RS58878B1 - Metoda za posvetljavanje obojenih tkanina - Google Patents

Description

OPIS PRONALASKA

Pronalazak se odnosi na postupak za posvetljavanje-izbeljivanje obojenih tkanina.

Već nekoliko godina postoji neprekidan, modni trend da se tkaninama daje efekat ispranosti i pohabanog izgleda. To dovodi do povećane potražnje za obojenim tekstilnim tkaninama od celuloznih vlakana, posebno artikala od teksasa koji su obojeni u indigo ili neku drugu boju, koji se tokom daljih koraka obrade delimično ili u celosti posvetljavju ili izbeljuju, u procesima koji su delimično mehanički ojačani (tzv. Stonewash), često i u kombinacija sa hemijskom obradom.

Klasični teksas, ili džins, predstavlja mrežu niti osnovice obojenih u indigo boju pri čemu osnova potke tkanja najčešće ostaje neobojena. Takvo tzv. prstenasto farbanje osnove pređe je razlog za tipične znakove habanja koji daju trapericama (farmerkama) njihov individualni izgled tokom korišćenja. Pigment farbe koji je samo površinski vezan za niti pređe (obično samo indigo, ili u kombinaciji sa sumpornom crnom) postepeno se uklanja mehaničkim sastrugavanjem/habanjem tokom pranja i upotrebe, a belo jezgro vlakana sve više postaje vidljivo. Upotrebom ta pojava postaje sve češća, posebno na izloženim područjima kao što su šavovi i naborani delovi.

Budući da postoji velika potreba od strane potrošača da kao novu odeću kupuju onu koja na sebi ima optičke znakove habanja i korišćenja, stvaranje takozvanog korišćenog ili starinskog (vintage) izgleda odeće sada je jedan od komercijalno najznačajnijih modnih efekata u sektoru odeće za slobodno vreme.

Da bi se ta efekat postigao, predmeti izrađeni od obojenih tkanina podvrgavaju se abrazivnom ribanju enzimima i/ili kamenim plavcem (plovućcem), što tokom obrade u bubnju za pranje stvara tragove abrazije svuda na artiklu. Ovaj tretman se često primenjuje u kombinaciji sa drugom kupkom koja sadrži sredstvo za izbeljivanje kako bi se dodatno osvetlila boja i povećali kontrasti svetlih i tamnih delova. Pored toga, ciljano, obavlja se lokalno izbeljivanje (posvetljavanje) artikla na odgovarajućim izloženim područjima, što se koristi kao veoma važno sredstvo kako bi teksas dobio zaista autentičan izgled. U tu svrhu, površina teksasplatna se prvo lokalno ograničava na posebne delove, na primer, na područje butina i zadnji deo, nakon čega se ti delovi mehanički taru ručnim peskiranjem. Nakon toga se ta mesta prskaju rastvorom za izbeljivanje koji u većoj ili manjoj meri uništava boju, u zavisnosti od željenog intenziteta efekta izbeljivanja. Na taj način stvara se naizgled originalan utisak postojanja znakova upotrebe ili habanja na novom artiklu od teksasa.

Uobičajena je praksa da se procesi obrade površinskog izbeljivanja - posvetljavanja obojenih tekstilnih tkanina vrše u vodenoj kupki u dugačkom rastvoru sa jedinjenjima sa hipohloritom, na primer, natrijum hipohloritom. Sa natrijum hipohloritom, dobija se lako dostupan, jeftin i efikasan agens za izbeljivanje, za veliki broj boja, između ostalog i za indigo ili indigoidne boje koje pomoću njega mogu da se oksidativno dekolorizuju. Međutim, ovaj pristup ima manu koja se ogleda u tome da nastaju velike količine otpadnih voda zagađenih adsorbujućim organski vezanim halogenima (koji mogu da se skupljaju na površii čvrstog tela – tzv. AOX), koje se često moraju naknadno da obrađuju kako bi se zadovoljile regulatorne granice. Takvi hlorni izbeljivači su veoma toksični za organizme koji žive u vodi. Zbog toga organizacije za zaštitu životne sredine i potrošača oštro kritikuju upotrebu hemikalija na bazi hlora. U principu, hipohlorit je takođe moguće upotrebiti u svrhu lokalnog posvetljavanja, na primer prskanjem. U praksi, međutim, ovaj metod se obično ne koristi, kako zbog snažnih efekata korozije i razjedinjavanja niti tkanine (jetkanja), tako i zbog loše kontrole efekta izbeljivanja.

Za delimično izbeljivanje artikala od teksasa postupkom prskanja, u skladu s trenutnim stanjem tehnike upotrebljava se kalijum permanganat. Međutim, u međuvremenu su otkriveni i ozbiljni nedostaci procesa u kojima se koristi to jedinjenje. Na primer, kalijum permanganat ima visok stepen toksičnosti u slučaju organizama koji žive u vodi, zato što njegova masovna upotreba dovodi do visokog nivoa teških metala u otpadnim vodama. Prema nemačkom pravilniku o zabrani korišćenja hemijskih sredstava (ChemVerV), oslobađanje kalijum permanganata u Nemačkoj zahteva dokaz o upotrebljenim materijalima kako bi se sprečile zloupotrebe u vezi sa proizvodnjom eksploziva ili lekova. Slična ograničenja postoje i u mnogim drugim zemljama, što nabavku kalijum permanganata čini komplikovanom i otežava njegovo skladištenje. Osim toga, za proces tokom kojeg se to jedinjenje raspršuje takođe je neophodno sprovesti i dodatni postupak za uklanjanje mangan dioksida koji se tom prilikom stvara.

Kao alternative hipohloritu i kalijum permanganatu, predloženo je mnoštvo pristupa ali svi oni imaju ozbiljne nedostatke, koji se ne mogu prevazići u praksi.

Tako se, između ostalih, bojila za bojenje u bačvi, posebno indigo bojila, pretvaraju u rastvoreni oblik leukobaze pomoću redukcionih sredstava, potom se uklanjaju iz vlakana i tekstil se tako posvetljava. Poznato je da se u tu svrhu između ostalog upotrebljavaju šećeri kao što je glukoza, kako je to opisano u patentnom dokumentu EP 0654 557 A. Međutim, ovi procesi imaju nedostatak koji se ogleda u tome što moraju da se odvijaju na visokim temperaturama (> 80 ° C) i u baznim rastvorima visoke pH vrednosti (pH > 11). Dalje, akumuliraju se velike količine otpadnih voda koje zbog visokog organskog opterećenja pokazuju povećanu biološku i hemijsku potrebu za kiseonikom. Analogno tome, isti problem se javlja i u slučajevima u kojima se koriste drugi redukcioni agensi kao što su ketojedinjenja, na primer hidroksiaceton. Pored toga, redukcioni postupci za dobijanje efekata izbeljivanja na određenim ograničenim površinama na tkanini u svojoj osnovi nisu praktični jer se ne može stvoriti sveobuhvatna redukciona sredina kao u zatvorenom bubnju za pranje, te se tako lokalno proizvedena leuco forma brzo ponovo oksiduje pomoću atmosferskog kiseonika.

Osim toga, poznata je i upotreba ozona kao oksidacionog sredstva za izbeljivanjeposvetljavanje obojenih pamučnih tkanina (patent EP 0554 648 A), pri čemu i taj metod ima nedostatak koji se ogleda u tome što je ozon veoma otrovan i korozivan gas. To dovodi do toga da je rukovanje ozonom u industrijskim proizvodnim procesima otežano, jer proizvedeni ozon u gasnom stanju mora da se kontrolisano proizvodi, pa se nakon toga dovodi do jedinice za obradu, a nakon obrade višak ozona mora da se ukloni. Zato na taj način nije moguće izvoditi obradu na ograničenim delovima tkanina kakve su artikli od teksasa.

Takođe je poznata i upotreba vodonik-peroksida ili persirćetne kiseline u svrhu izbeljivanja -posvetljavanja obojenih tekstilnih tkanina. Međutim, ove supstance ne služe kao primarno sredstvo za izbeljivanje, već, na primer, za neutralizaciju pamučnog materijala koji je već izbeljen-posvetljen kalijum permanganatom ili za uklanjanje formiranih mrlja od MnO2(uporediti sa patentom WO 92/13987 A).

Patent US 3,384,596 C obuhvata upotrebu peroksikarboksilnih kiselina kao što su monoperoksiftalna kiselina i meta-hloroperoksibenzojeva kiselina u prisustvu zemnoalkalnih soli kao sredstvo za izbeljivanje u sredini bazne pH vrednosti.

U patentu US 4,443,352 C predlaže se upotreba monoperoksiftalne kiseline i njenih soli rastvorljivih u vodi kao komponente za poboljšanje izbeljivanja u vidu formule u obliku praškastog deterdženta. Taj proces je nazvan sredstvo za izbeljivanje mrlja u kućnom vešu u rastvoru bazne pH vrednosti. U patentu EP 0027 693 A analogno tome predlaže se upotreba magnezijumove soli monoperoksiftalne kiseline.

U patentu DE 34 00 950 A opisana je upotreba magnezijumove soli monoperoksiftalne kiseline u kombinaciji sa bromidom alkalnih metala i sulfonamidima u formuli deterdženta, kao i za izbeljivanje fleka na vešu u domaćinstvu u rastvoru bazne pH vrednosti.

U patentu WO 95/25195 A predlaže se upotreba izvornog vodonik-peroksida u kombinaciji sa nekom soli gvožđa u rastvoru pH vrednosti visoke kiselosti za izbeljivanje tekstilnih tkanina obojenih indigo bojom. Ta kombinacija je već dugo poznata kao Fentonov reagens. Proces je veoma složen i u praksi nije ekonomski isplativo izvoditi ga, zato što je nužno da se so gvožđa primeni u primarnom koraku obrade nakon čega je potrebno da se so ponovo ukloni u narednom koraku obrade upotrebom velikih količina agenasa za kompleksiranje. Da bi se postigao dobar učinak, potrebno je u dužem vremenskom intervalu sprovoditi obradu na temperaturama od 70°C i višim temperaturama, što ovaj proces čini veoma energetski intenzivnim i skupim.

Ovo se takođe odnosi i na predlog za osvetljavanje obojenih tkanina opisan u patentu WO 95/20643 A u kojem se predlaže upotreba peroksidisulfata kao izvora kiseonika u kombinaciji sa metalnog katalizatora za prelazno jedinjenje. Međutim, peroksidi-sulfati podložni su istim ograničenjima kao i oksidacioni agens prema nemačkom Pravilniku o zabrani korišćenja hemijskih sredstava ChemVerV, kao što je, recimo, permanganat, te stoga u tom pogledu nisu pogodni kao alternativa. Pored toga, rastvori peroksidi-sulfata kao i Fentonovi rastvori nisu pogodni za postizanje efekata na ograničenoj površini tkanine kada se primenjuju pomoću spreja ili četkice.

Patent EP 0176 124 A2 (AT 44 763 E) se odnosi na upotrebu vodene suspenzije koja kao komponentu za izbeljivanje sadrži peroksikarboksilnu kiselinu koja je dobijena od dikarboksilne kiseline koja ima od 8 do 13 atoma ugljenika kao sredstvo za izbeljivanje koje se može liti u kalupe.

Patent DT 2620 723 A1 se odnosi na sredstva za izbeljivanje ili sredstva za čišćenje, naročito sa efektom izbeljivanja koji se ostvaruje na niskim temperaturama.

Patent DT 2612 587 A1 se odnosi na preparate za izbeljivanje koji sadrže u vodi rastvorljivo alifatično-peroksidno jedinjenje i sredstvo za zgušnjavanje.

Patent EP 0 160 342 A2 opisuje tečne rastvore za izbeljivanje koji sadrže alifatičnaperoksidna jedinjenja u vidu sastojaka koji su čvrsti, prisutni u rastvoru u vidu čestica i suštinski nerastvorljivi u vodi.

Dalje je poznato i posvetljavanje obojenog tekstila u prisustvu enzima. Primeri su upotreba lakaze i izvornog vodonik-peroksida kao oksidacionog agensa (patenti US 5,851,233 C, WO 96/12846 A). Ove metode se koriste u praksi, ali imaju niz nedostataka. Na primer, na taj način na artiklima od teksasa može da se izbeljuje samo sadržaj indiga ali ne i sadržaj sumporno crnog bojila koji se često koristi. Da bi se postigao snažan efekat posvetljavanja tkanine neophodno je obraditi je u više kupki, što ovaj proces takođe čini i veoma skupim. Osim toga, ovaj način obrade tkanine mora da se izvodi u dugačkim rastvorima, a izvođenje delimičnog posvetljavanja, na primer prskanjem, nije moguće.

Trenutno nije poznat alternativni metod korišćenja kalijum permanganata za lokalno, ograničeno izbeljivanje tekstilnih tkanina koji se u praksi primenjuje na artikle od teksasa. Cilj ovog pronalaska je, dakle, da pruži metod za posvetljavanje-izbeljivanje obojenih tekstilnih tkanina, kojim će, s jedne strane, biti omogućeno ravnomerno posvetljavanje površine tkanine u željenoj nijansi, ali sa druge strane takođe i posvetljavanje slobodno odabranog intenziteta ograničene lokalizovane površine, na primer, nanošenjem sredstva prskanjem ili četkicama. Kada je u pitanju efekat posvetljavanja, proces mora da obezbedi rezultate uporedive sa onima koje, na primer, imaju sredstva za izbeljivanje na bazi hlora ili kalijum permanganata, uz značajno umanjenje potencijalnih nedostataka i opasnosti po životnu sredinu. Konkretno, ne bi trebalo koristiti hemikalije koje su opasne po životnu sredinu i trebalo bi isključiti mogućnost da adsorbujući organski vezani halogeni (AOX) ili teški metali dospeju u otpadne vode.

Iznenađujuće je to što je utvrđeno da organske peroksikarboksilne kiseline, naročito određene linearne ili ciklične alifatične ili aromatične peroksikarboksilne kiseline ili dikarboksilne kiseline, koje sadrže nepolarne (hidrofobne) bočne lance, povoljno alkil radikale koji imaju najmanje 5 atoma ugljenika, prvenstveno da imaju 5 do 30 atoma ugljenika i naročito povoljno da dužina lanca bude od 6 do 10 atoma ugljenika, imaju veoma visok učinak posvetljivanja obojenih tekstilnih tkanina. Posebno dobar učinak dobija se u slučaju indigo i indigoidnih boja koje se mogu izbeljivati pod umerenim uslovima, tako da se lokalna obrada ograničenih površina, na primer prskanjem, može obaviti jednostavno i praktično.

Termin "hidrofobno" se obično odnosi na pridruživanje nepolarnih grupa ili molekula vodene sredine. Ta osobina odlikuje supstance koje se ne mešaju sa vodom i obično se samo "otkotrljaju" sa površine tkanine.

Nepolarne supstance kao što su masti, voskovi, alkoholi sa dugim alkil radikalima - to jest, sa izuzetkom metanola, etanola i propanola – alkani, alkeni, itd. su hidrofobne materije. Rastvaranje hidrofobnih supstanci u vodi generalno dovodi do takozvanog hidrofobnog efekta, a u nekim manjim hidrofobnim vrstama jedinjenja, kao što su metan ili ksenon, formiraju se čak i entropijski nepovoljne strukture klatrata. Prema tome, rastvorljivost ovih supstanci u vodi je generalno mala.

Hidrofobne supstance su skoro uvek lipofilne, tj. dobro se rastvaraju u masti i ulju. Površine koje imaju kontaktni ugao veći od 90 ° prema vodi se takođe nazivaju hidrofobnim. Hidrofobni radikali u kontekstu predloženog pronalaska naročito obuhvataju spojene radikale sa najmanje 5 atoma ugljenika, ugljenički lanac, koji je povoljno zasićen sa atomima vodonika tako da formira alkil radikal ili aril radikal.

Sredstva za izbeljivanje u skladu s pronalaskom su aromatične peroksikarboksilne kiseline koje se sastoje od jednog ili više kondenzovanih aromatičnih prstenova, po mogućstvu supstituisanih sa jednom ili više drugih grupa peroksikarboksilne kiseline u bilo kojoj tački sistema aromatičnog prstena. Ove aromatične peroksikarboksilne kiseline u skladu s pronalaskom mogu dalje da budu supstituisane sa najmanje jednom funkcionalnom alkilnom, arilnom, karboksilatnom, sulfonatnom, halogenidnom, nitro ili hidroksilnom grupom po izboru u bilo kojoj tački sistema aromatičnog prstena. Povoljni primeri su: monoperokso ili diperokso-orto kiselina, -meta ili -para-ftalna kiselina, monoperokso ili diperokso-4-metil-oftalna kiselina, monoperokso ili diperokso-1,8-naftalenska kiselina.

Peroksi-karboksilne kiseline se mogu koristiti kako u obliku kiseline tako i u obliku soli ili lokalno dodavanjem aktiviranih derivata karboksilne kiseline (na primer anhidrida kiselina) i izvornog vodonik-peroksida ili se mogu na drugi način dobiti tokom procesa. Korišćene soli su prvenstveno soli alkalnih ili zemnoalkalnih metala, na primer soli litijuma, natrijuma, kalijuma, magnezijuma ili kalcijuma.

Naročito je iznenađujuće to što je primećeno da se obrada u uslovima kiselih pH vrednosti može izvesti veoma efikasno, iako je stručnjacima poznato da peroksi-karboksilne kiseline, na primer, persirćetna kiselina, najveću efikasnošću izbeljivanja pokazuju pri pH vrednosti koja je blizu vrednosti konstante disocijacije kiseline pKa, kao i u opsegu od neutralnih do slabo baznih pH vrednosti. U kontekstu ovog predloženog pronalaska, tekstilne tkanine se obrađuju u uslovima kiselih pH vrednosti. Poželjno je da pH vrednost rastvora bude u opsegu od pH 1 do pH 5, a još povoljnije u opsegu od pH 1,5 do pH 3,5.

Kao dodatni aditivi u rastvor za obradu dodaju se prirodna i sintetička sredstva za zgušnjavanje, prvenstveno soli kao što su sulfati ili fosfati alkalnih i zemnoalkalnih metala i, ako je potrebno, bojila za markiranje, na primer boje, sredstva za kvašenje, ovlaživači kao što su glicerin, urea ili disperzanti ili druga pomoćna sredstva. Upotreba bojila (sredsatva za markiranje) služe za bolje vizuelno praćenje mlaza tokom prskanja. Ovo je posebno važno u praksi, pošto ljubičasti permanganat u velikoj meri boji rastvor za raspršivanje, dok je rastvor za raspršivanje koji se koristi u skladu s pronalaskom u osnovi bezbojan.

Opsezi pH vrednosti koji su pomenuti u prethodnom delu teksta se utvrđuju ili sami po sebi pomoću upotrebe reaktanata, ili se mogu podesiti i pomoću dodatnih aditiva. Za potrebe ovog pronalaska, pH vrednost rastvora se posebno pogodno podešava pomoću mineralnih kiselina ili organskih kiselina. U tom smislu posebno je poželjna upotreba slabo isparljivih kiselina, to jest, kiselina koje imaju pritisak pare koji je manji od 20 Pa na temperaturi od 20°C, kakve su, na primer, limunska kiselina, maleinska kiselina, mlečna kiselina, ftalna kiselina, fosforna kiselina, sumporna kiselina ili hidrogensulfati.

Stručnjacima u ovoj oblasti na raspolaganju su različiti postupci za ostvarivanje kontakta sredstava za farbanje sa peroksi-karboksilnom kiselinom. U tom smislu naročito je poželjno da se obojene supstance u potpunosti ili delimično dovode u kontakt sa rastvorom koji sadrži peroksi-karboksilnu kiselinu ili njene soli pomoću postupka prskanja, potapanja ili premazivanja četkom.

Uz pomoć ovog pronalaska, najrazličitiji tekstil ili tekstilni materijali mogu da budu dovedeni u kontakt sa peroksi-karboksilnim kiselinama. U tom smislu naročito je poželjno da su tekstilne tkanine napravljene od celuloznih vlakana ili od celuloznih vlakana u smeši sa prirodnim ili sintetičkim vlaknima, koja su obojena širokim spektrom boja. Naročito je povoljno da u skladu sa ovim pronalaskom ta bojila budu izabrana iz grupa indigo bojila bojenih u bačvi, direktnih ili sumpornih bojila.

Proces opisan u ovom pronalasku naročito je pogodan za tekstilne materijale koji su obojeni indigo ili indigoidnim bojama, ili sumporno crnim boje ili kombinacijom tih boja.

Takođe su opisani i izbeljeni tekstilni materijali koji se mogu dobiti postupkom na način koji je definisan u prethodnom delu teksta. U smislu u kojem su definisane, naročito je poželjno da te izbeljene tkanine budu od teksasa.

U skladu sa pronalaskom, efekat rastvora u procesu izbeljivanja ograničenih površina materijala određen je u direktnom poređenju sa efektom koji ima kalijum permanganat, poznat iz postojećeg stanja tehnike. Sve peroksi-karboksilne kiseline korišćene su u koncentraciji koja je približno tri puta veća od uobičajenog dvoprocentnog rastvora kalijum permanganata koji se u proseku danas koristi.

Efekat izbeljivanja je određen na dva različita artikla od teksasa, pri čemu je za svaki određivana Y vrednosti prema CIE sa Datacolor International SF 600 plus CT, otvor blende 30 mm LAV, četvorostruko merenje, kalibraciona standardna svetlost D 65.

U skladu s pronalaskom poželjno je da postignuti efekat izbeljivanja standardnim rastvorom KMnO4bude veći od 40%, povoljnije veći od 60%, naročito povoljni veći od 80%.

Primeri izvođenja

Referentni primer 1:

Na dva komercijalna artikla od teksasa (teksas 1 = bez uklanjanja materijala, pripremna obrada struganjem brusnim papirom, teksas 2 = uklanjan materijal, tretman ispiranjem sa kamenjem - Stonewashed) označena je pravougaona površina od 120 cm<2>, a potom je po rubovima togodabranog područja postavljenalepljiva folija. Te oblasti uokvirene folijom su ravnomerno poprskane sa po 2 g vodenog rastvora od 20 g/l kalijum permanganata (0.38 normalno) i uzorci tkanine su zatim izmereni kako bi se prekontrolisala primenjena količina. Nakon reakcionog vremena od 20 min na sobnoj temperaturi, uzorci tkanine su neutralizovani u centrifugi zajedno sa neobrađenim teksas platnom koje je poslužilo kao balast, 10 min na 50°C i odnosom vodenog rastvora 1:8 sa 4 g/l natrijum bisulfita, zatim su 3 puta hladno isprani u vodenom rastvoru sa odnosom od 1:10, a zatim osušeni u sušilici. Na svakom od tako dobijenih uzoraka merena je Y-vrednost prema CIE (Datacolor International SF 600 Plus-CT, otvor blende 30 mm LAV, četvorostruko merenje, kalibraciona standardna svetlost D 65) na površini obrađenoj prskanjem i izvan nje, a u odnosu na razliku utvrđen je stepen izbeljivanja ∆Y.

Pri tome su dobijene vrednosti za artikal od teksasa 1 ΔY = 19,2 i za artikal od teksasa 2 ΔY = 35,0.

Uporedni primer 1

Od monoperoksiglutarne kiseline (MPGS) pripremljen je standardni vodeni rastvor koji je sadržao 15 težinskih procenata MPGS, 2,5 težinskih procenata natrijum sulfata i 0,4 težinskih procenata ksantanskog sredstva za zgušnjavanje, nakon čega je podešen na pH vrednost od 2,9 pomoću fosforne kiseline. Od ovog rastvora primenjeno je po 2,0 g na oba standardna artikla od teksasa, na isti način koji je opisan u referentnom primeru 1. Nakon delovanja sredstva u vremenu od 20 min na 60°C, uzorak tkanine je na sličan način kao što je opisanu u referentnom primeru 1, ali bez neutralizacije, jednom ispiran na 40°C i jedanput hladno u rastvoru sa odnosom od 1:10, da bi zatim bio osušen u sušilici. Na svakom od tako dobijenih uzoraka merena je Y-vrednost na površini obrađenoj prskanjem i izvan nje prema CIE na način analogan onom koji je primenjen u Referentnom primeru 1, a u odnosu na razliku utvrđen je stepen izbeljivanja ∆Y.

Pri tome su dobijene vrednosti za artikal od teksasa 1 ΔY = 4,7 i za artikal od teksasa 2 ΔY = 8,3.

Uporedni primer 2:

Analogno uporednom primeru 1, primenjena je monoperoksomaleinska kiselina (MPMS) u vidu standardnog vodenog rastvora koji sadrži 13.8 težinskih procenata MPMS, 2.5 težinskih procenata natrijum sulfata i 0.4 težinskih procenata ksantanskog sredstva za zgušnjavanje, ista količina je primenjena na oba standardna artikla od teksasa i rezultati su izmereni, na isti način kao i u uporednom primeru 1.

Pri tome su dobijene vrednosti za artikal od teksasa 1 ΔY = 4,9 i za artikal od teksasa 2 ΔY = 10,5.

Primer 1:

Analogno uporednom primeru 1, komercijalno dostupan magnezijum bismonoperoksoftalatheksahidrat (MM-PP) pripremljen je kao standardni vodeni rastvor koji sadrži 25 težinskih procenata MMPP, 2,5 težinskih procenata natrijum sulfata i 0,4 težinskih procenata ksantanskog sredstva za zgušnjavanje, nakon čega je ista količina primenjena na oba standardna artikla od teksasa i rezultati su izmereni, na isti način kao i u uporednom primeru 1.

Pri tome su dobijene vrednosti za artikal od teksasa 1 ΔY = 18,7 i za artikal od teksasa 2 ΔY = 34,3.

Primer 2:

Analogno uporednom primeru 1, primenjena je monoperoksftalna kiselina (MPPS) u vidu standardnog vodenog rastvora koji sadrži 16,8 težinskih procenata MPPS, 2,5 težinskih procenata natrijum sulfata i 0,4% težinskih procenata ksantanskog sredstva za zgušnjavanje, nakon čega je ista količina primenjena na oba standardna artikla od teksasa i rezultati su izmereni, na isti način kao i u uporednom primeru 1.

Pri tome su dobijene vrednosti za artikal od teksasa 1 ΔY = 18,1 i za artikal od teksasa 2 ΔY = 32,2.

Uporedni primer 3:

Analogno uporednom primeru 1, pripremljena je monoperoksi-cis-cikloheksan-1,2-dikarboksilna kiselina (MPDCS) u vidu standardnog vodenog rastvora koji sadrži 17,5 težinskih procenata MPDCS, 2,5 težinskih procenata natrijum sulfata i 0,4 težinskih procenata ksantanskog sredstva za zgušnjavanje, nakon čega je ista količina primenjena na oba standardna artikla od teksasa i rezultati su izmereni, na isti način kao i u uporednom primeru 1.

Pri tome su dobijene vrednosti za artikal od teksasa 1 ΔY = 12,4 i za artikal od teksasa 2 ΔY = 24,5.

Primer 4:

Analogno uporednom primeru 1, pripremljena je magnezijumska so monoperoksi-4-metilftalne kiseline (MPMP) kao standardni vodeni rastvor koji sadrži 18,4 težinskih procenata MPMP, 2,5 težinskih procenata natrijum sulfata, 0,4 težinskih procenata ksantanskog sredstva za zgušnjavanje, kao i dodatni 1 g/l bojila koje služi kao marker, nakon čega je ista zapremina primenjena na oba standardna artikla od teksasa. Bojilo za markiranje je uklonjeno tokom narednih koraka ispiranja i poslužilo je samo zato da bi se tok i uniformnost prskanja učinile vidljivijim. Obrada i merenje rezultata izvedeni su na isti način kao u uporednom primeru 1. Pri tome su dobijene vrednosti za artikal od teksasa 1 ΔY = 18,9 i za artikal od teksasa 2 ΔY = 32,5.

Tabela 1: Aplikacija sredstva prskanjem na artikal od teksasa 1 (bez uklanjanja materijala, obrađen brusnim papirom)

Primer 5:

Komercijalno dostupan magnezijum bis-monoperoksiftalatheksahidrat (MMPP) pripremljen je u vidu više standardnih vodenih rastvora koji sadrže 25 težinskih procenata MMPP, 2,5 težinskih procenata natrijum sulfata i 0,4 težinskih procenata ksantanskog sredstva za zgušnjavanje, nakon čega je podešen na pH vrednost između 5,5 i 2,5 pomoću fosforne kiseline. Od ovog rastvora primenjeno je po 2,0 g na oba standardna artikla od teksasa, na isti način koji je opisan u referentnom primeru 1, a obrada i merenje rezultata izvedeni su na isti način kao u uporednom primeru 1..

Vrednosti ΔY koje su dobijene na taj način sumirane su u tabeli 2.

Tabela 2: Aplikacija sredstva prskanjem na artikal od teksasa2 – uticaj pH vrednosti

Referentni primer 2:

Standardni artikal od teksasa 2 je obrađivan u mašini za centrifugiranje u rastvoru sa odnosom od 1:8 koji sadrži 15 ml/l rastvora natrijum hipohlorita (120 g/l aktivnog hlora) tokom 15 min na 50°C. Nakon toga ispran je dva puta hladnom omekšanom vodom u rastvoru sa odnosom od 1:10, a zatim neutralisan tokom 2 koraka prvo sa 4 g/l natrijum bisulfita i zatim sa 4 ml/l trideset pet procentnog rastvora vodonik-peroksida tokom 10 min u odnosu tečnosti 1:10 na temperaturi od 40 ° C neutralisana. Nakon sušenja u sušilici, određena je Y-vrednost prema CIE (Datacolor International SF 600 Plus-CT, otvor blende 30 mm LAV, četvorostruko merenje, kalibraciona standardna svetlost D 65)

Kao rezultat dobijena je vrednost Y = 19,2

Primer 6:

Standardni artikal od teksasa 2 obrađivan je u mašini za centrifugiranje u rastvoru sa odnosom od 1:8 koji sadrži 20 g/l magnezijum bis-monoperoksiftalatheksahidrata (MMPP) i sa limunskom kiselinom, u sredini sa pH vrednošću od 3,0, na temperaturi od 60°C tokom 20 minuta. Nakon toga ispran je dva puta hladnom omekšanom vodom u rastvoru sa odnosom od 1:10 na temperaturi od 40 ° C sa odnosom tečnosti od 1:10. Nakon sušenja u sušilici, određena je Y-vrednost prema CIE (Datacolor International SF 600 Plus-CT, otvor blende 30 mm LAV, četvorostruko merenje, kalibraciona standardna svetlost D 65)

Kao rezultat dobijena je vrednost Y = 17,8

Claims (9)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Postupak za posvjetljavanje-izbeljivanje obojenih tekstilnih tkanina, naznačen time, što se navedene tkanine obrađuju vodenim rastvorom koji kao aktivnu komponentu sadrži aromatičnu organsku peroksi-karboksilnu kiselinu, u uslovima kiselih pH vrednosti.

2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se kao peroksi-karboksilna kiselina koristi jedna aromatična karboksilna kiselina sa jednom ili više perkarboksi grupa, opciono supstituisanih sa drugim funkcionalnim grupama, na primer mono-perokso-oftalna kiselina, mono-perokso-meta-ftalna kiselina, mono-perokso-para-ftalna kiselina, mono-perokso-4-metil-ftalna kiselina i/ili mono-perokso-1,8-naftalenska kiselina.

3. Postupak prema nekom od zahteva od 1 do 2, naznačen time, što se navedeno posvetljavanje tekstila vrši pri pH vrednosti koja se nalazi u opsegu od pH 1 do pH 5, naročito od pH 1.5 do pH 3.5.

4. Postupak prema nekom od zahteva od 1 do 3, naznačen time, što se navedene peroksikarboksilne kiseline koriste ili direktno u kiseloj formi ili kao soli, ili se dobijaju dodavanjem aktiviranih derivata karboksilne kiseline, kao što su anhidridi ili izvorni vodonik-peroksid.

5. Postupak prema nekom od zahteva od 1 do 4, naznačen time, što se pH vrednost rastvora podešava pomoću mineralnih kiselina ili organskih kiselina, posebno pomoću nisko isparljivih kiselina koje imaju pritisak pare manji od 20 Pa na temperaturi od 20°C, kao što su limunska kiselina, maleinska kiselina, mlečna kiselina, ftalna kiselina, fosforna kiselina, sumporna kiselina ili hidrogensulfat.

6. Postupak prema nekom od zahteva od 1 do 5, naznačen time, što se obojene tkanine dovode u kontakt sa rastvorom koji sadrži navedenu peroksi-karboksilnu kiselinu ili njene soli postupkom prskanja, potapanja ili premazivanja četkom.

7. Postupak prema nekom od zahteva od 1 do 6, naznačen time, što se kao dodatak u tečnos za obradu dodaju sredstva za zgušnjavanje, soli, bojila za markiranje, sredstva za kvašenje, ovlaživači, disperzanti i/ili druga pomoćna sredstva.

8. Postupak prema nekom od zahteva od 1 do 7, naznačen time, što se njime obrađuju tekstilne tkanine isključivo napravljene od celuloznih vlakana ili od celuloznih vlakana u smeši sa prirodnim ili sintetičkim vlaknima, obojene bojama koje se biraju iz grupa indigoidnih, direktnih ili sumpornih bojila.

9. Postupak prema zahtevu 8, naznačen time, što se njime obrađuju tekstilne tkanine obojene indigom, indigoidnim bojilima ili sumporno crnim bojilima i kombinacijama takvih bojila.

Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5