RS58826B1 - Sistem za merenje šina - Google Patents

Sistem za merenje šina

Info

Publication number
RS58826B1
RS58826B1 RS20190685A RSP20190685A RS58826B1 RS 58826 B1 RS58826 B1 RS 58826B1 RS 20190685 A RS20190685 A RS 20190685A RS P20190685 A RSP20190685 A RS P20190685A RS 58826 B1 RS58826 B1 RS 58826B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
fiber
rail
optic sensor
sensor unit
zero line
Prior art date
Application number
RS20190685A
Other languages
English (en)
Inventor
Martin Glück
Mathias Müller
Original Assignee
Thales Man & Services Deutschland Gmbh
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Thales Man & Services Deutschland Gmbh filed Critical Thales Man & Services Deutschland Gmbh
Publication of RS58826B1 publication Critical patent/RS58826B1/sr

Links

Classifications

    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01M—TESTING STATIC OR DYNAMIC BALANCE OF MACHINES OR STRUCTURES; TESTING OF STRUCTURES OR APPARATUS, NOT OTHERWISE PROVIDED FOR
    • G01M11/00—Testing of optical apparatus; Testing structures by optical methods not otherwise provided for
    • G01M11/08—Testing mechanical properties
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B61—RAILWAYS
    • B61K—AUXILIARY EQUIPMENT SPECIALLY ADAPTED FOR RAILWAYS, NOT OTHERWISE PROVIDED FOR
    • B61K9/00—Railway vehicle profile gauges; Detecting or indicating overheating of components; Apparatus on locomotives or cars to indicate bad track sections; General design of track recording vehicles
    • B61K9/08—Measuring installations for surveying permanent way
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B61—RAILWAYS
    • B61L—GUIDING RAILWAY TRAFFIC; ENSURING THE SAFETY OF RAILWAY TRAFFIC
    • B61L23/00—Control, warning or like safety means along the route or between vehicles or trains
    • B61L23/04—Control, warning or like safety means along the route or between vehicles or trains for monitoring the mechanical state of the route
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B61—RAILWAYS
    • B61L—GUIDING RAILWAY TRAFFIC; ENSURING THE SAFETY OF RAILWAY TRAFFIC
    • B61L23/00—Control, warning or like safety means along the route or between vehicles or trains
    • B61L23/04—Control, warning or like safety means along the route or between vehicles or trains for monitoring the mechanical state of the route
    • B61L23/042—Track changes detection
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B61—RAILWAYS
    • B61L—GUIDING RAILWAY TRAFFIC; ENSURING THE SAFETY OF RAILWAY TRAFFIC
    • B61L23/00—Control, warning or like safety means along the route or between vehicles or trains
    • B61L23/04—Control, warning or like safety means along the route or between vehicles or trains for monitoring the mechanical state of the route
    • B61L23/042—Track changes detection
    • B61L23/047—Track or rail movements
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B61—RAILWAYS
    • B61L—GUIDING RAILWAY TRAFFIC; ENSURING THE SAFETY OF RAILWAY TRAFFIC
    • B61L25/00—Recording or indicating positions or identities of vehicles or trains or setting of track apparatus
    • B61L25/02—Indicating or recording positions or identities of vehicles or trains
    • B61L25/021—Measuring and recording of train speed
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01L—MEASURING FORCE, STRESS, TORQUE, WORK, MECHANICAL POWER, MECHANICAL EFFICIENCY, OR FLUID PRESSURE
    • G01L1/00—Measuring force or stress, in general
    • G01L1/24—Measuring force or stress, in general by measuring variations of optical properties of material when it is stressed, e.g. by photoelastic stress analysis using infrared, visible light, ultraviolet
    • G01L1/242—Measuring force or stress, in general by measuring variations of optical properties of material when it is stressed, e.g. by photoelastic stress analysis using infrared, visible light, ultraviolet the material being an optical fibre
    • G01L1/246—Measuring force or stress, in general by measuring variations of optical properties of material when it is stressed, e.g. by photoelastic stress analysis using infrared, visible light, ultraviolet the material being an optical fibre using integrated gratings, e.g. Bragg gratings
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01L—MEASURING FORCE, STRESS, TORQUE, WORK, MECHANICAL POWER, MECHANICAL EFFICIENCY, OR FLUID PRESSURE
    • G01L1/00—Measuring force or stress, in general
    • G01L1/24—Measuring force or stress, in general by measuring variations of optical properties of material when it is stressed, e.g. by photoelastic stress analysis using infrared, visible light, ultraviolet
    • G01L1/247—Measuring force or stress, in general by measuring variations of optical properties of material when it is stressed, e.g. by photoelastic stress analysis using infrared, visible light, ultraviolet using distributed sensing elements, e.g. microcapsules
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01M—TESTING STATIC OR DYNAMIC BALANCE OF MACHINES OR STRUCTURES; TESTING OF STRUCTURES OR APPARATUS, NOT OTHERWISE PROVIDED FOR
    • G01M11/00—Testing of optical apparatus; Testing structures by optical methods not otherwise provided for
    • G01M11/08—Testing mechanical properties
    • G01M11/083—Testing mechanical properties by using an optical fiber in contact with the device under test [DUT]
    • G01M11/085—Testing mechanical properties by using an optical fiber in contact with the device under test [DUT] the optical fiber being on or near the surface of the DUT

Landscapes

  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Mechanical Engineering (AREA)
  • Physics & Mathematics (AREA)
  • General Physics & Mathematics (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Analytical Chemistry (AREA)
  • Optical Transform (AREA)
  • Length Measuring Devices By Optical Means (AREA)
  • Force Measurement Appropriate To Specific Purposes (AREA)
  • Investigating Materials By The Use Of Optical Means Adapted For Particular Applications (AREA)
  • Investigating Or Analyzing Materials By The Use Of Magnetic Means (AREA)
  • Machines For Laying And Maintaining Railways (AREA)
  • Length Measuring Devices With Unspecified Measuring Means (AREA)

Description

Opis
OBLAST TEHNIKE
[0001] Predmetni pronalazak se generalno odnosi na optički uređaj za merenje za detektovanje mernih varijabli pomoću senzora koji su smešteni u optičkim vlaknima, a naročito se odnosi na upotrebu najmanje jednog vlaknasto-optičkog senzornog elementa za merenje mehaničke varijable koja deluje na šinu i sistem za merenje šina. Nadalje se predmetni pronalazak odnosi na postupak za postavljanje vlaknasto-optičkog senzornog elementa na šinu.
STANJE TEHNIČKE
[0002] U sistemima za merenje vlaknasto-optički senzori sve više dobijaju na značaju. Tom prilikom se koristi jedan ili više senzora, koji su smešteni u prenosnicima svetlosnih talasa, kao što je na primer Bragova rešetka, kako bi se detektovalo istezanje optičkog vlakna izazvano mehaničkom varijablom i kako bi se time detektovele sile, obrtni momenti, ubrzanja, opterećenja, pritisak itd.
[0003] Senzorni elementi koji su integrisani u senzorima vlakana se optičkim zračenjem ozračuju u odgovarajućem opsegu talasnih dužina. Kroz delujuću silu se prenosnik svetlosnih talasa isteže i menja se dužina refleksije odn. transmisije talasa Bragove rešetke. Jedan deo upadne svetlosti senzor baca nazad i ubacuje se u jedinicu za evaluaciju i analizu. Promena talasnih dužina, koja se zasniva na delujućoj sili, može se ispitati u jedninici za analizu i može se koristiti prilikom detekcije mehaničkih uticaja na senzorni element.
[0004] Intenzitet i/ili opseg talasnih dužina optičkog zračenja koje se reflektuje na senzornom elementu odn. optičkog zračenja koje se prenosi senzornim elementom ima karakteristike na koje utiče naneta mehanička varijabla. Vlaknasto-optički senzorni elementi, koji su integrisani u optičko senzorno vlakno, su između ostalog osetljivi na istezanje senzornog vlakna, čime se utiče na spektar talasnih dužina koje reflektuje senzorni element ili koje se prenose senzornim elementom.
[0005] Koriste se različiti sistemi za merenje kako bi se kontrolisali različiti aspekti sistema za merenje šina ili koloseka. Od velikog je interesovanja naročito sila koja deluje na šinu usled voza koji prolazi, čime se na kraju krajeva dobijaju informacije o vozu koji je prošao.
[0006] Nadalje je kod sistema za merenje za sisteme šina ili koloseka, po kojima se voze vozovi, veliki izazov sigurno otkrivanje jako promenljivih osovinskih opterećenja, naročito zbog toga što bezbednosni sistemi zahtevaju vrlo nisku stopu greške. Povrh toga ne samo da variraju osovinska opterećenja, koja deluju na sistem šina ili koloseka. Poprilično može da varira i skladištenje šina na pragovima, struktura pruge kao i vrsta voza. Ovo predstavlja veliki izazov za sistem za merenje
[0007] Istezanja optičkog vlakna a time i optičkog senzornog elementa u vlaknu i/ili promene u strukturi Bragove rešetke ne zavise samo od mehaničke varijable koju je potrebno izmeriti, kao na primer sile, već na njih mogu uticati i neželjene ometajuće varijable kao što su na primer promene u temperaturi. Stoga je poželjno da se ometajuće varijable, koje utiču na tačnost merenja prilikom prikupljanja željenih varijabli, eliminišu ili makar potisnu.
[0008] Stoga je cilj da se obezbedi poboljšani sistem za merenje za sisteme šina ili koloseka, kao i poboljšana vlaknasto-optička senzorna jedinica za sisteme šina ili koloseka, kao i bolju upotrebu vlaknasto-optičke senzorne jedinice.
[0009] U CN 101 797 928 A je pokazan sistem prebrojavanja osovina na šini, koji ima širokopojasni izvor svetlosti, optički cirkulator, rastegljivu Bragovu rešetku, koja je postvljena na šini i fotodetektor kao i detektor za evaluaiju svetlosnog signala/ prebrojavanja osovina.
[0010] DE 69521 971 T1 pokazuje optički mikrosistem sa dielektričnim prenosnicima za merenje longitudinalnih napona u obliku rozete. Unutar rozete se nalazi nekoliko optičkih vlakana koja su pod različitim uglovima postavljena jedna ka drugom što omogućava merenje uzdužnog napona nezavisno od temperature.
SUŠTINA PRONALASKA
[0011] Predmetna prijava obezbeđuje primenu najmanje jednog vlaknasto-optičkog senzornog elementa za merenje mehaničke varijable koja deluje na šinu, sistem za merenje šina i postupak za postavljanje vlaknasto-optičkog senzornog elementa na šinu u skladu sa nezavisnim zahtevima.
[0012] U skladu sa oblikom izvođenja je obezbeđeno korišćenje najmanje jedne vlaknasto-optičke senzorne jedinice za merenje mehaničke varijable, koja deluje na šinu sa uzdužnim prostiranjem i neutralno vlakno, koje deluje duž uzdužnog prostiranja, pri čemu primena obuhvata pričvršćivanje najmanje jedne vlaknasto-optičke senzorne jedninice pod uglom od 30° do 60°, naročito 45°, relativno u odnosu na neutralno vlakno ili pod uglom od -30° do -60°, naročito -45°, relativno u odnosu na neutralno vlakno na šini, ozračivanje najmanje jedne vlaknasto-optičke senzorne jedinice sa primarnim svetlom za stvaranje signalnog svetla u refleksiji ili prenosu, detektovanje intenziteta signalnog svetla i evaluacija signalnog svetla. Prema pronalasku je pričvrsna tačka vlaknasto-optičke senzorne jedinice postavljena sa jedne strane neutralnog vlakna, a druga pričvrsna tačka na suprotnoj strani neutralnog vlakna.
[0013] Vlaknasto-optička senzorna jedinica za prikupljanje mehaničke sile koja deluje na šinu, poželjno ima optičko vlakno, Bragovu rešetku postavljenu u optičkom vlaknu koja ima Bragovu talasnu dužinu zavisnu od mehaničke sile, strukturu konvertora, pri čemu struktura konvertora ima rpolugu za pojačavanje signala i filter ivica za filtriranje prvog dela signalnog svetla, pri čemu naročito filter ivica ima karakterističnu krivulju filtera sa nominalnim nagibom od 8% po nm u odnosu na preneseni intenzitet ili manje, naročito 2%-7% po nm, pri čemu se naročito obezbeđuje oblast merenja aksijalnih opterećenja od 200 kg do 50.000 kg koja deluju na šinu.
[0014] U skladu sa dodatnim oblikom izvođenja je obezbeđen sistem za merenje šina pri čemu sistem za merenje šina obuhvata šinu sa uzdužnim prostiranjem i neutralnim vlaknom koje se prostire duž uzdužnog prostiranja, na koje deluje mehanička sila uzrokovana vozom koji preko njega prolazi, i najmanje jedna vlaknasto-optička senzorna jedinica, tipično dve vlaknasto-optičke senzorne jedinice za detektovanje mehaničke sile koja deluje na šinu, pri čemu vlaknasto-optička senzorna jedinica ima Bragovu rešetku, koja ima Bragovu talasnu dužinu zavisnu od mehaničke varijable i pri čemu je najemanje jedna vlaknasto-optička senzorna jedinica postavljena na šinu pod uglom od 30° do 60°, naročito 45°, relativno u odnosu na neutralno vlakno ili pod uglom od -30° do -60°, naročito -45°, relativno u odnosu na neutralno vlakno šine. Prema pronalasku je pričvrsna tačka vlaknasto-optičke senzorne jedinice na jednoj strani neutralnog vlakna, a druga pričvrsna tačka na drugoj strani neutralnog vlakna.
[0015] U skladu sa dodatnim oblikom izvođenja obezbeđen je postupak za postavljanje vlaknastooptičke senzorne jedinice na šinpostupak u , naročito vlaknasto-optičku senzornu jedinicu sa Bragovom rešetkom, pri čemu postupak obuhvata postavljanje vlaknasto-optičke senzorne jedinice pod uglom od 30° bis 60°, naročito 45°, relativno u odnosu na neutralno vlakno ili pod dodatnim uglom od -30° bis -60°, naročito -45°, relativno u odnosu na nautralno vlakno šine, naročito pri čemu je vlaknasto-optička senzorna jedinica postavljena otprilike na neutralnom vlaknu. Prema pronalasku je tačka pričvršćivanja vlaknasto-optičke senzorne jedinice postavljena na jednoj strani neutralnog vlakna, a druga tačka pričvršćivanja na suprotnoj strani neutralnog vlakna.
[0016] Primena namjmanje jedne vlaknasto-optičke senzorne jedinice za merenje mehaničke varijable, koja deluje na šinu sa uzdužnim prostirnjem i na neutralno vlakno koje se proteže duž uzdužnog prostiranja, poželjno obuhvata obezbeđivanje najmanje jedne vlaknasto-optičke senzorne jedinice na neutralnom vlaknu, naročito tako da se vlaknasto-optička senzorna jedinica ukršta sa senzornim vlaknom, ozračavanje najmanje jedne vlaknasto-optičke senzorne jedinice sa primarnim svetlom za dobijanje signalnog svetla u refleksiji ili transmisiji, detektovanje intenziteta signalnog svetla i evaluacija signalnog svetla.
[0017] U skladu sa dodatnim oblikom izvođenja je obezbeđen sistem za merenje šina, pri čemu sistem za merenje šina obuhvata šinu sa uzdužnim prostiranjem i neutralnim vlaknom koje se proteže duž uzdužnog prostiranja, na koje deluje mehanička sila uzrokovana vozom koji prelazi preko nje, i najmanje jednu vlaknasto-optičku senzornu jedinicu, tipično dve vlaknasto-optičke senzorne jedinice za detektovanje mehaničke sile koja deluje na šinu, pri čemu vlaknasto-optička senzorna jedinica ima Bragovu rešetku, koja ima Bragovu talasnu dužinu zavisnu od mehaničke varijable i pri čemu je najmanje jedna vlaknasto-optička senzorna jedinica postavljena na neutralnom vlaknu, naročito tako da se ukršta sa neutralnim vlaknom.
[0018] U skladu sa dodatnim oblikom izvođenja je postupak za postavljanje vlaknasto-optičke senzorne jedinice na šini, naročito vlaknasto-optičke senzorne jedinice sa Bragovom rešetkom, pri čemu postupak obezbeđuje postavljanje vlaknasto-optičke senzorne jedinice na neutralnom vlaknu šine, naročito tako da se vlaknasto-optička senzorna jedinica ukršta sa neutralnim vlaknom.
[0019] U skladu sa dodatnim oblikom izvođenja je obezbeđivanje postupka za merenje mehaničke varijable, koja deluje na šinu sa uzdužnim prostiranjem i neutralno vlakno koje se proteže duž uzdužnog prostiranja, pri čemu postupak obuhvata ozračavanje najmanje jedne vlaknasto-optičke senzorne jedinice sa primarnim svetlom za dobijanje signalnog svetla u refleksiji ili transmisiji, detektovanje intenziteta signalnog svetla i evaluacija signalnog svetla, pri čemu se kod signalnog svetla pojavljuje „klipovanje“, koji se koristi za evaluaciju signalnog svetla.
KRATAK OPIS SLIKA NACRTA
[0020] Oblici izvođenja su bliže prikazani na slikama i u naknadnom opisu.
Na slikama je prikazano:
Slika 1 senzorno vlakno, koje ima integrisani senzorni element izveden kao Bragova rešetka za merenje rastegljivosti vlakna;
Slika 2 odgovor na senzornu refleksiju, koja je izazvana integrisanim senzornim elementom unutar vlakna koji je prikazan an slici 1;
Slika 3 šematski blok dijagran vlaknasto-optičkog uređaja za merenje sa svetlosnim izvorom, elementom za povezivanje vlakana i raspored za detektovanje odn. vlaknasto-optičku senzornu jedinicu, odn. sistem za merenje šina u skladu sa oblicima izvođenja predmetnog pronalaska;
Slika 4 šematska slika sistema za merenje šina u skladu sa dodatnim oblicima izvođenja; i Slika 5A
i 5B šematska slika strukture konvertora upotrebljena u senzornom elementu, koja se može koristiti u senzornoj jedinici odn. sistemu za merenje šina.
[0021] Na slikama se iste pozivne oznake odnose na iste ili funkcionalno iste komponente ili korake.
DETALJAN OPIS
[0022] U nastavku se detaljno pozivamo na različite oblike izvođenja pronalaska, pri čemu je jedan ili više primeraka prikazano na slikama.
[0023] Oblici izvođenja predmetnog pronalaska, koji su ovde opisani, odnose se između ostalog na primenu najmanje jedne vlaknasto-optičke senzorne jedinice za merenje mehaničke varijable, vlaknasto-optičku senzornu jedinicu za detektovanje mehaničke sile koja deluje na šinu, sistem za merenje šina i postupak za postavljanje vlaknasto-optičke senzorne jedinice na šinu, naročito vlaknasto-optičke senzorne jedinice sa Bragovom rešetkom.
[0024] Slika 1 pokazuje senzor koji je integrisan u prenosniku svetlosnih talasa, odn. senzorni element 303 sa Bragovom rešetkom 306. Iako je na slici 1 prikazana samo jedna Bragova rešetka 306 podrazumeva se da predmetni pronalazak nije ograničen na prikupljanje podataka iz jedne jedine Bragove rešetke 306, već da duž prenosnog vlakna odn. senzornog vlakna 304 može biti postavljen veliki broj Bragovih rešetki 306.
[0025] Slika 1 samim tim pokazuje samo segment optičkog talasnog prenosnika, koji je izveden kao senzorno vlakno 304, pri čemu je ovo senzorno vlakno 304 osetljivo na istezanje 308 vlakna. Ovde bi trebalo naglasiti da izraz „optički“ odn. „svetlost“ treba da uputi na opseg talasnih dužina u elektromagnetnom spektru, koji se može prostirati od ultraljubičastog spektralnog opsega preko vidljivog spektralnog opsega sve do infracrvenog spektralnog opsega. Srednja talasna dužina Bragove rešetke 306, dakle takozvana Bragova talasna dužina λBdobija se pomoću sledeće jednačine:
[0026] Pritom je nkindeks prelamanja osnovnog moda jezgra senzornog vlakna 304 a Λ je prostorni period (period modulacije) bragove rešetke 306.
[0027] Spektralna širina, koja je data pomoću širine polovne vrednosti odgovora refleksije, zavisi od istezanja Bragove rešetke 306 duž senzorne rešetke 304. Širenje svetlosti unutar senzornog vlakna 304 je time usled dejstva Bragove rešetke 306 na primer zavisno od sila, momenata i mehaničkih napona kao i temperatura, kojima se deluje na senzorno vlakno 304, a naročito na Bragovu rešetku 306 unutar senzornog vlakna 304.
[0028] Kao što je prikazano na slici 1, merno svetlo 204 sa leva ulazi u senzorno vlakno 304, pri čemu deo mernog svetla 204 izlazi u obliku transmitovanog svetla sa izmenjenim tokom talasne dužine u odnosu na merno svetlo 204. Nadalje je moguće da se reflektovano svetlo 205 prihvati na ulaznom kraju vlakna (dakle na onom kraju na kojem se merno svetlo 204 ubacuje zračenjem), pri čemu reflektovano svetlo 204 takođe ima modifikovanu raspodelu talasnih dužina, kao što su na primer prikazane na slici 2 (odgovor na senzornu refleksiju).
[0029] U slučaju u kojem se merno svetlo 204 zračenjem ubacuje u širokom spektralnom opsegu, u transmitovanom svetlu 206 se na mestu Bragove talasne dužine dobija minimum transmisije (u poređenju sa tokom koji je prikazan na slici 2, dakle maksimalna apsorpcija prilikom Bragove talasne dužine). U reflektovanom svetlu se na ovom mestu dobija maksimum refleksije, što je ni\e bliže objašnjeno pozivanjem na sliku 2.
[0030] Slika 2 prikazuje šematski prikaz odgovora 400 refleksije senzora, koji se dobija kada se širokopojasno merno svetlo 204 ubacuje ozračivanjem i kada srednja talasna dužina Bragove rešetke 306 (slika 1), dakle Bragova talasna dužina λB, odgovara isprekidanoj liniji 403. Odgovor refleksije senzora 400 u pogledu srednje talasne dužine 403 ima simetrični tok, pri čemu tok ima punu širinu 404 pri polovini maksimuma (FWHM, Full Width at Half Maximum), dakle spektralnu širinu na polovini maksimalnog intenziteta.
[0031] Šematski su na slici 2 pritom označeni prostorni tačke (krugovi). Evaluacijom sekundarnog svetla 203 koje je primljeno pomoću jedinice za detektovanje moguće je da se dobije tok koji je prikazan na slici 2, dakle odgovor 400 na senzornu refleksiju kao funkciju talasne dužine λ. Na slici 2 je tako prikazana raspodela intenziteta I (λ), dakle intenzitet koji reflektuje senzorni element 303 prikazan je kao funkcija talasne dužine λ. Raspodela talasnih dužina, koju uređaj za merenje treba da prikupi, dobija se putem opsega reakcije 405 talasnih dužina, koji je prikazan duplim strelicama na slici 2. Modifikovana sekundarna svetlost 203 u ovom opsegu ima komponente talasnih dužina onda kada se meri Bragova rešetka 306. Modifikovana sekundarna svetlost 203 odgovara odgovoru 400 na senzornu refleksiju prikazanom na slici 2, dakle intenzitet refleksije 402 se prihvata kao funkcija talasne dužine 401.
[0032] Slika 3 pokazuje šematsku blok sliku vlaknasto-optičkog uređaja za merenje sa izvorom svetlosti, elementom za poveyivanje vlakana i rasporedom za detekciju odn. vlaknasto-optička senzorna jedinica, odn. sistem za merenje šina u skladu sa oblicima izvođenja predmetnog pronalaska. Na slici 3 je prikazana šina 320, na šini postavljena vlaknasto-optička senzorna jedinica 330 i optički uređaj 340 za merenje. Vlaknasto-optička senzorna jedinica 330 pritom može biti senzorna jedinica 303 prikazana na slici 2 ili njoj slična.
[0033] Šina 320 se približno može posmatrati kao greda. Greda je generalno noseći element u obliku šipke, koji se pomoću tereta može opterećivati poprečno u odnosu na svoju osu. Reakcija grede na opterećenje su deformisanja u vidu krivljenja i deformisanja usled smicanja. Ukoliko neka sila deluje na napadnu tačku grede, ona će se deformisati krivljenjem tako što dolazi do kontrakcije prvog segmenta (negativnog istezanja), koji je okrenut ka napadnoj tački, a drugi segment, koji je okrenut od napadne tačke se rasteže (pozitivno istezanje). Između ovih segmenata je postavljen segment koji se ne isteže usled savijanja. On se naziva horizontalno vlakno. Uz savijanje postoji i gore pomenuta deformacija usled smicanja.
[0034] Šina prikazana na slici 3 u donjem segmentu ima postolje 322, a u gornjem segmentu glavu 324. Između nih je izveden pretežno pravougaoni segment 326. Ukoliko mehanička varijabla deluje na šinu 320, šina 320 se deformiše ižvođenjem neutralnog vlakna 328, kao što je gore opisano. Šina 320 je pritom poželjno izvedena tako da je neutralno vlakno 328 izvedeno u pravougaonom segmentu 326.
[0035] Vlaknasto-optička senzorna jedinica sa neutralnim vlaknom obuhvata ugao koji je veći ili manji od 0°. Vlaknasto-optička senzorna jedinica se postavlja pod uglom od 30° do 60°, naročito 45°, relativno u odnosu na neutralno vlakno.
[0036] Postavljanje vlaknasto-optičke senzorne jedinice 330 pod uglom od ±30° do ±60°, naročito ±45°, relativno u odnosu na neutralno vlakno, ima tu prednost da vlaknasto-optička senzorna jedinica detektuje deformacije usled smicanja, koje dovode do pozitivnog ili negativnog istezanja, koje nije paralelno sa neutralnim vlaknom.
[0037] Vlaknasto-optička senzorna jedinica se postavlja na neutralno vlakno i nateže tako da se optička senzorna jedinica postavlja na dva položaja na šini tako da se senzorna jedinica ukršta sa neutralnim vlaknom, dakle da je pričvrsna tačka postavljena na jednoj strani neutralnog vlakna, a druga pričvrsna tačka na suprotnoj strani neutralnog vlakna. Pričvrsne tačke mogu naročito biti na istom rastojanju od neutralnog vlakna, dakle mogu biti postavljene simetrično u odnosu na neutralno vlakno, naročito centralno simetrično.
[0038] Na slici 3 je vlaknasto-optička senzorna jedinica 330 preko dve pričvrsne tačke 332 ,334 postavljena na šinu 320, koje na primer imaju isti razmak u odnosu na neutralno vlaakno. Time se na pričvrsnim tačkama 332, 334 potire deformisanje usled savijanja, koje je nastalo usled mehaničke varijable koja deluje na šinu, čime se direktno ili u suštini nesmetano može meriti deformisanje usled smicanja.
[0039] U skladu sa nekim oblicima izvođenja, koji se kombinuju sa drugim oblicima izvođenja, vlaknasto-optička senzorna jedinica u suštini može da se postavi pri ili na neutralnom vlaknu, odn. da se nateže preko njega odn. da se ukršta sa njim. U skladu sa nekim oblicima izvođenja, koji se mogu kombinovati sa drugim oblicima izvođenja, vlaknasto-optička senzorna jedinica može da se postavi pod uglom od 30° do 60°, naročito 45°, relativno u odnosu na neutralno vlakno ili pod uglom od -30° do -60°, naročito -45°, relativno u odnosu na neutralno vlakno. Vlaknasto-optička senzorna jedinica u suštini može naročito biti postavljena pri ili na neutralnom vlaknu odn. da se nateže preko njega, tj. da se sa njim ukršta i pod uglom od 30° do 60°, naročito 45°, relativno u odnosu na neutralno vlakno ili pod uglom od -30° do -60°. Takvim načinima postavljanja u senzor dospevaju samo deformacije usled smicanja. One su nezavisne od savijanja šine, a samim tim su i nezavisne od tačnog oslanjanja šine na koloseku i pragovima.
[0040] Optički uređaj za merenje prikazan na slici 3 ima primarni izvor 341 svetlosti, element 343 za povezivanje vlakana i fotodetektor 345. Optičko vlakno 342 za prenos je obezbeđeno između primarnog izvora 341 svetlosti i elementa 343 za povezivanje vlakana. Element 343 za povezivanje vlakana usmerava primarnu svetlost 341 na vlaknasto optičku senzornu jedinicu 330. Odgovor 400 na senzornu refleksiju, odn. signalno svetlo, koji se vraća od vlaknasto optičke senzorne jedinice 330, u zavisnosti od mehaničkih varijabli 150 koje deluju na šinu, opet se prenosi do elementa 343 za povezivanje vlakana. U elementu 343 za povezivanje vlakana se vraćeno svetlo odn. jedan deo vraćenog svetla pridodaje foto detektoru 345 kao sekundarno svetlo 347 ili signalno svetlo 347. Detektor prikuplja raspoređivanje intenziteta, poželjno intenzitet signalnog svetla. Detektor na primer uzrokuje promenu srednje talasne dužine 403 sekundarnog svetla 347 koje se reflektuje sa vlaknasto optičke senzorne jedinice.
[0041] Nadalje razdelnik 344 zrakova može biti predviđen između elementa 343 za povezivanje vlakana i foto detektora 343, koji će svetlo koje pada na njega podeliti i prvi deo 347a poslati do foto detektora, a drugi deo 347b preko filtera do drugog foto detektora 348. Filter je poželjno izveden kao rubni filter.
[0042] Evaluacija signala na prvom foto detektoru 345 i/ili na drugom foto detektoru 348 se vrši u neprikazanoj jedinici za evaluaciju, u kojoj se naročito može evaluirati signalno svetlo. Signali se na primer mogu zajedno obrađivati odn. međusobno sračunavati. Poželjno su prvi i/ili drugi foto detektor izvedeni kao fotodioda, fotomultiplikator, lavinska fotodioda ili slično. Takvi fotodetektori pretvaraju ulazno svetlo u fotonapon, što omogućava brzu i jednostavnu evaluaciju. Može se na primer obrazovati razlika generisanih signala na fotodetektorima 345, 348 koji su izvedeni kao fotodiode.
[0043] U skladu sa tipičnim oblicima izvođenja detektor može spektralno da integriše signalno svetlo, dakle da bez spektralne rezolucije detektuje intenzitet, npr. prema rubnom filteru. Optički signali fotodioda se prema rubnom filteru mogu očitati visokofrekventno, naročito više od 5kHz, poželjno više od 8 kHz, obično više od 10 kHz, jer se vrši jednostavno očitavanje fotonapona. Alternativno se detekcija može vršiti i pomoću spektrometra ili slično, kako bi se raspodela talasnih dužina, koje se reflektuju nazad od senzorne jedinice, vršila po njihovom spektru. Korišćenje fotodetektora, naročito fotodioda, ima prednost visokofrekventnog očitavanja uz jednostavan raspored merenja. Nadalje se putem odabira povećanja krivulje rubnog filtera može postići promena dinamičnog opsega. Nominalni rast krivulje filtera je pritom poželjno manja od 8 % nm, poželjno je u opsegu od 2 % - 7 % u odnosu na transmitovani intenzitet. Nominalni rast pritom označava na primer srednji rast rubnog filtera, rast u relevantnom/preovlađujućem opsegu rubnog filtera, ili rast koji je karakterističan za rubni filter, koji se navodi kao reprezentativna vrednost kako bi se različiti rubni filteri međusobno upoređivali u pogledu rasta. Tipična srednja talasna dužina 403 svetla koje se reflektuje sa Bragove rešetke iznosi 1550 nm. Dodatni aspekti izmene dinamičkog opsega su prikazani pozivanjem an slike 5A i 5B.
[0044] Izdvajanje signala Bragove rešetke, dakle promena signala vlaknasto-optičke jedinice uzrokovana dejstvom mehaničke varijable na šinu, može da se vrši uz malopre prikazan raspored rubnog filtera čime se može vršiti visokofrekventno merenje.
[0045] Nadalje su na slici 3 prikazana dva vlaknasto-optička senzorna elementa. U skladu sa nekim oblicima izvođenja se obezbeđuje druga ili dodatna senzorna jedinica pod dodatnim uglom od 30° do 60°, naročito 45°, relativno u odnosu na neutralno vlakno ili pod dodatnim uglom od 30° do -60°, naročito -45°, relativno u odnosu na neutralno vlakno kako bi se spektar primene povećao. Ovo je prikazano na slici 4. Naročito se znak dodatnog ugla naredne vlaknasto-optičke senzorne jedinice razlikuje od znaka ugla vlaknasto-optičke senzorne jedinice. Ovde se dodavanjem ova dva signala može obezbediti signal koji je proporcionalan sa opterećenjem na šini.
[0046] Ovde treba napomenuti da, iako je na slici 3 prikazano korišćenje dve vlaknasto-optičke senzorne jedinice, mogu da se koriste tri ili više vlaknasto-optičke senzorne jedinice kako bi se povećala tačnost tokom merenja. U skladu sa nekim oblicima izvođenja se mogu postaviti dodatne vlaknasto-optičke senzorne jedinice, dakle treća ili četvrta senzorna jedinica, takođe pod ovde opisanim uglovima. Mogu takođe biti postavljene pod drugim uglovima kao na primer 0° ili 90° relativno u odnosu na neutralno vlakno.
[0047] Intenzitet primarnog svetla se pre ozračivanja vlaknasto-optičkih senzornih jedinica može modulirati pomožu primarnog izvora svetlosti kako bi se npr. pomoću „Lock-In“ tehnike eliminisale ili makar smanjile moguće smetnje. Modulacijom intenziteta primarnog svetla 201 kroz primarni izvor svetlosti 341 može da se obezbedi frekvencija modulacije fotodetektora kako bi se omogućila sinhronizovana detekcija u fotodetektorima.
[0048] Nadalje je ovde potrebno napomenuti da iako je na slici 3 prikazano merenje u refleksiji, vlaknasto-optičke senzorne jedinice izvedene kao Bragove rešetke mogu da se opisuju i u transmisiji tako da se transmitovano primarno svetlo 201 dodaje kao sekundarno svetlo 202 (transmitovano sekundarno svetlo) optičkog uređaja za merenje.
[0049] Slika 4 prikazuje šemu sistema za merenje šina u skladu sa dodatnim oblikom izvođenja. Ovde je potrebno napomenuti da komponente, koje su već opisane pozivanjem na sliku 3, ovde neće biti ponovo pomenute kako bi se izbegao suvišan opis. Kao što je prikazano na slici 4 sistem za merenje šina obuhvata šinu 320 i najmanje jedno vlaknasto-optičku senzornu jedinicu 330. Šina 320 naleže na velikom broju pragova. Na slici 4 su prikazana dva praga 410a, 410b između kojih je postavljena najmanje jedna vlaknasto-optička senzorna jedinica, obično dve vlaknasto-optičke senzorne jedinice 330a, 330b. U skladu sa ovde opisanim oblicima izvođenja makar jedna senzorna jedinica 330, naročito makar dve senzorne jedinice, mogu biti postavljene na šini na taj način da sa neutralnim vlaknom grade ugao od ±30° do ±60°, obično ±45°. U skladu sa drugim oblikom izvođenja je poželjno da se najmanje jedna vlaknasto-optička senzorna jedinica 330 preko neutralnog vlakna proteže simetrično, naročito simetrično u odnosu na tačku. Dakle da je ona preko dve pričvrsne tačke 332,334 postavljena na šinu 320, koja je od neutralnog vlakna jednako udaljena. Pozivna oznaka 420 ilustruje točkove voza, koji ide preko šina 320.
[0050] Voz koji prolazi preko svojih točkova 420 vrši silu na šinu 320, čime se, kao što je gore navedeno, šina deformiše. Na taj način se najmanje jedna vlaknasto-optička senzorna jedinica pozitivno ili negativno rasteže. Ovo dovodi do promene raspodele talasnih dužina koje reflektuje odn. prenosi najmanje jedna vlaknasto-optička senzorna jedinica. Ovo se detektuje i evaluira kao merni signal kako bi se dobili zaključci o vozu koji prolazi. Može se na primer utvrditi deformacija usled smicanja koju prouzrokuje voz kada ide preko šine.
[0051] U skladu sa nekim oblicima izvođenja se makar jedna vlaknasto-optička jedinica može obezbediti na poziciji za merenje. Evaluacija mernog signala se ovde može iskoristiti za brojanje osovina. Merni signal ovde odgovara svetlu, koje se reflektuje i/ili prenosi od vlaknasto-optičke senzorne jedinice, dakle signalnog svetla.
[0052] U skladu sa ostalim oblicima izvođenja se, kao što je prikazano na slici 4, mogu obezbedi makar dve vlaknasto-optičke senzorne jedinice na dve merne pozicije. Alternativno ili dodatno vlaknasto-optička senzorna jedinica može imati jedno ili više vlakana sa Bragovom rešetkom, koja se mogu postaviti na istim ili različitim mernim pozicijama. Svaka vlaknasto-optička senzorna jedinica može dakle imati najmanje jednu Bragovu rešetku u optičkom vlaknu, koja ima Bragovu talasnu dužinu zavisnu od delujuće mehaničke varijable. Evaluacija mernih signala najmanje dve vlaknasto-optičke senzorne jedinice ili najmanje jedne vlaknasto-optičke senzorne jedinice sa najmanje dve Bragove rešetke može da obuhvata određivanje opterećenja na šini, merenje brzine, prepoznavanje smera vozova koji prolaze, kvarove na točkovima vozova na šini i/ili klasifikaciju vozova koji prolaze.
[0053] Na slici 4 su dve vlaknasto-optičke senzorne jedinice 330a, 330b postavljene na sve merne pozicije na šini 320. Šina pritom može biti podeljena na tri segmenta. Prvi segment je postavljen u blizini prvog praga 410a i između prvog i drugog praga 410a, drugi segment je pritom postavljen između prvog i drugog praga 410a, 410b, a treći segment u blizini drugog praga 410b i između prvog i drugog praga 410a, pri čemu se drugi segment nalazi između prvog i trećeg segmenta. Na primer prvi, drugi i treći segment dele deo između dva praga na tri trećine jednake veličine. Poželjno je da prva vlaknasto-optička senzorna jedinica 330a bude postavljena u prvom segmentu, a druga vlaknasto-optička senzorna jedinica 330b u trećem segmentu. U skladu sa nekim oblicima izvođenja, koji se mogi kombinovati sa drugim oblicima izvođenja, vlaknasto-optičke senzorne jedinice mogu biti i u opsegu praga, dakle bliže nego u opsegu od 30% razmaka između pragova. Na primer prvi i/ili treći segment mogu da budu 15% opsega između pragova, a drugi segment 70% opsega između dva praga. Kao što je prikazano na slici 4 vlaknasto –optička senzorna jedinica 330a obuhvata pozitivan ugao sa nultom linijom 326, a druga vlaknasto-optička jedinica 330a obuhvata negativan ugao sa nultom linijom 326. Prva i druga vlaknasto-optička senzorna jedinica 330a, 330b mogu, štom se tiče iznosa, imati isti ugao sa različitim znacima. Obično su prva i druga vlaknasto-optička senzorna jedinica 330a, 330n postavljene u simetriji ogledala.
[0054] U skladu sa nekim oblicima izvođenja je obezbeđena najmanje jedna vlaknasto-optička senzorna jedinica sa varijabilnim uglom relativnim u odnosu na nultu liniju, koji se menja sa razmakom vlaknasto-optičke senzorne jedinice u odnosu na prag. Varijabilni ugao je naročito strmiji kada je vlaknasto-optička senzorna jedinica postavljena u blizini praga, a izravnava se što je vlaknasto-optička jedinica postavljena u sredini između dva susedna praga. Prednost ovoga je što se vlaknasto-optička senzorna jedinica može usmeriti u smeru napona usled smicanja koji deluje u različitim smerovima duž šine.
[0055] U skladu sa nekim oblicima izvođenja se evaluacija visokofrekventnog mernog signala može vršiti kako bi se detektovali prolazeći vozovi velike brzine. Ovde su prednost merne frekvncije veće od 5 kHz, obično 8 kHz, naročito više od 10 kHz. Obično se optički signali mogu očitati na visokoj frekvenciji nakon rubnog filtera jer se odvija jednostavno električno skeniranje fotonapona.
[0056] Postavljanjem optičkog vlakna odn. vlaknasto-optičke senzorne jedinice pod uglom koji je relativan u odnosu na nultu liniju, tipično 30° - 60°, naročito 45°, tako da se optičko vlakno odn. vlaknasto-optička senzorna jedinica po sredini nateže preko nulte linije šine, do senzora dolaze samo deformacije usled smicanja. One su nezavisne od savijanja šine, a samim tim i nezavisne od preciznog naleganja šine na prugu i pragove. Korišćenjem dva paralelna merna sistema ovog tipa, kao i postavljanje senzora pod uglovima sa različitim znacima gde je jedan u blizini drugog, kao i sabiranjem ova dva signala, može se generisati signal koji je proporcionalan sa opterećenjem na šini.
[0057] Nadalje se usled prolazećih vozova javljaju osovinska opterećenja na jednoj te istoj šini od 200 kg do 50.000 kg, što uslovljava visoki dinamični opseg (visoki opseg merenja). Visoki dinamični opseg iziskuje jasno podizanje mernog signala sa podloge merne nesigurnosti (visok odnos signala i šuma), kako bi i mali signali sigurno mogli da se detektuju (bezbednosni zahtevi od bolje 1 ppm kvote greške). Kod malih signala prilikom merenja pomoću senzora sa Bragovom rešetkom postoji problem greške u polarizaciji. Ovaj problem predstavlja inherentni merni problem sistema i za ove merne sisteme je fiksna veličina, koja zavisi od korišćene nosivosti vlakna šine na koloseku i pragovima. Korišćenjem dva paralelna merna sistema ovog tipa, kao i postavljanje senzora pod uglovima sa različitim znacima gde je jedan u blizini drugog, kao i sabiranjem ova dva signala može se generisati signal koji je proporcionalan sa opterećenjem na šini.
[0058] Nadalje se usled prolazećih vozova javljaju opterćenja osovine od 200 kg do 50.000 kg da jednoj te istoj šini što uslovljava visoki dinamični opseg (veliki opseg). Visok dinamični opseg iziskuje jasno podizanje mernog signala sa podloge merne nesigurnosti (visok odnos signala i šuma), kako bi se i mali signali sigurno mogli detektovati (bezbednosni zahtevi od bolje 1 ppm kvote greške). Kod malih signala prilikom merenja pomoću senzora sa Bragovom rešetkom postoji problem greške u polarizaciji. Ovaj problem predstavlja inherentni merni problem sistema i za ove merne sisteme je fiksna veličina, koju zadaje korišćeni senzor sa Bragovom rešetkom. S obzirom na to da je visina signala usled istezanja na šini čvrsto zadata, ovaj signal ne može jednostavno da prebrodi odnos merne nesigurnosti. Zbog toga se jako mala osovinska oštećenja ne mogu bezbedno detektovati. Kao posledica toga neki oblici izvođenja predmetnog pronalaska predlažu ojačanje postojećeg istezanja na šini usled odgovarajućeg rasporeda poluga odn. struktura konvertora.
[0059] Slike 5A i 5B pokazuju šematske slike u konvertorskoj strukturi vlaknasto-optičke senzorne jedinice.
[0060] Kao što je prikazano na slici 5A struktura konvertora 510 je u obliku slova H, a da na nju nije ograničena. U principu struktura konvertora može biti u bilo kom obliku sve dok obezbeđuje ojačanje istezanja šine na optičkom vlaknu sa Bragovom rešetkom kako bi se povećala osetljivost. Struktura konvertora prikazana na slici 5A ima dve međusobno razmaknute šipke 512a, 512b i rebro 514, koje povezuje šipke 512a,512b. Rebro 514 istoveremeno predstavlja fiksnu tačku odn. stožer strukture konvertora, oko kojeg se struktura konvertora okreće pod dejstvom sile.
[0061] Optičko vlakno 304 sa obezbeđenom Bragovom rešetkom 306 je na dve suspenzione tačke 516a, 516b u prvom segmentu između dve fiksne tačke odn. stožera strukture konvertora relativno u odnosu na pričvrsne tačke na šini i suspenzione tačke za optičko vlakno, odlučuje dakle o znaku odnosa između poluga. Poželjno je odnos poluga k po opsegu veći od 1, naročito veći od 2, poželjno između 2 i 3.
[0062] Slika 5B pokazuje strukturu konvertura kada se šina istegne, na primer pod uticajem mehaničke sile ili usled promene temperature. Kao što je prikazano na slici 5B razmak između pričvrsnih tačaka 518a, 518b se međusobno menja, što dovodi do promene razmaka suspenzionih tačaka 516a, 516b. Poželjno je odnos poluga po opsegu veći od 1, naročito veći od 2, poželjno između 2 i 3. Na taj način se optičko vlakno 304 jače rasteže (pozitivno odn. negativno) od šine 320, što dovodi do pojačanja mernog signala. Time se signal odnosa merne nesigurnosti povećava što dovodi do toga da se i mali signali mogu bezbedno detektovati.
[0063] U skladu sa tipičnim oblicima izvođenja, koji se mogu kombinovati sa drugim oblicima izvođenja, ojačanje odn. odnos poluga k je po opsegu veći od 1. Prenosni odnos može biti negativan, kao što je prikazano na slici 5A i 5B ili pozitivan, naročito kada su pričvrsne tačke strukture konvertora za pričvršćivanje na šini i suspenzione tačke vlakna strukture konvertora postavljene na istoj strani fiksne tačke odn. stožera poluge. Slike 5A i 5B predstavljaju primer rasporeda. Naknadna izvođenja poluga su u okviru ovde opisanih oblika izvođenja takođe moguća pri čemu je k po opsegu veći od 1, a naročito kada je omogućena kompenzacija temperature. U zavisnosti od oblika poluge, na primer u zavisnosti od toga da li je prenosni odnos pozitivan ili negativan, vlakno može biti pročvršćeno sa manje ili više prednapona između suspenzionih tačaka 516a, 516b.
[0064] Ovo dovodi do povećanja osetljivosti. U skladu sa nekim oblicima izvođenja nagib rubnog filtera se može odabrati tako da bude dovoljno ravan, on može imati nominalni nagib manji od 8% po nm, naročito između 2% i 7% po nm u odnosu na transmitovani intenzitet kako bi se pokrio potpuni merni opseg odn. dinamični opseg. Tako se u okviru ovde opisanih oblika izvođenja osetljivost povećava putem strukture konvertora a merni opseg se povećava ovde opisanim ravnim nagibom filtera ivica. Ovo omogućava sigurno merenje jako varijabilnih osovinskih opterećenja.
[0065]Pomoću na slikama 3 i 4 prikazanog optičkog i električnog rasporeda se dakle obezbeđuje merni sistem na bazi senzora sa Bragovom rešetkom koji mehaničku varijablu pomoću optičkih elemenata može da konvertuje u električni signal. Nadalje se varijabla koja mehanički deluje može povećati preko strukture konvertora, koja je prikazana na slici 5, što uslovljava promenu optičkog signala, koji se primećuje usled povećane osetljivosti što je neophodno evaluirati elektronskim putem. Time su zahtevi uređaja za evaluaciju u pogledu mernog opsega povećani, doduše obezbeđuje se signal sa boljim odnosom signal-šum, što dovodi do manje stope greške. Obično se merni opseg uređaja za merenje podešav uključivanjem filtera ivica a tako da se slaže sa novim dinamičnim opsegom signala istezanja. U nekim oblicima izvođenja se karakteristike filtera u uređaju za merenje poravnjavaju, na primer 8 % po nm ili niže, naročito na vrednost između 2 % i 7 % po nm u odnosu na preneseni intenzitet. Time se greške u merenju ueđaja za merenje dalje smanjuju.
[0066] U skladu sa nekim oblicima izvođenja se merni signal kroz strukturu konvertora može toliko pojačati da merni signal usled visokog opterećenja izađe iz mernog opsega. Ovde se onda vrši klipovanje mernog signala. Iako se onda ne može kvantitativno detektovati tačna merna vrednost osovinskog opterećenja, ali se može dati kvalitativni iskaz. Jedinica za evaluaciju može na primer proizvesti ishod, koji odgovara prolasku voza sa težinom koja je veća od unapred određene vrednosti. Nadalje se takav signal može koristiti za brojanje osovina.
[0067] Klipovanje se može vršiti i onda kada merni signal izleti iz opsega filtera rubnog filtera, dakle kada ga rubni filter više ne filtrira ili menja, tako da diferencijalna evaluacija se nefiltriranim signalom ne pokazuje kvantitativnu razliku. Ovo je slučaj na primer onda kada voz sa visokim osovinskim opterećenjem prođe pored vlaknasto-optičke senzorne jedinice ili ako se zaustavi u segmentu vlaknasto-optičke senzorne jedinice tako da je dobijeni merni signal u opsegu rubnog filtera, u kojem on više nema relevantnog porasta.
[0068] Nadalje se vrsta klipovanja može javiti i u optičkom vlaknu 304. Ono je u skladu sa nekim oblicima izvođenja okačeno sa prednaponom između suspenzionih tačaka strukture konvertora ili na šini, tako da i kontrakcije (negativna istezanja) dovode do mernog signala. Prednapon se tom prilikom može odabrati tako da optičko vlakno 304 od nastanka određenog mehaničkog dejstva sile doživljava tako visoke kontrakcije da se prednapon istroši, a optičko vlakno 304 naročito uleže. U ovom slučaju više ne može da dođe do kvantitativnog iskaza ali i dalje dolazi do proizvodnje mernog signala koji odgovara prolazećem vozu. Pomoću njega se na primer može vršiti brojanje osovina ili određivanje brzine. Obično je prednapon optičkog vlakna odabran tako da promene dužine optičkog vlakna 304, naročito Bragove rešetke 306, koje su nastale usled mehaničke varijable, dovode do promene talasnih dužina koje su u opsegu od 5nm – 10 nm, a naročito su manje od 12 nm. Ukoliko su očekivane promene dužine na primer na granici ili izvan opsega, malopre opisan način suspenzije optičkog vlakna ima prednost što se mehaničko opterećenje optičkog vlakna može smanjiti jer ono usled visokih opterećenja ne mora da prati veliku promenu dužine.
[0069] U skladu sa oblikom izvođenja postupak merenja sa senzornom jedinicom u skladu sa ovde opisanim oblicima izvođenja odn. sa sistemom za merenje šina u skladu sa ovde opisanim oblicima izvođenja može da se obezbedi, pri čemu se u prvom mernom opsegu dobija signal koji je proporcionalan osovinskom opterećenju a u drugom mernom opsegu, naročito za osovinska opterećenja, koja su veća u odnosu na prvi merni opseg, dolazi do stvaranja signala koji nije proporcionalan u odnosu na osovinsko opterećenje, na primer signala koji pokazuje samo postojanje osovinskog opterećenja. Drugi opseg se pomoću klipovanja može vršiti po na primer jednom od gore pomenutih aspekata.
[0070] Malopre opisane promene dužine ne moraju da obuhvataju celokupan dinamički opseg optičkog vlakna 304 odn. Bragove rešetke. Obično se optičko vlakno 304 opterećuje takvim prednaponom da srednja talasna dužina 403 bez spoljašnjeg delovanja mehaničke sile, na primer mehaničke varijable koja deluje usled voza koji prolazi, leži otprilike na sredini dostupnog dinamičkog opsega, kako bi na primer mogla da se kompenzuje promena u temperaturi.
[0071] Nadalje se struktura konvertora odgovarajućim odabirom materijala i mera, naročito zajedno sa odabirom odgovarajućeg prednapona za optičko vlakno, može koristiti za kompenzaciju temperature. Promene u temperaturi urokuju istezanje šine. Ovo istezanje može da prouzrokuje offset ili odstupanje signala i da dovede do grešaka u merenju. Stoga je za apsolutne merne primene, kao na primer merenje opterećenja i težine voza, temperaturna kompenzacija od prednosti.
[0072] U skladu sa nekim ovde opisanim oblicima izvođenja se podešavanjem koeficijenta istezanja poluge može postići kompenzacija temperature. Tom prilikom se geometrija i materijal poluge biraju tako da se istezanje vlakna i šine kompenzuje sa nulom. U skladu sa nekim oblicima izvođenja je za kompenzaciju temperature koeficijent istezanja strukture konvertora, kod strukture konvertora sa negativnim odnosom prenosa, manji od koeficijenta istezanja šine. U skladu sa ostalim oblicima izvođenja je za kompenzaciju temperature koeficijent istezanja strukture konvertora kod strukture konvertora sa pozitivnim odnosom prenosa veći od koeficijenta istezanja šine.
[0073] Iako je predmetni pronalazak najpre opisan na osnovu tipičnih primera izvođenja, ona se na njih ne ograničava, već se može modifikovati na mnogo načina. Pronalazak takođe nije ograničen na navedene mogućnosti primene.

Claims (11)

PATENTNI ZAHTEVI
1. Korišćenje najmanje jedne vlaknasto-optičke senzorne jedinice (303; 330; 330a, 330b) za merenje mehaničke varijable, koja deluje na šinu (320) sa uzdužnim pravcem i nultom linijom (328) koja se prostire duž uzdužnog pravca, što obuhvata:
postavljanje najmanje jedne vlaknasto-optičke senzorne jedinice (303; 330; 330a, 330b) na šinu (320);
ozračivanje najmanje jedne vlaknasto-optičke senzorne jedinice (303; 330; 330a, 330b) primarnim svetlom (204) radi generisanja signalnog svetla u refleksiji ili transmisiji;
detektovanje intenziteta signalnog svetla (347); i
evaluacija signalnog svetla (347)
naznačeno time što se najmanje jedna vlaknasto-optička senzorna jedinica (303; 330; 330a, 330b) postavlja na šinu pod uglom od 30° do 60°, naročito 45°, relativno u odnosu na neutralnu liniju (328) šine (320) ili pod uglom od -30° do -60°, naročito -45°, relativno u odnosu na neutralnu liniju (328) šine (320), pri čemu je pričvrsna tačka (332) vlaknastooptičke senzorne jedinice (303; 330; 330a, 330b) postavljena na jednoj strani nulte linije (328) a druga pričvrsna tačka (334) je postavljena na suprotnoj strani nulte linije (328).
2. Primena u skladu sa zahtevom 1 pri čemu evaluacija određuje deformacije šine (320) nastale usled smicanja prouzrokovanog vozom koji vozi po šini (320).
3. Primena prema jednom od zahteva 1 do 2, pri čemu evaluacija obuhvata brojanje linija, koje idu preko vlaknasto-optičke senzorne jedinice (303; 330; 330a, 330b).
4. Primena prema jednom od zahteva 1 do 3, koja nadalje obuhvata:
obezbeđivanje dodatne vlaknasto-optičke senzorne jedinice (303; 330; 330b) pod dodatnim uglom od 30° do 60°, naročito 45°, relativno u odnosu na nultu linije (328) ili pod dodatnim uglom od -30° do -60°, naročito -45°, relativno u odnosu na nultu liniju (328).
5. Primena prema zahtevu 4, pri čemu se znak dodatnog ugla razlikuje od znaka ugla.
6. Primena prema jednom od zahteva 4 do 5, pri čemu evaluacija obuhvata određivanje opterećenja na šini (320), merenje brzine, prepoznavanje smera vozova koji prolaze, kvarova na točkovima vozova na šini (320) i/ili klasifikaciju vozova koji prolaze.
7. Primena prema jednom od zahteva 1 do 6, pri čemu vlaknasto-optička senzorna jedinica (303; 330; 330a, 330b) ima strukturu konvertora, koja pojačava mehaničku varijablu koja deluje na senzornu jedinicu (303; 330; 330a, 330b).
8. Sistem za merenje šina, koji obuhvata:
šinu (320) sa uzdužnim pravcem i nultom linijom (328) koja se prostire duž uzdužnog pravca, na koje deluje mehanička sila koja se generiše usled voza koji vozi preko njega; i najmanje jedna vlaknasto-optička senzorna jedinica (303; 330; 330a, 330b), obično dve vlaknasto-optičke senzorne jedinice (303; 330; 330a, 330b) za prikupljanje mehaničke sile koja deluje na šinu (320), pri čemu vlaknastooptička senzorna jedinica (303; 330; 330a, 330b) obuhvata:
Bragovu rešetku (306) koja ima Bragovu talasnu dužinu zavisnu od mehaničke varijable;
naznačen time
što je najmanje jedna vlaknasto-optička senzorna
jedinica (303; 330; 330a, 330b) na šini (320) postavljena pod uglom od 30° do 60°, naročito 45°, relativno u odnosu na nultu liniju (328) ili pod uglom od -30° do -60°, naročito - 45°, relativno u odnosu na nultu liniju (328) šine (320), pri čemu je pričvrsna tačka (332) vlaknasto-optičke senzorne jedinice postavljena na jednoj strani nulte linije (328), a druga pričvrsna tačka (332) na suprotnoj strani nulte linije (328).
9. Sistem za mernje šina prema zahtevu 8, koji nadalje obuhvata:
jedinicu za evaluaciju, koja je prilagođena mernoj frekvenciji od 5 kHz ili više, naročito 8 kHz ili više, naročito 10 kHz ili više.
10. Sistem za merenje šina prema jednom od zahteva 8 do 9, koji nadalje obuhvata:
širokopojasni izvor (341) svetlosti za ozračivanje vlaknasto-optičke senzorne jedinice (303; 330; 330a, 330b) primarnim svetlom (201) za generisanje signalnog svetla (347); razdelnik (344) snopa za deljenje signalnog svetla (347) na prvi deo (347a) signalnog svetla (347) i drugi deo (347b) signalnog svetla (347);
prvi detektor (345) za detektovanje prvog dela (347a) signalnog svetla (347) i drugi detektor (348) za detektovanje drugog dela (347b) signalnog svetla (347).
11. Postupak za postavljanje vlaknasto-optičke senzorne jedinice (303; 330; 330a, 330b) na šinu (320), naročito vlaknasto-optičke senzorne jedinice (303; 330; 330a, 330b) sa Bragovom rešetkom (306), naznačen time što se:
vlaknasto-optička senzorna jedinica (303; 330; 330a, 330b) postavlja pod uglom od 30° do 60°, naročito 45°, relativno u odnosu na nultu liniju (328) ili pod uglom od -30° do -60°, naročito - 45°, relativno u odnosu na nultu liniju (328) šine (320), pri čemu je pričvrsna tačka (332) vlaknasto-optičke senzorne jedinice (303; 330; 330a) postavljena na jednoj strani nulte linije (328).
RS20190685A 2014-01-21 2015-01-16 Sistem za merenje šina RS58826B1 (sr)

Applications Claiming Priority (3)

Application Number Priority Date Filing Date Title
DE102014100653.4A DE102014100653B4 (de) 2014-01-21 2014-01-21 Schienenmesssystem
EP15702154.4A EP3097397B8 (de) 2014-01-21 2015-01-16 Schienenmesssystem
PCT/EP2015/050797 WO2015110361A2 (de) 2014-01-21 2015-01-16 Schienenmesssystem

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS58826B1 true RS58826B1 (sr) 2019-07-31

Family

ID=52444258

Family Applications (2)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20210061A RS61335B1 (sr) 2014-01-21 2015-01-16 Sistem za merenje šina
RS20190685A RS58826B1 (sr) 2014-01-21 2015-01-16 Sistem za merenje šina

Family Applications Before (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20210061A RS61335B1 (sr) 2014-01-21 2015-01-16 Sistem za merenje šina

Country Status (25)

Country Link
US (2) US10444095B2 (sr)
EP (2) EP3376196B1 (sr)
JP (1) JP6560238B2 (sr)
KR (1) KR102001291B1 (sr)
CN (1) CN106414212B (sr)
AU (2) AU2015208343B2 (sr)
BR (1) BR112016015605B8 (sr)
CA (2) CA2937436C (sr)
DE (1) DE102014100653B4 (sr)
DK (2) DK3097397T3 (sr)
ES (2) ES2720502T3 (sr)
HR (2) HRP20190929T1 (sr)
HU (2) HUE053200T2 (sr)
IL (1) IL246484B (sr)
LT (1) LT3376196T (sr)
MA (1) MA39167B1 (sr)
MX (1) MX361202B (sr)
PL (2) PL3097397T3 (sr)
PT (2) PT3097397T (sr)
RS (2) RS61335B1 (sr)
RU (1) RU2672772C2 (sr)
SI (2) SI3376196T1 (sr)
TR (1) TR201906716T4 (sr)
WO (1) WO2015110361A2 (sr)
ZA (1) ZA201603988B (sr)

Families Citing this family (32)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
DE102015115925B3 (de) * 2015-09-21 2016-12-08 fos4X GmbH Lichtleiter-Einspannvorrichtung, faseroptischer Sensor und Herstellungsverfahren
US10072992B2 (en) * 2015-09-29 2018-09-11 Siemens Industry Software Nv System and method for monitoring machine condition and force measurement in a stator of an electrical machine
WO2017079986A1 (zh) 2015-11-14 2017-05-18 北京东方瑞威科技发展股份有限公司 以钢轨作为弹性体的光纤检测装置、铁路超偏载检测系统
JP6663267B2 (ja) * 2016-03-28 2020-03-11 日本製鉄株式会社 鉄道車両の車輪とレール間の縦クリープ力測定方法及び装置
KR101871798B1 (ko) 2016-11-21 2018-07-31 김인호 전차레일 자동 측정장치 및 그 방법
US10907958B2 (en) * 2017-09-07 2021-02-02 Frank J Smith Railroad track defect detection apparatus and method
DE102017216811A1 (de) 2017-09-22 2019-03-28 Thales Management & Services Deutschland Gmbh Verfahren zur Montage eines Schienenüberwachungselements
PL3459811T3 (pl) * 2017-09-22 2022-02-14 Thales Management & Services Deutschland Gmbh Sposób montażu układu pomiaru odkształcenia, w szczególności do licznika osi i związane z nim zastosowanie
CN108593324A (zh) * 2018-04-28 2018-09-28 北京卫星环境工程研究所 消减辐射环境模型不确定性对航天器性能评价影响的方法
JP2019215267A (ja) * 2018-06-13 2019-12-19 宮地エンジニアリング株式会社 梁構造物の支点反力算定方法、梁構造物の支点反力管理システム
RU2682523C1 (ru) * 2018-06-21 2019-03-19 Акционерное общество "Научно-исследовательский и проектно-конструкторский институт информатизации, автоматизации и связи на железнодорожном транспорте" Оптическое устройство для контроля заполнения пути
DE202018105484U1 (de) * 2018-09-24 2020-01-02 Robel Bahnbaumaschinen Gmbh Überwachungsvorrichtung zur Überwachung einer temporären Schienenverbindung von zwei Schienenabschnitten einer Schiene und Schienenverbindungssystem mit einer derartigen Überwachungsvorrichtung
EP3887222A1 (de) * 2018-11-26 2021-10-06 Plasser & Theurer Export Von Bahnbaumaschinen Gesellschaft m.b.H. Messanordnung zum überwachen einer gleisstrecke
US10614708B1 (en) * 2019-01-28 2020-04-07 Alstom Transport Technologies Train detection system for a railway track section, associated railway track section, and associated method for detecting presence of a railway vehicle on a track section
FR3093493B1 (fr) * 2019-03-04 2021-04-09 Commissariat Energie Atomique Procédé de détection d’anomalie de matériel roulant exploitant un signal de déformation d’un support de rail
ES2914115T3 (es) * 2019-03-14 2022-06-07 Thales Man & Services Deutschland Gmbh Unidad sensora de fibra óptica, sistema de medición óptica, dispositivo de recuento de ejes, método de recuento de ejes
DE102019204331A1 (de) * 2019-03-28 2020-10-01 Siemens Mobility GmbH Einrichtung und Verfahren zum Detektieren eines sich entlang einer Fahrschiene bewegenden Rades
PT3835166T (pt) * 2019-12-12 2022-11-16 Thales Man & Services Deutschland Gmbh Elemento de contacto com um carril e unidade de deteção de queda
ES2914853T3 (es) * 2019-12-12 2022-06-17 Thales Man & Services Deutschland Gmbh Elemento de fijación, unidad de sensor con un sensor y un elemento de fijación, unidad de sensor y procedimiento para la fijación de una unidad de sensor
US12116030B2 (en) * 2020-02-14 2024-10-15 International Electronic Machines Corp. Methods and systems for monitoring a transportation path with acoustic or vibration sensing
KR102351875B1 (ko) * 2020-03-05 2022-01-18 한국철도기술연구원 광학스펙클을 이용한 철도 윤중 측정시스템
CN112097884A (zh) * 2020-06-09 2020-12-18 承德石油高等专科学校 具有柔性放大结构的动态轨道称重光纤光栅压力传感器
CN111751570B (zh) * 2020-06-18 2023-10-27 武汉理工大学 用于磁悬浮列车测速定位的阵列光纤光栅传感系统与方法
CN112284585B (zh) * 2020-10-16 2022-03-08 广州特种机电设备检测研究院 一种基于光纤测试轮压的装置
GB2603205A (en) * 2021-02-02 2022-08-03 Focus Sensors Ltd Ground sensing utlising active sources
CN113335338B (zh) * 2021-06-30 2023-01-20 北京全路通信信号研究设计院集团有限公司 一种计轴用轮轨耦合垂向力检测装置及计轴方法
WO2023282859A1 (en) 2021-07-07 2023-01-12 Güralp Vi̇nç Ve Maki̇na Konstrüksi̇yon Sanayi̇ Ve Ti̇caret Anoni̇m Şi̇rketi̇ Crane rail measuring device
CN114454726B (zh) * 2022-01-06 2024-01-19 北京全路通信信号研究设计院集团有限公司 一种用于磁浮列车的停车定位方法、系统和存储介质
NL2030518B1 (nl) * 2022-01-13 2023-07-25 Dual Inventive Holding B V Werkwijze en systeem voor het meten van spoorspatting van een deel van een spoorrails.
CN114593759A (zh) * 2022-03-10 2022-06-07 蚌埠学院 一种光纤传感器的柔性夹具
AU2023264255A1 (en) 2022-05-04 2024-11-14 Hitachi Rail Gts Deutschland Gmbh Measurement method for detecting a mechanical force acting on an object, and measuring device having a fibre-optic sensor unit
DE102024210287B3 (de) 2024-10-24 2026-02-05 Hottinger Brüel & Kjaer Austria GmbH Sensoreinrichtung zum erfassen von dehnungen an einem linienförmigen infrastrukturbauteil, insbesondere einer gleisschiene, messanordnung, verfahren und applikationsvorrichtung

Family Cites Families (45)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US5319435A (en) * 1991-09-04 1994-06-07 Melle Serge M Method and apparatus for measuring the wavelength of spectrally narrow optical signals
NL9201667A (nl) * 1992-09-25 1994-04-18 Nl Spoorwegen Nv Stelsel voor het detecteren van treinen.
US5330136A (en) * 1992-09-25 1994-07-19 Union Switch & Signal Inc. Railway coded track circuit apparatus and method utilizing fiber optic sensing
US5361130A (en) * 1992-11-04 1994-11-01 The United States Of America As Represented By The Secretary Of The Navy Fiber grating-based sensing system with interferometric wavelength-shift detection
FR2727203B1 (fr) * 1994-11-18 1996-12-13 Commissariat Energie Atomique Micro-systeme optique de type rosette de jauges de contraintes a guides dielectriques pour la mesure d'une contrainte longitudinale en structure plane
US5529267A (en) * 1995-07-21 1996-06-25 Union Switch & Signal Inc. Railway structure hazard predictor
US5713540A (en) * 1996-06-26 1998-02-03 At&T Corp. Method and apparatus for detecting railway activity
US5743495A (en) * 1997-02-12 1998-04-28 General Electric Company System for detecting broken rails and flat wheels in the presence of trains
GB9824756D0 (en) * 1998-11-11 1999-01-06 Europ Economic Community A strain sensor and strain sensing apparatus
JP2000258135A (ja) * 1999-03-09 2000-09-22 Fujikura Ltd 光ファイバセンサ
EP1128171A1 (de) * 2000-02-22 2001-08-29 Sensor Line Gesellschaft für optoelektronische Sensoren mbH Faseroptischer Belastungssensor zur Detektion von Schienenfahrzeugen
KR100412324B1 (ko) * 2002-01-28 2003-12-31 주식회사 아이세스 다중형 광섬유 브래그 그레이팅 센서 시스템
US7119960B1 (en) * 2003-05-06 2006-10-10 Semrock, Inc. Method of making high performance optical edge and laser-line filters and resulting products
US7466879B2 (en) * 2003-05-22 2008-12-16 Nanyang Technological University Fiber optic force sensor for measuring shear force
US7392117B1 (en) * 2003-11-03 2008-06-24 Bilodeau James R Data logging, collection, and analysis techniques
KR20040004263A (ko) * 2003-12-10 2004-01-13 한국유지관리 주식회사 Tdr 및 otdr을 이용한 장대레일의 모니터링 시스템
FR2864202B1 (fr) * 2003-12-22 2006-08-04 Commissariat Energie Atomique Dispositif tubulaire instrumente pour le transport d'un fluide sous pression
JP4216202B2 (ja) * 2004-01-26 2009-01-28 三菱電機株式会社 リブ構造体およびその構造体の製造方法
US7295724B2 (en) * 2004-03-01 2007-11-13 University Of Washington Polymer based distributive waveguide sensor for pressure and shear measurement
ES2401127T3 (es) * 2004-03-29 2013-04-17 The Hong Kong Polytechnic University Sistema y procedimiento para controlar vías ferroviarias
US20060214068A1 (en) * 2005-03-25 2006-09-28 Fibera, Inc. Fiber optic monitor for railroad switch
US20070031084A1 (en) * 2005-06-20 2007-02-08 Fibera, Inc. Trafic monitoring system
DE102005030753B4 (de) * 2005-06-29 2018-04-12 Hottinger Baldwin Messtechnik Gmbh Optischer Dehnungsmessstreifen
US20080106745A1 (en) * 2006-08-31 2008-05-08 Haber Todd C Method and apparatus for high frequency optical sensor interrogation
US7379169B1 (en) * 2006-12-08 2008-05-27 General Electric Company System and method for integrated measurement using optical sensors
JP4975519B2 (ja) * 2007-05-14 2012-07-11 株式会社Ｉｈｉ検査計測 回転体の計測装置及び計測方法
EP2056086A1 (de) * 2007-11-05 2009-05-06 Technische Universität München Kraft-Momenten-Sensor
KR101624364B1 (ko) * 2008-04-04 2016-05-25 카오카부시키가이샤 모발용 컨디셔닝 조성물
US7796844B2 (en) * 2008-07-22 2010-09-14 The Hong Kong Polytechnic University Temperature-compensated fibre optic strain gauge
EP2330390B1 (en) * 2008-08-20 2017-05-17 Kabusikikaisha Watanabeseisakusyo Optical fiber sensing system
GB2463696A (en) * 2008-09-22 2010-03-24 Vestas Wind Sys As Edge-wise bending insensitive strain sensor system
US8121442B2 (en) * 2008-12-24 2012-02-21 At&T Intellectual Property I, L.P. Optical fiber surveillance topology
US9109883B2 (en) * 2009-05-29 2015-08-18 The Board Of Trustees Of The University Of Illinois High resolution large displacement/crack sensor
JP2011145102A (ja) * 2010-01-12 2011-07-28 Railway Technical Research Institute 光ファイバーセンサーの設置装置
GB2477529A (en) * 2010-02-04 2011-08-10 Vestas Wind Sys As A wind turbine optical wind sensor for determining wind speed and direction
CN101797928B (zh) * 2010-02-11 2011-07-20 西南交通大学 基于半自由度封装fbg的轨道交通计轴装置
WO2011127134A2 (en) * 2010-04-09 2011-10-13 Luna Innovations Incorporated Strain sensing with optical fiber rosettes
KR101852629B1 (ko) * 2010-05-11 2018-04-26 브루엘 앤드 크재르 사운드 앤드 바이브레이션 미져먼트 에이/에스 섬유 광학 가속도계
US20160047095A1 (en) * 2010-12-17 2016-02-18 Heightened Security, Inc Barrier capping systems and methods of constructing same
JP6091052B2 (ja) * 2011-04-05 2017-03-08 オリンパス株式会社 光学式曲がり測定装置
GB201203273D0 (en) * 2012-02-24 2012-04-11 Qinetiq Ltd Monitoring transport network infrastructure
US9063032B2 (en) * 2012-04-06 2015-06-23 The Boeing Company Signal monitoring system for monitoring strain applied to a composite component
DE102012104877B4 (de) * 2012-06-05 2018-12-27 Technische Universität München Verfahren zur Kompensation von faseroptischen Messsystemen und faseroptisches Messsystem
US9090271B2 (en) * 2012-10-24 2015-07-28 Progress Rail Services Corporation System and method for characterizing dragging equipment
WO2017079986A1 (zh) * 2015-11-14 2017-05-18 北京东方瑞威科技发展股份有限公司 以钢轨作为弹性体的光纤检测装置、铁路超偏载检测系统

Also Published As

Publication number Publication date
MX2016009424A (es) 2016-09-16
CA3004835A1 (en) 2015-07-30
CN106414212B (zh) 2019-04-16
IL246484B (en) 2020-07-30
PL3376196T3 (pl) 2021-04-19
MA39167B1 (fr) 2017-07-31
US10444095B2 (en) 2019-10-15
CA2937436C (en) 2019-04-09
JP2017504030A (ja) 2017-02-02
US20160356661A1 (en) 2016-12-08
DE102014100653A1 (de) 2015-07-23
WO2015110361A3 (de) 2015-10-29
DK3376196T3 (da) 2021-01-11
MA39167A1 (fr) 2016-11-30
IL246484A0 (en) 2016-08-31
TR201906716T4 (tr) 2019-05-21
CA3004835C (en) 2021-03-16
CA2937436A1 (en) 2015-07-30
ES2720502T3 (es) 2019-07-22
EP3376196B1 (de) 2020-11-11
EP3097397B1 (de) 2019-03-13
JP6560238B2 (ja) 2019-08-14
EP3097397A2 (de) 2016-11-30
BR112016015605B1 (pt) 2022-03-22
KR20160108551A (ko) 2016-09-19
RS61335B1 (sr) 2021-02-26
HUE053200T2 (hu) 2021-06-28
EP3097397B8 (de) 2019-06-12
KR102001291B1 (ko) 2019-07-17
HUE044950T2 (hu) 2019-11-28
LT3376196T (lt) 2021-01-11
RU2016133991A3 (sr) 2018-03-19
PL3097397T3 (pl) 2019-08-30
AU2015208343A1 (en) 2016-07-14
EP3376196A1 (de) 2018-09-19
PT3097397T (pt) 2019-06-12
CN106414212A (zh) 2017-02-15
DE102014100653B4 (de) 2016-01-21
MX361202B (es) 2018-11-30
HRP20190929T1 (hr) 2019-07-26
ZA201603988B (en) 2017-08-30
SI3097397T1 (sl) 2019-05-31
HRP20210173T1 (hr) 2021-04-02
SI3376196T1 (sl) 2021-02-26
WO2015110361A2 (de) 2015-07-30
RU2016133991A (ru) 2018-03-02
ES2840050T3 (es) 2021-07-06
DK3097397T3 (da) 2019-06-11
AU2015208343B2 (en) 2017-10-12
HK1226139A1 (zh) 2017-09-22
AU2018200259B2 (en) 2019-10-31
BR112016015605A2 (sr) 2017-08-08
PT3376196T (pt) 2020-12-28
AU2018200259A1 (en) 2018-02-01
RU2672772C2 (ru) 2018-11-19
BR112016015605B8 (pt) 2022-07-05
US20230408351A1 (en) 2023-12-21

Similar Documents

Publication Publication Date Title
RS58826B1 (sr) Sistem za merenje šina
US10272930B2 (en) Axle counting method and axle counting device
US9562815B2 (en) Method for compensation of fiber optic measurement systems and fiber optic measurement system
CN113661385B (zh) 光纤传感器单元、光学测量系统、计轴装置及计轴方法
KR101915260B1 (ko) 광섬유 센서 기반 스트레인 측정 장치
HK1226139B (en) Rail measuring system
Antunes et al. Dynamic monitoring of an elevated water reservoir with a biaxial optical accelerometer