RS58286B1 - Uređaj za pričvršćivanje na konstrukcioni deo - Google Patents

Description

Opis pronalaska

Pronalazak se odnosi na uređaj za pričvršćivanje na jedan konstrukcioni deo, naročito na jedan element za kompenzaciju tolerancije, sa zavrtnjem, sa jednom prvom čahurom i jednom drugom čahurom koja se čvrsto unutar prve čahure odnosno na prvu čahuru pričvršćuje pomoću navojnog-vijčanog spoja, pri čemu i prva i druga čahura imaju rupu, pri čemu je kroz tu rupu i kroz komponentu moguće provući zavrtanj i zavrnuti ga u navoj nosećeg dela, pri čemu frikcioni element koji je postavljen u rupu druge čahure makar delimično naleže na zavrtanj, a smer rotacije vijčanog spoja razlikuje se od smera rotacije navoja nosećeg dela.

Uređaj koji odgovara tom tipu već godinama je poznat iz prakse i upotrebljava se, recimo, za spajanje dve komponente čija udaljenost jedno od druge može da bude promenljiva. Koriste se odgovarajući elementi za kompenzaciju tolerancije, na primer, za postavljanje farova na motorno vozilo.

Kada su u pitanju poznati uređaji, tokom uvrtanja vijka u navoj na nosećem delu, druga čahura se takođe rotira zbog frikcionog elementa koji spaja tu drugu čahuru i zavrtanj. Zbog suprotnih smerova rotacije vijčane veze i navoja nosećeg dela, tokom zavrtanjem vijka se druga čahura odvrće sa prve čahure. Na taj način takva konstrukcija dopušta kompenzaciju tolerancije prilikom fiksiranja dva dela čija udaljenost jednog od drugog nije jasno određena.

Takvi odgovarajući uređaji odranije su poznati iz patentnih dokumenata FR 279039 B1 i DE 100 34 968 A1.

Tokom montaže kao i nakon nje na čitav sklop, te samim tim i na vijčanu vezu čahure, deluju ponekad veoma snažne sile i obrtni momenti. Zbog toga na čahurama mora da postoji navoj koji će biti dovoljan za neutralisanje tih sila i obrtnih momenata. Iz tog razloga čahure koje su poznati iz postojećeg stanja tehnike napravljene su od metala i imaju na sebi navoj odgovarajuće veličine što omogućava da uređaj ne bude oštećen silama i obrtnim momentima koji na njega deluju.

Iz razloga navedenih u prethodnom delu teksta, konstruisanje i proizvodnja uređaja ove vrste veoma je skupa te zbog toga prouzrokuje visoke troškove. Osim toga, veliki problem predstavlja i to što su svi poznati uređaji konstruisani tako da su previše veliki kako bi navoj na njima mogao da bude odgovarajućih stabilnih dimenzija.

Zbog toga je cilj predloženog pronalaska konstruisanje i razvoj uređaja za pričvršćivanje na element gore pomenutog tipa, bliže određeno element za kompenzaciju tolerancije, koji će na konstruktivno jednostavan način realizovati vijčanu vezu prve i druge čahure, tako da će taj uređaj biti mali i jednostavan, te samim tim i jeftin za proizvodnju.

U skladu sa pronalaskom, ovi ciljevi navedeni u prethodnom delu teksta ostvaruju se karakteristikama uređaja opisanim u patentnom zahtevu 1. U skladu s tim zahtevom, opisani uređaj za pričvršćivanje na element naznačen je time da i prva čahura i druga čahura imaju najmanje dva navoja za međusobno spajanje tih čanura, odnosno za ostvarivanje vijčane veze među njima.

U skladu sa pronalaskom kao prvo je prepoznato da cilj kojem se teži može da bude ostvaren na veoma jednostavan način tako što će se vijčana veza prve i druge čahure ostvariti preko najmanje dva navoja na svakoj od njih. Na primer, vijčani navoj jedne čahure (spoljašnji navoj) i navoj na matici druge čahure (unutrašnji navoj) mogu da grade navojni par tako da prva i druga čahura mogu da budu međusobno spojene pomoću najmanje dva navojna para. Ti navoji, na primer, mogu da budu izvedeni kao levi navoji, dok navoji na nosećem delu mogu da budu izvedeni kao desni navoji, kako bi zavrtanj mogao da bude uvrnut u noseći deo na uobičajen način. Zahvaljujući takvoj konstrukciji sile i obrtni momenti koji deluju na čahure raspoređeni su na mnoštvo navoja navojnih parova što za rezultat ima to da sami pojedinačni navoji moraju da izdrže manju silu. Na taj način je omogućeno da se konstruisanje čahura izvede od mnoštva različitih materijala o kojima se ranije nije ni razmišljalo kada je proizvodnja uređaja ovog tipa u pitanju. Osim toga, prepoznato je da je konstrukcija čitavog uređaja veoma mala i kompaktna zato što se u njegovom konstruisanju može izostaviti upotreba navoja ogromnih dimenzija.

Za ostvarivanje jedne takve veoma kompaktne konstrukcije koja će izdržati i najveće sile, prva i druga čahura mogu da imaju i po tri navoja. Na taj način se sile koje deluju na te čahure raspoređuju na ukupno tri navoja, odnosno na tri navojna para.

Po mogućstvu, navoj koji se izrađuje trebalo bi da bude kosi navoj sa nejednakim uglovima profila navoja. Zbog toga što ravne strane profila usmeravaju veći deo sile u smeru ose, a manji deo sile radijalno (ka spolja), sprečava se delovanje sila koje bi dovelo do pucanja čahura. Osim toga, ravna strana profila može da bude oborena pod uglom od 9º do 11º, najbolje pod uglom od 10º, što će za rezultat imati to da se prva i druga čahura samostalno centriraju jedna u odnosu na drugu. Dalje, uređaj je moguće izvesti i tako, da su navoji izvedeni kao kosi navoj sa jednakim uglovima profila navoja.

U daljem povoljnom izvođenju prva čahura i druga čahura mogu da budu napravljeni od termoplastičnog polimernog materijala, na primer brizganjem. U tom slučaju taj termoplastični polimerni materijal može da ima određeni postotak stakloplastike, od 30 % ili od 50 % do 70 %, po mogućstvu najbolje 60 %, kao i da bude napravljen na bazi poliftalamida visokih performansi (PPA) ili poliamida (PA) ili polibutilentereftalata (PBT) ili Polietilentereftalata (PET). Taj materijal može da bude i neka vrsta modifikovanog PPA ili modifikovanog PA. Sadržaj stakloplastike od 30 % posebno je pogodan zbog veoma niskih troškova materijala. U tom slučaju, savršen način da se odabere termoplastični polimerni materijal je taj da se osiguraju dobra adhezivna svojstva u odnosu na termoplastični elastomer. Pomoću izvođenja nekoliko navoja na čahurama i proizvodnjom čahura od termoplastičnog polimernog materijal, uređaj će biti posebno kompaktan i stabilan, a samim tim i veoma jeftin za proizvodnju.

U daljem povoljnom izvođenju, frikcioni element može da bude postavljan na prvu čahuru i okrenut prema kraju rupe druge čahure. Na taj način je zavrtanj na početku ubacivanja vođen kroz rupu na drugoj čahuri, što naročito prilikom montaže na traci čini da taj zavrtanj može da bude postavljen na uređaj na posebno jednostavan način.

Dalje, frikcioni element može da ima segmente koji su istureni i ulaze u otvor. Ti segmenti mogu da budu izvedeni u skladu sa zahtevima u pogledu sile koja deluje tokom ubacivanja zavrtnja, sile koja deluje tokom demontaže i momenta sile trenja, na primer da budu konveksni, konkavni i ravni. U zavisnosti od toga koliko je velika površina i koliki je kontaktni pritisak kojim frikcioni element deluje na zavrtanj na koji naleže, definiše se i sila kočenja koju ima frikcioni element. U daljem izvođenju moguće je i da je frikcioni element konstruisan tako da pokriva čitavu kružnicu, te da na zavrtanj ne naleže samo jedan njegov segment.

Kako bi se dalje umanjili troškovi proizvodnje, frikcioni element može da bude napravljen od termoplastičnog polimerskog materijala ili termoplastičnog poliuretana, naročito izvedeno pomoću procesa brizganja plastike. Takođe je pronalazak moguće izvesti tako, da i prva i druga čahura budu proizvedene brizganjem plastike, pri čemu će frikcioni element biti postavljen na drugu čahuru u procesu dvokomponentnog brizganja. Bez obzira na to da li je frikcioni element napravljen kao samostalna komponenta, dvokomponentnim brizganjem u kalupu zajedno sa drugom čahurom, pomoću odgovarajućeg izbora elastomernog materijala i prilagođavanjem geometrije frikcionog elementa, mogu da budu definisane sile kojima frikcioni element deluje na zavrtanj.

U naročito povoljnom izvođenju pronalaska prva čahura može da ima dodirnu površinu preko koje će nalegati na konstrukcioni deo na koji se pričvršćuje. Bliže određeno, ako na tom delu postoji prorez ili otvor kroz koji prolazi zavrtanj, sile savijanja delovaće na tu dodirnu površinu, te ona mora da bude napravljena tako da bude dovoljno debela. Zato je moguće pronalazak izvesti tako da pomenuta dodirna površina bude napravljena od tvrde plastike visoke zatezne čvrstoće koja će biti ojačana umetcima.

Kako bi se postiglo da konstrukcija uređaja bude posebno izdržljiva, na dodirnoj površini može da bude postavljen metalni element za raspoređivanje velikih pritisaka ili smanjenje površinskog pritiska. To, na primer, može da bude otpresovani deo, deo dobijen dubokim izvačenjem ili deo dobijen livenjem pod pritiskom. Pomenuti metalni element može da bude ubačen u plastiku tokom proizvodnje prve čahure odnosno tokom procesa brizganja. Dalje je moguće pronalazak izvesti i tako, da pomenuti metalni element bude pričvršćen na dodirnu površinu na drugi način, na primer lepljenjem.

U naročito povoljnom izvođenju pronalaska, metalni element može da bude izveden u obliku elastične konusne podloške. Kao rezultat takvog izvođenja pronalaska stvara se približno konstantna elastična sila na čitavoj dodirnoj površini, tako da savijanje materijala od kojeg je sačinjen uređaj može da bude kompenzovano tokom vremena, a na taj način moguće je i sprečiti sleganje i deformaciju tog materijala.

Kako bi konstrukcija uređaja koji se izvodi na osnovu ovog pronalaska bila posebno jednostavna, noseći deo može da bude izveden integralno sa prvom čahurom. Taj noseći deo može da bude, na primer, matica. Dalje, pronalazak je moguće izvesti tako da dodirna površina prve čahure i noseći deo – matica – budu konstruisana na takav način da i dodirna površina i matica čine najmanje jedan deo krakova spojnice koju je moguće postaviti na konstrukcioni deo na koji se uređaj pričvršćuje.

U daljem povoljnom izvođenju pronalaska, noseći deo – matica – može da bude izvedena od metala, bliže određeno od lima sa rupom u koju je urezan navoj. Korišćenjem metalnog nosećeg dela, sile koje je potrebno rasporediti moguće je preneti na veoma mali navoj. Posebno, prilikom montaže fara na motorno vozilo, površina nosećeg dela mora da bude povećana kako bi se smanjio površinski pritisak pošto su farovi koje je potrebno pričvrstiti obično napravljeni od plastike koja je u veoma maloj meri otporna na pritisak. U takvom slučaju noseći deo velike površine koji je napravljen od lima i koji ima rupu sa navojem predstavlja posebnu prednost, pri čemu je moguće napraviti da deo sa navojem bude deblji kako bi se povećala sposobnost nošenja. Spoj sa prvom čahurom može da bude izveden na metalnom nosećem delu. U daljem izvođenju pronalaska moguće je da se i prva čahura i noseći deo – konstruisan u obliku matice – nalaze na kraku metalne spojnice.

Kako bi se ostvarila posebno jeftina konstrukcija, navoj na nosećem delu može da bude izveden u obliku navoja sa ugrađenom ženskom spojnicom. Takvu konstrukciju dalje odlikuje velika nosivost. Osim toga takva spojnica je „mekša“ od matice preko koje bi se ostvarivalo spajanje, te će apsorbovati manje parcijalnog obrtnog momenta pomenutog u prethodnom delu teksta koji nastaje tokom uvrtanja zavrtnja. U tom slučaju spojnica je dovoljna da spreči da zavrtanj popusti (razlabavi) zbog prejakih sila koje deluje na uređaja tokom dužeg vremenskog perioda. Kako bi se izbegli problemi sa savijanjem koji mogu da nastanu zbog pogrešnog uvrtanja zavrtnja, odnosno usled toga što zavrtanj ne uspeva da „pronađe“ navoj na nosećem delu, prednost će predstavljati izvođenje zadebljanja sa unutrašnje strane tako što će tokom procesa proizvodnje alat za urezivanje navoja već u prvom prolazu napraviti navoj makar približno duž čitave predviđene dužine. Ostali navoji mogu da budu tanji i izvedeni na uobičajen način kako bi se zaštitio alat za urezivanje navoja. Kao rezultat biće obezbeđeno da vrha zavrtnja bude sposoban da „pronađe“ navoj i uvrne se u njega, kao u slučaju prorezanih metalnih matica. Zahvaljujući zadebljanju materijala sa unutrašnje strane – sve do srednjeg prečnika navoja – tokom kasnijeg urezivanja navoja vrh navoja biće napravljen tako da će biti skoro potpuno zašiljen, a samim tim će biti izbegnuti i problemi sa uvrtanjem zavrtnja i oštećivanjem njegovog vrha. Uz to, zbog male dužine – recimo rupe – štedi se i materijal i alat za urezivanje navoja. Dalje izvođenje pronalaska podrazumeva da je u svojstvu nosećeg dela u konstrukcionom delu postavljena slepa limena (flips) navrtka. Takva konstrukcija posebno je podesna kada nije potrebno ostvarivati kačenje na ivici konstrukcionog dela.

U sledećem povoljnom izvođenju pronalaska, kako bi se sprečila rotacija, na dodirnoj površini može da bude napravljeno udubljenje, a na drugoj čahuri sigurnosni element, pri čemu bi taj sigurnosni element trebalo da ulazi u udubljenje, makar u trenutku kada su čahure potpuno pričvršćene jedna na drugu. Pomoću takve konstrukcije, uređaj može da bude čuvan u željenom stanju u kojem će biti i isporučen, u kojem su čahure potpuno pričvršćene jedna na drugu. U zavisnosti od geometrije dizajna i materijala koji se koriste može da budu definisana sila koju je potrebno primeniti da bi se savladao otpor koji pruža element za sprečavanje rotacije. Kod konstrukcije koja je opisana u prethodnom delu teksta, dalje je poželjno da element za sprečavanje rotacije ne bude postavljen tako da se nalazi izvan uređaja, već unutar uređaja, u nekom zaštićenom delu. Na taj način, s jedne strane, biće sačuvan prostor, a osim toga i uređaj za sprečavanje rotacije biće zaštićen od oštećenja.

U jednom posebno podesnom i povoljnom izvođenju, sigurnosni element može da bude izveden kao integralni deo frikcionog elementa, na primer, kao nastavak frikcionog elementa koji se pruža duž pravca ose ili pravca poluprečnika. Jedino što je od suštinskog značaja kod takvog izvođenja je to da sigurnosni element bude postavljen tako da ulazi u udubljenje na prvoj čahuri i na taj način sprečava da se čahure rotiraju jedna oko druge.

Postoje mnogi poželjni načini da se dopunski povoljno konstruiše i dalje razvija predloženi pronalazak, a da njegova suština ostane neizmenjena. Zbog toga su, s jedne strane, navedeni patentni zahtevi koji su zavisni u odnosu na patentni zahtev 1, a s druge strane su navedena i povoljna izvođenja predloženog pronalaska koja su bliže objašnjena sa pozivanjem na priložene crteže – slike nacrta. U vezi sa pojašnjenjima povoljnih izvođenja predloženog pronalaska koja su data na osnovu crteža, na njima su objašnjena opšta povoljna izvođenja i mogući razvoj njihovih suštinskih karakteristika, pri čemu:

Slika 1. predstavlja šematski prikaz preseka prve i druge čahure uređaja izvedenog u skladu s pronalaskom,

Slika 2. predstavlja pogled u perspektivi prve i druge čahure sa slike 1,

Slika 3. predstavlja pogled odozgo na prvu i drugu čahuru sa slike 1.

Na slici 1 je šematski prikaz poprečnog preseka prve čahure 1 i druge čahure 2 uređaja koji je izveden u skladu s pronalaskom. Na ovoj slici druga čahura 2 je potpuno uvrnuta u prvu čahuru 1. Kako bi bile u stanju da ostvare vijčanu vezu, i prva čahura 1 i druga čahura 2 imaju prvi navoj 3, drugi navoj 4 i treći navoj 5. Rezultat toga je da su ostvarena tri para navojnih veza. Zahvaljujući tome što su izvedeni navoji 3, 4 i 5 preko kojih je moguće prvu čahuru 1 spojiti sa drugom čahurom 2, sile koje deluju na čahure 1 i 2, a samim tim i na navoje 3, 4 i 5, su savršeno raspoređene. Kao rezultat toga je, da je uređaj kao celina veoma kompaktan, te je moguće prvu čahura 1 i drugu čahuru 2 proizvesti od plastike. Proizvodnja prve i druge čahure 1 i 2 može da bude izvedena, na primer, brizganjem plastike u kalup.

Na slici 1 je dalje prikazano da prva čahura 1 sadrži rupu 5 dok druga čahura 2 sadrži rupu 7. Pri tome rupe 6, 7 mogu da budu dimenzionisane tako da kroz njih može da prođe zavrtanj M6. Osim toga, prvi navoj 3 prve čahure 1 i druge čahure 2 može da bude izveden kao 12 x 1,25 LH, drugi navoj 4 prve čahure 1 i druge čahure 2 može da bude izveden kao 18 x 1,25 LH, dok treći navoj 5 prve čahure 1 i druge čahure 2 može da bude izveden kao 21 x 1,25 LH.

U rupi 7 druge čahure 2 postavljen je frikcioni element 8. Frikcioni element 8 može da bude izveden od termoplastičnog elastomernog materijala, kao i da bude izveden zajedno sa drugom čahurom 2 tokom procesa dvokomponentnog brizganja plastike u kalupu. U izvođenju koje je prikazano na ovom crtežu, frikcioni element 8 je izveden kao kružan i ima delove 9 koji su uvučeni u rupu 7 i naležu na zavrtanj kada je on ubačen u rupe 6 i 7.

Osim toga, na frikcionom elementu 8 izveden je sigurnosni element 10 koji je uvučen u udubljenje 11 na prvoj čahuri 1, koji nije prikazan, te na taj način sprečava da čahure 1, 2 rotiraju jedna oko druge, makar u trenutku kada su čahure 1, 2 potpuno ili skoro potpuno spojene jedna sa drugom u takozvanom povoljnom stanju u kojem će biti i isporučene.

Na ovom mestu trebalo bi napomenuti da prva čahura 1 može da bude pričvršćen na prvi krak spojnice, na primer, preko izbočine 12. Na drugom kraku spojnice može da bude postavljen noseći deo, na primer, navrtka. Kako bi se uređaj pričvrstio na deo, spojnica može da bude postavljena preko dela tako da se rupe 6, 7 poravnaju sa otvorom u konstrukcionom delu. Kroz te rupe 6, 7 i kroz konstrukcioni deo prolazi zavrtanj koji se uvrće u navoj na nosećem delu. S obzirom na to da su smerovi rotacije navoja 3, 4 i 5 prve čahura 1 i smer rotacije navoja na nosećem delu suprotni, druga čahura 2 će se odvajati od prve čahure 1 u trenutku kada se zavrtanj uvrće u noseći deo, pre svega zato što će se druga čahura 2 okretati zbog tog frikcionog elementa 8 koji naleže na zavrtanj.

To znači da frikcioni element mora da naleže na zavrtanj na takav način da se dovoljno veliki momenat sile sa zavrtnja prenosi na drugu čahuru 2, tako da je drugu čahuru 2 moguće odvrnuti sa prve čahure 1.

Na slici 2 prikazan je pogled u perspektivi prve i druge čahure 1, 2, koji su prikazani na slici 1. Jasno se može videti da na prvoj čahuri 1 postoji dodirna površina 13 preko koje uređaj naleže na konstrukcioni deo. Na toj dodirnoj površini 13 napravljeno je udubljenje 11 u koje je postavljen sigurnosni element 10. Taj sigurnosni element 10 širi se i ulazi u udubljenje 11 na takav način, da može da spreči da čahure 1 i 2 slučajno rotiraju jedna oko druge. Usled obrtnog momenta koji nastaje tokom uvrtanja zavrtnja u navoj nosećeg dela, sigurnosni element 10 se savija toliko elastično da čahure 1 i 2 počinju da rotiraju jedna oko druge. Zbog toga, sigurnosni element 10 služi samo za to da uređaj održava u poželjnom početnom stanju u kojem će biti isporučen. U tom poželjnom početnom stanju u kojem se uređaj isporučuje, druga čahura 2 je skoro u potpunosti uvrnuta u prvu čahuru 1.

Na slici 3 prikazan je pogled odozgo na prvu i drugu čahuru 1, 2 sa slike 1. Zbog toga će u vezi sa referencama na ovoj slici biti upućeno na reference na slikama 1 i 2.

U vezi sa daljim poželjnim izvođenjima uređaja u skladu sa predloženim pronalaskom, navedene su reference na opšti deo opisa uređaja kao i na dodatne zavisne patentne zahteve kako bi se izbeglo ponavljanje.

Na kraju, trebalo bi jasno ukazati na to da su izvođenja uređaja u skladu sa predloženim pronalaskom u prethodnom delu teksta opisana samo kao ilustracija suštine uređaja namenjena diskusiji, te da predloženi pronalazak nije ograničen isključivo tim izvođenjima.

Lista pozicija i njihove oznake na crtežima

1 Prva čahura

2 Druga čahura

3 Prvi navoj

4 Drugi navoj

5 Treći navoj

6 Rupa ( na prvoj čahuri )

7 Rupa ( na drugoj čahuri )

8 Frikcioni element

9 Deo frikcionog elementa

10 Sigurnosni element

11 Udubljenje

12 Vođica

13 Dodirna površina

1

Claims (15)

Patentni zahtevi

1. Uređaj za pričvršćivanje na jedan konstrukcioni deo, naročito na jedan element za kompenzaciju tolerancije, sa zavrtnjem, sa jednom prvom čahurom (1) i jednom drugom čahurom (2), koja se čvrsto unutar prve čahure (1) odnosno na prvu čahuru (1) pričvršćuje pomoću vijčanog spoja koji se sastoji od zavrtnja, pri čemu i prva čahura (1) i druga čahura (2) imaju po jednu rupu (6, 7), pri čemu je kroz te rupe (6, 7) i kroz komponentu moguće provući zavrtanj i uvrnuti ga u navoj nosećeg dela, pri čemu frikcioni element (8) koji je postavljen u rupu (7) druge čahure (2) makar delimično naleže na zavrtanj, i pri čemu se smer rotacije vijčanog spoja razlikuje od smera rotacije navoja na nosećem delu, naznačen time, da i prva čahura (1) i druga čahura (2) imaju po najmanje dva navoja (3, 4, 5) za međusobno spajanje čahura (1, 2), odnosno, recimo, za ostvarivanje vijčane veze.

2. Uređaj prema zahtevu 1, naznačen time, da prva čahura (1) i druga čahura (2) imaju po tri navoja (3, 4, 5).

3. Uređaj prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, da navoji (3, 4, 5) odgovaraju kosom navoju sa nejednakim ili jednakim uglovima profila navoja.

4. Uređaj prema bilo kom od predhodnih zahteva od 1 do 3, naznačen time, da su prva čahura (1) i druga čahura (2) proizvedene od termoplastičnog polimernog materijala, naročito sa dodatkom stakloplastike od 30 % ili od 50 % do 70 %, kao i da budu napravljene od materijala na bazi poliftalamida (PPA) ili poliamida (PA) ili polibutilentereftalata (PBT) ili polietilentereftalata (PET).

5. Uređaj prema bilo kom od zahteva od 1 do 4, naznačen time, da je frikcioni element (8) formiran na kraju rupe (7) druge čahure (2), pri čemu mu je kraj okrenut prema prvoj čahuri (1).

6. Uređaj prema bilo kom od zahteva od 1 do 5, naznačen time, da frikcioni element (8) ima delove (9) koji ulaze u rupu (7).

7. Uređaj prema bilo kom od zahteva od 1 do 6, naznačen time, da je frikcioni element (8) proizveden od termoplastičnog elastomernog materijala ili termoplastičnog poliuretana, naročito pomoću postupka 2K- ubrizgavanja plastike u kalup.

8. Uređaj prema bilo kom od zahteva od 1 do 7, naznačen time, da prva čahura (1) ima dodirnu površinu (13) preko koje naleže na konstrukcioni deo.

9. Uređaj prema zahtevu 8, naznačen time, da se na dodirnoj površini (13) nalazi postavljen metalni element, naročito izveden kao otpresovan deo, deo dobijen dubokim izvučenjem ili deo dobijen livenjem pod pritiskom, kako bi se smanjio površinski pritisak, pri čemu metalni element može da bude izveden kao tanjirasta opruga-podloška.

10. Uređaj prema bilo kom od patentnih zahteva od 1 do 9, naznačen time, da je noseći deo konstruisan integralno sa prvom čahurom (1), naročito u obliku navrtke.

11. Uređaj prema bilo kom od zahteva od 1 do 10, naznačen time, da je povoljno da noseći deo bude proizveden kao navrtka, od metala, naročito od metalnog lima sa izvučenim navojem.

12. Uređaj prema zahtevu 11, naznačen time, da istisnuta rupa ima zadebljanje materijala u smeru prema unutra, naročito sve do unutrašnjeg prečnika navoja, kako bi se stvorio potpuno urezani početak navoja.

13. Uređaj prema bilo kom od patentnih zahteva od 1 do 12, naznačen time, da je navoj na nosećem delu izveden kao izvučena rupa sa kompresionim stezanjem.

14. Uređaj prema bilo kom od patentnih zahteva od 1 do 13, naznačen time, da je na dodirnoj površini (13) stvoreno udubljenje (11), pri čemu je na drugoj čahuri (2) formiran sigurnosni element (10) kao sredstvo za sprečavanje uvrtanja, i pri čemu taj sigurnosni element ulazi u udubljenje (11) makar u trenutku kada su prva čahura (1) i druga čahura (2) potpuno zavrnute jedna u drugoj.

15. Uređaj prema zahtevu 14, naznačen time, da je sigurnosni element (10) konstruisan kao integralna komponenta frikcionog elementa (8).

1