RS59198B1

RS59198B1 - Postupak za pravljenje zaštitne odeće

Info

Publication number: RS59198B1
Authority: RS
Inventors: John Taylor; Agampodi Sunsil Shantha Mendis; Mohammed Fazal Abdeen; Howard Goth
Original assignee: A T G Ceylon Private Ltd
Priority date: 2009-11-02
Filing date: 2010-10-29
Publication date: 2019-10-31
Also published as: ES2742749T3; GB201207540D0; HUE045289T2; DK2496393T3; KR20120099712A; SI2496393T1; GB2489338B; KR101818781B1; WO2011051727A1; US9061453B2; LT2496393T; PL2496393T3; US20110099689A1; EP2496393B1; HRP20191411T1; CN102753324A; EP2496393A1; GB2489338A

Description

SUPSTITUISANI PIRIDINI KAO SELEKTIVNI INHIBITORI CIKLOOK SIGENAZ E-2

OSNOVA PRONALASKA

Ovaj pronalazak se odnosi na metode za tretiranje bolesti prouzrokovanih ciklooksigenazom i izvesne farmaceutske kompozicije za to.

Ne-steroidni, antiinflamatorni lekovi vrše naj-veći deo svojih antiinflamatornih, analgetičkih i anti-piretičkih aktivnosti i inhibiraju hormonski-indukovane kontrakcije materice i rast izvesnih tipova raka inhibiranjem prostaglandin G/H sintaze, takodje poznate kao ciklooksigenaza. U početku je bio poznat samo jedan oblik ciklooksigenaze, koji odgovara ciklooksigenazi-1 (C0X-1) ili konstitutivnom enzimu, koji je prvobitno identifikovan u govedjim semenim mehurovima. U novije vreme , gen za drugi oblik ciklooksigenaze koji se može indukovati, ciklooksigenaza-2 (C0X-2) je kloniran, sekvencionisan i okarakterisan u početku iz pilećih, mišijih i humanih izvora. Ovaj enzim se razlikuje od C0X-1 koji je kloniran, sekvencionisan i okarakterisan iz različitih izvora uključujući ovčije, misije i ljudske. Drugi oblik ciklooksigenaze, C0X-2, se brzo i lako indukuje nizom -sredstava uključujući mitogene, endotoksin, hormone, citokine i faktore rasta, ^osto prostaglanđini imaju i fiziološke i patološke uloge, mi smo zaključili da je konstitutivni enzim, C0X-1, odgovoran, u velikoj meri za endogeno bazalno oslobadjanje prostaglandina i da je stoga važan u njihovim fiziološkim funkcijama kao što su održavanje gastrointestinalnog integriteta i renalnog krvotoka. Na suprot ovome, mi smo zaključili da je oblik koji se može indukovati, C0X-2, uglavnom odgovoran za patološke efekte prostaglandina gde će dođi do brze indukcije enzima u odgovoru na takva sredstva kao što su inflamatorna sredstva, hormoni, faktori rasta i citokini. Prema tome, selektivni inhibitor C0X-2 će imati slične antiinflamatorne, antipiretičke i analge-tičke osobine kao konvencionalni ne-steroidni anti-inf lamatorni lek, i pored toga, inhibirađe hormonski-indukovane kontrakcije materice i imađe potencijalne anti-kancer efekt. , ali đe imati smanjenu sposobnost da izazove neke na mehanizmu-bazirane sporedne efekte. Posebno, takvo jedinjenje đe imati smanjen potencijal za gastrointestinalu toksičnost, smanjen potencijal za renalne sporedne efekte, smanjen efekat na vremena krvarenja i verovatno smanjenu sposobnost da izazovu napade astme kod na aspirin osetljivih asmatičnih pacijenata.

Osim toga. takvo jedinjenje đe takodje inhibirati prostanoidno indukovane kontrakcije glatkih mišiđa spreča-vanjem sinteze kontraktivnih prostanoida i stoga može da bude od koristi u tretiranju dismenoreja, prevremenih trudova, astme i eozinofilih srodnih poremećaja. Isto tako će biti od koristi u tretiranju Alzeimer-ove bolesti, za smanjenje gubitka kostiju naročito kod žena posle menopauze (tj., tretiranju osteoporoze) i za tretiranje glaukoma.

Potencijalne koristi od selektivnih inhibitora ciklooksigenaze-2 prodiskutovane su u sladeđim člancima:

1. John Vane, "Towards a better aspirin" u

Nature, Vol. 367, str. 215-216, 1994. 2. Bruno Battistini, Regina Botting i Y.S. Bakhle, "C0X-1 and C0X-2: Toward the Development od More Selective NSAIDs" u Drug News-,'.arid Perspectives, Vol. 7, str. 501-512, 1994. 3. David B. Reitz i Karen Seibert, "Selective Cyclooxygenase Inhibitors" u Annual Reports in Medicinal Chemistrv, James A. Bristol, Izdavač, Vol. 30, str. 179-188, 1995. 4. Don E. Griswold i Jerry L Adams, "Constituative Cyclooxygenase (C0X-1) anđ Inducible Cyclooxygenase (COX-2): Rationale for Selective Inhibition androgress to Date" u Medicinal Research Reviews, Vol. 16, str. 181-206, 1996. W0 96/10012 (DuPont Merck, 4 April, 1996) opisuje jedinjenja predstavlejna Formulom A kao korisna u tretiranju bolesti prouzrokovanih sa COX^2, na osnovu njihove selektivTne inhibicije C0X-2 pre nego COX-l. Mi smo sada otkrili da pod-serija jedinjenja predstavljenih sa A, u kojima je -J-K-L, = -NCHCH-, X je veza, R<1>je aromatični radikal i R 3 i R 4 nisu oba vodonik pokazuju neočekivano superiorniju selektivnost za inhibiranje COX-2 iznad COX-l, i/ili superiorniju potentnost u poredjenju sa najbližim vrstama opisanim u 96/10012. Ova pod-serija jedinjenja je predmet ovog pronalaska i predstavljena je Formulom I,

od preko 175 specifičnih jedinjenja opisanih uW096/10012, samo 4 od njih su piridini i nijedan od ovih poslednjih ne sadrži supstituent (R 3 ili R 4 u A) na piri-dinskom prstenu.

WO 96/16934 (Searle, 6 jun, 1996) opisuje jedinjenja predstavljena strukturom B kao korisna za tretiranje inflamacija i srodnih poremećaja. Hemijski, ova jedinjenja se razlikuju od onih u ovom pronalasku u tome što je centralni od tri aromatična prstena benzol pre nego piridin.

PREGLED PRONALASKA

Pronalazak obuhvata novo jedinjenje Formule I kao i postupak tretiranja bolesti prouzrokovanih sa C0X-2, koji obuhvata primenu na pacijenta kome je potrebno takvo tretiranje ne-toksične terapeutski efikasne količine jedinjenja Formule I.

Pronalazak takodje obuhvata izvesne farmaceutske kompozicije za tretiranje bolesti prouzrokovanih sa C0X-2 koje sadrže jedinjenja Formule I.

PJlZftjJAN OPIS. PRONALASKA

Pronalazak obuhvata novo jedinjenje Formule I kao i postupak za tretiranje bolesti prouzrokovanih sa C0X-2, koji obuhvata primenu na pacijenta kome je potrebno takvo tretiranje ne-toksične farmaceutski efikasne količine jedinjenja Formule I

gde je:

R<1>odabran iz grupe koja se sastoji od

(a) CH3,

(b) NH2,

Cc) NHC(.0)CF3,

(d) NHCH3j

Ar je mono-, đi-, ili tri-supstituisan fenil ili piridinil (ili njihovi N-oksidi), gde su supstituenti odabrani iz grupe koja se sastoji od

(a) vodonika,

(b) halogena

Cc) ci_6alkoksi,

Cd) C1_6alkiltio,

Ce) CN,

(<f>)<C>1-6alkila,

Cg) ci-6^luoroalkila,

(h) N3,

U) -C02R<3>,

(j) hiđroksi,

(k)- -C(R<4>)(R<5>)-OH,

(1)"ci-6alkil-C02-R<6>,

Cm) C, (- f luoroalkoksi;

R 2 je odabran iz grupe koja se sastoji od

(a) halogena,

()<c>i-6alkoksi,

(<c>)<c>i-6alkiltio,

(đ) CN,

(e) ci-6alkila,

(<f>)<c>i-6fluoroalkila,

Cg) n3,

7

(h) -C02R ,

Ci) hidroksi,

tj) -C(R8) CR9)-OH,

(k) _ci-6alkil-C02-R<10>,

(1) ci-6fluoroalkoksi,

( m) N02,

11 12

(n) NR R r i

Co) NHCOR ,

R<3>, R<4>, R5, R<6>, R7, R<8>, R<9>, R<10>,R<11>, R12,R13, su svaki nezavisno odabrani iz grupe koja se sastoji od

(a) vodonika, i

(t>)C1-5alkila,

ili R4 i R5, R8 i R9 ili R<11>i R<12>zajedno sa atomom za koji su vezani obrazuju zasićen monociklični prsten od 3, 4, 5, 6 ili 7 atoma.

Pogodne alkil grupe obuhvataju metil, etil, n-propil, izo-propil i butil, pentil i heksil grupe. Najpogodnija alkil grupa je metil grupa. Uglavnom, R 4 i.

5 8 9 11 12

R , R iR iR iR nisu ostaci gore pomenutih raono-cikličnih prstenova. Kada je 'alkil' deo složenog izraza kao što je alkoksi, alkiltio, fluoroalkil, fluoroalkoksi tada se gornje značenje za alkil takodje odnosi na složeni izraz.

Prvenstvena pod-vrsta formule I je ona, gde je Ar mono- ili di-supstituisani piridinil. Unutar ovde pod-vrste, naročito su prvenstveni 3-piridinil izomeri, kao što su oni formule Ic.

Kada je Ar di-supstituisani fenil posebno je pogodno kada su jedan ili oba supstituentna vodonik.

Jedna druga prvenstvena pod-vrsta formule I je ona gde je Ar mono- ili di-supstituisani fenil.

Kada je Ar di-supstituisani fenil posebno je pogodno kada je jedan od supstituenata vodonik ili fluor, a drugi je vodonik, fluor, hlor, metil, metoksi ili trifluorpmetil.

Jedna druga pod-vrsta formule I je ona gde je R1 CH3ili NH2. Uglavnom, CH3 je prvenstven za C0X-2 speci-fičnost i NH2je prvenstven za potentnost.

Jedna druga prvenstvena pod-vrsta formule I je ona gde je R 2 halogen, CH3 ili CF^.

Jedna druga prvenstvena pod-grupa formule I je ona gde su supstituenti na Ar 'odabrani iz grupe koja se sastoji od

(a) vodonika,

(b) halogena,

Cc) ci-4alkoksi,

(d)C1_4alkiltio,

Ce) ci_4alkila,

(f) CF3, i

Cg) CN.

U jednom aspektu pronalazak je usmeren na jedinjenja formule I

gde je:

R<1>odabran iz grupe koja se sastoji od (a) CH3,

(b) NH2,

(c) NHCCO)CF3,

Cd) NHCH3}

Ar je mono-, di-, ili tri-supstituisan piridinil (ili njegov N oksid), gde su supstituenti odabrani iz grupe koja se sastoji od

(a) vođonika,

(b) halogena,

(c) ci-6alkoksi,

(d) C, alkiltio,

(e) CN,

Cf)<C>x^6alkila,

Cg)<c>i-6fluoroalkila,

(h) N3

3

(i)~C02R'

(j) hidroksi,

(k) -C(R<4>)(R<5>)-OH,

(1)~ci-6alkil-C02-R<6>,

(m) ^1-6^luoroalkoksi;

r 2 je oadbran iz grupe koja se sastoji od (a) halogena,

()<c>i-6alkoksi,

(c) ci-6alkiltio,

(<d>)ci- 6alkila,

(e) N3,

(f) -C02H,

(<?) hidroksi,

(h)^ 1- 6fluoroalkoksi,

(i) N0?,

(j) NR^R12, i

13

(k) NHCOR ,

R<3>, R , R~", R^, R11, R12, R13, su svaki nezavisno odabrani iz grupe koja se sastoji od

(a) vodonika, i

(b) Cl"f alkila'

ili R i R ili R i R zajedno sa atomom za koji su vezani obrazuju zasićen monociklični prsten od 3, 4, 5, 6 ili 7 atoma.

Unutar ovog aspekta je vrsta jedinjenja formule Ic

gde je:

R odabran iz grupe koja se sastoji od (a) CH3,

Cb) NH2,

R 2 je odabran iz grupe koja se sastoji od ta) hlor^,

Cb) metila,

i gde mogu jedna, dve ili tri grupe X nezavisno odabrane iz grupe koja se sastoji od

(a) vodonika,

Cb) halogena,

Cc) ci-4alkoksi,

Cd) C1_4alkiltio,

(e) CN,

Cf) Cl-4alkila,

Cg) CP 3.

Unutar ove vrste jedinjenja formule Ic

je pod-vrsta gde je:

r"^ odabran iz grupe koja se sastoji od (a) CH3,

Cb) NH?,

2

R je hlor,

gde je jedna grupa X nezavisno odabrana iz grupe koja se sas-fcoji od

Ca) vodonika,

(b) F ili Cl,

Cc) meti 1$,

Cd) etila.

Unutar ove vrste jedinjenja formule Ic

je pod-vrsta gde je:

R<1>odabran iz grupe koja se sastoji od

(a) CH3,

(b) NH2,

R<2>je hlor,

gde je jedna grupa X nezavisno odabrana iz grupe koja se sastoji od

(a) vodonika,

(b) F ili Cl,

(c) metila.

Prvenstvena jedinjenja formule I i Ic uključuju 2

ona gde je R halogen, naročito hlr.

Prvenstvena jedinjenja formule I i Ic uključuju ona gde je Ar 3-piridinil i X je vodonik ili C1_3alkil, naročito vodonik, pameti 1 i p-r-etil.

Sledeđa jedinjenja ilustruju pronalazak: 3-(4^metilsulfonil)fenil-2-fenil-5-trifluorometilpiridin;

2- (3r-hlorfenil) ^3- C4^metilsulfonil) f enil-5-trifluorometi1-piridin;

2- C4-hlorfenil)-3-(4-metilsulfonil)fenil-5-trifluorometi1-piridin;

2^ (4-fluorofenil)-3-(4-metilsulfonil)fenilT5-trifluorometi1-piridin;

3- C4-metilsulfonil)fenil-2-(3-piridinil)-5 trifluorometi1-piridin;

5-metil*-3- ( 4^metilsulf onil) f enil-2-f enilpiridin;

2rC4-hlorfenil)-5-metil-3-(4-metilsulfonil)-fenilpiridin;

5-meti1-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(3-piridinil) piridin;

5-hlor-2-(4-hlorfenil)-3-(4-metilsulfonil) fenilpiridin;

5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(2-piridinil) piridin;

5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(3-piridinil) piridin;

5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(4-piridinil) piridin;

5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2- (2-metil-5-piridini1)piridin;

2- (4-hlorfenil)-3-(4-metilsulfonil)fenilpiridinil-5-karbonska kiselina metil estar;

2-C4-hlorfenil)-3-(4-metilsulfonil)fenilpiridinil-5-karbonska kiselina;

5-cijano-2- ( 4-hlorf enil) -3- (4-metilsulfonil) fenilpiridin;

5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(3-piridil)piridin hidroksimetansulfonat;

5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(3-piridil^piridin hidrohlorid;

5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(2-meti1-5-piridinil)piridin hidrohlorid;

5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(2-etil-5-piridinil)piridin; i

5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(2-eti1-5-piridinil)piridin hidrometansulfonat.

Prvenstvena jedinjenja formule I u Ic uključuju ona gde je R<1>metil ili NH2/naročito metil.

U jednom drugom aspektu pronalazak takodje obuhvata farmaceutsku kompoziciju za tretiranje inflamatorne bolesti osetljive na tretiranje sa ne-steroidnim anti-inflamatornim

sredstvom koje obuhvata:

ne-toksičnu terapeutski efikasnu količinu jedinjenja formule I i farmaceutski prihvatljiv nosač.

U jednom drugom aspektu pronalazak takodje obuhvata farmaceutsku kompoziciju za tretiranje bolesti prouzrokovanih ciklooksigenazom koje se pogodno tretiraju aktivnim sredstvom koje selektivno inibira C0X-2uprednosti na C0X-1

U jednom drugom aspektu pronalazak takodje obuhvata metod za tretiranje inflamatornih bolesti osetljivih na ne-steroidno anti-inflamatorno sredstvo, koji obuhvata: primenu na pacijenta kome je potrebno takvo tretiranje ne-toksične terapeutski efikasne količine jedinjenja formule I i farmaceutski prihvatljivog nosača.

U jednom drugom aspektu pronalazak takodje obuhvata metod za tretiranje bolesti prouzrokovanih ciklooksigenazom koje se pogodno tretiraju sa aktivnim sredstvom koje selektivno inhibira C0X-2 u prednosti na C0X-1i

primenu na pacijenta kome je potrebno takvo tretiranje ne-toksične terapeutski efikasne količine jedinjenja formule I.

U jednom daljem aspektu pronalazak takodje obuhvata primenu jedinjenja formule I ili farmaceutske kompozicije u proizvodnji medikamenta za tretiranje inflamatorne bolesti osetljive na tretiranje sa ne-steroidnim antiinflamatormim sredstvom.

Pronalazak je ilustrovan Primerom 1 do 56.

Sledeđe skraćenice imaju navedena značenja:

AA = arahiđohska kiselina

Ac = acetil

AIBN =22-az°bis:'-zorfutironi',:ri-'-

BHT = butilovani hidroksitoluol

Bn = benzil

CSA = kamfor sulfo kiselina (racemska)

dba = dibenzilidenaceton

DMAP = 4-(dimetilamino)piridin

DMF = N,N-dimetilformamid

DMSO = dimetil sulfoksid

EDTA = etilendiaminotetrasirđetna kiselina ESA = etan sulfo kiselina

Et3N<=>trietilamin

HBSS = Hank-ov balansirani rastvor soli , HfcPES = N-/2-hiđroksietil/piperazinpM<1->

/2-etansulfo kiselina/

HWB = ljudska sveza krv(od engleskog

"human whole blood")

KHMDS = kalijum heksametildisilazan

LDA = litijum diizopropilamid

LPS = lipopolisaharid

mCPBA = m-hlorperbenzoeva kiselina MMPP = magnezijum monoperoksiftalat

Ms = metansulfonil = mezil

MsO = metansulfonat = mezilat

NBS = N-bromsukcinimid

NCS - N-hlorsukcinimid

NIS = N-jodsukcinimid

NMO = N-metilmorfolin-N-oksid

NMP = N-metilpirolidon

NSAID = ne-steroidni anti-inflamatorni lek (od engleskog "non-steroidal anti-inf lammatorv drug")

oxone<R>= 2KHS05.KHS04.K2S04

PCC = piridinijum hlorhromat

PDC = piridinijum dihromat

PEG = polietilenglikol

Ph = fenil

pyr = piridinil

s.t. = sobna temperatura rac. = racemski

Tf = trifluorometansulfonil = triflil TfO = trifluorometansulfonat = triflat THF = tetrahidrofuran

TLC = tankoslojna hromatografija Ts = p-toluolsulfonil = tozil TsO = p-toluolsulfonat = tozilat Tz = IH (ili 2H)-tetrazol-5-il S02^e<=>metil sulfon

SO2NH2<=>sulfonamid

Skraćenice za alkil grupe

Me - metil

Et = etil

n-Pr = normalni propil i-Pr = izopropil

n-Bu = normalni butil i-Bu = izobutil

s-Bu = sekundarni butil t-Bu = tercijarni butil c-Pr = ciklopropil

c-Bu = ciklobutil

c-Pen = ciklopentil

c-Hex = cikloheksil

Skraćenice za doze

bid = bis in die = dvaput dnevno qid = quarter in die = četiri puta na dan tid = ter in die = tri puta na dan

Za svrhe ove specifikacije alkil je definisan tako da obuhvata linearne, razgranate i ciklične strukture,

sa naznačenim brojem ugljenikovih atoma. Primeri za alkil su metil, etil, propil, s- i t-butil, butil, pentil, heksil, 1,1-dimetiletil, ciklopropil, ciklobutil, cikloheksilmetil i slično. Slično, alkoksi i alkiltio pretstavljaju linearne, razgranate i ciklične strukture, sa naznačenim brojem ugljenikovih atoma.

Za svrhe ove specifikacije fluoroalkil predstavlja alkil grupe naunačenog broja ugljenikovih atoma, u kojima je jedan vodonik ili više njih zamerijeno sa fluorom. Primeri su -CF3, -CH2CH2F, -CH2CF3, c-Pr-F5, c-Hex-Fi;L i slično. Slično fluoroalkoksi predstavlja linearne, razgranate i ciklične strukture, sa naznačenim brojem ugljenikovih atoma.

Za svrhe ove specifikacije, u situacijama u kojima se izraz javlja dva ili više puta, definicija izraza u svakom javljanju je nezavisna od definicije u svakom dodat-nom javljanju.

Za svrhe ove specifikacije halogen predstavlja

F, Cl, Br ili I.

U jednoj drugoj realizaciji, pronalazak obuhvata farmaceutsku kompoziciju za inhibiranje C0X-2 i za tretiranje bolesti prouzrokovanih sa C0X-2 kao što je opisano ovde, koja obuhvata farmaceutski prihvatljiv nosač i ne-toksičnu terapeutski efikasnu količinu jedinjenja formule I kao što je opisano gore.

U još jednoj realizaciji, pronalazak obuhvata postupak inhibiranja ciklooksigenaze i tretiranje bolesti prouzrokovanih ciklooksigenazom, koje se pogodno tretiraju sa aktivnim sredstvom koje selektivno inhibira C0X-2 u prednosti prema C0X-1 kao što je opisano ovde, koji obuhvata: primenu kod pacijenta kome je potrebno takvo tretiranje ne-toksične terapeutski efikasne količine jedinjenja formule I kao što je opisano ovde.

Optički izpmeri - Diastereoizomgri.,_- __Geom,etrli jski izopierl

Neka od jedinjenja opisanih ovde sadrže jedan

ili više asimetričnih centara i mogu prema tome da daju diastereoizomere i optičke izomere. Ovaj pronalazak je namenjen da obuhvati takve moguće diastereoizomere kao i njihove racemske i razdvojene, enentiomerno čiste oblike i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

Neka od jedinjenja opisanih ovde sadrže olefinske dvogube veze, i ukloiko nije drugojačije specificirano, predvidjeno je da obuhvate i E i Z geometrijske izomere.

Soli

Farmaceutske kompozicije prema ovom pronalasku obuhvataju jedinjenje formule I kao aktivnu komponentu, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i mogu takodje da sadrže farmaceutski prihvatljiv nosač i opciono druge terapeutske komponente. Izraz "farmaceutski prihvatljive soli" odnosi se na soli dobijene iz farmaceutski prihvatljivih ne-toksični baza koje uključuju neorganske baze i organske baze. Soli izvedene iz neorganski baza uklju-čuju aluminijum, amonijum, kalcijum, bakar, feri, fero, litijum, magnezijum, mangani- soli, mangano, kalijum, natrijum, cink, i slične. Naročito su pogodne amonijum, kalcijum, magnezijum, kalijum i natrijum soli. Soli izvedene iz farmaceutski prihvatljivih organskih ne-toksič-nih baza ukjučuju soli primarnih, sekundarnih, i tercijar-nih amina, supstituisanih amina uključujući prirodne sup-stituisane amine, ciklične amine i bazne jono izmenjivačke smole, kao što su arginin, betain, kofein, holin, N,N-dibenziletilendiamin, dietilamin, 2-dietilaminoetanol, 2-dimetilaminoetanol, etanolamin, etilendiamin, N-etilmorfolin, N-etilpiperidin, N-metilglukamin, glukamin, glukozamin, histidin, hidrabamin, N-(2-hiđroksietil)-piperidin, N-(2-hidroksietil)pirolidin, izopropilamin, lizin, metilglukamin, morfolin, piperazin, piperidin, poliaminske smole, prokain, purini, teobromin, trietilamin, trimetilamin, tripropilamin, trometamin, i slično.

Kada je jedinjenje prema ovom pronalasku bazno, soli mogu da se dobiju iz farmaceutski prihvatljivih ne-toksičnih kiselina, uključujući neorganske i organske kiseline. Takve kiseline uključuju sirćetnu, adipinsku, asparaginsku, 1,5-naftalinsulfonsku, benzolsulfonsku, benzoevu, kamforsulfonsku, limunsku, 1,2-etandisulfonsku, etansulfonsku, etilendiaminotetrasirćetnu, fumarnu, glukoheptonsku, glukonsku, glutaminsku, jodovodoničnu, bromovodoničnu, hlorovodoničnu, izationsku, mlečnu, maleinsku, jabučnu, bademovu, metansulfonsku, sluznu, 2-naftalinsulfonsku, azotnu, okaslnu, pamoinsku, pantoten-sku, fosfornu, trimetilsirćetnu, propionsku, salicilnu, stearinsku, ćilibarnu, sumpornu, vinsku, p-toluolsulfonsku kiselinu, undecensku, 10-indecensku, i slično. Naročito pocjodne su limunska, bromovodonična, hlorovodonična, maleinska, metansulfonska, fosforna, sumporna i vinska kiselina.

Razumljivo je da su u diskusiji postupaka za tretiranje koji slede, reference za jedinjenja formule I namenjene isto tako da obuhvate farmaceutski prihvatljive soli.

Korisnosti

Jedinjenje formule I je korisno za olakšavanje bola, groznice i inflamacije kod različitih stanja uključujući reumatičnu groznicu, simptome vezane sa influenzom ili drugim virusnim infekcijama, običnom prehladom, bolom u krstima i u vratu, dismenorejom, glavoboljom, zuboboljom, iščašenjima i istegnućima, miozitisom, neuralgijama, sinovitisom, artritisom, (osteoartritisom), gihtom i ankiloznim spondilitisom, burzitisom, opekotinama, povredama posle hirurških i dentalnih postupaka. Pored toga, takvo jedinjenje može da inhibira ćelijske neoplastične transformacije i rast metastatičkih tumora i stoga može da se upotrebi u tretiranju raka. Jedinjenje 1 može takodje da bude od koristi u tretiranju i/ili prevenciji ciklooksigenazom prouzrokovanih proliferativnih poremećaja takvi kao što mogu da se jave kod diabetične retinopatije i angiogeneze tumora.

Jedinjenje I đe takodje inhibirati prostanoidno-indukovane kontrakcije glatkih mišića sprečavanjem sinteze kontraktivnih prostanoida i stoga može da bude od koristi u tretiranju dismenoreja, prevremenih trudova, astme i eozinofilno srodnih poremećaja. Isto tako će biti od koristi u tretiranju Alzheimer-ove bolesti, za smanjenje gubitka kostiju naročito kod žena posle menopauze (tj., tretiranju osteoporoze) i za tretiranje glaukoma.

Zbog njegove visoke inhibirajuće aktivnosti protiv C0X-2 i/ili njegove specifičnosti za inhibiranje C0X-2

nad C0X-1, jedinjenje 1 će se pokazati korisnim kao alter-nativa za konvencAalne NSAID-E, naročito tamo gde takvi ne-steroidni antiinflamatorni lekovi mogu da budu kontra indicirani kao što je kod pacijenata sa peptičnim ulcerina, gastritisom, regiopalnim enteritisom, ulcerativnim koliti-som, divertikulitisom ili sa rekurentnom istorijom gasto-intestinalnih lezija; GI krvarenjima, poremećajima

koagulacije uključujući anemije kao što je hipoprotrom-binemija, hemofilija ili drugi problemi krvarenja; bolestima bubnaga; kod onih pre operacije ili koji uzimaju antikoagulante.

Fa rmaceutske k ompozicije

Za tretiranje bilo koje od bolesti prouzrokovanih ciklooksigenazom, jedinjenje može da se primenjuje oralno, lokalno, pgrenteralno inhalacijom spreja ili rektalno u formulacijama jediničnih doza koje sadrže konvencionalne ne-toksične farmaceutski prihvatljive nosače, adjuvanse i prenosioce. Izraz parenteralno kao što je upotrebijen ovde, obuhvata subkutane injekcije, intravenske, intra-muskularne, intrasternalne injekcione ili infuzione tehnike. Pored tretiranja toplokrvnih životinja kao što su miševi, pacovi, konji, stoka, ovce, psi, mačke, itd., jedinjenje prema ovom pronalasku je efikasno u tretiranju ljudi. Jedinjenja prema ovom pronalasku su naročito podesna za konje.

Kao što je ukazano gore, farmaceutske kompozicije za tretiranje bolesti prouzrokovanih sa C0X-2 kao što je definisano, mogu opciono da sadrže jednu ili više komponenata kao što su navedene gore.

Farmaceutske kompozicije koje sadrže aktivnu komponentu mogu da budu u obliku pogodnom za orlanu upotrebu, na primer, kao tablete, trošeje, lozenge, vodene ili uljane suspenzije, praškovi koji se mogu dispegovati ili granule, emulzije, tvrde ili meke kapsule, ili sirupi ili elkisiri. Kompozicije namenjene za oralnu upotrebu, mogu da se dobiju prema bilo kojem od postupaka poznatih u tehnici za proizvodnju farmaceutskih kompozicija i takve kompozicije mogu da sadrže jedno ili više od sredstava odabranih iz grupe koja se sastoji od sredstava za zaslađjivanje, začina, boja i konzervanasa u cilju da se obezbede farmaceutski elegantni i \ikusni preparati. Tablete sadrže aktivnu komponentu u smeši sa ne-toksičnim farmaceutski prihvatljivim inertni^puniocima, koji su pogodni za proizvodnju tableta. Ovi inertni . punioci mogu da budu na primer, inertni razblaživači, kao što su kalcijum karbonat, natrijum karbonat, laktoza, kalcijum fosfat ili natrijum fosfat; granulaciona i dezintegraciona sredstva, na primer, kukuruzni škrob, ili alginska kiselina; vezivna sredstva, na primer škrob, želatin ili akacija, i maziva, na primer, magnezijum stearat, stearinska kiselina ili talk. Tablete mogu da budu neobložene ili mogu da budu obložene poznatim tehnikama da bi se odložila dez-integracija i absorpcija u gastrointesfinalnom traktu, i na taj način obezbedino produženo dejstvo tokom dužeg perioda. Na primer,vmoau se u^otr^biti'materiiali koji odlažu vreme dezintegracije kao što su gliceril monostearat ili gliceril distearat. One mogu takodje da se oblože tehni-kom opisanom u U.S.atentu 4,256,108; 4.166,452; i 4,265,874 tako da se dobiju osmotske terapeutske tablete za kontrolisano oslobadjanje .

Formulacije za oralnu upotrebu mogu takodje da

budu u obliku tvrdih želatinskih kapsula u kojima je aktivna komponenta pomešana sa inertnim čvrstim razblaživa-čem, na primer, kalcijum karbonatom, kalcijum fosfatom ili kaolinom, ili kao meke želatinske kapsule u kojima su aktivne komponente pomešane sa vodom ili mešljivim rastva-račima kao što su propilen glikoA, PEG-i i etanol, ili uljanim medijumom, na primer kikiriki uljem, tečnim parafi-nom, ili maslinovim uljem.

Vodene suspenzije sadrže aktivni materijal u smeši sa inertnim puniocem pogodnim za proizvodnju vodenih suspenzija. Takvi inertni punioci su suspenziona sredstva, na primer, natrijum karboksimetilceluloza, metilceluloza, hidroksipropilmetilceluloza, natrijum alginat, polivinil-pirolidon, tragant guma i guma arabika; dispefziona sredstva ij.i sredstva za kvašenje mogu da budu prirodni fosfatid, na primer lecitin, ili kondenzacioni proizvodi alkilen oksida sa masnim kiselinama, na primer polioksietilen stearat, ili kondenzacioni proizvodi etilen oksida sa alifatičnim alkoholima duaačkog lanca, na primer heptadekaetilenoksicetanol, ili kondenzacioni proizvodi etilen oksida sa parcijalnim estrima izvedenim iz masnih kiselina i heksita kao što je polioksietilen sorbitol monooleat, ili kondenzacioni proizvodi etilen oksida sa parcijalnim estrima izvedenim iz masnih kiselina iheksit anhidrida,na primer polietilen , sorbitan monooleat. Vodene suspenzije mogu takodje da sadrže jedan ili više konzervanasa, na primer etil/li n-propil, p-hidroksi-benzoat, benzil alkohol, jednim ili više sredstava za bojenje, sa jednim ili više začina, i jednim ili više sredstava za zaslađjivanje kao što su saharoza, saharin ili aspartamin.

Uljane supsenzije mogu da se formulišu suspendova-njem aktivne komponente u biljnom ulju, na primer kikiriki ulju, maslinovom ulju, sezajnovom ulju ili kokosovom ulju, ili mineralnom ulju kao štoketečni parafin. Uljane suspenzije mogu da sadrže sredstvo za zgušnjavanje, na primer pčelinji vosak, tvrdi parafin ili cetil alkohol. Sredstva za zaslađjivanje kao što su ona izložena gore, i začini mogu da se dodaju da bi se obezbedio ukusan oralni preparat. Ove kompozicije mogu da se konzervišu dodatkom anti-oksidansa kao što je askorbinska kiselina.

Praškovi koji se moau dispergovati i granule pogodne za dobijanje vodene suspenzije dodatkom vode obezbedjuju aktivnu komponentu u smeši sa disperzionim sredstvom ili sredstvom za kvašenje, suspenzionim sredstvom i jednim ili više konzervanasa. Pogodna disperziono sredstva ili sredstva za kvašenje i suspenziona sredstva su data primerom pomoću onih već pomenutih gore. Takodje mogu biti prisutni inertni punioci, na primer sredstva za zaslađjivanje, začini i boje.

Farmaceutske kompozicije prema pronalasku mogu takodje da budu u obliku ulje-u-vodi emulzija. Uljana faza može đa bude biljno ulje, na primer, maslinovo ulje ili kikiriki ulje, ili mineralno ulje, na primer, tečni parafin ili njihove smeše. Pogodni emulgatori mogu da budu prirodni fosfatidi, na primer, soja, lecitin, i estri ili parcijalni estri izvedeni iz masnih kiselina i heksit anhidrida, na primer, sorbitan monooleat, i kondenzacioni proizvodi navedenih parcijalnih estara sa etilen oksidom, na primer, polioksietilen sorbitan monooleat. Emulzije mogu takodje da sadrže sredstva za zaslađjivanje i začine.

Sirupi i eliksiri mogu da se formulišu sa sredstvima za zaslađjivanje, na primer glicerinom, propilen glikolom, sorbitom ili saharozom. Takve formulacije mogu da sadrže takodje umirujući lek, konrervans i začine i boje. Farmaceutske kompozicije mogu da budu u obliku ste-rilnih injekcionih vodenih ili uljanih supsenzija. Ove supsenzije mogu biti formulisane prema poznatoj tehnici upotrebljavajući ona pogodna disperziona sredstva ili sredstva za kvašenje i supsenziona sredstva koja su pomenuta gore. Sterilni injekcioni preparat može takodje đa bude sterilni injekcioni rastvor ili suspenzija u ne-toksičnom parenteralno prihvatljivom razblaživaču ili rastvaraču, na primer, kao rastvor u 1,3-butandiolu. Medju pogodnim nosačima i rastvaračima koji se mogu upotrebiti je voda, Ringer-ov rastvor i izotonični rastvor natrijum hlorida. Takodje se mogu upotrebidi korastvarači kao što su etanol, propilen glikol ili polietilen glikoli. Pored toga, sterilna, neisparljiva ulja se konvencionalno upotrebljavaju kao rastvarao ili suspenzioni medijum. Za ovu svrhu može se upotrebiti bilo koje blago neisparljivo ulje uključujući sintetrške mono- ili digliceride. Pored toga, masne kiseline kao što je oleinska kiselina nalaze primenu u dobijanju preparata za injektiranje.

Jedinjenje formule I može takodje da se primenjuje

u obliku supozitorija za rektalnu primenu leka. Ove kompozicije mogu da se dobiju mešanjem leka sa pogodnim ne-iritirajućim inertnim puniocem koji je čvrst na običnim temperaturama ali je tečan na rektalnoj temperaturi i stoga će se otopiti u rektumu i osloboditi lek. Takvi materijali su kakao buter i polietilen glikoli.

Za lokalnu upotrebu, koriste se k ratno vi, masti, gelovi, rastvori ili suspenzije itd., koj sadrže jedinjenje formule I. (Za svrhe ove primene, lokalna primena treba da obuhvata tečnosti za ispiranje usta i tečnosti za ispiranje grla). Lok<a>lne formulacije mogu uglavnom da se sastoje od farmaceut-skog nosača, ko-rastvarača, emulgatora, poboljšivača penetracije, konzervantnog sistema, i omekšivača.

Oblasti doza

Nivoji doza reda veličine od oko 0.01 mg do oko

140- mg/kg telesne težine na dan su korisni u tretiranju gore indiciranih stanja, ili alternativno oko 0.5 mg do oko 7 g po pacijentu na dan. Na primer, inflamacija se može efikasno tretirati primenom od oko 0.01 do 50 mg jedinjenja po kilogramu telesne težine na dan, ili alternativno oko 0.5 mq do oko 3.5 g po pacijentu na dan.

Količinaaktivne komponente koja se može kombino-vati sa nosećim materijalima da bi se dobio oblik pojedinač-ne doze variraće u zavisnosti od tretiranog domaćina i

\

naročitog načina primene. Na primer, formulacija namenjena za oralnu primenu kod ljudi može da sadrži od 0.5 mg do 5 g aktivnog sredstva sa podesnom i pogodnom količinom noseđeg materijala koja može varirati od oko 5 do oko 95 procenata od ukupne kompozicije. Oblici

pojedinačnih doza đe uglavnom sadržavati izmedju od oko 1 mg do oko 500 mg aktivne komponente, tipično 25 mg, 50 mg, 100 mg, 200 mg, 300 mg, 400 mg, 500 mg, 600 mg, 80.0. mg, ili 1000 mg.

Razumljivo je, medjutim, da đe specifični nivo doze za bilo kojeg odredjenog pacijenta zavisiti od različitih faktora, uključujuđi starost, telesnu težinu, opšte zdravlje, pol, ishranu, vreme primene, način primene, brzinu izlučivanja, kombinaciju leka i ozbiljnost odredjene bolesti koja podleže terapiji.

Kombinacij e sa drugim jekovima

Slično, jedinjenje formule I, đe biti korisno kao parcijalna ili ootpuna zamena. za konvencinalne NSAID-e u preparatima u kojima se sada ko-primenjuju sa drugim sredstvima ili komponentama. Prema tome, u daljim aspektima pronalazak obuhvata farmaceutske kompozicije za tretiranje bolesti prouzrokovanih sa COX-2 kao što je definisano gore koje sadrže ne-toksičnu terapeutski efikasnu količinu jedinjenja formule I kao što je definisano gore i jednu ili više komponenata kao što je neka druga komponenta za olakšavanje bola uključujuđi acetaminofen ili fenacetin; potencijator uključujuđi kofein; ^-antagonist, aluminijum ili magnezijum hidroksid, simetikon, dekongestant uključu-juđi fenilefrin, fenilpropanolamin, pseudofedrin, oksi-metazolin, e^inefrin, naftazolin, ksilometazolin, propil-heksedrin, ili levo-dezoksiefedrin; antitusici uključijuđi kođein, hidrokodon, karamifen, karbetapentan, ili dkestra-metorfan; prostaglandin uključujuđi mizoprostol, enprostil, rioprostil, ornoprostol ili rozaprostol; điuretik; sedativni ili ne-sedativni antihistamin. Pored toga pronalazak obuhvatapostupak za tretiranje bolesti prouzrokovanih ciklooksigenazom koji obuhvata: primenu na pacijenta kome je potrebno takvo tretiranje ne-toksične terapeutski efikasne količine jedinjenja formule I, opciono ko-primenom sa jednom ili više komponenata kao što su nabrojane neposredno gore.

Postupci sinteze

Jedinjenja Formule I prema ovom pronalasku, mogu

da se dobiju prema sintetski načinima izloženim u Šemama 1 do 2 i sledeđim postupcima opisanim u njima.

ŠEMA 1

Piridini Formula Ia i lb mogu da se dobiju

sekvencom u više stupnjeva iz potrebnog 2-aminopiridina II. Početno bromovanje II sa bromo^u sirđetnoj kiselini obezbedjuje bromid III. Paladijumom katalizovano spajanje (kuplovanje) III sa 4-(jnetiltio) fenilbornom kiselinom u prisustvu pogodne baze, kao što je natrijum karbonat, obezbedjuje sulfid IV koji može da se oksidiše upotreblja-vajući jedan od nekoliko oksidanata, kao što su MMPP, oicson , ili Os04/NMO u odgovarajuđi sulfon V. Amino piridin V može da se konvertuje u halogenid VI,

jednim od nekoliko postupaka. Na primer, tretiranje V sa natrijum nitritom u prisustvu HC1 i broma obezbedjuje bromid VI (X = Br).Alternativno, tretiranje V sa natrijum nitritom i HC1 a zatim reakcijom sa P0C13daje odgovara-jući hlorid VI (X = Cl). Drugo paladijumom katalizovano

spajanje (kuplovanje) VI sa aromatičnim jeđinjenjem pogodno supstituisanim sa metalom, kao što je aril borna kiselina ili aril stanan, obezbedjuje piridin formule Ia. Pogodna modifikacija R 2 supstituenta u Ia obezbedjuje dodatne primere za Ia. Na primer, kada je R 2 = Me, oksidacija sa sa oksidantom kao što je KMriO obezbedjuje odgovarajuću kiselinu (Ia R 2 = CO^H) koja može zatim da se konvertuje u metil estar (Ia R = C02Me), upotreblja-vajući reagens kao što je diazometan. Alternativno, tretiranje sa hlorsulfonilizocijanatom i DMF obezbedjuje nitril (Ia R 2 = CN). ^iridin metil sulfoni Ia mogu da se konvertuju u odgovarajuće piridin sulfonamide lb koriste-ći postupke opisane u literaturi (Huang i sarad., Teterahedron Lett. 1994, 39, 7201).

ŠEMA 2

2-Halopiridini VI iz šeme 1 mogu takodje da se dobiju postupkom u više stupnjeva iz pogodnih 2-hidroksi-piridina VII. Prvo, tretiranje VII sa bromom u sirđetnoj kiselini obezbedjuje bromid VIII. Naknadna reakcija VIII sa benzil bromidom u prisustvu baze kao što je srebro karbonat daje benzil etar IX koji može da se konvertuje u sulfon X preko sekvence reakcija slične onoj opisanoj za konverziju bromida III u V u Šemi 1. Benzil zaštitna grupa može da se ukloni tretiranjem IX sa kiselinom kao što je trifluorsirđetna kiselina, pri čemu se dobija hidroksipiridin X. Zagrevanje X sa POB^ ili POCl^obezbedjuje odgovarajuće 2-halopiridine VI (X = Br, Cl) iz Šeme 1.

REPREZENTATIVNA JE DINJ ENJA

Tabele 1 i 2 ilustruju jedinjenja formule Ia i lb, koja su predstavnici ovog pronalaska

ANA LIZE ZA ODREDJIVANJE BIOLOŠK E AKTIVNOSTI

Jedinjenje Formule I može da se testira upotreb-ljavajući sledeđe analize za odredjivanje njegove C0X-2 inhibirajuđe aktivnosti.

INHIBIRANJ E AKTIVNOSTI CIKLOO KSIGENAZE

Jedinjenja se testiraju kao inhibitori aktivnosti ciklooksigenaze u analizama ciklooksigenaze u svezoj krvi. Obe od ovih analiza mere sintezu prostaglandina E2u odgovoru na AA, upotrebljavajući radioimino*anlizu. Ćelije koje su upotrebljene za ove analize su humane osteosarkom 143 ćelije (koje specifično ekspresionišu C0X-2) i humane U-937 ćelije (koje specifično ekspresionišu C0X-1). U ovim analizama, 100% aktivnosti se đefiniše kao razlika izmedju prcjstaglandin E2sinteze u odsustvu i prisustvu arahidonata

Analize sveže krvi

Za analize ciklooksigenaze, osteosarkom čelije

se kultivišu u 1 ml medijuma u višestukim pločama sa 24 udubljenja (Nunclon) jedinični dotok (1-2 x 10 ćelija/ udubljenje. U-937 čelije se gaje u bocama za centrifugi-ranje i ponovo se suspenduju do finalne gustine od 1.5 x 10 ćelija/ml u višestrukim pločama sa 24 udubljenja (Nunclon). Posle pranja i ponovnog supsendovanja osteosarkom i U-937 ćelija u 1 ml HBSS, dodaje se 1 ul DMSO rastvora test jedinjenja ili DMSO nosača, i uzorci se blago mešaju. Sve analize se izvode u triplikatu. Uzorci se tada inkubiraju 5 ili 15 minuta na 37°C,pre dodatka AA. AA (bez peroksida, Cavman Chemical) se dobija kao 10 mM rastvor šarže u etanolu i dalje se razblažuje 10-to struko u HBSS. Alikv6t od 10 ul ovog razblaženog rastvora se dodaje u ćelije da bi se dobila finalna koncentracija AA od 10 uM. Kontroni uzorci se inkubiraju sa etanolnim nosačem umesto sa AA. Uzorci se ponovo blago mešaju i inkubiraju još 10 minuta na 37°C. Za osteosarkom ćelije, reakcije se zatim zaustavljaju dodatkom 100 ul IN HC1,

sa mešanjem uz brzo uklanjanje rastvora iz ćelijskih mono-slojeva. Za U-937 ćelije, reakcije se zaustavljaju dodatkom 100 ul 1 N HCl, uz mešanje. Uzorci se tada neutrali-

šu dodatkom 100 ul INNaOHiPGE2nivoji se mere radio-imunoanalizom.

Analize cele ćelije za COX-2 i COX-l upotrebij avaj ući CHO trgnsfektovane ćelijs ke linije

Ćelijske linije ovarijuma kineskog hrčka (CHO)

(od engleskog "Chinese hamster ovarv"') koje su stabilno transfektovane sa eukariotičnim ekspresionim vektorom pCDNAIII koje sadrže ili humane COX-l ili COX-2 cDNK-e upotrebljavaju se za analizu. Ove ćelijske linije se na-vode kao CHO /hCOX-l/ i odnosno CHO /hCOX-2/, Za analize ciklooksigenaze, CHO/hCOX-l/ ćelije iz suspenzionih kultura i CHO/HCOX-2/ ćelije dobijene tripsinizacijom ■ adherentnih kultura, sakupljaju se centrifugiranjem (300 x g, 10 minuta) peru se jednom u HBSS koji sadrži 15 mM HEPES-a pH 7.4 i ponovo se suspenduju u HBSS, 15 mM HEPES, pH 7.4, pri ćelijskoj koncentraciji od 1.5 x 10 ćelija/ml).

Lekovi koji treba da se testiraju, rastvaraju se u DMSO

do 66.7 -struke najveće koncentracije test leka.' Jedinjenja se tipično testiraju pri 8 koncentracija u duplikatu upotrebljavajući 3-struka serijska razblaženja u DMSO od najveće koncentracije leka. Ćelije (0.3 x 10^ ćelija u

200 ul) se prethodno inkubiraju sa 3 ul test leka ili DMSO nosača 15 minuta na 37°C. Radni rastvori AA bez perok-peroksida (5.5 uM i 110 uM AA za CHO /hCOX-l i odnosno CHO /COX-2/ analize)dobi jaju se 10-to strukim razblaženjem koncentrovanog AA rastvora u etanolu u HBSS koji sadrži 15 mM HEPES-a, pH 7,4. Ćelije se tada kontrolno zaražuju u prisustvu ili odsustvu leka sa AA/HBSS rastvorom, pri čemu se dobija finalna koncentracija od 0.5 uM AA u CHO /hCOX-l/analizi i finalna koncentracija od 10 uM AA u CH0/hC0X-2/ analizi. Reakcija se prekida dodatkom od 10 ul 1 N HC1 a zatim neutralizacijom sa 20 ul 0.5 N NaOH. Uzorci se centrifugiraju na 300 x g na 4°C 10 minuta, i alikvot izbistrenog gornjeg sloja tečnosti se pogodno razblažuje radi odredjivanja PGE2nivoa upotrebljavajući enzimsko-vezanu imiinoanalizu za PGE2(Povezati PGE2enzimsku imunoanlitičku opremu, Assay Designs, Inc.). Aktivnost ciklooksigenaze u odsustvu test jedinjenja odredjuje se kao razlika u PGE2nivoima ćelija kontrolno zaraženih sa AA prema PGE2nivioma u ćelijama lažno zaraženim sa etenolnim nosačem. Inhicija PGE2sinteze pomoću test jedinjenja izračunava se kao procenat od aktivnosti u prisustvu leka prema aktivnosti u pozitivnim kontrolnim uzorcima.

Analiza COX-l aktivnosti iz u-937 čelijskih mikrozoma

U 937 ćelije se peletiziraju centrifugiranjem na 500 x g 5 minuta i peru se jednom sa fosfatno puferovanim slanim rastvorom i ponovo se peletiziraju. Ćelije se ponovo suspenduju u homogenizacionom puferu koji se sastoji od 0.1 M Tris-HCl, pH 7.4, 10 mM EDTA, 2 ug/ml leupeptina, 2 ug/ml soj inog tripsin inhibitora, 2 ug/ml aprotinina i 1 mH fenil metil sulfonil fluorida. đelijska suspenzija se tretira ultrazvukom 4 puta za 10 sekundi i centrifugira se na 10,000 x g 10 sekundi na 4°C. Gornji sloj tečnosti se centrifugira na 100,000 x g 1 sat na 4°C. 100,000 x g mikrosomalne pelete se ponovo supsenduju u 0.1 M Tris-HCl, pH 7.4, 10 mM EDTA do približno 7 mg proteina/ml i lageruju na -80°C.

Mikrosomalni preparati se otapaju neposredno pre upotrebe, podvrgavaju kratkom tretiranju ultrazvukom, a zatim se razblažuju do koncentracije proteina od 125 ug/ml u 0.1 M Tris-HCl puferu, pH 7.4, koji sadrži 10 mM EDTA, 0.5 mM fenola, 1 mM redukovanog glutationa i 1 uM hematina. Analize se izvode u duplikatu u finalnoj zapremini od 250 ul. U početku se dodaje 5 ul DMSO nosača ili leka u DMSO

u 20 ul 0.1 M Tris-HCl pufera, pH 7.4, koji sadrži 10 mM EDTA u udubljenjima polipropilenske titar ploče sa 96 dubokih udubljenja. Zatim se dodaje 200 ul mikrosomalnog preparata i prethodno se inkubira 15 minuta na sobnoj temperaturi pre dodatka od 25 ul 1 M arahidonske kiseline u 0.1 M Tris_HCl i 10 mMEDTa, pH 7.4.Uzorci se inkubiraju 40 minuta na sobnoj temperaturi i reakcija se zaustav-lja dodatkom 25 ul 1 N HCL. Uzorci se neutrališu sa 25 ul IN NaOH pre kvantitacije PGE2sadržaja radioiminoanalizom (Dupont-NEN ili Amersham analitička oprema). Aktivnost ciklooksigenaze se definiše kao razlika izmedju PGE2nivoa u uzorcima inkubiranim u prisustvu arahidonske kiseline i etanolnog nosača.

Analiza aktivnosti prečiš ćene humane COX- 2

Enzimska aktivnost se meri upotrebljavajući hromogenu analizu koja se bazira na oksidaciji N,N,N'',N'<r->tetrametil-p-fenilendiamina (TMPD) tokom redukcije PGG2

u PGH2pomoću COX-2 (Copeland i sarad., U93'4.) ProcNatl.

Acad. Sci. 91, 112 02-112 06).

Rekombinantna humana C0X-2 se prečišđava iz

Sf9 ćelija kao što je ranije opisano (Percival i sarad.,

(1994) Arch. Biochem. Biophvs. 15, 111-118). Smeša za analizu (180 ul) sadrži 100 mM natrijum fosfata, pH 6.5, 2 mM genapola X-100, 1 uM hematina, 1 mg/ml želatina, 80-100 jedinica pečišćenog enzima (jedna jedinica enzima je definisana kao količina enzima potrebna da se proizvede O.D. promena od 0.001/min na 610 nm) i 4 ul test jedinjenja u DMSO. Smeša se prethodno inkubira na sobnoj temperaturi (22°C) 15 minuta pre iniciranja enzimatske reakcije dodatkom 20 ul rastvora koji je tretiran ultrazvukom, 1 mM AA i 1 mM TMPD u analitičkom puferu (bez enzima ili hematina) . Enzimatska aktivnost se meri pomoću odredjivanja početne brzine TMPD oksidacije u toku prvih 36 sekundi reakcije. Ne-specifična brzina oksidacije se posmatra u odsustvu enzima (0.007 - O.olO O.D. /min) i oduzima se pre izračunavanja % inhibisije. IC50vrednosti fu izvedene na osnovu 4-parametarske.nelinearne:regresione analize najmanjih kvadrata dijagram log-doze u odnosu na % inhibicije.

ANALI ZA SVEŽE LJ UDSKE KRVI

Obrazloženje

Smeža ljudska krv obezbedjuje proteinski i čelij-ski bogatu sredinu za proučavanje biohemijske efikasnosti i anti-inflaaiatornosti jedinjenja kao što su selektivni COX-2 inhibitori. Studije su pokazale da normalna ljudska krv ne sadrži COX-2 enzim. Ovo je u saglasnosti sa posmat-ranjima da COX-2 inhibitori nemaju efekta na PGE2proizvodnju u normalnoj krvi. Ovi inhibitori su aktivni samo posle inkubacije ljudske krvi sa LPS, koji indukuje COX-2 Ova analiza može da se upotrebi da bi se odredio inhibi-tokrski efekat selektivnih C0X-2 inhibitora na PGE2proizvodnju. Takodje, trombociti u svežoj krvi sadrže veliku količinu COX-I enzima. Odmah posle koagulacije krvi, trombociti se aktiviraju preko trombinom prouzroko-vanog mehanizma. Ova reakcija dovodi do proizvodnje tromboksana B2(TxB2) preko aktivacije C0X-1. Prema tome, efekat test jedinjenja na TxB2nivoe posle koagulacije krvi može da se ispita i upotrebi kao indeks za C0X-1 aktivnost. Stoga, stepen selektivnosti pomoću test jedinjenja može da se odredi merenjem nivoa<D>GE2posle LPS indukcije (C0X-2) i TxB2posle koagulacije krvi (C0X-1) u istoj analizi.

POSTUPAK

Stupanj A: C0X-2 (LPS-induko vana PGE?proizvodnja)

Sveza krv se sakuplja u hepariniziranim epruvetama punktiranjem vene kod muških i ženskih dobro-voljaca. Osobe nisu imale vidljiva inflamatorna stanja i nisu.uzimale bilo koje NSAID-e najmanje 7 dana pre sakupljanja krvi. Plazma se dobija odmah iz 2 ml .alikvota krvi da bi se upotrebila kao šlepa proba (osnovni nivoi PGE2). Preostala krv se inkubira sa LPS (100 ug/ml finalne koncentracije, Sigma Chem, #L-2630 iz E. coli; razblažuje u 0.1% BSA (fosfatom puferovan slani rastvor) 5 minuta na sobnoj temperaturi. Pet stotina ul alikvota krvi se inkubira sa bilo 2 ul nosača (DMSO) ili 2 ul test jedinjenja pri finalnim koncentracijama koje variraju od 10 nM do 30 uM, 24 sati na 37°C. Na kraju inkubacije, krv se centrifugira na 12,000 x g 5 minuta da bi se dobila plazma. Alikvot 100 ul plazme se pomeša sa 400 ul metanola radi taloženja proteina. Gornji sloj tečnosti se dobija i analizira se za PGE2upotrebljavajući radio-imunoanalitičku opremu (Amersham, RPA^5 30) posle konver-zije PGE2i njegov metil oksjmatni derivat prema postupku proizvod j ača,'

Stupanj B: (Koagulaciom krvi indukovana proizvodnja TxB2)

Sveza krv se sakuplja u vakum kontejnere koji ne sadrže antikoagulante. Alikvoti od 500 ul se odmah prebacuju u silikonizirane epruvete za mikrocentrifugu prethodno šaržirane sa 2 ul ili DMSO ili test jedinjenja pri finalnim koncentracijama koje variraju od 10 nM do 30 uM. Epruvete se vrtlože i inkubiraju na 37°c 1 sat da bi se omogućilo da se krv koaguliše. Na kraju inkubacije, dobija se serum centrifugiranjem (12,000 x g 5 minuta). Alikvot od 100 ul seruma se pomeša sa 400 ul metanola radi taloženja proteina. Dobija se gornji sloj tečnosti i analizira se na TxB2upotrebljavajući enzimsku imuno-analitičku opremu (Cavman, #519031) prema instrukciji proizvodjača.

ANALIZA EDEMA ŠAPJE. PACOVA

Protokol

Mužjaci Sprague-Dawley pacova (150-200 g) su ostavljeni bez hrane preko noći i dato im je po, ili nosač

(1% metocelaili 5% Tween-a 80) ili test jedinjenje. Jedan sat kasnije, povučena je linija koristeći permanentni marker na nivou iznad gležnja na jednoj zadnjoj šapi da bi se definisala površina šape koja će se pratiti. Zapremina šape (Vq) se meri upotrebljavajući pletismometar (Ugo-Basile, Italija) koji se bazira na principu istisnu-ća vode. Životinje se tada injektiraju subplantarno sa

50 ul 1% karagenan (carrageenan) rastvora u slanom rast-vodu (FMC Corp, Mane) u šapu upotrebljavajući špric za insulin sa iglom kalibra 25 (tj., 500 ug karagenana po šapi). Tri sata kasnije, meri se zapremina šape (V-^) i-zračunavaja se povećanja zapremine šape (V3_Vq). Životinje se žrtvuju CG^asfiksijom i odsustvo ili prisustvo stomačnih lezija se zapisuje. Rezultati se uporedjuju sa -nosačem - kontrolnim vrednostima i izračunava se procenat inhibicije. Sve tretirane grupe su šifrirane da bi se eliminisala predrasuda posmatraća.

NSAID- INDUKOVANA GASTR OPATIJA KOD PACOVA

Obrazloženje

Osnovni sporedni efekat konvencionalnih NSAID-e je njihova sposobnost da izazovu gastrične lezije kod čoveka. Veruje se da se ovo dejstvo izaziva inhibiranjem COX-l u gastrointestinalnom traktu. Pacovi su naročito osetljivina dejstva NSAID-e. U stvari, modeli pacova su obično korišćeni ranije da bi se odredili gastrointesti-nalni sporedni efekti sadašnjih NSAID-e. U ovoj analizi, NSAID-indukovano gastrointestinalno oštećenje se posmatra merenjem fekalnog ^Cr izlučivanja posle sistemskih

51

injekcija Cr-obeleženih crvenih krvnih ćelija. Fekalno 51

Cr izlučivanje je dobro utvrdjena i osetljiva tehnika za otkrivanje gastrointestinalnog integriteta kod živo-tinja i čoveka.

Postupbi

Kod mužjaka Sprague Dawley pacova (.150 - 200 g) primenjuje se oralno test jedinjenje ili jednom Cakutno doziranje) ili b.i.d. 5 dana (hronično doziranje).Neposredno posle primene poslednje doze, pacovi se injektiraju preko repne vene sa 0.5 ml ~*''"Cr-obeleženih crvenih krvnih ćelija iz pacova donora. Životinje se stavljaju odvojeno u kaveze za metabolizam sa hranom i vodom prema želji (ad lib). Fekalije se sakupljaju u periodu od 48 sati i ^Cr fekalno izlučivanje se izra-

51

cunava kao procenat celokupne injektirane doze. Cr obeležene crvene krvne ćelije se dobijaju na sledeće na-čine. Deset ml krvi se sakuplja u hepariniziranim epruvetama preko vene kava od pacova donora. Plazma se uklanja pomoću centrifugiranja i popunjava sa jednakom zapreminom HBSS. Crvene krvne ćelije se inkubiraju sa 400 u Ci

51 o

natrijum hromata 30 minuta na 37 C. Na kraju inkubacije, crvene krvne ćelije se peru dvaput sa 20 ml HBSS da bi se uklonio slobodan natrijum "''hromat. Crvene krvne ćelije se na kraju rekonstituišu u 10 ml HBSS i 0.5 ml rastvora (oko 20 u Ci) se injektira po pacovu.

GASTROPATI JA KOD MAJMUNA.. RQDA CHRX^DTHRIX..SA.J5IIBIIKQM

PROTE,INA

Obrazloženje

Gastropatija ga gubitkom proteina (koja se manifes-tuje pojavom cirkulišućih ćelija i plazma proteina u GI traktu) je značajna i ograničavajuće za dozu nepovoljna reakcija za standardne ne-steroidne antiinflamatorne lekov& (NSAID-e). Ovo se može kvantitativno odrediti

51

intravenskom primenom CrCl^rastvora. Ovaj izotopni jon može žudno da se veža na ćelijske i serum globine i ćelijski endoplasmični retikulum. Merenje radioaktivnos-ti koja se javlja u fekalijama sakupljenim za 24 sati posle primene izotopa, tako obezbedjuje osetljiv i kvanti-tativni indeks gastropatije sa gubitkom proteina.

Postupci

Grupe mužjaka majmuna roda Chrysothrix (0.8 do

1.4 kg) se tretiraju davanjem ili 1% metocela ili 5%Tween-a 80 uH2° nosačima, (3 ml/kg b.i.d.) ili test jedi-jedinjenja pri dozama od 1 - 100 mg/kg b.i.d. 5 dana. Intravenski ^Cr (5 u Ci/kg u 1 ml/kg fosfatno puferova-nom slanom rastvoru (PBS) se primenjuje 1 sat posle poslednje lek/nosač doze, i fekalije se sakupljaju 24 sati u kavezu za metabolizam i odredjuju se za izlučeni ^Cr na gama brojaču. Venska krv se uzorkuje 1 sat i 8 sati posle poslednje doze leka i mere se plazma koncentracije leka pomoću RP-HPLC.

LPSi ndukovana pireksi ja_ Jk odsvesnih pacova

Mužjaci Spargue-Dawley pacova (150 -200 g) se ostave bez hrane 16 - 18 sati pre upotrebe. U približno 9:30 pre podne, životinje se stavljaju privremeno u boksove koji o<g>raničavaju kretanje od pleksiglasa i beleži se njihova osnovna rektalna temperatura upotrebljavajući fleksibilnu temperaturnu sondu (YSI serije 400) povezanu sa digitalnim termometrom (Model 08502 Cole Parmer). Ista sonda i termometar se upotrebljavaju za sve životinje da bi se smanjila eksperimentalna greška. U nulto tereme, pacovi se injektiraju intraperitonealno sa ili slanim rastvorom ili LPS (2 mg/kg, Sigma Chem) i ponovo se meri rektalna temperatura na 5, 6 i 7 sati posle LPS injekcije. Posle meranja na 5 sati, kada je povećanje temperature dostiglo plafon, LPS-injektiranim pacovima se daje ili nosač (1% metocela) ili test jedinjenje oralno da bi se odredilo da li jedinjenje^može da ukine pireksiju. Procenat ukidanja pireksije se izračunava upotrebljavajući rektalnu temperaturu dobijenu na 7 sati u kontrolnim grupa-ma (nosačem tretiranim) kao referentna (nuta ukidajuća) tačka. Potpuno ukidanje pireksije na preLPS osnovnu vrednost uzima se kao 100%.

LPSj-in^uj^y^nau=Ei.~eksija kod svesnih majmuna roda

Chrysothrix

Temperaturne sonde su hirurški implantirane pod abdominalnu kožu kod jedne grupe majmuna roda Chrysothrix (Saimiri sciureus) - (1,0 - 1.7 kg). Ovo omuguđava praćenje telesne temperature kod svesnih ne ograničenih majmuna telemetrijskim senzorskim sistemom (Data Sciences Inter-national, Minnesota). Životinje su ostavljene bez hrane i stavljene su u individualne kaveze radi aklimatizacije 13 - 14 sati pre upotrebe. Elektronski prijemnici su instalirani na stranu kaveza koji sakupljaju signale iz implantiranih temperaturnih sondi. U približno 9 :00 pre podne na dan eksperimenta, majmuni su privremeno ogra-ničeni u stolicama za treniranje i data im je bolus I.V. injekcija LPS (i> mg/kg, rastvoreno u sterilnom slanom rastvoru). Životinje su vraćene u njihove kaveze i telesna temperatura je beležena kontinualno svakih 5 minuta. Dtfa sata posle injekcije LPS, kada je telesna temperatdra porasla za 15 - 2 °C, majmuni su dozirani oralno ili sa nosačem (.1% metocela) ili test jedinjenejm (,3 mg/kg) .

Sto minuta kasnije, odredjena je razlika izmedju telesne temperature i osnovne vrednosti. Procenat inhibicije je izračunat uzimajući vrednost u kontrolnoj grupi kao 0% inhibicije.

Akutna inflamatorna hiperalgezija i ndukovana karagenanom

kod pacova

Eksperimenti su izvršeni koristeći mužjake Sprague Dawley pacova {.9 0 - 110 g) . Hiperg^lgezija na mehaničku kompresiju zadnje šape indukovana je intraplantarnom injekcijom ka aragenana (4.5 mg u jednu zadnju šapu) 3 sata ranije. Kon-trolne životinje su dobile ekvivalentnu zapreminu slanog rastvora (0.15 ml intraplantarno). Test jedinjenje (0.3 - 30 mg/kg, suspendovano u 0.5% metocela u destilovanoj vodi) ili nosaču (0.5% metocela) primenjuje se oralno

(2 ml/kg) 2 sata posle karahenana. Vokalizaciono odgovor

na kompresiju zadnje šape se meri 1 sat kasnije upotreb-ljavajući Ugo Basile algesiometar.

Statistička analiza za karage nanom indukovanu hiper-algeziju iUrši se upotrebljavajući jedno smernu ANOVA

(BMDP Statistical Software Ine) . Hiperalgezija se odredjuje oduzimanjem vokalizacionog praga kod slanim rastvorom injektiranih pacova od onog dobijenog kod životinja injektiranih sa karagenanom. Hiperalgezija zapisi za lekom tretirane pacove se izražavaju kao procenat ovog odgovora. ID50vrednosti (doza koja proizvodi 50% maksimalno posmat-ranog odgovora) se izračunavaju zatim nelinearnom regresi-onom analizom srednjih vrednosti upotrebljavajući GraFit (Etithacus Software).

Adjuvantom indukovani artritis kod pacova

Sedamdeset, 6.5-7.5 nedelja starih, ženki Lewis pacova (telesne težine oko 146 - 170 g) se mere, obeležavaju na uvetu, i rasporedjuju u grupe (negativna kontrolna grupa u kojoj artritis nije indukovan, kontrolna grupa sa nosačem, pozitivna kontrolna grupa kod koje je primenjen jodometa-cin pri totalnoj dnevnoj dozi od 1 mg/kg i četiri grupe kod kojih je primenjeno test jedinjenje pri ukupnim dnevnim dozama od 0.10 - 3,0 mg/kg) tako da su telesne težine bile ekvivalentne unutar svake grupe. Šest grupa od po 10 pacova svaka je injektirano u zadnju šapu sa 0.5 mg Mvcobacterium butvricum u 0.1 ml lakog mineralnog ulja (adjuvantj, . a negativna kontrolna grupa od 10 pacova nije injektirana

sa adjuvantom. Telesne težine, kontralateralne zapremine šap^ (odredjene pomoću pletismoqrafijom istiskivanjem žive) i lateralni radiograK^: i (dobijenim pod Ketamin i Ksilazin anestezijama) odredjeni su pre (dan -1) i 21 dana posle

injekcije adjuvanta, i primarne zapremine šape su odredjene ranije ( dan -1) i na dane 4 i 21 posle injekcije adjuvanta. Pacovi su anestezirani sa intramuskularnom injekcijom od 0.03 - 0.1 ml kombinacije KStamina (87 mg/feg) i Ksilazina (13 mg/kg) za radiograv^e i injekciju adjuvanta. Radiogra>^i su načinjeni za obe zadnje šape na dan 0 i dan 21 upotrebljavajući Faxitron (-45 kVp, 30 sekundi) i Kodak X-OMAT TL film, i razvijeni su automatskom procesoru. Rađiogra]^ su odredjeni za promene u mekim i tvrdim tki-vimađ strane istraživača kome nisu bili poznati eksperi-mentalni postupci. Sledeće radiografske promene su klasi-fikovane numerički prema ozbilnosti: povećana zapremina mekog tkiva (0-4), sužavanje ili proširivanje mesta zgloba (0-5) subhondralna erozija (0-3), periostealna reakcija (0-4), osteoliza (0-4) sublusacija (0-3), i degenerativne pr-mene zgloba (0-3) .Upotrebljeni su specijalni kriteriju-mi da se uspostavi numerička klasifikacija ozbiljnosti za svaku radiografsku promenu. Maksimalni moguć rezultat po nozi je bio 26. Test jedinjenja pri totalnim dnevnim dozama od 0.1, 0.3, 1 i 3 mg/kg/dan, indometacin pri totalnoj dnevnoj dozi od 1 mg/kg/dan, ili nosač (0.5% metocel u sterilnoj vodi) primenjuju se per os b.i.d. polazeći posle injekcije adjuvanta i završavajući za 21 dana. Jedinjenja se dobi ja ju nedeljno, drže u hladnjaku u mraku slo upotrebe i mešaju vrtloženjem neposredno pre primene.

Dvo-faktorske ( 'tretiranje" i 'vreme ') analize varijanti sa ponovljenim merenjima za 'vrerae' primenjene su na % promena za telesnu težinu i zapremine noge i za rang-transformisane radiografske ukupne rezultate. Post hoc Dunnett-ov test je izveden da bi se uporedio efekat tretiranja za nosač. Primenjena je jedno-smerna analiza varijanti na težine timusa i slezine a zatim Dunnett-

ov test da bi se uporedio efekat tretiranja za nosač. Krive reakcije doze za % inhibicije u zapreminama noge

na dane 4, 14 i 21 su bile snabdevene sa 4-parametarBko.m logističkom funkcijom upotrebljavajući nelinearnu regre-siju najmanjih kvadrata. ID5Qje definisano kao doza koja odgovara 50% smanjenju od nosača i izvedena je inter-polacijom iz fitovane 4-parametarske jednačine.

FARMAKOKINETI KA KOD PACOVA

Per os farmakokine tika kod pacova

Životinje su smeštene, hranjene i

vodjeno je računa o njima prema uputstvima kanadskog saveta za brigu o životinjama.

Mužjaci Sprague Dawley pacova (325 - 375 g) su ostavljeni bez hrane preko noći pre svakog proučavanja Po nivoa krvi.

Pacovi su smešteni u posebne kaveze po jedan

i kavez je dobro osiguran. Nulti uzorak krvi se dobija zasecanjem malog (1 mm ili manje) parčeta sa vrha repa. Rep se zatim protrese snažnim ali blagim pokretom od vrha ka korenu da bi se izvadila krv. Približno 1 ml krvi se sakuplja u hepariniziranu vakum epruvetu.

Jedinjenja se dobijaju kako je potrebno, u standardnim zapreminama za doziranje od 10 ml/kg, i primenjuju se oralno provlačenjem 16 kalibra, 3" aplikacionu iglu u stomak.

Naknadna uzimanja krvi vrša se na isti način kao nulto uzimanje krviosim što nije potrebno da se ponovo zaseđe rep. Rep se očisti sa parčetom gaze i krv se uzima protresanjem kao što je opisano gore u pogodno obeležene epruvete.

Neposredno posle uzorkovanja, krv se centrifugira, odvaja, stavlja u dobro obeležene ampule i lageruje u frizu sve dok se ne analizira.

Tipične vremenske tačke za odredjivanje nivoa krvi pacova posle PO doziranja su: 0, 15 min, 30 min, 1 sat, 2 sata, 4 sata, 6 sati.

Posle 4 sata vremenske tačke od puštanja krvi, pacovima se daje hrana ad libitum. Voda se obezbedjuje tokom svog vremena proučavanja

Nosači:

Sledeđi nosači se mogu upotrebiti u odredjivanjima PO nivoa u.krvi:

Jedinjenja za PO nivoe u krvi mogu da budu u suspenzionom obliku. Za bolje rastvaranje, rastvor može da se stavi u uredjaj za tretiranje ultrazvukom za približno 5 minuta.

Za analizu, alikvoti se razblažuju sa jednakom zapreminom acetonitrila i centrifugiraju da bi se uklonio talog proteina. Gornji sloj tečnosti se injektira direktno na C-18 HPLC kolonu sa UV detekcijom. Kvantifi-kacija se vrši u odnosu na uzorak čiste krvi u koji je dodata poznata količina leka. Biopogodnost (F) se odredjuje uporedjivanjem površine pod krivom (AUC) i.v. prema p.o.

Brzine prečišćavanja se izračunavaju iz sledećeg odnosa:

Jedinice .za CL su ml/h.kg (mililitri na sat kilogram)

Intravensk a farmakokinetika kod pacova

Životinje su smeštene, hranjene i vodjeno je

računa o njima prema uputstvima kanadskog saveta za brigu o životinjama.

Mužjaci Sprague Dawley pacova (325 - 375 g) su smešteni u plastične kaveze kao kutije za cipele sa uklonjenim podom, sa krovom kaveza, bocom za vodu i hranom.

Jedinjenje se dobija kako je potrebno, u standar-dnoj zapremini . za doziranje od 1 ml/kg.

Uzimana je krv za nulti uzorak krvi i dozirano

je pod CO2umirenjem -Pacovi, po jedan, stavljaju se u kavez sa C02i vade se čim su izgubili njihov refleks za us-pravljanje. Pacov se tada stavlja u ograničavajuću komoru kupa za nos sa C02dopremanjem se stavlja preko njuške i pacov se imobiliše za komoru sa gumom. Uz upotrebu forcepsa i makaza, jugularna vena se izloži i uzima se nulti uzorak, a zatim se injektira odmerena doza jedinjenja u juguralnu

venu. Primenjuje se blag digitalni pritisak na injekti-

rano mesti, i uklanja se kupa za nos. Beleži se vreme.

Ovo predstavlja nultu tačku vremena.

Uzima se krv posle 5 minuta zasecanjem malog

parčeta (1-2 mm) sa vrha repa. Rep se zatim protrese snažnim ali blagim pokretom od vrha ka korenu repa da bi se izvadila krv* Približno 1 ml krvi se sakuplja u hepariniziranu ampula za sakupljenje.Naknadno sakupljanje krvi se vrši na isti način, osim što ne postoji potreba za ponovnim zasecanjem repa. Rep se očisti sa parčetom gaze i krv se uzima, kao što je opisano gore, u pogodno obeležene epruvete.

Tipične vremenske tačke za odredjivanje nivoa

krvi pacova posle I.V. doziranja su ili:

0,,5 min, 15 min, 30 min, 1 sat, 2 sata,6 sati ili 0, 5 min, 30 min, 1 sat, 2 sata, 4 sata, 6 sati.

Nosači:

Sledeđi nosači se mogu upotrebiti u IV odredjLvanja nivoa

krvi pacova:

Sa dekstrozom, može se dodati ili natrijum bi-karbonat ili natrijum karbonat ako je rastvor zamućen.

Za analizu alikvoti se razblažuju sa jednakom ■■ - zapreminom acetonitrila i centrifugiraju se da bi se uklonio talog proteina. Gornji sloj tečnosti se injektira direktno na C-18 HPLC kolonu sa UV detekcijom. Kvantifi-kacija se brši u odnosu na uzorak čiste krvi u koji je dodata poznata količina leka. Biopogodnošt (-F). se odredjuje uporedjivanjem površine pod krivom (AUC) i.v. prema p.o.

Brzine prečišćavanja se izračunavaju iz sledeđeg odnosa:

Jedinice za CL su ml/h.kg (mililitri na sat kilogram)

REPREZENT ATIVNI BIOLO ŠKI PODACI

Jedinjenja prema ovom pronalasku su inhibitori C0X-2 i stoga su korisni u tretiranju bolesti prouzrokovanih sa C0X-2 kao što je nabrojano gore. Aktivnosti jedinjenja protiv ciklooksigenaze mogu da se vide u repre-zentativnim rezultatima prikazanim niže. U analizi, inhi-bicija se odredjuje merenjem količine prostaglandina E^

(PGE2) sintetizovanog u prisustvu AA, C0X-1 ili C0X-2 i pretpostavljenog inhibitora. IC^q vrednosti predstavljaju koncentraciju pretpostavljenog inhibitora potrebno da se smanji PGE2sinteza na 50% od one dobijene u poredjenju sa neinhibiranom kontrolom.

Podaci su iz tri od ovih bioloških analiza i dati su za reprezentativna jedinjenja zajedno sa komperativnim podacima za sledeđa dva jedinjenje iz Svetske patentne prijave 96/10012:

Kao što še može videti iz ovih podataka, jedinjenja prema ovom pronalasku pokazuju veđu C0X-2 selektivnost i jačinu nego Aa i Ab. Osim toga baznost piridinovog prstena u ovim primerima dozvoljava obrazovanje soli sa kiselinama, što dovodi do povećana rastvorijivosti u vodi i daje jaŠinu za parenteralnu primenu u vodenim nosačima.

Pronalazak đe sada biti ilustrovan sledeđim ne-ograničavajućim primerima u kojima, ukoliko nije drugoja-čije izneto: (i) sve operacije se vrše na sobnoj ili temperaturi okoline, to jest, na temperaturi u oblasti 18-25°C, a sušenje organskih supstanci se vrši upotrebijavajuđi MgS04, (ii) uparavanje rastvarača se vrši upotrebijavajuđl rotacioni isparivač pod smanjenim pritiskom (600-4000 paskala: 4.5 - 30 mmHg) sa temperaturom kupatila od do 60°C, (iii) tok reakcija se prati pomođu tanko-slojne hroma-tografije (.TLC) a reakciona vremena su data samo radi ilustracije; (iv) tačke topljenja su nekorigovane i 'd' pokazuje dekompoziciju (raspadanje); date tačke topljenja su one dobijene za materijale dobijene kao što je opisano; polimorfizam može da bude rezultat izolovanja materijala sa različitim tačkama topljenja u nekim preparatima; (v) struktura i čistoća svih finalnih proizvoda je odredjena sa najmanje jednom od sledeđih tehnika: TLC, masena spektrometrija, nuklearna magnetna rezonanca (NMR) spektrometrijski ili mikroanalitički podaci; (vi) prinosi su dati samo radi ilustracije; (vii) kada su dati, NMR podaci su u obliku delta (d) vrednosti za glavne dijagnostičke protone, dati u delovima na milion (ppm) u odnosu na tetrametilsilan (TMS) kao interni standard, odredjeno na 300 MHz ili 400 MHz upotrebljavajući navedeni rastvorač; konvencionalne skra-ćenice upotrebljene za oblik signala su: s. singlet;

d. dublet; t. triplet; m. multiplet; š. širok; itd:

pored toga "Ar" označava aromatični signal;

Cviii) hemijski simboli imaju njihova uobičajena značenja; takodje su upotrebljena sledeće skraćenice v (zapremiria), tež. (.težina) , t.k. (tačka ključanja), t.t. (tačka topljenja), 1 (litar(i)), ml (mililitr.i) , g (gram(i)),

mg (miligrami(i)), mol (moli), mmol (milimoli) ekv (ekvi-valent(i)), s.t. (sobna temperatura).

PRTMF. P. 1

3-( 4- Metilsulfonil) fenil- 2- fenil- 5- trifluorometilpiridin

Stupanj 1: 2- Amino- 3- brom- 5- trifluorometilpiridin

U rastvor 2-amino-5-trifluorometilpiridina (9 g) u sirćetnoj kiselini (75 ml) na s.t. dodaje se ' " i sporo brom (.5.8 ml). Posle 1 sata kiselina se neutrališe pažljivim dodavanjem natrijum hidroksida (10 N) na 0°C. Dobijen narandžasti talog se rastvara u etru, pere se sukcesivno sa zasićenim ra-stvorom kalijum karbonata, zasićenim rastvorom Na2S03i slanim rastvorom, suši i koncentruje. Preostali čvrst materijal se meša snažno u heksanu 1 sat, pri'čemu se dobija, posle filtracije, naslovno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca (10.2 g) .

Stupanj 2 :2- Amino- 3- ( 4- metilti r> ) fen i 1 - 5-tri f 1 nnm-

meti 1pi ri d i n

Smeša bromida iz Stupnja 1, 4-metiltio-benzol borne kiseline (Li, i sarad., J. Med. Chem. 1995 ,

38, 457o) (.8.5 g) , 2 M vodenog rastvora natrijum karbonata

'(60 ml) i paladijum tetrakis(trifenilfosfina) (490 mg)

u etanolu/benzolu (100 ml, 1:1), zagreva se pri refluksu 15 sati. Smeša se ohladi io s.t., razblažuje se sa vodom i ekstrahuje se sa etrom. Organske supstance se koncentruju i ostatak se podvrgava snažnom mešanju u etru/heksanu 1 sat, pri čemu se dobija, posle filtracije, naslovno jedinjenja (11.2 g) kao bež čvrsta supstanca.

Stupanj 3: 2- Amino- 3-( 4- metilsulfonil) fenil- 5- trifluorometilpiridin

Smeša 2-amino-3-(4-metiltio)fenil-5-tri-fluorometilpiridina (9.7 g), OsO^(2 ml 41 rastvora u vodi) i NMO (13 g) u acetonu/vodi (60 ml : 5 ml) meša se na s.t. preko noći. Zatim se dodaje zasićen vodeni rastvor Na2SO^

i dobijena smeša se meša 30 minuta. Aceton se uparava i dobijena smeša se ekstrahuje sa etrom i etil acetatom. Sjedinjeni organski rastvori se peru sa Na2SO^, vodom, slanim rastvorom i zatim se koncentruju. Čvrst ostatak se snažno meša u heksanu i etru 1 sat i zatim se filtrira, pri čemu se dobija naslovno jedinjenja kao svetio žuta čvrsta supstanca (9.9 g).

Stupanj 4: 2- Hlor- 3-( 4- metilsulfonil) feni1- 5- trifluorometilpiridin

U rastvor 2-amino-3-(4-metilsulfonil)fenil-5-trifluorometilpiridina (1.2 g) u vodi/koncentrovanoj HC1 (9.5 ml : 1 ml) na 0°C, dodaje se rastvor natrijum nitrita (262 mg) u 5 ml vode. Smeša se zagreva do s.t.

i meša se preko noći. Dodaje se dodatnih 30 mg natrijum nitrita i posle 3 sata heterogena smeša se filtrira.

Jedna porcija čvrste supstance (250 mg) i POCl^(110pl)

u DMF (2 ml) se zagreva na 70°C 60 sati Smeša se ohladi so s.t., razblažuje se sa vodom i ekstrahuje sa etil

acetatom. Organski rastvori se peru sa slanim rastvorom, suše i koncentruju, pri čemu se dobija naslovno jedinjenje kao svetio žuta čvrsta supstanca (270 mg) koja se upotrebljava kao takva u narednoj reakciji.

Stupanj 5: 3-( 4- Metilsulfonil) fenil- 2-fi 1-5-triflnnrn-

metilpiriđin

Smeša 2-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-5-trifluorometilpiridina (260 mg) , benzol borne kiseline (113 mg), 2M vodeni rastvor natrijum karbonata (2.1 ml) i paladijum tetrkis(trifenilfosfina) (30 mg) u etanolu/ benzolu (.8 ml, 1:1) se za<g>reva do refluksa 24 sati. Smeša se ohladi do s.t., razblažuje sa vodom i ekstrahuje se sa etil acetatom. Organski rastvori se koncentruju i čvrst ostatak se podvrgava "flash" hromatografiji (eluiranjem sa heksanom/etilacetatom, 4:1 v/v) , pri čemu se dobija naslovno jedinjenja kao bela čvrsta supstanca, t.t. 191-192°C (215 mg).

PRIMER 2

2- C3- Hlorfenil)- 3-( 4- metilsulfonil) fenil- 5- trifluorometilpiridin

Stupanj 1: 2- Brom- 3-( 4- meti Isnlfnnillfen i 1- 5-tri f1noro-

metilpiridin

Urastvor 2-amino-3-(4-metilsulfonil)fenil-5-trifluorometilpiridina iz Primera 1, Stupanj 3 (2 g)

u 48% HBr (25 ml) na 0°C dodaje se brom (3 ml) i zatim natrijum hitrit (1. g) u porcijala. Posle 2 sata, rastvor se neutrališe dodavanjem natrijum hidroksida (10 N) i tada se ekstrahuje sa etil acetatom. Organski rastvori se peru

sa zasićenim rastvorom Na2S0^i slanim rastvorom, suše i koncentruju.' "Flash hromatografija preostalog materijala (eluiranjem sa heksanom/etil acetatom, 7:3 do 3:7 v/v) obezbedjuje ; naslovno jedinjenje kao belu čvrstu supstancu (435 mg) .

g tupanj 2: 2-( 3- hlorfenil)- 3-( 4- metilsulfonil) fenil-S- trif luorometilpiridin

Smeša 2-brom-3-(4-metilsulfonil)fenil-5-trifluorometilpiridina (178 mg), 3-hlorfenil borne kiseline (110 mg), kaliju fosfata (225 mg) u paladijumtetrakis(tri-fenilfosfina) (20 mg) u dioksanu (10 ml) zagreva se pri refluksu 24 sati. Posle hladjenja do sobne temperature, smeša se razblažuje sa vodom i ekstrahuje se sa etrom. Organski rastvori se suše i koncentruju i preostali materijal se podvrgava "flash" hromatografiji (eluiranjem sa heksanom/etilacetatom, 7:3 v/v). Čvrsta supstanca koja je dobijena meša se snažno u heksanu/etru 1 sat, pri čemu se dobija naslovno jedinjenje" kao svetio žuta čvrsta supstanca, t.t. 136- 137°C (115 mg).

<n>RTHEP. 3

2- ( 4- Hlorfenil)- 3-( 4- metilsulfonil) feni1- 5- trifluorometilpiridin

Radeći prema postupcima opisanim u Primeru 1, Stupanj 5, ali zamenjujući benzil bornu kiselinu sa 4-hlorfenil bornom kiselinom, dobija se naslovno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca, t.t. 192-193°C (155 mg).

PRIMER 4

2- (. 4- Fluorof enil) - 3- ( 4- meti 1 su 1 foni 1 ) f - i 1 - 5- t- r i - F1 nnrn-

metilpiridin

Radeći prema postupcima opisanih u Primeru 1, Stupanj 5, ali zamenjujuđi benzol bornu kiselinu sa 4- florofenil bornom kiselinom, dobija se naslovno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca, t.t. 163-164°c (152 mg).

Primer 7

3- ( 4- Metilsulfonil) fenil- 2-( 3- piridinil)- 5- trj f 1norn-

metilpiridin

Smeša 2-brom-3-(4-metilsulfonil)fenil-5-trifluoro-metilpiridina (600 mg) (Primer 2, Stupanj 2), dietil-3-piridinilborana (255 mg), natrijum karbonata (2 M, 2.2 ml) i bis (trifenilfosfin)paladijum dibromida (25 mg) u benzolu/ etanolu (.1:1, 32 ml) zagreva se pri refluksu 24 sati. Posle hladjenja do sobne temperature, smeša se koncentruje, razblažuje sa vodom i ekstrahuje sa etil acetatom. Organski rastvori sa koncentruju i preostali materijal se rastvara u 10%HC1/ etru . Uklanja se organska faza i vodena faza se podešava na?pH 10 dodatkom zasićenog rastvora natrijum bikarbonata. Smeša se ekstrahuje sa etil acetatom i sjedinjeni organski rastvori se podvrgavaju "Flash" hromatografiji (eluiranjem sa etil acetatom), pri čemu se dobija naslovno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca, t.t. 171-172°C (.180 mg) .

PRIMER 13

5- Me ti 1- 3- .( 4- metilsul foni 1 ) fen i 1 -P-fpni lpiridin.

Stuanj 1 : 2- AminO- 3- hrom-l:i-m<*-M TpirirUn

U rastvor 2-amino-5-pikolina (5 g) u sirđetnoj kiselini C40 ml) na s.t. dodaje se sporo brom (2.6 ml). Posle 1 sata, kiselina se neutrališe pažljivim dodavanjem natrijum hidroksida (ION) na 0°C. Dobijen narandžasti talog se rastvori u etru i pere se sukcesivno sa zasićenim rastvorom kalinutr karbonata, zasićenim rastvorom Na2S2C>2 i slanim rastvorom, suši i koncentruje'.' Flasn hromatografija (eluiranjem sa heksanom/etil acetatom 3:2 v/v) preostale^čvrste supstance obezbedjuje naslovno jedinjenja kao svetio žutu čvrstu supstancu (7.1 g).

Stupanj 2: 2- Amino- 5- metil- 3-( 4- metilsulfonil) fenilpiridin

Radeći prema postupcima opisanim u Primeru 1, Stupnjevi 2 i 3, ali zamenjujući 2-amino-3-brom-5-trifluorometilpiridin . ' sa 2-amino-3-brom-5-metil-piridinom (7.1 g) iz Stupnja 1, dobija se naslovno jedinjenje kao svtlo žuta čvrsta supstanca (3.7 g) .

Stupanj 3: 2- Brom- 5- meti1- 3-( 4- metilsulfonil) fenilpiridin

Radeći prema postupcima opisanim u Primeru 2, Stupanj 1, ali zamenjujući 2-amino-3-(4-metilsulf onil ) fenil-5-trif luorometilpiridin sa 2-amino-5-metil-3- (,4-metilsulfonil) fenilpiridinom (3 g) iz Stupnja 2, dobija se naslovno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca (2.7 g).

Stupanj 4: 5- Metil- 3-( 4- metilsulfonil) fenil- 2- fenilpiridin

Radeći prema postupcima opisanim u Primeru 1, Stupanj 5, ali zamenjujući 2-hlor-3-(4-metilsulfonil)-fenil-5-trifluorometilpiridin sa 2-brom-5-metil-3-(4-metilsulf onil ) fenilpiridinom (300 mg) iz Stupnja 3, dobija se naslovno jedinjenje kao svetio žuta čvrsta supstanca (270 mg) .

<1>H NMR (300 MHz,CDC13) S2.42 (s, 3H), 3.03 (s, 3H), 7.19-7.28 (m, 5H), 7.35 (d, 2H), 7.51 (d, IH), 7.81 (d, 2H), 8.56 (d, IH).

PRIMER 14.

2- ( 4- Hlorfenil)- 5- meti1- 3-( 4- metilsulfonil) fenilpiridin

Radeći prema postupcima opisanim u Primeru 3, ali zamenjujući 2-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-5-trifluorometilpiridin sa 2-brom-5-metil-3-(4-metilsulfonil)-fenilpiridinom (300 mg) iz Primera 13, stupanj 3, dobija se naslovno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca, t.t. 155-156°C

(125 mg).

PRTMER 15

5- Meti1- 3-( 4- metilsulfonil) fenil- 2-( 3- piridinil)- piridin

Stupanj 1: Litijum tri n- propoksi- 3- piriđinilbororiat

U rastvor 3-brompiridina (39.5 g) u etru (800 ml) na -9.0°C (unutarnja temperatura) dodaje se nBuLi (100 ml, 2.5 M) takvom brzinom da unutarnja temperatura ne prelazi -78°C. Dobijena smeša se meša 1 sat na -78°ca zatim se dodaje triizopropoksiborat (59 ml) i dobijena smeša se zagreva do 0°c. : Dodaje se metanol i smeša se uparava tri puta iz metanola i zatim dva puta iz n-propanola. Ostatak se pumpa pod visokim vakuumom 3 dana i dobijena pena (76 g 1:1 smeše naslovnog jedinjenja: n-propanola) se upotrebljava kao takva u sledećoj reakciji.

Stupanj 2: 5- Metil- 3-( 4- metilsulfonil) fenil- 2-( 3-

piridinil)- piridin

Radeći prema postupcima opisanim u Primeru 14, ali zamenjujući 4-hlorfenil bornu kiselinu sa litijum tri-n-propoksi-3-piridilboronatom iz Stupnja 1, dobija se naslovno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca, t.t. 166-167°C (2.1 g).

PRIMER 17

5- Hlor- 2-( 4- hlorfenil)- 3-( 4- metilsulfonil) fenilpiridin

Stupanj 1: 2- Amino- 3- brom- 5- hThorpiridin

U rastvor 2-amino-5-hlorpiridina (10 g) u sirćetnoj kiselini (75 ml) na s.t., dodaje se sporo brom (2.6 ml). Posle 30 minuta, kiselina se neutrališe pažlji-vim dodavanjem natrijum hidroksida (10 N ) na 0°C. Dobi-

jen narandžasti talog se rastvara u etil acetatu i pere se sukcesivno za zasićenim rastvorom kalijum karbonata, zasićenim rastvorom Na2S20^i slanim rastvorom, suši i koncentruje. "Flash" hromatografija (eluiranjem sa heksanom/ etil acetatom, 3:1 v/v) preostale čvrste supstance, obezbedjuje naslovno jedinjenje kao svetio žutu čvrstu supstan-

cu (.14.8 g) .

Stupanj 2: 2-Amino-5-hlor-3-(4-met ilsulfonil) fenilpiridin

Radeći prema postupcima opisanim u Primeru

1, Stupnjevi 2 i 3, ali zamenjujući 2-amino-3-brom-5-

trifluorometilpiridin sa 2-amino-3-brom-5-hlorpiridinom iz Stupnja 1 (5 g), dobija se naslovno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca (5 g).

Stupanj 3: g^ Brom- S- hlor- B-( 4- metilsulfonil)fenilpiridin_

U hladan (kupatilo sa ledom) rastvor 2-amino-5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenilpiridina (5 g) iz Stupnja 2 . u vodi/koncentrovanoj HCl (50 ml/10 ml) dodaje se natrijum nitrit (1.5 g) u vodi (10 ml). Dobijena smeša se meša na s.t. 15 sati I dobijen talog se uklanja filtracijom i pere se sukcesivno sa vodom i CCl^. Posle sušenja na vazduhu, bela čvrsta supstanca (4.8 g) i POBr-^

(10.5 g) u DMF (40 ml) se zagrevaju na 100°C 2 dana. Dobijena smeša se izruči u led/voda i ekstrahuje se sa etil acetatom. Vodena faza se zaalkališe sa IN NaOH i ekstrahuje se &a etil acetatom. Sjedinjeni organski rastvori se suše i koncentruju. "Flash" hromatografija

(eluiranje sa heksanom/etil acetatom 1:1 v/v) ostatka obezbedjuje naslovno jedinjenje kao belu čvrstu supstancu (2.7 g).

Stupanj 4 : 5- Hlor- 2- ( 4- hlor) fenil- 3- ( 4- met. i 1 snlfoni 1 ) -

fenilpiridin

Radeći prema postupcima opisanim uPrimeru 3, ali-zamenjujući 2-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-5-trif luorometilpiridin sa 2-brom-5-hlor^ 3'*- ( 4-metilsulf onil) - fenilpiridinom (300 mg) iz Stupnja 3, dobija se naslovno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca, t.t. 187-188°C (200 mg) .

PRIMER 20

5- Hlor- 3-( 4- metilsulfonil) fenll- 2-( 2- piridinil) piridin

Stupanj 1: 3- Brom- 5- hlor- 2- hidroksipiridin

Smeša 5-hlor-2-hidroksipiridina (100 g) i

broma (40.1 ml) u sirđetnoj kiselini (400 ml) meša se 1

sat na s.t.. Smeša se izruči u 3 1 vode i meša se 30 minuta,

a zatim se filtrira. Preostala čvrsta supstanca se pere sa 2 1 hladne vode, suši se na vazduhu i zatim se ko-

uparava sa toluolom tri puta sa benzolom dva puta. Čvrsta bela supstanca (81 g) koja je -tako dobijena upotrebljava se u narednoj reakciji.

Stupanj 2: 2- Benz iloksi- 3- brom- 5- hlorpiridin

Smeša 3-brom-5-hlor-2-hidroksipiridina (81 g) , benzil bromida (52 ml) i srebro karbonata (97 g) u benzolu (1 1) se zagreva na 70°C i sat. Smeša se ohladi na s.t. i zatim se filtrira kroz sloj celita. Filtrat se koncentruje i ostatak, beličasta čvrsta supstanca se prekristalisava iz heksana, pri čemu se dobija naslovno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca (102 g).

Srupanj 3: 2- Benziloksi- 5- hlor- 3-( 4- metilsulfonil)-fenilpiridin

Radeći prema postupcima opisanim u Primeru

1, Stupnjevi 2 i 3, ali zamenjujući 2-amino-3-brom-5-tri-fluorometiliridin sa 2-benziloksi-3-brom-5-hlorpiridinom (81 g iz Stupnja 2, dobija se- naslovnogedinjenje kao bela čvrsta supstanca (72 g) .

Stupanj 4 : 5- Hlor- 2- hidroksi- 3-( 4- metilsulfonil) fenilr

piridin

Rastvor 2- benziloksi-5-hlor-3-(4-metilsulf onil) fenilpiridina (72 g) u trifluorosirđetnoj kiselini (250 ml) meša se na 40°C 15 minuta i zatim se izruči u led/vodu (oko 1 litar), Posle mešanja 10 minuta, čvrsta bela supstanca se filtrira, pere se dva puta sa daljih 1 L vode i zatim se suši na vazduhu, pri čemu se dobija naslovno jedinjenje.

Stupanj 5: 2 f 5- Dihlor- 3-( 4- metilsulfonil) fenilpiridin

Sirovi 5-hlor-2-hidroksi-3-(4-metilsulfonil)-fenilpiridin iz Stupnja 4 se zagreva u zatopljenoj bombi na 150°C sa P0C13(400 ml) 15 sati. Posle hladjenja do s.t. višak POCl^se uklanja destilacijom pod vakuumom. Ostatak se razblažuje sa etil acetatom i vodom i zatim se neutrališe sa natrijum hidroksidom (10 N) do rJ pH 7. Organskirrastvori se uklanjaju, peru se sa slanim rastvorom i koncentruju. Preostala čvrsta supstanca se prekristalisava iz etra, pri čemu se dobija naslovno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca (61 g).

Stupanj 6: Litijum tri-n-propoksi-2-pi ridilbornonat

Radeći prema postupcima opisanim u Primeru 15, Stupanj 1, ali zamenjujući 3-brompiridin sa 2-brom-piridinom (1.9 ml) dobija se naslovno jedinjenje kao beličasta čvrsta supstanca (4.1 g).

Stupanj 7: 5- Hlor- 3-( 4- metilsulfonil) fenil- 2 - 17 -

piriđinil)- piridin

Smeša 2,5-dihlor-3-(4-metilsulfonil)fenilpiridina (1 g), litijum tri-n-propoksi-2-piriđiLboronata (1.22 g) , natrijum karbonata (5 ml 2 M) i bis(trifenilfos-fin)paladijum dibromida (520 mg) u toluolu (100 ml), izopropanol (10 ml) i voda (25 ml) zagrevaju se pri refluksu 7 sati. Smeša se ohladi do s.t., razblažuje se sa etil acetatom i filtrira kroz sloj celita. Filtrat se ekstrahuje sa 6 N HC1 i vodeni sloj se pere sa etil acetatom. Vodena faza se zaalkališe do r~ j pH 10 sa 10 N natrijum hidroksidom i zatim se ekstrahuje sa etil acetatom. Organski rastvori se peru sa planim rastvorom, suše i koncentruju. "Flash" hromatografija (eluiranje sa heksanom/etil acetatom, 1:1 v/v) ostatka obezbedjuje naslovno jedinjenje kao belu čvrstu supštancu, t.t. 134-135°c (.350 mg) .

PRIMER 21

5- Hlor- 3-( 4- metilsulfonil)fenil-2-(3-piridinil)piridin

Radeći prema postupcima opisanim u "rimeru 20, Stupanj 7, ali zamenjujući litijum tri-n-propoksi-2-piriđinilborohat se tfi-n-propoksi-3-piridinilboronatom iz Primera 15, Stupanj 1, dobija se naslovno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca, t.t. 168-169°C.

PRIMER 2 2

5- Hlor- 3- (. 4- metiIsulfonil) fenil- 2 - ( 4- piridinil) piridin

Stupanj 1 Litijum trimetoksi- 4- piridinilbornonat

Radeći prema postupcima opisanim u Primeru 15, Stupanj 1, ali zamenjujući 3-brompiridin sa 4-brom-piridinom. Sirovi materijal se upotrebljava pre uparava-nja iz n-propanola.

Stupanj 2: 5- Hlor- 3-( 4- metilsulfonil) fenil- 2-( 4- piridinil)piridin

Radeći prema postupcima opisanim u Primeru 20, Stupanj 7, ali zamenjujući litijum tri n-propoksi-2-piridinilboronat sa litijum trimetoksi-4-piridinilboro-natom iz Stupnja 1, dobija se naslovno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca, t.t. 187-I88°c.

PRIMER 2 3

5-H1 or- 3r C4- metilsulfonil) fenil- 2-( 2- metil- 5- piridinii)-piridin

Stupanj 1: Tr ifluorometan sulfonska kiselina 2- metil-

piridin- 5- il estar

U smešu 5-hidroksi-2-metilpiridina (2 g)

i piridina (1.9 ml) u dihlormetanu (.100 ml) na 0°C, dodaje se»Rhidridtrifluorometansulfonske kiseline (3.4 ml). Smeša se meša na ovoj temperaturi 15 minuta i zatim na sobnoj temperaturi 45 minuta. Dodaje se amonijum acetat (25%) i organski rastvori se uklanjaju i peru se sa IN HC1, suše i koncentruju. Naslovno jedinjenje se dobija kao bež tečnost (4 g) koja se upotrebljava kao takva.

Stupanj 2: 2- Metil-5-trimetilstanilpiridin

Smeša trifluorometansulfonske kiseline 2-metilpiridin-5-il estra (2.1 g), heksametilditina (2.85 g) litijum hlorida (.1 i 1 g) i paladijum tetrakis (trifenil-fosfina) (190 mg) zagreva se pri refluksu 180 minuta i zatim se ohladi do s.t.. Smeša se filtrira kroz sloj celita, pere se sa etil acetatom. Filtrat se pepe dva puta sa 5% kalijum fluoridom, suši i koncentruje. "Flash" hroma-tograf ija (eluiranje sa heksanom/etil acetatom, 6:1 v/v) ostataka obezbedjuje naslovno jedinjenje kao svetio žuto ulje (1.3 g).

Stupanj 3: 5- Hlor- 3-( 4- metilsulfonil) fenil- 2-( 2- meti1-5-pirid il) piridin

Smeša 2,5-dihlor-3-(4-metilsulfonil)fenilpiridina iz Primera 20, Stupanj 5 (750 mg), 2-metil-5-trimetilstanilpiridina (1.3 g) i paladiju tetrakis(tri-fenilfosfina) (290 mg)uNMP(10 ml) zagreva se na 100°C 15 sati. Smeša se ohladi do s.t., razblažuje se sa etil acetatom i filtrira se kroz sloj celita. Filtat se pere sa vodom, dva puta sa 5% kalijum fluoridom i zatim se ekstrahuje sa IN HC1. Vodena faza se neutrališe sa 10 N natrijum hidroksidom a zatim se ekstrahuje sa etil acetatom. Organski rastvori se koncentruju i ostatak se podvrgava "flash" hromatocrrafiji (eluiranjem sa etil acetatom), pri čemu se dobija naslovno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca, t.t. 127-128°C.

PRIMER 4 3

2-(4-Hlorfenil)-3-(4-metilsulfonil)fenilpiridinil-5

karbonska kiselina metil estar

U rastvor 2-(4-hlorfenil)-5-metil-3-(4-metilsulfonil) fenilpiridina (Primer 14, 1.9 g) u t-bcita-nolu/vodi (1:2, 60 ml) na 90°C dodaje se u porcijama u toku 2 sata čvrst kalijum permanganat (2.5 g). Dobijena smeša se meša na 90°C 15 sati a zatim se ohladi na s.t.. Smeša se filtrira kroz sloj celita i filtrat se zakišeljava do ^ pH 2 sa 6 H HC1. Beo talog se filtrira i zatim se jedna porcija ovog materijala preuzima u THF/đihlormetanu. Dodaje se diazometan u etru u ovaj rastvor sve dok nije bilo više stva^a^ija mehurova posle njegovog dodavanja. Dobijena smeša se koncentruje i podvrgava "flash" hroma-tograf iji (eluiranjem sa heksanom/etil acetatom, 1:1 v/v). Naslovno jedinjenje se dobija kao bela čvrsta supstanca, t.t. 216-218°C.

PRIMER 44

2- (4-Hlorfenil)- 3-( 4- metilsulfonil) fenilpiriđinil- 5-

karbonska k iselina

U rastvor 2-(4-hlorfenil)-3-(4-metilsulfonil)fenil-piridinil-5-karbonske kiseline metil estra (140 mg) u etanolu/vodi (1:1, 10 ml) dodaje se litijum hidroksid (0.35 ml, 3N> i dobijena smeša se-meša na-s.t. 45 minuta. Dodaje se zasićen rastvor natrijum bikarbonata i vodeni sloj se ekstrahuje sa etil acetatom.Vodena faza se tretira sa 3 N HCl sve dok pH ne bude oko 2 i zatim se ekstrahuje sa hloroformom. Ovi organski rastvori se koncentruju, pri čemu se dobija naslovno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca, t.t."> 300°c (60 mg).

PRIMER 45

5- Cijano- 2-( 4- hlorfenil)- 3-( 4- metilsulfonil) fenilpiridin

U 2-(4-hlorfenil)-3-(4-metilsulfonil)fenil-piridinil-5-karbonsku kiselinu (300 mg) u dihlormetanu (.10 ml) pri refluksu, dodaje se hlorsulfonilizocijanat (0.4 ml). Posle 90 minuta pri refluksu, smeša se ohladi do s.t. i zatim se sporo dodaje DMF (1.5 ml). Posle 15 minuta, dodaje se voda i smeša se ekstrahuje sa etil acetatom. Organski rastvori se peru sa vodom, slanim

(eluiranje sa etil acetatom/heksanom, 2:1 v/v) ostataka obezbedjuje naslovno jedinjenje kao belu čvrstu supstancu (100 rog).

<1>H NMR (300 MHz, CDC13)š3.06 (s, 3H), 7.21-7.28 (m, 4H), 7.37 (d, 2H), 7.90 (d, 2H), 7.96 (d, IH), 8.94 (d, IH).

PRIMER 46

5-Hl or- 3- 14- metilsulfonil) fenil- 2-( 3- piriđi Dpirirlin

hidroksimetansulfonat

Rastvor 5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(3-piridil)piridina (5.31 g , Primer 21 ) u etil acetatu (100 ml) tretira se sa metansulfonskom kiselinom (1 ml)

u etil acetatu (20 ml)ukapavanjem. Dobijeni talog se filtrira i suši pod vakuumom, pri čemu se dobija naslovno jedinjenje (6.4 g) kao bela čvrsta supstanca.

<1>H NMR (300 MHz, CD3OD)S2.68 (s, 3H), 3.15 (s, 3H), 7.60 (d, 2H), 7.96-8.00 (m, 3H), 8.14 (d, IH), 8.47 (dt, IH), 8.80 (d, IH) , 8.86 (m, 2H) .

PRIMER 47

5-Hlor-3-(4-metilsulfo nil) fenil- 2-( 3- piridi1) piridin

hidrohlorid

Rastvor 5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(3-piridil)piridina (2.05 g Primer 21) u toplom etil acetatu tretira se sa hlorovodoničnom kiselinom (1.5 ml, 4 M

u dioksanu) ukapavanjem . Dobijeni talog se filtrira i suši pod vakuumom pri čemu se dobija naslovno jedinjenje (2.2 g) kao bela čvrsta supstanca.

<1>H NMR (300 MHz, DMSO-dg) ^ 3.24 (s, 3H), 7.59 (d, 2H), 7.80 (dd, IH), 7.91 ( d, 2H), 8.15 (d, IH), 8.22 (d,lH), 8.69 (d, IH), 8.77 (d, IH), 8.90 (d, IH).

PRIMER 59

5-Hlor-3(4-m etilsulfonil) fenil- 2-( 2- metil- 5- piriđinil)

piridin hidrohlorid

Radeći prema postupku opisanom u Primeru 47,

ali zamenjujući 5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(3-piridil)piridin sa 5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2- (2-metil-5-piridinil)piridinom (iz Primera 23} dobija se naslovno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca.

<1>H NMR (300 MHz, DMSO-đg): & 2.68 (s, 3H), 3.25 (s, 3H), 7.61 (d, 2H), 7.70 (d, IH), 7.92 (d, 2H), 8.07 (dd, IH), 8.21 (d, IH), 8.54 (d, IH), 8.88 (d, IH).

PRIMER 71

5- Hlor- 3- C4- metilsulfonil) fenil- 2-( 2- etil- 5- piridinil)- piridin

Stupanj 1: Litij um tri- n- propoksi- 2- etil- 5- piriđi 1-

boronat

Radeći prema postupcima opisanim u Primeru 15, Stupanj 1, ali zamenjujući 3-brompiridin sa 2-etil-5-brompiridinom (Tillev i Zawoiski, J. Org. Chem. 1988, 53, 386) (4.6 g), dobija se naslovno jedinjenje kao žuta čvrsta supstanca.

Stupanj 2: 5- Hlor- 3-( 4- metilsulfonil) fenil- 2-( 2- eti 1-5- piridinil) piridin

Smeša 2,5-dihlor-3-(4-metilsulfonil)fenilpiridina (Primer 20, Stupanj 5) (5.6 g), litijum tri-n-propoksi-2-etil-5-piridilboronata (Stupanj 1) (4.0 g) , natrijum karbonata (17 ml, 2M) i bis(trifenilfosfin) paladijum dibromida (420 mg) u toluolu (75 ml), etanolu (75 ml) i vodi (15 ml) zagreva se pri refluksu 7 sati. Smeša se ohladi do sobne temerature, razblažuje se sa etil acetatom i filtrira kroz sloj celita. Filtrat se ekstrahuje sa 6n HC1 i vodena faza se pere sa etil acetatom. Vodena faza se zaalkališe do pH 10 sa 10 N natrijum hidroksidom i zatim se ekstrahuje sa etil acetatom. Organski rastvori se peru sa slanim rastvorom, suše i koncentruju. "Flash" hromatografija (eluiranje sa heksanom/etil acetatom, 1:1 v/v ) ostataka obezbedjuje naslovno jedinjenje kao belu čvrstu supstance (4.0 g).

<1>ENMR (500 MHz, aceton-dg)£1.21 (t, 3H), 2.74 (q, 2H), 3.14 (s, 3H), 7.14, (d, IH), 7.59 (m, 3H), 7.93 (d, ŽH), 7.99 (d, IH), 8.44 (d, IH), 8.75 (d, IH).

PRIMER 71 - Alternativni postupak

5- Hlor- 3-( 4- metilsulfonil) fenil- 2-( 2- etil- 5- piridinil)-piridin

Stupanj 1: 5- Brom- 2- etilpiridin

280 ml 5N rastvora natrijum hidroksida (.1.4 mola, 2.09 ekv) dodaje se u rastvor od 158 g 2,5-dibrom-piridina (.0.67 mola, 1 ekv) u 1.4 1 THF. U dobijeni rastvor dodaje se 700 ml IN trietilborona u THF (0.70 mola, 1.04 ekv), 195 mg bis (ace tonitri l)paladi jum(II) hlorida (0.75 mmola, 0.0011 ekv) i 414 mg 1,1' bis(đifenil-fosfino)ferocena (0.75 mmola, 0.011 ekv). Reakcija se lagano zagreva do veoma slabog refluksa 3 sata. Tada se ohladi do 0°C i tretira se zatim sa 140 ml 5N natrijum hidroksida (0.70 mola, 1.04 ekv) i 53 ml 30% vodonik peroksida (0.70. mola, 1.05 ekv) takvom brzinom da temperatura nikada ne predje 10°C. Smeša se ekstrahuje sa etrom, i etarski ekstrakti se peru sa natrijum hidroksidom, vodom, slanim rastvorom i suše se preko MgSO^. Etarski rastvor se tada koncentruje i mrki ostatak se destiliše pod vakuumom (40°C, 1 Tor), pri čemu se dobija 112 g naslovnog jedinjenja kao bistro ulje koje je malo kontami-nirano sa polaznim materijalom i 2,5-dietilpiridinom.

Prinos oko 90%.

H NMR se može uporediti sa onih objavljenim od straneJ.W. Tilley-a i S. Zawoiski-a; J. Org. Chem.., 1988,

53, 386-390. Materijal je pogodan za upotrebu u sleđećem stupnju bez daljeg prečišćavanja.

Stupanj 2: Litijum tri-n-propoksi-2-etil-5-piridil-

— —■i.. , ■

boronat

Radeći prema postupcima opisanim urimeru 15, Stupanj 1, ali zamenjujući 3-brompiridin sa 5-brom-2-etilpiridinom iz Stupnja 1, dobija se naslovno jedinjenje kao žuta čvrsta supstanca.

Stupanj 3 5-Hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(2-etil-5-piridinil)piridin Smeša 2,5-dihlor-3-(4-metilsulfonil)fenilpiridina (Primer 20, Stupanj 5) (5,6 g) , litijum tri-n-propoksi-2-etil-5-piridilboronata (Stupanj 2) (4.0 g), natrijum karbonata (17 ml), 2M) i bis(trifenilfosfin)-paladijum dibromida (420 mg) u toluolu (75 ml), etanolH (75 ml), vodi (15 ml) zagreva se pri refluksu 7 sati. Smeša se ohladi do s.t., razblažuje se sa etil acetatom

i filtrira kroz sloj celita. Filtrat se ekstrahuje sa 6n HC1 i vodena faza se pere sa etil acetatom. Vodena fata se zaalkališe dor- j pH10 sa 10 N natrijum hidroksidom i zatim se ekstrahuje sa etil acetatom. Organski rastvori se peru sa slanim rastvorom, suše i koncentruju. "Flash" hromatografija (eluiranje sa heksanom/ etil acetatom 1:1 v/v) ostatka obezbedjuje naslovno jedinjenje kao belu čvrstu supstancu (4.0 g).

<1>ENMR C500 MHz, aceton-dg) J~1.21 (t, 3H) , 2.74 (q, 2H) , 3.14 (s,3H), 7.14, (d, IH), 7.59 (m, 3H), 7.93 (d, 2H), 7.99- (d, IH), 8.44 (d, IH), 8.75 .{d, IH).

PRIMER 72

5- Hlor- 3-( 4- metilsulfonil) fenil- 2-( 2- etil- 5- piriđinil)- piridin hidroksimetansulfonat

Rastvor 5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(2-etil-5-piridinil)piridina (3.4 g, Primer 71) u etil acetatu (40 ml) i etru (100 ml) se tretira sa metansulfoR-skom kiselinom (.873 mg) u etru (20 ml) ukapavanjem. Dobijeni talog se ohladi do -20°C, filtrira i suši pod vakuumom pri čemu se dobija naslovno jedinjenje (4.3 g) kao bela čvrsta supstanca.

<1>H NMR (500 MHz, CD3OD)§1.40 (t, 3H), 2.68 (s, 3H), 3.07 (q, 2H), 3.15 (s, 3H), 7.60 (đ, 2H), 7.86 (d, IH), 7.99

(d, 2H), 8.11 (đ, IH), 8.34 (m, IH), 8.69 (d, IH), 8.83

(d, IH) .

PRIMER 7 3

5- Hlor- 3-( 4- metilsulfonil) fenil- 2-( 2- ciklopropil- 5-

piridinil) piridin

<l>H NMR (aceton ;-d6) 5 0.9 (m, 4H), 2.0(m, IH), 3.14(s, 3H), 7.15(d, IH), 7.50(dd, IH), 7.59(m, 2H), 7.95(m, 3H), 8.36(d, IH), 8.72(d, IH).

PRIMER 74

5- Hlor- 3-( 4- metilsulfonil) fenil- 2-( 2,6-dimetil-3-

piridini1)piridin

Claims

1. Jedinjenje Formule I ili njegova farmaceutski prihvatljiva so gde je R"*" odabran iz grupe koja se sastoji od Ca) CH3, Cb) NH2, Cc) NHC(0)CF3, Cd) NHCH3? Ar je mono-, di-, ili tri-supstituisan fenil il piridinil (ili njihovi N-oksidi), gde su supstituenti odabrani iz grupe koja se sastoji od (a) vodonika, (b) halogena, Cc) C, , alkoksi, 1-6 ' <Cd>)<c>i-6alkiltio, Ce) CN, (<f>)<C>1_6alkila, Cg)^1-6^luoroalkila, (h) N3, U) -C02R<3>, Cj) hidroksi, (k) -C(R<4>)(R<5>)-OH,;(1)"ci-6alkil-C02-R<6>, (m)Ci-6~ luoroalkoksi f R 2 je odabran iz grupe koja se sastoji od (a) halogena, (b) C-i-6 alkoksi, Cc) ^ 1- 6 alkiltio, (d) CN, (e) ci-6alkila, (f) ci_6fluoroalkila, (<g>) n3, Ch) -C02R<7>, (i) hidroksi, Cj) -C (R8) (R9)-OH Ck)~ C!- 6alkil-C02-R<10>, Cl) ci-6^luoroalkoksi, (m) N02, (n)NRHr<12>, i Co) NHCOR<13> R<3>, R<4>, R<5>, R<6>,R<7>, R<8>,R9,R10,R11, R<1>2,R13,susvaki nezavisno odabrani iz grupe koja se sastoji od (a) vodonika, i (b)C, ralkila, 4 5 8 9 11 12 ili R i R , R i R ili R i R zajedno sa atomom za koji su vezani obrazuju zasićen monociklični prsten od 3, 4, 5, 6 ili 7 atoma.;

2. Jedinjenje prema zahtevu 1 gde je Ar mono-, di-, ili tri-supstituisani 2-piridinil.;

3. Jedinjenje prema zahtevu 1 gde je Ar mono-, di-, ili tri-supstituisani 3-piridinil.;

4. Jedinjenje prema zahtevu 1, gde je RCH3ili NH2•;

5. Jedinjenje prema zahtevu 1, gde je Ar mono-, di-, ili tri-supstituisani 2-piridinil ili 3-piridinil, a supstituenti su odabrani oz grupe koja se sastoji od Ca) vodonika, (b) halogena, (<c>)<ci->3alkoksi, (d) ci-3alkiltio, (e) ci_3alkila, (f) CF3, i (g) CN.;

6. Jedinjenje prema zahtevu 1, gde je R1 CH3ili NH ; i Ar je mono-, di-, ili tri-supstituisani 2-piridinil ili 3-piridinil, a supstituenti se odabrani iz grupe koja se sastoji od (a) vodonika, (b) halogena, (<c>)<c>i-3alkoksi, (d) C1_3alkiltio, (e) ^ 1- 3 alkila, (f) CF3, i (g) CN.;

7. Jedinjenje prema zahtevu 1, gde je R<2>(a) halogen, (b) ci_4alkoksi, (c) CN, (d)C1_3alkil, (e) ci- 3 flucroalkil, (f) -C02H, (g) _cl-3alkil-C02H, (h) ci-3fluoroalkoksi, ili (i) N02.;

8. Jedinjenje prema zahtevu 1, gde je R<2>halogen,CH3ili CF3>;

9. Jedinjenje prema zahtevu 1, gde je R<1>CH3ili NH2; R<2>je halogen, CH3iliCF3; i Ar je mono-, di-, ili tri-supstituisani 2-piridinil ili 3-piridinil,a supstituenti su odabrani iz grupe koja se sastoji od (a) vodonika, (b) halogena, (c) 3 alkoksi, (<d>)<c>i-3alkiltio, (e)ci-3alkila, (f) CF3, i (g) CN.;

10. Jedinjenje prema zahtevu 1, gde jeR<1>CH3ili NH2? R<2>je halogen, CH^ Hi CF3}i Ar je mono- ili di- supstituisani 3-piridinil, a supstituenti su odabrani iz grupe koja se sastoji od (a) vodonika, (b) halogena, (c) ci-3alkoksi;(d) ci_3alkiltio, (e) ^1-3alkila, (f) CF3, i (g) CN.;

11. Jedinjenje prema zahtevu 1, gde jeR<1>CH ili NH^} Rjehalogen, CH3 ili CF3; Ar je mono-,ili di-supstituisani fenil, a supstituenti su odabrani iz grupe koja se sastoji od (a) vodonika, (b) halogena, (c)C1_3alkoksi, (d) ci-3alkiltio, (e)C1_3alkila, (f) CF3, i (g) CN.;

12. Jedinjenje formule Ia ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, gde su ;

13. Jedinjenje prema zahtevu 12, gde je farmaceutski prihvatljiva so^so kiseline kao što je limunska, bromovođonična, hlorovodonična, maleinska, metansulfonska, fosforna, sumporna ili vinska kiselina.;

14. Jedinjenje prema zahtevu 13, gde je farmaceutski prihvatljiva so, so kiseline kao što jehlorovodonična ili metansulfonska kiselina.;

15. Jedinjenje formule lb ;

16. Jedinjenje prema zahtevu 15, gde je farmaceutski prihvatljiva so, so kiseline kao što je limunska, bromovođonična, hlorovodonična, meleinska, metansulfonska, fosforna, sumporna ili vinska kiselina.;

17. Jedinjenje prema žahtevu 16, gde je farmaceutski prihvatljiva so, so kiseline kao što je hlorovodonična ili metansulfonska kiselina.;

18. Farmaceutska kompozicija za tretiranje inflamatorne bolesti osetljive na tretiranje sa ne-steroidnim anti-inflamatornim sredstvom koja obuhvata: ne-toksičnu terapeutski efikasnu količinu jedinjenja prema zahtevu 1 i farmaceutski prihvatljiv nosač.;

19. Farmaceutska kompozicija za tretiranje bolesti prouzrokovanih ciklooksigenazom koje se pogodno tretiraju aktivnim sredstvom koje selektivno inhibira C0X-2 u prednosti na C0X-1 koja obuhvata: ne-toksičnu terapeutski efikasnu količinu jedinjenja prema zahtevu 1 i farmaceutski prihvatljiv nosač.'-.?'-"

20. Jedinjenje prema zahtevu 1 formuleI gde je : R"*" odabran iz grupe koja se sastoji od (a) CH3, .(fe) NH2, (c) NHC(0)CK3, (.d) NHCH3; Ar je mono-, di-, ili tri-supstituisani piridinil {ili njegov N-oksid), gde su supstituenti odabrani iz grupe koja se sastoji od (a) vodonika, (b) halogena, Cc) C.r- alkoksi, 1 —O (d) c\- 6 alkilti°/(e) CN, (f) Caalkila, 1-6 (<?) ci-6fluoroalkila, (h) N3, (i) -C02R<3>, (j) hidroksi, (k) -CCR4) (R5)-OH, (1) -Cx_6alkil-C02-R<6>, (m)<c>i-6^luoroalkoksi; R 2 je odabran iz grupe koja se sastoji od (a) halogena, (b) ci-6alkoksi, (<c>)<c>i-6alkiltio, (d)C1-6alkila, (e) N3, (f) -C02H'(g) hidroksi, (h)<c>i-6^luoroalkoksi , (i) N02, 11^12 (i) NR R ,i (k) NHCOR , R<3>, R<4>, R~\ R^ , R11,R<12>,R<13>, su si/aki nezavisno odabrani iz grupe koja se sastoji od (a) vodonika, i (b5 Clll alkila' ili R4 i R ili R i R12 zajedno sa atomom za koji su vezani obrazuju zasićen monociklični prsten od 3, 4, 5, 6 ili 7 atoma.

21 Jedinjenje prema zahtevu 22 formule Ic gde je : R1 odabran iz grupe koja se sastoji od (a) CH3, Cb) NH2, R 2 je odabran iz grupe koja se sastoji od (a) hlora, Cb) metila, i gde mogu da budu jedna, dve ili tri grupe X nezavisno odabrane iz grupe koja se sastoji od (.a) vodonika, (b) halogena, (c)C1_4alkoksi, (d) C1;_4alkiltio, (e) CN, (f) ci_4alkila, Cg) CF3.

22. Jedinjenje prema zahtevu 23, gde je:Rodabran iz grupe koja se sastoji od (a) CH3, (b) NH2, 2 R je hlor, gde je jedna grupa X nezavisno odabrana iz grupe koja se sastoji od (a) vodonika, (b) F ili Cl, (c) metila, (d) etila.

23 Jedinjenje prema zahtevu 24, gde je: b} odabran iz grupe koja se sastoji od (a) CH3, (b) NH2, 2 R je hlor, gde je jedna grupa X nezavisno odabrana iz grupe koja se sastoji od (a) vodonika, (b) F ili Cl, (c) metila.

24. Jedinjenje prema zahtevu 25, gde je R"1 metil.

25.jedinjenje formule Ic, gde je: R1CH3ili NH2?2 R je (a) halogen, (b) ci-6alkoksi,<Cc>)<c>i-6alkiltio. (d)C1_6alkil, (.e) N3, (f) -C02H, (g) hidroksi, (,h) ci-6^luoroalkoksi , Ci) N09, II 12 (j) NR R , (k) NHCOR , i X je vodonik.

26. Jedinjenje prema zahtevu 1 koje je 5-hlor-3- (4-metilsulfonil) fenil-2- (.3-piridinil) piridin ili njegova farmaceutski prihvatljiva so. 2jJedinjenje prema zahtevu 1 koje je 5-hlor-3-(4-metilensulfonil)fenil-2-(3-piridil)piridin hidrometansulfonat. 28. Jedinjenje prema zahtevu 1 koje je 5-hlor-3- (4-metilsulfonil)fenil-2-(3-piridil)piridin hidrohlorid. ■^ 2 Jedinjenje prema zahtevu 1 koje je 5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(2-etil-5-piridinil)piridin ili njegova farmaceutski prihvatljiva so. 30. Jedinjenje prema zahtevu 1 koje je hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(2-etil-5-piridinil)piridin hidrometansulfonat.31. Jedinjenje formule Ic, gde je: R<1>CH3ili NH2, 2 R je (.a) halogen, (b) ^1-3alkoksi, Cc)<c>i-3alkiltio, Cd)CL_3alkil, (e) N3, (f) -C02H, (g) hidroksi, (h) ci-3fluoroaikoksi, (i) N02(j)NR<1X>R1<2>, (k) NHCOR<13>, i X je metil, etil, n-propil, i-propil ili ciklopropil. 32. Jedinjenje prema zahtevu 33 gde je X metil. 33. Jedinjenje prema zahtevu 33, koje je 5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(2-metil-5-piridini 1) - piridin ili njegova farmaceutski prihvatljiva so. 34. "J<g>dinjenje prema zahtevu 33 koje je 5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(2-meti 1-5-piridini 1) - piridin hidrohlorid. 35. Jedinjenje odabrano od:

3- (.4-metilsulfonil) fenil-2-fenil-5-trifluorometilpiridina

2 - ('.3-hlorfenil) - 3- (.4-metilsulfonil) fenil-5-tri fluorometi1-piridina

2 - C4-hlorfenil) - 3- (.4-metilsulf onil) fenil-5-tri fluorometi1-piridin a 2r („4-f luorofenil) -3- (.4-metilsulfonil) fenil-5--trifluorometi1-piridina

3- (,4-metilsulfonil) fenil-2- (,3-piriđinil) -5 trifluorometi1-piridi na 5-metil-3- (4-metilsulfonil)fenil-2-fenilpiridin ;

2- (.4-hlorfenil) -5-meti 1-3- (4T-metilsulfonil) - fenilpiridina 5-metil-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(3-piridinil) piridina 5-hlor-2-(4-hlorfenil)-3-(4-metilsulfonil) fenilpiridina' 5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(2-piridinil) piridina 5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(3-piridinil) piridina 5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(4-piridinil) piridina 5-hlor-3-( 4-metilsulfonil) fenil-2- (.2-meti 1-5-piridinil)piridina

2 -(4-hlorfenil)- 3- (.4-metilsulfonil) fenilpiridinil-5-karbonska kiselina metil estr-a 2-C4-hlorfenil)-3-(4-metilsulfonil)fenilpiridinil-5-karbonskekiseline,, 5-ci jano-2- (4-hlorfenil) -3- (.4-metilsulfonil) fenilpiridina 5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(3-piridil)piridin hidroks imetansulfonata 5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(3-piriđil)piridin hidrohlorida 5-hlor-3-(4-metilsulfonil)feni1-2-(2-metil-5-p i. r i dini]) piridin hicroh lorida 5-hlor-3- (.4-metilsulfonil) fenil-2 - (2-etil-5-pi r idin i 1) pir idina i 5-hlor-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(2-eti1-5-piridinil)piridin hidrometansulfonata