RS59180B1 - Površinska obloga - Google Patents

Description

[0001] Pronalazak se odnosi na površinsku oblogu, naročito podnu oblogu kao i za postupak za proizvodnju ili popravku takve površinske obloge. Preciznije, pronalazak se odnosi na sistem površinske zaštite, posebno za saobraćajne površine i parking mesta, na primer u garažama. Podna obloga se može koristiti kao podloga u garaži ili kao sistem za oblaganje garaža.

[0002] Problem sa površinom betonske ili bituminozne podloge je ta j što su ovi materijali posebno podložni oštećenju i pucanju usled prodiranja vlage i hemijskih uticaja. Takvi uticaji postoje posebno za korisne površine u garažama. Zbog toga se u skladu sa napredovanjem tehnike već predlažu podloge za garažu na bazi veštačkih smola radi dihtovanja površina.

[0003] Takve obloge od sintetičke smole imaju prednost u tome što se postiže zaptivanje površine protiv ulaska vlage ili hemikalija u podlogu koja se nalazi ispod. Upotreba sintetičkih smola kao površinska obloga, međutim, dovodi do niže otpornosti na klizanje u poređenju sa podlogom bez premaza. Kao bezbednost od klizanje ovde se podrazumeva povećani otpor klizanja po podovima da biste bili sigurniji tokom hodanja i umanjili rizik od klizanja prilikom kretanja motornih vozila.

[0004] Da bi se rešio ovaj problem, u skladu sa najnovijim tehničkim dostignućima, već predloženo da se obezbedi sipanje granula u oblogu od sintetičke smole. Na primer, CN 103013312 A otkriva premaz sa protiv-kliznim dodatkom silicijum-karbida ili gume. Sa druge strane, takvo posipanje ima nedostatak što smanjuje sposobnost obloge da premosti pukotine. Na površinama sintetičke smole, pored granula posipanja već pri relativno malom opterećenju mogu se pojaviti pukotine. Ove pukotine mogu prouzrokovati da vlaga i hemikalije prodru u podlogu i oštete je. Dalje, pukotine omekšavaju posip, tako da dolazi do raspada zbog trenutnog opterećenja i upotrebe. Zbog ovih nedostataka, obloga ne može ispuniti svoju svrhu ili samo neadekvatno ili samo tokom relativno ograničenog perioda upotrebe.

[0005] US 2006/0083897 A1 prikazuje pokrivni sloj poliuree koja se polako učvršćuje sa ugrađenim agregatom, pri čemu je površina poduprete konstrukcije prvo premazana slojem poliuree, a zatim posuta agregatom, tako da se isti infiltrira.

[0006] EP 1033440 A1 otkriva podnu oblogu sa zapornim slojem i oblogom protiv habanja iznad. Obloga za habanje može da sadrži granulat kao posip. Između zapornog sloja i obloge protiv habanja, kao treći sloj može da se nađe prijanjajući sloj sa peskom.

[0007] U DE 29644230 U1 prikazan je podni premaz sa dva poliuretanska sloja, pri čemu se gornji sloj posipa.

[0008] Cilj ovog pronalaska je da obezbedi površinsku oblogu koja omogućava duži vek trajanja u odnosu na poznate obloge.

[0009] Pronalazak rešava ovaj problem sa površinskom oblogom prema zahtevu 1, odn. zaptivajući sloj (koji se takođe naziva "membrana") je između pokrivnog sloja i podloge, npr. betonska ili bituminozna podloga. Pronalazak se zasniva na saznanju da se razdvajanjem ova dva zadatka može postići povoljniji kompromis između zaptivanja i otpora klizanja, pri čemu su ta dva zadatka ispunjena sa najmanje dva različita sloja površinske obloge. Zaptivanje se prvenstveno postiže slojem za zaptivanje, koji u skladu sa tim, kao prednost ne iskazuje znakove raspršivanja. Kao rezultat toga, sloj za zaptivanje postiže relativno veću otpornost na pucanje ili svojstva premošćavanja pukotina. Ipak, da bi se postigao visok otpor protiv klizanja, iznad zaptivnog sloja je obezbeđen pokrivni sloj sa zrnastim dodatkom. Prema tome, pokrivni sloj ima veći otpor prema klizanju u odnosu na zaptivni sloj. Kao dodatak u pokrivnom sloju mogu, primera radi, da se koriste granulati ili biseri. Kao prednost, koristi se mineralni dodatak sa različitim veličinama zrna. Strukturisanjem donje strane pokrivnog sloja postiže se vertikalno različit položaj zrna aditiva u pokrivnom sloju. U području podnožja strukture, pokrivajući sloj je, kad se poredi, tanji, tako da su zrna u ovom području bliža površini. U području podnožja sturkture, pokrivajući sloj je deblji, pa su zrna u proseku dublja u površinskoj oblozi. Pošto je debljina sloja pokrivnog sloja u području elevacija manja ili jednaka maksimalnoj veličini zrna dodatka, zrna dodatka u ovim oblastima doprinose već neposredno posle uspostavljanja bezbednosti od klizanja. Granule agregata izlaze iz sintetičke smole i daju strukturu površini pokrivajućeg sloja. Kada se pokrivni sloj, zajedno sa dodatkom, istroši u tanjim delovima, pojavljuju se sve više zrna u prvobitno debljim delovima i nastavljaju da obezbeđuju visok nivo otpornosti na klizanje. Na ovaj način može se produžiti vek trajanja pokrivnog sloja u poređenju sa pokrivnim slojem sa identičnim položajem zrna. Takvo produženje bi se, u principu, moglo postići povećanjem debljine sloja, pri čemu bi, međutim, trpela otpornost na klizanje, jer zrna dodatka „tonu“ u sintetičkoj smoli. Dalje, alternativno može se pokušati sa strukturisanjem samo gornje strane (tj. ne donje i gornje strane) pokrivnog sloja. Time bi, međutim, zna u spoljašnjim (gornjim), debljim regijama, tonula i smanjila bi se bezbednost obloge od klizanja. Strukturisanjem makar donje strane pokrivnog sloja, postiže se raspodeljeno habanje pokrivajućeg sloja, tako da se zrna aditiva raspoređuju u blizini površine pokrivača tokom relativno dugog vremenskog perioda. Povrh toga, mehanički relativno otporni dodatak takođe može doprineti poboljšanju otpornosti površine koja se troši. Oba sloja zajedno stvaraju elastičnu oblogu koja premošćava i zaptiva pukotine sa visokim stepenom otpornosti na klizanje. Ova obloga je posebno pogodna za direktan prolaz sa visokom otpornošću na habanje, na primer, za parkiranje i vozne površine, pri čemu je omogućen naročito dug radni vek površinske obloge.

[0010] Prema tome, pronalazak rešava gornji predmet postupkom za proizvodnju površinske obloge prema zahtevu 7. Materija kao dodatak se može dodati, na primer, neposredno pre nanošenja pokrivnog sloja. Prilikom prskanja smole koja se brzo stvrdnjava, formirane Napljice zadržavaju različite oblike i veličine čak i nakon udara na ciljanu površinu (npr. površinu zaptivajućeg sloja) i očvršćuju se u tom obliku i veličini. Rezultat je prirodna struktura sa podnožjima i elevacijama. Na visinsku razliku ove strukture može u velikoj meri uticati podešavanjem pegaste mlaznice. Za razliku od strukturalnog sloja, zaptivni sloj može da bude, primera radi, prskan finom mlaznicom za stvaranje ravne površine; alternativno, ako struktura treba da bude deo zaptivajućeg sloja, ceo zaptivni sloj se takođe može proizvesti poPoću pegica. Međutim, kontrola visinske razlike formirane strukture je teža.

[0011] Analogno, pronalazak rešava gore navedeni zadatak metodom popravke (koja se takođe naziva "jačanje") površinske prevlake prema zahtevu 8. U osnovi, može se pretpostaviti da je popravka ili jačanje površinske obloge posebno teška i skupa ako je oštećena temeljna betonska podloga ili bitumenska podloga ili posip prethodnih premaza oštećen. U tom slučaju oštećenu podlogu prvo treba ukloniti pre nego što se stavi nova struktura. Kod postojeće površinske obloge stoga treba da se obavi opravka, čim se istroši gornji sloj površinske obloge i ako je započelo habanje sloja za zaptivanje. U ovom slučaju, predloženi postupak popravke omogućava brzo obnavljanje upotrebne površine jer podloga ne treba da se sanira.

[0012] U vezi sa predmetnom površinskom oblogom, pokazalo se da je pogodno ako je strukturalni sloj na osnovu treće sintetičke smole smešten između sloja za zaptivanje i pokrivajućeg sloja, pri čemu je gornja strana strukturnog sloja strukturirana obrnuto tako da odgovara donjoj strani pokrivajućeg sloja, i da su visine strukturalnog sloja povezane sa smanjenim gornjim slojem i obrnuto. Odnosno, elevacije strukturalnog sloja stoje sa podnožjima pokrivnog sloja u zahvatu i obrnuto. Strukturalni sloj može naročito da ima granulastu strukturu koja, međutim, nije formirana (zrnastim) raspršivanjem. Takav strukturalni sloj omogućava jednostavnu proizvodnju pokrivnog sloja, koji je strukturiran barem na donjoj strani, primenom na prethodno proizvedeni strukturalni sloj.

[0013] Kao alternativa strukturalno obezbeđenom sloju, gornja strana zaptivajućeg sloja može biti strukturirana obrnuto, što odgovara donjoj strani pokrivnog sloja.

[0014] Zaptivajući sloj i/ili strukturalni sloj površinske obloge može se pogodno napraviti od materijala za oblaganje na bazi poliureje (poliurea). Odnosno, prva i/ili treća sintetička smola Pože biti poliurea. Alternativno, umesto poliureje može se koristiti još jedna smola koja se brzo učvršćuje, npr. poliaspartna. Zaptivni sloj i/ili strukturalni sloj može na primer da se sastoji od najmanje 90% poliureje. Prednost poliureje je u kratkom vremenu reakcije između 4 i 15 sekundi. Kao rezultat toga, omogućena je brza izrada površinske obloge, tako da se površina može koristiti ranije ili se može smanjiti vreme čekanja (npr. na 5-12 sati pri jačanju). Ako su i zaptivni i strukturalni sloj napravljeni na bazi poliureje, može se postići naročito pouzdana veza između slojeva. Zaštitni sloj može, kao prednost, da ima debljinu sloja od najmanje 2 mm, čime se postižu naročito dobra svojstva zaptivanja i visoka otpornost na pucanje.

[0015] U vezi sa postupkom prema pronalasku, poželjno je ako je treća sintetička smola poliureja.

[0016] Dalje, povoljno je da zaptivni sloj i/ili strukturalni sloj sadrži vatrootporno sredstvo. Vatrootporno sredstvo (npr. grafitni i/ili hemijski dodaci) se može dodati materijalu za premazivanje. Služi za poštovanje propisa o protivpožarnoj bezbednosti, npr. "OIB smernice" Austrijskog Instituta za građevinsku tehniku i dotičnih EN-normi za obloge za garaže. Vatrootporno sredstvo je, kao prednost, formulisano specijalno odgovarajuću aplikaciju i upotrebu, npr. za podloge garaže.

[0017] Pokazalo se da je posebno korisno ako dodatak (kao prilog) u pokrivajućem sloju sadrži staklene kuglice ili staklena zrna. Staklene kuglice ili staklena zrna su poželjna izrađena od mineralnog stakla, koje je tvrđe od kvarcnog peska ili dodatka kvarca i zbog toga je superiorno nad takvim raspršivanjima u pogledu otpornosti na abraziju. Prema tome, pokrivni sloj sa staklom za infiltraciju postiže izuzetno visok nivo otpornosti na habanje.

[0018] Odabirom odgovarajućeg raspona veličine zrna, može se postići željeno podešavanje otpornosti na habanje i klizanje. Poželjni opseg veličine zrna je 0,1-0,8 mm ili 0,1-0,7 mm. Naročito poželjan opseg veličine čestica je od 0,6 do 1,0 mm, naročito veličina čestica od oko 0,8 mm. Kao dodatna prednost, staklene kuglice ili staklena zrna mogu biti različito obojena ili nijansirana za različite delove površinske obloge i na taj način se koristiti za obeležavanje razgraničenih područja, trotoara ili upravljanje saobraćajem.

[0019] Poželjno je da pokrivni sloj bude napravljen od materijala za oblaganje na bazi poliaspartika, odnosno tako da druga smola može biti poliaspartna ili alternativno druga sintetičNa smola otporna na abraziju, npr. poliurea. Poliaspartik ima prednost što je manje žut i što je relativno tvrđi; s druge strane skup je za nabavku. Sa tehničkog stanovišta, poliaspartan se može koristiti i za gornji i za gornji premaz. Minimalna debljina sloja (tj. u najtanjim delovima) pokrivnog sloja je povoljno između 0,3 i 0,7 mm, poželjno oko 0,35-0,45 mm. Udeo granularnog raspršivanja na pokrivnom sloju je manji od 30 vol.%, posebno između 10 i 20 vol. Korišćenjem poliaspartika za završni premaz, može se postići površinska velika otpornost na habanje. Površinska obloga je stoga izuzetno otporna na abraziju, lako se čisti i omogućava naročito dug radni vek.

[0020] Pronalazak će biti objašnjen u daljem tekstu pozivajući se na naročito poželjnu varijantu, na koju ne sme da se ograniči, i pozivajući se na slike. Pri tom sledi pojedinačno: Slika 1 shematski izgled preseka strukture sloja površinske obloge.

[0021] Slika 1 prikazuje površinsku oblogu 1 prema pronalasku na betonskoj podlozi 2. Betonska podloga 2 formira podlogu na kojoj je načinjena površinska obloga 1. Pre nego što se proizvede površinska obloga 1, betonska podloga se priprema glodanjem, pripremom podloge ili brušenjem.

[0022] Površinska obloga 1 sadrži prajmer 3, zaptivni sloj 4, strukturalni sloj 5 i zaštitni sloj 6. Zaptivni sloj 4 je postavljen na prajmeru 3 koji se nanosi na betonsku podlogu 2. Preko zaptivnog sloja 4 je smešten strukturalni sloj 5 i pokrivni sloj 6.

[0023] Materijal prajmera 3 je osnova epoksidne smole ili poliuretana sa posipanjem kvarcnog peska. Prajmer 3 služi za posredovanje adhezije i prenosa sile smicanja između betonske podloge 2 i zaptivajućeg sloja 4. To je npr. uz pomoć dvokomponentne tečne plastike i može da sadrži jedan ili više slojeva. Služi za izravnavanje površine betonske podloge 2.

[0024] Zaptivni sloj koji deluje kao zaptivni sloj 4 i strukturalni sloj 5 formirani su od materijala za oblaganje na bazi poliuree, koji je vatrootporan ili je dodata vatrootporna masa.

Materijal za oblaganje može, npr. da bude izrađen kao dvokomponentna plastika. Debljina sloja zaptivnog sloja 4 je oko 2 mm.

[0025] Strukturalni sloj 5 je smešten između zaptivnog sloja 4 i pokrivajućeg sloja 6. Gornja strana 8 strukturalnog sloja 5 obrnuto je strukturirana u skladu sa donjom stranom 7 pokrivnogsloja 6.

[0026] Pokrivni sloj 6 je napravljen od materijala za oblaganje na bazi Poliaspartaka, pri čemu materijal za oblaganje ima zrnasto raspršivanje 9 staklenih kuglica ili staklenih zrnaca kako bi se poboljšala otpornost na klizanje i otpornost na habanje površinske obloge. Donja strana 7 pokrivnog sloja 6 je strukturirana, pri čemu je visinska razlika između više i donje strukture dna oko 0,8 mm. Na najtanjim tačkama debljina nanosa pokrivajućeg sloja 6 je oko 0,35 mm.

Claims (10)

Patentni zahtevi

1. Površinska obloga (1) sadrži:

zaptivni sloj (4) na bazi prve sintetičke smole i pokrivnog sloja (6) na bazi druge sintetičke smole smeštene iznad zaptivajućeg sloja (4), pri čemu pokrivni sloj (6) sadrži zrnasti dodatak za poboljšanje otpornosti na klizanje i/ili otpornost na habanje površinske obloge (1), granularni dodatak je primenjen kao smeša sa prekrivajućim slojem (6), a udeo granuliranog dodatka u prekrivajućem sloju (6) je manji od 30 vol.%, naznačeno time, što je najmanje jedna donja strana (7) prekrivajućeg sloja (6) konstruisana, pri čemu visinska razlika između povišene i smanjene konstrukcije donje strane (7) nije veća od maksimalne veličine zrna zrnastog agregata prekrivajućeg sloja (6) tako što je prekrivajući sloj (6) napravljen od materijala za oblaganje na bazi poliaspartika i što debljina sloja prekrivajućeg sloja (6) u području elevacija nije veća od maksimalne veličine zrna agregata.

2. Površinska obloga (1) prema zahtevu 1, naznačena time, što granulirani dodatak u prekrivajućem sloju (6) sadrži staklene kuglice ili staklena zrnca.

3. Površinska obloga (1) prema jednom od zahteva 1 do 2, naznačena time što je strukturalni sloj (5) na osnovu treće sintetičke smole smešten između zaptivnog sloja (4) i prekrivajućeg sloja (6), pri čemu je treća sintetička smola sintetička smola koja se brzo stvrdnjava, pri čemu je gornja strana (8) strukturalnog sloja (5) koja odgovara donjoj strani (7) prekrivajućeg sloja (6) obrnuto strukturirana.

4. Površinska obloga (1) prema zahtevu 3, naznačena time, što je treća sintetička smola materijal za oblaganje na bazi poliureje.

5. Površinska obloga (1) prema jednom od zahteva 1 do 2, naznačena time, što je gornja strana zaptivajućeg sloja obrnuto strukturirana u pogledu na donju stranu (7) prekrivajućeg sloja (6).

6. Površinska obloga (1) prema jednom od zahteva 1 do 5, naznačena time, što zaptivni sloj (4) i / ili strukturalni sloj (5) sadrže vatrootporno sredstvo.

7. Postupak za proizvodnju površinske obloge (1), postupak koji obuhvata korake:

nanošenje barem jednog zaptivnog sloja (4) na osnovu prve sintetičke smole,

nanošenje strukturalnog sloja (5) na osnovu treće sintetičke smole iznad zaptivajućeg sloja pomoću sredstva za prskanje, tako da se obrazuje smanjena i povišena konstrukcija, pri čemu je treća smola smola koja se brzo stvrdnjava, i nanosi pokrivajući sloj (6) na osnovu druge sintetičke smole iznad zaptivnog sloja (4), pri čemu je pokrivajući sloj (6) napravljen od materijala za presvlačenje na bazi poliaspartak,

pri čemu pokrivajući sloj (6) sadrži granulirani dodatak za poboljšanje otpornosti na klizanje i/ili otpornost na habanje površinske obloge (1), pri čemu je udeo granularnog agregata u odnosu na prekrivajući sloj manji od 30 vol.%, a debljina sloja pokrivajućeg sloja (6) u području elevacija nije veća od maksimalne veličine zrna agregata.

8. Postupak za popravku površinske obloge (1), postupak obuhvata korake:

brušenje postojećeg sloja sintetičke smole, pri čemu se zaptivni sloj koji postoji ispod pokrivajućeg sloja barem delimično zadrži;

nanošenje najmanje jednog novog sloja za zaptivanje na osnovu prve sintetičke smole iznad postojećeg zaptivnog sloja (4);

nanošenje strukturalnog sloja (5) na osnovu treće sintetičke smole iznad zaptivajućeg sloja pomoću sredstva za prskanje, tako da se formira smanjena i povišena konstrukcija, pri čemu je treća sintetička smola koja se brzo stvrdnjava; i nanošenje pokrivajućeg sloja (6) na osnovu druge sintetičke smole iznad novog zaptivajućeg sloja, pri čemu je prekrivajući sloj (6) napravljen materijala za presvlačenje na bazi Poliaspartaka,

pri čemu prekrivajući sloj (6) sadrži granulirani dodatak za poboljšanje otpornosti na klizanje i/ili otpornost na habanje površinske obloge (1), pri čemu je udeo granulatnog dodatka u odnosu na prekrivajući sloj manji od 30 vol.%, a debljina sloja pokrivajućeg sloja (6) u području povišenja nije veća od maksimalne veličine zrna agregata.

9. Postupak prema zahtevu 7 ili 8, naznačen time, što granulirani agregat u pokrivajućem sloju (6) sadrži staklene kuglice ili staklena zrna.

10. Postupak prema jednom od zahteva 7 do 9, naznačen time, što je treća sintetička smola materijal za oblaganje na bazi poliuree.