RS59141B1 - Formulacija za lečenje ibs - Google Patents

Description

Opis

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na kompoziciju za upotrebu u lečenju ili prevenciji sindroma iritabilnog creva.

PRETHODNO STANJE TEHNIKE

[0002] Sindrom iritabilnog creva (IBS) je tipičan primer hroničnih funkcionalnih bolesti koje pogađaju gastrointestinalni sistem i dobro je poznat širom sveta, budući da pripada klasi funkcionalnih poremećaja koji pogađaju digestivni sistem, što znači bez strukturnih patoloških promena i/ili biohemijskih anomalija. Fiziopatologija i etiologija ovog poremećaja su nepoznate i zato njegova dijagnoza ne može da se postavi pomoću uobičajenih medicinskih testova (anatomske promene ili biohemijski markeri), već putem procene kliničkih simptoma uključujući pojavu bola ili rekurentne abdominalne nelagodnosti i promene u intestinalnim funkcijama, kao što su nepravilno funkcionisanje creva, konstipacija i/ili dijareja i/ili nepravilnost u konzistenciji stolica.

[0003] Nedavni epidemiološki podaci pokazuju da IBS može da se javlja u adultnoj populaciji na Zapadu sa učestalošću od 20 %, dok je u Italiji učestalost mnogo veća, jednaka 30 %. Na osnovu zvaničnih medicinskih statistika, odnos žene/muškarci među osobama koje pate od IBS varira od 2:1 do 4:1. Dakle, žene će patiti od IBS sa 1.5 puta većom verovatnoćom nego muškarci, pretežno su mlade i pogođene oblikom kod koga preovlađuje konstipacija, dok su IBS podvrste kod kojih preovlađuje smenjivanje dijareje i konstipacije generalno češće od oblika u kome preovlađuje konstipacija. Sindrom se takođe češće dijagnostifikuje u nižim socioekonomskim slojevima i kod osoba mlađih od 50 godina.

[0004] IBS je u principu perzistentno stanje koje može da postane rekurentno ili hronično; ono, dakle, zahteva često obraćanje lekaru, bilo lekaru opšte prakse ili specijalisti, a količina rada koju uzrokuju pacijenti koji pate od IBS-a čini približno jednu trećinu svih poseta gastroenterologu.

[0005] IBS može da ima značajan uticaj na način života osoba koje od njega pate a koje smatraju da je taj problem iritantan, često bolan i ograničavajući. Pacijent doživljava osećanja neprijatnosti i inhibicije; zapravo, ova bolest ne utiče samo na fizičke funkcije nego i na emotivne funkcije: pacijenti osećaju ograničenje i emotivni bol. Živeti sa IBS-om podrazumeva život sa bolom i abdominalnim nadimanjem različite učestalosti i intenziteta, ali češće visokog intenziteta. IBS je, dakle, bolest koja negativno utiče na dnevne aktivnosti i značajno pogoršava kvalitet života, sa smanjenom produktivnošću na poslu, ponovljenim medicinskim pretragama, odsustvovanjem iz škole ili sa posla i posledičnim visokim zdravstvenim troškovima u smislu zdravstvane zaštite i produktivnosti.

[0006] Sindrom iritabilnog creva je heterogeno oboljenje kod koga nije moguće identifikovati dobro definisan etiološki faktor, zbog toga što ga izaziva kombinacija uzroka i posledica. IBS predstavlja složeni multifaktorski okvir kod koga pojava simptoma takođe može da bude povezana sa visceralnom hiperosetljivošću i promenama gastrointestinalne pokretljivosti, kao i sa genetskim, fiziološkim, sredinskim i bihevijoralnim faktorima, tako da se ova bolest takođe definiše i kao "biopsihosocijalna" disfunkcija.

[0007] Čini se da je izaziva kombinacija promena motornih funkcija i visceralne senzitivnosti, koje su često u vezi sa afektivnim poremećajima. Promene na crevima koje mogu da se prezentuju u obliku konstipacije, dijareje ili i jednog i drugog, u različitim trenucima, dovelo je do toga da se za IBS uobičajeno smatra da je „poremećaj motiliteta“, ali motorne promene ne daju mogućnost da se u potpunosti objasni klinička slika. Nedavno je pojačan naglasak stavljen na patogenezu bola koji prijavljuju ovi pacijenti tako da postoje značajni dokazi kad je u pitanju povećana visceralna osetljivost na stimuluse, kako štetne tako i fiziološke, kod osoba pogođenih ovim sindromom. Široko prihvaćena hipoteza glasi da kod osoba sa genetskom predispozicijom, prolazno visceralno oštećenje dovodi do produžene senzitizacije neuronskih kola za bol uprkos potpunom razrešenju inicijalnog patološkog događaja.

[0008] Izgleda da su, od sredinskih/bihevijoralnih faktora, stres i ishrana glavni uzroci IBS-a, ali što se tiče navika u ishrani, odnos između načina ishrane i IBS-a je složen. U nekim slučajevima je ustanovljena veza između obroka i pojave bola/abdominalnog nadimanja, a u nekim slučajevima pojava simptoma je povezana sa konzumiranjem specifične hrane, premda je neophodno da se ustanovi definitivna i jasna veza sa određenom kategorijom hrane, pre nego što se donese odluka o restriktivnoj dijeti. Pored toga, značajan udeo osoba koje se leče samo dijetetskim ograničenjima ili suplementima koji sadrže vlakna nastavlja da se žali na simptome i podvrgnut je stalno različitim terapeutskim pristupima.

[0009] Može se zaključiti da je fiziopatologija IBS-a i dalje predmet brojnih rasprava. Trenutne hipoteze su raznovrsne i uključuju narušen motilitet gastrointestinalnog trakta, promenu visceralne ili centralne osetljivosti, dezorganizovane autonomne funkcije, oslobađanje medijatora inflamacije, psihosocijalne poremećaje; može se, dakle, izvesti zaključak da ovi raznovrsni mehanizmi ne mogu u dovoljnoj meri da se kontrolišu jednim farmakološkim tretmanom.

[0010] Vrste lečenja IBS-a su prilično raznovrsne i kreću se od edukacije o ponašanju pa do upotrebe novih selektivnih modulatora serotoninskog receptora; međutim, ne postoji ni jedan referentni lek za delotvornu terapiju IBS-a.

[0011] Pošto IBS ne prezentuje specifične anatomske karakteristike i ne postoje referentni biološki markeri (kao što postoje za Kronovu bolest ili celijakiju), dijagnostifikovanje IBS-a se zasniva na pažljivom ocenjivanju kliničkih simptoma, uključujući bol ili hroničnu abdominalnu nelagodnost i promene intestinalnih funkcija (konstipacija, dijareja i/ili nepravilnost u konzistenciji stolica, iako ovi simptomi mogu da postoje istovremeno sa drugim simptomima koji pogađaju ceo gastrointestinalni trakt), i na isključivanju drugih patoloških stanja.

[0012] Istovremeno prisustvo različitih abdominalnih simptoma, uključujući kontradiktorne simptome, primećeno je još pre više od jednog veka kada je 1849. godine, Kaming napisao "kod iste osobe mogu da budu prisutni i konstipacija i proliv i ja priznajem da ne znam kako da objasnim uzrok ovakvih kontradiktornih simptoma". Prvi opis sindroma iritabilnog creva pripisuje se Pauelu, 1818. godine, ali je ovaj sindrom donedavno bio prepoznat kao patološko stanje koje može da se dijagnostifikuje samo "isključivanjem" drugih patoloških stanja, a ne uz pomoć specifičnih kliničkih kriterijuma ili parametara.

[0013] Prve dijagnostičke kliničke evaluacije IBS-a započete su posredstvom studija 1970-ih godina u Velikoj Britaniji, koje su 1978. godine dovele do razvoja kriterijuma po Meningu, gde se koristi upitnik koji se sastoji od 15 pitanja i ima za cilj razlikovanje, na osnovu simptoma, IBS-a od disfuncija koje se mogu tumačiti kao organski abdominalni poremećaji.

[0014] Internacionalne grupe stručnjaka, okupljenih da bi razmatrali temu gastrointestinalnih funkcionalnih poremećaja, razvile su dijagnostičke kriterijume poznate pod imenom rimski kriterijumi I, II i III i definisale su IBS kao "grupu intestinalnih funkcionalnih poremećaja kod kojih je abdominalni bol povezan sa defekacijom ili promenama u pražnjenju creva ili subjektivnom percepcijom izmenjene defekacije". IBS se bez razlikovanja definiše kao sindrom ili kao disfunkcija.

[0015] Trenutna mogućnost za postavljanje "pozitivne" dijagnoze IBS-a na osnovu definisanih i specifičnih kriterijuma ocenjivanja simptoma a takođe i isključivanja drugih mogućih patoloških stanja je od fundamentalnog značaja, pošto doprinosi pravilnoj klasifikaciji pacijenata i odgovarajućoj terapeutskoj podršci kao i proširivanju svesti o IBS-u, uključujući epidemiologiju i faktore rizika.

[0016] Tipologija i frekvencija simptoma koji karakterišu pacijente pogođene IBS-om u skladu sa karakteristikama navedenim u daljem tekstu ispod, definisani su pomoću rimskih III kriterijuma

RIMSKI III DIJAGNOSTIČKI KRITERIJUMI ZA IBS

[0017] Abdominalni bol ili nelagodnost* koji se ponovljeno javljaju 3 dana u mesecu tokom poslednja 3 meseca, kombinovani sa jednim ili više sledećih simptoma:

1. olakšanje nastupa sa defekacijom

2. pojava je povezana sa promenom učestalosti stolice

3. pojava je povezana sa promenom konzistencije stolice

*nelagodnost ukazuje na iritirajući osećaj koji se ne opisuje kao bol. U slučaju patofizioloških studija i kliničkih ispitivanja, učestalost bola/nelagodnosti od najmanje 2 dana nedeljno tokom skrininga za procenu pogodnosti subjekata.

[0018] Osim toga što su kombinovani sa promenama u pražnjenju creva, abdominalni bol/nelagodnost, mogu takođe da uključuju druge simptome, kao što su naduvenost ili grčevi, koji su uobičajeni za druge poremećaje digestivnog sistema, kao što je dispepsija.

[0019] Preovlađivanje oblika sa dijarejom ili konstipacijom dovelo je do podele sindroma iritabilnog creva u dve glavne podgrupe: IBS-D (dijareja) i IBS-C (konstipacija), dok je mešani oblik označen upotrebom akronima IBS-M.

[0020] Postoji takođe mogućnost da se sindrom iritabilnog creva manifestuje nakon gastrointestinalne infekcije i u ovom slučaju klasifikuje se kao PI-IBS (post infektivni) i, u poređenju sa drugim oblicima, može da se prezentuje promenom imunske funkcije intestinuma (infiltracija limfocita i NO sintaze u stolici).

[0021] Trenutni farmakološki pristup sindromu iritabilnog creva odražava njegovu multifaktorsku prirodu. Lečenje je predominantno simptomatično i nespecifično.

[0022] Pre farmakološkog lečenja, pacijenti sa blagim simptomima u početku dobijaju sledeći savet: promene životnog stila (povećanje fizičke aktivnosti i dovoljno vremena za defekaciju su od koristi, naročito za pacijente koji imaju konstipaciju), dijetetska ograničenja (prekomerna konzumacija kofeina, nesvarljivih ugljenih hidrata i povećana konzumacija laktoze pospešuju razvoj IBS-a sa dijarejom) i uključivanje vlakana, odnosno korisnih vlakana, naročito rastvorljivih vlakana, za sve tipove IBS-a. Ove mere donose samo neznatne koristi ili su neuspešne kod mnogih pacijenata koji nastavljaju da se žale na simptome i koji se zatim izlažu različitim terapeutskim/farmakološkim alternativama.

[0023] Pacijenti koji imaju epizode nepravilnog abdominalnog bola umerenog intenziteta često se leče upotrebom lekova koji smanjuju kontraktilnost glatke intestinalne muskulature, spazmolitičkih lekova ili anti-spastičkih lekova. Ovi lekovi imaju za cilj smanjenje gastrointestinalnog motiliteta kako bi se smanjili abdominalni bol i grčevi kod svih vrsta IBS-a, ali zahtevaju istovremeno lečenje prokineticima ili laksativima kako bi se povećao intestinalni motilitet u slučajevima konstipacije. Kategorija antiholinergika uključuje antagoniste Ca+2 kanala i antagoniste perifernih opioidnih receptora. Oni se obično primenjuju po potrebi, dakle, kada se pojavi bol, ili pre obroka, kako bi se sprečio bol i potreba za defekacijom, koji su tipični kod nekih pacijenata sa IBS-om. Većina ovih sredstva se koristi već godinama, ali je njihova upotreba predmet kritika i njihove nus pojave su često opterećujuće. Anti-holinergički spazmolitici proizvode dobro poznata neželjena dejstva, i pacijenti se moraju jasno upozoriti na sledeće: suva usta, zamagljen vid i vrtoglavica.

[0024] Poslednjih godina lečenje se fokusira na farmakološki tretman visceralne osetljivosti, i premda farmakološkom principi ove hiperalgezije nisu poznati, predložena je uključenost serotonina i njegova uloga u senzitizaciji nociceptivnih neurona kod inflamatornih stanja. Ovo je dovelo do razvoja selektivnih modulatora podtipova serotoninskog receptora, kao što je tegaserod, parcijalni agonist 5-HT4, i alosetron, koji je agonist 5-HT3 receptora.

[0025] Tegaserod, jedini prokinetik za lečenje IBS-a sa konstipacijom koji je FDA odobrila za kratkoročnu upotrebu, povučen je sa tržišta 2007 zbog rizika od ozbiljnih kardiovaskularnih događaja (iktus, infarkt miokarda, angina pektoris). Drugi prokinetici koji se uobičajeno koriste u kliničkoj praksi uključuju domperidon, metoklopramid, cisaprid i renzaprid, iako oni nemaju specifične indikacije za sindrom iritabilnog creva.

[0026] Alosetron, prvi lek koji je bio odobren za sindrom iritabilnog creva sa dijarejom, kod žena, smanjuje gastrointestinalnu kontraktilnost, smanjujući vreme prolaska kroz kolon i povećavajući apsorpciju tečnosti. Lekovi u ovoj kategoriji u principu proizvode suprotstavljena dejstva u poređenju sa 5-HT4 agonistima (tegaserod). Alosetron je povučen sa tržišta u Sjedinjenim državama kratko vreme nakon što je komercijalno uveden, zbog povećane učestalosti slučajeva ishemijskog kolitisa (3 na svakih 1000 pacijenata), što je dovelo do neophodnosti hirurške intervencije i čak dovelo do smrti u ograničenom broju slučajeva. Međutim, FDA je nedavno odobrila upotrebu ovog leka, sa kontrolisanom distribucijom, za sindrom iritabilnog creva sa dijarejom. U međuvremenu, konvencionalni lekovi, selektivni inhibitori 5-HT3, kao što su ondansetron, granisetron, cinansetron često se prepisuju za IBS sa dijarejom, ali i za mnoge druge različite smetnje, kao što su mučnina i povraćanje. Alosetron se često koristi zbog specifičnosti u odnosu na sindrom iritabilnog creva sa dijarejom i zbog manjeg broja nus pojava, premda je, međutim, njegova upotreba ograničena zbog ozbiljnih nus pojava koje, kao što je već pomenuto, mogu da izazovu ishemijski kolitis, između ostalog.

[0027] Agonisti α2-adrenergičkog receptora, kao što je klonidin, takođe su u stanju da povećaju visceralnu prilagođenost i bol povezan sa distenzijom, dok oktreotid, analog somatostatina, vrši selektivno anti-inhibitorno dejstvo na aferentne periferne nerve, koji iz intestinuma vode do kičmene moždine i smanjuju percepciju rektalne distenzije kod pacijenata koje pogađa IBS.

[0028] Druge vrste lečenja uključuju psihofarmakološke lekove, naročito antidepresive: selektivne inhibitore preuzimanja serotonina (SSRI) i triciklične antidepresive (TCA), u efikasnim dozama koje su značajno niže u poređenju sa dozama koje se koriste za lečenje depresije.

[0029] SSRI imaju manje nus pojava u poređenju sa TCA i koriste se naročito kod pacijenata koji se žale na promene u pražnjenju creva sa konstipacijom pošto su ovi lekovi u stanju da pojačaju intestinalnu peristaltiku; ovi lekovi, međutim, ne smanjuju abdominalno ili visceralno nadimanje.

[0030] Druge vrste lečenja uključuju benzoadiazepine (BDZ), koji su usmereni na anksiogenu etiološku komponentu i imaju upitno dejstvo pri lečenju IBS-a.

[0031] Za dijaroičnu komponentu često se koristi loperamid, ali tokom kratkih perioda, zbog toga što na duže staze postoji rizik od razvoja tolerancije na antidijaroično dejstvo. Drugi opijat koji se prepisuje je kodein, ali sa značajnim rizikom od sedacije i zavisnosti.

[0032] Procena probiotika za lečenje IBS-a je rezimirana u studijama meta-analize, koje su pokazale skromno poboljšanje kod nadimanja, abdominalnog bola i poteškoća prilikom intestinalnih pokreta. Ni za jedan specifični soj probiotika nije nađeno da je superioran u odnosu na druge, i često se koriste kombinacije bakterija; mnoga pitanja ostaju, dakle, otvorena, kao recimo koju vrstu probiotika bi trebalo primeniti, u kojoj količini i koliko dugo.

[0033] U poslednje vreme, među terapijama za lečenje IBS-a se često koristi psihoterapija (kognitivno bihevijoralna terapija, dinamička psihoterapija, hipnoterapija, tehnike opuštanja), ali samo za ozbiljnije oblike povezane sa psihološkim smetnjama ili depresivnim ili anksioznim stanjima, premda su dejstva ove terapije samo delimična.

[0034] Trenutno se simptomatski lekovi često koriste za pomoć osobama pogođenim IBS-om. Ovi simptomatski lekovi uključuju, naročito, spazmolitike, antidijaroike i laksative.

[0035] Postoje takođe lekovi koji imaju farmakološko dejstvo na visceralnu hipersenzitivnost, premda ne postoji specifičan koadjuvans koji deluje putem ne-farmakoloških zaštitnih mehanizama.

[0036] Stoga je očigledno da za lečenje IBS-a i dalje nedostaje korisna i specifična terapija sa malobrojnim nus pojavama srazmerno malom riziku koji nosi ovaj sindrom, ali sa povećanom delotvornošću, srazmerno ozbiljnom narušavanju kvaliteta života koje IBS izaziva kod njime pogođenih osoba.

KRATAK OPIS PRONALASKA

[0037] Predmetni opis obezbeđuje kompoziciju za lečenje i/ili prevenciju sindroma iritabilnog creva (koji se označava i kao sindrom iritabilnog kolona) koja sadrži smole i/ili njihove ekstrakte, polisaharide i/ili biljne ekstrakte koji sadrže polisaharide, antioksidanse i/ili biljne ekstrakte koji sadrže antioksidanse biljnog porekla, postupak za lečenje i/ili prevenciju IBS-a i postupak za pripremu pomenute kompozicije.

[0038] Imajući u vidu kontroverze u vezi sa uzrocima IBS-a i terapijama koje se primenjuju u lečenju ovog poremećaja, razvijanje novih kompozicija koje mogu da spreče ili da izleče ovaj poremećaj je prilično složeno, pošto stanje tehnike ne sadrži usklađene instrukcije.

[0039] Autori predmetnog pronalaska odabrali su komponente biljnog/prirodnog porekla i kreirali smešu čija su dejstva testirana u in vitro testovima i takođe kod pacijenata pogođenih IBS-om. Kompozicija koju su proizveli pronalazači i koja predstavlja osnovu predmetnog opisa, obezbedila je efikasne rezultate uporedive čak i sa rezultatima koji se mogu dobiti kada se koriste lekovi koji su trenutno lekovi izbora, a ne proizvode neželjena dejstva.

[0040] Kompozicija, međutim, može da se koristi i u svrhe prevencije, na primer kod pacijenata koji su već patili od IBS-a i kod kojih postoji rizik od ponovnog razvoja poremećaja usled psiholoških razloga ili urođenih razloga, itd.

[0041] Kompozicija prema pronalasku sastoji se, dakle, od seta komponenti, definisanih u patentnim zahtevima, koje su delotvorne u kontrolisanju simptoma IBS-a kao što su intestinalna hiperalgezija i intestinalna nelagodnost i neregularnost, a nije specifično spazmolitička, antidijaroična ili laksativna kompoziciji.

[0042] Opis se odnosi na različite primere izvođenja kompozicije, postupke za pripremanje pomenute kompozicije, i takođe, na postupak za lečenje i/ili prevenciju IBS-a, koji obuhvata primenu kompozicije prema pronalasku kod pacijenata kojima je to potrebno, i postupak za pripremu pomenute kompozicije. Kompozicija prema pronalasku biće u mogućnosti da deluje na inflamatorni proces putem lokalnog indirektnog zaštitnog i anti-inflamatornog delovanja, koje potiče od zaštite, i takođe verovatno ima dejstvo u kontroli simptoma IBS-a, kao što su intestinalna hiperalgezija i neprijatnost, putem zaštitnog dejstva na intestinalni mukus, koje smanjuje nadraženost i nadražljivost pomenutog mukusa, čime se štiti intestinalni mukus od nadražujućih napada, na primer putem dejstva nalik na efekat barijere i putem antioksidativnog dejstva.

[0043] Nađeno je da je kompozicija u skladu sa pronalaskom korisna pri regulisanju creva usled smanjene intestinalne inflamacije, a da pri tom nije specifično spazmolitički, antidijaroični ili laksativni proizvod.

[0044] Bez ograničavanja teorijom, postavljena je hipoteza da kompozicija kako je ovde opisana i kako je definisana u patentnim zahtevima, može da deluje u skladu sa šemom prikazanom u daljem tekstu, blokirajući ovde opisan začarani krug:

Šema 1

DETALJAN OPIS SLIKA

[0045]

Slika 1 prikazuje rezultate testa za procenu adhezije mukusa, koji pokazuje dobru mukoadhezivnost kompozicije prema pronalasku u odnosu na CaCo-2 gastrointestinalne ćelije. Stepen mukoadhezivnosti koji se dobija pomoću kompozicije prema pronalasku razblažene 1:5 bio je 52 % ± 4.6 %, što pokazuje da i značajno razblaženje kompozicije nema značajan uticaj na mukoadhezivni kapacitet pomenute kompozicije u odnosu na gastrointestinane ćelije.

Slika 2 prikazuje otpornost na ispiranje simuliranim želudačnim sokovima (2 ml/min). Što se tiče druge faze eksperimenta, odnosno faze eksperimenta koja se odnosi na određivanje otpornosti mukoadhezivnog sloja obrazovanog interakcijom između smolastih komponenti i polisaharida kompozicije, i mukoznih ćelija, dobijeni rezultati su pokazali interesantnu sposobnost ovih komponenti da ostanu bio-adherirane na mukus, čime se obezbeđuje dobra mukoadhezivnost tokom prvog sata kontakta, premda ostaje značajna čak i nakon drugog sata.

U stvari, nakon 0.5 h, 1 h i 2 h, zabeleženi procenti mukoadhezije su bili 48.7 ± 4.1 % (0.5 h), 40.9 ± 6.2 % (1 h) i 29.5 ± 4.6 % (2 h).

Slika 3 prikazuje da kompozicija prema pronalasku takođe ima dobro delovanje u neutralisanju slobodnih radikala prilikom oksidativnog stresa, uporedivo sa istim delovanjem vitamina C. Pored toga, ovo delovanje ostaje praktično konstantno počev od drugog obavljenog očitavanja (60 minuta). Kompozicija prema pronalasku uništava obrazovanje slobodnih radikala za 39 % (± 0.5) pri svim analiziranim dozama, čime ispoljava naizgled "dozno nezavisno" delovanje. Kompozicija prema pronalasku ne promoviše proizvodnju slobodnih radikala na konstitutivan način i ne pokazuje značajno konstitutivno antioksidativno delovanje: dobija se blago smanjenje radikala od približno 10 % (± 0.5) nakon samo 60 minuta izlaganja H2O2. Međutim, ovi rezultati takođe pokazuju isti "dozno nezavisni" trend koji se uočava prilikom delovanja u neutralisanju radikala, samo sa nižim procentima. Tabela koja ilustruje ovu aktivnost je prikazana u daljem tekstu.

Naznačene vrednosti su izražene u mg/ml

Slika prikazuje sledeće podatke

Slika 4 prikazuje trend za skorove abdominalnog bola u bazalnim uslovima (B) i tokom nedelja lečenja (1-6) kompozicijom prema pronalasku.

Može se uočiti progresivno smanjenje skorova bola, koje dostiže značajan nivo (* = p < 0.05) počev od treće nedelje lečenja i nastavlja da pada do kraja lečenja.

Slika 5 prikazuje trend za skorove abdominalnog nadimanja u bazalnim uslovima (B) i tokom nedelja lečenja (1-6) kompozicijom prema pronalasku.

Može se uočiti progresivno smanjenje skorova nadimanja, koje dostiže značajan nivo (* = p < 0.05) počev od četvrte nedelje lečenja i nastavlja da pada do kraja lečenja.

Slika 6 prikazuje trend za skorove zdravlja u bazalnim uslovima (B) i tokom nedelja lečenja (1-6) medicinskim sredstvom Colilen IBS.

Može se uočiti progresivno smanjenje skorova zdravlja, koje dostiže značajan nivo (* = p < 0.05) počev od druge nedelje lečenja i nastavlja da pada do kraja lečenja.

Slika 7 prikazuje smanjenje klasa abdominalnog bola/neprijatnosti povezanih sa IBS-om, tokom vremena, nakon primene kompozicije prema pronalasku (broj individua na ordinati i vreme uzraženo u nedeljama na apscisi).

Može se uočiti kako od, T0 do T6, klase "težak", "umeren" i "blag" opadaju, sa velikim porastom klase "normalan".

Slika 8 prikazuje iste rezultate sa grupisanjem klasa "težak" i "umeren" i klasa "blag" i "normalan" (broj individua na ordinati i vreme uzraženo u nedeljama na apscisi).

1

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0046] Pronalazak opisuje kompoziciju za upotrebu u lečenju i/ili prevenciji sindroma iritabilnog creva, koja se sastoji od smola i/ili njihovih ekstrakata, polisaharida i/ili biljnih ekstrakata koji sadrže polisaharide, antioksidanasa i/ili biljnih ekstrakata koji sadrže antioksidanse i etarska ulja prirodnog ili biljnog porekla i opciono, jedan ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa koji su definisani u patentnim zahtevima.

[0047] U stvari, imajući u vidu nepostojanje neželjenih dejstava ovde opisane kompozicije, ona se može koristiti sama ili u kombinaciji sa drugim lekovima za lečenje i/ili prevenciju IBS-a. U naročito pogodnom obliku, kompozicija, budući da nema neželjena dejstva, može da se koristi i za prevenciju IBS-a, na primer kod onih pacijenata koji su ponovljeno pogođeni ili kod kojih se poremećaj javlja u vezi sa specifičnim psihološkim ili fizičkim stanjima (na primer periodi stresa, itd.).

[0048] Ovde opisana kompozicija sadrži prethodno navedena aktivne sastojke, kao što su aktivni sastojci biljnog porekla ili prirodnog porekla, dakle, oni koji nisu proizvedeni hemijskom sintezom, nego izolovani iz biljaka ili prirodnih proizvoda, kao što su smole koje proizvode biljke, mineralne soli, itd.

[0049] U jednom primeru izvođenja, aktivni sastojci će biti biljnog porekla (poreklom od delova biljaka ili od supstanci koje proizvode biljke) i, u specifičnom primeru izvođenja, kompozicija, ili proizvodi koji je sadrže biće biljnog porekla, izuzev mogućno prisutnih mineralnih soli prirodnog porekla pre nego biljnog porekla.

[0050] Prema pronalasku, kompozicija će sadržati samo komponente biljnog porekla (poreklom od delova biljaka ili od supstanci koje proizvode biljke).

[0051] U skladu sa predmetnim pronalaskom, prema naučnoj literaturi, pod smolama biljnog porekla se naročito podrazumevaju oleo-gumene smole, biljni eksudati koje biljke mogu da luče fiziološki ili, češće, kao odgovor na mehaničke traume (zaseci, rezovi) ili na stres (napad patogena), koje su obrazovane od čvrstih, prozirnih, povremeno tečnih supstanci, nerastvornih u vodi, rastvornih u alkoholu, acetonu, etru i hloroformu.

[0052] Ove smole sadrže složene smeše alkohola ili alifatičnih kiselina, lignana, smolastih kiselina, rezinotanola, estara i smola (poreklom iz procesa polimerizacije ili oksidacije terpena etarskih ulja itd.

[0053] Sa hemijske tačke gledišta, u smolama se nalaze mnoge različite komponente: alkoholi ili alifatične kiseline različitih dužina ugljovodoničnog lanca, slobodne aromatične kiseline, smolaste kiseline, monoterpenski alkoholi, diterpenski alkoholi, triterpenski alkoholi, rezinoli, fenolna jedinjenja koja pripadaju porodici sterola, itd.

[0054] U skladu sa predmetnim pronalaskom, smole, na primer, mogu da predstavljaju tamjan, smirnu, ili njihove smeše.

[0055] Stručnjak u oblasti će, međutim, biti u stanju da lako identifikuje dodatne smole, u odnosu na ovde pomenute, analogijom.

[0056] Kompozicija može da sadrži ove smole u sprašenom ili granulisanom obliku, ili u obliku suvog ekstrakta i/ili liofiliziranog ekstrakta i/ili frakcija pomenutih ekstrakata.

[0057] Oblici u kojima ove smole i njihovi ekstrakti mogu da se koriste za pripremu kompozicija za oralnu primenu su poznati u literaturi, i stručnjaku u oblasti neće biti potrebne dodatne instrukcije u ovom smislu.

[0058] Kao neograničavajući primer, kada se priprema ekstrakt, smola može da se tretira 20 %, ili 30 %, ili 40 %, ili 50 %, ili 60 %, ili 70 %, ili 80 % vodenim rastvorima alkohola; alkoholi mogu da budu metanol, etanol, izopropanol; u specifičnom primeru izvođenja koristi se etanol. Dobijeni alkoholni ekstrakt se podvrgava filtraciji, koncentrovanju i desikaciji kako bi se obezbedio odgovarajući suvi ekstrakt.

[0059] Dobijeni suvi proizvod može da se spraši, granuliše ili tretira pogodnim mešanjem sa drugim komponentama.

[0060] Smole, osim toga što potpomažu stvaranje efekta barijere na mukusu, obezbeđeno ovde opisanom kompozicijom, takođe omogućavaju, kao što je pokazano u odeljku o eksperimentima, drugim komponentama kompozicije da tokom dugih perioda kontakta ostanu adherirane na nadraženom epitelu, čime se sprečava brzo spiranje bioloških tečnosti i time omogućava da kompozicija na poboljšan način obezbedi svoje dejstvo tokom dugih peroda vremena.

[0061] Polisaharidi u skladu sa pronalaskom su polisaharidi prisutni u prirodnim proizvodima, ili u biljnim ekstraktima ili koji se mogu dobiti od biljaka.

[0062] U jednom primeru izvođenja, ovi polisaharidi su biljnog porekla i predstavljeni su makromolekulskim polisaharidima koji, pri kontaktu sa vodom, obrazuju koloidne rastvore ili gelove i mogu da se definišu i kao biljni hidrokoloidi.

[0063] Ovi polisaharidi su normalni konstituenti biljnih ćelija koji su očuvani u predefinisanim histološkim strukturama. To su polimeri šećera i karakterišu se dobrom stabilnošću, netoksičnošću, hidrofilnim svojstvima i biorazgradljivošću.

[0064] Polisaharidi koji mogu da se koriste u predmetnom pronalasku predstavljeni su polisaharidima ekstrahovanim iz aloje vere, kamilice, sleza.

[0065] U jednom primeru izvođenja, biljni ekstrakti koji sadrže polisaharide, kao što su ekstrakti aloje vere, kamilice, sleza, mogu da se koriste direktno.

[0066] Bez ograničavanja teorijom, smatra se da polisaharidi u kompoziciji prema pronalasku mogu da potpomažu efekat barijere i mukoadhezivnost pomenute barijere.

[0067] U skladu sa primerom izvođenja prema predmetnom pronalasku, kompozicija će sadržavati ekstrakt aloje vere.

[0068] U jednom primeru izvođenja, pomenuti ekstrakt je ekstrakt dehidriranog lisnog gela ili drugi ekstrakti bogati polisaharidima.

[0069] U specifičnom primeru izvođenja prema pronalasku, kao delovi biljke, koristiće se dehidrirani lisni gel za aloju, unutrašnji cvetovi ili ligule koristiće se za kamilicu, korenovi će se koristiti za slez, i listovi će se koristiti za matičnjak. Za sve prethodno navedene komponente pogodna je upotreba u obliku suvog ekstrakta i/ili liofiliziranog ekstrakta i/ili frakcije ovih ekstrakata.

[0070] Kompozicija takođe sadrži antioksidativne supstance prirodnog ili biljnog porekla, kao što su biljni polifenoli ili ekstrakti koji sadrže biljne polifenole.

[0071] U skladu sa pronalaskom, antioksidansi ekstrahovani iz kamilice ili matičnjaka mogu da se koriste u predmetnoj kompoziciji. U jednom primeru izvođenja, biljni ekstrakti koji sadrže antioksidanse, kao što su ekstrakti kamilice, matičnjaka i sličnih biljaka, mogu da se koriste direktno.

[0072] Kompozicija će se sastojati od smola i/ili njihovih ekstrakata odabranih iz grupe koja sadrži tamjan i smirnu; polisaharida odabranih od polisaharida ekstrahovanih iz aloje vere, kamilice, sleza i/ili biljnih ekstrakata koji sadrže polisaharide odabrane od ekstrakata aloje vere (lisni gel), kamilice (cvetovi), sleza (korenovi); antioksidanasa odabranih od antioksidanasa ekstrahovanih iz kamilice, lista matičnjaka; biljnih ekstrakata koji sadrže antioksidanse odabrane od ekstrakata cvetova kamilice i lista matičnjaka i opciono jednog ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa.

[0073] U jednom primeru izvođenja, kompozicija se sastoji od sledećih aktivnih sastojaka: liofilizirani ekstrakt tamjana, ekstrakt aloje vere (na primer dehidrirani lisni gel), ekstrakt sluzi sleza, ekstrakt cveta kamilice i ekstrakt lista matičnjaka.

[0074] U oblasti su poznate dodatne biljne ili prirodne komponente koje imaju aktivnost pogodnu za dodatno potpomaganje dejstava koja olakšavaju IBS, kao što su: prirodne i/ili biljne emolijensne, digestivne, prokinetičke, holagogne, karminativne, prebiotičke, relaksirajuće, ekscipijentne, konzervirajuće i vlažeće supstance. Neograničavajući primer takvih supstanci može da bude predstavljen ekstraktom korena lincure, lista boldoa, ploda sikavice, lista artičoke, korena maslačka, lista ruzmarina, ploda anisa, lista metvice, lista origana, ploda ili semena kumina, ploda kima, ploda korijandera, biljnog uglja, korena đumbira, ploda komorača i inulinom.

[0075] Kompozicija u skladu sa pronalaskom može da sadrži pomenute smole i/ili njihove ekstrakte u težinskom procentu između 30 i 60 %.

1

[0076] Kompozicija može da sadrži pomenute polisaharide i/ili biljne ekstrakte koji sadrže polisaharide u težinskom procentu između 12 i 22 %.

[0077] Kompozicija može da sadrži pomenute antioksidanse i/ili biljne ekstrakte koji sadrže antioksidanse u težinskom procentu između 35 i 65 %.

[0078] Neograničavajući primer kompozicije u skladu sa pronalaskom sadrži prah tamjana približno 50 %

gel aloje vere približno 15 %

liofilizirani ekstrakt cveta kamilice približno 15 %

prah lista matičnjaka približno 45 %

[0079] U skladu sa dodatnim primerom, kompozicija može da sadrži:

suvi ekstrakt tamjana približno 30 %

gel aloje vere približno 20 %

prah cveta kamilice približno 25 %

liofilizirani ekstrakt lista matičnjaka približno 25 %

[0080] U principu, kompozicija može da sadrži:

suvi ekstrakt tamjana približno 30-60 %

gel aloje vere približno 15-20 %

prah cveta kamilice približno 15-25 %

liofilizirani ekstrakt lista matičnjaka približno 25-45 %

[0081] Kompoziciju mogu da obrazuju prethodno navedene komponente i, opciono, etarsko biljno ulje i mogućno ekscipijensi, kada su prisutni u formulaciji.

[0082] Bilo koji ceo broj uključen u prethodno opisane opsege potrebno je smatrati opisanim u predmetnom pronalasku, zajedno sa dva broja koja ograničavaju opseg, na primer, kada je opisani opseg 15-20 %, predviđeno je da to znači da pronalazak opisuje primere izvođenja koji sadrže 15, 16, 17, 18, 19 i 20 % ekstrakta.

[0083] Isto važi i za opsege 30-60, 12-22, 35-65, 15-25 i 25-45 navedene u prethodnom tekstu.

[0084] U specifičnom primeru izvođenja, pomenute smole i/ili njihovi ekstrakti su u težinskom procentu od 20 do 30 %; pomenuti polisaharidi i/ili biljni ekstrakti koji sadrže polisaharide su u težinskom procentu od 7 do 13 %; i pomenuti antioksidansi i/ili biljni ekstrakti koji sadrže antioksidanse su u težinskom procentu od 45 do 55 %.

[0085] Kao što je u tekstu prethodno već naznačeno, svaki put kada predmetni opis obezbeđuje brojčani opseg, smatra se da su takođe svi celi brojevi i decimalni brojevi do dva decimalna mesta, koji postoje u okviru ovog opsega, uključujući granice, opisani istovremeno i eksplicitno.

Opseg je naznačen samo da bi se izbegle dugačke liste brojeva koje će stručnjak u oblasti u svakom slučaju znati da uključi u opsege kao što su opsezi prethodno navedeni u tekstu.

[0086] U specifičnom primeru izvođenja, dnevna ili dvodnevna doza, na primer podeljena u najmanje 3, 4, 5 ili više jedinica za primenu sa približno 2-3 g aktivnih sastojaka kompozicije, može da sadrži:

Primer kompozicije 1

[0087]

- liofilizirani ekstrakt smole tamjana, približno 500-800 mg,

- dehidrirani lisni gel aloje vere, 180-300 mg,

- liofiliziran ekstrakt cveta kamilice, 70-170 mg,

- list matičnjaka, 800-1250 mg,

- etarsko ulje komorača, 40-60 mg,

- prah ploda ili semena kima, 270-400 mg

[0088] Dodatni primeri kompozicija u skladu sa pronalaskom navedeni su u tekstu koji sledi:

Primer kompozicije 2

[0089]

- liofilizirani ekstrakt smole tamjana, približno 500-700 mg,

- dehidrirani lisni gel aloje vere, približno 180-300 mg,

- liofilizirani ekstrakt cveta kamilice, približno 70-170 mg,

- list matičnjaka, približno 900-1150 mg,

- etarsko ulje komorača, približno 40-60 mg,

- prah ploda korijandera, približno 270-400 mg.

Primer kompozicije 3

[0090]

- smola tamjana u prahu, približno 680-750 mg,

- dehidrirani lisni gel aloje vere, približno 440-520 mg,

- liofilizirani ekstrakt cveta kamilice, približno 650-750 mg,

- list matičnjaka, približno 450-510 mg,

- etarsko ulje komorača, približno 15-25 mg.

1

Primer kompozicije 4

[0091]

- liofilizirani ekstrakt smole tamjana, približno 440-520 mg,

- dehidrirani lisni gel aloje vere, približno 900-1000 mg,

- liofilizirani ekstrakt cveta kamilice, približno 520-620 mg,

- list matičnjaka, približno 300-400 mg,

- etarsko ulje origana, približno 15-25 mg.

Primer kompozicije 5

[0092]

- liofilizirani ekstrakt smole tamjana, približno 80-140 mg,

- smola tamjana u prahu, približno 200-280 mg,

- dehidrirani lisni gel aloje vere, približno 80-140mg,

- fini prah maslačka, približno 1600-2000 mg,

- liofilizirani ekstrakt cveta kamilice, približno 80-140mg,

- list matičnjaka, približno 50-120 mg.

Primer kompozicije 6

[0093]

- liofilizirani ekstrakt smole tamjana, približno 400-550 mg,

- smola tamjana u prahu, približno 200-300 mg,

- dehidrirani lisni gel aloje vere, približno 200-300 mg,

- liofilizirani ekstrakt cveta kamilice, približno 100-160 mg,

- list matičnjaka, približno 1000-1500 mg.

[0094] U skladu sa predmetnim opisom, izraz "koji sadrži" može da se zameni izrazom "koji se sastoji od" u definiciji kompozicija koje su u prethodnom tekstu obezbeđene kao primer.

[0095] Dakle, može da se podrazumeva da su kompozicije koje predstavljaju primere sastavljene od aktivnih sastojaka navedenih u prethodnom tekstu i da mogu da sadrže i ekscipijense pogodne za svoju formulaciju.

[0096] Primena se, dakle, odnosi na kompozicije koje sadrže ili se sastoje od prethodno navedenih aktivnih sastojaka ili koje su opisane u predmetnom opisu, a koje opciono takođe sadrže ekscipijense pogodne za željenu formulaciju opisanu u tekstu koji sledi.

1

[0097] Očigledno je da doze za primenu mogu da se prilagođavaju u skladu sa godinama, težinom, polom i zdravstvenim stanjem subjekta.

[0098] Ovde opisane kompozicije mogu takođe da sadrže jedan ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa ili jednu ili više dodatnih komponenti koje su navedene prethodno u tekstu.

[0099] Kompozicije koje su ovde opisane, mogu takođe da budu razblažene u pogodnim ekscipijensima, što omogućava proizvodnju u tečnom ili polu-tečnom obliku (kao što su suspenzije, rastvori, emulzije), na primer u vodi, voćnom soku ili bilo kom drugom ekscipijensu koji je pogodan za proizvodnju farmaceutskih formulacija i prisutan u ne-tečnom ili polu-tečnom stanju koje može da se primenjuje oralno.

[0100] Potrebno je, u okviru obima predmetnog opisa, podrazumevati da se, što se tiče primera izvođenja kod kojih su navedene komponente kompozicije, izraz "sadrži/koji sadrži" može takođe zameniti izrazom "se sastoji/koji se sastoji od".

[0101] U skladu sa predmetnim pronalaskom, kompozicija može da se koristi u obliku kapsule, u obliku tablete, u obliku granula, u obliku praha, u obliku sirupa, u obliku eliksira, u obliku tvrde želatinske kapsule, u obliku meke želatinske kapsule, u obliku suspenzije, u obliku emulzije ili u obliku rastvora u skladu sa postupcima koji su poznati stručnjaku u ovoj oblasti.

[0102] Naročito, kod primera izvođenja čvrstih supstanci, prahovi pomenutih biljaka, komprimovani u obliku ekstrakata ili "proizvoda ekstrahovanih iz" mogu da se koriste kao ekscipijensi u ovde opisanoj kompoziciji.

[0103] U specifičnom primeru izvođenja, ovde opisana kompozicija, u bilo kom od primera izvođenja opisanih u prethodnom tekstu, može da bude prisutna u obliku farmaceutske kompozicije, odnosno može da sadrži sastojke sa farmaceutskim sposobnostima, ili može da bude u dijetetskom suplementu za specijalne namene ili u medicinskom sredstvu, ili može u njega da bude ubačena.

[0104] Kompozicija prema predmetnom opisu može da se proizvodi u obliku farmaceutske kompozicije ili u obliku medicinskog sredstva u skladu sa bilo kojom klasom opisanom u Direktivi o medicinskim sredstvima 93/42/EEC (koja uključuje i supstance a ne samo "sredstva" u mehaničkom smislu reči), ili u obliku hrane za posebne medicinske namene, dijetetskog suplementa ili u bilo kom obliku u skladu sa propisima zemlje u kojoj se pomenuta kompozicija proizvodi.

[0105] Za pripremu farmaceutskih kompozicija, smeša ekstrakata se formuliše u pogodnim jedinicama doze sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa i/ili aditiva. Farmaceutske kompozicije u obliku kapsule, tablete, tvrde želatinske kapsule ili meke želatinske kapsule za oralnu primenu mogu da budu u obliku jedne dnevne doze ili u obliku frakcija jedne

1

dnevne doze (na primer 2, 3, 4, 5, 6 ili više kapsula, tableta ili želatina može da se primeni tokom jednog dana u skladu sa procenom lekara koji sprovodi lečenje), i mogu da sadrže konvencionalno uključene ekscipijense, na primer vezujuća sredstva, kao što su gumiarabika, želatin, tragakant guma i/ili polivinilpirolidon, sredstva za razblaživanje, na primer laktozu, saharozu, polialkohole, dikalcijum fosfat; sredstva za raspadanje, kao što su kukuruzni skrob, pirinčani skrob, krompirov skrob, natrijum skrobni glikolat, lubrikantni krospovidon, na primer magnezijum stearat, talk, polietilen glikoli, sredstva za klizenje kao što je koloidni silicijum dioksid i farmaceutski prihvatljiva sredstva za davanje vlažnosti i surfaktanti, na primer natrijum lauril sulfat ili granulisani ekstrakti pomenutih biljaka. Tablete mogu da se oblažu postupcima koji su dobro poznati u standardnoj farmaceutskoj praksi.

[0106] Kompozicija može da se proizvodi i u tečnom obliku ili polu-tečnom obliku, u obliku suspenzije, u obliku emulzije ili u obliku rastvora za oralnu primenu i može po želji da sadrži prirodna sredstva za davanje ukusa koja pomenutoj kompoziciji obezbeđuju prijatan ukus.

[0107] Kompozicija u obliku praha ili granula može da bude prethodno dozirana u pogodnim kontejnerima, spremna za upotrebu ili za gutanje u ovom obliku, ili može da bude obezbeđena tako da se resuspenduje u pogodnoj tečnosti kao što je voda ili čaj itd. u ovom slučaju, takođe, kompozicija može da sadrži prirodna sredstva za davanje ukusa koja pomenutoj kompoziciji obezbeđuju prijatan ukus.

[0108] Predmetni pronalazak je do sada opisivan ukazujući na neke od njegovih primera izvođenja. Podrazumeva se da takođe mogu da postoje drugi primeri izvođenja koji se odnose na isti pronalazački koncept i koji su svi uključeni u obim zaštite patentnih zahteva koji su kasnije prikazani.

[0109] Opis se takođe odnosi na postupak za lečenje i/ili prevenciju IBS-a koji obuhvata primenu ovde opisane kompozicije kod osobe kojoj je to potrebno.

[0110] Postupak obuhvata primenu jedne ili više doza komozicije na dan tokom perioda koji varira od jedne ili više nedelje u skladu sa preskripcijom ordinirajućeg lekara.

[0111] Imajući u vidu visoku toleranciju koju pokazuju čak i visoke doze kompozicije (videti primere u daljem tekstu), ordinirajući lekar može da odluči da prepiše terapiju bez tekućih rizika od premašivanja doze, prateći instrukcije predmetnog opisa i u skladu sa zahtevima pacijenta i opšteg medicinskog znanja.

[0112] U jednom primeru izvođenja, postupak obuhvata primenu 2-3 grama, na primer 2, 2.1, 2.2, 2.3, 2.4, 2.5, 2.6, 2.7, 2.8, 2.9, ili 3 grama aktivnih sastojaka na dan, podeljeno, na primer, u najmanje tri pojedinačne doze u periodu od najmanje jedne nedelje pa do perioda od 3-6 nedelja ili više.

1

[0113] Očigledno je da primena može da obuhvata različite doze u skladu sa opštim zdravstvenim stanjem, težinom, polom i starošću pacijenta.

[0114] Kompozicija prema pronalasku takođe može da se primenjuje kao adjuvans lečenja, u kombinaciji sa drugim lekovima koji se uobičajeno koriste za lečenje IBS-a.

[0115] U jednom primeru izvođenja, kompozicija može da se primenjuje, na primer, u kombinaciji sa lekovima usmerenim na lečenje poremećaja za koji se veruje da je uzrok kliničkih karakteristika IBS-a.

[0116] U skladu sa ovde opisanim neograničavajućim primerom postupka za lečenje ili prevenciju IBS-a, može, kao primer, da se primenjuje dnevna doza koja koristi bilo koju od prethodno navedenih kompozicija, pri čemu se ove kompozicije primenjuju jednom ili dva puta na dan, tokom perioda vremena od 3 nedelje ili 6 nedelja ili nekog drugog trajanja.

[0117] Ova doza može da se podeli, kao u primerima na pacijentima koji su dati dalje u tekstu, u 6 tableta (cp) primenjenih po 2 odjednom, tri puta na dan, približno jedan sat pre obroka.

[0118] Pored toga, ovaj opis prikazuje postupak za pripremu kompozicije u skladu sa pronalaskom, u kome se pomenute smole i/ili njihovi ekstrakti, u kome se pomenuti polisaharidi i/ili biljni ekstrakti koji sadrže polisaharide, i u kome se pomenuti antioksidansi i/ili biljni ekstrakti koji sadrže antioksidanse, mešaju zajedno, opciono zajedno sa jednom ili više dodatnih komponenti opisanih prethodno u tekstu i/ili jednim ili više ekscipijenasa i/ili jednim ili više sredstava za davanje ukusa, u jednom koraku ili u sukcesivnim koracima.

[0119] Odabrane tehnike za mešanje biće pogodne za oblik u kome kompozicija treba da se proizvodi, to jest, biće takođe prisutan najmanje jedan korak presovanja, itd., ukoliko se želi da se proizvode tablete ili pilule.

[0120] Na primer, ekstrakti opisani prethodno u tekstu mogu zajedno da se izmešaju poznatom tehnologijom mešalice sa visokim smicanjem, koja omogućava savršenu homogenizaciju sastojaka, čak i uz dodavanje malih procenata sastojaka u tečnom obliku (na primer etarskih ulja), koji se prskaju po pokretnoj masi praha. Formiranje kapsula ili drugi koraci obrade se zatim izvodi/izvode upotrebom konvencionalne tehnologije.

PRIMERI

1. Pre-klinički testovi delotvornosti kod sindroma iritabilnog creva

In vivo ocenjivanje delotvornosti kompozicije prema pronalasku u zaštiti intestinalne sluzokože

[0121] Kako bi se testirala in vivo delotvornost kompozicije prema pronalasku, pomenuta kompozicija je formulisana u vidu kapsula i procenjivana u smislu svoje sposobnosti da zaštiti podložnost intestinalne sluzokože od iritirajućih stimulusa. Na osnovu pretpostavljenog

1

mehanizma delovanja proizvoda na inflamatornu komponentu IBS-a (što je tek nedavno podržano u literaturi) posredstvom lokalnog, indirektnog zaštitnog i anti-inflamatornog delovanja koje takođe potiče od mukoadhezije, odabran je eksperimentalni model inflamatornog kolitisa nespecifičan za IBS.

[0122] Studija je izvedena na modelu kolitisa indukovanog sirćetnom kiselinom, na način opisan u publikacijama McPherson BR, Pfeiffer CJ (1978) Experimental Production of Diffuse Colitis in Rats. Digestion;17:135-150; Mousavizadeh K, Rahimian R, Fakhfouri G, Aslani FS, Ghafourifar P. (2009) Anti-inflammatory effects of 5-HT receptor antagonist, tropisetron on experimental colitis in rats. Eur J Clin Invest.;39(5):375-83; Noronha-Blob L, Lowe VC, Muhlahauser RO, Burch RM. (1993) NPC 15669, an inhibitor of neutrophil recruitment, is efficacious in acetic acid-induced colitis in rats. Gastroenterology, 104:1021-9.

[0123] Životinje su tretirane tako da se indukuje intestinalna inflamacija (rektalnom insuflacijom 4 % sirćetne kiseline) i, nakon jednog sata su tretirane kompozicijom prema pronalasku koja je opisana u opštoj formuli na strani 16 i u skladu sa primerom kompozicije 1 (dobijeni podaci su uporedivi, podaci su navedeni pod primer kompozicije 1), ili deksametazonom (referentni lek).

[0124] Svaka grupa je formirana od 10 pacova, u skladu sa sledećom šemom

1. Pacovi bez kolitisa, tretirani rastvaračem 10 ml/kg, (peroralno);

2. Pacovi sa kolitisom, tretirani rastvaračem 10 ml/kg, (peroralno);

3. Pacovi sa kolitisom, tretirani kompozicijom prema pronalasku, (peroralno);

4. Pacovi sa kolitisom, tretirani deksametazonom, (peroralno) kao referenca. Mereni su makroskopski i mikroskopski parametri.

[0125] Kratak pregled rezultata je dat u tekstu koji sledi i pokazuje da je kompozicija prema pronalasku delotvorna u smanjenju inflamacije i intestinalnih lezija povezanih sa IBS-om i da se ova delotvornost gubi uklanjanjem tamjana iz kompozicije.

[0126] Makroskopski parametri su težina i fekalna ekskrecija, kako je predstavljeno u tabeli koja sledi.

[0127] Može se videti da kompozicija prema pronalasku smanjuje uopštenu nelagodnost izazavanu sirćetnom kiselinom a telesna težina ostaje slična kao kod kontrola.

Tabela 1

2

[0128] Osim makroskopskih podataka predstavljenih prethodno u tekstu, uočeni su specifični elementi koji ukazuju na oštećenje intestinuma i njihov kratak pregled dat je u tabeli 2, iz koje se može videti zaštitno dejstvo proizvoda u odnosu na procese iritacije koje izaziva sirćetna kiselina.

[0129] Konkretno, prikazani su makroskopsko oštećenje kolona, kolon-indeks (mg kolona/grami pacova) i aktivnost mijeloperoksidaze, enzima koji se nalazi u unutarćelijskim azurofilnim granulama polimorfonuklearnih leukocita (PMN), koja usled toga može da se koristi kao indikator akumulacije migratornih neutrofila u tkivima tokom inflamatornog procesa.

[0130] Rezultati pokazuju jako zaštitno delovanje kompozicije prema pronalasku.

Tabela 2

[0131] Mijeloperoksidaza je manje aktivna nakon 24 sata, i stoga je inflamatorno delovanje ograničeno u poređenju sa kontrolom. Ovde opisana kompozicija, premda nije anti-inflamatorna kao deksametazon, prikazuje moćnu delotvornost u smanjenju inflamacije izazvane spoljnim ili unutrašnjim agensima (kao što su slobodni radikali).

[0132] Kako bi se proverila delotvornost upotrebe sastojka tamjana u formulacijama, isti eksperiment sa inflamatornim kolitisom indukovanim sirćetnom kiselinom sproveden je sa formulacijom bez tamjana (ABO-INT-10-2), koja odgovara formulaciji Abo-INT 10 (opšte formulacije na strani 16) iz koje je uklonjen tamjan.

Tabela 3

Tabela 4

[0133] Dejstva dobijena sa kompozicijom prema pronalasku iz koje je uklonjen tamjan, u modelu akutnog kolitisa indukovanog sirćetnom kiselinom, nisu uporediva sa dejstvima dobijenim sa referentnim lekom deksametazonom i kompozicijom koja sadrži smole i ne pokazuju nikakvo anti-inflamatorno dejstvo, bilo da se radi o makroskopskim parametrima (težina i fekalna ekskrecija, tabela 3) bilo o specifičnim mikroskopskim parametrima inflamacije (tabela 4).

[0134] Dakle, potvrđena je potreba za prisustvom smole u formulaciji, kako je ovde opisana, kako bi se dobilo značajno delovanje.

2. Pre-klinički testovi za mehanizam delovanja

Test mukoadhezije

[0135] Test mukoadhezije je sproveden u skladu sa modelom izvedenim na osnovu optimizacije prethodnih eksperimentalnih protokola i naučnih radova na ovu temu (D. Patel, A.W. Smith, N. Crist, P. Barnett, J.D. Smart, An in vitro mucosal model predictive of bioadhesive agents in the oral cavity, J. Controlled Release (1999) 175-183.), mukoadhezivnost proizvoda je određena procenjivanjem procenta inhibicije lektin/glikoprotein veze. Ćelijske linije CaCo2 korišćene su u ovom modelu za simulaciju ćelija intestinuma.

[0136] Intestinalne ćelije CaCo2 linije odabrane su kao model epitelnih ćelija, pošto imaju morfološke i biohemijske osobine tipične za apsorptivne enterocite prisutne u gastrointestinalnom traktu i veoma često se koriste u proučavanju funkcionalnosti gastrointestinalnih ćelija, a takođe i za procenu transporta i/ili interakcije lekova kroz gastrointestinalnu membranu.

[0137] Ćelije su na početku bile tretirane biotinilizovanim lektinom (Con-A), proteinom koji se nalazi u nekim leguminozama (Canavalia ensiformis) i koji ima visok afinitet za glukozidne i manozidne ostatke prisutne u glikoproteinima membrane. Mesta sa glikoproteinima na membranama sluzokože na taj način bila su zauzeta biotinilizovanim lektinom. Prisustvo biotina (vitamin H) u lektinu je neophodno za narednu fazu. Za ćelije koje su već bile tretirane biotinilizovanim lektinom zapravo se vezuje streptavidin peroksidaza, što omogućava obrazovanje protein/glukoza/lektin/biotin/streptavidin peroksidaznog kompleksa usled visokog afiniteta između biotina i streptavidina.

[0138] U ovom trenutku, ćelije su bile ispirane, i protein/glukoza/lektin/biotin/streptavidin peroksidazni kompleks je kvantifikovan, zahvaljujući prisustvu peroksidaze, posredstvom reakcije oksidacije orto-fenilendiamina.

[0139] U stvari, protein/glukoza/lektin/biotin/streptavidin peroksidazni kompleks katalizuje reakciju polimerizacije:

[0140] Intenzitet žute/narandžaste obojenosti rastvora (meren upotrebom spektrofotometra sa λ=450 nm) je proporcionalan količini glikoprotein/lektin veza i stoga kvantitetu dostupnih mesta (glikoproteina) za mukoadheziju.

[0141] Ovako određena vrednost apsorbancije predstavlja "kontrolu".

[0142] Kada se određuje mukoadhezivnost proizvoda u skladu sa opštom formulom na strani 16, ćelije sluzokože se preliminarno tretiraju ovim proizvodom tako što se inkubiraju na 30 °C tokom 15 minuta pre tretmana lektinom. Mukoadhezivne supstance sadržane u proizvodu koji se ispituje na taj način mogu da se vežu za glukozidna i manozidna mesta prisutna na glikoproteinima mukoznih membrana.

[0143] U sledećoj fazi, sukcesivnim dodavanjem biotinilizovanog lektina, streptavidin peroksidaze i orto-fenilendiamina, moguće je dobiti manje intenzivnu obojenost u poređenju sa

2

kontrolom (dobijena bez prethodnog tretiranja proizvodom koji se testira), pošto su neka od glukozidnih mesta dostupnih za vezivanje sa Con-A već bila zauzeta mukoadhezivnim supstancama prisutnim u proizvodu. Zapravo, inicijalno vezivanje između mukoadhezivnih supstanci koje su sadržane u proizvodu koji se testira i glukozidnih mesta, delimično ugrožava naknadnu konjugaciju Con-A sa streptavidin peroksidaznim kompleksom i posledično razvijanje boje nakon dodavanja vode sa povećanim udelom kiseonika.

[0144] Smanjenje vrednosti apsorbancije je zapravo srazmerno sposobnosti supstanci koje se ispituju da "ostvare mukoadheziju" na CaCo2 ćelijama.

[0145] Sposobnost za mukoadheziju se izražava kao procenat inhibicije glikoprotein/lektin vezivanja i predstavlja procenat mesta na sluzokoži koja su zauzeta proizvodom u poređenju sa onim mestima koja su uhvatili lektini u kontrolnom testu. Ovaj parametar može takođe da se definiše kao "procenat mukoadhezije proizvoda" u skladu sa sledećom jednačinom:

procenat mukoadhezije proizvoda = (1 – aps. uzorka/aps. kontrole) x 100

[0146] Osim toga, pored sposobnosti za mukoadheziju, suštinski zahtev kod proizvoda namenjenog zaštitnom tretmanu mukozne površine je otpornost sloja mukoadhezije (koji se obrazuje interakcijom proizvoda sa ćelijama sluzokože) na delovanje rastvora sa kojim dolazi u kontakt i, u slučaju nazalnog tretmana, mukusa.

[0147] Sa ovim ciljem, u drugoj fazi eksperimenta je procenjivana otpornost mukoadhezivnosti koju proizvodi formulacija nakon tretmana ćelija sluzokože tokom vremena (0.5-2 h). Da bi se ovo odredilo, ćelije sluzokože tretirane formulacijom koja se ispituje, izložene su kontinuiranom toku izotoničnog rastvora sa 2 % mucina, koji može da imitira mukoznu tečnost prisutnu u nosu.

[0148] Da bi se izveo ovaj drugi protokol, korišćen je sistem Francovih difuzionih ćelija, budući da se ove difuzione ćelije u principu koriste za procenu procesa perkutane apsorpcije supstance ili za proučavanje drugih procesa permeacije kroz prirodne ili veštačke membrane.

Materijali i metode

[0149] Kompozicija prema pronalasku obezbeđena kao primer u opštoj formuli na strani 16 (kompozicije na strani 16 i primer kompozicije 1 testirani su paralelno i dali su uporedive rezultate) razblažena je 1:2 i 1:5 u fiziološkom rastvoru (NaCl 0.9 %) sa fosfatnim puferom (pH 6.8). Suspenzija je izložena sonikaciji i dobijeni rastvor je na pogodan način filtriran. CaCo-2 ćelije su gajene u MEM-u sa dodatkom 10 % fetalnog goveđeg seruma, 100 U/ml penicilina i 100 mg/ml streptomicina i držane na 37 °C u inkubatoru u vlažnoj atmosferi sastavljenoj od 95 % vazduha i 5 % CO2. Medijum u kulturi je menjan svaka 2-3 dana. 24 sata pre eksperimenta, ćelije su tripsinizovane, izbrojane u hemocitometru, centrifugirane i resuspendovane u TBS-u. Ćelijska suspenzija je zatim podeljena u 2 test epruvete: u prvu test epruvetu dodat je samo rastvarač, u drugu test epruvetu dodato je 5 ml rastvora koji sadrži granulat u pogodnom razblaženju. 2 test epruvete su ostavljene da se mešaju na 30 °C tokom 15 minuta. Ćelije su zatim oprane 3 puta u TBS-u.5 ml 0.05M TBS-a koji sadrži 1mM CaCl2i biotinilizovani lektin dodati su u obe test epruvete na period od 30 minuta na 30 °C, uz pažljivo mešanje. Posle 3 ispiranja, ćelijska suspenzija je inkubirana sa 5 ml 0.125M TBS-a, koji sadrži streptavidin peroksidazu i inkubirana 60 minuta na 30 °C uz pažljivo mešanje. Ćelije su zatim isprane 3 puta i na kraju resuspendovane u 1 ml rastvora o-pd (koji sadrži 0.4 mg o-pd u citratnom puferu i 0.4 ml H2O2). Oksidacija o-pd proizvela je žutu obojenost i reakcija je zaustavljena posle 1 minuta dodavanjem 1N HCl. Optička gustina je merena spektrofotometrijskim očitavanjem na 492 nm. Eksperiment je izveden tri puta.

Eksperimentalni protokoli

Ocenjivanje zadržavanja mukoadhezivnosti

[0150] Za ovaj eksperiment je korišćen sistem obrazovan od šest Francovih difuzionih ćelija. Prema literaturi, Francove difuzione ćelije su veoma zastupljene u proučavanju procesa apsorpcije jedinjenja kroz kožu ili druge membrane (veštačke ili biološke).

[0151] Francovu difuzionu ćeliju obrazuju donorska i receptorska ćelija (šema 2).

[0152] Francova difuziona ćelija, upotrebljena za određivanje otpornosti sloja mukoadhezije (obrazovanog primenom formulacije na ćelije sluzokože) izloženog protoku rastvora sa mucinom, koji simulira mukozni rastvor prisutan u nosu:

Šema 2

2

[0153] U studijama perkutane apsorpcije, membrana obrazovana od potpune kože (epidermis/dermis) ili membrana od rožnatog sloja/epidermisa (SCE), skoro uvek dobijena reduktivnom kozmetičkom hirurgijom, smešta se između ove dve komore. Formulacija koja sadrži proizvod opisan na strani 16, opšte formule (testiran među primerima na strani 16 i primerima kompozicija navedenim u tekstu nakon toga, koji su dali međusobno uporedive rezultate), čiji je proces kožne permeacije potrebno proceniti, smešta se, stoga, u donorsku ćeliju, dok se receptorska puni fiziološkim rastvorom. Temperatura receptorske ćelije se kontroliše cirkulisanjem vode u spoljašnjoj komori, i uzorci rastvora u receptorskoj ćeliji, u kojima će biti određivane količine supstance koja je tokom vremena prodrla kroz kožu, uzimaju se iz bočnog rukavca, koristeći špric sa dugačkim klipom.

[0154] U eksperimentu izvedenom u cilju procene zadržavanja mukoadhezivnosti kompozicije prema pronalasku, kulture CaCo-2 ćelija tretirane proizvodom ABO/INT-10 (označenim i kao ABO-INT ili primer kompozicije 1), razblaženim u odnosu 1:5, smeštene su u donorsku ćeliju.

[0155] Glavni cilj ove studije bio je da se oceni in vitro mukoadhezija kompozicije prema pronalasku. Rezultati dobijeni u ovom eksperimentu pokazuju da formulacija prema pronalasku ima interesantnu sposobnost mukoadhezije u odnosu na CaCo-2 mukozne ćelije, koje su korišćene kao ćelijski model gastrointestinalne sluzokože.

[0156] Pored toga, procena otpornosti mukoadhezivnog i zaštitnog sloja obrazovanog nakon tretmana ćelija sluzokože formulacijom prema pronalasku (razblaženom 1:5), na rastvor koji simulira crevni sok, prikazuje dobar kapacitet zadržavanja mukoadhezivnosti, naročito tokom prvog sata posle primene razblaženog proizvoda na ćelije, ali i nakon toga.

[0157] U svetlu dobijenih rezultata, moguće je potvrditi da proizvod koji prikazuje dobru, otpornu mukoadhezivnost kod ćelija gastrointestinalne sluzokože, može da igra delotvornu protektivnu ulogu na sluzokoži gastointestinalnog trakta.

Tabela 5

2

[0158] Rezultati testa mukoadhezije su takođe prikazani na slikama 1 i 2, gde je ilustrovana mukoadhezija kompozicije (slika 1) i otpornost kompozicije na simulirano ispiranje želudačnim sokovima (slika 2).

3 In vitro procena zaštitnog dejstva kompozicije prema pronalasku nakon inflamacije koju izaziva LPS

[0159] Kompozicija prema pronalasku je pokazala zaštitno delovanje na primarnu liniju humanih fibroblasta (HuDe), to jest, pokazala je indirektna anti-inflamatorna svojstva, kod LPS izazvane inflamacije, što je poznata senzitizujuća i inflamatorna supstanca.

Izvedena su tri različita tipa eksperimenata.

- ćelije izložene LPS tretmanu i praćene kako bi se odredili citokini proizvedeni nakon 24 sata; (negativna kontrola)

- ćelije izložene LPS tretmanu i, nakon 30 minuta, ćelijama dodat proizvod prema pronalasku (dve koncentracije) a zatim praćene kako bi se odredili citokini proizvedeni nakon 24 sata (zaštitno delovanje nakon izlaganja);

- ćelijama dodat proizvod prema prema pronalasku (dve koncentracije), nakon 30 minuta ćelijama dodat LPS, a zatim praćene kako bi se odredili citokini proizvedeni nakon 24 sata (preventivno zaštitno delovanje).

[0160] Zaštitna moć je proverena merenjem IL8 koji su izlučile HuDe nakon izlaganja.

Tabela 6

[0161] Tabela jasno pokazuje da se, po svemu sudeći, dejstvo koje se sastoji u smanjenju inflamacije postiže ovde opisanom kompozicijom posredstvom mehanizma zaštitne barijere. Kod pre-tretmana je evidentno veće dejstvo nego kod post-tretmana. Anti-inflamatorno dejstvo uočeno kod post-tretmana verovatno je i dalje posledica zaštitnog dejstva, koje je manje delotvorno pošto je štetni agens već bio u kontaktu sa sluzokožom.

[0162] Podaci odgovaraju rezultatima koji su dobijeni sa testom mukoadhezije po tome što veće koncentracije daju poboljšana dejstva, ali ne fundamentalno različita dejstva.

[0163] Da bi se potvrdio doprinos sastojka od tamjana bogatog smolama, lokalnom zaštitnom delovanju, prethodno pomenuti test za efekat barijere je ponovljen sa formulacijom prema

2

pronalasku opisanom na strani 16 i u primerima, i sa formulacijom bez tamjana (ABO/INT-10-2) i pri koncentraciji od 100 mg/ml je ocenjena zaštita u smislu proizvodnje interleukina 6 koja je izazvana pomoću LPS.

Tabela 7

[0164] Rezultati ukazuju na to da tamjan doprinosi povećanju efekta barijere od 65 % inhibicije oslobađanja IL-6 (formulacija bez tamjana) do 95 % (formulacija sa tamjanom).

[0165] Ovaj poslednji test takođe ukazuje na dodatnu zaštitu koju formulacija obezbeđuje, u smislu proizvodnje IL-6, a ne samo IL-8.

4. Test antioksidativnog delovanja

[0166] Kako bi se potvrdila antioksidativna moć kompozicije prema pronalasku u biološkom sistemu koji je sličan intestinalnom epitelu (CaCo-2), sprovedeni su sledeći testovi:

Procena antioksidativnog delovanja uzorka na humane ćelije izložene hemijskom, progresivnom oksidativnom stresu. Procena antioksidativnog delovanja se dobija kvantifikacijom obrazovanja slobodnih radikala u ćelijama koje su izložene uzorku i oksidativnom stresu. Antioksidativno delovanje uzorka u analizi ocenjeno je poređenjem istog delovanja bezbednog antioksidansa rastvorljivog u vodi, kao što je vitamin C.

[0167] Test vitalnosti ćelija: Preuzimanje boje Neutral Red (NRU).

[0168] Na kraju testa antioksidativnog delovanja sproveden je MTT test vitalnosti ćelija kako bi se potvrdilo da je smanjenje obrazovanja slobodnih radikala izazvano stvarnom delotvornošću a ne citotoksičnim dejstvom proizvoda koji se ispituje.

[0169] Protokol se zasniva na upotrebi fluorescentne probe pod imenom 2’,7’-dihlorofluorescein diacetat (DCFH-DA), koja predstavlja stabilan molekul koji nije fluorescentan i koji ulazi u ćelije, vezuje se za makromolekule membrane, gde ga esteraze iz citoplazme hidrolizuju kako bi dala dihlorofluorescein (DCFH), molekul koji takođe nije fluorescentan. DCFH se u prisustvu slobodnih radikala oksiduje, obrazujući visoko fluorescentni molekul: DCF.

[0170] Oksidativni stres se indukuje pomoću vode obogaćene kiseonikom.

[0171] Radikali koje ćelije konstitutivno proizvode kada im se doda uzorak, ali ne i oksidujuće sredstvo, takođe su praćeni kao negativna kontrola (odsustvo oksidativnog delovanja kompozicije prema pronalasku).

2

[0172] Kao što je prikazano na slici 3, kompozicija je pokazala dobro delovanje pri neutralisanju slobodnih radikala, u poređenju s istim delovanjem vitamina C. Pored toga, proizvod ne pospešuje proizvodnju slobodnih radikala i stoga nema sam po sebi oksidativno dejstvo.

[0173] Nađeno je da je kompozicija optimalno sredstvo za neutralizaciju: njeno prisustvo garantuje optimalno neutrališuće delovanje prema slobodnim radikalima koji nastaju iz endogenog metabolizma u poređenju sa istim delovanjem vitamina C i dobro pufersko delovanje, čak i u prisustvu značajnih sredinskih i bihevijoralnih stresova. Ovo delovanje bi moglo značajno da doprinosi ne samo održavanju stanja zdravlja intestinalnog epitela, već bi moglo da bude i optimalni adjuvans za obnavljanje ovog stanja kod osoba koje pate od sindroma iritabilnog creva.

5. Toksičnost

[0174] Kao eksperimentalna potvrda bezbednosti o kojoj se govori u literaturi, sproveden je test biokompatibilnosti na kompoziciji prema pronalasku u skladu sa ISO-10993, i bezbednost proizvoda je potvrđena, pošto su testovi, uz bezbednost za koju se zna iz literature, pokazali da se radi o proizvodu:

● koji ne dovodi do iritacije intestinalne sluzokože,

● koji nije sensitizujući,

● koji nije citotoksičan

● koji nije toksičan pri akutnoj oralnoj primeni u koncentracijama > 2000 mg/kg.

6. Kliničko iskustvo prikupljeno od informisanih pacijenata pogođenih IBS-om

[0175] Uz saradnju specijalista medicine, sakupljene su studije slučaja za pacijente pogođene sindromom iritabilnog creva i kod kojih je kompozicija prema pronalasku primenjena u skladu sa smernicama i medicinskom praksom lekara koji su sarađivali, za osobe koje su oni uključili u studiju i koje su pogođene sindromom iritabilnog creva.

[0176] Ne mešajući se u medicinsku praksu, ali tražeći saradnju pacijenta u smislu pridržavanja terapije, od pacijenata je traženo da popune validirane upitnike (Francis, 1997) kako bi se, uz dobijanje dozvole da se podaci obrade, procenio njihov odgovor na proizvod.

[0177] Opisane studije slučaja odnose se na 6 nedelja lečenja u skladu sa sledećim naznakama: 6 cp na dan, podeljeno na po 2 cp 1 sat pre doručka, 2 cp 1 sat pre ručka i 2 cp 1 sat pre večere. Nakon prve posete, sprovedene su još dve kontrole, nakon 3 i 6 nedelja. U studiji su učestvovala 44 pacijenta, od kojih 6 nije završilo period lečenja.

[0178] Lečenje je sprovedeno kompozicijama koje su opisane prethodno u tekstu:

2

Ukupna dnevna doza između 2000 i 3000 mg kompozicije koja je opisana u delu pronalaska sa pojedinostima, koja sadrži liofilizirani ekstrakt smole tamjana, dehidrirani lisni gel aloje vere, liofilizirani ekstrakt cveta kamilice i matičnjaka, uz adjuvanse u dovoljnoj količini do 2000-3000 mg.

6.1 Metode za ocenjivanje kliničkih dejstava kompozicije prema pronalasku

[0179] Varijacije gastrointestinalne simptomatologije nakon primene kompozicije ispitivane su na dva načina:

1) pomoću dnevnog lista koga su pacijenti sastavljali kako tokom dana pre nego što je lečenje počelo, i nakon toga tokom čitavog trajanja studije, u vezi sa abdominalnim bolom i nadimanjem, gde je skor dodeljen koristeći rednu skalu od 1-5 poena, i u vezi sa crevima, gde je beležen broj ekskrecija u toku dana. Od pacijenata je takođe traženo da na dnevnoj osnovi ocenjuju stepen zdravlja kad je u pitanju gastrointestinalni sistem, na kraju svakog dana, koristeći skor od 1 do 5.

Ovaj metod omogućava da se razvoj simptomatologije prati korak po korak, tokom čitavog trajanja lečenja, i u značajnim međunarodnim časopisima koji se bave internom medicinom i gastroenterologijom, u ranijim radovima u vezi sa terapijom gastrointestinalnih funkcionalnih poremećaja (New England Journal of Medicine, Gastroenterology, Alimentary Pharmacology i Therapeutics), smatralo se da je uglavnom pogodan za ovu vrstu ocenjivanja

2) Pomoću upitnika po Frensisu (Francis CY, Morris J, Whorwell PJ. The irritable bowel severity score system: a simple method of monitoring irritable bowel syndrome and its progress. Aliment Pharmacol Ther 1997;11:395-402), koji je popunjavan 3 puta: pre nego što je lečenje otpočelo, nakon intervala od približno tri nedelje, i na kraju lečenja, posle 6 nedelja, kao i pomoću IBS 36 uputnika o kvalitetu života, koji je popunjavan na početku i na kraju lečenja.

[0180] Od svih pacijenata je takođe traženo da prilikom poslednje posete (V3) daju subjektivno mišljenje o delotvornosti terapije, o bilo kakvom poboljšanju kvaliteta života, o teškoći prilikom uzimanja proizvoda i o javljanju nus pojava, i, na kraju, da izjave da li žele ili ne, da nastave sa upravo završenom terapijom.

[0181] Upitnici po Frensisu i o kvalitetu života, popunjeni tokom ove studije, podvrgnuti su statističkoj evaluaciji.

Ocenjivanje pomoću dnevnog lista

[0182] Posmatranja su sprovedena na 20 pacijenata pogođenih sindromom iritabilnog creva kod kojih je proizvod opisan opštom formulom na strani 16 primenjen na otvoren i nekontrolisan način, pri čemu je simptomatologija procenjivana pre i posle primene posredstvom sastavljanja listova za svaki dan i uz završnu ocenu od strane pacijenta.

[0183] Pacijenti ispitivani za studije slučaja su bili pacijenti bez fizičkih ili mentalnih komplikacija i bez drugih relevantnih patoloških stanja, i nisu bili pod terapijom antibioticima ili nisu upravo bili započeli neku novu terapiju.

Procena simptoma

[0184] Pacijenti su sastavljali dnevni ili nedeljni list od dana pre nego što je lečenje počelo i nakon toga, tokom čitavog trajanja studije:

- procenjujući abdominalni bol i distenziju pomoću redne skale sa 5 tačaka, u kojoj je: 1 = bez simptoma, 2 = blagi simptom, 3 = simptom prosečnog intenziteta, 4 = jak simptom, 5 = veoma jak simptom

- i beležeći broj ekskrecija u toku dana.

[0185] Od pacijenata je takođe traženo da na dnevnoj osnovi ocenjuju nivo gastrointestinalnog zdravlja na kraju svakog dana, koristeći skor od 1 do 5 (1 = užasno, 5 = odlično); i da prilikom poslednje posete (V6) daju konačno mišljenje o delotvornosti lečenja ili bilo kakvom poboljšanju kvaliteta života, o poteškoći prilikom uzimanja proizvoda i o javljanju nus pojava, a takođe i o tome da li su dostupni za ponovljeno lečenje.

Statistička analiza

[0186] Izračunati su prosečni nedeljni skorovi za svaki parametar i upoređeni sa vrednostima za bazalni period, upotrebom Studentovog t-testa za uparene podatke.

Rezultati

[0187] Od 44 analizirana pacijenta, 16 njih je sastavljalo listove.

[0188] Analiza rezultata pokazala je da su i abdominalni bol i abdominalno nadimanje značajno smanjeni u poređenju sa bazalnim kontrolnim periodom od četvrte nedelje lečenja pa do kraja lečenja (slike 5 i 6).

[0189] Subjektivno dnevno ocenjivanje stanja gastrointestinalnog zdravlja značajno je poboljšano u poređenju sa bazalnim kontrolnim periodom od druge nedelje pa do šeste nedelje (slika 4).

[0190] Dejstvo na broj defekacija je beznačajno. U stvari, broj defekacija se promenio od 1.86 ± 1.14 (srednja vrednost ±SD) tokom bazalnog perioda, do 2 ± 1.09 nakon 3 nedelje i do 1.78 ± 1.13 nakon 6 nedelja.

1

[0191] S obzirom na to da je broj lečenih pacijenata bio nizak, nije bilo moguće sa sigurnošću ustanoviti da li postoje razlike između različitih tipova sindroma iritabilnog creva sa konstipacijom, sa dijarejom, i mešanog.

Ocenjivanje pomoću upitnika po Frensisu i IBS-36 upitnika o kvalitetu života.

[0192] Pacijenti su bili isti oni pacijenti koji su popunjavali list, uz druge pacijente, odabrane u skladu sa istim kriterijumima koji su opisani prethodno, to jest, one pacijente koje pogađa IBS bez dodatnih komplikacija.

[0193] Studija po Frensisu je pokazala da se abdominalni bol značajno smanjuje (procenjeno putem Pirsonovog hi-kvadrat testa) i nakon 3 nedelje (-36.7 %) i nakon 6 nedelja (-60.3 %). Zapravo, populacija se postepeno kretala od skorova koji odgovaraju umerenoj ili ozbiljnoj nelagodnosti (97 % na početku, u poređenju sa 32 % nakon 6 nedelja) do skorova koji ukazuju na odsustvo nelagodnosti ili na minimalnu nelagodnosti (3 % na početku, u poređenju sa 68 % nakon 6 nedelja). Ovi podaci su prikazani na slikama 7 i 8, na kojima su ilustrovane varijacije simptoma u vezi sa abdominalnim bolom i nelagodnošću, povezanim sa IBS-om, tokom vremena (T0, T3 i T6, koji redom predstavljaju početak, 3 nedelje, i 6 nedelja terapije) za simptomatologiju sa intenzitetom "težak", "umeren", "blag" i "normalan" na slici 7 i "težak umeren" i "blag+ normalan" na slici 8.

[0194] Definicije ozbiljnog, umerenog, blagog i normalnog su dodeljene u skladu sa upitnikom po Frensisu iz 1997 koji je naveden prethodno u tekstu.

[0195] Osim toga, simptomi specifični za IBS, kao što je nelagodnost povezana da defekacijom i karakteristike stolica, takođe su prelazili od "umerenog ili teškog" intenziteta do "blagog" intenziteta. Stolice su postale više "normalne" a naročito su postajale manje "tvrde" sa smanjenjem "hitnosti" ekskrecije.

[0196] Ne postoji značajna varijacija u vezi sa izgubljenim radnim nedeljama i nedeljama sa bolom na radnom mestu.

[0197] Pacijenti pokazuju dobro prihvatanje proizvoda, koji ocenjuju kao ekstremno ili vrlo delotvoran u 57.9 % slučajeva, sa značajnim poboljšanjem kvaliteta života u 57.9 % slučajeva i bez iskustva nelagodnosti ili netolerancije u 91.2 % slučajeva.

[0198] 90 % pacijenata želelo je da nastavi sa uzimanjem proizvoda.

[0199] Što se tiče ocenjivanja u upitniku o kvalitetu života, koji je razvijen specifično za IBS, rezultati su bili uglavnom pozitivni. U stvari, ukupan skor upitnika značajno je opao tokom 6 nedelja lečenja, čime je pokazano poboljšanje kvaliteta života.

2

Test mukoadhezije kompozicije prema pronalasku i njenog zaštitnog dejstva na intestinalnu sluzokožu u smislu oštećenja indukovanog hlorovodonikom u komori po Usingu

[0200] Kako bi se proverila dejstva testiranih supstanci na veštački oštećene intestinalne sluzokože (na primer hlorovodoničnom kiselinom), sproveden je eksperiment ex vivo.

[0201] Za ovaj test je korišćeno 40 mužjaka Sprague Dawley pacova težine približno 200-250 g.

[0202] Pacovi su gajeni u kavezima dimanzija 160x270x440 mm (visina, širina, dužina) u uslovima kontrolisane temperature i vlažnosti i sa ciklusom svetlo/tama sa izmenom na svakih 12 sati.

[0203] Kavezi su pre upotrebe očišćeni i dezinfikovani, životinje su hranjene na standardni način, peletima, i prečišćena voda im je davana ad libitum.

[0204] Krebsov pufer je korišćen kao reagens: 115 mM NaCl nabavljen od kompanije VWR International Ltd (BDH), 8 mM KCl, 1.25 mM CaCl2, 1.2 mM MgSO4(7H2O), 2 mM NaH2PO4, 5.5 mM D-glukoza i 225 mM NaHCO3od kompanije Merck. pH vrednost rastvora je kontrolisana upotrebnom 1.0 N HCl ili upotrebom 1.0 N NaOH, kompanije Merck, pH vrednost je merena elektrodom (instrumentom Radiometer Copenhagen PHM82 Standard pH Meter).

[0205] Sistem komore po Usingu EVC-4000 bio je od proizvođača World Precision Instrument Inc.

[0206] Rastvor anestetika je sadržao 10 % Imalgen 1000 (ketamin hidrohlorid 100 mg/ml) i 2.5 % Rompun (ksilazin hidrohlorid 23.32 mg), oba od proizvođača Bayer.

Objašnjenje i tretman

[0207] Formirane su 4 grupe od po 8 pacova A, B, C, D, sa netretiranim pacovima, pacovima koji su intragastrično tretirani 1.0 ml fiziološkog rastvora, pacovima koji su intragastrično tretirani 1.0 ml (500 mg/kg telesne težine) kompozicije prema pronalasku, i pacovima koji su intragastrično tretirani 1.0 ml deksametazona (1 mg/kg telesne težine).

[0208] Netretirana grupa nije bila izolovana kako bi se izbeglo oštećenje sluzokože povezano sa stresom, dok su u drugim slučajevim životinje izolovane kako bi se procenilo oštećenje sluzokože, izbegavajući varijabilnu "hranu".

[0209] Životinjama u grupama A, B, C i D uklonjena je hrana tokom 18 sati.

[0210] Nakon navedene primene tretmana, četiri pacova po grupi anestezirana su na 30 minuta putem intraperitonealne injekcije i držani su u zagrejanoj atmosferi.

[0211] Uzorak duodenuma je disekcijom izdvojen iz ovih pacova i postavljen između dve polukomore komore po Usingu i oštećenje je indukovano upotrebom hlorovodonika (pH 8.0; pH 5.5).

[0212] Zatim su, nakon navedene primene tretmana, četiri pacova po grupi anestezirana na 50 minuta putem intraperitonealne injekcije i držani su u zagrejanoj atmosferi.

[0213] Uzorak ileuma je disekcijom izdvojen iz ovih pacova i postavljen između dve polukomore komore po usingu i oštećenje je indukovano upotrebom hlorovodonika (pH 8.0; pH 6.5).

[0214] pH vrednosti za oštećenje su odabrane u skladu sa testovima izvedenim u cilju procenjivanja oštećenja sluzokože, pošto je fiziološka pH vrednost približno 7.35 u duodenumu i približno 8 u ileumu, tranzitno vreme kompozicije prema pronalasku je prethodno provereno i do duodenuma je stizala približno 30 minuta nakon primene a do ileuma približno 50 minuta nakon primene.

Pripremanje tkiva

[0215] Duodenum ili ileum uklanjani su iz anesteziranih životinja pravljenjem abdominalnog reza na anesteziranim životinjama i odmah su stavljani u Krebsov pufer koji je imao prethodno navedene odgovarajuće optimalne pH vrednosti, pri čemu je pufer bio prethodno zagrejan i obogaćen kiseonikom. Uziman je uzorak od približno 0.25 cm<2>.

[0216] Segmenti izuzetih uzoraka raspoređivani su u dve polu-komore sistema po Usingu (otvor 0.125 cm2). Povezane su dve voltažno senzitivne elektrode i dve Ag-AgCl elektrode koje su sprovodile struju ka komori po Usingu preko mostova od agara.

[0217] Na ovaj način sastavljena komora smeštena je u blok sa vodenim kupatilom sa vodom koja cirkuliše na 28 °C i polu-komore su sa obe strane tkiva napunjene Krebsovim puferom obogaćenim kiseonikom.

[0218] Mukozne i serozne strane komore su obe povezane sa sterilnim rezervoarima sa po 10 ml Krebsovog pufera obogaćenog kiseonikom i držane su na 28° i izložene toku gasa koji sadrži 95 % kiseonika i 5 % ugljen dioksida.5.5 mM D-glukoza je dodavana sa obe strane.

[0219] Nakon što je intestinalna membrana raspoređena u komori po Usingu, sistem je stabilisan tokom 10 minuta kako bi se testiralo njegovo funkcionisanje i integritet intestinalnih membrana.

[0220] ddp u mV kroz mukoznu membranu meren je direktno kao i struja kratkog spoja, i ove dve veličine su praćene tokom 15 minuta dok je transmembranski otpor izračunavan u ohm x cm2 upotrebom Omovog zakona.

[0221] Rezervoari su zatim ispražnjeni a onda ponovo napunjeni Krebsovim puferom koji je imao pH vrednost od 5.5 za duodenum i pH vrednost od 6.5 za ileum.

[0222] Sistem je zatim stabilisan tokom 10 minuta i isti prametri kao ovi prethodno navedeni u tekstu su potom mereni tokom 15 minuta.

[0223] pH vrednost je kontrolisana na način prethodno opisan u tekstu.

4

[0224] Pošto hlorovodonična kiselina izaziva mehaničko oštećenje celovitosti sluzokože, održavanje integriteta sluzokože u kiselim uslovima je direktno srazmerno mehaničkom zaštitnom dejstvu testiranog proizvoda ("mehaničko" podrazumeva dejstvo koje nije farmakološko, imunološko ili metaboličko).

[0225] Podaci su beleženi kao prosek ±SD. Poređenje je vršeno upotrebom Studentovog t testa i značajnost je bila *p<0.05; **p<0.01; ***p<0.001.

[0226] Grupe su poređene na sledeći način:

Kontrolna grupa B je analizirana u odnosu na grupu A koja nije bila izložena stresu, kako bi se proverilo da li je samo stres odgovoran za oštećenje ili za veću osetljivost na indukovano oštećenje sluzokože.

[0227] Grupe C i D su poređene sa grupom B kako bi se proverilo da li primenjeni proizvod deluje zaštitno ili ne, na sluzokožu kod pacova izloženih stresu i sa indukovanim oštećenjem, u poređenju sa kontrolnom grupom, koja je bila samo izložena stresu.

REZULTATI

Grupa A (netretirani, hranjeni i nisu izolovani - BEZ STRESA)

[0228] Eksperiment opisan prethodno u tekstu, u komori po Usingu, sproveden je kako bi se, upotrebom navedenog protokola, ocenila otpornost intestinalne sluzokože netretiranih pacova, koji nisu bili izolovani.

[0229] Dobijeni rezultati pokazuju da je prosečna vrednost otpornosti duodenuma u fiziološkim uslovima, sa Krebsovim puferom na fiziološkom pH, koji je prethodno naveden u tekstu, bila 87.0 ± 23.9 ohm x cm2.

[0230] Nakon indukovanja oštećenja Krebsovim puferom pri pH 5.5, otpornost je pokazala prosečnu vrednost od 71.4 ± 20.7 ohm x cm<2>.

[0231] Prosečna vrednost otpornosti ileuma u fiziološkim uslovima sa Krebsovim puferom na fiziološkom pH, koji je prethodno naveden u tekstu, bila 68.1 ± 20.9 ohm x cm<2>.

[0232] Nakon indukovanja oštećenja Krebsovim puferom pri pH 6.5, otpornost je pokazala prosečnu vrednost od 58.7 ± 22.7 ohm x cm<2>.

[0233] Maksimalna zaštita se dakle postiže na fiziološkoj pH vrednosti, i čini se da netretirana sluzokoža takođe ima potencijal za zaštitu koji je verovatno uzrokovan hranom i zaštitnim mukusom koji je prisutan kod sluzokože koja nije izložena stresu.

Grupa B (izolovani pacovi - STRES – tretirani samo fiziološki, kontrola)

[0234] Izvođenjem eksperimenta u komori po Usingu, koji je opisan prethodno u tekstu, dobijeni rezultati pokazuju da:

Prosečna vrednost otpornosti duodenuma u fiziološkim uslovima sa Krebsovim puferom na fiziološkom pH, koji je prethodno naveden u tekstu, bila je 73.0 ± 8.7 ohm x cm<2>.

[0235] Nakon indukovanja oštećenja Krebsovim puferom pri pH 5.5, otpornost je pokazala prosečnu vrednost od 62.0 ± 8.8 ohm x cm<2>.

[0236] Prosečna vrednost otpornosti ileuma u fiziološkim uslovima, sa Krebsovim puferom na fiziološkom pH, koji je prethodno naveden u tekstu, bila je 51.5 ± 4.3 ohm x cm<2>.

[0237] Nakon indukovanja oštećenja Krebsovim puferom pri pH 6.5, otpornost je pokazala prosečnu vrednost od 44.9 ± 4.7 ohm x cm<2>.

[0238] Ovi podaci, dakle, pokazuju da je samo prisustvo stresa, što je faktor prisutan kod IBS-a, dovoljno da značajno smanji prirodnu zaštitu koju pokazuje zdrava intestinalna sluzokoža (vrednosti pre tretmana pri kiselom pH) i da se otpornost sluzokože smanjuje, za dobrih 9 poena u duodenumu i za 7 poena u ileumu, nakon tretmana kiselinom, u poređenju sa grupom A (bez stresa), sa satističkom značajnošću od **p<0.01 za vrednosti zabeležene u duodenumu, i od ***p<0.001 za vrednosti zabeležene u ileumu, nakon indukovanja oštećenja.

Grupa C (izolovani pacovi - STRES – tretirani kompozicijom prema pronalasku)

[0239] Izvođenjem eksperimenta u komori po Usingu, koji je opisan prethodno u tekstu, dobijeni rezultati, zabeleženi za jedinjenje u skladu sa kompozicijom i uporedici sa rezultatima dobijenim sa drugim primerima kompozicija, pokazuju da:

Prosečna vrednost duodenuma u fiziološkim uslovima, sa Krebsovim puferom na fiziološkom pH, koji je prethodno naveden u tekstu, bila je 79.1 ± 6.9 ohm x cm2.

[0240] Nakon indukovanja oštećenja Krebsovim puferom pri pH 5.5, otpornost je pokazala prosečnu vrednost od 69.0 ± 4.1 ohm x cm<2>.

[0241] Prosečna vrednost otpornosti ileuma u fiziološkim uslovima, sa Krebsovim puferom na fiziološkom pH, koji je prethodno naveden u tekstu, bila je 51.4 ± 7.9 ohm x cm<2>.

[0242] Nakon indukovanja oštećenja Krebsovim puferom pri pH 6.5, otpornost je pokazala prosečnu vrednost od 46.1 ± 7.7 ohm x cm<2>, što ukazuje na to da je aktivnost fiziološke barijere tkiva očuvana.

[0243] Ova grupa pokazuje otpornost pre oštećenja u skladu sa kontrolnom grupom B, otpornost za duodenum je značajno veća u prvoj grupi u poređenju sa kontrolnom grupom B ***p<0.001, dok, međutim, veća otpornost uočena za ileum nije statistički značajna.

Grupa D (izolovani pacovi - STRES – tretirani deksametazonom)

[0244] Nakon izvođenja eksperimenta u komori po Usingu, dobijeni rezultati pokazuju da: Prosečna vrednost otpornosti duodenuma u fiziološkim uslovima, sa Krebsovim puferom na fiziološkom pH, koji je prethodno naveden u tekstu, bila 50.4 ± 13.9 ohm x cm<2>.

[0245] Nakon indukovanja oštećenja Krebsovim puferom pri pH 5.5, otpornost je pokazala prosečnu vrednost od 48.0 ± 12.7 ohm x cm<2>.

[0246] Prosečna vrednost otpornosti ileuma u fiziološkim uslovima u Krebsovom puferu na fiziološkom pH, koji je prethodno naveden u tekstu, bila je 50.6 ± 13.4 ohm x cm<2>.

[0247] Nakon indukovanja oštećenja Krebsovim puferom pri pH 6.5, otpornost je pokazala prosečnu vrednost od 39.7 ± 8.1 ohm x cm<2>, što ukazuje na to da je delovanje fiziološke barijere tkiva smanjena.

[0248] Grupa sa deksametazonom pokazala je smanjen integritet duodenuma, čak i na fiziološkim pH vrednostima, verovatno usled oštećenja želuca koje izazivaju kortizoni, međutim, integritet sluzokože nije bio drastično smanjen nakon tretmana kiselinom, pošto je sluzokoža već bila veoma oštećena.

Claims (7)

Patentni zahtevi

1. Kompozicija za upotrebu u lečenju i/ili prevenciji sindroma iritabilnog creva koja se sastoji od smola i/ili njihovih ekstrakata, polisaharida i/ili biljnih ekstrakata koji sadrže polisaharide, antioksidanasa i/ili biljnih ekstrakata koji sadrže antioksidanse, naznačena time što su pomenute smole ili njihovi ekstrakti odabrani u grupi tamjana, smirne, pomenuti polisaharidi odabrani od polisaharida ekstrahovanih iz aloje vere, kamilice, sleza, pomenuti biljni ekstrakti koji sadrže polisaharide odabrani od ekstrakata aloje vere, kamilice, sleza, pomenuti antioksidansi odabrani od antioksidanasa ekstrahovanih iz kamilice, matičnjaka, i pomenuti biljni ekstrakti koji sadrže antioksidanse odabrani od ekstrakata kamilice, matičnjaka i, opciono, od jednog ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa.

2. Kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 1 naznačena time što su pomenute smole i/ili njihovi ekstrakti u težinskom procentu od 30 do 60%.

3. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 ili 2, naznačena time što su pomenuti polisaharidi i/ili biljni ekstrakti koji sadrže polisaharide u težinskom procentu od 12 do 22%.

4. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva od 1 do 3 naznačena time što su pomenuti antioksidansi i/ili biljni ekstrakti koji sadrže antioksidanse u težinskom procentu od 35 do 65%.

5. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva od 1 do 4, naznačena time što su pomenute smole i/ili njihovi ekstrakti u težinskom procentu od 30 do 60%, pri čemu su pomenuti polisaharidi i/ili biljni ekstrakti koji sadrže polisaharide u težinskom procentu od 12 do 22% i pri čemu su pomenuti antioksidansi i/ili biljni ekstrakti koji sadrže antioksidanse u težinskom procentu od 35 do 65%.

6. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva od 1 do 5 u obliku kapsule, tablete, lozenge, granule, praha, sirupa, eliksira, tvrdog želatina, mekog želatina, suspenzije, emulzije, rastvora.

7. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva od 1 do 6 naznačena time što, pomenuta kompozicija je farmaceutska kompozicija, što je sadržana u, ili se sastoji od, medicinskog sredstva, sadržana u, ili se sastoji od, dijetetskog suplementa ili je sadržana u medicinskoj hrani.