitaksela se smanjuje na 69 mg/m<2>. U pojedinim slučajevima, ukoliko se kod subjekta prvi put javlja neuropatije stepena >2, doza paklitaksela se smanjuje sa pune doze, npr. oko 80 mg/m<2>, do oko 60 mg/m<2>. Ukoliko subjekat ispoljava drugu incidencu nivoa neuropatije >2 (ili održavanje uprkos smanjenju doze), doza paklitaksela se smanjuje na 40 mg/m<2>. Ukoliko subjekat ispoljava treću incidencu nivoa neuropatije >2 (ili održava nivo uprkos smanjenju doze), primena paklitaksela se prekida.
[0151] Nije poznato da paklitaksel izaziva hepatičnu toksičnost; ipak, njegova eliminacija je odložena kod pacijenata sa teškom disfunkcijom jetre. Zbog toga, doza paklitaksela kod subjekta sa hepatičnom disfunkcijom može biti modifikovana prema Tabeli koja sledi.
TABELA 5. Modifikacija doze paklitaksela za subjekte sa hepatičnom disfunkcijom.
[0152] Subjekti sa povišenim bilirubinom > 1,5 mg/dl mogu da ne primaju paklitaksel dok se abnormalne laboratorijske vrednosti ne pobolјšaju do stepena ≤ 1. Tretman se može nastaviti nakon oporavka, sa dozom paklitaksela koja je niža za jedan nivo, a u skladu sa gornjom tabelom. Subjektima kod kojih paklitaksel ispoljava toksičnost koja traje duže od 2 nedelјe, može se prekinuti primena leka.
[0153] U određenim slučajevima, subjektu se primenjuje imunosupresivni agens pre, istovremeno sa ili nakon primene jednog ili više hemioterapijskih agenasa, npr. paklitaksela. U jednom slučaju, imunosupresivni agens od koristi za primenu kod subjekta, bira se iz grupe koju čine antagonisti H2-receptora, cimetidin, ranitidin, famotidin, kortikosteroidi, deksametazon, ciklosporin, difenhidramin i sve njihove kombinacije.
[0154] U sledećim slučajevima, postupci prijave dalјe obuhvataju primenu jednog ili više agenasa koji deluju na angiogenezu i to primenu pre, istovremeno sa ili nakon primene konstrukta nukleinske kiseline koji eksprimira FAS-himerni protein.
[0155] U pojedinim slučajevima, subjektu se primenjuje agens protiv povraćanja. Primeri pogodnih antiemetika uključuju, ali nisu ograničeni na, antagoniste 5-HT3 receptora (npr. dolasetron, granisetron, ondansetro, tropisetron, palonosetron ili mirtazapin), antagoniste dopamina (npr. domperidon, olanzapin, droperidol, haloperidol, hlorpromazin, prometazin, prohlorperazin, metoklopramid, alizaprid ili prohlorperazin, komazin, stemzin, bukastem, stemetil ili fenotil), NK1 receptorskog antagonistu (npr. aprepitant ili kasopitant), antihistaminike (antagoniste HI histaminskog receptora) (npr. ciklizin, difenhidramin, dimenhidrinat, doksilamin, meklozin, prometazin ili hidroksizin), kanabinoide (npr. kanabis, dronabinol, nabilon, seriju JWH ili Sativeks), benzodiazepine (npr. midazolam ili lorazepam), antiholinergike (npr. hiposcin), steroide (npr. deksametazon), trimetobenzamid, đumbir, emetrol, propofol, pepermint, muscimol ili ajvain) ili bilo koje od njihovih kombinacija. U drugim slučajevima, pogodni agensi protiv povraćanja su deksametazon, PRN Ativan, kitril, kompazin, perfenazin, zofran, perfenazin ili bilo koja od njihovih kombinacija.
[0156] U drugim slučajevima, antipiretična sredstva se primenjuju pre, istovremeno sa ili nakon primene konstrukta nukleinske kiseline koji kodira FAS-himerni protein. Primeri antipiretičnih agenasa uklјučuju, ali nisu ograničeni na, NSAID (npr. ibuprofen, naproksen, ketoprofen i nimesulid), aspirin, acetaminofen, metamizol, nabumeton, fenazon, kinin ili bilo koju od njihovih kombinacija.
[0157] Postupci dalјe obuhvataju utvrđivanje progresije bolesti kod subjekta pre ili nakon primene konstrukta nukleinske kiseline koji eksprimira FAS-himerni protein ili hemioterapijskog agensa. U jednom slučaju, progresija bolesti se određuje merenjem veličine tumora. U drugom slučaju progresija bolesti se određuje merenjem ekspresije tumorskog antigena, npr. CA-125. Da bi se utvrdila progresija bolesti, krv i urin subjekta se prikuplјaju pre infuzije, na kraju infuzije, oko tri sata nakon infuzije i/ili oko šest sati nakon primene konstrukta nukleinske kiseline koji eksprimira FAS-himerni proizvod infuzijom. U drugim slučajevima, vitalni znaci subjekta se beleže u peroidu od 0 minuta do 15 minuta (neposredno pre doziranja), 30 minuta ± 15 minuta nakon početka doziranja, 60 minuta ± 15 minuta nakon početka doziranja, četiri sata ± 15 minuta nakon početka doziranja, šest sati ± 15 minuta nakon početka doziranja i/ili u slučaju bilo kakvih štetnih događaja. Važni znaci koji treba meriti uklјučuju, ali nisu ograničeni na, sistolni i dijastolni krvni pritisak, periferni puls, telesnu temperaturu, brzinu disanja ili bilo koju od kombinacija navedenih parametara. U još drugim slučajevima, subjektu se određuju hematološki parametri (npr. diferencijalna krvna slika, INR i aktiviran PTT); koagulacija (npr. nivo PTT); biodistribucija konstrukta nukleinske kiseline koji eksprimira FAS-himer; ekspresija angiogenih i inflamatornih biomarkera (npr. VEGF, PlGF, sVEGFR1, bFGF, IL-1β, IL-6, IL-8, TNF-α, sVEGFR2, SDF1a, CD31, CD34, VEGFR2, vWF, bilo koja od kombinacija ovih parametara); ekspresija tumorskog markera, npr., CA-125 ili bilo koje od kombinacija navedenih parametara.
[0158] Subjekti koji su pogodni za postupke pronalaska, zbrinjavaju se na uobičajen način prilikom groznice i neutropenije. Subjektima je potrebno da se oporave od groznice i aktivnih infektivnih agenasa pre nastavka terapije. U pojedinim slučajevima, subjekti koji nisu na faktorima rasta, u sledeći ciklus se dodaju Neupogen ili Neulasta. Subjektima na Neupogenu u dozi 5 ug/kg/dan se može povećati doza do 10g/kg u okviru istog rasporeda.
Primeri
Primer 1
Sinteza i kloniranje viralnog vektora
[0159] Vektor je konstruisan upotrebom prvobitnog plazmida koji je sadržavao većinu genoma adenovirusa tipa 5 i koji je bio parcijalno homolog sa adaptorskim plazmidom, a što je omogućilo rekombinaciju.
[0160] Jedinica za ranu transkripciju E1 je deletirana iz prvobitnog plazmida, a plazmit je dalјe modifikovan delecijom pWE25 i mesta na kome se nalazio selekcioni marker za Amp rezistenciju.
[0161] Adaptorski plazmid, koji sadrži sekvence Ad5, CMV promotora, MCS i SV40 poliA, je modifikovan zarad delecije CMV promotora, a promotor PPE-1 i Fas-c fragment su insertovani restrikcionom digestijom. Modifikovani PPE-1 promotor (PPE-1-3X, SEQ ID NO: 18) i Fas-himerni transgen (Fas-c, SEQ ID NO: 9) su upotrebljeni za konstrukciju adenoviralnog vektora. Element PPE-1-(3X)-Fas-c (2115bp) je dobijen iz PPE-1-(3X)-luc elementa. Ovaj element sadrži 1.4kb mišjeg preproendotelinskog PPE-1-(3X) promotora, gen za luciferazu, SV40 poliA mesto i prvi intron mišjeg ET-1 gena, poreklom iz pEL8 plazmida (8848bp), a kao što je to opisano od strane Harats-a i saradnika (Harats D. i saradnici, JCI, 1995). Kaseta PPE-3-Luc je ekstrahovana iz pEL8 plazmida upotrebom BamHI restrikcionog enzima. Gen za luciferazu je supstituisan Fas-c genom [sastavlјenim od vanćelijskih i intramembranskih domena humanog TNF-R1 (receptor faktora nefroze tumora tipa1, SEQ ID NO: 4) i intracelularnim domenom Fas (p55) (SEQ ID NO: 8) (Boldin i saradnici, JBC, 1995)] da bi se dobila kaseta PPE-1-3x-Fas-c.
[0162] PPE-1(3x)-Fas-c plazmid - Kaseta je dalјe uvedena u osnovni plazmid restrikcionom digestijom, što je dovelo do obrazovanja PPE-1(3x)-Fas-c plazmida.
[0163] Adapter-PPE-1(3x)-Fas-c plazmid - Element PPE-1(3x)-Fas-c je ekstrahovan iz prve generacije konstrukta PPE-1(3x)-Fas-c plazmida, a potom je isti amlifikovan upotrebom specifičnih PCR prajmera uz uvođenje SnaBl i EcoRl restrikcionih mesta na 5'- i-3' krajeve, tim redom. Navedna mesta su upotrebljena za kloniranje PPE-Fas-c fragmenta u adapterski plazmid koji je podvrgnut digestiji sa SnaBl i EcoRl, što je dovelo do sinteze adapter-PPE-1-3x-Fas-c koji je dalje upotrebljen za transfekciju ćelija domaćina (npr. PER. C6 ćelija).
Primer 2
Efikasnost i bezbednost VB-111 kod miševa sa metastatskim Luisovim karcinomom pluća (LLC)
Rezime
[0164] U ovoj studiji, miševi LLC modela su tretirani sa VB-111 (10<9>ili 10<11>virusnih partikula (VP)), Karboplatinom (20 ili 50 mg/kg) i Alimtom (10 ili 30 mg/kg) ili sa kombinacijama ovih malih molekula i adenovektora.
[0165] VB-111 tretman u obe doze je rezultirao preživlјavanjem od 100%. Primena niske doze hemioterapeutika je rezultirala blagim smanjenjem stope preživlјavanja (94,1%) koja je bila slična stopi koja je utvrđena prilikom primene nosača (93,8%). Međutim, primena visoke doze hemioterapije je rezultirala najnižim procentom preživlјavanja (50%). Kombinovani tretman je smanjio preživlјavanje u poređenju sa preživljavanjem prilikom samostalne primene VB-111 (64% -93%).
[0166] Težine organa (srca, bubrega i mozga) su uglavnom bile slične između različitih grupa. Pojedine razlike između grupa su uočene u težinama jetre, slezine i testisa, pri čemu su veće težine bile prisutne nakon pojedinačne, visoke doze VB-111 ili bilo koje od kombinacija sa ovom dozom.
4
[0167] Nisu zabeležene značajne razlike u funkciji jetre u poređenju sa tretmanom samim nosačem. U principu, kombinovana terapija nije dovela do veće toksičnosti od toksičnosti pojedinačnih terapija iz kojih je kombinacija sastavljena.
[0168] Kombinacija VB-111 10<9>+ visoke doze hemioterapeutika je bila značajno više efektivna od samostalne primene hemioterapeutika u visokoj dozi. Pored toga, kombinovani tretman je pobolјšao prosečnu vrednost i medijanu opterećenja tumorom za tretman samo sa VB-11110<9>(1,5 i 5 puta za prosečnu vrednost i medijanu, tim redom), iako razlika nije bila statistički značajna. Navedeni efekat može ispoljiti statističku značajnost prilikom primene tretmana kod većih grupa.
[0169] Kombinacija VB-111 10<9>+ visoke doze hemioterapeutika je bila slična visokoj redukciji opterećenja tumorom koja je dobijena za VB-11110<11>, pošto nema značajne razlike između ove dve grupe. Ova značajna sličnost sa VB-11110<11>nije dobijena prilikom tretmana samo sa VB-11110<9>.
[0170] Kombinacija VB11110<9>+ visoke doze hemioterapeutika može omogućiti smanjenje doze VB-111 uz očuvanje njene visoke efikasnosti i uz pobolјšanje niske efikasnosti prilikom hemioterapije samo sa Karboplatinom i Alimtom.
Uvod
[0171] Luisom karcinom pluća (LLC) je široko korišćen mišji model za metastaze (Varda-Bloom i saradnici, 2001). Ova studija je poslužila da se identifikuje potencijalni sinergizam kombinovanih tretmana VB-111 sa utvrđenim hemioterapijama (npr. Karboplatinom i Alimtom): i da bi se procenila efikasnost pojedinačne doze VB-111 (10<9>ili 10<11>VP/mišu) kao jedinog tretmana ili u kombinaciji sa ponovlјenim intraperitonealnim tretmanima Karboplatinom (20 ili 50 mg/kg) i Alimtom (10 ili 30 mg/kg), kao i da bi se utvrdila i okarakterisala bezbednost i tolerancija na VB-111 kao samostalni tretman i kao tretman u kombinaciji sa prethodno pomenutom hemioterapijom.
[0172] Dizajn studije je prikazan u TABELI 6.
TABELA 6. Dizajn studije
Materijali i postupci
[0173]
Test i referentni materijali
4
Uslovi skladištenja: ≤ - 65°C, u vajli za zamrzavanje.
Priprema nosača: Vajlu treba odmrzniti na dan tretmana i čuvati na ledu ne više od 30 minuta.
[0174] D122 ćelije Luisovog karcinoma pluća su odmrznute. Na prvi dan injeciranja, ćelije su prikupljene i resuspendovane do finalne koncentracije od 5x10<5>/50μl, nakon čega su injecirane u jastuče levog stopala. Prečnik tumora je izmeren upotrebom nonijusa, pet dana nakon injeciranja. Merenje je dalje ponovljano svake nedelje dok tumor nije dostigao 5mm, a zatim i svakog dana do dana kada je uređena amputacija pri veličini tumora od 7mm (definisano kao Dan -5). Nakon žrtvovanja, mozak, srce, jetra, slezina, bubrezi i testisi su prikupljeni, određena im je težina i procenjeni su sledeći parametri: boja i tekstura intaktnog organa, prisustvo lezije ili bilo kakvog dokaza o metastazama unutar organa (disekcijom). Laboratorijske analize funkcije jetre (nivoi GOT i GPT u krvi) su uključivale uzorke uzete od 5 miševa/grupi na Dan 5 ± 1 i na kraju studije (Dan 16).
[0175] Sve procedure na životinjama su odobrene od strane "Komiteta za brigu i upotrebu životinja" Medicinskog centra Sheba, Tel-Hashomer. Studija je podrazumevala i placebo kontrole i objektivnu procenu podataka. C57B16 miševi su primili ćelije Luisovog karcinoma pluća (D122) subkutano, injeciranjem u jastuče levog stopala. Kada je tumorsko tkivo dostiglo prečnik od 7 mm (otprilike 3 nedelјe nakon injeciranja ćelija), pod anestezijom je resektovano jastuče stopala sa primarnim tumorom. Navedeni dan je definisan kao Dan -5. Dan 0 označava dan primene prve doze, 5 dana nakon resekcije primarnog tumora. Dana 0, miševi su po principu slučajnosti podeljeni u grupe koje su dalje podvrgnute različitim režimima tretmana, u skladu sa tabelom koja je data u tekstu koji sledi. Ispitivani adenovirusni vektor ili kontrolna supstanca su injecirani u repnu venu u ukupnoj zapremini od 100μl po mišu. Karboplatina i Alimta su primenjeni IP, u ukupnoj zapremini dnevne doze od 100μl po mišu.
[0176] Bezbednost životinja i efikasnost tretmana su praćeni (kao što je navedeno u rasporedu procene u nastavku teksta) tokom studije i do vremena žrtvovanja. Smrt svake životinje tokom studije je zabeležena i pokušano je da se utvrdi uzrok smrti. Dan žrtvovanja za svakog miša je utvrđen na sledeći način: kada je 5. životinja iz grupe kontrolnih miševa (PBS 10% glicerol - grupa 9) umrlo usled metastaza, zabeležen je broj dana koji je prošao od 0 dana (od prve IV primene nosača tom mišu). Navedeni dan je naime zabeležen kao dan žrvovanja za sve preživele miševe (tj. ukoliko je peti kontrolni miš umro Dana 16, svaki miš je bio žrtvovan kada je doživeo svoj Dan 16).
[0177] Procena efekata je urađena prema planu koji je prikazan u TABELI 7.
TABELA 7. Plan procene
Rezultati
[0178] Kod grupa miševa tretiranih samo sa 10<9>i 10<11>VP VB-111, sve životinje su preživele do Dana 16. Kombinovani tretman je doveo do smanjenja stope preživlјavanja, dok je najniži procenat preživlјavanja utvrđen kod miševa tretiranih visokom dozom hemioterapeutika, kao što je prikazano u TABELI 8.
4
TABELA 8. Smrtnost Dana 16.
[0179] Za procenu efikasnosti, izmerena je težina pluća na dan žrtvovanja. Masa normalnih pluća je ~ 0.2g. Opterećenje tumorom je definisano kao masa pluća minus 0,2 g, Sredanja vrednost i medijana opterećenja tumorom je prikazana u TABELI 9.
TABELA 9. Srednja vrednosti i medijana opterećenja tumorom
[0180] Svi tretmani su rezultirali nižim opterećenjem tumorom u poređenju sa tretmanom samo nosačem, kao što je prikazano na Slici 1. Slika 1 pokazuje da tretman sa E11, E9 visoke doze hemio i E11 visoke doze hemio dovode do niže srednje vrednosti opterećenja tumorom u odnosu na druge tretirane grupe.
[0181] Urađeno je nekoliko statističkih poređenja zarad ispitivanja efikasnosti. Kada je upotrebljena jednofaktorska ANOVA, utvrđeno je statistički značajno veće opterećenje tumorom kod životinja tretiranih nosačem (p = <0.001) u odnosu na druge tretmane, izuzev za kombinaciju VB E9 niske
4
doze hemioterapeutika. Opterećenje tumorom je bilo značajno niže za tretman sa VB-111 1E11 u odnosu na oba tretmana sa hemioterapeutikom i na obe kombinacije tretmana sa niskom dozom hemioterapeutika. Kada je upotrebljen Mann-Whitney test za individualna poređenja između dve grupe, opterećenje tumorom u VB-111 E11 grupi je bilo značajno niže nego u ostalim grupama, sa izuzetkom grupe označene kao E9 visoke doze hemioterapeutika. E9 visoke doze hemioterapeutika je bila sa vrednošću koja je bila značajno niža u odnosu na sve ostale grupe, osim grupe E11, E9 i E11 visoke doze hemioterapeutika. Na slici 2 je prikazan grafički prikaz medijane i interkvartilnog opsega podataka.
Zaklјučak
[0182] VB-111 tretman je u obe doze rezultirao preživlјavanjem od 100%. Upotreba hemioterapije niske doze je rezultirala blagim smanjenjem stope preživlјavanja (94,1%) koja je bila slična stopi koja je utvrđena nakon primene nosača (93,8%). Međutim, primena hemioterapije visoke doze je rezultirala najnižim procentom preživlјavanja (50%). Kombinovani tretmani su smanjili preživlјavanje u odnosu na primenu samo VB-111 (64% -93%).
[0183] Težine organa (srca, bubrega i mozga) uglavnom nisu bile različite između različitih grupa. Neke razlike između grupa su uočene u težinama jetri, slezina i testisa, uglavnom veće težine za pojedinaču višu dozu VB-111 ili za kombinacije sa ovom dozom.
[0184] Nisu uočene značajne razlike u funkciji jetre u odnosu na životinje tretirane nosačem. U principu, kombinovana terapija nije dovela do veće toksičnosti od toksičnosti pojednačnih komponenti.
[0185] Kombinovana terapija VB11110<9>+ visoke doze hemioterapeutika značajno pobolјšava efekat u odnosu na efekat samog hemioterapeutika u visokoj dozi. Nadalje, poboljšane su i srednja vrednost i medijana opterećenja tumorom u odnosu na tretman samo sa VB11110<9>(1,5 i 5 puta za srednju vrednost i medijanu, tim redom), iako nije bilo statističke značajnosti. Ovaj efekat može pokazati statističku značajnost prilikom primene tretmana u većim grupama.
[0186] Kombinacija VB111 10<9>+ visoke doze hemioterapeutika je bila slična efektu smanjenja opterećenja tumorom koji je dobijen za E11, pošto nema značajne razlike između ove dve grupe (može se uočiti na grafičkom prikazu i nakon primene Mann-Whitney statističkog poređenja). Ova značajna sličnost sa VB11110<11>nije dobijena samostalnim tretmanom sa VB11110<9>.
[0187] Kombinacija VB11110<9>+ hemioterapija sa visokom dozom može omogućiti smanjenje doze VB-111 uz očuvanje njegove visoke efikasnosti i poboljšanje niske efikasnosti samostalne hemioterapije koja podrazumeva primenu Karboplatine i Alimte.
[0188] I stopa preživljavanja i gubitak težine u grupi tretiranoj sa VB111 10<9>+ visoke doze hemioterapeutika su bile bolje od vrednosti dobijenih za grupe tretirane pojedinačnim hemioterapijama: stopa preživlјavanja - 64% i 50%, tim redom, gubitak telesne mase - 9,7% i 11,6%, tim redom. Nisu zabeležene razlike u težinama za bilo koji od ispitivanih organa između ove dve grupe.
4
Primer 3
Primena Ad5PPE-1-3X-Fas himera u kombinaciji sa Paklitakselom
[0189] Ovo će biti prospektivna, otvorena, multicentrična (2 centra) studija sa eskalacijom doze, faze Kliničkih ispitivanja I/II, za utvrđivanje bezbednost i efikasnosti primene AD5PPE-1-3X-Fas-chimera (VB-111) u kliničkom okruženju, u kojoj će biti praćeni ishodi kao što su toksičnost, štetni efekti, titar antitela, biodistribucija, progresija bolesti i ponovno javljanje bolesti, kao i preživlјavanje kod subjekata sa solidnim primarnim i metastatskim tumorima (poput rekurentnog epitelijalnog kancera jajnika, jajovoda, primarnog peritonealnog, MMMT i papilarnih seroznih Milerovih tumora) koji su intravenskom infuzijom primili Ad5PPE-1-3X-Fas himerni adenovirusni vektor u određenom opsegu doza i u kombinaciji sa paklitakselom.
[0190] Biće procenjen i uticaj VB-111 na sintezu antitela za adenoviralni vektor, na tumorski odgovor i angiogene biomarkere.
MATERIJALI I EKSPERIMENTALNI POSTUPCI
CILJEVI STUDIJE
[0191] Hipoteza istraživanja je da će tretman sa VB-111, kome je nedeljno dodavan paklitaksel, biti praćen prihvatlјivom toksičnošću i stopom odgovora ili kliničkom dobrobiti koja je dovolјna za opradanost dalje evaluacije tretmana.
PRIMARNI CILjEVI
[0192]
1. Definisati toksičnost za ograničen broj doza kombinacije VB-111 i paklitaksela koji se primenjuje na nedeljnoj bazi, tako da se obuhvati opseg predviđenih efektivnih doza.
2. Istražiti efikasnost (RECIST odgovor, CA-125 odgovor i stopu preživlјavanja bez progresije (PFS)) u proširenoj grupi tretiranoj optimalno tolerisanom dozom kombinacije VB-111 i paklitaksela primenjenog jedan put svake nedelje.
SEKUNDARNI CILJ
[0193] Istražiti prediktivne markere toksičnosti i odgovora.
PREGLED DIZAJNA I EVALUACIJE STUDIJA
[0194] Ova otvorena, jednocentrična, klinička studija faze I/II kombinuje VB-111, primenjen infuzijom Dana 1 svakog drugog ciklusa u trajanju od 28 dana, uz nedelјni tretman paklitakselom u dozi 40-80 mg/m<2>koji se primenjuje tokom jednog sata Danima 1, 8, 15 i 22 u okviru ciklusa koji je trajao 28 dana, a da bi se utvrdilo da li ova kombinacija može ili ne može pobolјšati stopu odgovora u odnosu na istoriju tretmana kontrola u ovako pretretiranoj polulaciji. Pacijenti mogu nastaviti sa terapijom uz dobrobiti, a mogu se uvesti i promene u rasporedu da bi se obezbedile pauze u doziranju paklitaksela i da bi se izbegle suvišne neuropatije, bez prekida u infuzijama VB-111. Kliničko ispitivanje je dizajnirano u skladu sa Simonovom šemom iz 2 koraka koja se zasniva na ≥ 2 odgovora kod 10 pacijenata zarad nastaka daljih ispitivanja.
4
POPULACIJA SUBJEKATA:
[0195] Uključeni su subjekti sa rekurentnim epitelijalnim kancerom jajnika, kancerom jajovoda, primarnim peritonealnim, MMMT i papilarnim seroznim Milerovim tumorima.
BROJ PACIJENATA KOJI SE PLANIRA DA BUDE UKLJUČEN
[0196] Na osnovu dizajna studije, procenjuje se da je potrebno 2 do 42 pacijenta sa uznapredovalim kancerom (maksimalno 6 po kohorti tokom eskalacije doze (= 18 pacijenata) i do 29 pacijenata za MTD nivo doze, a da bi se omogućila procena korelativne/posebne studije, kao i da bi se potvrdila bezbednost.
ODABIR PACIJENATA
[0197] Dizajn faze I/II za procenu stope odgovora definisane RECIST kriterijumima i sa CA-125 (Kriterijumi međugrupe za ginekološke kancere - GCIG), kao i za opis profila bezbednosti i karakterizaciju neželjenih događaja i toksičnosti. Studija faze I će podrazumevati dizajn tipa 3 3, za 3 nivoa doze. U studiji Faze II, biće ukljućeno do 10 pacijenata u prvoj fazi, uklјučujući tu i učesnike iz grupa Nivoa doze 2 i 3 koji dobijaju hemioterapiju pune doze. Ukoliko bude najmanje dva odgovora, uključivanje će biti nastavljeno sa dodatnih 19 pacijenata i kohorta će biti proširene do maksimalnog broja od 29 učesnika. Analiza efikasnosti će podrazumevati procenu stope odgovora. Dalje će biti sprovedena kontinuirana provera bezbednosti i ukoliko u prvoj fazi bude 2 ili više pacijenata sa GI perforacijama stepena ≥ 3 ili 3, studija će biti zaustavljena u bilo kom trenutku.
KRITERIJUMI ZA UKLjUČIVANJE SUBJEKATA U GRUPE TRETMANA SU:
[0198]
1. Pacijenti stariji od 18 godina.
2. Histološki potvrđen epitelijalni kancer jajnika, peritonealni kancer ili kancer jajovoda i papilarni serozni karcinom materice (UPSC) i ginekološki MMMT.
3. Dozvolјena su do 3 prethodna ciklusa hemioterapije za metastatsko oboljenje.
4. Pacijenti u istoriji bolesti moraju imati prethodnu terapiju platinom ili terapiju zasnovanu na platini.
5. U skladu sa kriterijumom Istočne kooperativne onkološke grupe (ECOG), status subjekta mora biti 0-1.
6. Bolest rezistentna ili refraktorna na platinu, definisana kao progresivna bolest tehnikama snimanja ili sa CA-125, a koja se pojavila u roku od 6 meseci nakon završetka ili tokom primene režima koji sadrže platinu i taksan (primarna ILI sekundarna – tj. pacijenti su mogli da primaju samo jedan tretman na bazi platine koji je doveo do rekuretne bolesti senzitine na platinu sa potonjim intervalom bez platine <6 meseci).
7. Neophodno je da se bolest može okarakterisati ili proceniti upotrebom RECIST parametara ili CA-125 (da bi se standardizovala podobnost, a ukoliko neki pacijenti ispunjavaju uslove i po
4
RECIST kriterijumima i CA-125, za procenu se prednost daje proceni na osnovu RECIST kriterijuma).
Odgovarajuća funkcija kosne srži.
Odgovarajuće hematološke funkcije:
i. ANC ≥ 1000/mm<3>
ii. PLT ≥ 100.000/mm<3>
iii. PT i PTT (sekunde) <1.2 X ULN (subjekti sa PTT > ULN mora imati negativan LAC)
Adekvatna funkcija organa:
a. CTC neuropatija manja ili jednaka stepenu 1.
b. Prethodno zračenje ne sme da uključi ≥ 30% glavnih površina koje sadrže kosnu srž (karlica, lumbalna kičma)
c. SGOT/SGPT/alkalna fosfataza ≤ 2,5x ULN ili < 5x ULN za dokumentovane metastaze u jetri
d. Bilirubin ≤ 1,5 x ULN
e. Kreatinin ≤ 1,5 x ULN
f. Proteinurija < 2+ skriningom sa test-trakama ili UPC (odnos kreatininskog proteina u urinu < 1,0).
Subjekat mora biti oporavljen od akutne toksičnosti prethodnog tretmana, uključujući radioterapiju, hemioterapiju, biološku terapiju, sa izuzetkom neuropatije 1. stepena ili anemije bilo kog stepena i alopecije.
Prethodni tretman sa anti-angiogenim agensom NIJE kriterijum za isključivanje.
Ne sme biti prisutna prethodna GI perforacija ili GI opstrukcija ili poremećaj crevnog trakta na medicinskim snimcima
Ne sme biti aktivnih, nelečenih psihijatrijskih oboljenja ili neuroloških simptoma koji zahtevaju lečenje (dozvolјena je senzorna neuropatija I stepena). U centralnom nervnom sistemu ili mozgu ne smeju biti prisutne nelečene metastaze. Ne sme biti prisutna demencija ili značajno izmenjen mentalni status koji bi uticao na razumevanje i/ili davanje informisane saglasnosti.
Ne smeju biti uključeni pacijenti sa poznatom preosetlјivošću na Kremofor® EL. Međutim, učesnici su podobni ukoliko su imali prethodnu reakciju na paklitaksel, ali su naknadno, prilikom ponovnog davanja, lek tolerisali.
Ne sme biti dokaza o nekontrolisanim bakterijskim, virusnim ili glјivičnim infekcijama.
Ne mogu biti uključeni pacijenti koji su primali druge terapije koje se ispituju, a u period od 30 dana pre doziranja.
18. Subjekat mora biti kompetentan da dâ informisanu saglasnost.
KRITERIJUMI ZA ISKLJUČIVANJE SUBJEKATA IZ TRETIRANIH GRUPA ĆE BITI:
[0199]
1. Više od 3 prethodna ciklusa hemioterapije za rekurentni kancer.
2. Odsustvo aktivnih maligniteta, drugačijih od maligniteta površinskih bazalnih ćelija i površnih skvamoznih ćelija, ili karcinoma in situ na grliću materice u poslednje dve godine. Pacijent dijagnostifikovan sa istovremenim Milerovim tumorom (obično endometrijalni kancer) se NE isklјučuju. Pacijenti sa niskim rizikom za (lokalizovan, neinflamatorni) kancer dojke dijagnostikovan do pre 2 godine i lečeni terapijama u svhu izlečenja se NE isljučuju.
3. Nemogućnost usaglašavanja sa procedurama studije i/ili praćenja.
4. Očekivano trajanje života manje od 3 meseca.
5. Uobičajeni kriterijumi toksičnosti (CTC) 1. ili većeg stepena neuropatije (motorne ili senzorne) usled komorbiditeta drugačijeg od prethodne izloženosti taksanu, kao što je dijabetes.
6. Iako je retko primenjivo, seksualno aktivne žene sa mogućnoću rađanja moraju upotrebljavati efektivan metod kontracepcije tokom studije da bi se rizik od neuspeha sveo na minimum. Pre uključivanja u studiju, žene sa mogućnošću da rađaju moraju biti posavetovane o važnosti izbegavanja trudnoće tokom učešća u ispitivanju i o potencijalnim faktorima rizika za neplaniranu trudnoću. Sve žene sa mogućnošću rađanja MORAJU imati negativni test trudnoće do 14 dana pre prvog dobijanja proizvoda koji se ispituje. Ukoliko je test trudnoće pozitivan, pacijent ne sme primiti proizvod koji se ispituje i ne sme biti uključen u studiju.
7. Neadekvatno kontrolisana hipertenzija.
8. Prethodna istorija hipertenzivne krize ili hipertenzivne encefalopatije.
9. Kongestivna srčana insuficijencija 1. ili 2. stepena prema kriterijumima Asocijacije za srce Nju Jorka (NIHA).
10. Istorija infarkta miokarda ili nestabilne angine u periodu od 6 meseci pre Dana 1 studije.
11. Istorija moždanog udara ili tranzitornog ishemičnog napada u period od 6 meseci pre Dana 1 studije.
12. Poznata bolest CNS-a, izuzev tretiranih metastaza u mozgu: Tretirane metastaze u mozgu su definisane kao one za koje nema dokaza o progresiji ili hemoragiji nakon terapije i zbog kojih nema trenutno potrebe za primenu deksametazona, a što potvrđuju klinički pregled i snimci mozga (MRI ili CT) tokom perioda skrininga. Antikonvulzanti (stabilna doza) su dozvolјeni. Lečenje metastaza u mozgu može uključivati radioterapiju celog mozga (WBRT), radiohirurgiju (RS, gama nož, LINAC ili ekvivalentno) ili kombinaciju koja se smatra odgovarajućim od strane lekara. Pacijenti sa metastazama u CNS-u, tretirani neurohirurškim
1
resekcijama ili biopsijom mozga koji su urađeni u period do 3 meseca pre Dana 1 će biti isklјučeni.
13. Značajna vaskularna obolјenja (npr. aneurizma aorte koja zahteva hiruršku popravku ili nedavna periferna arterijska tromboza) u period do 6 meseci pre Dana 1. studije.
14. Istorija hemoptize (> 1/2 kafene kašičice svetlo crvene krvi po epizodi) u period do mesec dana pre Dana 1. studije.
15. Dokazi dijateze krvarenja ili značajne koagulopatije (u odsustvu terapijske antikoagulacije).
16. Velika hirurška procedura, otvorena biopsija ili značajna traumatska povreda u periodu do 28 dana pre Dana 1. studije ili potreba za većim hirurškim zahvatom koja se može predvideti u toku studije.
17. Velika biopsija ili druga manja hirurška procedura, isklјučujući postavlјanje uređaja za vaskularni pristup, u periodu do 7 dana pre Dana 1. studije.
18. Istorija abdominalne fistule ili gastrointestinalne perforacije u periodu do 6 meseci pre Dana 1. studije.
19. Prisustvo znaka i simptoma opstrukcije creva.
20. Prisustvo zavisnost od IV hidracije ili potpune parenteralne ishrane (TPN).
21. Ozbilјna rana koja ne može da zaraste, aktivan čir ili nelečen prelom kosti.
22. Pacijenti koji su primili anti-angiogenu terapiju u prethodne 4 nedelјe za TKI ili terapiju na bazi antitela ili peptida u prethodnih 6 nedelјa.
23. Pacijenti koji imaju stalni zahtev za imunosupresivnim lečenjem, uklјučujući upotrebu ciklosporina, ili sa istorijom hronične upotrebe bilo kojih ovakvih lekova u poslednje 4 nedelјe pre uključivanja. Dozvolјena je stabilna doza kortikosteroida (npr. započeta najmanje 2 nedelјe pre početka doziranja).
KOMPOZICIJA: AD5-PPE-L-3X-FAS-HIMER
[0200] Ad5-PPE-1-3X-fas-himer (SEQ ID NO: 19) je genski terapeutik koji remeti vaskularni sistem i sastoji se od nereplikujućeg adenovirusnog vektora (Ad5, deletiran E1) sa modifikovanim mišjim preproendotelijalnim promotorom (PPE -1-3x, SEQ ID NO: 18) i fas-himernim transgenom [Fas i receptor humanog faktora nekroze tumora (TNF)] (SEQ ID NO: 9). Formulisan je kao sterilni rastvor vektora i isporučuje se zamrznut (na temperaturi ispod -65°C), u bočicama za jednokratnu upotrebu. Svaka bočica sadrži 1.1 mL rastvora vektora sa specifičnim titrom virusa.
CILJEVI EFIKASNOSTI I FARMAKODINAMIKE:
PLAN TRETMANA
[0201] Pacijenti će biti lečeni sa Ad5-PPE-1-3X-fas-himerom u kombinaciji sa paklitakselom primenjenim jedan put nedeljno. Dužina ciklusa će biti 28 dana. Pacijenti će primati paklitaksel u vidu
2
IV infuzije tokom 60 minuta svake nedelje (Dani 1, 8, 15 i 22). Ad5-PPE-1-3X-fas-himer će se primenjivati kao IV infuzija na Dan 1 neparnih ciklusa, počevši od Ciklusa 1 i potom svakog 2. Ciklusa nakon toga. Plan lečenja je prikazan na Slici 3. Nivoi doza za Fazu I su prikazani ispod, u TABELI 10.
TABELA 10: Nivoi doze za komponente Faze I<1>:
[0202] Učesnici u kohorti Faze I će dakle biti uključeni upotrebom modifikovanog 3 3 dizajna, a kao što je prikazano u TABELI 11 i opisano u nastavku teksta.
[0203] Eskalacija doze od Nivoa doze 1 do Nivoa doze 2: Ukoliko se kod 2 učesnika javi DLT na Nivou doze 1, studija će se prekinuti bez identifikacije MTD. U okviru grupe Nivoa doze 1 postoji planirana eskalacija doze do 80 mg/m2 paklitaksela Dana 1 Ciklusa 2 za svakog učesnika, nakon čega se učesnici mogu uzeti u obzir za procenu učesnika uključenih u grupu za Nivo doze 2, čak iako se istovremeno doziranje VB-111 i paklitaksela dešava u Ciklusu 3 grupe Nivoa doze 1 (tj. oba učesnika koji se uključe u grupu Nivoa doze 2 i učesnici koji primaju Ciklus 3 u grupi Nivoa doze 1 sa eskalacijom doze paklitaksela do 80 mg/m<2>biće ocenjeni tako da grupa Nivoa doze 2 može uključivati od 2 do 12 učesnika sa do 6 njih koji su prvobitno uključeni u grupu Nivoa doze 1, nakon čega je doza povećana). Ukoliko nakon evaluacije 3 učesnika (bilo novouključenih u Nivo doze 2 ili učesnika grupe Nivoa doze 1 kojima je doza paklitaksela povećana) ne dođe do pojave DLT u okviru grupe Nivoa doze 2, studija će se nastaviti na Nivo doze 3. Ovaj plan se odnosi samo na subjekte unutar grupe kojoj se primenjuje ekskalacija doze paklitaksela (kako bi se broj učesnika koji su dobili dozu od 40 mg/m<2>sveo na minimum) i gde se ne uvodi ekskalacija doze VB-111 kod subjekata.
[0204] Eskalacija doze od Nivoa doze 2 do Nivoa doze 3: Jednom kada se 3 učesnika uključe u grupu Nivoa doze 2 i kada se nakon 14 dana od početne primene VB-111 utvrdi da ne dolazi do pojave DLT, subjekti mogu biti uključeni u grupu Nivoa doze 3 (1x10<13>VP), imajući u vidu da će najmanje 6 učesnika primiti dozu od 3x10<12>VP u okviru Nivoa doza 1 i 2. Druga doza VB-111 u okviru Nivou doze 3 može biti primenjena nakon toga što se kod najmanje 2 pacijenta koji su primili dozu od 3x10<12>VP nije utvdilo prisustvo DLT. Dodatno, praćenje DLT će se obavlјati istovremeno u paralelnim studijama Faze I/II za VB-111. Bezbednost nalaza iz ovih studija će biti uzeta u obzir za ovu grupu. Ukoliko dođe do pojave bilo koje DLT u okviru grupe Nivoa doze 3, učesnici mogu nastaviti učešće u studiji i primati dalje doze u okviru grupe Nivoa doze 2 za VB-111 (3x10<12>VP).
TABELA 11: Pravila odlučivanja o eskalaciji doze
[0205] Imajući uvidu novu prirodu agensa, novi učesnici će redovno biti uključivani sa razmakom od najmanje 2 dana između uključenja svake nove osobe koja započinje sa studijom. Više novih učesnika u studiji ne mora biti dozirano istog dana. Završetak jednog ciklusa lečenja od 28 dana će biti osnova za određivanje MTD i DLT u svakoj grupi doziranja. Stepen toksičnosti će biti procenjen u skladu sa Opštim terminološkim kriterijumima za neželјene događaje (CTCAE) verzije 4 (dostupnim za preuzimanje na internet stranici: http://ctep.info.nih.gov).
DEFINICIJA DOZE OGRANIČENE TOKSIČNOŠĆU (DLT)
[0206] Procena potencijalnih DLT će se vršiti tokom prvog ciklusa (Ciklus 1), kao i tokom trećeg ciklusa za DL1 učesnike.
[0207] Toksičnosti će biti procenjena upotrebom CTCAE, verzija 4.0. Toksičnost koja ograničava dozu se definiše na sledeći način:
4
1. Apsolutni broj neutrofila < 0,5 x 109/L koji traje ≥ 4 dana ili apsolutni broja neutrofila < 0,5 x 109/L uz sepsu ili uz groznicu stepena 3-4 (>100,2°F) koja se ne može lako staviti pod kontrolu upotrebom antipiretika.
2. Broj trombocita <10 x 109/L, bilo kog trajanja.
3. Svaka druga toksičnost leka koja nije vezana za jetru ili hematološku procenu stepena ≥ 3. Navedeno ne uklјučuje nivo mučnine ili povraćanja ≥ 3 koji može biti medicinski kontrolisan (ukoliko se mučnina i/ili povraćanje ne mogu kontrolisati medicinski i ukoliko se javlјaju tokom prvog ciklusa, doza se razmatra kao DLT) ili hipokalemiju, hiponatremiju, hipofosfatemiju, hipomagnezemiju i hipokalcemiju stupnja ≥ 3, a ukoliko se one mogu lako ublažiti, klinički su asimptomatske i nisu praćene medicinski značajnim komplikacijama (npr. izmenama u EKG zapisu).
[0208] Groznica stepena 3-4 koja se javlјa u roku od 24 sata nakon doziranja sa VB-111 neće biti razmatrana kao DLT ukoliko reaguje na simptomatsku terapiju. Pacijenti sa neprihvatlјivom toksičnošću i/ili progresijom bolesti će biti uklonjeni iz studije u bilo kom trenutku.
PROCEDURE STUDIJE
EVALUACIJA PRE TRETMANA:
[0209] Kliničar (lekar ili medicinska sestra) će proceniti pacijente koji ispunjavaju kriterijume podobnosti. Istorija, fizički pregled i beleženje telesne težine i vitalnih znakova, kao i EKG snimanje će biti urađeni u periodu od 14 dana pre započinjanja prvog ciklusa lečenja. Ispitivanja zarad utvrđivanja osnovnih parametara, kada je to primenljivo, treba da budu urađena u roku od 28 dana pre početka prvog ciklusa lečenja.
[0210] Pre bilo kakve studije doziranja, na Dan 1 svakog ciklusa, podobnost subjekta mora biti ponovo potvrđena.
[0211] Sledeće procene treba obaviti u roku od 3 dana od D1 (osim kod Ciklusa 1, kada se testovi krvi mogu uraditi u okviru 14 dana od Dana 1):
1. Klinička evaluacija: medicinska istorija, fizički pregled, vitalni znaci (VS) i provera rizika krvarenja. U pojedinim drugim slučajevima, VS evaluacija može biti urađena u okviru standardne brige o pacijentima koja je institucionalno propisana.
2. Hematologija: diferencijalna krvna slika, INR i aktiviran PTT.
3. Koagulacija: U slučaju produženja delimičnog tromboplastinskog vremena (PTT) iznad gornje granice normale (ULN), krv treba da bude analizirana i na antikoagulans specifičan za lupus (LAC). Pacijenti sa produženim aPTT ne bi trebali da prime VB-111 dok se ne normalizuje aPTT. Kod pacijenata koji su pozitivni na lupus antikoagulans (LAC), neophodno je da test postane negativan pre ponavljanja doze VB-111. Za trajno pozitivan LAC test ili test za antifosfolipidna antitela (APLA), test mora biti ponovljen u roku od 12 nedelјa od početnog pozitivnog testa.
4. Sveobuhvatni panel metaboličkih analiza: uklјučujući elektrolite, testove funkcije jetre (LFTS), odnos azota uree (BUN)/kreatinina (Cr) u krvi, kalcijum i magnezijum.
5. Urin: prikuplјen za rutinsku analizu.
6. Specifične analize za VB-111: krv će biti izvađena za studije:
(i) Biodistribucije: nivoa VB-111 adenovirusne DNK i određivanje ekspresije transgena.
(ii) Biomarkera: Biomarkeri za anti-angiogenu terapiju biće testirani u uzorcima periferne krvi, dobijenim od svih pacijenata uključenih u ovu studiju. Analize plazme će biti urađene za cirkulišuće angiogene i inflamatorne biomarkere VEGF, P1GF, sVEGFR1, bFGF, IL-1β, IL-6, IL-8 i TNF-α (upotrebom multipleksnih ELISA ploča firme Meso-Scale Discovery), kao i sVEGFR2 i SDF1α (upotrebom komercijalnih paketa firme R&D Systems). Ćelije koje cirkulišu u krvi će biti izbrojane u svežim uzorcima, upotrebom standardnog protokola protočne citometrije. Prikupljeno tkivo će biti analizirano na CD31, CD34, VEGFR2 i vWF. (iii) Tumorskog markera: CA-125
(iv) Antitela: Nivoi antitela na AD-5 virus (uklјučujući neutrališuća antitela).
TRETMAN STUDIJE - INFUZIJA:
[0212] ANC mora biti ≥ 1,000/mm<3>, a broj trombocita ≥ 100.000/mm<3>pre početka infuzije kao načina tretmana studije (primene paklitaksela ili VB-111).
INFUZIJA PAKLITAKSELA:
[0213] Terapija antiemetikom: Terapija antiemetikom može podrazumevati Deksametazon (10 mg i.v. prn), Ativan (0,5-2,0 mg i.v.) i/ili Kompazin (10 mg p.o.) ili Perfenazin (4 mg p.o.), u skladu sa institucionalnim standardima.
[0214] Redosle primene će biti sledeći: paklitaksel praćen primenom VB-111.
[0215] Paklitaksel će biti primenjivan nedelјno u početnoj dozi od 40 - 80 mg/m<2>, tokom 60 minuta, upotrebom postavljenog filtera sa mikroporoznom membranom čija veličina pora nije veća od 0,22 mikrona.
[0216] Svi pacijenti moraju primiti premedikaciju pre primene paklitaksela kako bi sprečile ozbiljne reakcije preosetlјivosti. Pacijenti će uzeti oralno deksametazon u dozi od 20 mg noć pre tretmana i 20 mg ujutru, pre tretmana prvom dozom, a zatim ukoliko se paklitaksel dobro podnosi, tokom 2 nedelјu neće biti oralne već samo IV premedikacije, a nakon 3. nedelje, doza može biti ukinuta i dalje se ne mora koristiti. Tipičan režim premedikacije koji se pirmenjuje 30-60 minuta pre paklitaksela, sastoji se od sledećeg: 10-20 mg intravenski (IV) primenjenog deksametazona, 50 mg IV difenhidramina (ili njegovog ekvivalenta) i 300 mg cimetidina ili 50 mg mg IV ranitidina. Famotidin u dozi od 20mg IV može biti zamenjen kao alternativa u odnosu na lokalni režim. Doza deksametazona se može povećati uz diskreciono pravo istraživača, ukoliko se kod pacijenta pojavi reakcija preosetlјivosti prilikom primene paklitaksela.
DAN 1 NEPARNIH CIKLUSA:
[0217] Pored prethodno navedenih postupaka, na D1 neparnih ciklusa, biće urađene sledeće procedure.
MERENJA TUMORA:
[0218] Pre D1 Ciklusa 1 (dozvoljeno je do 1 meseca pre), a zatim i u svakom neparnom ciklusu (npr. u ciklusima 1, 3, 5 itd. = svakih 8 nedelja), a dok ne dođe do progresije bolesti, merenja tumora upotrebom CT-a će biti urađeno snimanjima grudnog koša, abdomena i karlice. Procena će se obaviti pre primene leka, do 3 dana pre doziranja.
TRETMAN STUDIJE - INFUZIJA: VB-111
[0219] VB-111 će biti primenjen Dana 1 svakog neparnog ciklusa do progresije bolesti.
[0220] VB-111 treba primenjivati nakon paklitaksela. Ovo se zasniva na paradigmi da ispitivani agens treba da bude dat poslednji, kao mera predostrožnosti. Ne postoji očekivanje da će farmakologija dva agensa biti zavisna od promene redosleda primene. Iako se očekuje da primena bude odmah (u roku od 1 sata) nakon paklitaksela, ukoliko je klinički indikovano, primena može biti odložena (do 24 sata).
[0221] Pacijenti sa produženim aPTT ne bi trebali da prime VB-111 dok se aPTT ne normalizuje. Kod pacijenata koji su bili pozitini na LAC i/ili APLA test, neophodan je negativni test pre primene ponovlјene doze VB-111. Dok je god test pozitivan, VB-111 se dalјe ne sme primenjivati. U slučaju perzistentno pozitivnog LAC ili APLA testa, test se mora ponoviti u roku od 12 nedelјa od početnog pozitivnog testa.
[0222] Tretman antipiretikom: 1000 mg acetaminofena treba primeniti pre doziranja VB-111, a po potrebi, nakon doziranja treba primeniti i acetaminofen. Kod pacijenata kod kojih se javlja groznica trećeg stepena ili usled diskrecionog prava istraživača, Deksametazon u dozi od 10 mg i.v. može biti primenjen 10 minuta pre primene narednih doza VB-111.
[0223] Priprema i infuzija VB-111: Po završetku infuzije paklitaksela, VB-111 će biti primenjen u vidu pojedinačne doze od 3 x 10<12>VP (Nivoi doze 1-2) ili 1 x 10<13>VP (Nivo doze 3) pacijentima koji su gladovali ili imali lakši blag obrok. Imati u vidu: gladovanje se predlaže da bi se izbeglo povraćanje, ukoliko se kod pacijenta javljaju značajne drhtavice pre nego uobičajena ograničavajuća groznica niskog stepena. To nije apsolutni zahtev. Konačni rastvor za primenu treba da bude primenjen ne više od 60 minuta nakon pripreme. Redovan obrok će biti dopušten 0,5 sata nakon doziranja. Jednokratna intravenska infuzija razblaženog VB-111 treba da bude primenjena stopom primene koja sledi:
1. Za doze 3x10<12>VP: 1 ml/min
2. Za doze 1x10<13>VP: 1 ml/min za prvih 10 mL, a zatim 3 mL/min za ostatak infuzije.
OPSERVACIJA NAKON PRIMENE VB-111
[0224] Učesnike studije treba pratiti u području klinike ili infuzije tokom prvih 8 sati nakon prve primene leka koji se ispituje, a zatim kako je to klinički indikovano.
LABORATORIJSKE ANALIZE DISTRIBUCIJE VB-111
[0225] Uzorci krvi i urina će biti prikupljeni za određivanje nivoa ekspresije DNK adenovirusa VB-111 u sledećim vremenskim tačkama:
Krv:
[0226]
1. 0 (pre doziranja)
2. Na kraju infuzije
3. 3 ± 0.5 sati
4. 6 ± 0.5 sati
Vitalni znaci:
[0227] Vitalni znaci (sistolni i dijastolni krvni pritisak, periferni puls, telesna temperatura, stopa disanja) biće beleženi:
1. 0 minuta (neposredno pre doziranja) (opseg -15 minuta)
2. 30 minuta nakon početka doziranja (opseg /- 15 minuta)
3. 60 minuta nakon početka doziranja (opseg /- 15 minuta)
4. 4 sata posle početka doziranja (opseg /- 15 minuta)
5. 6 sati posle početka doziranja (opseg /- 15 minuta)
6. U slučaju pojave bilo kakvog neželјenog događaja
DANI 8, 15, I 22 SVAKOG CIKLUSA
[0228] Svaki pacijent će biti obavezan da se vrati na kliniku u stanju gladovanja zarad sledećih analiza:
1. Vitalni znaci: sistolni i dijastolni krvni pritisak u pozi ležanja, periferni puls, telesna temperatura, stopa disanja.
2. Hematologija: diferencijalna krvna slika, INR i aktiviran PTT.
3. Koagulacija: ukoliko je neophodno pratiti abnormalne nivoe PTT-a.
4. Urin: prikupljanje za rutinsku analizu
[0229] Laboratorijske analize krvi će biti urađene Dana 8 u Ciklusima 1-6. Krv će biti izvađena za analizu:
1. Biodistribucije: određivanje nivoa VB-111 adenovirusne DNK i određivanje ekspresije transgena (svaki drugi ciklus nakon infuzije VB-111)
2. Biomarkera: Plazma će biti analizirana na cirkulišuće angiogene i inflamatorne biomarkere VEGF, P1GF, sVEGFR1, bFGF, IL-1β, IL-6, IL-8 i TNF-α (upotrebom multipleksnih ELISA ploča fime Meso-Scale Discovery), kao i na sVEGFR2 i SDF1α (upotrebom komercijalnih paketa firme R&D Systems). Ćelije koje cirkulišu u krvi će biti izbrojane u svežim uzorcima, upotrebom standarndog protokola protočne citometrije. Prikupljeno tkivo će biti procenjeno za CD31, CD34, VEGFR2 i vWF.
3. Tumorskog markera: CA-125
4. Antitela: Nivoi antitela na AD-5 virus (uklјučujući neutrališuća antitela).
[0230] NAPOMENA: Sveobuhvatni panel metaboličkih analiza, uklјučujući analizu elektrolita, LFTS, BUN/Cr, kalcijum i magnezijum je neophodna na D1, a samo LFT Danima 1, 8, 15, 22.
[0231] Paklitaksel će biti primenjen kao što je to prethodno detaljno opisano. ANC mora biti (> 1000/mm<3>, a broj trombocita > 100.000/mm<3>
[0232] Terapija antiemetikom: Terapija antiemetikom može uklјučivati Kitril (750 μg i.v. ili 1 mg p.o) ili Zofran (10 mg i.v. ili 8 mg p.o.), deksametazon (10 mg i.v.), kao i, po potrebi, primenu Ativana (0.5-2.0 mg i.v.) i/ili Kompazina (10 mg p.o.) ili Perfenazina (4 mg p.o.) u skladu sa institucionalnim standardima.
VIZITA PO ZAVRŠETKU STUDIJE
[0233] Subjektima će biti primenjene kombinacione terpije (paklitaksel i VB-111) prema planu ciklusa koji je prethodno opisan do progresije bolesti.
[0234] Nakon konačne doze VB-111, od svakog pacijenta će se zahtevati da se vrati u kliniku zarad konačnog pregleda, uz istu kliničku evaluaciju i rutisko uzimanje uzoraka za laboratorijske analize, ali i u slučaju klinički značajnog događaja koji će biti dokumentovan kao neplanirana laboratorijska evaluacija. Neželјeni događaji i istovremena primena drugih lekova bi trebali da budu zabeleženi na isti način kao i što se to čini prethodno, tokom studije. Subjekat će biti podvrgnut fizičkom pregledu koji će biti obavljen od strane ordinirajućeg kliničara (lekara ili medicinske sestre). Biće urađen i EKG.
[0235] Pacijenti koji su prekinuli studiju ili kod kojih je došlo do progresije bolesti, biće praćeni od strane klinike ili telefonskim kontaktom, a da bi se procenila stopa preživljavanja. Ipak, nakon progresije bolesti, podaci koji opisuju CA125 i RECIST će biti ažurirani u kartonima kliničkih istraživanja.
DODATNE PROCEDURE
ŠTETNA DEJSTVA
[0236] Potrebne su potpune mere podrške za sve pacijente sa bilo kojim neželјenim događajem. Svi neželјeni događaji koji se javlјaju nakon primene lekova će biti dokumentovani u formi opisa slučaja (CRF), zajedno sa intenzitetom, primenjenim terapijskim merama, ishodom i procenom povezanosti sa lekom koji se ispituje. Relevantni neželјeni događaji će biti praćeni ukoliko se donese odluka. Nerelevantni događaji će biti praćeni ukoliko se o tome donese odluka ili zbog završetka studije.
[0237] Uobičajeni sporedni efekti uklјučuju mučninu, povraćanje i gubitak apetita. Pacijent takođe može iskusiti konstipaciju, meku stolicu ili dijareju. Važno je povećati unos tečnosti ukoliko dođe do pojave dijareje. Ukoliko dijareja postane ozbilјna, pacijent može biti hospitalizovan i primati tečnost intravenski. Primena bilo kog proizvoda koji se ispituje uključuje opšti rizik od sporednih efekata. Pošto je VB-111 proizvod koji se ispituje, nisu poznati svi potencijalni sporedni efekti kod lјudi. VB-111 može izazvati sve, neke ili nijedan od sporednih efekata koji su navedeni u tekstu koji sledi. Sporedni efekti su neželјena medicinska stanja ili pogoršanje prethodno postojećeg zdravstvenog stanja, do koga može doći dok je subjekat u studiji. Pored mogućih neželјenih efekata koji su navedeni u nastavku teksta, prilikom samostalne primene VB-111 ili primene u kombinaciji sa drugim lekovima, mogu se javiti i neočekivani ili neuobičajeni neželјeni efekti koji mogu biti ozbilјni ili opasni po život. Jedan od cilјeva ove studije je ispitivanje mogućih sporednih efekata VB-111. Lekar koji učestvuje u studiji će pažlјivo pratiti pacijenta tokom ove studije i razgovarati sa pacijentom o svim pitanjima vezanim za rizike, neugodnosti i štetne efekte.
RIZICI POVEZANI SA VB-111
[0238] Verovatni (šansa je veća od 50% da će se to dogoditi)
● Simptomi slični gripu kao što su groznica, bolovi u mišićima, zamor, drhtavice
● Mučnina
● Povraćanje
[0239] Povremeni (šansa između 1-10% da će se to dogoditi)
● Konstipacija
● Abnormalno visok nivo enzima proizvedenih od strane jetre, što označava da Vaša jetra ne funkcioniše ispravno i da to može biti uzrok umora i žutice (žutila kože i očiju). Iako je simptom obično blag i reverzibilan, to može biti i ozbilјno ili opasno po život
● Povećanje veličine slezine obično ne uzrokuje nikakve simptome, ali može izazvati bol u stomaku ukoliko dođe do rupture slezine, a što može biti opasno po život.
● Povećanje stvaranja novih krvnih ćelija u kosnoj srži koje može dovesti do povećanja broja krvnih ćelija, ali bez povećanog rizika za leukemiju
● Alergijska reakcija na mestu davanja injekcije (uboda), što može dovesti do pojave crvenila i otoka
● Krvarenje
● Abnormalno produženi testovi koagulacije (PTT) i razvoj određenih tipova antitela (antifosfolipidnih antitela) koja mogu ometati normalno zgrušavanje krvi. Ovo može dovesti do tromboze (krvnih ugrušaka) ili krvarenja, što može zahtevati lečenje i može biti ozbilјno ili opasno po život.
● Sposobnost zarastanje rana može biti izmenjena. To može dovesti do infekcija i može zahtevati hospitalizaciju.
● Visok krvni pritisak
● Višak proteina u urinu. Ovo je obično asimptomatski laboratorijski nalaz, ali ako je prekomeran, može izazvati zadržavanje tečnosti, kao što je otok nogu.
● Glavobolјa
● Gubitak apetita i gubitak težine (anoreksija)
● Smanjen nivo natrijuma u krvi koji može izazvati konfuziju, napade, zamor i nizak nivo svesti. ● Višak šećera u krvi koji, u slučaju da je ozbiljan, može zahtevati hospitalizaciju i hitan tretman. ● Povećano znojenje (hiperhidroza)
[0240] Retki (šanska je manja od 1% da će se to dogoditi)
● Nizak broj crvenih krvnih zrnaca, što može uzrokovati umor i kratkoću daha. Ovo može zahtevati transfuziju krvi.
● Nizak broj trombocita, što mogu izazvati krvarenje i pojavu modrica. Krvarenje može biti ozbilјno ili opasno po život i može zahtevati transfuziju krvi.
● Blago povećanje belih krvnih zrnaca (može povećati rizik infekcije)
● Ozbilјno krvarenje
● Funkcija bubrega se može pogoršati (akutna bubrežna insuficijencija) tako da može zahtevati terapiju, a može biti i ozbilјna ili opasna po život.
● Cerebralni edem se može razviti kod pacijenata sa tumorom koji uklјučuje mozak (npr.
metastaza u mozgu)
● Dijareja
● Srčane komplikacije i komplikacije sa krvnim sudovima: srčani udar, angina (bol u grudima) ili krvni ugrušci (tromboza) koji bi mogli dovesti do okluzija i smanjenja dotoka krvi do vitalnih organa, a što dalje može rezultovati moždanim udarom ili oštećenjem drugih organa.
● Kongestivna srčana insuficijencija - srce nije u mogućnosti da pravilno ispumpava krv, što može uzrokovati slabost i umor, zadržavanje tečnosti i stvaranje tečnosti u plućima i dalje prouzrokovati kratkoću daha. Navedno može biti ozbilјno ili opasno po život
RIZICI ASOCIRANI SA PRIMENOM PAKLITAKSELA
[0241] VerovatnI (šansa veća od 50% da će se to dogoditi)
● Blaga do ozbilјna alergijska reakcija koja može biti opasna po život
● Utrnutost i bol ruku i stopala koji se ponekad pogoršavaju dodatnim lečenjem i ne mogu nestati nakon prestanka primene leka
1
● Gubitak kose
● Bol u mišićima i zglobovima
● Umor
Česti (šansa 10-50% da će se ovo dogoditi)
[0242]
● Mučnina i/ili povraćanje
● Dijareja
● Bol u ustima ili grlu
● Vrtoglavica
● Glavobolјe
● Oštećenje jetre
● Iritacija kože i otok ukoliko lek iscuri u okolnu kožu iz vene prilikom ubrizgavanja ● Promene u osećaju ukusa
● Iritacija kože na mestu prethodnog zračenja
● Osip
[0243] Povremeni (šansa 1-10% da će se ovo dogoditi)
● Upala debelog creva koja može izazvati promenu motiliteta creva
● Upala pankreasa koja može izazvati bol u stomaku koji traje samo kratko vreme ● Senzacija trepćućih svetala ili tačaka
● Oštećenje bubrega
● Povećan nivo oblika masti u krvi označenih kao trigliceridi (hipertrigliceridemija) ● Usporavanje rada srca
● Nepravilni otkucaji srca
[0244] Retko (šansa manje od 1% da će se to dogoditi)
● Insuficijencija jetre
● Epileptični napadi
● Konfuzija; promene raspoloženja
2
RIZICI ASOCIRANI SA BIOPSIJAMA:
[0245] Biopsije se obično rade uz tehnike medicinskih snimanja. Svaka procedura zahteva posebnu saglasnost pre biopsije. Rizici mogu uklјučivati:
● Bol i nelagodu. Količina bola i neugodnosti varira u zavisnosti od lokacije biopsije. Ovi rizici se mogu diskutovati sa lekarom uključenim u studiju.
● Minorno krvarenje na mestu biopsije.
● Osetljivost na mestu biopsije.
● Ožilјci na mestu biopsije.
● Retko, infekcija na mestu biopsije.
[0246] Neuobičajeno je da komplikacije biopsije mogu biti opasne po život. Kao i kod bilo kakvih interventnih procedura, mogu doći do pojave drugih potencijalno ozbilјnih komplikacija usled krvarenja ili oštećenja organa. Ovo bi moglo zahtevati dodatnu hiruršku intervenciju.
RIZICI KOJI PRATE RADIOLOŠKA SKENIRANJA I UPOTREBU X ZRAKA:
[0247] Dok je pacijent uključen u istraživanje, može biti upotrebljeno CT skeniranje za procenu bolesti. Učestalost ovih ispitivanja je u okvirima standardne brige o pacijentu. Dugoročno, tokom mnogo godina, postoji veoma nizak nivo rizika razvoja novog kancera usled radiološke evaluacije i lečenja kancera. Određene vrste lekova ili kombinacije ovih lekova sa zračenjem mogu dalјe povećati rizik razvoja novih kancera.
[0248] Postoji mali rizik upotrebe kontrastnog sredstva koji se injecira u venu tokom skeniranja. Sredstvo može pogoršati funkciju bubrega kod lјudi koji već imaju smanjenu funkciju bubrega. Zbog toga, funkcija bubrega će biti pažlјivo praćena tokom učestvovanja u ovoj studiji. Ukoliko postoji bilo kakva promena u funkciji bubrega pacijenta, pacijent može biti uklonjen iz studije.
[0249] Neuobičajeno je, ali pojedini lјudi imaju alergijske reakcije (kao što su koprivnjača i svrab) na kontrastni agens. Ozbilјne reakcije (npr. pad krvnog pritiska, teškoća disanja ili teška alergijska reakcija i smrt) su retki.
REPRODUKTIVNI RIZICI:
[0250] Lekovi koji se upotrebljavaju u ovom istraživanju mogu uticati na fetus. Tokom učestvovanja u ovoj istraživačkoj studiji, pacijent ne bi trebalo da zatrudni i ne bi trebao da doji bebu. Pacijent treba odmah da obavesti lekara ukoliko zatrudni. Biće obezbeđena savetovanja o sprečavanju trudnoće i za muške i za ženske učesnike studije.
PRATEĆI LEKOVI
[0251] Ne postoje ograničenja za lekove koji se mogu istovremeno primenjivati, osim lekova navedenih u kriterijumima za isključenje iz studije. Ipak, VB-111 ne bi trebao da se meša sa drugim lekovima. Svi prateći lekovi koji se primenjuju tokom studije biće dokumentovani od početne do sledeće posete nakon 1 meseca po primeni završne doze. Rutinski lekovi će biti zabeleženi pod imenom proizvoda, sa indikacijom, dozama, jedinicama, učestalošću, datumom početka i prestanka primene. Svaki nastavak istovremene primene lekova će biti evidentiran kao takav i ne mora se ponovo pojavlјivati u kartonu, osim ukoliko se pre kraja studije beleži datum prestaka uzimanja.
REŽIMI PRIMENE ANTIEMETIKA
[0252] Predviđeno je da mučnina treba da bude blagi sporedan efekat. Predlažu se sledeći reprezentativni režimi primene antiemetika: Deksametazon (4-8 mg PO) ili Lorazepam (0,5-1,0 mg) ili Prohlorperazin (10 mg PO) ili Metoklopramid (10-20 mg), 30 minuta pre primene hemioterapije.
ASPIRIN
[0253] Primena niskih doza aspirina (≤ 325 mg/d) može biti započeta ili nastavljena kod osoba sa povećanim rizikom arterijske tromboembolijske bolesti. Subjekti koji razvijaju znake arterijske ishemije ili krvarenja tokom studije, treba da budu procenjeni za prekid primene leka.
TRETMAN ANTIPIRETICIMA
[0254] Primenu VB-111 prati ograničavajuća groznica koja uobičajeno traje 24 sata nakon primene doze, a u pojedinim slučajevima groznica niskog stepena se može produžiti i do 2-3 dana nakon primene doze. Tada je potrebno primeniti 1000 mg acetaminofena, 1-2 sata pre doziranja VB-111 i, po potrebi, acetaminofen može biti dat i nakon primene doze. Kod pacijenata koji razviju groznicu trećeg stepena, ili na osnovu diskrecionog prava istraživača, može biti primenjen deksametazon (10 mg IV), 10 minuta pre doziranja prilikom potonjih primena doza VB-111.
OSTALE LABORATORIJSKE ANALIZE
[0255] Laboratorijski uzorci uzeti za analizu odgovora na klinički značajane događaje, biće dokumentovani kao neplanirane laboratorijske evaluacije. U slučaju klinički relevantnih abnormalnih laboratorijskih vrednosti, testovi će biti praćeni dok se vrednosti ne vrate u okvir normalnog opsega i/ili dok se pronađe adekvatno objašnjenje. Sve takve laboratorijske analize će biti urađene na lokaciji studije, izuzev procena distribucije, koje će biti poslate na analizu u Nezavisnu centralnu laboratoriju. Ako bilo koji od ovih rezultata zahteva potvrdu, ispitivanje će biti ponovlјeno u istoj bolničkoj laboratoriji u kojoj je to moguće. Za svaku bolničku laboratoriju se moraju obezbediti sertifikati laboratorijske akreditacije i normalni opseg referenci. Ukoliko se labaoratorije za bezbednost uvode u okvir lokalne laboratorije, potrebno je uložiti sve napore da se dobiju sertifikati za akreditaciju laboratorije i normalan opseg referentnih vrednosti.
[0256] EKG će biti urađen prilikom prve posete i na svakih 6 meseci ili prilikom pregleda zbog povlačenja subjekta iz studije.
TRAJANJE STUDIJE
[0257] Svakom pacijentu će nedeljno biti divan paklitaksel, a VB-111 će biti primenjen svakog drugog ciklusa. Pacijenti će učestvovati u ovoj studiji sve do progresije bolesti, a onda će biti dostupni samo njihovi kartoni za prikuplјanje detalјnih podataka o CA125 i RECISTA.
[0258] Pacijenti mogu odlučiti da se povuku iz studija u bilo koje vreme. Sa pacijentima koji se povlače iz studije bi trebalo da se ostane u kontaktu i da se on i dalje ispituju o neželјenim efektima
4
(AE). Svi AE, bez obzira na vezu sa lekovima ili oboljenjem, biće dokumentovani u kartonu pacijenta i CRF-u. Na osnovu profila toksičnosti iz predkliničkih studija koje su do sada završene, kao i specifičnosti ekspresije transgena, smatra se da jedna godina predstavlja dovoljno vremena za identifikaciju bilo kakvih dugotrajnih toksičnosti koje mogu nastati nakon terapije. Pacijente koji su povčeni ili kod kojih je došlo do progresije bolesti trebalo bi kontaktirati otprilike na svakih 2 meseca zarad podatka o preživlјavanju.
DOZA OGRANIČAVAJUĆE TOKSIČNOSTI (SAMO CIKLUS # 1, 2 I 3)
[0259] Doza ograničavajuće toksičnosti (DLT) će biti definisana u prvom ciklusu protokola i svi pacijenti koji su uzrok definisanja DLT tokom ovih ciklusa će biti uklonjeni iz protokola. Tokom ciklusa 1 nije dozvolјeno smanjenje doze. DLT je definisan kao neutropenija IV stepena > 4 dana (ANC <500/mm<3>), groznica i neutropenija (definisane kao temperatura >100,2°F i ANC <500/mm<3>), trombocitopenija IV stepena (trombociti <25.000/mm<3>) i nehematološka toksičnost stepena ≥III, isklјučujući mučninu i povraćanje III stepena.
[0260] Pojava groznice 3.-4. Stepena, koja se javlјaju u roku od 24 sata nakon primene doze VB-111, ne bi trebala da bude razmatrana kao DLT ukoliko postoji odgovor simptomatsku terapiju.
[0261] S obzirom da je doza paklitaksela od 80 mg/m<2>klinički prihvaćena doza za nedeljni režim primene, ne postoji plan da se eskalira iznad ove doze.
MODIFIKACIJE DOZE - PAKLITAKSEL
[0262] U prvom ciklusu faze eskalacije doze studije, ne može se izvršiti modifikacija doze.
[0263] Kod pacijenata sa simptomatskom neuropatijom dozvolјena je "nedelјa pauze" nakon diskusije sa rukovodiocem studije. Pretpostavlja se da ovo dozvoljava raspored primene doze za 3 od 4 nedelјe ili 7 od 8 nedelјa, ako se uvedu alternativni ciklusi. Ukoliko učestalost primene doze ne može biti održana ni jednim od ovih rasporeda, pacijent bi trebao da bude uklonjen iz studije. Ukoliko se u program rasporeda za Paklitaksel uvede modifikacija doze, neće biti potrebno modifikovati doziranje VB-111 kako bi se pratili ciklusi primene Paklitaksela.
[0264] Učesnici mogu ostati u studiji sa prekidima u doziranju do 3 nedelјe, kako bi se omogućio oporavak od toksičnosti ili usled socijalnih obaveza.
[0265] Napomena: Nakon 28 dana, jednom kada se pacijentu smanji doza, eskalacija doze nije dozvolјena i pacijent treba da nastavi sa ovom dozom tokom svih sledećih ciklusa.
[0266] Prilagođavanja doze treba izvršiti u skladu sa sistemom koji pokazuje najveću toksičnost, u skladu sa Opštim terminološkim kriterijumima za štetne događaje (CTCAE-4).
[0267] U principu, modifikacije doze za hematološku toksičnost će biti zasnovane na brojevima dobijenim analizom krvi u roku od 72 sata nakon ponovnog tretmana, osim ukoliko nije drugačije specifično naznačeno. Doziranje paklitaksela će biti određeno na osnovu ANC (tabela 12), broja trombocita (tabela 13) i neuropatije (Tabela 14).
TABELA 12: Neutropenija pre nedelјne doze
TABELA 13: Trombocitopenija pre nedelјne doze
TABELA 14: Šema redukcije doze usled senzorne neuropatije
[0268] Jednom kada se smanji doza paklitaksela, ona ne bi trebala da bude ponovo povećana.
KONTROLA PRODUŽENE MIJELOSUPRESIJE
[0269] Ukoliko trombociti ili neutrofili ne uspeju da se oporave do 28. dana, za hematološki oporavak će biti dozvolјeno dodatnih 7 dana. Pacijenti sa nepotpunim oporavkom (ANC<1000/mm<3>ili trombociti <100.000/mm<3>) na Dan 35, biće uklonjeni iz protokola.
KONTROLA GROZNICE I NEUTROPENIJE
[0270] Groznica i neutropenija kod pacijenata će biti tretirane na uobičajen način. Pacijenti će morati da se oporave od groznice i aktivnih problema usled infekcije pre nastavka terapije. Pacijentima koji nisu na faktorima rasta, u sledećem ciklusu će biti dodati Neupogen ili Neulasta. Pacijentima kojima se daje Neupogen u dozi od 5 ug/kg/dan, doza može biti povećana na 10g/kg prema istom rasporedu.
DODATNE TOKSIKČNOSTI I PODEŠAVANJA DOZE
[0271] Druge toksičnosti nisu predviđene, ali su iste moguće u okviru ovog ispitivanja. Pacijenti koji razvijaju nehematološku ili nemukoznu toksičnost klase III ili IV povezanu sa primenom leka, a kod kojih ne dođe do gubitka toksičnosti ili poboljšanja do stupnja I u roku od 7 dana tokom sledećeg ciklusa, biće uklonjeni iz protokola. Pacijenti koji razvijaju ozbilјne nehematološke/nemukozne toksičnosti III ili IV stepena, a kod kojih ne dođe do gubitka toksičnosti ili poboljšanja do stupnja I u roku od nedelju dana od početka sledećeg ciklusa, mogu nastaviti sa studijom ukoliko pacijent odgovara na terapiju i ukoliko je toksičnost pacijenta razmotrena od strane rukovodioca istraživanja.
SMANJENJE DOZE ZA ABNORMALNE VREDNOSTI ANALIZA FUNKCIJE JETRE SU SLEDEĆE:
[0272] Nije poznato da paklitaksel izaziva hepatičnu toksičnost; ipak, njegova eliminacija je odložena kod pacijenata sa teškom disfunkcijom jetre. Zbog toga, doza paklitaksela kod pacijenata sa disfunkcijom jetre treba da bude modifikovana prema Tabeli 15.
TABELA 15: Doziranje paklitaksela na osnovu nivoa serumske aspartatne aminotransferaze (AST) i alanin-aminotransferaze (ALT)
[0273] Pacijenti sa povišenim bilirubinom > 1,5 mg/dl ne bi trebalo da primaju paklitaksel dok se abnormalne laboratorijske vrednosti ne pobolјšaju do stepena <1. Tretman treba nastaviti nakon oporavka, sa dozom paklitaksela nižom za jedan nivo, po gornjoj tabeli, a ukoliko toksičnosti traje više od 2 nedelјe, pacijenta treba ukloniti iz studije. Jednom kada se pacijentu smanji doza, eskalacija doze nije dozvolјena i pacijent treba da nastavi sa istom dozom u svim narednim ciklusima.
[0274] Pacijenti sa produženim aPTT ne bi trebali da primaju VB-111 dok se aPTT ne normalizuje. Kod pacijenata kojima je test na lupus antikoagulans (LAC) i/ili antifosfolipina antitela (APLA) pozitivan, neophodan je negativai test pre ponovlјene doze VB-111. Dok test ostaje pozitivan, dalјe doze VB-111 ne bi trebale da se primenjuju. Ukoliko je LAC ili APLA test pozitivan, test mora biti ponovljen u roku od 12 nedelјa od početnog pozitivnog testa.
[0275] Pacijenti koji razvijaju ozbilјne toksičnosti sekundarno u odnosu na njihov karcinom jajnika (tj. javlja se opstrukcija creva), takođe će biti uklonjeni iz protokola. U neuobičajenoj situaciji, kada je reverzibilna toksičnost od 3 do 4 stepena sekundarna u odnosu na karcinom, a pacijent oseća dobrobit od hemioterapije, ordinirajući lekar bi trebao da razmotri sa rukovodiocem studije potencijalan nastavak protokola kada se toksičnost reši.
[0276] Sledeći ciklus lečenja može započeti samo ako se sva nehematološka toksičnost ukloni do nivoa I ili manje.
[0277] Dozvolјeno je do dve doze odlaganja, svake nedelјe. Ukoliko postoji uporna toksičnost, pacijent će biti uklonjen iz studije.
BEZBEDNOST UČESNIKA
[0278] Biće preduzete brojne mere kako bi se osigurala bezbednost pacijenata koji učestvuju u ovoj studiji. Ove mere će biti razmatrane kroz kriterijume isključivanja iz studie i rutinskog praćenja na način opisan u tekstu koji sledi.
[0279] Pacijenti uključeni u ovu studiju će biti evaluirani klinički i upotrebom standardnih laboratorijskih analiza, pre i u redovnim intervalima tokom njihovog učešća u ovoj studiji. Evaluacije bezbednosti će se sastojati od medicinskih intervjua, evidentiranja neželјenih događaja, fizičkih pregleda, merenja krvnog pritiska i laboratorijskih analiza (urađenih u lokalnoj laboratoriji). Pacijenti će biti evaluirani za neželјene događaje (svi stepeni), ozbilјne neželјene događaje i neželјene događaje koji zahtevaju prekid ili prestanak primene leka prilikom svake posete tokom njihovog učešća u studiji. Pacijenti koji iz bilo kojeg razloga prekidaju fazu tretmana studije, biće evaluirani ~ 30 dana (28-42 dana) nakon donošenja odluke da se prekine tretman.
[0280] Ukoliko je pacijentu neophodna velika operacija, preporučuje se da se terapija zaustavi na do 2-4 nedelјe pre hirurške procedure.
KRITERIJUMi ZA PONOVNI TRETMAN
[0281] Prilagođavanja doze na početku ciklusa bi trebala da se zasnivaju na nehematološkoj toksičnosti ili analizama broja ćelija u krvi u to vreme. Pacijenti ne bi trebali da započnu novi lečenja ukoliko je apsolutni broj neutrofila > 1.000 ćelija/mm<3>, broj trombocita > 100.000 ćelija/mm<3>, a nehematološke toksičnosti su pobolјšane do nivoa 1 (blago) ili uklonjene.
[0282] Tremtan pacijenata može biti odložen do tri nedelјe pre ponovnog lečenja. Ukoliko oporavak od toksičnosti traje više od tri nedelјe, pacijente treba ukloniti iz studije.
[0283] Tretman se može nastaviti u slučaju utvrđivanju umora stepena 2, dijareje, alopecije i mučnine, ukoliko pacijentu i kliničaru deluje da je odnos toksičnosti i dobrobiti terapije u korist poželjnih efekata.
FORMULACIJA PAKLITAKSELA, SNABDEVANјE, SKLADIŠTENјE I STABILNOST
Paklitaksel (NSC # 673089)
[0284] Paklitaksel u dozi 40 - 80 mg/m2 će biti primenjen IV infuzijom tokom 1 sata, Dana 1, 8, 15 i 22 svakog ciklusa u trajanju od 28 dana. Lek će biti doziran u skladu sa maksimalnom telesnom površinom (BSA) od 2,0 m<2>, a BSA će biti izračunat na osnovu težine pacijenta tog dana.
Formulacija
[0285] Paklitaksel se može nabaviti kao nevodeni rastvor koncentracije 6 mg/mL, upakovan u bočice za više doza koje sadrže 30 mg/5 ml, 100 mg/16.7 ml ili 300 mg/50 ml paklitaksela. Pored 6 mg paklitaksela, svaki mL sterilnog nepirogenog rastvora sadrži 527 mg prečišćenog Kremofor® EL nosača (polioksietilirano ricinusovo ulјe) i 49,7% (v/v) dehidriranog alkohola, USP.
Skladištenje
[0286] Neotvorene bočice paklitaksela su stabilne do datuma navedenog na ambalaži, kada se čuvaju između 20 i 25°C (68 do 77°F). Zaštititi od svetlosti.
Priprema
[0287] Paklitaksel će biti razblažen pre infuzije. Paklitaksel će biti razblažen u 0,9% natrijum hloridu za injekcije, USP; 5% dekstrozi za injeciranje, USP; 5% dekstrozi i 0.9% natrijum hloridu za injeciranje, USP; ili 5% dekstrozi u Ringerovom rastovu za injeciranje, a do finalne koncentracije od 0.3 do 1.2 mg/mL. Rastvori su fizički i hemijski stabilni do 27 sati na ambijentalnoj temperaturi (približno 25°C/77°F) i pod uslovima uobičajenog osvetlјenja prostorije. Da bi se smanjila izloženost pacijenta plastifikatoru DEHP, koji se može rastvoriti iz PVC kesica ili kompleta za infuziju, razređeni rastvori paklitaksela treba da budu čuvani u bočicama (staklenim, polipropilenskim) ili plastičnim kesama (polipropilenskim, poliolefinskim) i primenjeni putem postavljenih polietilenskih setova za primenu.
Primena
[0288] Paklitaksel će biti primenjen kroz postavljen filter sa mikroporoznom membranom čije pore nisu veće od 0,22 mikrona. Upotreba uređaja sa filterom kao što su IVEX-2® ili IVEC-HP®, a koji sadrže kratke ulazne i izlažne cevčice obložene PVC-om, neće rezultirati značajnim rastvaranjem DEHP.
PREMEDIKACIJA
[0289] Svim pacijentima će prethodno biti primenjeni kortikosteroidi, difenhidramin i H2 antagonisti, a pre prve primene paklitaksela, kako bi se sprečile ozbiljne reakcije preosetlјivosti. Pacijentima kod kojih se javi ozbiljna reakcija preosetljivosti na lek, može biti potrebno ponavljanje premedikacije, kao i da ponovni tretmna bude razblaženim rastvorom leka i uz sporu infuziju. U slučaju ozbiljne reakcije preosetlјivosti na paklitaksel, terapija ne mora da bude nastavljena. Kada se lek dobro podnosi, ili se uspostavi tolerancija na Kremofor, progresivno se može povući oralni deksametazon. Docetaksel ne može biti zamenjen.
[0290] Neželјeni efekti: Konsultovati uputstvo u pakovanju zarad najnovijih i potpunih informacija.
[0291] Dobavlјač: Komercijalno dostupan kako od firme Bristol-Myers Squibb Oncology, tako i od generičkih proizvođača. Za dodatne informacije, konsultovati Američki vodič za informacije o nabavci lekova za bolnice, pasus Činjenice i Poređenja, ili uputsvo u pakovanju.
VB-111
Opis
[0292] Vajle leka za studiju će biti isporučene za svaku dozu i za svakog subjekta u obeleženim vajlama za zamrzavanja (polipropilen) zapremine 1,8 ml. Svaka vajla za zamrzavanje sadrži zapreminu od 1,1 ml (10<12>vp/ml).
Formulacija
[0293] VB-111 je formulisan kao sterilni rastvor vektora. Rastvor se isporučuje zamrznut (na ispod 65°C), u plastičnoj vijali za jednokratnu upotrebu. Svaka bočica sadrži 1.1 mL vektora sa viralnim titrom od 10<12>vp/ml i nosač (10% glicerol u fosfatom pufrisanom fiziološkom rastvoru). Rastvor vektora bi trebao da se otopi i čuva na 2-8°C tokom razblaživanja i rukovanja.
Stabilnost i skladištenje
[0294] Studije stabilnosti VB-111 su u toku i do danas podržavaju rok trajanja od 30 meseci na temperaturi ispod 65°C. Otvorene i/ili razblažene bočice NE BI TREBALE DA SE PONOVO KORISTE. Vajle sa VB-111 treba skladištiti u zatvorenim zamrznutim bočicama (na ispod 65°C), zaštićenim od svetlosti.
Priprema
[0295] VB-111 će biti pripremlјen kako je prikazano u Tabeli 16.
[0296] Celokupan proces pripreme leka se izvodi na sobnoj temperaturi, u sobi BSC tipa II. Nakon odmrzavanja, lek može biti držan do 3 sata u ledenoj vodi tokom pripreme.
[0297] Lek se razblažuje u fiziološkom rastvoru sobne temperature.
[0298] Priprema leka i injeciranje leka bi trebali da budu završeni u najkraćem mogućem roku koje ne sme biti preko 1 sata.
[0299] Farmaceut koji priprema lek bi trebao da potvdi da je informacija na vajli odgovarajuća za studiju i za subjekta: ime proizvoda, koncentracija, broj serije.
[0300] Staviti potrebnu zapreminu fiziološkog rastvora (zagrejanog do sobne temperature) u sterilnu plastičnu tubicu. Otopiti vajle sa rastvorom VB-111, trlјanjem između dlanova u rukavicama. Odmah zatim, izvući 1 ml VB-111 iz svake vajle za zamrzavanje koja je namenja određenom subjektu. Upotrebiti novi špric za svaki 1ml VB-111. Dodati VB-111 u plastičnu tubicu koja sadrži prethodno pripremljen fiziološki rastvor. Pomešati razblaženi lek ručnim uvlačenjem i izbacivanjem sadržaja iz šprica. Odrediti zapreminu koja će se primeniti u skladu sa težinom pacijenta i izvući potrebnu zapreminu za injeciranje u špric za primenu (pogledati Tabelu 16). Po završetku pripreme, uraditi proces poravnanja: proveriti da je upotrebljen tačan broj originalnih vajli i da je zapremina koja je ostala u tubicama približna očekivanoj, pa popuniti formular dnevnog doziranja leka. Nakon pripreme rastvora leka, očistite područje za formulisanje leka u skladu sa farmaceutskim procedurama.
Infuzija
[0301]
1. Pojedinačna intravenska infuzija razblaženog VB-111 bi trebala da bude primenjena upotrebom pumpe za špric u skaldu sa sledećim uputstvima:
a. Nivoi doze 1-2: 3 x10<12>VP (15 ili 10,5 ml u zavisnosti od težine subjekta) treba primeniti pri brzini od 1 ml/min
b. Nivo doze 3: 1 x 10<13>VP (50 ili 35 ml u zavisnosti od težine subjekta)
i. Infuzija treba da bude primenje na sledeći način:
1. 1ml/min u prvih 10 minuta
2. 3ml/min za preostali volumen infuzije
[0302] Redovni obrok može biti obezbeđen subjektu 30 minuta po završetku primene doze.
PREKID TRETMANA SUBJEKTA
[0303] Subjektima koji ispunjavaju slјedeće kriterijume treba prekinuti tretman studije:
1. Neuropatija 3. stepena koja traje > 7 dana
2. Hipertenzija 4. stepena ili hipertenzija 3. stepena koja se ne može kontolisati lekovima
2
3. Nefrotični sindrom
4. Plućno ili krvarenje u CNS-u stepena ≥ 2; svako krvarenje 4. stepena
5. Arterijski tromboembolitički događaj bilo kog stepena
6. Kongestivna srčana insuficijencija stepena 4
7. Gastrointestinalna perforacija
8. Fistula bilo kog stepena
9. Opstrukcija creva bilo kog stepena.
10. Dehiscencija rane koja zahteva medicinsku ili hiruršku intervenciju
11. Nevolјnost ili nesposobnost subjekta da ispuni zahteve studije
12. Odluka istraživača da više nije bezbedno za subjekta da nastavi sa terapijom
13. Svi događaji četvrtog stepena za koje istraživač smatra da su povezani sa tretmanom studije
KONTRAINDIKACIJE
[0304] Lekovi studije su kontraindikovani kod pacijenata koji imaju poznatu, prethodnu, ozbilјnu (NCI CTC stepena 3/stepena 4) istoriju hipersenzitivne reakcije na lek formulisan u Kremofor®EL-u (polioksietilirano ricinusovo ulјe).
KLINIČKI TESTOVI I PROCEDURE
[0305] Serija kliničkih ispitivanja i procedura će biti sprovedena u određenim intervalima tokom studije, a u skladu sa Tabelom 17.
TABELA 17: Klinički testovi i procedure
4
PROCENA EFIKASNOSTI I BEZBEDNOSTI
RECIST KRITERIJUMI
[0306] Odgovor tumora će biti procenjen upotrebom RECIST 1.1 kriterijuma na početku studije i svakog drugog ciklusa nakon toga, tj. nakon ciklusa 2, 4, 6, itd. Ukolko pacijenti nastavi sa paklitakselom, formalna evaluacija će se nastaviti. Nezavisno vrednovanje radioloških snimanja će biti urađeno upotrebom TumorMetrics-a.
MERENJE TUMORA
[0307] Merlјiva bolest: prisustvo barem jedne merlјive lezije. Ukoliko je bolest koja se može izmeriti ograničena na usamlјenu leziju, njena neoplastična priroda bi trebala da bude potvrđena citologijom/histologijom.
LEZIJE KOJE SE MOGU IZMERITI
[0308] Lezije koje se mogu tačno izmeriti u najmanje jednoj dimenziji sa najdužim prečnikom > 2,0 cm. Spiralnim CT skeniranjem, lezija mora biti >1,0 cm u barem jednoj dimenziji, a kod limfnih čvorova, najkraći prečnik mora biti > 1,5 cm.
LEZIJE KOJE SE NE MOGU IZMERITI
[0309] Sve druge lezije, uklјučujući i male lezije (najduži prečnik <2,0 cm uz primenu konvencionalnih tehnika ili <1,0 cm upotrebom spiralnog CT skeniranja) i druge lezije koje se ne mogu izmeriti. To uklјučuje: lezije kostiju; leptomeningealnu bolest; ascite; pleuralni/perikardni izliv; inflamatornu bolest dojke; limfangitis cutis/pulmonis; abdominalne mase koje nisu potvrđene i praćene tehnikama snimanja; i cistične lezije.
[0310] Sva merenja treba beležiti u metričkim jedinicama, uptorebom lenjira ili nonijusa. Sve početne procene bi trebale da budu urađene što bliže početku tretmana i nikada više od 4 nedelјe pre početka lečenja.
[0311] Isti postupak procene i iste tehnike bi trebale da budu upotrebljene za svaku identifikovanu i prijavljenu leziju na početku studije i tokom perioda praćenja.
[0312] Kliničke lezije će se smatrati merlјivim samo ukoliko su površinske (npr. izrasline na koži, opipljivi limfni čvorovi). U slučaju lezija kože, preporučuje se dokumentovanje fotografijom u boji uz slikanje lenjira pored lezije da bi mogla da se proceni veličina lezija.
OSNOVNA DOKUMENTACIJA CILJNIH I LEZIJA KOJE NISU CILJNE
[0313] Sve merlјive lezije, do najviše 5 lezija koje su reprezentativne za svaki organ koji je uključen, trebale bi da budu identifikovanne kao ciljne lezije i da budu opisane i izmerene na početku tretmana.
[0314] Cilјne lezije treba odabrati na osnovu njihove veličine (lezije sa dužim prečnikom) i njihove pogodnosti za tačna ponavlјena merenja (bilo tehnikoma medicinskih snimanja ili klinički).
[0315] Suma najdužeg prečnika (LD) za sve cilјne lezije će biti izračunata i prijavljena kao početna suma LD. Početna suma LD će biti upotrebljena kao referentna za dalju karakterizaciju objektivnog odgovora tumora kao merljive dimenzije oboljenja.
[0316] Sve druge lezije (ili mesta bolesti) bi trebalo identifikovati kao lezije koje nisu ciljnje i takođe ih treba opisati na početku. Merenja nisu potrebna i ove lezije treba pratiti kao "prisutne" ili "odsutne".
KRITERIJUMI ODGOVORA
Evaluacija cilјnih lezija:
[0317] Kompletan odgovor (CR) - nestanak svih cilјanih lezija.
[0318] Delimičan odgovor (PR) - smanjenje sume LD cilјnih lezija od najmanje 30%, uzimajući kao referentnu vrednost početnu sumu LD.
[0319] Progresija (PD) - povećanje sume LD cilјnih lezija od najmanje 20%, uzimajući kao referentnu vrednost najmanju sumu LD koja je zabeležena na početku terapije ili pojavlјivanja jedne ili više novih lezija.
[0320] Stabilna bolest (SD) – kada nema ni dovoljno smanjenja da bi se kvalifikovalo kao PR, ni dovoljno povećanje za kvalifikaciju kao PD, uzimajući kao referentnu vrednost najmanju sumu LD od početka lečenja.
Evaluacija lezija koje nisu ciljne:
[0321] Kompletan odgovor (CR) - nestanak svih lezija koje nisu ciljne i normalizacija nivoa tumorskog markera.
[0322] Nekompletan odgovor (ne-CR)/neprogresivan (ne-PD) – opstajanje jedne ili više lezija koje nisu ciljne i/ili održavanje niva tumorskog markera iznad normalne granice.
[0323] Progresivna bolest (PD) - pojava jedne ili više novih lezija. Nedvosmislena progresija postojećih lezija koje nisu ciljne. Iako je jasna progresija lezija koje nisu ciljne javlja kao izuzetak, u analizi istih bi trebalo da prevlada mišlјenje ordinirajućeg lekara, a status progresije bi trebao da bude potvrđen kasnije, u okviru panela parametara koji se prate (ili od strane rukovodioca istraživanja).
EVALUACIJA NAJBOLJEG UKUPNOG ODGOVORA
[0324] Najbolјi ukupni odgovor je najbolјi odgovor koji je zabeležen od početka terapije do progresije/ponavlјanja bolesti (uzimajući kao referencu za progresiju bolesti najmanje merenje zabeleženo od početka lečenja). U principu, odgovor pacijenta ocenjen kao najbolji će zavisiti od postizanja kako merenja tako i kriterijuma potvrde, a kao što je prikazano u Tabeli 18.
TABELA 18: Ukupni odgovori pacijenta na osnovu merenja cilјnih, lezija koje nisu ciljne i novih lezija
[0325] Pacijenti sa globalnim pogoršanjem zdravstvenog stanja koji zahtevaju prekid tretmana bez objektivnih dokaza o progresiji bolesti u to vreme, biće prijavlјeni kao "kliničko pogoršanje". Svaki napor će biti učinjen da se dokumentuje objektivna progresija, čak i nakon prekida tretmana.
[0326] U pojedinim okolnostima, može biti teško da se razlikuje prisutna bolest od normalnog tkiva. Kada procena kompletnog odgovora zavisi od ovakvog utvrđivanja, preporučuje se ispitivanje rezidualne lezije (fina aspiracija iglom/biopsija) pre potvrđivanja potpunog odgovora.
[0327] Potvrda: Da bi se dodelio status parcijalnog odgovora (PR) ili kompletnog odgovora (CR), promene u merama tumora moraju biti potvrđene ponovlјenim studijama koje bi trebalo uraditi ne pre 4 nedelјe nakon što su prvi put ispunjeni kriterijumi odgovora. U slučaju SD, naknadna merenja moraju ispuniti SD kriterijume najmanje jednom nakon ulaska u studiju, u minimalnom intervalu od 6-8 nedelјa.
[0328] Rustinovi kriterijumi: Ukoliko se može proceniti samo CA125 (povišen preko 35 U/ml), odgovor će biti definisan po GCIG umesto Rustinovih kriterijumima.
[0329] Definicija odgovora GCIG CA125: Odgovor CA125 se definiše kao smanjenje nivoa CA125 od najmanje 50% u odnosu na uzorak pre tretmana. Odgovor mora biti potvrđen i održavan najmanje 28 dana. Pacijenti mogu biti procenjeni shodno CA 125 samo ukoliko je uzorak pre tretmana najmanje dva puta veći od gornje granice normalnih vrednosti i unutar dve nedelje pre početka lečenja.
[0330] Progresija u skladu sa CA125 se dogodila ukoliko postoji potvrđen (dokumentovano u dva navrata) porast u CA125 ili prethodno normalni CA125 poraste na ≥ 2 x ULN dokumentovan u dva navrata.
OČEKIVANI NEŽELJENI DOGAĐAJI
[0331] VB-111 je izazvao minimalnu toksičnost u pretkliničkim toksikološkim studijama kod miševa. Uočene su blaga anemija, blaga trombocitopenija, blaga leukocitoza, splenomegalija i hiperplazija kosne srži. Takođe su uočeni prolazno povišeni nivoi enzima jetre, bez korelacije sa kliničkom patologijom. Sistemska primena adneovirusnog vektora se dobro tolerisala. Najčešći neželјeni događaji su simptomi slični gripu (groznica, zamor, rigor, mučnina i/ili povraćanje). Asimptomatsko produženje aPTT-a i pozitivan Lac su uočeni kod nekoliko pacijenata koji su učestvovali u kliničkim ispitivanjima Faze I/II. Pored toga, jedan slučaj teške dijareje je prijavlјen kod pacijenta u Fazi II. Većina intravenski injeciranih adenovirusnih VP je razložena od strane jetre, što je dovelo do inflamatornog odgovora koga karakterišu akutni transaminitis i vaskularno oštećenje. Najvažniji štetni efekti antiangiogenih sredstava su bili poremećaji zarastanja rane, krvarenje, tromboembolijski i kardiovaskularni događaji, hipertenzija i proteinurija.
KORELATIVNE STUDIJE
DISTRIBUCIJA
[0332] Za procenu distribucije, uzorci krvi će biti prikuplјeni od svih pacijenata u skladu sa Dodatnim materijalom I. Testiranje ovih uzoraka zarad određivanja nivoa Adenovirusa i VB-111 transgena će biti sprovedeno u grupi sa maksimalnom tolerancijom doze ili kohorti sa najvišom dozom. Distribucija će biti procenjena određivanjem nivoa virusne DNK i transgena upotrebom Q-PCR-a i Q-RT-PCR-a u krvi, tim redom, u unapred određenim vremenskim tačkama nakon doziranja. Uzorci će biti prikuplјeni od svih pacijenata u svim unapred definisanim vremenskim tačkama. Testiranje će biti sprovedeno u uzorcima pacijenata koji počinju sa najvišom dozom i nastavljaju sa nižim dozama. Uzorci za koje nije utvrđen detektabilan nivo viralne DNK nakon doziranja, neće biti testirati na nivoe transgena i neće biti procenjivani u kasnijim vremenskim tačkama.
ANTITELA
[0333] Uzorci seruma će biti prikupljeni za analizu nivoa antitela (ukupnih IgG i neutrališućih antitela) na adenovirus.
ANGIOGENI BIOMARKERI
[0334] Za antiangiogenu terapiju do danas nema biomarkera, ali je identifikovano nekoliko biomarkera koji mogu biti kandidati [Jain 2009]. Ovi biomarkeri će biti ispitivani u uzorcima periferne krvi dobijenim od svih pacijenata uključenih u ovu studiju. Analiza plazmee će biti urađena za cirkulišu angiogene i inflamatorne biomarkere VEGF, P1GF, sVEGFR1, bFGF, IL-1β, IL-6, IL-8 i TNF-α (upotrebom multipleksne ELISA ploče firme Meso-Scale Discovery), kao i za sVEGFR2 i SDF1α (upotrebom komercijalnog paketa firme R&D Systems), pri čemu će uzorci biti rađeni u duplikatu, upotrebom uspostavljenih protokola [Horowitz Clinical Ovarian Cancer 2011, u štampi]. Ćelije koje cirkulišu u krv će biti izbrojane u svežim uzorcima, upotrebom standardnog protokola protočne citometrije. Krajnja tačka kvantitativne analize će predstavljati promenu u frakciji cirkulišućeg CD34jasnoCD45mat CPC ili VEGFR2+CD45+monocitne ćelije u okviru mononuklearnih ćelija krvi nakon lečenja, a kao što je ranije opisano [Horowitz Clinical Ovarian Cancer 2011, u štampi]. Prikupljeno tkivo će biti evaluriano na CD31, CD34, VEGFR2 i vWF.
PRIKUPLJANJE TKIVA
[0335] Uzimanje tkiva ne predstavlja obavezni deo studije, ali može biti opcija u slučaju postojanja novčanih sredstava za neklinički indikovane biopsije ili paracenteze kao vida prikupljanja uzoraka. Vreme ovakvog uzimanja tkiva nije specifično vremenski utvrđeno. Smatra se da je optimalno vreme jedan do dva meseca nakon prve doze VB-111. Pretpostavlja se da 20-50% učesnika može biti sa površinama pogodnim za bezbednu biopsiju ili sa ascitom koji se može uzeti paracentezom.
OPIS STATISTIČKIH POSTUPAKA
[0336] MTD VB-111 će biti određen upotrebom standardnog "3 3" dizajna. Preciznije, 3 pacijenta će inicijalno biti tretirana određenim nivoom doze. Ukoliko se kod više od jednog pacijenta uvrdi DLT, porast doze će se zaustaviti i nivo dože koji je sledeći ispod će biti prihvaćen kao MTD. Ukoliko se DLT ne utvrdi, počeće se sa prirastom sledeće više doze. Ukoliko se koda jednog pacijenta pojavi DLT, 3 dodatna pacijenta će biti uključena u grupu tog niva doze. Doza VB-111 će eskalirati na sledeći viši nivo ukoliko nijedan od ova 3 pacijenta ne iskusi DLT, međutim, ako jedan ili više pacijenata iskusi ovakav događaj, obračun prirasta će biti zaustavljen i MTD će biti definisan kao prvi sledeći niži nivo doze. Sa ovom šemom eskalacije, u Tabeli 19 je navedena verovatnoća eskalacije do sledećeg višeg nivoa doze za niz hipotetičkih stopa koje su u osnovi toksičnosti.
TABELA 19: Verovatnoća eskalacije doze VB-111 zasnovane na DLT
[0337] Kao što se može videti iz TABELE 19, postoji šansa od 71% za eskalaciju kombinacije ukoliko je osnovni rizik za DLT <20% , kao i šansa eskalacije od > 91% ako je rizik <10%. Nasuprot tome, najviše je 17% šanse za eskalaciju ukoliko je osnovni DLT rizik >50% , a <8% ako je rizik> 60%.
[0338] Određivanje objektivnog odgovora će prvenstveno biti deskriptivno. U principu, biće izračunati sveukupna stopa odgovora i odgovarajući interval pouzdanosti od 95%.
[0339] Aspekt faze II dizajna će proceniti stope odgovora definisane RECIST kriterijumima ili saCA125 (GCIG, ne Rustinovi kriterijumi) zarad opisa profila bezbednosti i karakterizacije štetnih događaja i toksičnosti. Trideset procenata će biti izabrano kao cilјna stopa odgovora zasnovana na prijavlјenim odgovorima kombinovanih hemio-antiangiogenih agenasa kod pacijenata sa rekurentnim kancerom jajnika, obično u opsegu od 20-25%.
[0340] Dizajn će označavati dvostepeni optimalni dizajn u kome će početnih 10 pacijenata biti uključeno tokom Faze 1. Navedeno podrazumeva uključivanje učesnika koji počinju sa dozom paklitaksela od 80 mg/m2 u Fazi I (tj. učesnici su Nivo doze 2 i 3). Sa opsegom od dva do šest pacijenata uključenih iz DL-2 i 3 kohorti Faze I kao dela studije, još osam do četiri učesnika će biti uključeno u Fazu II pre privremene analize efikasnosti. Ukoliko se uoči jedan ili nijedan odgovor, ispitivanje će zaustaviti uključivanje subjekata. U suprotnom, ukoliko bude prisutno dva ili više odgovora, u fazu II će biti uključeno 19 dodatnih učesnika (tj. ukupan mogući broj = 29) (ukupan broj učesnika cele studije će onda biti 2-18 za Fazu I koji se preklapajaju sa 0-29 učesnika Faze II). Ukoliko kod pet ili manje učesnika dođe do odgovora, dalja istraživanja ove terapije su opravdana.
[0341] Ukoliko je pravi RR ≤ 10%, šansa da se ispitivanje završi tokom Faze 1 je najmanje 74%. Ukoliko je pravi RR ≥30%, šansa da se ispitivanje završi tokom Faze 1 je ≤15%. Snaga konačne analize je 80% za odbacivanje H0: RR ≤ 10% u korist H1: RR ≥ 30% pri stopi greške tipa 1 od 5%.
[0342] Ispitivanje će biti prekinuto ako se tokom Faze 1 uoči više od 2 GI perforacije IV stepena. Ukoliko se u bilo kom trenutku utvrdi prisustvo 3 GI perforacije, onda će ovo ispitivanje biti prekinuto. Pod pretpostavkom da je stopa perforacije GI 4%, verovatnoća uočavanja više od 2 događaje tokom Faze I je 6,2%, a verovatnoća da se utvrdi više od 3 događaje tokom celog ispitivanja je 2,7%.
[0343] Kvantitativni i semikvantitativni podaci, kao što su IHC podaci, razmatraće se kao preliminarni pilot podaci, a biće upotrebljena deskriptivna statistika i neparametrijska analiza u pokušaju da se ispita korelacija, pri čemu se naznačava da ovim uzorcima nedostaje snaga analize dovoljna za izvođenje definitivnih zaključaka, ali i da je prednost upotrebe istog seta analiza u višestrukim studijama to što omogućavaju procenu potencijalno najkorisnijih prediktora efikasnosti i toksičnosti.
BIOMARKERI
[0344] Primarno neparametrijski postupci (npr. Vilkoksonov test sa dodeljenjim rangom ili sumom rangova) će biti upotrebljen za procenu uticaja VB-111 na CEC i korelativna/prediktivna merenja, a svi testovi statističke značajnosti će biti dvostrani i neće biti upotrebljavati prilagođavanja za višestruka upoređivanja.
NIVO ZNAČAJNOSTI
[0345] Intervali poverenja će biti izračunati sa (dvostranim) nivoom pouzdanosti od 95%.
LABORATORIJSKO ISPITIVANJE
ANALIZE BIOMARKERA ANGIOGENZE (LOKALNE)
[0346] Analize plazme će biti urađene za cirkulišuće angiogene i inflamatorne biomarkere VEGF, P1GF, sVEGFR1, bFGF, IL-1β, IL-6, IL-8 i TNF-α (upotrebom multipleksne ELISA ploče firme Meso-Scale Discovery), kao i za sVEGFR2 i SDF1α (upotrebom komercijalnog paketa firme R&D Systems). Ćelije koje cirkulišu u krv će biti izbrojane u svežim uzorcima, upotrebom standardnog protokola protočne citometrije. Prikupljeno tkivo će biti evaluriano na CD31, CD34, VEGFR2 i vWF. Tumorski marker: CA-125. Biće analizirano deset cc ukupne plazme za svaku vremensku tačku, u tubama sa EDTA, na sobnoj temperaturi.
[0347] Uzorci treba da budu prikupljenji u sledećim vremenskim tačkama:
1. Na početku
2. U ciklusu 1: Dana 1 pre primene doze leka studije i Dana 8, 15 i 22
3. U ciklusu 2 Dana 1 pre primene doze leka studije
4. Svakiog drugog ciklusa počevši sa Ciklusom 3, a pre primene doze leka studije, sve dok ne dođe do progresije bolesti
ISPITIVANJA ANTITELA
[0348] Titri antitela na virus Ad-5, uklјučujući IgG i neutrališuća antitela, moraju biti analizirani. Uzorci treba da budu prikupljeni u sledećim vremenskim tačkama:
1. U svakom ciklusu: Dana 1, 8, 15 i 22 pre primene doze ispitivanog leka;
2. Prilikom pregleda po završetku studije.
[0349] Krv treba da bude prikuplјena i pripremljena na sledeći način:
1. 6ml krvi treba prikupiti u tubama bez antikoagulansa.
2. Uzorke treba ostaviti na sobnoj temperaturi 1 sat, a zatim čuvati na 2-8°C preko noći kako bi se omogućilo obrazovanje ugruška.
3. Sledećeg dana krv treba centrifugirati.
4. Približno 2 ml seruma treba ekstrahovati i podeliti u 4 tubice kao alikvote (svaki po 0,5 ml, ukupno po 2 ml svakog u tubicama 100 firme Nalgene od 1,5 ml) i čuvati na -20°C do slanja za analizu.
ISPITIVANJE BIODISTRIBUCIJE
[0350] Sledeće analize će biti urađene:
1. Biodistribucija u krvi: ekspresija viralne DNK i transgena
2. Biodistribucija u urinu: viralna DNK
[0351] Uzorak pune krvi biće prikuplјen za analizu Biodistribucije u sledećim vremenskim tačkama:
1. Dana 1 i 8 svakog neparnog ciklusa, a pre primene doze ispitivanog leka.
2. Dana pre primene doze VB-111:
a. Pre infuzije (Isto kao uzorak Dana 1)
b. Na kraju infuzije
c. Nakon 3. ± 0,5 sata
d. Nakon 6. ± 0,5 sati
e. Prilikom posete na završetku studije.
[0352] Uzorci krvi će biti pripremlјeni na sledeći način:
1. Krv za svaku vremensku tačku će biti prikupljena u 4 tubice (0.75ml/tubici) koje sadrže EDTA.
1
a. 2 tubice će se upotrebiti za analizu viralne DNK
b. 2 cevi će se upotrebiti za analizu ekspresije transgena
2. Tubice treba obeležiti brojevima subjekata, inicijalima, datumom i vremenom prikuplјanja uzorka i čuvati u zamrzivaču na ili ispod -70°C.
[0353] Uzorci urina će biti pripremlјeni na sledeći način:
1. Dva uzorka urina od 1-2 ml će biti prikupljena iz ukupne količine prikuplјene zapremine urina
2. Uzorci urina i ukupna prikupljena zapremina urina će biti zamrznuti do dalјih analiza.
REZULTATI
[0354] VB-111 je primenjen kod šest pacijenata, od kojih je svaki imao kancer jajovoda ili epitelijalni kancer jajnika u trajanju od najmanje 1 godine pre uključivanja u studiju, u dozi od 3x10<12>VP i u kombinaciji sa paklitakselom (40 mg ili 80 mg) po subjektu, a kao što je prikazano na slici 3. Pacijenti nisu ispoljili nikakve ozbilјne štetne događaje koji su bili povezani sa VB-111. Nisu uočene doze ograničene toksičnošću.
2
�
1
2
4
�
11
��
�
��
�
�
�
�
�
11
11
11
11
11
11
11
��
��
��
��
��
��
��
�
11
��
�
��
�
1
�
�
�
��
��
��
��
��
��
��
�
11
��
�
��
�
1
1
�

Claims (15)

Patentni zahtevi
1. Vektor koji sadrži nukleotidnu sekvencu navedenu kao SEQ ID NO: 19.
2. Vektor prema patentnom zahtevu 1, pri čemu je navedeni vektor adenovirus.
3. Farmaceutska kompozicija koja sadrži
(i) vektor prema patentnom zahtevu 2; i
(ii) farmaceutski prihvatlјiv nosač
pri čemu kompozicija ne sadrži drugi tip adenovirusa.
4. Farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 3, pri čemu je kompozicija formulisana kao sterilan, injektabilan oblik.
5. Vektor prema patentnom zahtevu 2 ili farmaceutska kompozicija prema patentom zahtevu 3 ili 4 za upotrebu u inhibiciji, smanjenju ili redukciji angiogeneze ili neovaskularizacije tumora kod subjekta kome je to potrebno, pri čemu subjektu treba primeniti efektivnu količinu vektora.
6. Vektor za upotrebu ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 5, pri čemu je efektivna količina vektora od približno 10<9>do približno 10<15>partikula virusa.
7. Vektor za upotrebu ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 5 ili 6, pri čemu vektor ili farmaceutsku kompoziciju treba primeniti sistemski ili lokalno.
8. Vektor za upotrebu ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva od 5 do 7, pri čemu subjektu dalje treba primeniti efektivnu količinu jednog ili više hemioterapijskih agenasa ili radioterapiju.
9. Vektor za upotrebu ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 8, pri čemu jedan ili više hemioterapijskih agenasa ili radioterapiju treba primeniti pre, istovremeno sa ili nakon primene vektora ili farmaceutske kompozicije.
10. Vektor za upotrebu ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 8 ili 9, gde je jedan ili više hemioterapijskih agenasa izabran iz grupe koju čine Akivicin; Aklarubicin; Akodazol hidrohlorid; Akronin; Adriamicin; Adozelezin; Aldesleukin; Alimta; Altretamin; Ambomicin; Ametantron acetat; Aminoglutetimid; Amsakrin; Anastrozol; Antramicin; Asparaginaza; Asperlin; Azacitidin; Azetepa; Azotomicin; Batimastat; Benzodepa; Bikalutamid; Bizantren hidrohlorid; Bisnafid dimezilat; Bevacizumab, Bizelezin; Bleomicin sulfat; Brekvinar natrijum; Bropirimin; Busulfan; Kaktinomicin; Kalusteron; Karacemid; Karbetimer; Karboplatin; Karmustin; Karubicin hidrohlorid; Karzelezin; Cedefingol; Hlorambucil; Cirolemicin; Cisplatin; Kladribin; Kriznatol mezilat; Ciklofosfamid; Citarabin; Dakarbazin; Daktinomicin; Daunorubicin hidrohlorid; Decitabin; Dekormaplatin; Dezaguanin; Dezaguanin mezilat; Diazihion; Docetaksel; Doksorubicin; Dokorubicin hidrohlorid; Droloksifen; Droloksifen citrat; Dromostanolon propionat; Duazomicin; Edatreksat; Eflornitin hidrohlorid; Elzamitrucin; Enloplatin; Enpromat; Epipropidin; Epirubicin hidrohlorid; Erbulozol; Ezorubicin hidrohlorid; Estramustin; Estramustin natrijum fosfat; Etanidazol; Etopozide; Etopozid fosfat; Etoprin; Fadrozol hidrohlorid; Fazarabin; Fenretinid; Floksuridin; Fludarabin fosfat; Fluorouracil; Flurocitabin; Foskvidon; Fostriecin natrijum; Gemcitabin; Gemcitabin hidrohlorid; Hidroksiurea; Idarubicin hidrohlorid; Ifosfamid; Ilmofozin; Interferon alfa-2a; Interferon alfa-2b; Interferon alfa-nl; Interferon alfa-n3; Interferon beta-I; Interferon gama-I b; Iproplatin; Irinotekan hidrohlorid; Lanreotid acetat; Letrozol; Leuprolid acetat; Liarozol hidrohlorid; Lometreksol natrijum; Lomustin; Lozoksantron hidrohlorid; Mazoprokol; Majtanzin; Mehloretamin hidrohlorid; Megestrol acetat; Melengestrol acetat; Melfalan; Menogaril; Merkaptopurin; Metotreksat; Metotreksat natrijum; Metoprin; Meturedepa; Mitindomid; Mitokarcin; Mitokromin; Mitogilin; Mitomalcin; Mitomicin; Mitosper; Mitotan; Mitoksantron hidrohlorid; Mikofenolna kiselina; Nokodazol; Nogalamicin; Ormaplatin; Oksisuran; Pazotinib; Paklitaksel; Pegaspargaza; Peliomicin; Pentamustin; Peplomicin sulfat; Perfosfamid; Pipobroman; Piposulfan; Piroksantron hidrohlorid; Plikamicin; Plomestan; Porfimer natrijum; Porfiromicin; Prednimustin; Prokarbazin hidrohlorid; Puromicin; Puromicin hidrohlorid; Pirazofurin; Riboprin; Rogletimid; Safingol; Safingol hidrohlorid; Semustin; Simtrazen; Sorafinib; Sparfozat natrijum; Sparzomicin; Spirogermanijum hidrohlorid; Spiromustin; Spiroplatin; Streptonigrin; Streptozocin; Sulofenur; Sunitinib; Talizomicin; Taksol; Tekogalan natrijum; Tegafur; Teloksantron hidrohlorid; Temoporfin; Tenipozid; Teroksiron; Testolakton; Tiamiprin; Tioguanin; Tiotepa; Tiazofuirin; Tirapazamin; Topotekan hidrohlorid; Toremifen citrat; Trestolon acetat; Triciribin fosfat; Trimetreksat; Trimetreksat glukuronat; Triptorelin; Tubulozol hidrohlorid; Uracil mustard; Uredepa; Vapreotid; Verteporfin; Vinblastin sulfat; Vinkristin sulfat; Vindezin; Vindezin sulfat; Vinepidin sulfat; Vinglicinat sulfat; Vinleurozine sulfat; Vinorelbin tartrat; Vinrozidin sulfat; Vinzolidin sulfat; Vorozol; Zeniplatin; Zinostatin; ili Zorubicin hidrohlorid.
11. Vektor za upotrebu ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 8 ili 9, pri čemu je hemioterapijski agens paklitaksel vezan za albumin.
12. Vektor za upotrebu ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva od 5 do 11, pri čemu je hemioterapijski agens bevacizumab.
13. Vektor za upotrebu ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva od 5 do 12, pri čemu je tumor
(i) izveden iz ili povezan sa kancerom štitne žlezde, neuroendokrinim kancerom, glioblastomom, ženskim ginekološkim kancerom, bilo kojom od njihovih kombinacija ili njihovom metastazom; ili
(ii) izveden iz ili povezan sa kancerom pluća.
14. Vektor za upotrebu ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva od 5 do 13, pri čemu vektor ili farmaceutsku kompoziciju treba primeniti subjektu parenteralno.
1
15. Vektor prema patentnom zahtevu 2 ili farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 3 ili 4, za upotrebu u produženju ukupnog preživlјavanja subjekta kome je to potrebno, pri čemu je subjekat sa tumorom ili metastazom koji su povezani sa ili izvedeni iz ženskog ginekološkog kancera.
1 1
RS20181580A 2012-10-17 2013-10-17 Adenovirus koji eksprimira fas-himer i njegova upotreba u postupcima lečenja kancera RS58122B1 (sr)

Applications Claiming Priority (4)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US201261715206P 2012-10-17 2012-10-17
US201361785287P 2013-03-14 2013-03-14
PCT/IB2013/003015 WO2014060848A2 (en) 2012-10-17 2013-10-17 Treatment methods using adenovirus
EP13847711.2A EP2908865B1 (en) 2012-10-17 2013-10-17 Adenovirus expressing a fas-chimera and use thereof in cancer treatment methods

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS58122B1 true RS58122B1 (sr) 2019-02-28

Family

ID=50488836

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20181580A RS58122B1 (sr) 2012-10-17 2013-10-17 Adenovirus koji eksprimira fas-himer i njegova upotreba u postupcima lečenja kancera

Country Status (25)

Country Link
US (4) US9200056B2 (sr)
EP (2) EP2908865B1 (sr)
JP (2) JP6336459B2 (sr)
KR (2) KR102229084B1 (sr)
CN (2) CN107096041A (sr)
AU (3) AU2013333571B2 (sr)
BR (1) BR112015008612A2 (sr)
CA (1) CA2888193A1 (sr)
CY (1) CY1121185T1 (sr)
DK (1) DK2908865T3 (sr)
EA (1) EA034163B1 (sr)
ES (1) ES2703913T3 (sr)
HR (1) HRP20182125T1 (sr)
HU (1) HUE042262T2 (sr)
IL (2) IL238313B (sr)
LT (1) LT2908865T (sr)
MX (2) MX366163B (sr)
NZ (1) NZ707336A (sr)
PL (1) PL2908865T3 (sr)
PT (1) PT2908865T (sr)
RS (1) RS58122B1 (sr)
SG (2) SG11201502941VA (sr)
SI (1) SI2908865T1 (sr)
WO (1) WO2014060848A2 (sr)
ZA (1) ZA201502712B (sr)

Families Citing this family (16)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US20130209450A1 (en) 2010-01-05 2013-08-15 Yael Cohen Compositions and Methods for Treating Glioblastoma GBM
WO2011083464A2 (en) 2010-01-05 2011-07-14 Vascular Biogenics Ltd. Methods for use of a specific anti-angiogenic adenoviral agent
BR112015008612A2 (pt) * 2012-10-17 2017-09-26 Vascular Biogenics Ltd métodos de tratamento utilizando adenovirus
WO2014118643A2 (en) 2013-02-04 2014-08-07 Vascular Biogenics Ltd. Methods of inducing responsiveness to anti-angiogenic agent
US20170112866A1 (en) * 2014-04-04 2017-04-27 Taiho Pharmaceutical Company Limited Anti-tumor agent containing taxane compound, and anti-tumor effect enhancer
US10189887B2 (en) 2014-04-17 2019-01-29 Inserm (Institut National De La Sante Et De La Recherche Medicale) Polypeptides and uses thereof for reducing CD95-mediated cell motility
FI127460B (en) * 2016-01-15 2018-06-29 Targovax Oy Combining adenovirus and chemotherapeutic agents for treating cancer
BR112019014004A2 (pt) * 2017-01-06 2020-02-11 Stabilitech Biopharma Ltd Método de fornecimento de transgene, comprimido ou cápsula, método de preparação de partículas virais e produto
US20210322574A1 (en) * 2017-10-20 2021-10-21 Vascular Biogenics Ltd. Diagnostic methods for anti-angiogenic agent therapy
AU2019403393B2 (en) * 2018-12-20 2026-04-16 The University Of Chicago Methods and compositions related to therapeutic peptides for cancer therapy
US20220154212A1 (en) * 2019-03-13 2022-05-19 Vascular Biogenics Ltd. Methods of anti-tumor therapy
SG11202109441UA (en) * 2019-04-12 2021-09-29 Vascular Biogenics Ltd Methods of anti-tumor therapy
EP4148126A4 (en) * 2020-03-25 2025-01-08 Curigin Co.,Ltd. ANTI-TUMOR ADENOVIRUS IMMUNO-EVASIVE
EP4199947A4 (en) 2020-08-18 2024-10-16 Onchilles Pharma, Inc. Modified porcine pancreatic elastase proteins
WO2022056488A1 (en) * 2020-09-14 2022-03-17 Genprex, Inc. Nonviral vectors for increasing fas expression in cancer cells and methods of use thereof
IL311364A (en) * 2021-09-16 2024-05-01 Corcept Therapeutics Inc Intermittent dosing of glucocorticoid receptor modulators for the treatment of ovarian and other cancers

Family Cites Families (31)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US3773919A (en) 1969-10-23 1973-11-20 Du Pont Polylactide-drug mixtures
US3773319A (en) 1971-12-16 1973-11-20 Fabcor Ind Inc Corrugated sheet inverting machine
IE52535B1 (en) 1981-02-16 1987-12-09 Ici Plc Continuous release pharmaceutical compositions
HUT35524A (en) 1983-08-02 1985-07-29 Hoechst Ag Process for preparing pharmaceutical compositions containing regulatory /regulative/ peptides providing for the retarded release of the active substance
US5747469A (en) 1991-03-06 1998-05-05 Board Of Regents, The University Of Texas System Methods and compositions comprising DNA damaging agents and p53
UA70909C2 (uk) 1993-10-25 2004-11-15 Канджи Інк. Рекомбінантний аденовірусний вектор, фармацевтична композиція, що його містить, та набір для зменшення проліферації пухлинних клітин
EP1637608B1 (en) 1993-10-25 2009-07-22 CANJI, Inc. Recombinant adenoviral vector and methods of use
US7070771B1 (en) * 1996-12-09 2006-07-04 Regents Of The University Of California Methods of expressing chimeric mouse and human CD40 ligand in human CD40+ cells
AU2003222427B8 (en) 2000-11-17 2010-04-29 Vascular Biogenics Ltd. Promoters exhibiting endothelial cell specificity and methods of using same
US7067649B2 (en) 2000-11-17 2006-06-27 Vascular Biogenics Ltd. Promoters exhibiting endothelial cell specificity and methods of using same
US8039261B2 (en) 2000-11-17 2011-10-18 Vascular Biogenics Ltd. Promoters exhibiting endothelial cell specificity and methods of using same for regulation of angiogenesis
US20100282634A1 (en) 2000-11-17 2010-11-11 Dror Harats Promoters Exhibiting Endothelial Cell Specificity and Methods of Using Same for Regulation of Angiogenesis
US8071740B2 (en) 2000-11-17 2011-12-06 Vascular Biogenics Ltd. Promoters exhibiting endothelial cell specificity and methods of using same for regulation of angiogenesis
US20070286845A1 (en) 2000-11-17 2007-12-13 Vascular Biogenics Ltd. Promoters exhibiting endothelial cell specificity and methods of using same for regulation of angiogenesis
CN1294268C (zh) 2001-09-03 2007-01-10 上海三维生物技术有限公司 可在肿瘤细胞内特异性复制并扩散的重组腺病毒载体
CA2463816C (en) 2001-10-19 2014-07-08 Vascular Biogenics Ltd. Polynucleotide constructs, pharmaceutical compositions and methods for targeted downregulation of angiogenesis and anticancer therapy
KR20070044868A (ko) 2005-10-26 2007-05-02 주식회사 바이오인프라 스트렙토라이신 ｏ 단백질을 암호화하는 유전자를 발현하는재조합 아데노바이러스 및 이를 유효성분으로 하는 항암용조성물
CN101516902B (zh) 2006-07-31 2012-08-08 脉管生物生长有限公司 多肽和其编码多聚核苷酸及它们在治疗缺血相关医学病症中的应用
JP2010512760A (ja) 2006-12-20 2010-04-30 深▲セン▼市威▲爾▼徳基因工程有限公司 組換えｋｈｐ５３遺伝子のアデノウイルス組換え体及びその調製方法と用途
CN101348512B (zh) 2007-07-20 2012-08-15 郑州威瑞生物技术有限公司 一种抗肿瘤的腺病毒制剂
JP4896102B2 (ja) 2008-09-12 2012-03-14 富士フイルム株式会社 レンズ装置
KR101248912B1 (ko) 2009-12-31 2013-03-29 한양대학교 산학협력단 항혈관신생 활성을 가지는 재조합 아데노바이러스
WO2011083464A2 (en) 2010-01-05 2011-07-14 Vascular Biogenics Ltd. Methods for use of a specific anti-angiogenic adenoviral agent
US20130209450A1 (en) 2010-01-05 2013-08-15 Yael Cohen Compositions and Methods for Treating Glioblastoma GBM
SG182490A1 (en) 2010-01-12 2012-08-30 Vascular Biogenics Ltd Methods of producing adenovirus vectors and viral preparations generated thereby
KR101253276B1 (ko) 2010-07-27 2013-04-10 윤채옥 복합 유전자 치료용 항종양 조성물
KR101232123B1 (ko) 2010-10-08 2013-02-12 연세대학교 산학협력단 재조합된 유전자발현 조절서열을 가지는 종양 특이적 발현이 개선된 유전자 전달체
EP2630186A1 (en) 2010-10-18 2013-08-28 Total Research & Technology Feluy Expandable vinyl aromatic polymers
WO2012052878A1 (en) 2010-10-19 2012-04-26 Vascular Biogenics Ltd. Isolated polynucleotides and nucleic acid constructs for directing expression of a gene-of-interest in cells
BR112015008612A2 (pt) 2012-10-17 2017-09-26 Vascular Biogenics Ltd métodos de tratamento utilizando adenovirus
WO2014118643A2 (en) 2013-02-04 2014-08-07 Vascular Biogenics Ltd. Methods of inducing responsiveness to anti-angiogenic agent

Also Published As

Publication number Publication date
US20160143968A1 (en) 2016-05-26
KR20190067279A (ko) 2019-06-14
IL238313A0 (en) 2015-06-30
US20220331383A1 (en) 2022-10-20
JP2018140999A (ja) 2018-09-13
HUE042262T2 (hu) 2019-06-28
AU2017202492B2 (en) 2018-09-06
IL275874A (en) 2020-08-31
US20150044280A1 (en) 2015-02-12
ES2703913T3 (es) 2019-03-13
SG11201502941VA (en) 2015-05-28
MX2015004835A (es) 2015-08-20
MX2019007057A (es) 2019-08-29
SG10201706485WA (en) 2017-09-28
EP2908865A2 (en) 2015-08-26
DK2908865T3 (en) 2019-01-28
NZ707336A (en) 2019-01-25
US20190054130A1 (en) 2019-02-21
JP2015536318A (ja) 2015-12-21
AU2018271398B2 (en) 2020-11-05
EP2908865A4 (en) 2016-05-25
HRP20182125T1 (hr) 2019-02-08
CA2888193A1 (en) 2014-04-24
IL238313B (en) 2020-07-30
WO2014060848A3 (en) 2014-11-27
EA034163B1 (ru) 2020-01-13
AU2013333571B2 (en) 2017-01-19
BR112015008612A2 (pt) 2017-09-26
EA201590747A1 (ru) 2015-10-30
EP2908865B1 (en) 2018-10-03
CN107096041A (zh) 2017-08-29
US9200056B2 (en) 2015-12-01
LT2908865T (lt) 2019-01-10
AU2018271398A1 (en) 2018-12-20
KR102229084B1 (ko) 2021-03-18
MX366163B (es) 2019-07-01
PT2908865T (pt) 2019-01-11
PL2908865T3 (pl) 2019-08-30
CN105025931B (zh) 2017-04-05
EP3441089A1 (en) 2019-02-13
AU2017202492A1 (en) 2017-05-04
ZA201502712B (en) 2016-07-27
EP3441089B1 (en) 2022-12-14
JP6336459B2 (ja) 2018-06-06
KR20150068978A (ko) 2015-06-22
CY1121185T1 (el) 2020-05-29
AU2013333571A1 (en) 2015-05-14
JP6630397B2 (ja) 2020-01-15
CN105025931A (zh) 2015-11-04
HK1208625A1 (en) 2016-03-11
KR101989171B1 (ko) 2019-06-14
US11311583B2 (en) 2022-04-26
WO2014060848A2 (en) 2014-04-24
SI2908865T1 (sl) 2019-02-28

Similar Documents

Publication Publication Date Title
US20220331383A1 (en) Treatment methods using adenovirus
US11191848B2 (en) Methods of inducing responsiveness to anti-angiogenic agent
US20220185891A1 (en) Methods of anti-tumor therapy
US20220154212A1 (en) Methods of anti-tumor therapy
HK1262562A1 (en) Treatment methods using adenovirus
HK1208625B (en) Adenovirus expressing a fas-chimera and use thereof in cancer treatment methods