RS58823B1 - Kombinovana terapija konjugatom anti-her2 antitelo-lek i bcl-2 inhibitorom - Google Patents

Kombinovana terapija konjugatom anti-her2 antitelo-lek i bcl-2 inhibitorom

Info

Publication number
RS58823B1
RS58823B1 RS20190727A RSP20190727A RS58823B1 RS 58823 B1 RS58823 B1 RS 58823B1 RS 20190727 A RS20190727 A RS 20190727A RS P20190727 A RSP20190727 A RS P20190727A RS 58823 B1 RS58823 B1 RS 58823B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
cancer
trastuzumab
mcc
her2
bcl
Prior art date
Application number
RS20190727A
Other languages
English (en)
Inventor
Gail Lewis Phillips
Deepak Sampath
Ingrid Wertz
Original Assignee
Hoffmann La Roche
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Hoffmann La Roche filed Critical Hoffmann La Roche
Publication of RS58823B1 publication Critical patent/RS58823B1/sr

Links

Classifications

    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/395—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum
    • A61K39/39533—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals
    • A61K39/39558—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals against tumor tissues, cells, antigens
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/395—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins
    • A61K31/495—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having six-membered rings with two or more nitrogen atoms as the only ring heteroatoms, e.g. piperazine or tetrazines
    • A61K31/496—Non-condensed piperazines containing further heterocyclic rings, e.g. rifampin, thiothixene or sparfloxacin
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/63—Compounds containing para-N-benzenesulfonyl-N-groups, e.g. sulfanilamide, p-nitrobenzenesulfonyl hydrazide
    • A61K31/635—Compounds containing para-N-benzenesulfonyl-N-groups, e.g. sulfanilamide, p-nitrobenzenesulfonyl hydrazide having a heterocyclic ring, e.g. sulfadiazine
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K45/00—Medicinal preparations containing active ingredients not provided for in groups A61K31/00 - A61K41/00
    • A61K45/06—Mixtures of active ingredients without chemical characterisation, e.g. antiphlogistics and cardiaca
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A61K47/6801—Drug-antibody or immunoglobulin conjugates defined by the pharmacologically or therapeutically active agent
    • A61K47/6803—Drugs conjugated to an antibody or immunoglobulin, e.g. cisplatin-antibody conjugates
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A61K47/6801—Drug-antibody or immunoglobulin conjugates defined by the pharmacologically or therapeutically active agent
    • A61K47/6803—Drugs conjugated to an antibody or immunoglobulin, e.g. cisplatin-antibody conjugates
    • A61K47/68033—Drugs conjugated to an antibody or immunoglobulin, e.g. cisplatin-antibody conjugates the drug being a maytansine
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A61K47/6801—Drug-antibody or immunoglobulin conjugates defined by the pharmacologically or therapeutically active agent
    • A61K47/6803—Drugs conjugated to an antibody or immunoglobulin, e.g. cisplatin-antibody conjugates
    • A61K47/6807—Drugs conjugated to an antibody or immunoglobulin, e.g. cisplatin-antibody conjugates the drug or compound being a sugar, nucleoside, nucleotide, nucleic acid, e.g. RNA antisense
    • A61K47/6809—Antibiotics, e.g. antitumor antibiotics anthracyclins, adriamycin, doxorubicin or daunomycin
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A61K47/6835—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site
    • A61K47/6851—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site the antibody targeting a determinant of a tumour cell
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/32—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against translation products of oncogenes
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12Q—MEASURING OR TESTING PROCESSES INVOLVING ENZYMES, NUCLEIC ACIDS OR MICROORGANISMS; COMPOSITIONS OR TEST PAPERS THEREFOR; PROCESSES OF PREPARING SUCH COMPOSITIONS; CONDITION-RESPONSIVE CONTROL IN MICROBIOLOGICAL OR ENZYMOLOGICAL PROCESSES
    • C12Q1/00—Measuring or testing processes involving enzymes, nucleic acids or microorganisms; Compositions therefor; Processes of preparing such compositions
    • C12Q1/68—Measuring or testing processes involving enzymes, nucleic acids or microorganisms; Compositions therefor; Processes of preparing such compositions involving nucleic acids
    • C12Q1/6876—Nucleic acid products used in the analysis of nucleic acids, e.g. primers or probes
    • C12Q1/6883—Nucleic acid products used in the analysis of nucleic acids, e.g. primers or probes for diseases caused by alterations of genetic material
    • C12Q1/6886—Nucleic acid products used in the analysis of nucleic acids, e.g. primers or probes for diseases caused by alterations of genetic material for cancer
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N33/00—Investigating or analysing materials by specific methods not covered by groups G01N1/00 - G01N31/00
    • G01N33/48—Biological material, e.g. blood, urine; Haemocytometers
    • G01N33/50—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing
    • G01N33/53—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor
    • G01N33/575—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor for cancer
    • G01N33/57515—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor for cancer of the breast
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N33/00—Investigating or analysing materials by specific methods not covered by groups G01N1/00 - G01N31/00
    • G01N33/48—Biological material, e.g. blood, urine; Haemocytometers
    • G01N33/50—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing
    • G01N33/53—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor
    • G01N33/575—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor for cancer
    • G01N33/5753—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor for cancer of the stomach or small intestine
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/505—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising antibodies
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K2300/00—Mixtures or combinations of active ingredients, wherein at least one active ingredient is fully defined in groups A61K31/00 - A61K41/00
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/20—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin
    • C07K2317/24—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin containing regions, domains or residues from different species, e.g. chimeric, humanized or veneered
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/70—Immunoglobulins specific features characterized by effect upon binding to a cell or to an antigen
    • C07K2317/73—Inducing cell death, e.g. apoptosis, necrosis or inhibition of cell proliferation
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12Q—MEASURING OR TESTING PROCESSES INVOLVING ENZYMES, NUCLEIC ACIDS OR MICROORGANISMS; COMPOSITIONS OR TEST PAPERS THEREFOR; PROCESSES OF PREPARING SUCH COMPOSITIONS; CONDITION-RESPONSIVE CONTROL IN MICROBIOLOGICAL OR ENZYMOLOGICAL PROCESSES
    • C12Q2600/00—Oligonucleotides characterized by their use
    • C12Q2600/106—Pharmacogenomics, i.e. genetic variability in individual responses to drugs and drug metabolism
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12Q—MEASURING OR TESTING PROCESSES INVOLVING ENZYMES, NUCLEIC ACIDS OR MICROORGANISMS; COMPOSITIONS OR TEST PAPERS THEREFOR; PROCESSES OF PREPARING SUCH COMPOSITIONS; CONDITION-RESPONSIVE CONTROL IN MICROBIOLOGICAL OR ENZYMOLOGICAL PROCESSES
    • C12Q2600/00—Oligonucleotides characterized by their use
    • C12Q2600/158—Expression markers
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N2333/00—Assays involving biological materials from specific organisms or of a specific nature
    • G01N2333/435—Assays involving biological materials from specific organisms or of a specific nature from animals; from humans
    • G01N2333/46—Assays involving biological materials from specific organisms or of a specific nature from animals; from humans from vertebrates
    • G01N2333/47—Assays involving proteins of known structure or function as defined in the subgroups
    • G01N2333/4701—Details
    • G01N2333/4703—Regulators; Modulating activity
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N2800/00—Detection or diagnosis of diseases
    • G01N2800/52—Predicting or monitoring the response to treatment, e.g. for selection of therapy based on assay results in personalised medicine; Prognosis

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Hematology (AREA)
  • Urology & Nephrology (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • Cell Biology (AREA)
  • Pathology (AREA)
  • Analytical Chemistry (AREA)
  • Oncology (AREA)
  • Biotechnology (AREA)
  • Physics & Mathematics (AREA)
  • General Physics & Mathematics (AREA)
  • Food Science & Technology (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Mycology (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Zoology (AREA)
  • Wood Science & Technology (AREA)
  • Hospice & Palliative Care (AREA)
  • General Engineering & Computer Science (AREA)
  • Pharmaceuticals Containing Other Organic And Inorganic Compounds (AREA)

Description

OPIS
Stanje tehnike
Predmetni pronalazak se odnosi na kombinovanu terapiju koja uključuje konjugat anti-HER2 antitelo-lek i Bcl-2 inhibitor za lečenje kancera. U konkretnom aspektu, otkriće se odnosi na postupke korišćenja leka trastuzumab-MCC-DM1 (trastuzumab emtanzin; KADCYLA®) i selektivnog Bcl-2 inhibitora za lečenje HER2-pozitivnog kancera, kao što je HER2-pozitivan karcinom dojke ili karcinom želuca.
Osnova
Konjugati anti-HER2 antitela-leka (T-DM1) u kombinaciji sa PI3K inhibitorom GDC-0941 za lečenje tumora mlečne žlezde poznati su iz patenta WO2009117277.
Kombinacija herceptina (trastuzumab) i bcl-2 inhibitora ABT-737 za smanjenje proliferacije ćelija kod ćelija tumora dojke (otpornih na herceptin) obrađena je u Current Pharmacogenomics and Personalized Medicine, 9, 2011, 184-190.
Konjugati anti-HER2 antitelo-lek
HER2 (ErbB2) receptorska tirozin kinaza je član porodice receptora epidermalnog faktora rasta (EGFR) transmembranskih receptora. Prekomerna ekspresija HER2 primećena je kod oko 20% humanih karcinoma dojke (u nastavku: HER2-pozitivni karcinom dojke), i povezana je sa agresivnim rastom i lošim kliničkim ishodima vezanim za ove tumore (Slamon et al (1987) Science 235:177-182). Prekomerna ekspresija proteina HER2 može se odrediti pomoću imunohistohemijskog testa fiksiranih tumorskih blokova (Press MF, et al (1993) Cancer Res 53:4960-70).
Trastuzumab (CAS 180288-69-1, HERCEPTIN®, huMAb4D5-8, rhuMAb HER2, Genentech) predstavlja rekombinantno IgG1 kapa, monoklonsko antitelo dobijeno od DNK, koje je humanizovana verzija mišjeg anti-HER2 antitela (4D5) koje se selektivno vezuje sa velikim afinitetom u testu na bazi ćelija (Kd = 5 nM) za ekstracelularni domen HER2 (US 5677171; US 5821337; US 6054297; US 6165464; US 6339142; US 6407213; US 6639055; US 6719971; US 6800738; US 7074404; Coussens et al (1985) Science 230:1132-9; Slamon et al (1989) Science 244:707-12; Slamon et al (2001) New Engl. J. Med. 344:783-792). U in vitro testovima i u testovima na životinjama se pokazalo da trastuzumab inhibira proliferaciju ćelija humanog tumora koje prekomerno eksprimiraju HER2 (Hudziak et al (1989) Mol Cell Biol 9:1165-72; Lewis et al (1993) Cancer Immunol Immunother; 37:255-63; Baselga et al (1998) Cancer Res. 58:2825-2831). Trastuzumab je medijator ćelijske citotoksičnosti zavisne od antitela, ADCC (Lewis et al (1993) Cancer Immunol Immunother 37(4):255-263; Hotaling et al (1996) [apstrakt]. Proc. Annual Meeting Am Assoc Cancer Res; 37:471; Pegram MD, et al (1997) [apstrakt]. Proc Am Assoc Cancer Res; 38:602; Sliwkowski et al (1999) Seminars in Oncology 26(4), Suppl 12:60-70; Yarden Y. and Sliwkowski, M. (2001) Nature Reviews: Molecular Cell Biology, Macmillan Magazines, Ltd., Vol.2:127-137).
HERCEPTIN® je 1998. godine odobren za lečenje pacijenata sa metastatskim karcinomom dojke praćenim prekomernom ekspresijom HER2 (Baselga et al, (1996) J. Clin. Oncol. 14:737-744) koji su primili ekstenzivnu prethodnu antikancer terapiju, i od onda je korišćen kod više od 300.000 pacijenata (Slamon DJ, et al. N Engl J Med 2001;344:783-92; Vogel CL, et al. J Clin Oncol 2002;20:719-26; Marty M, et al. J Clin Oncol 2005;23:4265-74; Romond EH, et al. T N Engl J Med 2005;353:1673-84; Piccart-Gebhart MJ, et al. N Engl J Med 2005;353:1659-72; Slamon D, et al. [apstrakt]. Breast Cancer Res Treat 2006, 100 (Suppl 1): 52). Uprava za hranu i lekove SAD (FDA) je 2006. godine odobrila HERCEPTIN® (trastuzumab, Genentech Inc.) kao deo režima lečenja koje sadrži doksorubicin, ciklofosfamid i paklitaksel za adjuvantno lečenje pacijenata sa HER2-pozitivnim karcinomom dojke sa pozitivnim čvorovima.
Alternativni pristup ciljanoj terapiji antitelima predstavlja primena antitela za isporuku citotoksičnih lekova specifično u ćelije kancera koje eksprimiraju antigen. Konjugati antitelo-lek, ili ADC, su monoklonska antitela sa kojima su konjugovani veoma delotvorni citotoksični agensi. ADC predstavljaju novi pristup postizanju selektivnosti prema tumoru sistemskom primenom antitumorskih lekova. Pošto koriste površinske antigene koji su specifični prema tumoru, i/ili prekomerno eksprimirani, ADC su dizajnirani tako da se fokusiraju na isporuku veoma delotvornih citotoksičnih agenasa u ćelije tumora. Ova metoda pruža mogućnost stvaranja povoljnijeg terapijskog prozora za takve agense nego što bi bilo moguće njihovom primenom kao slobodnih lekova.
Majtanzinoidi, derivati antimitotičkog leka majtanzina, vezuju se za mikrotubule slično kao lekovi od vinka alkaloida (Issell BF et al (1978) Cancer Treat. Rev. 5:199-207; Cabanillas F et al. (1979) Cancer Treat Rep, 63:507-9. DM1 je majtanzinoid koji sadrži tiol, i dobijen je iz prirodnog estra anzamitocina P3 (Remillard S, Rebhun LI, Howie GA, et al. (1975) Science 189(4207):1002-1005.3; Cassady JM, Chan KK, Floss HG. (2004) Chem Pharm Bull 52(1):1-26.4). Povezani biljni estar, majtanzin, proučavan je kao hemioterapeutski agens kod oko 800 pacijenata, primenjen u dozi od 2,0 mg/m2 svake 3 nedelje, kao jedna doza ili tokom 3 uzastopna dana (Issell BF, Crooke ST. (1978) Maytansine. Cancer Treat Rev 5:199-207). Uprkos aktivnosti u pretkliničkim ispitivanjima, aktivnost majtanzina u kliničkim ispitivanjima je bila umerena u dozama koje su mogle biti bezbedno isporučene. Dozno ograničavajuća toksičnost (DLT) je bila gastrointestinalna, uključujući mučninu, povraćanje i dijareju (često praćenu zatvorom). Te toksičnosti su bile dozno zavisne, ali nisu zavisile od rasporeda. Prijavljena je periferna neuropatija (pretežno senzorna), koja je bila najuočljivija kod pacijenata sa postojećom neuropatijom. Prijavljena su supklinička privremena povećanja transaminaze jetre, alkalne fosfataze i ukupnog bilirubina. Bila je uobičajena konstitutivna toksičnost, uključujući slabost, letargiju, disforiju i nesanicu. Manje uobičajene toksičnosti obuhvataju flebitis na mestu infuzije i blagu mijelosupresiju. Dalji razvoj leka je prekinut 80-ih godina prošlog veka, zbog uzanog terapijskog prozora.
Trastuzumab-MCC-DM1 (T-DM1, trastuzumab emtanzin, ado-trastuzumab emtanzin, KADCYLA®), novi konjugat antitelo-lek (ADC) za lečenje HER2-pozitivnog karcinoma dojke, sastoji se od citotoksičnog agensa DM1 (majtanzinoid koji sadrži tiol antimikrotubulni agens) konjugovanog za trastuzumab na bočnim lancima lizina preko MCC linkera, sa prosečnim opterećenjem lekom (odnos leka prema antitelu) od 3,5. Posle vezivanja za HER2 eksprimiranog na ćelijama tumora, T-DM1 trpi internalizaciju posredovanu receptorima, koja dovodi do intracelularnog oslobađanja citotoksičnih katabolita koji sadrže DM1, i zatim do ćelijske smrti.
U 1. fazi studije T-DM1 (TDM3569g), maksimalna podnošljiva doza (MTD) T-DM1 primenjena putem i.v. infuzije svake 3 nedelje (q3w) iznosila je 3,6 mg/kg. DLT (dozno ograničavajuća toksičnost) se sastojala od prolazne trombocitopenije kod pacijenata lečenih sa 4,8 mg/kg. Lečenje sa 3,6 mg/kg q3w se dobro podnosilo, i bilo je povezano sa značajnom kliničkom aktivnošću. (Krop (2010) J. Clin. Oncol. 28(16):2698-2704). Ista studija je takođe pokazala da je nedeljna doza od 2,4 mg/kg takođe bila dobro podnošljiva, i da je imala antitumorsku aktivnost. (Beeram (2012) Cancer 118(23):5733-5740.)
2. faza studije (TDM4374g) je pokazala da T-DM1, primenjen u dozi od 3,6 mg/kg q3w, ima antitumorsku aktivnost kao pojedinačni agens kod populacije pacijenata sa jakim prethodnim lečenjem, koji imaju HER2-pozitivan metastatski karcinom dojke. (Krop (2012) 30(26):3234-3241.) 3. faza studije (TDM4370g) pokazala je da T-DM1, primenjen u dozi od 3,6 mg/kg q3w, značajno produžava preživljavanje bez progresije i ukupno preživljavanje sa manjom toksičnošću u poređenju sa lečenjem lapatinibom i kapecitabinom kod pacijenata sa HER2-pozitivnim uznapredovalim karcinomom dojke prethodno lečenih trastuzumabom i taksanom. (Verma (2012) New England Journal of Medicine 367:1783-1791.)
Uprava za hranu i lekove SAD odobrila je ado-trastuzumab emtanzin, koji se prodaje pod zaštićenim nazivom KADCYLA®, 22. februara 2013. godine za lečenje pacijenata sa HER2-pozitivnim metastatskim karicnomom dojke koji su prethodno lečeni trastuzumabom i taksanom.
Bcl-2 inhibitori
Bcl-2 porodica proteina reguliše programiranu ćelijsku smrt aktiviranu razvojnim signalima i kao odgovor na višestruke signale stresa (Cory. S., and Adams, J.M., Nature Reviews Cancer 2 (2002) 647-656; Adams, Genes und Development 17 (2003) 2481-2495; Danial, N.N., and Korsmeyer, S.J., Cell 116 (2004) 205-219). Dok ćelijsko preživljavanje podstiče sam Bcl-2 i njegovi bliski srodnici (Bcl-xL, Bcl-W, Mcl-1 i A1), koji nose tri ili četiri konzervirana regiona Bcl-2 homologa (BH), apoptozom upravljaju druge dve potporodice. Početni signal za ćelijsku smrt prenose različite grupe proteina koji sadrže samo BH3, uključujući Bad, Bid, Bim, Puma i Noxa, kojima je zajednički samo mali BH3 domen interakcije (Huang i Strasser, Cell 103 (2000) 839-842). Međutim, Bax ili Bak, proteini sa više domena koji sadrže BH1-BH3, potrebni su za izvršenje ćelijske smrti (Cheng, et al., Molecular Cell 8 (2001) 705-711; Wei, M.C., et al., Science 292 (2001) 727-730; Zong, W.X., et al., Genes and Development 15148 (2001) 1-1486). Kada se aktiviraju, oni mogu da permeabilizuju spoljašnju membranu mitohondrija, i da oslobode pro-apaptogene faktore (npr. citohrom C) potrebne da aktiviraju kaspaze koje rastavljaju ćeliju (Wang, K., Genes and Development 15 (2001) 2922-2933; (Adams, 2003 supra); Green, D.R., i Kroemer, G., Science 305 (2004) 626-629).
Interakcije između članova ove tri frakcije porodice Bcl-2 određuju da li će ćelija živeti ili umreti. Kada se aktiviraju proteini koji sadrže samo BH3, na primer, kao odgovor na oštećenje DNK, oni mogu da se vežu preko svog BH3 domena za udubljenje srodnih molekula koji utiču na preživljavanje (Sattler, et al., Science 275 (1997) 983-986). Međutim, nije dovoljno shvaćeno kako proteini koji sadrže samo BH3 i proteini nalik na Bcl-2 kontrolišu aktiviranje Bax i Bak (Adams, 2003 supra). U centru pažnje je uglavnom Bax. Ovaj rastvorni monomerni protein (Hsu, Y.T., et al., Journal of Biological Chemistry 272 (1997) 13289-1 3834; Wolter, K.G., et al., Journal of Cell Biology 139 (1997) 1281-92) normalno ima domen za ciljanje membrane ubačen u svoje udubljenje, što verovatno objašnjava njegovu citosolnu lokalizaciju (Nechushtan, A., et al., EMBO Journal 18 (1999) 2330-2341; Suzuki, et al., Cell 103 (2000) 645-654; Schinzel, A., et al., J Cell Biol 164 (2004) 1021-1032). Predloženo je da neki nevezani peptidi/proteini modulišu aktivnost Bax, kao što su predstavili u revijalnom članku Lucken-Ardjomande, S., i Martinou, J.C., J Cell Sci 118 (2005) 473-483, ali njihovu fiziološku relevantnost tek treba ustanoviti. Alternativno, Bax može da se aktivira putem direktnog uključivanja pomoću pojedinih proteina koji sadrže samo BH3 (Lucken-Ardjomande, S., i Martinou, J.C., 2005 supra), pri čemu je najbolje dokumentovan skraćeni oblik Bid, tBid (Wei, M.C., et al., Genes and Development 14 (2000) 2060-2071; Kuwana, T., et al., Cell 111 (2002) 331-342; Roucou, X., et al., Biochemical Journal 368 (2002) 915-921; Cartron, P.F., et al, Mol Cell 16 (2004) 807-818). Kao što je obrazloženo na drugom mestu (Adams 2003 supra), najstariji model, u kome Bcl-2 direktno vezuje Bax (Oltvai, Z.N., et al, Cell 74 (1993) 609-619), doveden je u pitanje jer je Bcl-2 vezan za membranu a Bax je citosolni, i izgleda da njihova interakcija mnogo zavisi od deterdženata koji se koriste za lizu ćelija (Hsu, Y.T., i Youle, 1997 supra). Pa ipak, dobro je utvrđeno da BH3 region Bax može da posreduje u povezivanju sa Bcl-2 (Zha, H., i Reed, J., Journal of Biological Chemistry 272 (1997) 31482-88; Wang, K., et al., Molecular and Cellular Biology 18 (1998) 6083-6089), i da Bcl-2 sprečava oligomerizaciju Bax, čak i ako ne mogu da se detektuju heterodimeri (Mikhailov, V., et al., Journal of Biological Chemistry 276 (2001) 18361-18374). Tako ostaje neizvesno da li proteini koji podržavaju preživljavanje sprečavaju aktivaciju Bax direktno ili indirektno.
Mada izgleda da su Bax i Bak u većini slučajeva ekvivalentni po funkciji (Lindsten, T., et al., Molecular Cell 6 (2000) 1389-1399; Wei, M.C., et al., 2001 supra), mogu se očekivati značajne razlike u njihovoj regulaciji zbog različite lokalizacije u zdravim ćelijama. Za razliku od Bax, koji je pretežno citosolni, Bak se nalazi u kompleksima na spoljašnjoj membrani mitohondrija i endoplazmatičnom retikulumu zdravih ćelija (Wei, M.C., et al., 2000 supra; Zong, W.X., et al., Journal of Cell Biology 162 (2003) 59-69). Pa ipak, po prijemu signala o citotoksičnosti, Bax i Bak menjaju konformaciju, i Bax se premešta na membrane organela, gde onda Bax i Bak formiraju homooligomere koji mogu da se povežu, dovodeći do permeabilizacije membrane (Hsu, Y.T., et al., PNAS 94 (1997) 3668-3672; Wolter, K.G., et al., 1997 supra; Antonsson, B., et al., Journal of Biological Chemistry 276 (2001) 11615-11623; Nechushtan, A., et al., Journal of Cell Biology 153 (2001) 1265-1276; Wei, M.C., et al., 2001 supra; Mikhailov, V., et al., Journal of Biological Chemistry 278 (2003) 5367-5376).
Postoje razni Bcl-2 inhibitori, koji svi imaju isto svojstvo da inhibiraju članove Bcl-2 porodice proteina koji utiču na preživljavanje, pa su zato pogodni kandidati za lečenje kancera. Takvi Bcl-2 inhibitori su npr. oblimersen, SPC-2996, RTA-402, gosipol, AT-101, obatoklaks mezilat, A-371191, A-385358, A-438744, ABT-737, ABT-263 (navitoklaks), AT-101, BL-11, BL-193, GX-15-003, 2-metoksiantimicin A3, HA-14-1, KF-67544, purpurogalin, TP-TW-37, YC-137 i Z-24, i opisali su ih npr. Zhai, D., et al., Cell Death and Differentiation 13 (2006) 1419-1421.
Veza između drugih proteina iz porodice Bcl-2 i kancera je takođe čvrsto ustanovljena i obilno dokumentovana (Strasser, A. 2011 EMBO J.30, 3667-3683), a poznati su i inhibitori ostalih članova porodice Bcl. Bcl-XL-selektivne inhibitore A-1155463 i A-1331852 opisali su, npr, Leverson et al., Science Translational Medicine Vol 7, izdanje 279 279ra40. Selektivni benzotiazol-hidrazonski inhibitori Bcl-XLsu opisani u Sleebs et al., J. Med. Chem.
2013, 56, 5514-5540. Za opis ostalih Bcl-XLinhibitora vidite, npr. Koehler et al., ACS Med. Chem. Lett. 2014, 5, 662-667; i Tao et al, ACS Med. Chem. Lett. 2014, 5, 1088-10. MCl-1 inhibitori i njihova primena u terapiji kancera opisani su, na primer, u Leverson et al., Cell Death and Disease (2015) 6, e1590; Bruncko et al., J. Med. Chem. 2015, 58, 2180-2194; Petros et al., Bioorganic & Medicinal Chemistry Letters 24 (2014) 1484-1488; Abulwerdi et al., Mol Cancer Ther 2014;13:565-5; Abulwerdi et al., J. Med. Chem. 2014, 57, 4111-4133; Burke et al., J. Med. Chem.2015, 58, 3794-3805; Friberg et al., J. Med. Chem. 2013, 56, 15-30; i Belmar et al., Pharmacology & Therapeutics 145 (2015) 76-84. Mcl-1/Bcl-xL dvojne inhibitore opisali su Tanaka et al., J. Med. Chem.2013, 56, 9635-9645.
Sažetak pronalaska
Pronalazak na koji se odnosi ova specifikacija definisan je patentnim zahtevima priloženim uz ovaj opis.
Kratak opis slika
Sl. 1A i 1B prikazuju ekspresiju molekula iz porodice Bcl-2 koji podržavaju preživljavanje KPL-4 i BT-474M1 ćelija humanog karcinoma dojke rezistentnih na T-DM1 (HER2 pozitivne) u odnosu na matične ćelije. Sl. 1A prikazuje ekspresiju mRNK određenu pomoću TaqMan qRT-PCR analize; Sl. 1B prikazuje ekspresiju proteina vestern blot analizom.
Sl. 2 predstavlja rezultate testa vijabilnosti ćelija, koji pokazuju da kombinacija T-DM1 i GDC-0199 ima sinergijski efekat kod KPL-4 ćelija humanog karcinoma dojke rezistentnih na T-DM1, dok sinergizam nije primećen kod matičnih KPL-4 ćelija.
Sl. 3 predstavlja rezultate testa aktivacije kaspaze kojim je merena aktivacija kaspaza 3 i 7. Rezultati pokazuju da posle 24 h terapije lekom, KPL-4 ćelije humanog karcinoma dojke rezistentne na T-DM1 ponovo postaju senzitivne na T-DM1 u prisustvu GDC-0199, dok posle 24 h nema efekta T-DM1 /− GDC-0199 kod matičnih KPL-4 ćelija.
Sl. 4A i 4B predstavljaju rezultate testa aktivacije kaspaze kojim je merena aktivacija kaspaza 3 i 7 kod KPL-4 ćelija humanog karcinoma dojke rezistentnih na T-DM1 u odnosu na matične ćelije posle 48 sati terapije lekom. Rezultati pokazuju dozno zavistan porast aktivacije kaspaza 3 i 7 sa dodatkom GDC-0199 u T-DM1, pri čemu samo T-DM1 ima minimalne efekte. Kod matičnih KPL-4 ćelija, T-DM1 indukuje robusnu aktivaciju kaspaza 3 i 7 sa minimalnim porastom po dodavanju GDC-0199.
Sl. 5A predstavlja rezultate testa aktivacije kaspaze kojim je merena aktivacija kaspaza 3 i 7 kod klona br.17 ćelijske linije KPL-4 humanog karcinoma dojke rezistentne na T-DM1 tretirane sa 1 ug/ml samo T-DM1, ili u kombinaciji sa naznačenim dozama GDC-0199 tokom 48 sati. Rezultati pokazuju dozno zavistan porast aktivacije kaspaza 3 i 7 sa dodatkom GDC-0199 u T-DM1, pri čemu samo T-DM1 ima minimalne efekte.
Sl. 5B prikazuje efekat T-DM1 (5 mg/kg primenjen jednom), GDC-0199 (100 mg/kg qd (svakog dana) x 21), ili njihove kombinacije, na rast tumora (mereno preko zapremine tumora) ksenografta klona br. 17 ćelijske linije KPL-4 humanog karcinoma dojke rezistentne na T-DM1 kod SCID bež miševa. Kombinovana terapija lekovima je dovela do staze tumora, bez aktivnosti kod terapije pojedinačnim agensom.
Sl. 6A i 6B prikazuju rezultate testa aktivacije kaspaze kojim je merena aktivacija kaspaza 3 i 7 kod klona br. 8 ćelijske linije KPL-4 humanog karcinoma dojke rezistentne na T-DM1, pri koncentracijama od 0,1 µg/ml, odnosno 1 µg/ml T-DM1, samog ili u kombinaciji sa naznačenim koncentracijama GDC-0199.
Sl. 6C prikazuje efekte T-DM1 (5 mg/kg q3w x 2), GDC-0199 (100 mg/kg qd x 21), ili njihove kombinacije na rast tumora (mereno preko zapremine tumora) ksenografta klona br. 8 ćelijske linije KPL-4 humanog karcinoma dojke rezistentne na T-DM1 kod SCID bež miševa.
Sl. 7A prikazuje ekspresiju Bcl-2 kod uzoraka KPL-4 ksenografta tumora rezistentnih na T-DM1 (klonovi br. 8 i br. 17), fiksiranih formalinom i ubačenih u parafin, određenu imunohistohemijskim postupcima (IHC) pomoću detekcije DAB.
Sl. 7B prikazuje ekspresiju HER2 (ErbB2) kod uzoraka ksenografta tumora KPL-4 rezistentnih na T-DM1 (klonovi br. 8 i br. 17), fiksiranih formalinom i ubačenih u parafin, određenu imunohistohemijskim postupcima (IHC) pomoću detekcije DAB.
Sl. 8 prikazuje ekspresiju proteina određenu vestern blot analizom Bcl-2 i HER2 kod klona br. 17 ksenografta tumora KPL-4 rezistentnih na T-DM1, tretiranih pomoću GDC-0199, T-DM1 ili T-DM-1 GDC-0199.
Sl. 9A predstavlja rezultate aktivacije kaspaze 3/7 in vitro luminescentnim testom za apoptozu, ispitivanjem efekta pet različitih koncentracija GDC-0199 (µM) u kombinaciji sa 9 različitih koncentracija T-DM1 posle 24 sata lečenja kod ćelija karcinoma dojke HER2+ MDA-MB-361 (ćelije koje pre toga nisu bile izložene dejstvu T-DM1). Rezultati pokazuju povećanu apoptozu, veću nego za samostalno primenjen T-DM1, kod svih ispitanih kombinacija.
Sl. 9B predstavlja rezultate kinetičke aktivacije kaspaze 3/7 in vitro fluorescentnim testom za apoptozu, ispitivanjem efekta tri različite koncentracije GDC-0199 (0,63 µM, 1,25 µM, 2,5 µM), samog i u kombinaciji sa T-DM1 (0,1 µg/ml), kod ćelija karcinoma dojke HER2+ MDA-MB-361. Rezultati pokazuju povećanu aktivaciju kaspaze, veću nego za samostalno primenjen T-DM1, kod svih ispitanih kombinacija.
Sl. 10A predstavlja rezultate aktivacije kaspaze 3/7 in vitro luminescentnim testom za apoptozu, ispitivanjem efekta pet različitih koncentracija GDC-0199 (µM) u kombinaciji sa 9 različitih koncentracija posle 24 sata lečenja kod ćelija karcinoma dojke HER2+ HCC1569 (ćelije koje pre toga nisu bile izložene dejstvu T-DM1). Rezultati pokazuju da nema indukcije apoptoze kada je primenjen samo T-DM1, dok je apoptoza povećana sa svim ispitanim kombinacijama.
Sl. 10B predstavlja rezultate kinetičke aktivacije kaspaze 3/7 in vitro fluorescentnim testom za apoptozu, ispitivanjem efekta tri različite koncentracije GDC-0199 (0,63 µM, 1,25 µM, 2,5 µM), samog i u kombinaciji sa T-DM1 (0,1 µg/ml), kod ćelija karcinoma dojke HER2+ HCC1569. Rezultati pokazuju dozno zavisno povećanje aktivacije kaspaze sa kombinovanim lečenjem.
Sl. 11 prikazuje efekat T-DM1 (1 mg/kg, 3 mg/kg, 7 mg/kg, i.v. q3wx1) i GDC-0199 (100 mg/kg, p.o., qd x 21), samih ili u kombinaciji, na rast tumora kod modela ksenografta karcinoma dojke HER2+ MDA-MB-361. Primećeno je znatno usporavanje rasta tumora sa GDC-0199 u kombinaciji sa 7 mg/kg T-DM1.
Sl. 12 prikazuje vestern blot analizu efekta T-DM1, sa GDC-0199 ili bez njega, na članove porodice Bcl-2 (totalni i fosfo-Bcl-2 i −Bcl-xL, totalni Mcl-1 i Bim) kod HER2+ ćelijske linije karcinoma dojke BT-474, EFM192A, KPL-4, HCC1569, HCC1954, MDA-361, UACC-812, ZR-75-30.
Sl. 13 prikazuje aminokiselinsku sekvencu lakog lanca trastuzumaba (ID BR. SEKV: 1).
Sl. 14 prikazuje aminokiselinsku sekvencu teškog lanca trastuzumaba (ID BR. SEKV: 2).
Detaljan opis predmetnog pronalaska
Sada će biti detaljno reči o nekim otelotvorenjima iz pronalaska, čiji primeri su ilustrovani pratećim strukturama i formulama. Mada će pronalazak biti opisan u vezi sa nabrojanim otelotvorenjima, treba razumeti da to ne predstavlja ograničavanje pronalaska na ta otelotvorenja. Naprotiv, pronalazak pokriva sve alternative, modifikacije i ekvivalente koji mogu biti uključeni u oblast predmetnog pronalaska, kako je definisano patentnim zahtevima. Stručnjaci u ovoj oblasti će prepoznati brojne postupke i materijale slične, ili ekvivalentne ovima ovde opisanim, koji se mogu koristiti u praksi za predmetni pronalazak. Predmetni pronalazak ni na koji način nije ograničen na postupke i materijale koji su opisani.
Definicije
Termin „antitelo“ ovde je upotrebljen u najširem smislu, i obuhvata različite strukture antitela, uključujući, ali se ne ograničavajući na monoklonska antitela, poliklonska antitela, multispecifična antitela (npr. bispecifična antitela) i fragmente antitela, dokle god oni pokazuju željenu antigen-vezujuću aktivnost.
Termin „monoklonsko antitelo“, kako je ovde korišćen, odnosi se na antitelo dobijeno iz populacije suštinski homogenih antitela, tj. pojedinačna antitela koja su sadržana u populaciji su identična i/ili se vezuju za isti epitop, sa izuzetkom mogućih varijanti antitela, npr. koja sadrže mutacije koje postoje u prirodi ili se mogu razviti tokom proizvodnje preparata monoklonskog antitela, a takve su varijante uopšteno prisutne u neznatnim količinama. Nasuprot preparatima poliklonskih antitela, koji tipično uključuju različita antitela, usmerena prema različitim determinantama (epitopima), svako monoklonsko antitelo iz preparata monoklonskog antitela je usmereno prema pojedinačnoj determinanti na antigenu. Tako, reč „monoklonsko“ ukazuje na karakter antitela, da je dobijeno iz suštinski homogene populacije antitela, i ne bi je trebalo tumačiti kao zahtev za proizvodnju antitela bilo kojim posebnim postupkom. Na primer, monoklonska antitela koja će se koristiti u skladu sa predmetnim pronalaskom mogu se dobiti različitim tehnikama, uključujući, ali se ne ograničavajući na postupak hibridoma, postupke rekombinantne DNK, postupke displeja faga i postupke koje koriste transgene životinje koje sadrže kompletne lokuse humanog imunoglobulina ili njihove delove, i ovde su opisani takvi postupci i primeri drugih postupaka za dobijanje monoklonskih antitela.
Anti-HER2 antitelo korišćeno u konjugatima antitelo-lek ovde je monoklonsko antitelo.
Termin „himerno antitelo“ odnosi se na monoklonsko antitelo koje sadrži varijabilni region, tj. vezujući region, iz jednog izvora ili vrste, i najmanje deo konstantnog regiona koji je dobijen iz različitog izvora ili vrste, a koje se uglavnom priprema rekombinantnim DNK tehnikama. Himerna antitela koja sadrže mišji varijabilni region i humani konstantni region posebno su poželjna. Takva mišja/ljudska himerna antitela su proizvod ekspresovanih imunoglobulinskih gena, koji sadrže segmente DNK koji kodiraju varijabilne regione mišjeg
1
imunoglobulina i segmente DNK koji kodiraju konstantne regione humanog imunoglobulina. Drugi oblici „himernih antitela“, koji su obuhvaćeni predmetnim pronalaskom, jesu oni u kojima je klasa ili potklasa modifikovana ili izmenjena u odnosu na onu originalnog antitela. Takva „himerna“ antitela se, takođe, označavaju kao „antitela sa promenjenom klasom“. Postupci za proizvodnju himernih antitela obuhvataju klasične tehnike rekombinacije DNK i genske transfekcije, koje su danas dobro poznate u praksi. Videti, npr., Morrison, S.L. et al., Proc. Natl. Acad Sci. USA 81 (1984) 6851-6855; US 5,202,238 i US 5,204,244.
Termin „humanizovano antitelo“ se odnosi na antitela u kojima su okvir ili „regioni koji određuju komplementarnost“ (CDR) modifikovani tako da sadrže CDR imunoglobulina različite specifičnosti u poređenju sa onim kod matičnog imunoglobulina. U poželjnom otelotvorenju, mišji CDR se kalemi u region okvira humanog antitela kako bi se proizvelo „humanizovano antitelo“. Videti npr. Riechmann, L., et al., Nature 332 (1988) 323-327; i Neuberger, M.S., et al., Nature 314 (1985) 268-270. Posebno poželjni CDR-i odgovaraju onima koji predstavljaju sekvence koje prepoznaju antigene, koji su iznad naznačeni za himerna i bifunkcionalna antitela.
Termin „humano antitelo“, kao što je ovde korišćen, utvrđen je kako bi uključio antitela koja poseduju varijabilne i konstantne regione dobijene iz imunoglobulinskih sekvenci humane germinativne linije. Humana antitela su dobro poznata u struci (van Dijk, M.A., i van de Winkel, J.G., Curr. Opin. Pharmacol. 5 (2001) 368-374), i mogu se proizvesti raznovrsnim tehnikama, uključujući displej faga. Na osnovu takve tehnologije, mogu biti proizvedena humana antitela protiv velikog broja ciljeva. Primeri humanih antitela su, na primer, opisani u Kellermann, S. A., et al., Curr Opin Biotechnol. 13 (2002) 593-597. Primenu tehnologije displeja faga za proizvodnju i izbor humanih antitela pogledajte npr. u Winter et al., Ann Review Immunol, 1994, 12:433-455; a za proizvodnju kompletno humanih antitela iz transgenih miševa i platformi displeja faga vidite, npr. Lonberg, Current Opinion Immunol, 2008, 20(4):450-459.
Termin „rekombinantno humano antitelo“, koji se ovde koristi, utvrđen je kako bi obuhvatio sva humana antitela, koja se pripremaju, eksprimiraju, kreiraju ili izoluju na rekombinantne načine, kao što su, na primer, antitela izolovana iz ćelije domaćina, kao što je NS0 ili CHO ćelija, ili iz životinje (npr. miš), koja je transgena za humane imunoglobulinske gene, ili antitela, koja se eksprimiraju korišćenjem rekombinantnog ekspresionog vektora, transficiranog u ćeliju domaćina. Takva rekombinantna humana antitela imaju varijabilne i konstantne regione dobijene iz imunoglobulinskih sekvenci humane germinativne linije u preuređenom obliku.
Kao što se ovde koristi, termin „specifično vezujući“ ili „specifično se vezuje za“ odnosi se na vezivanje koje je dovoljno selektivno prema cilju, kako bi se razlikovalo od vezivanja za neželjene ili nespecifične ciljeve. U jednom otelotvorenju, antitelo koje se specifično vezuje za cilj ima afinitet vezivanja za taj cilj (Kd) ≤1 μM, ≤ 100 nM, ≤ 10 nM, ≤ 1 nM, ≤ 0,1 nM, ≤ 0,01 nM, ili ≤ 0,001 nM (npr.10<-8>M ili manje, npr. od 10<-8>M do 10<-13>M, npr. od 10<-9>M do 10<-13>M). U još jednom otelotvorenju, KD je 10<-10>mol/l ili manje (npr.10<-12>mol/l). Afinitet vezivanja je određen standardnim testom vezivanja, kao što je Skačardova analiza na ćelijama koje eksprimiraju ciljni antigen.
Termin „molekul nukleinske kiseline“, kao što je ovde korišćen, utvrđen je kako bi uključio molekule DNK i molekule RNK. Molekul nukleinske kiseline može biti jednolančani i dvolančani. U jednom otelotvorenju, to je dvolančana DNK.
„Konstantni domeni“ nisu direktno uključeni u vezivanje antitela za antigen, ali su uključeni u efektorske funkcije (ADCC, vezivanje komplementa i CDC).
Termin „varijabilni region” ili „varijabilni domen” ukazuje na domen teškog ili lakog lanca antitela koje je uključeno u vezivanje antitela za antigen. Varijabilni domeni teškog lanca i lakog lanca (VH, odnosno VL) nativnog antitela generalno imaju slične strukture, pri čemu svaki domen sadrži četiri očuvana okvirna regiona (FR) i tri hipervarijabilna regiona (HVR). (vidite, npr., Kindt i sar. Kuby Immunology, 6. izd., W.H. Freeman i Co., strana 91 (2007).)
Termin „hipervarijabilni region“ ili „HVR“ kao što je ovde upotrebljen, ukazuje na svaki od regiona varijabilnog domena antitela koji su hipervarijabilni u sekvenci („regioni koji određuju komplementarnost“ ili „CDR“) i/ili formiraju strukturno definisane petlje („hipervarijabilne petlje“) i/ili sadrže ostatke u kontaktu sa antigenom („antigen kontakti“). Generalno, antitela sadrže šest HVR: tri u VH (H1, H2, H3) i tri u VL (L1, L2, L3). Ovde primeri za HVR uključuju:
(a) hipervarijabilne petlje koje se pojavljuju na aminokiselinskim ostacima 26-32 (L1), 50-52 (L2), 91-96 (L3), 26-32 (H1), 53-55 (H2) i 96-101 (H3); (Chothia i Lesk, J. Mol. Biol. 196:901-917 (1987));
(b) CDR koji se pojavljuju na aminokiselinskim ostacima 24-34 (L1), 50-56 (L2), 89-97 (L3), 31-35b (H1), 50-65 (H2) i 95-102 (H3) (Kabat et al., Sequences of Proteins of Immunological Interest, 5. izd. Public Health Service, National Institutes of Health, Bethesda, MD (1991));
(c) antigen kontakte koji se pojavljuju na aminokiselinskim ostacima 27c-36 (L1), 46-55 (L2), 89-96 (L3), 30-35b (H1), 47-58 (H2) i 93-101 (H3); (MacCallum et al. J. Mol. Biol.
262:732-745 (1996)); i
(d) kombinacije (a), (b) i/ili (c), uključujući ostatke HVR aminokiselina 46-56 (L2), 47-56 (L2), 48-56 (L2), 49-56 (L2), 26-35 (H1), 26-35b (H1), 49-65 (H2), 93-102 (H3) i 94-102 (H3).
Termin „anti-HER2 antitelo“ prema pronalasku je antitelo koje se specifično vezuje za HER2 antigen.
Kao što je ovde definisano, termini „trastuzumab“, „HERCEPTIN®“ i „huMAb4D5-8“ se naizmenično koriste. Takvo antitelo poželjno sadrži laki i teški lanac aminokiselinskih sekvenci prikazanih na SL.13 (ID BR. SEKV: 1), odnosno SL.14 (ID BR. SEKV: 2).
„Epitop 4D5“ ili „4D5 epitop“ ili „4D5“ je region u ekstracelularnom domenu HER2 za koji se vezuju antitelo 4D5 (ATCC CRL 10463) i trastuzumab. Ovaj epitop je blizu transmembranskog domena HER2, i u domenu IV HER2. U cilju traženja antitela koja se vezuju za epitop 4D5, može se sprovesti rutinski test unakrsnog blokiranja, kao što je onaj opisan u Antibodies, A Laboratory Manual, Cold Spring Harbor Laboratory, Ed Harlow i David Lane (1988). Alternativno, može da se izvede mapiranje epitopa da se proceni da li se antitelo vezuje za 4D5 epitop HER2 (npr. bilo koji ili više ostataka u regionu otprilike od ostatka 529 do otprilike ostatka 625, uključujući i navedene vrednosti, HER2).
„Epitop 2C4“ ili „2C4 epitop“ je region u ekstracelularnom domenu HER2 za koji se vezuje antitelo 2C4. U cilju traženja antitela koja se vezuju za epitop 2C4, može se sprovesti rutinski test unakrsnog blokiranja, kao što je onaj opisan u Antibodies, A Laboratory Manual, Cold Spring Harbor Laboratory, Ed Harlow i David Lane (1988). Alternativno, može da se izvede mapiranje epitopa da se proceni da li se antitelo vezuje za 2C4 epitop HER2. Epitop 2C4 obuhvata ostatke iz domena II ekstracelularnog domena HER2. 2C4 antitelo i pertuzumab se vezuju za ekstracelularni domen HER2 na ukrštanju domena I, II i III (Franklin et al. Cancer Cell 5:317-328 (2004)).
Kao što je ovde definisano, termini „T-DM1“, „trastuzumab-MCC-DM1“, „adotrastuzumab emtanzin“, „trastuzumab emtanzin“ i „KADCYLA®“ se koriste naizmenično, i ukazuju na trastuzumab povezan preko linkera MCC sa majtanzinoidnim delom leka DM1, uključujući sve smeše različito naelektrisanih i povezanih konjugata antitelo-lek, gde je 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, i 8 delova leka kovalentno vezano za antitelo trastuzumab (US 7097840; US 2005/0276812; US 2005/0166993).
Termin „Bcl-2“, kao što se ovde koristi, odnosi se na Bcl-2 protein (Swiss Prot ID br. P10415), član porodice Bcl-2 proteina (Cory, S., i Adams, J.M., Nature Reviews Cancer 2 (2002) 647-656; Adams, Genes and Development 17 (2003) 2481-2495; Danial, N.N., i
1
Korsmeyer, S.J., Cell 116 (2004) 205-219; Petros, A. M., Biochim Biophys Acta 1644 (2004) 83-94).
Termin „selektivni Bcl-2 inhibitor“, kao što se ovde koristi, odnosi se na polipeptide i male molekule koji inhibiraju članove porodice Bcl-2 proteina koji podstiču preživljavanje. Poželjno, selektivni Bcl-2 inhibitor je 2-(1H-pirolo[2,3−b]piridin-5-iloksi)-4-(4-((2-(4-hlorfenil)-4,4-dimetilcikloheks-1-enil)metil)piperazin-1-il)-N-(3-nitro-4-((tetrahidro-2H-piran-4-il)metilamino)fenilsulfonil)benzamid, (takođe poznat kao ABT-199 ili GDC-0199), ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, Bcl-2 inhibitor formule I, koji je opisan u internacionalnoj publikaciji br. WO2010/0138588 i u američkoj publikaciji br. US2010/0305122).
2-(1H-pirolo[2,3−b]piridin-5-iloksi)-4-(4-((2-(4-hlorfenil)-4,4-dimetilcikloheks-1-enil)metil)piperazin-1-il)-N-(3-nitro-4-((tetrahidro-2H-piran-4-il)metilamino)fenilsulfonil)benzamid
Formula I.
Ovde „antitumorski agens“ ukazuje na lek koji se koristi za lečenje kancera. Neograničavajući primeri za antitumorske agense ovde uključuju agense za hemioterapiju, dimerizacione inhibitore HER, HER antitela, antitela protiv antigena povezanih sa tumorom, anti-hormonska jedinjenja, citokine, lekove koji ciljaju EGFR, anti-angiogene agense, inhibitore tirozin kinaze, agense i antitela inhibitore rasta, citotoksične agense, antitela koja indukuju apoptozu, inhibitore COX, inhibitore farnezil transferaze, antitela koja vezuju onkofetalni protein CA 125, HER2 vakcine, Raf ili ras inhibitore, lipozomski doksorubicin, topotekan, taksan, dvojne inhibitore tirozin kinaze, TLK286, EMD-7200, pertuzumab, trastuzumab, erlotinib i bevacizumab.
„Hemioterapija“ je primena hemioterapeutskog agensa korisnog za lečenje kancera. „Hemioterapeutski agens“ je hemijsko jedinjenje koje je od koristi u lečenju kancera, nezavisno od mehanizma dejstva. Klase hemioterapeutskih agenasa uključuju, ali se ne ograničavaju na alkilujuće agense, antimetabolite, biljne aklaloide koji sprečavaju formiranje deobnog vretena, citotoksične/antitumorske antibiotike, inhibitore topoizomeraze, antitela, fotosenzitizatore i inhibitore kinaze. Primeri za hemioterapeutske agense uključuju: erlotinib (TARCEVA®, Genentech/OSI Pharm.), docetaksel (TAXOTERE®, Sanofi-Aventis), 5-FU (fluorouracil, 5-fluorouracil, CAS br.51-21-8), gemcitabin (GEMZAR®, Lilly), PD-0325901 (CAS br.391210-10-9, Pfizer), cisplatin (cis-diamin, dihlorplatina(II), CAS br.15663-27-1), karboplatin (CAS br. 41575-94-4), paklitaksel (TAXOL®, Bristol-Myers Squibb Oncology, Princeton, N.J.), temozolomid (4-metil-5-okso-2,3,4,6,8-pentazabiciklo [4.3.0] nona-2,7,9-trien-9-karboksamid, CAS br. 85622-93-1, TEMODAR®, TEMODAL®, Schering Plough), tamoksifen ((Z)-2-[4-(1,2-difenilbut-1-enil)fenoksi]-N,N-dimetil-etanamin, NOLVADEX®, ISTUBAL®, VALODEX®), i doksorubicin (ADRIAMYCIN®), Akti-1/2, HPPD i rapamicin.
Dodatni primeri za hemioterapeutske agense uključuju: oksaliplatin (ELOXATIN®, Sanofi), bortezomib (VELCADE®, Millennium Pharm.), sutent (SUNITINIB®, SU11248, Pfizer), letrozol (FEMARA®, Novartis), imatinib mezilat (GLEEVEC®, Novartis), XL-518 (MEK inhibitor, Exelixis, WO 2007/044515), ARRY-886 (Mek inhibitor, AZD6244, Array BioPharma, Astra Zeneca), SF-1126 (PI3K inhibitor, Semafore Pharmaceuticals), BEZ-235 (PI3K inhibitor, Novartis), XL-147 (PI3K inhibitor, Exelixis), PTK787/ZK 222584 (Novartis), fulvestrant (FASLODEX®, AstraZeneca), leukovorin (folinska kiselina), rapamicin (sirolimus, RAPAMUNE®, Wyeth), lapatinib (TYKERB®, GSK572016, Glaxo Smith Kline), lonafarnib (SARASAR™, SCH 66336, Schering Plough), sorafenib (NEXAVAR®, BAY43-9006, Bayer Labs), gefitinib (IRESSA®, AstraZeneca), irinotekan (CAMPTOSAR®, CPT-11, Pfizer), tipifarnib (ZARNESTRA™, Johnson & Johnson), ABRAXANE™ (bez kremofora), formulacije sa nanočesticama paklitaksela konstruisane sa albuminom (American Pharmaceutical Partners, Schaumberg, II), vandetanib (rINN, ZD6474, ZACTIMA®, AstraZeneca), hloranmbucil, AG1478, AG1571 (SU 5271; Sugen), temsirolimus (TORISEL®, Wyeth), pazopanib (GlaxoSmithKline), kanfosfamid (TELCYTA®, Telik), tiotepa i ciklosfosfamid (CYTOXAN®, NEOSAR®); alkil sulfonate,
1
kao što je busulfan, improsulfan i piposulfan; aziridine kao što je benzodopa, karbokvon, meturedopa i uredopa; etilenimine i metilamelamine, uključujući altretamin, trietilenemelamin, trietilenfosforamid, trietilentiofosforamid i trimetilomelamin; acetogenine (posebno bulatacin i bulatacinon); kamptotecin (uključujući sintetički analog topotekan); briostatin; kalistatin; CC-1065 (uključujući njegove sintetičke analoge adozelesin, karzelesin i bizelesin); kriptoficine (posebno kriptoficin 1 i kriptoficin 8); dolastatin; duokarmicin (uključujući sintetičke analoge, KW-2189 i CB1-TM1); eleuterobin; pankratistatin; sarkodiktin; spongistatin; azotne iperite, kao što su hlorambucil, hlornafazin, hlorfosfamid, estramustin, ifosfamid, mehloretamin, mehloretamin oksid hidrohlorid, melfalan, novembicin, fenesterin, prednimustin, trofosfamid, uracil iperit; nitrozouree, kao što su karmustin, hlorozotocin, fotemustin, lomustin, nimustin i ranimnustin; antibiotike, kao što su endiinski antibiotici (npr. kaliheamicin, kaliheamicin gama1I, kaliheamicin omegaI1 (Angew Chem. Intl. Ed. Engl. (1994) 33:183-186); dinemicin, dinemicin A; bisfosfonate, kao što je klodronat; esperamicin; kao i neokarzinostatin hromofor i povezani hromoproteinski hromofori endiinskih antibiotika), aklacinomisine, aktinomicin, autramicin, azaserin, bleomicine, kaktinomicin, karabicin, karminomicin, karzinofilin, hromomicine, daktinomicin, daunorubicin, detorubicin, 6-diazo-5-okso-L-norleucin, morfolino-doksorubicin, cijanomorfolino-doksorubicin, 2-pirolino-doksorubicin i deoksidoksorubicin), epirubicin, esorubicin, idarubicin, marcelomicin, mitomicine, kao što je mitomicin C, mikofenolna kiselina, nogalamicin, olivomicini, peplomicin, porfiromicin, puromicin, kvelamicin, rodorubicin, streptonigrin, streptozocin, tubercidin, ubenimeks, zinostatin, zorubicin; antimetabolite, kao što je metotreksat i 5-fluorouracil (5-FU); analoge folne kiseline, kao što je denopterin, metotreksat, pteropterin, trimetreksat; analoge purina, kao što je fludarabin, 6-merkaptopurin, tiamiprin, tioguanin; analoge pirimidina, kao što je ancitabin, azacitidin, 6-azauridin, karmofur, citarabin, dideoksiuridin, doksifluridin, enocitabin, floksuridin; androgene, kao što je kalusteron, dromostanolon propionat, epitiostanol, mepitiostan, testolakton; anti-adrenale, kao što je aminoglutetimid, mitotan, trilostan; sredstva za dopunu folne kiseline, kao što je folinska kiselina; aceglaton; aldofosfamid glikozid; aminolevulinsku kiselinu; eniluracil; amsakrin; bestrabucil; bisantren; edatraksat; defofamin; demekolcin; diazikvon; elfornitin; eliptinijum acetat; epotilon; etoglucid; galijum nitrat; hidroksiureu; lentinan; lonidainin; majtansinoide, kao što su majtansin i ansamitocini; mitoguazon; mitoksantron; mopidanmol; nitraerin; pentostatin; fenamet; pirarubicin; losoksantron; podofillinsku kiselinu; 2-etilhidrazid; prokarbazin; PSK® kompleks polisaharida (JHS Natural Products, Eugene, OR); razoksan; rizoksin; sizofiran; spirogermanijum; tenuazonsku
1
kiselinu; triazikvon; 2,2',2”-trihlortrietilamin; trihotecene (T-2 toksin, verakurin A, roridin A i anguidin); uretan; vindezin; dakarbazin; manomustin; mitobronitol; mitolaktol; pipobroman; gacitozin; arabinozid (Ara-C); ciklofosfamid; tiotepu; 6-tioguanin; merkaptopurin; metotreksat; analoge platine, kao što je cisplatin i karboplatin; vinblastin; etopozid (VP-16); ifosfamid; mitoksantron; vinkristin; vinorelbin (NAVELBINE®); novantron; tenipozid; edatreksat; daunomicin; aminopterin; kapecitabin (XELODA®, Roche); ibandronat; CPT-11; inhibitor topoizomeraze RFS 2000; difluormetilornitin (DMFO); retinoide, kao što je retinoinska kiselina; i farmaceutski prihvatljive soli, kiseline i derivate bilo kog gorepomenutog jedinjenja.
Termini „kancer“ i „kancerogeni“ odnose se na fiziološko stanje sisara koje se tipično karakteriše neregulisanim rastom ćelija, ili ga opisuju. „Tumor“ sadrži jednu ili više ćelija kancera. Primeri za kancer uključuju, ali nisu ograničeni na, karcinom, limfom, blastom, sarkom, i leukemiju ili limfoidne malignitete. Konkretniji primeri za takve kancere uključuju karcinom dojke, karcinom skvamoznih ćelija (npr. karcinom skvamoznih ćelija epitela), karcinom pluća, uključujući mikrocelularni karcinom pluća, nemikrocelularni karcinom pluća („NSCLC“), adenokarcinom pluća i skvamozni karcinom pluća, karcinom peritoneuma, hepatocelularni karcinom, gastrični karcinom ili karcinom želuca, uključujući gastrointestinalni karcinom, karcinom pankreasa, glioblastom, karcinom cerviksa, karcinom jajnika, karcinom jetre, karcinom bešike, hepatom, karcinom kolona, karcinom rektuma, kolorektalni karcinom, karcinom endometrijuma ili materice, karcinom pljuvačnih žlezda, karcinom bubrega ili renalni karcinom, karcinom prostate, karcinom vulve, tiroidni karcinom, karcinom jetre, analni karcinom, karcinom penisa, kao i kancer glave i vrata. U poželjnom otelotvorenju, kancer je karcinom dojke. U drugom poželjnom otelotvorenju, kancer je karcinom želuca.
Pominjanje tumora ili kancera kao „stadijuma 0“, „stadijuma I“, „stadijuma II“, „stadijuma III“, ili „stadijuma IV“, i različitih podstadijuma u okviru ove klasifikacije, ukazuje na klasifikaciju tumora ili kancera pomoću postupaka Ukupnog grupisanja stadijuma ili Numeracije stadijuma rimskim brojevima, koji su poznati u struci. Iako stvarni stadijum kancera zavisi od vrste kancera, generalno, kancer stadijuma 0 je lezija in situ, kancer stadijuma I je mali lokalizovani tumor, kancer stadijuma II i III je lokalno uznapredovali tumor koji pokazuje uključivanje u lokalne limfne čvorove, a kancer stadijuma IV predstavlja metastatski kancer. Specifični stadijumi za svaku vrstu tumora su poznati iskusnim kliničkim lekarima.
Termin „metastatski karcinom dojke“ označava stanje karcinoma dojke gde su ćelije
1
kancera prenete sa originalnog mesta do jednog ili više drugih mesta u telu, putem krvnih sudova ili limfnog sistema, da formiraju jedan ili više sekundarnih tumora na jednom ili više organa pored dojke.
„Uznapredovali“ kancer je onaj koji se proširio van mesta ili organa gde je nastao, putem lokalne invazije ili metastaze. Prema tome, termin „uznapredovali“ kancer obuhvata i lokalno uznapredovali kancer i metastatsku bolest.
„Refraktorni“ kancer je onaj koji progradira čak i ako je antitumorski agens, kao što je hemioterapija, primenjen na pacijentu obolelom od kancera. Primer za refraktorni kancer je onaj koji je refraktoran na platinu.
„Rekurentni“ kancer je onaj koji je ponovo porastao, ili na početnom mestu, ili na udaljenom mestu, nakon odgovora na inicijalnu terapiju, kao što je operacija.
„Lokalno rekurentni“ kancer je kancer koji se vraća posle lečenja na istom mestu kao prethodno lečeni kancer.
„Operabilni“ ili „resektabilni“ kancer je kancer koji je ograničen na primarni organ, i pogodan za operaciju (resekciju).
„Neresektabilni“ kancer ne može da se ukloni (resektuje) putem operacije.
Termini „HER2-pozitivan“ i „koji eksprimira HER2“ ovde se naizmenično koriste. „HER2-pozitivan“ kancer sadrži ćelije kancera koje imaju nivoe HER2 više od normalnih. Primeri za HER2-pozitivan kancer uključuju HER2-pozitivan karcinom dojke i HER2-pozitivan karcinom želuca. Opciono, HER2-pozitivan kancer je kancer sa prekomernom ekspresijom HER2, i u pojedinim otelotvorenjima, HER2-pozitivan kancer ima imunohistohemijski rezultat (IHC) od 2+ ili 3+, i/ili odnos amplifikacije in situ hibridizacije (ISH) ≥2,0.
In situ hibridizacija (ISH) određuje broj her2 kopija pomoću DNK sonde povezane sa fluorescentnim, hromogenim, ili srebrnim sistemom za detekciju (npr, FISH, CISH, ili SISH), ili kombinacijom CISH i SISH sistema (dvostruka ISH svetlog polja (BDISH) ili dvojno haptenska, dvojno obojena ISH (DDISH)). ISH može da se izvede koristeći jednu sondu samo za numeraciju kopija her2 po nukleusu ili kao tehnika sa dvojnom sondom, gde hibridizacija sonde centromere hromozoma 17 (sonda za numeraciju hromozoma 17, CEP17) omogućava određivanje odnosa her2:CEP 17. Pristup sa dve sonde može biti primenjen kao dvobojna tehnika, sa kohibridizacijom dve sonde na istom slajdu, ili kao monohromni test, gde se svaka sonda koristi na uzastopnim slajdovima. Odnos her2:CEP17 se ponekad smatra boljim odrazom statusa amplifikacije her2 od srednjeg broja kopija her2, jer ovaj drugi takođe zavisi od drugih parametara, kao što je mitotički indeks tumora, debljina sekcije,
1
efekata skraćivanja nukleusa i abnormalnog broja kopija hromozoma (aneuzomija). Fraza „odnos amplifikacije in situ hibridizacije (ISH) ≥2,0“ odnosi se na odnos her2:CEP 17 ≥2,0. Više detalja pogledajte npr. u Sauter G, et al. Guidelines for human epidermal growth factor receptor 2 testing: biologic and methodologic considerations. J Clin Oncol 2009; 27:1323-1333, i revijalnom članku koji su objavili Hanna et al. Modern Pathology (2014) 27, 4-18.
Ovde, „pacijent“ ili „ispitanik“ je humani pacijent. Pacijent može biti „pacijent sa kancerom“, tj. onaj ko je oboleo ili ima rizik da oboli od jednog ili više simptoma kancera, konkretno karcinoma želuca ili dojke.
„Populacija pacijenata“ se odnosi na grupu pacijenata sa kancerom. Takve populacije se mogu koristiti da pokažu statistički značajnu efikasnost i/ili bezbednost leka, kao što je pertuzumab.
„Relapsni“ pacijent je onaj koji ima znakove ili simptome kancera posle remisije. Opciono, pacijent je dobio relaps posle adjuvantne ili neoadjuvantne terapije.
Kancer ili biološki uzorak koji „pokazuje ekspresiju, amplifikaciju ili aktivaciju HER“ je onaj koji, na dijagnostičkom testu, eksprimira (uključujući prekomernu ekspresiju) receptor HER, ima amplifikovan gen HER, i/ili na drugi način pokazuje aktivaciju ili fosforilaciju receptora HER.
Termin „sinergijski“, kao što se ovde koristi, odnosi se na terapeutsku kombinaciju koja je efikasnija od aditivnih efekata dva ili više pojedinačnih agenasa. Određivanje sinergijske interakcije između konjugata anti-Her2 antitelo-lek, kao što je trastuzumab-MCC-DM1, i selektivnog inhibitora Bcl-2 može se zasnivati na rezultatima dobijenim iz ovde opisanih testova, ili drugih sistema testova poznatih u struci, koristeći standardne programe za kvantifikovanje sinergizma, aditivizma i antagonizma među antikancerogenim agensima. Poželjno korišćeni program je onaj koji su opisali Chou i Talalay, u „New Avenues in Developmental Cancer Chemotherapy“, Academic Press, 1987, poglavlje 2. Vrednosti kombinovanog indeksa (CI) manje od 0,8 ukazuju na sinergiju, vrednosti veće od 1,2 ukazuju na antagonizam, a vrednosti između 0,8 i 1,2 ukazuju na aditivne efekte. Kombinovana terapija može da obezbedi „sinergiju“ i da se pokaže kao „sinergijska“, tj. efekat postignut kada se aktivni sastojci zajedno koriste je veći od zbira efekata koji se dobijaju od odvojene primene komponenata. Sinergijski efekat se može postići kada su aktivni sastojci: (1) koformulisani i primenjeni ili isporučeni istovremeno u kombinovanoj, jediničnoj doznoj formulaciji; (2) isporučeni naizmenično ili paralelno kao odvojene formulacije; ili (3) primenjeni nekim drugim režimom. Kada se isporučuju kao naizmenična terapija, sinergijski efekat se može postići kada se komponente primenjuju ili isporučuju sekvencijalno, npr.
1
različitim injekcijama u odvojenim brizgalicama. Generalno, tokom naizmenične terapije, efikasna doza svakog aktivnog sastojka se primenjuje sekvencijalno, tj. serijski u vremenu, dok se kod kombinovane terapije efikasne doze dva ili više aktivnih sastojaka primenjuju zajedno.
„Neoadjuvantna terapija“ ili „preoperativna terapija“ se ovde odnosi na terapiju datu pre operacije. Cilj neoadjuvantne terapije je da obezbedi trenutno sistemsko lečenje, potencijalno iskorenjujući mikrometastaze koje bi se inače razmnožile ako bi se primenjivao standardni redosled operacije praćene sistemskom terapijom. Neoadjuvantna terapija može takođe pomoći da se smanji veličina tumora, omogućavajući time kompletnu resekciju prvobitno neresektabilnih tumora ili očuvanje delova organa i njegovih funkcija. Nadalje, neoadjuvantna terapija omogućava in vivo procenu efikasnosti leka, koja može dovesti do izbora narednog lečenja.
„Adjuvantna terapija“ se ovde odnosi na terapiju datu posle definitivne operacije, gde nema dokaza o rezidualnoj bolesti, kako bi se smanjio rizik od rekurencije bolesti. Cilj adjuvantne terapije je sprečavanje rekurencije kancera, pa tako i smanjenje šansi za smrt povezanu sa kancerom. Adjuvantna terapija ovde specifično isključuje neoadjuvantnu terapiju.
„Definitivna operacija“ se ovde koristi kao što se taj termin koristi u medicinskoj zajednici. Definitivna operacija uključuje, na primer, postupke, hirurške ili druge, koji dovode do uklanjanja ili resekcije tumora, uključujući one koji dovode do uklanjanja ili resekcije svih grubo vidljivih tumora. Definitivna operacija uključuje, na primer, kompletnu ili kurativnu resekciju ili kompletnu grubu resekciju tumora. Definitivna operacija uključuje postupke koji se dešavaju u jednoj ili više faza, i uključuje, na primer, višefazne hirurške postupke gde se vrši jedan ili više hirurških ili drugih postupaka pre resekcije tumora. Definitivna operacija uključuje postupke za uklanjanje ili resekciju tumora, uključujući obuhvaćene organe, delove organa i tkiva, kao i okolne organe, kao što su limfni čvorovi, delove organa ili tkiva. Uklanjanje može biti nepotpuno, tako da ćelije tumora mogu ostati, mada neprimećene.
„Preživljavanje“ se odnosi na pacijente koji ostanu živi, i uključuje preživljavanje bez bolesti (DFS), preživljavanje bez progresije (PFS) i ukupno preživljavanje (OS). Preživljavanje se može proceniti Kaplan-Majerovom metodom, i sve razlike u preživljavanju se izračunavaju pomoću stratifikovanog log-rank testa.
„Preživljavanje bez progresije“ (PFS) je vreme od prvog dana lečenja do dokumentovane progresije bolesti (uključujući izolovanu progresiju u CNS) ili smrti iz bilo
2
kog razloga u studiji, šta god da se desi prvo.
„Preživljavanje bez bolesti“ (DFS) odnosi se na pacijente koji ostaju živi, bez vraćanja kancera, u definisanom periodu vremena, kao što je oko 1 godine, oko 2 godine, oko 3 godine, oko 4 godine, oko 5 godina, oko 10 godina, itd. od početka lečenja ili od inicijalne dijagnoze. U jednom aspektu pronalaska, DFS se analizira prema principu nameravanog lečenja, tj. pacijenti se ocenjuju na osnovu dodeljene terapije. Događaji koji se koriste u analizi DFS mogu da uključe lokalnu, regionalnu i udaljenu rekurenciju kancera, pojavu sekundarnog kancera, i smrt iz bilo kog razloga kod pacijenata bez prethodnog događaja (npr. rekurencija karcinoma dojke ili drugi primarni kancer).
„Ukupno preživljavanje“ (OS) odnosi se na pacijente koji su ostali živi u definisanom periodu vremena, kao što je oko 1 godine, oko 2 godine, oko 3 godine, oko 4 godine, oko 5 godina, oko 10 godina, itd. od početka lečenja ili od inicijalne dijagnoze. U studijama na kojima se zasniva ovaj pronalazak, događaj upotrebljen za analizu preživljavanja je smrt iz bilo kog razloga.
Pod „produženjem preživljavanja“ se misli na povećanje DFS i/ili OS kod lečenog pacijenta u odnosu na nelečenog pacijenta, ili u odnosu na protokol kontrole lečenja. Preživljavanje se prati najmanje oko šest meseci, ili najmanje oko 1 godine, ili najmanje oko 2 godine, ili najmanje oko 3 godine, ili najmanje oko 4 godine, ili najmanje oko 5 godina, ili najmanje oko 10 godina, itd. posle početka lečenja ili posle inicijalne dijagnoze.
„Odnos hazarda“ u analizi preživljavanja predstavlja sažetak razlika između dve krive preživljavanja, i predstavlja smanjenje rizika od smrti na lečenju u poređenju sa kontrolom, u periodu praćenja. Odnos hazarda je statistička definicija za stope događaja. U svrhu pronalaska, odnos hazarda je definisan da predstavlja verovatnoću događaja u eksperimentalnoj grupi podeljeno sa verovatnoćom događaja u kontrolnoj grupi u bilo kom specifičnom terminu.
Pod „monoterapijom“ se podrazumeva terapeutski režim koji uključuje samo jedan terapeutski agens za lečenje kancera ili tumora tokom perioda lečenja.
Termini „lečiti“ i „lečenje“ odnose se na terapeutsko lečenje i na profilaktičke ili preventivne mere, gde je cilj da se spreči ili uspori (umanji) neželjena fiziološka promena ili poremećaj, kao što je rast, razvoj ili širenje hiperproliferativnog stanja, kao što je kancer. U svrhu ovog pronalaska, korisni ili željeni klinički rezultati uključuju, ali nisu ograničeni na ublažavanje simptoma, smanjenje obima bolesti, stabilizovano (tj. koje se ne pogoršava) stanje bolesti, odlaganje ili usporavanje progresije bolesti, poboljšanje ili ublažavanje stanja bolesti i remisiju (delimičnu ili totalnu), bilo da može ili ne može da se detektuje. „Lečenje“ može takođe da znači produžavanje preživljavanja u poređenju sa očekivanim preživljavanjem bez lečenja. Oni kojima je lečenje neophodno obuhvataju one koji već imaju stanje ili poremećaj, kao i one koji su skloni tome da imaju stanje ili poremećaj, ili one kod kojih stanje ili poremećaj treba sprečiti.
Termin „postupak lečenja“ ili njemu ekvivalentni izrazi, kada se primenjuje, na primer, na kancer, odnosi se na postupak ili pravac delovanja koji je utvrđen da bi se smanjio ili eliminisao broj ćelija kancera kod pacijenta, ili da bi se ublažili simptomi kancera. „Postupak lečenja“ kancera ili drugog proliferativnog poremećaja ne znači obavezno da će ćelije kancera ili drugog poremećaja biti stvarno eliminisane, da će broj ćelija kancera ili poremećaja biti stvarno redukovan, ili da će simptomi kancera ili drugog poremećaja biti stvarno ublaženi. Često će postupak lečenja kancera biti obavljan čak i kada postoji mala verovatnoća uspeha, ali za koji se ipak smatra da, imajući u vidu datu istoriju bolesti i procenjeno očekivano preživljavanje pacijenta, podstiče sveukupni povoljni pravac delovanja.
Termini „zajednička primena“ ili „zajedno primenjujući“ odnose se na primenu konjugata anti-HER2 antitelo-lek i selektivnog inhibitora Bcl-2 kao dve odvojene formulacije. Zajednička primena može biti istovremena ili uzastopna, po bilo kom redosledu. U jednom daljem otelotvorenju, postoji vremenski period kada oba aktivna agensa (ili svi) istovremeno ispoljavaju svoju biološku aktivnost. Konjugat anti-HER2 antitelo-lek i selektivni inhibitor Bcl-2 se zajedno primenjuju istovremeno ili uzastopno (npr. intravenski (i.v.) putem kontinualne infuzije (jedna za konjugat antitelo-lek, i eventualno jedna za inhibitor Bcl-2; ili se inhibitor Bcl-2 primenjuje oralno). Kada se oba terapeutska agensa zajedno primenjuju kao uzastopni, agensi se primenjuju u dve odvojene primene koje su odvojene „specifičnim vremenskim periodom“. Termin specifični vremenski period će biti bilo koji od 1 sata do 15 dana. Na primer, jedan od agenasa se može primenjivati u roku od oko 15, 14, 13, 12, 11, 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2, ili 1 dana, ili 24, 23, 22, 21, 20, 19, 18, 17, 16, 15, 14, 13, 12, 11, 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2 ili 1 sata od primene drugog agensa, i, u jednom otelotvorenju, specifični vremenski period je 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2, ili 1 dan, ili 24, 23, 22, 21, 20, 19, 18, 17, 16, 15, 14, 13, 12, 11, 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2 ili 1 sat.
Termin „istovremeno“ znači u isto vreme ili u kratkom vremenskom periodu, obično manje od 1 sata.
Lek koji je primenjen „konkurentno“ sa jednim ili više drugih lekova daje se tokom istog ciklusa terapije, istog dana lečenja kao jedan ili više drugih lekova, i opciono, u isto vreme kao jedan ili više drugih lekova. Na primer, za terapije kancera koje se daju svake 3 nedelje, konkurentno primenjeni lekovi se daju 1. dana 3-nedeljnog ciklusa.
Period doziranja, kao što se ovde koristi, označava vremenski period tokom koga se svaki terapeutski agens primenjuje barem jednom. Ciklus doziranja je obično oko 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, ili 30 dana.
U pojedinim aspektima, ciklus doziranja je 21 dan.
U pojedinim aspektima postupka za lečenje kancera kod pacijenta, kao što je ovde dato, postupak obuhvata primenu konjugata anti-HER2 antitelo-lek i selektivnog inhibitora Bcl-2 u jednom ili više ciklusa doziranja na pacijentu. U jednom aspektu, svaki od jednog ili više ciklusa doziranja traje najmanje jednu nedelju. U drugom aspektu, svaki od jednog ili više ciklusa doziranja traje najmanje dve nedelje, tri nedelje, četiri nedelje, pet nedelja, šest nedelja, sedam nedelja, osam nedelja, devet nedelja, ili više od devet nedelja. U jednom aspektu, svaki ciklus doziranja je tri nedelje.
U poželjnom aspektu, konjugat antitelo-lek se primenjuje kao intravenska (i.v.) infuzija svake tri nedelje (21-dnevni ciklus).
U drugom poželjnom aspektu, konjugat antitelo-lek je KADCYLA® (adotrastuzumab emtansin), koji se primenjuje kao i.v. infuzija od 3,6 mg/kg svake 3 nedelje (21-dnevni ciklus).
U nekim aspektima ovde datog postupka lečenja, selektivni inhibitor Bcl-2 je 2-(1H-pirolo[2,3−b] piridin-5-iloksi)-4-(4-((2-(4-hlorfenil)-4,4-dimetilcikloheks-1-enil)metil)piperazin-1-il)-N-(3-nitro-4-((tetrahidro-2H-piran-4-il)metilamino)fenilsulfonil)benzamid (GDC-0199). U nekim aspektima, količina GDC-0199 primenjena na pacijentu prema dozi se povećava tokom prvog ciklusa doziranja, od početne količine od 10 mg do 80 mg, do konačne količine od 190 mg do 400 mg. U nekim aspektima, količina GDC-0199 primenjena na pacijentu prema dozi počinje sa 50 mg ili 100 mg, i povećava se na 300 mg po dozi. U nekim aspektima, količina GDC-0199 primenjena na pacijentu u početnim dozama može, na primer, da bude od 20 mg do 60 mg (npr. doza od 20 mg, 25 mg, 30 mg, 35 mg, 40 mg, 45 mg, 50 mg, 55 mg ili 60 mg), a sledeće doze da budu 100 mg, 200 mg, 300 mg ili više leka GDC-0199.
„Neželjeni događaj“ je bilo koji nepoželjan i nenameravani znak, simptom, ili bolest vremenski povezana sa primenom ispitivanog (medicinskog) proizvoda ili drugom intervencijom nametnutim protokolom, bez obzira na to čemu se pripisuje; i uključuje: neželjene događaje (ND) koji nisu prethodno primećeni kod pacijenta, koji se pojavljuju tokom perioda prijavljivanja ND određenog protokolom, uključujući znake ili simptome
2
povezane sa karcinomom dojke koji nisu bili prisutni pre perioda prijavljivanja ND; komplikacije koje se dešavaju kao rezultat intervencija koje zahteva protokol (npr. invazivni postupci, kao što je biopsija); ako je primenljivo, ND koji se dešavaju pre dodele studijskog lečenja povezani sa eliminisanjem lekova iz organizma, izostankom uhodavanja lečenja, ili drugim intervencijama obaveznim prema protokolu; prethodno postojeća medicinska stanja (osim stanja koje se ispituje) koja su se po proceni istraživača pogoršala prema ozbiljnosti ili učestalosti, ili su promenila karakter tokom perioda prijavljivanja ND određenog protokolom.
Očigledno je da se konjugati antitelo-lek daju pacijentu u „terapeutski efikasnoj količini“ (ili samo „efikasnoj količini“), što je količina odgovarajućeg jedinjenja ili kombinacije koja će izazvati biološki ili medicinski odgovor tkiva, sistema, životinje ili čoveka kakav traže istraživač, veterinar, lekar ili drugi klinički lekar. Primena efikasne količine terapeutskog agensa može biti pojedinačna primena, ili primena u podeljenim dozama. Pod „primenom u podeljenim dozama“ misli se da je efikasna količina podeljena na više doza, poželjno 2, i primenjena u roku od 1 ili 2 dana. Na primer, ako se smatra da je 100 mg selektivnog inhibitora Bcl-2 efikasno, može se primeniti kao jedna primena 100 mg, ili dve primene po 50 mg. Primena u podeljenim dozama je nekad poželjna na početku perioda doziranja, da bi se smanjila neželjena dejstva. Kada se efikasna količina primenjuje u podeljenim dozama, još uvek se smatra jednom primenom efikasne količine. Na primer, kada je 100 mg efikasna količina selektivnog inhibitora Bcl-2, i ta količina se primenjuje u dve doze od 50 mg tokom vremenskog perioda, npr. 2 dana, samo jedna efikasna količina je primenjena tokom tog vremenskog perioda.
„Fiksna“ ili „nepromenljiva“ doza terapeutskog agensa ovde podrazumeva dozu koja se daje humanom pacijentu bez obzira na težinu (TT) ili površinu tela (BSA) pacijenta. Fiksna ili nepromenljiva doza se, znači, ne daje kao doza u mg/kg ili mg/m<2>, nego kao apsolutni iznos terapeutskog agensa.
„Početna“ doza ovde generalno obuhvata inicijalnu dozu terapeutskog agensa datu pacijentu, i praćena je jednom ili više doza održavanja istog. Generalno, primenjuje se jedna početna doza, ali se ovde razmatraju višestruke početne doze. Obično količina datih početnih doza premašuje količinu datih doza održavanja, i/ili se početne doze daju češće od doza održavanja, kako bi se postigla željena stabilna koncentracija terapeutskog agensa pre nego što se može postići sa dozama održavanja.
Doza „održavanja“ ovde označava jednu ili više doza terapeutskog agensa datih pacijentu tokom perioda lečenja. Obično se doze održavanja daju sa razmakom u intervalima lečenja, kao što je približno svake nedelje, približno svake 2 nedelje, približno svake 3 nedelje, ili približno svake 4 nedelje, poželjno svake 3 nedelje.
„Infuzija“ ili „davanje infuzije“ se odnosi na uvođenje rastvora koji sadrži lek u telo kroz venu, u terapeutske svrhe. Generalno, to se postiže putem intravenske (i.v.) kese.
„Intravenska kesa“ ili „i.v. kesa“ je kesa koja može da sadrži rastvor koji se može davati putem vene pacijentu. U jednom otelotvorenju, rastvor je fiziološki rastvor (npr. oko 0,9% ili oko 0,45% NaCl). Opciono, i.v. kesa je načinjena od poliolefina ili polivinil hlorida.
U kontekstu ovog pronalaska, mogu se koristiti drugi dodatni citotoksični, hemioterapeutski ili antikancerogeni agensi, ili jedinjenja koja povećavaju efekte ovakvih agenasa (npr. citokini) u kombinaciji konjugata anti-HER2 antitelo-lek i inhibitora Bcl-2 kod lečenja kancera koji eksprimira HER2. Takvi molekuli su pogodno prisutni u kombinaciji u količinama koje su efikasne za nameravane svrhe. Poželjno, lečenje kombinacijom konjugata anti-HER2 antitelo-lek i inhibitora Bcl-2 se sprovodi bez ovakvih dodatnih citotoksičnih, hemioterapeutskih ili anti-kancerogenih agenasa, ili jedinjenja koja povećavaju efekte ovakvih agenasa.
Ovakvi agensi obuhvataju, na primer: alkilujuće agense ili agense sa alkilujućim dejstvom, kao ciklofosfamid (CTX; npr. CYTOXAN®), hlorambucil (CHL; npr. LEUKERAN®), cisplatin (CisP; npr. PLATINOL®) busulfan (npr. MYLERAN®), melfalan, karmustin (BCNU), streptozotocin, trietilenemelamin (TEM), mitomicin C, i slične; antimetabolite, kao metotreksat (MTX), etopozid (VP16; npr. VEPESID®), 6-merkaptopurin (6MP), 6-tioguanin (6TG), citarabin (Ara-C), 5-fluorouracil (5-FU), kapecitabin (npr. XELODA®), dakarbazin (DTIC), i slične; antibiotike, kao aktinomicin D, doksorubicin (DXR; npr. ADRIAMYCIN®), daunorubicin (daunomicin), bleomicin, mitramicin i slične; alkaloide, kao vinka alkaloide, kao što su vinkristin (VCR), vinblastin, i slični; i druge antitumorske agense, kao paklitaksel (npr. TAXOL®) i derivate paklitaksela, citostatske agense, glukokortikoide, kao deksametazon (DEX; npr. DECADRON®) i kortikosteroide, kao prednizon, inhibitore nukleozidnog enzima, kao hidroksiurea, enzime aminokiselinskog smanjivanja, kao asparaginaza, leukovorin i druge derivate folne kiseline, kao i slične, raznovrsne antitumorske agense. Sledeći agensi mogu, isto tako, da se koriste kao dodatna agensi: arnifostin (npr. ETHYOL®), daktinomicin, mehloretamin (azotni iperit), streptozocin, ciklofosfamid, lomustin (CCNU), doksorubicin lipo (npr. DOXIL®), gemcitabin (npr. GEMZAR®), daunorubicin lipo (npr. DAUNOXOME®), prokarbazin, mitomicin, docetaksel (npr. TAXOTERE®), aldesleukin, karboplatin, oksaliplatin, kladribin, kamptotecin, CPT 11 (irinotekan), 10-hidroksi 7-etil-kamptotecin (SN38), floksuridin, fludarabin, ifosfamid, idarubicin, mesna, interferon beta, interferon alfa, mitoksantron, topotekan, leuprolid,
2
megestrol, melfalan, merkaptopurin, plikamicin, mitotan, pegaspargaza, pentostatin, pipobroman, plikamicin, tamoksifen, tenipozid, testolakton, tioguanin, tiotepa, uracil iperit, vinorelbin, hlorambucil. Poželjno, lečenje kombinacijom anti-CD20 antitela tip II i inhibitora Bcl-2 se sprovodi bez takvih dodatnih agenasa.
Upotreba gore opisanih citotoksičnih i antikancerogenih agenasa, kao i antiproliferativnih ciljno-specifičnih antikancerogenih lekova, kao što su inhibitori protein kinaze, u hemioterapeutskim režimima je generalno dobro opisana u tehnikama terapije kancera, a njihova upotreba ovde potpada pod ista shvatanja praćenja tolerancije i efikasnosti, i kontrolisanja puteva primene i doziranja, uz izvesna podešavanja. Na primer, stvarne doze citotoksičnih agenasa mogu varirati u zavisnosti od odgovora uzgajenih ćelija pacijenta, koji se određuje upotrebom postupaka histokulture. Generalno, doza će biti smanjena u poređenju sa količinom upotrebljenom u odsustvu dodatnih drugih agenasa.
Uobičajene doze delotvornog citotoksičnog agensa mogu biti u opsezima koje preporučuje proizvođač, a gde je indikovano in vitro odgovorima ili odgovorima na životinjskim modelima, mogu biti smanjene za do oko jedan red veličine koncentracije ili količine. Tako, stvarna doza će zavisiti od procene lekara, stanja pacijenta, kao i delotvornosti terapijskog postupka na osnovu in vitro odgovora primarno uzgajanih malignih ćelija ili histouzgajanih uzoraka tkiva, ili odgovora zapaženih na odgovarajućim životinjskim modelima.
U kontekstu ovog pronalaska, može se sprovesti efikasna količina jonizujućeg zračenja, i/ili se može upotrebiti radiofarmaceutik, pored lečenja kombinacijom konjugata anti-HER2 antitelo-lek i inhibitora Bcl-2. Izvor zračenja za pacijenta koji se leči može biti ili spoljašnji ili unutrašnji. Kada je izvor za pacijenta spoljašnji, terapija je poznata kao terapija eksternim zračenjem (EBRT). Kada je izvor zračenja za pacijenta unutrašnji, tretman se naziva brahiterapija (BT). Radioaktivni atomi za upotrebu u kontekstu ovog pronalaska mogu da se odaberu iz grupe koju čine, ali nisu ograničeni na, radijum, cezijum-137, iridijum-192, americijum-241, zlato-198, kobalt-57, bakar-67, tehnecijum-99, jod-123, jod-131 i indijum-111. Takođe je moguće da se antitelo obeleži takvim radioaktivnim izotopima. Poželjno, lečenje kombinacijom anti-CD20 antitela tip II i inhibitora Bcl-2 se sprovodi bez takvog jonizujućeg zračenja.
Radijaciona terapija je standardni tretman obuzdavanja neuklonjivih ili neoperabilnih tumora i/ili tumorskih metastaza. Poboljšani rezultati su zapaženi kada je radijaciona terapija kombinovana sa hemioterapijom. Radijaciona terapija se zasniva na principu da visokodozno zračenje oslobođeno na ciljnu površinu dovodi do smrti reproduktivnih ćelija i u
2
tumoru i u normalnim tkivima. Režim doziranja radijacije je generalno definisan u smislu apsorbovane doze radijacije (Gy), vremena i frakcionisanja, i onkolog ga mora pažljivo definisati. Količina zračenja koju pacijent prima zavisiće od različitih uslova, ali dva najvažnija su lokacija tumora u odnosu na druge kritične strukture ili organe u telu, i stepen do kog se tumor raširio. Uobičajeni profil tretmana za pacijenta koji se podvrgava radijacionoj terapiji biće plan lečenja tokom perioda od 1 do 6 nedelja, sa ukupnom dozom između 10 i 80 Gy primenjenoj na pacijentu u pojedinačnoj dnevnoj frakciji od otprilike 1,8 do 2,0 Gy, 5 dana nedeljno. U poželjnom aspektu ovog pronalaska postoji sinergija kada se tumori kod humanih pacijenata tretiraju kombinovanom terapijom iz pronalaska i radijacijom. Drugim rečima, inhibicija rasta tumora putem agenasa koji sadrže kombinaciju iz pronalaska se uvećava kada se kombinuju sa zračenjem, eventualno sa dodatnim hemioterapeutikom ili antikancerogenim agensom. Parametri adjuvantnih radijacionih terapija su, na primer, sadržani u WO 99/60023.
Konjugati anti-HER2 antitelo-lek se primenjuju na pacijentu prema poznatim postupcima, kao što je intravenskom primenom kao bolus, ili kontinualnom infuzijom tokom vremenskog perioda, intramuskularno, intraperitonealno, intracerebrospinalno, supkutano, intraartikularno, intrasinovijalno ili intratekalno. Poželjna je intravenska ili supkutana primena antitela.
Inhibitori Bcl-2 se primenjuju na pacijentu prema poznatim postupcima, kao što je npr. intravenskom primenom kao bolus, ili kontinualnom infuzijom tokom vremenskog perioda, intramuskularno, intraperitonealno, intracerebrospinalno, supkutano, intraartikularno, intrasinovijalno, intratekalno ili peroralno. Poželjna je intravenska, supkutana ili oralna primena inhibitora Bcl-2.
Kako se ovde koristi, „farmaceutski prihvatljiv nosač“ je namenjen da uključi bilo koji, i sve materijale kompatibilne sa farmaceutskom primenom, uključujući rastvarače, disperzione medije, obloge, antibakterijske i antifungalne agense, izotonična i apsorpciona sredstva za odlaganje i druge materijale i jedinjenja kompatibilna sa farmaceutskom primenom. Osim ako se ne ukaže da je neki od konvencionalnih medija ili agenasa nekompatibilan sa aktivnim sastojkom, njegova je upotreba u kompozicijama predmetnog pronalaska razmotrena. Dodatna aktivna jedinjenja se takođe mogu ugraditi u kompozicije.
„Bočica“ je posuda pogodna da sadrži tečnost ili liofilizovani preparat. U jednom otelotvorenju, bočica je bočica za jednokratnu upotrebu, npr. bočica za jednokratnu upotrebu od 20 cm3 sa zapušačem.
Termin „uputstvo za lek“ koristi se da se ukaže na uputstvo koje se uobičajeno nalazi
2
u komercijalnim pakovanjima terapeutskog proizvoda, koje sadrži informacije o indikacijama, upotrebi, doziranju, primeni, kontraindikacijama i/ili upozorenjima u vezi sa upotrebom takvog terapeutskog proizvoda.
Trastuzumab-MCC-DM1 (T-DM1; KADCYLA®, ado-trastuzumab emtansin) Predmetno otkriće uključuje terapeutske kombinacije, uključujući trastuzumab-MCC-DM1 čija struktura je:
Formula II
gde je Tr trastuzumab, a p je ceo broj od 1 do 8. Odnos leka prema antitelu, odnosno opterećenje lekom, predstavljeno je brojem p u gornjoj strukturi trastuzumab-MCC-DM1. Vrednost opterećenja lekom p je od 1 do 8. Trastuzumab-MCC-DM1 uključuje sve smeše različito opterećenih i vezanih konjugata antitelo-lek, gde je 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, i 8 ostataka leka kovalentno vezano za antitelo trastuzumab.
Trastuzumab proizvode ćelije sisara (jajnika kineskog hrčka, CHO) uzgajane u suspenziji. HER2 (ili c-erbB2) proto-onkogen kodira protein transmembranskog receptora od 185 kDa, koji je strukturno povezan sa receptorom faktora rasta epiderma. Prekomerna ekspresija HER2 proteina je primećena kod 25%-30% primarnih karcinoma dojke, i može se odrediti pomoću imunohistohemijskog testa fiksiranih tumorskih blokova (Press MF, et al (1993) Cancer Res 53:4960-70. Trastuzumab je antitelo koje ima antigen vezujuće ostatke mišjeg 4D5 antitela, ili su dobijeni od njega (ATCC CRL 10463, deponovano u American Type Culture Collection, 12301 Parklawn Drive, Rockville, Md. 20852 prema Budimpeštanskom sporazumu 24. maja 1990). Primeri za humanizovana 4D5 antitela uključuju huMAb4D5-1, huMAb4D5-2, huMAb4D5-3, huMAb4D5-4, huMAb4D5-5, huMAb4D5-6, huMAb4D5-7 i huMAb4D5-8 (HERCEPTIN®), kao u US 5821337.
Konjugat antitelo-lek, trastuzumab-MCC-DM1, sadrži ostatak majtansinoidnog leka
2
DM1 (US 5208020; US 6441163), i može se dobiti iz proizvoda fermentacije ansamitocina (US 6790954; US 2005/0170475).
Selektivni inhibitori Bcl-2
U pronalasku, selektivni inhibitor Bcl-2 iz predmetnog pronalaska je 2-(1H-pirolo[2,3−b]piridin-5-iloksi)-4-(4-((2-(4-hlorfenil)-4,4-dimetilcikloheks-1-enil)metil)piperazin-1-il)-N-(3-nitro-4-((tetrahidro-2H-piran-4-il)metilamino)fenilsulfonil)benzamid, (takođe poznat kao ABT-199 ili GDC-0199), inhibitor Bcl-2 formule I, koji je opisan u internacionalnoj publikaciji br. WO2010/0138588 i u američkoj publikaciji br.
2-(1H-pirolo[2,3−b]piridin-5-iloksi)-4-(4-((2-(4-hlorfenil)-4,4-dimetilcikloheks-1-enil)metil)piperazin-1-il)-N-(3-nitro-4-((tetrahidro-2H-piran-4-il)metilamino)fenilsulfonil)benzamid
Formula I.
Drugi selektivni inhibitori Bcl-2 obuhvataju, na primer, oblimersen, SPC-2996, RTA-402, gosipol, AT-101, obatoklaks mezilat, A-371191, A-385358, A-438744, ABT-737, ABT-263, AT-101, BL-11, BL-193, GX-15-003, 2-metoksiantimicin A3, HA-14-1, KF-67544, purpurogalin, TP-TW-37, YC-137 i Z-24, koje su opisali npr. Zhai, D., et al., Cell Death and Differentiation 13 (2006) 1419-1421.
Farmaceutske kompozicije
Farmaceutske kompozicije ili formulacije iz predmetnog pronalaska uključuju
2
kombinacije trastuzumab-MCC-DM1, selektivnog inhibitora Bcl-2, i jednog ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, glidansa, razblaživača, ili ekscipijenasa.
Trastuzumab-MCC-DM1 i selektivni inhibitori Bcl-2 mogu postojati u nesolvatnim kao i u solvatnim oblicima sa farmaceutski prihvatljivim rastvaračima kao što su voda, etanol, i slično, i pronalazak nameravano obuhvata i solvatne i nesolvatne oblike.
Trastuzumab-MCC-DM1 i selektivni inhibitori Bcl-2 mogu takođe postojati u različitim tautomernim oblicima, i svi takvi oblici su obuhvaćeni obimom pronalaska. Termin „tautomer“ ili „tautomerni oblik“ odnose se na strukturne izomere različitih energija koji mogu da prelaze jedni u druge putem niske energetske barijere. Na primer, protonski tautomeri (takođe poznati i kao prototropni tautomeri) uključuju interkonverzije preko migracije protona, kao što su keto-enolne i imin-enamin izomerizacije. Valentni tautomeri uključuju interkonverzije preko reorganizacije nekih od vezujućih elektrona.
Farmaceutske kompozicije obuhvataju i kompozicije u rasutom stanju, i pojedinačne dozne jedinice koje sadrže više od jednog (npr. dva) farmaceutski aktivnog agensa, uključujući trastuzumab-MCC-DM1 i selektivni inhibitor Bcl-2 odabran sa spiska ovde opisanih dodatnih agenasa, uz bilo koji farmaceutski neaktivan ekscipijens, razblaživač, nosač ili glidans. Kompozicija u rasutom stanju, i svaka pojedinačna dozna jedinica mogu da sadrže fiksne količine pomenutog farmaceutski aktivnog agensa. Kompozicija u rasutom stanju je supstanca koja još nije formirana u pojedinačne dozne jedinice. Ilustracija dozne jedinice je oralna dozna jedinica, kao što su tablete, pilule, kapsule, i slično. Slično, ovde opisani postupak lečenja pacijenta primenom farmaceutske kompozicije iz predmetnog pronalaska takođe treba da obuhvati primenu kompozicije u rasutom stanju i pojedinačne dozne jedinice.
Farmaceutske kompozicije takođe obuhvataju izotopski obeležena jedinjenja predmetnog pronalaska, koja su identična onima ovde navedenim, osim činjenice da je jedan ili više atoma zamenjeno atomom koji ima atomsku masu ili maseni broj različit od atomske mase ili masenog broja koji se obično nalaze u prirodi. Razmatraju se svi izotopi svakog konkretnog atoma ili elementa, kako je navedeno. Primeri izotopa koji mogu biti ugrađeni u jedinjenja iz pronalaska uključuju izotope vodonika, ugljenika, azota, kiseonika, fosfora, sumpora, fluora, hlora i joda, kao što su<2>H,<3>H,<11>C,<13>C,<14>C,<13>N,<15>N,<15>O,<17>O,<18>O,<32>P,<33>P,<35>S,<18>F,<36>Cl,<123>I i<125>I. Pojedina izotopski obeležena jedinjenja iz predmetnog pronalaska (npr. ona označena sa<3>H ili<14>C) korisna su u testovima raspodele jedinjenja i/ili supstrata u tkivima.
Izotopi sa tricijumom (<3>H) i ugljenikom-14 (<14>C) su korisni zbog lakoće pripreme i detektovanja. Zatim, supstitucija težim izotopima, kao što je deuterijum (tj.<2>H) može pružiti neke terapeutske prednosti koje potiču od veće metaboličke stabilnosti (npr. povećan poluživot in vivo ili smanjenje potrebne doze) i stoga može biti poželjna u nekim uslovima. Izotopi koji emituju pozitrone, kao što je<15>O,<13>N,<11>C i<18>F, korisni su za studije sa pozitronskom emisionom tomografijom (PET) za ispitivanje zauzetosti receptora supstrata. Izotopski obeležena jedinjenja iz predmetnog pronalaska mogu generalno da se dobiju po postupcima analognim onima objavljenim u Šemama i/ili Primerima u nastavku, supstitucijom reagensa obeleženog izotopom reagensom koji nije obeležen izotopom.
Trastuzumab-MCC-DM1 i selektivni inhibitori Bcl-2 mogu biti formulisani u skladu sa standardnom farmaceutskom praksom za primenu u terapeutskoj kombinaciji za terapeutski tretman (uključuju profilaktički tretman) hiperproliferativnih poremećaja kod sisara, uključujući ljude. Otkriće obezbeđuje farmaceutsku smešu koja sadrži trastuzumab-MCC-DM1 u vezi sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, glidansa, razblaživača, ili ekscipijenasa.
Pogodni nosači, razblaživači i ekscipijensi su dobro poznati stručnjacima, i uključuju materijale kao što su ugljeni hidrati, voskovi, vodorastvorljivi i/ili bubreći polimeri, hidrofilni ili hidrofobni materijali, želatin, ulja, rastvarači, voda, i slično. Određeni nosač, razblaživač ili ekscipijens koji će se koristiti zavisi od načina i svrhe za koju se primenjuje jedinjenje iz predmetnog pronalaska. Rastvarači se generalno biraju na osnovu rastvarača koje stručnjaci iz struke prepoznaju kao sigurne (GRAS) za davanje sisarima. Uopšteno, sigurni rastvarači su netoksični vodeni rastvarači, kao što su voda i drugi netoksični rastvarači koji su rastvorljivi ili se mešaju u vodi. Pogodni vodeni rastvarači uključuju vodu, etanol, propilen-glikol, polietilen-glikole (npr. PEG 400, PEG 300), itd. i njihove smeše. Formulacije mogu takođe sadržati jedan ili više pufera, stabilizatora, surfaktanata, sredstava za vlaženje, lubrikanata, emulgatora, sredstava za suspendovanje, konzervanasa, antioksidanasa, sredstava za zamućivanje, glidanasa, sredstava za preradu, boja, zaslađivača, mirisa, aroma i drugih poznatih aditiva koji obezbeđuju elegantnu prezentaciju leka (tj. jedinjenja iz predmetnog pronalaska ili njegove farmaceutske kompozicije), ili pomažu u proizvodnji farmaceutskog proizvoda (tj. leka).
Formulacije se mogu pripremiti pomoću klasičnih postupaka rastvaranja i mešanja. Na primer, supstanca leka u rasutom stanju (tj. jedinjenje iz predmetnog pronalaska ili stabilizovani oblik jedinjenja (npr. kompleks sa derivatom ciklodekstrina ili drugim poznatim kompleksirajućim agensom) se rastvori u pogodnom rastvaraču u prisustvu jednog ili više gore opisanih ekscipijenasa. Jedinjenje je tipično formulisano u farmaceutske dozne oblike da
1
se obezbedi lako kontrolisano doziranje leka, i da se omogući komplijansa pacijenta sa propisanim režimom.
Farmaceutska kompozicija (ili formulacija) za primenu može biti spakovana na razne načine, u zavisnosti od postupka primene leka. Generalno, artikal za distribuciju uključuje posudu u kojoj se nalazi farmaceutska formulacija u odgovarajućoj formi. Pogodne posude su dobro poznate stručnjacima, i uključuju materijale kao što su boce (plastične i staklene), kesice, ampule, plastične kese, metalne cilindre, i slično. Posuda može takođe da sadrži neprobojnu zaštitu da se spreči neželjeni pristup sadržaju pakovanja. Pored toga, posuda ima na sebi etiketu koja opisuje sadržaj posude. Etiketa može takođe da sadrži odgovarajuća upozorenja.
Farmaceutske formulacije se mogu pripremiti za različite puteve i vrste primene sa farmaceutski prihvatljivim razblaživačima, nosačima, ekscipijensima ili stabilizatorima (Remington's Pharmaceutical Sciences (1995) 18. izdanje, Mack Publ. Co., Easton, PA), u obliku liofilizovane formulacije, mlevenog praha ili vodenog rastvora. Formulacija se može izvesti mešanjem na sobnoj temperaturi na odgovarajućem pH, i sa željenim stepenom čistoće, sa fiziološki prihvatljivim nosačima, tj. nosačima koji su netoksični za primaoca u primenjenim dozama i koncentracijama. pH formulacije zavisi uglavnom od konkretne primene i koncentracije jedinjenja, ali može biti od oko 3 do oko 8.
Farmaceutska formulacija je poželjno sterilna. Konkretno, formulacije za primenu in vivo moraju biti sterilne. Takva sterilizacija se lako postiže filtracijom kroz sterilne filtracione membrane.
Farmaceutska formulacija obično može da se čuva kao čvrsta kompozicija, liofilizovana formulacija ili vodeni rastvor.
Farmaceutske formulacije će biti dozirane i primenjene na način, tj. količine, koncentracije, raspored, tok, vehikulum i put primene, u skladu sa dobrom medicinskom praksom. Faktori koje treba razmotriti u ovom kontekstu uključuju konkretan poremećaj koji se leči, konkretnog sisara koji se leči, kliničko stanje pojedinog pacijenta, uzrok poremećaja, mesto isporuke agensa, način primene, raspored primene, kao i druge faktore poznate lekarima. „Terapeutski efikasna količina“ jedinjenja koje će se davati biće vođena takvim razmatranjima, i to je minimalna količina potrebna da se spreči, poboljša, ili leči poremećaj posredovan faktorom koagulacije. Takva količina je poželjno manja od količine koja je toksična za domaćina, ili čini domaćina znatno podložnijim krvarenju.
Prihvatljivi razblaživači, nosači, ekscipijensi i stabilizatori su netoksični za primaoca u primenjenim dozama i koncentracijama, i uključuju pufere, kao što je fosfatni, citratni, i
2
puferi drugih organskih kiselina; antioksidanse, uključujući askorbinsku kiselinu i metionin; konzervanse (kao što je oktadecildimetilbenzil amonijum hlorid; heksametonijum hlorid; benzalkonijum hlorid, benzetonijum hlorid; fenol, butil, etanol ili benzil alkohol; alkil parabene, kao što je metil ili propil paraben; katehol; rezorcinol; cikloheksanol; 3-pentanol; i m-krezol); polipeptide male molekulske mase (manje od oko 10 ostataka); proteine, kao što je albumin iz seruma, želatin ili imunoglobulini; hidrofilne polimere, kao što je polivinilpirolidon; aminokiseline, kao što je glicin, glutamin, asparagin, histidin, arginin ili lizin; monosaharide, disaharide i druge ugljene hidrate, uključujući glukozu, manozu ili dekstrine; helatne agense, kao što je EDTA; šećere, kao što je saharoza, manitol, trehaloza ili sorbitol; kontrajone koji grade soli, kao što je natrijum; metalne komplekse (npr. kompleksi Zn-protein); i/ili nejonske surfaktante, kao što je TWEEN™, uključujući Tween 80, PLURONICS™ ili polietilen glikol (PEG), uključujući PEG400. Aktivni farmaceutski sastojci mogu takođe da se nalaze u mikrokapsulama pripremljenim, na primer, tehnikama koacervacije ili interfacijalne polimerizacije, na primer, mikrokapsule od hidroksimetilceluloze, odnosno želatinske mikrokapsule i mikrokapsule od poli-(metilmetakrilata), u koloidnim sistemima za isporuku leka (na primer, lipozomi, albuminske mikrosfere, mikroemulzije, nanočestice i nanokapsule), ili u makroemulzijama. Takve tehnike su objavljene u Remington's Pharmaceutical Sciences 18. izdanje, (1995) Mack Publ. Co., Easton, PA.
Farmaceutske formulacije uključuju one koje su pogodne za ovde opisane puteve primene. Formulacije mogu pogodno biti predstavljene u jediničnom doznom obliku, i mogu se dobiti bilo kojim postupkom dobro poznatom u farmaciji. Tehnike i formulacije generalno se nalaze u Remington's Pharmaceutical Sciences 18. izd. (1995) Mack Publishing Co., Easton, PA. Takvi postupci uključuju korak povezivanja aktivne supstance sa nosačem koji čini jedan ili više pomoćnih supstanci. Generalno, formulacije se pripremaju jednobraznim i bliskim dovođenjem u vezu aktivnog jedinjenja sa tečnim nosačima, ili fino raspoređenim čvrstim nosačima, ili oba, a zatim, po potrebi, oblikovanjem proizvoda.
Kao opšta pretpostavka, početna farmaceutski efikasna količina trastuzumab-MCC-DM1, koja se daje po dozama, biće u opsegu od oko 0,01-100 mg/kg, alternativno oko 0,1 do 20 mg/kg telesne težine pacijenta dnevno, sa tipičnim početnim opsegom upotrebljenog jedinjenja od 0,3 do 15 mg/kg/dan.
U poželjnom aspektu, trastuzumab-MCC-DM1 je formulisan kao liofilizovani prah u bočicama za jednokratnu upotrebu koje sadrže 100 mg po bočici ili 160 mg po bočici, i primenjuje se u dozi od 3,6 mg/kg kao intravenska infuzija svake 3 nedelje.
Farmaceutske kompozicije samo anti-Bcl-2 aktivnog agensa, npr. inhibitora Bcl-2, zavise od njihovih farmaceutskih svojstava, npr. za hemijska jedinjenja malog molekula kao što je npr. ABT-737, ABT-199 ili ABT-263, jedna formulacija može biti npr. sledeća:
a) Formulacija tableta (vlažna granulacija):
Proizvodni postupak:
1. Izmešajte stavke 1, 2, 3 i 4 i granulirajte sa prečišćenom vodom.
2. Osušite granule na 50°C.
3. Propustite granule kroz odgovarajuću opremu za mlevenje.
4. Dodajte stavku 5 i mešajte tri minuta; komprimujte na odgovarajućoj presi.
b) Formulacija kapsula:
Proizvodni postupak:
1. Mešati stavke 1, 2 i 3 u odgovarajućem aparatu za mešanje 30 minuta.
2. Dodati stavke 4 i 5, pa mešati 3 minuta.
4
3. Napuniti odgovarajuće kapsule.
Aktivni sastojci mogu takođe biti zarobljeni u mikrokapsulama, pripremljenim, na primer, tehnikama koacervacije ili interfacijalne polimerizacije, na primer, mikrokapsule od hidroksimetilceluloze, odnosno želatinske mikrokapsule, i mikrokapsule od poli-(metilmetakrilata), u koloidnim sistemima za isporuku lekova (na primer, lipozomi, albuminske mikrosfere, mikroemulzije, nanočestice i nanokapsule) ili u makroemulzijama. Takve tehnike su objavljene u Remington's Pharmaceutical Sciences 16. izdanje, Osol A. (izd.) (1980).
Mogu se pripremiti preparati sa produženim oslobađanjem. Pogodni primeri preparata sa produženim oslobađanjem uključuju semipermeabilne matrice čvrstih hidrofobnih polimera koje sadrže antitelo, pri čemu su matrice uobličeni proizvodi, npr. film ili mikrokapsule. Primeri matrica sa produženim oslobađanjem uključuju poliestre, hidrogele (na primer, poli(2-hidroksietil-metakrilat) ili poli(vinilalkohol)), polilaktide (US 3,773,919), kopolimere L-glutaminske kiseline i gama-etil-L-glutamata, nerazgradivi etilen-vinil acetat, razgradive kopolimere mlečne kiseline i glikolne kiseline, kao što su LUPRON DEPOT™ (injektirajuće mikrosfere sastavljene od kopolimera mlečne kiseline, glikolne kiseline i leuprolid acetata) i poli-D-(-)-3-hidroksibutirnu kiselinu.
Formulacije za primenu in vivo moraju biti sterilne. To se lako postiže filtracijom kroz sterilne filtracione membrane.
Sledeći primeri, liste sekvenci i slike su dati da olakšaju razumevanje predmetnog pronalaska, čiji pravi obim je naveden u priloženim patentnim zahtevima. Treba razumeti da se mogu napraviti izmene u datim procedurama bez odstupanja od pronalaska.
Primeri
Primer 1
Ekspresija porodice Bcl-2 molekula koji podržavaju preživljavanje u ćelijama karcinoma dojke rezistentnim na T-DM1
Priprema ćelijskih linija rezistentnih na T-DM1
Inicijalno, KPL-4 i BT-474M1 ćelije su učinjene rezistentnim na T-DM1 kontinualnim uzgajanjem u prisustvu T-DM1, počinjući od veoma niskih koncentracija od 10 ng/ml, i postepeno povećavajući do 2 µg/ml. Dobijene ćelije su „rezistentni skup“, i održavane su u kulturi u 2 µg/ml T-DM1. Da bi se dobili stabilno rezistentni klonovi, svaki skup (KPL-4 i BT-474M1) je podvrgnut sortiranju i kloniranju pojedinačne ćelije. Klonovi su čuvani bez T-DM1, tako da su klonovi koji su imali stabilnu rezistenciju u odsustvu T-DM1 mogli biti identifikovani.
TaqMan analiza
Ukupna RNK je dobijena pomoću kompleta Qiagen RNeasy Mini. Genomska DNK je uklonjena pomoću DNaze I. Ekspresija gena je kvantifikovana pomoću kvantitativne PCR u stvarnom vremenu (qPCR ili TaqMan). TaqMan One-Step Universal Master Mix (Applied Biosystems) je korišćen za sve reakcije. Reakcija je izvedena u standardnom formatu ploče sa 96 bunarčića, pomoću sistema ABI 7500 Real-Time qPCR. 100 ng ukupne RNK je korišćeno kao šablon u svakoj reakciji. Za analizu podataka, sirovi Ct je normalizovan na domaći gen HP1BP3.
Rezultati TaqMan analize su predstavljeni na SL. 1A. Slika prikazuje da je ekspresija Bcl-2 mRNK povećana kod ćelijskih linija KPL-4 rezistentnih na T-DM1, i BT-474M1 rezistentnih na T-DM1 (normalizovane na domaći gen HP1BP3) u odnosu na matične, nerezistentne ćelije KPL-4 i BT-474M1.
Vestern blot analiza je izvedena na sledeći način: Ćelije su lizirane u korigovanom FLAG elucionom puferu (CFEB) (19,17 mM Tris (pH 7,5), 916,7 µM MgCl2, 92,5 mM NaCl i 0,1% Triton X-100) sa inhibitorima proteaze i fosfataze (Roche); u pojedinim slučajevima je dodata 6M urea. Izbistreni lizati su kvantifikovani, i jednake količine proteina su redukovane, alkilovane, razdvojene pomoću SDS-PAGE, i prenete na PVDF membrane (Invitrogen) prema standardnim postupcima. Vestern blot je urađen prema preporuci odgovarajućih proizvođača antitela. Vestern blot analiza prikazana na SL.1B potvrđuje da je Bcl-2 prekomerno eksprimiran kod ćelijskih linija KPL-4 i BT-474 rezistentnih na T-DM1.
Primer 2
Test proliferacije ćelija – matične ćelijske linije karcinoma dojke KPL-4 i ćelijske linije karcinoma dojke KPL-4 rezistentne na T-DM1
Test proliferacije ćelija je obavljen tokom 3 dana pomoću reagensa Cell-Titer Glo. Matične KPL-4 ćelije karcinoma dojke i KPL-4 ćelije karcinoma dojke rezistentne na T-DM1, pripremljene kao što je opisano u Primeru 1, tretirane su sa T-DM1, GDC-0199, ili kombinacijom T-DM1 i GDC-0199 u fiksnim odnosima. Sinergija je analizirana pomoću Čou-Talalaj analize efekata doze kombinacije lekova, pomoću softvera CalcuSyn, da bi se dobio kombinovani indeks (Chou and Talalay (1984) Adv. Enzyme Regul. 22:27-55). CI vrednosti manje od 1 ukazuju na sinergiju, dok CI=1 ukazuje na aditivnost.
Uslovi testa: Ćelije su držane u hranljivom medijumu Ham’s F-12 DMEM sa visokim sadržajem glukoze (1:1) uz dodatak 10% toplotom inaktiviranog fetalnog goveđeg seruma i 2 mM L-glutamina. Ćelije su stavljene na ploče sa 96 bunarčića (4000 ćelija po bunarčiću za matične KPL-4 ćelije; 8000 ćelija po bunarčiću za KPL-4 ćelije rezistentne na T-DM1) i ostavljene su da se učvrste preko noći na 37°C u vlažnoj atmosferi sa 5% CO2. Zatim je uklonjen medijum, i zamenjen svežim medijumom za uzgajanje, koji je sadržao T-DM1, GDC-0199, ili njihovu kombinaciju. U bunarčiće je dodat Cell Titer-Glo (Promega Corp.) 3 dana po primeni leka, i luminescentni signal je meren pomoću čitača ploča EnVision Multilabel (PerkinElmer). Vrednosti kombinovanog indeksa (CI) dobijene su pomoću softvera CalcuSyn (Biosoft, Inc)
Kao što je prikazano na SL. 2, kombinacija T-DM1 i GDC-0199 ima sinergijski i antiproliferativni efekat kod KPL-4 ćelija karcinoma dojke rezistentnih na T-DM1.
Primer 3
Luminescentni test aktivacije kaspaze 3/7 – matične ćelijske linije karcinoma dojke KPL-4 i ćelijske linije karcinoma dojke KPL-4 rezistentne na T-DM1
Kao što je prethodno napomenuto, porodica Bcl-2 proteina reguliše programiranu ćelijsku smrt aktiviranu razvojnim signalima i kao odgovor na višestruke signale stresa. Kada se aktiviraju, oni mogu da permeabilizuju spoljašnju membranu mitohondrija, i da oslobode pro-apaptogene faktore (npr. citohrom C) potrebne da aktiviraju kaspaze koje rastavljaju ćeliju (Wang, K., Genes and Development 15 (2001) 2922-2933; (Adams, 2003 supra); Green, D.R., i Kroemer, G., Science 305 (2004) 626-629). Tako, aktivacija kaspaza, kao što su kaspaze 3 i 7, ukazuje na indukciju apoptoze.
U predmetnom eksperimentu, luminescentni test aktivacije kaspaze 3/7 je izveden pomoću reagensa Caspase-Glo® (Promega), suštinski prema uputstvu proizvođača. Testovi su izvedeni na isti način kao testovi vijabilnosti, osim da je vreme inkubacije leka bilo 24 sata, a Caspase-Glo 3/7 (Promega) je korišćen za merenje apoptoze.
Kao što je prikazano na SL. 3, desni pano, ćelije karcinoma dojke KPL-4 (HER2+) rezistentne na T-DM1 su ponovo senzitizovane na T-DM1 kada su tokom 24 h tretirane kombinacijom T-DM1 GDC-0199, kao što je pokazano povećanom apoptozom (povećana aktivacija kaspaze 3/7). Ista kombinacija nije imala nikakvog efekta kod matičnih ćelija. Napomenuto je da su rezultati procenjeni 24 sata posle lečenja, što je previše rano za apoptozu koju indukuje samo T-DM1 u matičnoj ćelijskoj liniji (levi pano).
SL. 4A i 4B predstavljaju rezultate luminescentnog testa apoptoze putem aktivacije kaspaze 3/7 in vitro , kojim se meri aktivacija kaspaza 3 i 7 kod KPL-4 ćelija humanog karcinoma dojke rezistentnih na T-DM1, u odnosu na matične ćelije, koristeći različite koncentracije T-DM1, odnosno GDC-0199. Povećana apoptoza je primećena kod KPL-4 ćelija rezistentnih na T-DM1 po dodavanju rastućih koncentracija GDC-0199 (1, 2,5 ili 5 µM) u 0,1 ili 1 µg/ml T-DM1. Nasuprot tome, T-DM1 indukuje robusnu apoptozu kod matičnih ćelija KPL-4 koja se dalje ne povećava dodatkom GDC-0199.
SL. 5A predstavlja rezultate luminescentnog testa apoptoze putem aktivacije kaspaze 3/7 in vitro, kojim je merena aktivacija kaspaza 3 i 7 kod klona br. 17 KPL-4 ćelijske linije humanog karcinoma dojke rezistentne na T-DM1 tretirane sa T-DM1, GDC-0199, ili T-DM1 GDC-0199. Slično zapažanjima kod skupa KPL-4 ćelija rezistentnih na T-DM1, indukcija apoptoze kod klona br.17 je povećana po dodatku rastućih koncentracija GDC-0199.
SL. 6A i 6B prikazuju rezultate luminescentnog testa apoptoze putem aktivacije kaspaze 3/7 in vitro, kojim je merena aktivacija kaspaza 3 i 7 kod klona br.8 KPL-4 ćelijske linije humanog karcinoma dojke rezistentne na T-DM1, tretirane koncentracijama od 0,1 µg/ml, odnosno 1 µg/ml T-DM1, samog ili u kombinaciji sa naznačenim koncentracijama GDC-0199.
Kao što je prikazano na SL. 4A, 4B, 5A, 6A i 6B, rezultati dobijeni za različite klonove KPL-4 ćelijske linije karcinoma dojke rezistentne na T-DM1 potvrđuju povećanu proapoptoznu aktivnost kombinacije T-DM-1 GDC-0199 u različitim koncentracijama.
Primer 4
Studije ksenografta – KPL-4 ćelijske linije karcinoma dojke rezistentne na T-DM1
Kod svih studija ksenografta, tri miliona KPL-4 ćelija karcinoma dojke rezistentnih na T-DM1 je implantirano u br. 2/3 masno tkivo dojke ženki SCID-bež miševa. Kada su tumori dostigli zapreminu od oko 200 mm<3>, miševi su randomizovani u terapijske grupe (n=10 miševa po grupi): 5 mg/kg T-DM1 q3w, 100 mg/kg GDC-0199 qd, kombinacija oba leka ili vehikulum. Rezultati ovih studija ksenografta za ksenografte različitih klonova KPL-4 ćelija karcinoma dojke rezistentnih na T-DM1 prikazani su na SL. 5B i 6C. Rezultati ukazuju na povećane antitumorske efekte kada se T-DM1 i GDC-0199 koriste u kombinaciji, u odnosu na aktivnost pojedinačnog agensa.
Primer 5
IHC studije – KPL-4 ksenografti tumora rezistentni na T-DM1
FFPE (fiksirani formalinom i ubačeni u parafin) ksenografti tumora su sekcirani za analizu ekspresije Bcl-2 i HER2 (ErbB2) putem imunohistohemijskog testa (IHC), koristeći postupak detekcije DAB. Bcl-2 antitelo SP66 je dobijeno od kompanije Ventana. Sekcije humanog krajnika su služile kao Bcl-2 pozitivne kontrole. Anti-HER2 antitelo 4D5 je dobijeno od kompanije Ventana. Ćelijske linije humanog karcinoma dojke su služile kao pozitivne kontrole (SK-BR-3 kao 3+; MDA-MB-361 kao 2+; MBA-MB-231 kao negativna).
SL. 7A prikazuje ekspresiju Bcl-2 kod uzoraka ksenografta tumora KPL-4 rezistentnih na T-DM1 (klonovi br. 8 i br. 17), fiksiranih formalinom i ubačenih u parafin, određenu imunohistohemijskim postupcima (IHC) pomoću detekcije DAB, kao što je gore opisano.
Sl. 7B prikazuje ekspresiju HER2 (ErbB2) kod uzoraka ksenografta tumora KPL-4 rezistentnih na T-DM1 (klonovi br. 8 i br. 17), fiksiranih formalinom i ubačenih u parafin, određenu imunohistohemijskim postupcima (IHC) pomoću detekcije DAB, kao što je gore opisano.
Rezultati za anti-Bcl-2 antitelo: Grupe sa vehikulumom svakog klona pokazale su sličnu malu učestalost Bcl-2 reaktivnih ćelija, koje su se najčešće nalazile po obodu lobula tumora (nije prikazano). Učestalost i intenzitet Bcl-2 signala po ivicama lobule tumora u grupama tretiranim sa T-DM1 bili su povećani, ili nepromenjeni.
Rezultati za anti-HER2 antitelo: Tumori koji su tretirani vehikulumom i T-DM1 u svim klonovima su pokazali veoma veliku učestalost HER2 3+ IHC. Kod nekih tumora tretiranih sa T-DM1, bilo je oblasti slabijeg bojenja HER2 (klon br. 17), najčešće pored stromalnih traka koje okružuju lobule tumora (nije prikazano).
Rezultati Bcl-2 IHC pokazuju da se ekspresija Bcl-2 održala kod klonova br.8 i br.17 rezistentnih na T-DM1 kada su rasli kao ksenografti tumora (SL.7A; vidite takođe Primer 6 koji pokazuje veoma malu ekspresiju Bcl-2 u matičnim KPL-4 ćelijama prema vestern blot analizi). Ekspresija Bcl-2 u klonu br. 17 tretiranim sa T-DM1 je viša od odgovarajuće kontrole sa vehikulumom. SL.7B prikazuje ekspresiju HER2 određenu pomoću IHC.
Nasuprot relativno nižoj ekspresiji HER2 uočenoj kod ćelija koje su rasle in vitro, klonovi br. 8 i br. 17 u oba vehikuluma i tumori tretirani sa T-DM1 pokazuju visoku ekspresiju HER2 na nivoima 2+ i 3+. Određeno je da su svi tumori klona br. 8 85-95% HER2+ ili 3+, sa veoma niskom učestalošću 2+ ili 1+ ćelija tumora. Tumori klona br. 17 su bili raznovrsniji, sa 35-75% HER2 3+ ćelija i 20-65% ćelija HER2 2+ u grupi sa vehikulumom.
Primer 6
Studije ksenografta – KPL-4 tumori dojke rezistentni na T-DM1
SL. 8 prikazuje podatke vestern blot testa o ekspresiji Bcl-2, HER2, Bcl-xL i Pgp kod ksenografta tumora KPL-4 klona br. 17 rezistentnog na T-DM1 tretiranih sa GDC-0199, T-DM1 ili T-DM-1 GDC-0199. (trocifreni brojevi iznad staza 4-19 ukazuju na pojedinačne ksenografte tumora.) Podaci o ekspresiji pokazuju da je ekspresija HER2 i Bcl-2 održana u svim grupama, u poređenju sa odgovarajućim ćelijama koje su uzgajane in vitro u ćelijskoj kulturi.
Primer 7
Luminescentni i fluorescentni testovi aktivacije kaspaze 3/7 – ćelijske linije karcinoma dojke osetljive na T-DM1
Luminescentni test aktivacije kaspaze 3/7 je izveden kao što je opisano u Primeru 3. Fluorescentni test apoptoze putem aktivacije kaspaze 3 in vitro izveden je pomoću reagenasa i opreme IncuCyte™, da bi se izmerila aktivacija kaspaze tokom vremena (kinetička analiza) suštinski prema uputstvu proizvođača.
SL. 9A predstavlja rezultate testa apoptoze određene preko luminescencije kaspaze 3/7 in vitro, ispitujući efekat pet odvojenih koncentracija GDC-0199 (µM) u kombinaciji sa 9 različitih koncentracija T-DM1 na aktivnost kaspaze kod HER2+ MDA-MB-361 ćelija karcinoma dojke osetljivih na T-DM1 (kojim nikad nisu tretirane). Rezultati pokazuju aktivaciju kaspaza 3 i 7 pomoću T-DM1, koja se povećavala na dozno zavistan način sa rastućim koncentracijama GDC-0199.
SL. 9B predstavlja rezultate testa apoptoze određene preko fluorescencije kaspaze 3 in vitro, ispitujući efekat tri različite koncentracije GDC-0199 (0,63 µM, 1,25 µM, 2,5 µM), samog ili u kombinaciji sa T-DM1 (0,1 µg/ml), na aktivnost kaspaze u HER2+ ćelijama karcinoma dojke MDA-MB-361 osetljivim na T-DM1 (kojim nikad nisu tretirane). Rezultati pokazuju da GDC-0199 povećava aktivaciju kaspaze iznad one indukovane samo sa T-DM1 na dozno i vremenski zavistan način, i tako dovodi do povećane apoptoze kod svih kombinacija.
SL. 10A predstavlja rezultate testa apoptoze određene preko luminescencije kaspaze 3/7 in vitro, ispitujući efekat pet odvojenih koncentracija GDC-0199 (µM) u kombinaciji sa 9 različitih koncentracija T-DM1 na aktivnost kaspaze kod HER2+ HCC1569 ćelija karcinoma dojke koje nikad nisu tretirane sa T-DM1. Rezultati pokazuju da samo T-DM1 ne indukuje apoptozu, ali dodatak GDC-0199 dovodi do povećane aktivnosti kaspaze, i time do povećane apoptoze kod svih kombinacija.
SL. 10B predstavlja rezultate testa apoptoze određene preko fluorescencije kaspaze 3 in vitro, ispitujući efekat tri različite koncentracije GDC-0199 (0,63 µM, 1,25 µM, 2,5 µM), samog ili u kombinaciji sa T-DM1 (0,1 µg/ml), na aktivnost kaspaze kod HER2+ HCC1569 ćelija karcinoma dojke. Rezultati pokazuju da GDC-0199 povećava aktivaciju kaspaze iznad one indukovane samo pomoću T-DM1 na dozno i vremenski zavistan način, i stoga dovodi do povećane apoptoze kod svih kombinacija.
Ovi rezultati pokazuju da je kombinacija T-DM1/GDC-0199 takođe efikasna kod ćelijskih linija koje nikad nisu tretirane sa T-DM1 (tj. nisu rezistentne na T-DM1).
4
Primer 8
Studije ksenografta – MDA-MB-361 tumori dojke osetljivi na TDM-1 (kojim nikad nisu tretirani)
Deset miliona ćelija karcinoma dojke MDA-MB-361 je implantirano u masno tkivo dojke, sa desne strane, ženki NOD/SCID miševa jedan dan nakon implantacije peleta 17βestradiola sa 60-dnevnim otpuštanjem. Kada su tumori dostigli zapreminu od oko 200-300 mm<3>, miševi su randomizovani u terapijske grupe (n=10 miševa po grupi), i primali su T-DM1 (1, 3, ili 7 mg/kg i.v. jednom), GDC-0199 (100 mg/kg qd x 21) ili kombinaciju T-DM1 i GDC-0199, kao što je prikazano na SL. 11. Rezultati ukazuju na povećanu antitumorsku aktivnost GDC-0199 sa 7 mg/kg T-DM1, u odnosu na aktivnost pojedinačnog agensa.
Primer 9
Vestern analiza: efekti T-DM1 /− GDC-0199 na članove porodice Bcl-2 proteina kod HER2+ ćelijskih linija karcinoma dojke
Efekat lečenja sa T-DM1 (1,25 µg/ml), samim ili u kombinaciji sa GDC-0199 (1,25 µM), proučavan je na različitim HER2+ ćelijskim linijama karcinoma dojke koje nikad nisu tretirane sa T-DM1. Rezultati su prikazani na SL. 12. Četiri od osam ispitanih HER2+ ćelijskih linija karcinoma dojke (BT-474, HCC1569, MDA-361 i ZR-75-30) eksprimirale su Bcl-2; svih osam ćelijskih linija karcinoma dojke eksprimirale su ostale ocenjivane članove porodice Bcl-2 − Bcl−xL i Mcl-1. Tri ćelijske linije (BT-474, MDA_361 i ZR-75-30) su pokazale fosforilaciju na Bcl-2 posle tretmana sa T-DM1, što je efekat poznat kod izlaganja antimitotičkim agensima, kao što je T-DM1. Kao što je prikazano na SL. 9A, 9B, 10A i 10B, MDA-MB-361 i HCC1569 su pokazale povećanu apoptozu kada su tretirane kombinacijom T-DM1 i GDC-0199.
T-DM1 (KADCYLA®) pokazuje značajne kliničke koristi kod lečenja kancera kod pacijenata, kao što su pacijenti sa karcinomom dojke, koji su progradirali na prethodnim terapijama ciljanim na HER2, kao kod lečenja trastuzumabom (HERCEPTIN®). Američka Uprava za hranu i lekove odobrila je KADCYLA® (ado-trastuzumab emtansin) za lečenje pacijenata sa HER2-pozitivnim, metastatskim karcinomom dojke koji su prethodno lečeni trastuzumabom i taksanom. Ovde prikazani podaci pokazuju da kombinovano lečenje sa Bel (npr. Bcl-2) inhibitorom i T-DM1 značajno poboljšava efikasnost T-DM1 primenjenog kao pojedinačni agens. Rezultati takođe pokazuju da je takvo kombinovano lečenje sa T-DM1 i Bcl-2 inhibitorom efikasno i kod lečenja HER2 pozitivnih kancera osetljivih na T-DM1 (koji nikad nisu tretirani sa T-DM1) (npr. karcinomi dojke), i kod HER2 pozitivnih kancera (npr. karcinomi dojke) koji su rezistentni na terapiju sa T-DM1.
Mada je ovaj pronalazak opisan u izvesnoj meri detaljnije putem ilustracija i primera u svrhu objašnjenja i razumevanja, osobe sa prosečnim poznavanjem struke će shvatiti u svetlu pouka ovog pronalaska da mogu biti načinjene pojedine izmene i modifikacije ne odstupajući od obima priloženih patentnih zahteva.
4
4
�
�

Claims (15)

PATENTNI ZAHTEVI
1. Trastuzumab-MCC-DM1 za primenu u postupku lečenja HER2 pozitivnog kancera kod čoveka kome je to potrebno, gde se na pomenutom čoveku primenjuje efikasna količina trastuzumaba-MCC-DM1 i 2-(1H-pirolo[2,3−b]piridin-5-iloksi)-4-(4-((2-(4-hlorfenil)-4,4-dimetilcikloheks-1-enil)metil)piperazin-1-il)-N-(3-nitro-4-((tetrahidro-2H-piran-4-il)metilamino)fenilsulfonil)benzamida ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.
2. Trastuzumab-MCC-DM1 za primenu u postupku prema zahtevu 1, pri čemu je kancer HER2 pozitivni karcinom dojke ili karcinom želuca.
3. Trastuzumab-MCC-DM1 za primenu u postupku prema zahtevu 2, pri čemu HER2 pozitivni karcinom dojke ili karcinom želuca ima imunohistohemijski rezultat (IHC) od 2+ ili 3+, i/ili odnos amplifikacije in situ hibridizacije (ISH) ≥2,0.
4. Trastuzumab-MCC-DM1 za primenu u postupku prema bilo kom od zahteva 1 do 3, pri čemu HER2 je pozitivni kancer rezistentan na lečenje pomenutim trastuzumabom-MCC-DM1 primenjenim kao jedini agens.
5. Trastuzumab-MCC-DM1 za primenu u postupku prema bilo kom od zahteva 1 do 3, pri čemu HER2 je pozitivni kancer osetljiv na lečenje pomenutim trastuzumabom-MCC-DM1 primenjenim kao jedini agens.
6. Trastuzumab-MCC-DM1 za primenu u postupku prema bilo kom od zahteva 1 do 5, pri čemu pomenuti trastuzumab-MCC-DM1 i pomenuti 2-(1H-pirolo[2,3−b]piridin-5-iloksi)-4-(4-((2-(4-hlorfenil)-4,4-dimetilcikloheks-1-enil)metil)piperazin-1-il)-N-(3-nitro-4-((tetrahidro-2H-piran-4-il)metilamino)fenilsulfonil)benzamid ili njegova farmaceutski prihvatljiva so treba zajedno da se primenjuju.
7. Trastuzumab-MCC-DM1 za primenu u postupku prema zahtevu 6, pri čemu pomenuti trastuzumab-MCC-DM1 i pomenuti 2-(1H-pirolo[2,3−b]piridin-5-iloksi)-4-(4-((2-(4-hlorfenil)-4,4-dimetilcikloheks-1-enil)metil)piperazin-1-il)-N-(3-nitro-4-((tetrahidro-2H-piran-4-il)metilamino)fenilsulfonil)benzamid ili njegova farmaceutski prihvatljiva so treba da se primenjuju u jednoj formulaciji ili naizmenično.
8. Trastuzumab-MCC-DM1 za primenu u postupku prema zahtevu 7, pri čemu pomenuti trastuzumab-MCC-DM1 i pomenuti 2-(1H-pirolo[2,3−b]piridin-5-iloksi)-4-(4-((2-(4-hlorfenil)-4,4-dimetilcikloheks-1-enil)metil)piperazin-1-il)-N-(3-nitro-4-((tetrahidro-2H-piran-4-il)metilamino)fenilsulfonil)benzamid ili njegova farmaceutski prihvatljiva so treba da se primenjuju istovremeno.
9. Trastuzumab-MCC-DM1 za primenu u postupku prema zahtevu 7, pri čemu
4
pomenuti trastuzumab-MCC-DM1 i pomenuti 2-(1H-pirolo[2,3−b]piridin-5-iloksi)-4-(4-((2-(4-hlorfenil)-4,4-dimetilcikloheks-1-enil)metil)piperazin-1-il)-N-(3-nitro-4-((tetrahidro-2H-piran-4-il)metilamino)fenilsulfonil)benzamid ili njegova farmaceutski prihvatljiva so treba da se primenjuju uzastopno.
10. Kombinacija trastuzumaba-MCC-DM1 i 2-(1H pirolo[2,3−b]piridin-5-iloksi)-4-(4-((2-(4-hlorfenil)-4,4-dimetilcikloheks-1-enil)metil)piperazin-1-il)-N-(3-nitro-4-((tetrahidro-2H-piran-4-il)metilamino)fenilsulfonil)benzamida ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za primenu u lečenju kancera.
11. Kombinacija prema zahtevu 10, koja je farmaceutska kompozicija.
12. Kombinacija prema zahtevu 11, pri čemu je kancer, HER2 pozitivni kancer.
13. Kombinacija prema zahtevu 12, pri čemu je kancer, HER2 pozitivni karcinom dojke ili karcinom želuca.
14. Kombinacija prema zahtevu 12, pri čemu je kancer rezistentan na lečenje pomenutim konjugatom anti-HER2 antitelo-lek ili pomenutim trastuzumabom-MCC-DM1, kada se primenjuje kao pojedinačni agens.
15. Kombinacija prema zahtevu 12, pri čemu je kancer osetljiv na lečenje pomenutim konjugatom anti-HER2 antitelo-lek, ili pomenutim trastuzumabom-MCC-DM1, kada se primenjuje kao pojedinačni agens.
4
RS20190727A 2015-07-07 2016-07-06 Kombinovana terapija konjugatom anti-her2 antitelo-lek i bcl-2 inhibitorom RS58823B1 (sr)

Applications Claiming Priority (3)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US201562189610P 2015-07-07 2015-07-07
EP16741212.1A EP3319995B1 (en) 2015-07-07 2016-07-06 Combination therapy with an anti-her2 antibody-drug conjugate and a bcl-2 inhibitor
PCT/US2016/041184 WO2017007846A1 (en) 2015-07-07 2016-07-06 Combination therapy with an anti-her2 antibody-drug conjugate and a bcl-2 inhibitor

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS58823B1 true RS58823B1 (sr) 2019-07-31

Family

ID=56464320

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20190727A RS58823B1 (sr) 2015-07-07 2016-07-06 Kombinovana terapija konjugatom anti-her2 antitelo-lek i bcl-2 inhibitorom

Country Status (21)

Country Link
US (5) US10898570B2 (sr)
EP (1) EP3319995B1 (sr)
JP (2) JP6910339B2 (sr)
KR (2) KR102697939B1 (sr)
CN (2) CN107922504B (sr)
AU (1) AU2016290065B2 (sr)
BR (1) BR112017028012A2 (sr)
CA (1) CA2990465A1 (sr)
DK (1) DK3319995T3 (sr)
ES (1) ES2731377T3 (sr)
HR (1) HRP20191019T1 (sr)
HU (1) HUE044139T2 (sr)
IL (1) IL256451B (sr)
LT (1) LT3319995T (sr)
MX (1) MX2018000135A (sr)
PL (1) PL3319995T3 (sr)
PT (1) PT3319995T (sr)
RS (1) RS58823B1 (sr)
SI (1) SI3319995T1 (sr)
TR (1) TR201908138T4 (sr)
WO (1) WO2017007846A1 (sr)

Families Citing this family (7)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
MY194408A (en) 2011-10-14 2022-11-30 Genentech Inc Uses for and Article of Manufacture Including Her2 Dimerization Inhibitor Pertuzumab
CN116531511A (zh) 2017-03-02 2023-08-04 豪夫迈·罗氏有限公司 Her2阳性乳腺癌的辅助治疗
CN107349426B (zh) * 2017-07-12 2018-03-23 马骥 阿司匹林与曲妥珠单抗联合或协同在肿瘤治疗中的应用
US12534465B2 (en) 2019-06-10 2026-01-27 Sutro Biopharma, Inc. 5H-pyrrolo[3,2-d]pyrimidine-2,4-diamino compounds and antibody conjugates thereof
EP3980080A1 (en) * 2019-06-10 2022-04-13 Sutro Biopharma, Inc. Immunomodulator antibody drug conjugates and uses thereof
WO2024211811A2 (en) * 2023-04-05 2024-10-10 Frezent Biological Solutions, Inc. Methods and compositions for antibody-drug conjugates
CN119454975B (zh) * 2024-12-02 2025-10-21 中国医学科学院医学实验动物研究所 一种药物组合物在治疗癌症中的应用

Family Cites Families (32)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US3773919A (en) 1969-10-23 1973-11-20 Du Pont Polylactide-drug mixtures
US5202238A (en) 1987-10-27 1993-04-13 Oncogen Production of chimeric antibodies by homologous recombination
US5204244A (en) 1987-10-27 1993-04-20 Oncogen Production of chimeric antibodies by homologous recombination
WO1989006692A1 (en) 1988-01-12 1989-07-27 Genentech, Inc. Method of treating tumor cells by inhibiting growth factor receptor function
US5208020A (en) 1989-10-25 1993-05-04 Immunogen Inc. Cytotoxic agents comprising maytansinoids and their therapeutic use
EP0940468A1 (en) 1991-06-14 1999-09-08 Genentech, Inc. Humanized antibody variable domain
US6800738B1 (en) 1991-06-14 2004-10-05 Genentech, Inc. Method for making humanized antibodies
WO1994004679A1 (en) 1991-06-14 1994-03-03 Genentech, Inc. Method for making humanized antibodies
ES2292682T3 (es) 1998-05-06 2008-03-16 Genentech, Inc. Purificacion de anticuerpos mediante cromatografia de intercambio ionico.
JP2002515511A (ja) 1998-05-15 2002-05-28 イムクローン システムズ インコーポレイティド 放射線及び成長因子レセプター・チロシン・キナーゼのインヒビターを使用するヒト腫瘍の治療
ES2466715T3 (es) * 1999-06-25 2014-06-11 Immunogen, Inc. Métodos de tratamiento usando conjugados de anticuerpo anti-ErbB-maitansinoide
US7097840B2 (en) 2000-03-16 2006-08-29 Genentech, Inc. Methods of treatment using anti-ErbB antibody-maytansinoid conjugates
PT1282443E (pt) * 2000-05-19 2009-12-04 Genentech Inc Análise de detecção génica para melhorar a probabilidade de uma resposta eficaz a uma terapia do cancro com um antagonista de erbb
US7795232B1 (en) * 2000-08-25 2010-09-14 Genta Incorporated Methods of treatment of a bcl-2 disorder using bcl-2 antisense oligomers
US6441163B1 (en) 2001-05-31 2002-08-27 Immunogen, Inc. Methods for preparation of cytotoxic conjugates of maytansinoids and cell binding agents
US6790954B2 (en) 2002-01-29 2004-09-14 Immunogen, Inc. Mutant Actinosynnema pretiosum strain with increased maytansinoid production
US20050276812A1 (en) 2004-06-01 2005-12-15 Genentech, Inc. Antibody-drug conjugates and methods
AU2003300414A1 (en) * 2002-12-19 2004-07-14 Genta Incorporated Methods of treatment of a bcl-2 disorder using bcl-2 antisense oligomers
US7432088B2 (en) 2003-05-08 2008-10-07 Immunogen Inc. Methods for the production of ansamitocins
US7004206B2 (en) 2004-01-29 2006-02-28 Viken James P Automatic fluid exchanger
JP2006316040A (ja) 2005-05-13 2006-11-24 Genentech Inc Ｈｅｒｃｅｐｔｉｎ（登録商標）補助療法
HUE035184T2 (en) * 2008-03-18 2018-05-02 Genentech Inc Combinations of an anti-HER2 antibody-drug conjugate and docetaxel
AU2014240234B2 (en) * 2008-03-18 2016-10-06 Genentech, Inc. Combinations of an anti-HER2 antibody-drug conjugate and chemotherapeutic agents, and methods of use
CN102448959B (zh) 2009-05-26 2015-06-17 艾伯维巴哈马有限公司 用于治疗癌症和免疫和自身免疫疾病的细胞程序死亡诱导药剂
US8546399B2 (en) 2009-05-26 2013-10-01 Abbvie Inc. Apoptosis inducing agents for the treatment of cancer and immune and autoimmune diseases
SG184507A1 (en) * 2010-04-19 2012-11-29 Biomarker Strategies Llc Compositions and methods for prediction of drug sensitivity, resistance, and disease progression
WO2011146568A1 (en) * 2010-05-19 2011-11-24 Genentech, Inc. Predicting response to a her inhibitor
CN107266435A (zh) * 2010-11-23 2017-10-20 Abbvie 公司 细胞凋亡诱导剂的盐和晶形
CA2835203A1 (en) * 2011-05-09 2012-11-15 University Of Virginia Patent Foundation Compositions and methods for treating cancer
KR101915942B1 (ko) * 2012-06-08 2018-11-06 에프. 호프만-라 로슈 아게 암의 치료를 위한 포스포이노시타이드 3 키나제 억제제 화합물 및 화학치료제의 돌연변이체 선택성 및 조합물
CN104768581A (zh) * 2012-09-07 2015-07-08 吉宁特有限公司 II型抗CD20抗体与选择性Bcl-2抑制剂的组合治疗
CN104370905B (zh) * 2014-10-22 2016-06-01 南京友杰医药科技有限公司 Bcl-2抑制剂ABT-199的合成

Also Published As

Publication number Publication date
ES2731377T3 (es) 2019-11-15
LT3319995T (lt) 2019-07-10
HRP20191019T1 (hr) 2019-09-06
KR20180021060A (ko) 2018-02-28
EP3319995A1 (en) 2018-05-16
KR20240129101A (ko) 2024-08-27
BR112017028012A2 (en) 2018-08-28
EP3319995B1 (en) 2019-04-17
IL256451A (en) 2018-02-28
US10898570B2 (en) 2021-01-26
KR102697939B1 (ko) 2024-08-26
US20210213130A1 (en) 2021-07-15
CN113607945A (zh) 2021-11-05
MX2018000135A (es) 2018-03-23
US20250121058A1 (en) 2025-04-17
IL256451B (en) 2021-12-01
TR201908138T4 (tr) 2019-06-21
CN107922504B (zh) 2021-07-30
SI3319995T1 (sl) 2019-07-31
CA2990465A1 (en) 2017-01-12
AU2016290065B2 (en) 2022-08-11
CN107922504A (zh) 2018-04-17
JP2021178825A (ja) 2021-11-18
JP2018521064A (ja) 2018-08-02
HUE044139T2 (hu) 2019-09-30
JP6910339B2 (ja) 2021-07-28
US20240277838A1 (en) 2024-08-22
CN113607945B (zh) 2025-01-28
AU2016290065A1 (en) 2018-01-18
PL3319995T3 (pl) 2019-09-30
US20180140700A1 (en) 2018-05-24
WO2017007846A1 (en) 2017-01-12
DK3319995T3 (da) 2019-06-24
PT3319995T (pt) 2019-06-14
US20250367287A1 (en) 2025-12-04

Similar Documents

Publication Publication Date Title
US20250121058A1 (en) Combination therapy with an anti-her2 antibody-drug conjugate and a bcl-2 inhibitor
JP2024161445A (ja) 抗体－薬物コンジュゲートとキナーゼ阻害剤の組み合わせ
US20220354961A1 (en) Methods of treating her2-positive metastatic breast cancer
HK40060423A (en) Combination therapy with an anti-her2 antibody-drug conjugate and a bcl-2 inhibitor
HK40060423B (zh) 抗her2抗体-药物缀合物和bcl-2抑制剂的组合疗法
HK1253842A1 (en) Combination therapy with an anti-her2 antibody-drug conjugate and a bcl-2 inhibitor
HK1253842B (zh) 抗her2抗体-药物缀合物和bcl-2抑制剂的组合疗法
BR122025018069A2 (pt) Método para o diagnóstico de um indivíduo com um tumor her2 positivo como sendo resistente ou susceptível ao tratamento com trastuzumab-mcc-dm1 e kit para o diagnóstico ou prognóstico in vitro de um tumor her2 positivo resistente ao tratamento com trastuzumab-mcc-dm1 em uma amostra biológica
HK1249444A1 (en) Methods of treating her2-positive locally advanced or previously untreated metastatic breast cancer