RS59531B1

RS59531B1 - Konverzija asfaltenske smole u procesu hidrokrekovanja ostatka u barbotažnom fluidizovanom sloju

Info

Publication number: RS59531B1
Application number: RS20191377A
Authority: RS
Inventors: Ujjal K Mukherjee; Mario C Baldassari; Marvin I Greene
Original assignee: Lummus Technology Inc
Priority date: 2013-01-17
Filing date: 2014-01-10
Publication date: 2019-12-31
Also published as: US20140197069A1; EP2946000B1; RU2015134160A; PL2946000T3; US9687804B2; PT2946000T; EP2946000A1; HRP20191938T1; US20150217251A1; CA2898191C; CA2898191A1; EP2946000A4; HUE046542T2; WO2014113285A1; CN105102590B; MX2015009174A; CN105102590A; US9028674B2; MX363381B; ES2752458T3

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

Ovde otkriveni oblici realizacije uglavnom se odnose na procese poboljšanja naftnih sirovina, kao što je asfaltenska smola.

STANJE TEHNIKE

Postupci hidrokrekovanja mogu se koristiti za oplemenjivanje materijala sa višim tačkama ključanja, poput ostataka, obično prisutnih u teškoj sirovoj nafti, konvertovanjem u vrednije materijale sa nižim tačkama ključanja. Na primer, bar deo ostatka koji se dovodi u reaktor hidrokrekinga može biti pretvoren u proizvod reakcije hidrokrekovanja. Neizreagovani ostatak može se regenerisati iz procesa hidrokrekovanja i ukloniti ili reciklirati nazad u reaktor hidrokrekovanja kako bi se povećala ukupna konverzija ostataka.

Konverzija ostataka u reaktoru hidrokrekovanja može da zavisi od različitih faktora, uključujući sastav sirovine; vrstu korišćenog reaktora; intenziteta reakcije, uključujući temperaturne uslove i pritisak; brzina prostora reaktora; i vrste i performanse katalizatora. Posebno, težina reakcije se može koristiti za povećanje konverzije. Međutim, kako se povećava intenzitet reakcije, može doći do sporednih reakcija unutar reaktora za hidrokrekovanje kako bi se proizveli različiti sporedni proizvodi u obliku prekursora koksa, sedimenata, drugih depozita, kao i sporednih proizvoda, kao što je asfaltenski katran.

Jedna vrsta reaktora za krekovanje koja se koristi u različitim procesima uključuje reaktor za hidrokrekovanje sa barbotažnim fluidizovanim slojem. Dodavanje intermedijarnog koraka ili koraka pre deasfaltiranja u proces u barbotažnom fluidizovanom sloju, može poboljšati performanse procesa barbotažnog fluidizovanog sloja, poput povećane konverzije i proizvodnje rezidualnih ulja visoke stabilnosti. Međutim, neizbežna je količina smole koju je potrebno ukloniti. Smola, ako treba da se pretvori u lož ulje, zahteva veoma veliku zapreminu lakših frakcija, kao što je ulje lake frakcije FCC jedinice. Smola se alternativno može uvesti u jedinicu za odloženo koksovanje, ali smola nije baš poželjna sirovina. Smola se takođe može pretvoriti u asfalt, ali potražnja može biti sezonska i kvalitet smole može da ne zadovoljava lokalne specifikacije. Smola bi mogla da bude gasifikovana, ali troškovi su uglavnom preterano visoki. Prema tome, smola nije željeni sporedni proizvod.

US 2011/210045 A1 opisuje sisteme i postupke za hidroobradu sirovina teške nafte. Veći broj kontaktnih zona i barem zona razdvajanja koriste se za pretvaranje najmanje dela sirovina teške nafte u ugljovodonike sa nižom tačkom ključanja, stvarajući poboljšane proizvode. Kontaktne zone rade pod uslovima hidrokrekovanja, upotrebom barem katalizatora suspenzije. U jednoj realizaciji, najmanje deo neisparljivih frakcija prikupljenih iz najmanje jedne zone razdvajanja, reciklira se nazad u kontaktnu zonu („reciklirani režim“). Jedinica za deasfaltiranje rastvarača može da se koristi pre prve zone kontakta ili kao intermedijerna jedinica koja se nalazi posle jedne od srednjih zona razdvajanja, za proizvodnju deasfaltirane nafte, ostavljajući tok rezidua koncentrisanog teškim molekulima i heteroatomima.

US 2009/008290 Al opisuje sisteme i postupke za hidroobradu sirovina teške nafte, sistem koji koristi više kontaktnih zona i zona razdvajanja i međufaznu jedinicu za deasfaltiranje rastvarača. Kontaktne zone deluju u uslovima hidrokarovanja, koristeći katalizator suspenzije za oplemenjivanje sirovina teške nafte, formirajući poboljšane proizvode ugljovodonika sa nižim tačkama ključanja. Barem deo neisparljivih frakcija prikupljenih iz najmanje jedne od zona razdvajanja šalje se u međufaznu jedinicu za deasfaltiranje rastvarača, radi razdvajanja nekonvertovanih sirovina teške nafte u deasfaltirano ulje i asfaltene. Tok deasfaltiranog ulja šalje se u jednu od kontaktnih zona radi daljeg oplemenjivanja.

KRATAK PREGLED REALIZACIJA ČIJA SE ZAŠTITA TRAŽI

U jednom aspektu, ovde opisane realizacije odnose se na postupak oplemenjivanja smole. Postupak uključuje: hidrokrekovanje sirovina teške nafte u reakcionom sistemu hidrokrekovanja koja sadrži jednu ili više faza reakcije hidrokrekovanja koje obuhvataju reaktor za hidrokrekovanje sa barbotažnim fluidizovanim slojem; regeneraciju toka efluenta i toka utrošenog ili delimično utrošenog katalizatora iz reaktora za hidrokrekovanje sa barbotažnim fluidizovanim slojem; frakcionisanje toka efluenta radi dobijanja dve ili više frakcija ugljovodonika; deasfaltiranje rastvarača najmanje jedne od dve ili više frakcija ugljovodonika da bi se dobila deasfaltirana frakcija nafte i smola; dovođenje smole, vodonika i toka utrošenog ili delimično utrošenog katalizatora u reaktor za hidrokrekovanje sa barbotažnim fluidizovanim slojem; kontakt smole, vodonika i toka utrošenog ili delimično utrošenog katalizatora u reaktoru za hidrokrekovanje smole pri reakcionim uslovima temperature i pritiska dovoljnim da se bar deo smole pretvori u destilat ugljovodonika; i razdvajanje destilata ugljovodonika od katalizatora.

Realizacije postupka su definisane u zavisnim patentnim zahtevima.

U drugom aspektu, ovde opisane realizacije odnose se na sistem za oplemenjivanje rezidualnih ugljovodonika. Sistem uključuje: reaktorski sistem za konverziju rezidualnih ugljovodonika za kontakt rezidulanih ugljovodonika, vodonika i katalizatora za hidrokrekovenje radi konverzije barem dela rezidulanih ugljovodonika u destilate ugljovodonika; sistem razdvajanja za frakcionisanje destilata ugljovodonika u dve ili više frakcija ugljovodonika, uključujući frakciju dna vakuumskog tornja; sistem za razdvajanje za regeneraciju barem dela potrošenog katalizatora iz sistema reaktora za konverziju rezidualnih ugljovodonika; jedinica za deasfaltiranje rastvarača za deasfaltiranje rastvarača u dnu frakcije vakuumskog tornja da bi se dobila deasfaltirana uljna frakcija i frakcija smola; i reaktorski sistem hidrokrekovanja smole za kontakt sa smolom, vodonikom i utrošenim katalizatorom koji je regenerisan iz reaktorskog sistema rezidulanog ugljovodonika pri reakcionim uslovima temperature i pritiska, dovoljnim da se bar deo smole pretvori u destilat ugljovodonika.

Drugi aspekti i prednosti biće vidljivi iz opisa koji sledi i dodatih zahteva.

KRATAK OPIS SLIKA

Slike 1 i 2 su pojednostavljeni dijagrami toka procesa za oplemenjivanje sirovina ugljovodonika koje nisu deo predmeta čija se zaštita traži; i

Slika 3 je pojednostavljeni dijagram procesa postupka oplemenjivanja sirovina ugljovodonika u skladu sa ovde ostvarenim realizacijama.

DETALJAN OPIS

U jednom aspektu, ove realizacije se uglavnom odnose na procese hidrokonverzije, uključujući procese za hidrokrekovanje ostataka i drugih frakcija teških ugljovodonika. Tačnije, ovde opisane realizacije odnose se na postupke za oplemenjivanje asfaltenske smole putem hidrokrekovanja u reaktoru za hidrokrekovanje sa barbotažnim fluidizovanim slojem upotrebom utrošenog ili delimično utrošenog katalizatora regenerisanog iz reaktorskog sistema za hidrokrekovanje.

Kao što je ovde korišćeno, "rezidualni ugljovodonici", "teška ulja" ili drugi izrazi koji se odnose na rezidualne ugljovodonike, odnose se na frakcije ugljovodonika koje imaju tačke ključanja ili opseg ključanja iznad oko 340 °C, ali takođe mogu obuhvatiti i čitavu preradu sirovina teške nafte. Sirovine ostataka ugljovodonika koje se mogu koristiti u ovde opisanim postupcima mogu obuhvatati različita rafinerisanja i druge tokove ugljovodonika kao što su naftni atmosferski ili vakuumski reziduum, deasfaltirano ulje, deasfaltirana smola, hidrokekirani atmosferski toranj ili dno vakuumskog tornja, direktno dobijanje vakuumskog gasnog ulja, hidrokrekovano vakuumsko gasno ulje, katalitički krekovana fluidna (FCC) suspenzija ulja, vakuumsko gasno ulje iz procesa u barbotažnom fluidizovanom sloju, ulja iz škriljaca, ulja dobijena iz uglja, katranski pesak bitumen, talna ulja, crna ulja, kao i drugi slični tokovi ugljovodonika ili kombinacija ovih, od kojih svaki može biti direktan proces, izveden u procesu, hidrokekiran, delimično desulfurizovan i/ili tokovi sa niskim metalom. U nekim realizacijama, frakcije ostataka ugljovodonika mogu da sadrže ugljovodonike sa normalnom tačkom ključanja od najmanje 480 °C, najmanje 524 °C ili najmanje 565 °C.

Gore opisani rezidualni ugljovodonici su hidrokekirani u reakcionom sistemu za hidrokrekovanje koji može imati jednu ili više reakcionih faza, uključujući jedan ili više reaktora za hidrokrekovanje koji obuhvataju reaktor za hidrokrekovanje sa barbotažnim fluidizovanim slojem. Na primer, reakcioni sistem za hidrokrekovanje može da obuhvata jednu reakcijsku fazu koja ima jedan reaktor za hidrokrekovanje, kao š to je reaktor za hidrokrekovanje sa barbotažnim fluidizovanim slojem ili reaktor za hidrokrekovanje u fluidizovanom sloju. Kao još jedan primer, reakcioni sistem za hidrokrekovanje može da obuhvati dve reakcione faze, od kojih svaka uključuje jedan ili više reaktora za hidrokrekovanje. Prva i druga faza reakcije hidrokrekovanja mogu da se koriste za sekvencijalno izvođenje jednog ili više uklanjanja metala, denitrogenaciju, desulfurizaciju, hidrogenizaciju, smanjenje ostataka ugljenika po Konradson-u i/ili druge reakcije hidrokonverzije, pored hidrokrekovanja kako bi se na drugi način konvertovao reziduum u korisne proizvode. Reaktivnost za različite reakcije koje su navedene, može se obezbediti jednim katalizatorom za hidrokrekovanje ili većim brojem katalizatorima za hidrokrekovanje. U nekim realizacijama koje imaju dve ili više reakcionih faza, svaka reakciona faza uključuje reaktor za hidrokrekovanje sa barbotažnim fluidizovanim slojem.

Nakon hidrokrekovanja, efluent iz reaktora za hidrokrekovanje je frakcionisan da se regeneriše jedna ili više frakcija ugljovodonika, kao što je laka frakcija nafte, teška frakcija nafte, kerozinska frakcija, dizel frakcija, frakcija lakog vakuumskog gasnog ulja, frakcija teškog gasnog ulja i frakcija vakuumskog ostatka, između ostalih mogućih frakcija. Teže od ovih frakcija, kao što je frakcija vakuumskog ostatka, mogu se preraditi kroz jedinicu za deasfaltiranje rastvarača (SDA) da bi se dobila deasfaltirana uljna frakcija i frakcija smola.

Smola je ovde definisana kao tok vakuumskih rezidua regenerisan iz termičkih, termičko-katalitičkih ili katalitičkih procesa hidrokrekovanja koji se napajaju ugljovodoničnim materijalima visoke tačke ključanja, kao što su naftni atmosferski ili vakuumski ostaci, ulja iz škriljaca, ulja dobijena od uglja, katranski pesak bitumen, talna ulja, crna ulja, sirova ulja dobijena biološkim resursima, kao i drugi slični tokovi ugljovodonika ili kombinacija ovih, od kojih svaka može biti direktan postupak.

Smola, vodonik i delimično utrošeni katalizator regenerisani iz reaktora za hidrokrekovanje dovedeni su u reaktor za hidrokrekovanje, kao što je reaktor za hidrokrekovanje sa barbotažnim fluidizovanim slojem za oplemenjivanje smole u vrednije ugljovodonike. Reakcioni sistem za hidrokrekovanje reziduuma ugljovodonika, kao što je onaj koji uključuje reaktor(e) za hidrokrekovanje sa barbotažnim fluidizovanim slojem, može da proizvede količinu utrošenog ili delimično utrošenog katalizatora. Ovaj „utrošeni katalizator“, iako sadrži nikl i vanadijum koji su uklonjeni tokom krekovanja u reaktoru za hidrokakovanje sa barbotažnim fluidizovanim slojem, može i dalje da ima značajnu aktivnost za hidrokrekovanje ostataka, mada nivo aktivnosti možda nije pogodan ili poželjan za dalju upotrebu u reaktoru(ima) za hidrokrekovanje sa barbotažnim fluidizovanim slojem. Utrošeni katalizator se obično šalje u povratnik metala radi povraćaja nekih metala sadržanih u katalizatoru. Međutim, ovde date realizacije koriste rezidualnu aktivnost da bi pretvorili smolu u destilate ugljovodonika. Potpuno utrošen katalizator regenerisan iz reaktora za hidrokrekovanje može biti poslat u povratnik metala za povraćaj metala sadržanih u katalizatoru.

Kao što je gore opisano, ovde opisani procesi mogu koristiti „utrošen“ i „delimično utrošen“ katalizator. Kao što se ovde koristi, delimično utrošen katalizator može se, na primer, odnositi na katalizator, očišćen iz jedinice sa barbotažnim fluidizovanim slojem koja se napaja sa svežim katalizatorom. Utrošen katalizator može se, na primer, odnositi na katalizator regenerisan iz jedinice sa barbotažnim fluidizovanim slojem koja se napaja sa delimično utrošenim katalizatorom i nema suštinski nikakvu aktivnost. Intermedijerni utrošen katalizator može se odnositi, na primer, na katalizator regenerisan iz jedinice sa barbotažnim fluidizovanim slojem koja se napaja sa smešom utrošenog i delimično utrošenog katalizatora, koji može da ima aktivnost veću od potpuno utrošenog katalizatora, ali manju od delimično utrošenog katalizatora; termin "delimično utrošen" katalizator ovde podrazumeva da uključuje "srednje utrošene" katalizatore. Nivo neto aktivnosti svežeg katalizatora, delimično utrošenog katalizatora ili srednjeg utrošenog katalizatora može uticati na intenzitet reakcije koja je potrebna u reaktorima za hidrokrekovanje neophodnih za postizanje ciljanih konverzija, gde takve radne uslove treba održavati na ili ispod tačke formiranja kritičnog sedimenta.

Efluent ugljovodonika iz reaktora za hidrokrekovanje smole može biti frakcionisan u dve ili više frakcija ugljovodonika, uključujući frakciju dna vakuumskog tornja (tj. neizreagovanu smolu). Dno vakuumskog tornja može se reciklirati za dalju obradu u reaktoru za hidrokrekovanje smole. U nekim realizacijama, recikliranje frakcije sa dna vakuumskog tornja može rezultovati krekakovanjem smole pri velikim brzinama konverzije i, verovatno, do nestajanja, što dovodi do celokupne integrisane šeme procesa hidrokrekovanja reziduuma, proizvodeći malo ili ni malo smole kao neželjeni ili proizvod male vrednosti.

Na slici 1, ilustrovan je pojednostavljeni dijagram toka postupka za oplemenjivanje smole koji nije deo predmeta čija se zaštita traži. Smola 10, kao što je frakcija smole regenerisana iz DAO jedinice, može da se pomeša sa ugljevodoničnom frakcijom 12, kao što je uljana suspenzija, dekantovano ulje ili ciklično ulje iz FCC jedinice. Dodavanje frakcije 12 ugljovodonika može biti korisno, ali nije od suštinske važnosti. Dobijena smeša 14 za uvođenje može se zagrevati, na primer indirektnom razmenom toplote u grejaču 16. Zagrejana smeša 17 za uvođenje može se mešati sa zagrejanim tokom 18 bogatog vodonikom (kao što je tok koji nastaje zagrevanjem dovodnog toka bogatog vodonikom 20 preko grejača 22) da bi se formirao mešoviti dovodni tok 24.

Mešani dovodni tok 24 može se zatim uvesti u jedinicu za hidrokrekovanje smole, uključujući jedan ili više reaktora 26 za hidrokrekovanje smole sa barbotažnim fluidizovanim slojem, gde je u kontaktu sa delimično utrošenim katalizatorom za hidrokrekovanje 28 pod reakcionim uslovima dovoljnim da se bar deo smole pretvori u destilat ugljovodonika. Reakcioni uslovi u reaktoru za hidrokrekovanje smole sa barbotažnim fluidizovanim slojem, mogu obuhvatati: (a) parcijalni pritisak vodonika veći od oko 5 MPa (50 bara) u nekim realizacijama ili veći od oko 70 bara u drugim realizacijama; (b) temperaturu višu od oko 350 °C u nekim realizacijama i višu od oko 380 °C u drugim realziacijama; i (c) specifičnu zapreminsku brzinu (LHSV, engl., liquid hourly space velocity) veću od oko 0,05 h<-1>u nekim realizacijama i veću od oko 0,1 h<-1>u drugim realizacijama. U nekim realizacijama parcijalni pritisak vodonika može biti u opsegu od oko 7 MPa (70 bara) do oko 17 MPa (170 bara), temperatura može biti u opsegu od oko 380 °C do oko 450 °C, a LHSV može biti u opsegu od oko 0,1 h<-1>do oko 1,0 h<-1>. Temperature u reaktoru sa barbotažnim fluidizovanim slojem za hidrokrekovanja smole mogu da budu odabrane tako da se postignu konverzije smole na ili ispod nivoa gde bi formiranje sedimenata inače postalo prekomerno i tako sprečilo kontinuitet obrade, koji može da varira u zavisnosti od sastava smole koja se dovodi. Ciljni nivo konverzije ostataka u jedinici za hidrokrekovanje smole može biti najmanje 10 tež.%, kao što je u opsegu od oko 20 tež.% do oko 95 tež.%, zavisno od sirovine koja se prerađuje. U nekim realizacijama, ciljna konverzija ostataka u jedinici za hidrokrekovanje smole može biti u opsegu od oko 30 tež.%, 40 tež.% ili 50 tež.% do oko 70 tež.%, 75 tež.% ili 80 tež.%.

Unutar reaktora 26 sa barbotažnim fluidizovanim slojem, katalizator se ponovo meša i održava nasumičnim kretanjem recirkulacijom tečnog proizvoda. Ovo se postiže prvo odvajanjem recirkuliranog ulja od gasovitih proizvoda. Zatim se ulje recirkuliše pomoću spoljne pumpe ili pumpe koja ima rotor postavljen u donjoj glavi reaktora. Dovod 28 za utrošeni katalizatora može se dodati na vrh reaktora 26 za hidrokrekovanje smole u barbotažnom fluidizovanom sloju, a potpuno utrošen katalizator hidrokrekovanja može da se povuče sa dna reaktora 26 preko protočnog voda 30. Potpuno utrošen katalizator hidrokrekovanja može se zatim poslati u povratnik metala radi povrata metala sadržanih u utrošenim katalizatorima ili na drugi način odložiti.

Tečni i ispareni efluent iz reaktora 26 sa barbotažnim fluidizovanim slojem za hidrokrekovanje smole može biti regenerisan protočnom linijom 32 i ugasiti aromatskim rastvaračem 34 i/ili gasnim tokom 36 koji sadrži vodonik i razdvojiti u separatoru(ima) 38 visokog pritiska visoke temperature (HP/HT) i jedinica za pranje 40 za odvajanje bilo koje uvučene čvrste materije iz isparenja. Aromatski rastvarač 34 može sadržati bilo koji aromatični rastvarač, kao što je suspenzija ulja iz procesa katalitičkog krekovanja fluida (FCC) ili kiseli vakuumski ostatak, između ostalih.

Odvojena para 42 iz HP/HT separatora 38 i jedinice za pranje 40 može se zatim usmeriti kroz sistem za hlađenje, prečišćavanje i recikliranje gasa (nije prikazan). Na primer, para 42 separatora može biti prerađena sa isparenjem efluenta regenerisane iz jedinice za hidrokrekovanje rezidualnog ugljovodonika iz koje se dobija dovod utrošenog katalizatora.

Izdvojene tečnosti 44, sakupljene iz HP/HT separatora 38 i jedinice za pranje 40, zajedno sa uvučenim čvrstim materijama, mogu se zatim dovoditi u sistem 46 za frakcionisanje da bi se odvojili ugljovodonici opsega destilata 48 od neizreagovane smole 50. Na primer, razdvojene tečnosti 44 mogu se upaliti i preusmeriti u atmosferski sistem za destilaciju (nije prikazan) zajedno sa ostalim proizvodima destilata regenerisanim iz odseka za hlađenje i prečišćavanje gasa (nije prikazan). Dna atmosferskog tornja, poput ugljovodonika sa početnom tačkom ključanja od najmanje oko 340 °C, kao što je početna tačka ključanja u opsegu od oko 340 °C do oko 427 °C, mogu se dalje obrađivati sistemom vakuum destilacije (nije prikazan) za regeneraciju vakuumskih destilata. Jedan ili više destilatnih proizvoda 48 mogu se dobiti iz sistema 46 za frakcioniranje. Proizvod 50 dna vakuumskog tornja, kao što su ugljovodonici koji imaju početnu tačku ključanja od najmanje oko 480 °C, kao što je početna tačka ključanja u opsegu od oko 480 °C do oko 565 °C, može se zatim filtrirati ili odvojiti da se regeneriše čvrsti ostatak utrošenog katalizatora iz tečnosti, a tečnost može biti preusmerena nazad u reaktor 26 za hidrokrekovanje sa barbotažnim fluidizovanim slojem, za nastavak obrade. Mala vazdušna struja 109 recikliranog toka 50 smole može se očistiti iz petlje da bi se održala materijalna ravnoteža i kontinuitet protoka.

Da bi se olakšao dovod katalizatora kroz protočnu liniju 28 do reaktora 26 za hidrokrekovanje sa barbotažnim fluidizovanim slojem, utrošeni katalizator može se suspendovati sa ugljovodoničnim uljem 52, kao š to je suspenzija ulja ili drugi ugljovodonici, uključujući one proizvedene sistemom hidrokrekovanja ili hidrokrekovanja smole. U nekim realizacijama, ustrošeni katalizator i/ili napajanje ohlađene i očvrsnute smole i/ili dovod reciklirane smole takođe se mogu dodati u mlin za mlevenje (nije prikazano) i samleti pre razmućivanja suspenzije i/ili da se uvede u u reaktor 26 za hidrokrekovanje sa barbotažnim fluidizovanim slojem. U nekim realizacijama, katalizator može biti uveden u dno reaktora za hidrokrekovanje sa barbotažnim fluidizovanim slojem.

Na slici 2, ilustrovana je pojednostavljena šema dijagrama procesa oplemenjivanja smole koji nije deo predmeta čija se zaštita traži, gde su brojevi predstavljeni kao delovi. Katalizator 54 za hidrokrekovanje, kao što je delimično utrošen katalizator za hidrokrekovanje regenerisan iz sistema za hidrokrekovanje ostataka ugljovodonika, uključujući jedan ili više reaktora za hidrokrekovanje sa barbotažnim fluidizovanim slojem, može se uvoditi u rezervoar 56 za privremeno skladištenje. Utrošeni katalizator se tada može dovoditi kroz protočnu liniju 58 do mlina 60 za katalizator. Zatim se samleveni (drobljeni) utrošeni katalizator može kombinovati sa frakcijom 12 ugljovodonika i smolom 10, kao š to je frakcija smole regenerisana iz SDA jedinice. Dodavanje ugljovodonične frakcije 12, kao što je suspenzija ulja, dekantovano ulje ili ciklično ulje iz FCC jedinice, može da bude korisno, ali nije od suštinske važnosti. Dobijena mešavina 14 za dovođenje može se zagrevati, na primer indirektnom izmenom toplote u grejaču 16. Zagrevana mešavina 17 za dovođenje može se mešati sa zagrevanim tokom 18 bogatim vodonikom (kao što je tok koji nastaje zagrevanjem toka 20 bogatog vodonikom preko grejača 22) da formira mešoviti dovodni tok 24.

Mešani dovodni tok 24 može se zatim dovoditi u jedinicu za hidrokrekovanje smole koja uključuje jedan ili više reaktora 62 za hidrokrekovanje, gde su smola i vodonik u kontaktu sa mlevenim delimično utrošenim katalizatorom za hidrokrekovanje, pod reakcionim uslovima dovoljnim da se bar deo smole pretvori u destilat ugljovodonika. Reakcioni uslovi u reaktoru 62 za hidrokrekovanje smole mogu da uključe: (a) parcijalni pritisak vodonika veći od oko 5 MPa (50 bara) u nekim realizacijama ili veći od oko 7 MPa (70) bara u drugim realizacijama; (b) temperaturu višu od oko 350 °C u nekim realizacijama i višu od oko 380 °C u drugim realizacijama; i (c) specifičnu zapreminsku brzinu (LHSV) veću od oko 0,05 h<-1 u>nekim realizacijama i veću od oko 0,1 h<-1>u drugim realizacijama. U nekim realizacijama parcijalni pritisak vodonika može biti u opsegu od oko 7 MPa (70 bara) do oko 17 MPa (170 bara), temperatura može biti u opsegu od oko 380 °C do oko 450 °C, a LHSV može biti u opsegu od oko 0,1 h<-1>do oko 1,0 h<-1>. Temperature u reaktoru za hidrokrekovanje smole mogu biti izabrane da se postignu konverzije smole na ili ispod nivoa gde bi formiranje sedimenta inače postalo prekomerno i tako sprečilo kontinuitet rada, koji može varirati u zavisnosti od sastava smole koja se uvodi. Ciljana konverzija ostataka u jedinici hidrokrekovanja smole može biti najmanje 10 tež.%, kao što je u opsegu od oko 20 tež.% do oko 95 tež.%, zavisno od sirovine koja se obrađuje. U nekim realizacijama, ciljne konverzije ostataka u jedinici za hidrokrekovanje smole mogu biti u opsegu od oko 30 tež.% do oko 75 tež.%.

Reaktor 62 za hidrokrekovanje može biti reaktor sa jednim prolaznim uzlaznim tokom, gde je katalizator regenerisan sa proizvodom hidrogrekovanja ili može biti reaktor sa barbotažnim fluidizovanim slojem u kome se katalizator ponovo meša i održava kretanjem recirkulacijom tečnog proizvoda. Tečni i parni efluent iz reaktora 62 za hidrokrekovanje smole može se regenerisati protočnom linijom 32 i ugasiti aromatičnim rastvaračem 34 i/ili gasnim tokom 36 koji sadrži vodonik i odvojiti u separatoru(ima) 38 visokog pritiska visoke temeprature (HP/HT) i jedinici 40 za pranje za radvajanje bilo koje čvrste materije koja je uvučene iz isparenja. Aromatični rastvarač 34 može da sadrži bilo koji aromatični rastvarač, kao što je suspendovano ulje iz procesa katalitičkog krekovanja fluida (FCC) ili kiseli ostatak vakuuma, između ostalih.

Odvojena para 42 iz HP/HT separatora 38 i jedinice za pranje 40 može se zatim usmeriti kroz sistem za hlađenje, prečišćavanje i sistem kompresije recikliranog gasa (nije prikazan). Na primer, para 42 separatora može da bude prerađena zajedno sa parom elfuelnta regenerisane iz jedinice za hidrokrekovanje ostataka ugljovodonika iz koje se dobija napajanje utrošenog katalizatora.

Odvojene tečnosti 44 regenerisane iz HP/HT separatora 38 i jedinice za pranje 40, zajedno sa utrošenim čvrstim katalizatorom, mogu se zatim dovoditi u sistem 46 frakcionisanja da bi se odvojili ugljovodonici opsega destilata 48 od neizreagovanih smola 50. Na primer, odvojene tečnosti 44 mogu se upaliti i preusmeriti u atmosferski sistem za destilaciju (nije prikazan) zajedno sa ostalim proizvodima destilata regenerisanim iz odeljka za hlađenje i pročišćavanje gasa (nije prikazan). Dna atmosferskog tornja, poput ugljovodonika sa početnom tačkom ključanja od najmanje oko 340 °C, kao što je početna tačka ključanja u opsegu od oko 340 °C do oko 427 °C, mogu se dalje obrađivati sistemom vakuum destilacije (nije prikazan) da bi se regeneraisali vakuumski destilati. Jedan ili više destilatnih proizvoda 48 mogu se regenerisati iz sistema 46 za frakcioniranje. Proizvod 50 dna vakuumskog tornja, kao što su ugljovodonici koji imaju početnu tačku ključanja od najmanje oko 480 °C, kao što je početna tačka ključanja u opsegu od oko 480 °C do oko 565 °C, mogu se zatim odvojiti centrifugom 64 i filterom 65, ili drugim sredstvima za odvajanje čvrstih materija/tečnosti, da bi se regenerisale utrošene čvrste materije katalizatora 66 iz neizreagovane smole 68. Barem nešto od neizreagovane smole 68 može da se zatim preusmeri nazad do reaktora 62 za hidrokrekovanje zajedno sa svežom smolom 10 za dalju obradu. Mala vazdušna struja 110 toka 68 za recikliranje smole, može se očistiti iz petlje da bi se održala materijalna ravnoteža i kontinuitet protoka. Utrošen čvrsta materija katalizatora 66 može da se dovoditi u rezervoar 70 za privremeno skladištenje i kroz protočnu liniju 72 za sakupljanje ili odlaganje metala.

U nekim realizacijama, reciklirani neizreagovani talog 68, napajanje smolom 10 ili oboje, mogu se ohladiti i očvrsnuti pomoću jedinice za zamrzavanje 80. Ohlađena i očvrsnuta smola 82 može zatim dovoditi zajedno sa utrošenim katalizatorom u rezervoar 56 i/ili mlinom 60. Posle mlevenja, samlevena smeša može da se suspenduje sa tečnim ugljovodonikom 12, zagreva i uvede kao suspenzija katalitičkog ulja u dno reaktora 62 za hidrokrekovanje smole.

Pozivajući se sada na sliku 3, prikazan je sveobuhvatni integrisani postupak oplemenjivanja ostataka ugljovodonika sa vrlo niskom ili zanemarljivom proizvodnjom smole kao sporednog proizvoda u skladu sa ovde opisanim realizacijama, gde su brojevi predstavljeni kao delovi. Frakcija 84 ostataka ugljovodonika i vodonik 86 mogu se dovoditi u jedinicu za hidrokrekovanje ostataka ugljovodonika, uključujući reaktor 88 sa barbotažnim fluidizovanim slojem prvog stepena i reaktor 89 sa barbotažnim fluidizovanim slojem za hidrokrekovanje drugog stepena. Hidrokekirani proizvod 90 iz reaktora 88 za hidrokrekovanje prvog stepena može se uvesti u reaktor 89 za hidrokrekovanje drugog stepena. U reaktorima 88 sa barbotažnim fluidizovanim slojem, ugljovodonici i vodonik su u kontaktu sa katalizatorima 91, 92 hidrokonverzije, koji mogu biti isti ili različiti, da bi reagovao bar deo smole sa vodonikom kako bi se formirali lakši ugljovodonici, tj. hidrokreking i demetalizirali preostali ugljovodonici, uklonili ostaci ugljenika po Konradson-u ili na neki drugi način konvertovali rezidualni ugljovodonici u korisne proizvode.

Ciljane konverzije kroz faze 88, 89 reaktora sa barbotažnim fluidizovanim slojem mogu biti u opsegu od oko 40 tež.% do oko 75 tež.%, zavisno od sirovine koja se obrađuje. U svakom slučaju, ciljne konverzije treba održavati ispod nivoa gde formiranje sedimenata postaje prekomerno i na taj način sprečava kontinuitet rada. Pored konverzije ostataka ugljovodonika u lakše ugljovodonike, uklanjanje sumpora može biti u opsegu od oko 40 tež.% do oko 80 tež.%, uklanjanje metala može biti u opsegu od oko 60 tež.% do 85 tež.% i uklanjanje ostataka ugljenika po Konradson-u (CCR) može biti u opsegu od oko 30 tež.% do oko 65 tež.%.

Nakon konverzije u fazama 88, 89 reaktora sa barbotažnim fluidizovanim slojem, delimično konvertrovani ugljovodonici mogu se regenerišu protočnom linijom 93 kao smeša pare/tečnog efluenta i dodaju u sistem 94 za frakcioniranje da bi se dobila jedna ili više frakcija ugljovodonika. Kao što je ilustrovano, sistem 94 za frakcioniranje može da se koristi za obnavljanje otpadnih gasova 95, lakih frakcija 96 nafte, teških frakcija 97 nafte, frakcije 98 kerozina, dizel frakcije 99, lake frakcije 100 vakuumskog gasa, teške frakcije 101 gasnog ulja 101 i frakcije 102 vakuumskih ostataka.

Frakcija 102 vakuumskog ostatka može da napaja SDA jedinicu 104, gde je u kontaktu sa rastvaračem 106 da bi se stvorio deasfaltirana uljana fakcija 108 i frakcija 10 napajanja smole. Rastvarač korišćen u SDA jedinici 104 može sadržati aromatični rastvarač, smešu gasnih ulja, laku naftu, laki parafin koji sadrži 3 do 7 atoma ugljenika ili kombinaciju dva ili više ovih rastvarača. U nekim realizacijama, rastvarač obuhvata ugljovodonike dobijene iz jedne ili više frakcija 95, 96, 97, 98, 99, 100 ili 101. Frakcija 10 napajanja smole može zatim da se obradi kao što je gore opisano u odnosu na sliku 1 ili sliku 2. Mali vazdušna struja 111 toka 50 reciklirane smole može da se očisti iz petlje da bi se održala materijalna ravnoteža i kontinuitet protoka.

Katalizatori korisni u prvoj fazi 88 hidrokrekovanja i drugoj fazi hidrokrekovanja mogu da sadrže jedan ili više elemenata izabranih iz grupa 4-12 iz Periodnog sistema elemenata. U nekim realizacijama, katalizatori mogu da obuhvate, sastoje se od ili se u osnovi sastoje od jednog ili više od nikla, kobalta, volframa, molibdena i njihovih kombinacija, bilo da nisu podržani ili su podržani na poroznom supstratu poput silicijum dioksida, aluminijum oksida, titanijum oksida ili kombinacije istih. Nabavljeni od proizvođača ili kao rezultat procesa regeneracije, katalizatori mogu biti, na primer, u obliku metalnih oksida. Ako je potrebno ili poželjno, metalni oksidi se mogu prevesti u metalne sulfide pre ili tokom upotrebe. U nekim realizacijama, katalizatori hidrokrekovanja mogu biti ponovo sulfurizovani i/ili preduslov pre uvođenja u reaktor.

Delimično utrošen katalizator može se regenerisati iz prve faze 88 hidrokrekovanja i druge faze 89 hidrokrekovanja preko protočnih linija 110, 112, respektivno. U nekim realizacijama, delimično utrošeni katalizator iz samo prve faze 88 hidrokrekovanja može se dovesti u reaktor 26 za hidrokrekovanje smole. U drugim realizacijama, delimično utrošeni katalizator iz samo druge faze 89 hidrokrekovanja može se dovesti u reaktor 26 za hidrokrekovanje smole. U drugim realizacijama, mešavina delimično utrošenog katalizatora iz prve i druge faze 88, 89 hidrokrekovanja može se dovesti u sistem za hidrokrekovanje smole.

U nekim realizacijama, sveži katalizatori koji se dodaju u fazu 88 različiti su od onih koji se dodaju u fazu 89 da bi se iskoristile veće količine metala i sadržaj CCR u dodatom ostataku. Razlike u ovim katalizatorima mogu da uključe razlike u distribuciji volumena pora i veličine pora, razlike u površinskim oblastima i razlike u opterećenju metala. Karakteristike toka 84 dovođenja ostataka i jačina reakcije korišćene u fazi 88 mogu da utiču na izbor svojstava toka 91 svežeg katalizatora u odnosu na tok 92 svežeg katalizatora, kao i na opseg koliko tokova 110 i 112 delimično utrošenih katalizatora, respektivno, su dovedeni u reaktor 26 za hidrokrekovanje.

Kao što je prikazano na slici 3, sistem za hidrokrekovanje ostataka ugljovodonika (faze reaktora 88, 89) i sisitem 26 za hidrokrekovanje smole uključuju odvojene jedinice za obradu efluenta. Takvi mogu biti povoljni tamo gde se sistem za hidrokrekovanje sole može povremeno zatvoriti, kao što je za vreme održavanje ili tokom vremena kada sistem za hidrokrekovanje ostataka ugljovodonika obrađuje napajanja sirovinama koje ne stvaraju značajne količine smole, kao i za integrisanje sistema hidrokrekovanja u postojeći sistem za hidrokrekovanje ostataka ugljovodonika.

Ovde opisane realizacije takođe razmatraju obradu reaktorskih efluenata 32, 93, tečnih delova istih ili njihovih isparenja u zajedničkom sistemu frakcionisanja i/ili zajedničkom sistemu za hlađenje, prečišćavanje i sistem kompresije recikliranog gasa. Uobičajena obrada može smanjiti početni jedinični trošak (smanjen broj komada) i pojednostaviti operacije (smanjen broj procesnih promenljivih/koraka).

Ovde su otkriveni integrisani sistemi hidrokrekovanja, poput onih ilustrovanih na slici 3, koji koriste svež dovod katalizatora u reaktore za hidrokrekovanje ostataka ugljovodonika i delimično i/ili dovod srednje utrošenog katalizatora u reaktore za hidrokrekovanje smole. Da bi se olakšale procesne operacije, mogu se povezati brzine napajanja katalizatora za svaku jedinicu. Na primer, kada se povećava dovod svežeg katalizatora u reaktorskim stadijumima 88 i/ili 89, brzina povlačenja utrošenog katalizatora nužno raste. Brzina delimičnog ili intermedijarnog napajanja katalizatora u reaktore za hidrokrekovanje smole može se na taj način povećati sličnom brzinom tako da se izbegne nagomilavanje utrošenog katalizatora.

Kao što je gore navedeno, možda će biti poželjno da se ugasi jedinica za hidrokrekovanje smole iz više razloga. Kada je u funkciji, jedinica za hidrokrekovanje smole obezbeđuje dodatnu inkrementalnu konverziju ostataka ugljovodonika u proizvode opsega destilata. Dodatna konverzija se može postići sa malo ili nimalo dodatnih zahteva za svežim katalizatorom. Na primer, ovde opisane realizacije mogu da postignu 5% do 40% postepeni porast konverzije ostataka ugljovodonika, pri čemu se dovod svežeg katalizatora za hidrokrekovanje ostataka ugljovodonika do reaktorskih faza 88, 89 postepeno povećava za 0% do 35%. Drugim rečima, postepeni porast dovoda svežeg katalizatora za hidrokrekovanje ekvivalentan je može biti manje od oko 135 % brzine katalizatora kada se ne koristi jedinica za hidrokrekovanje smole.

Ovde otkriveni integrisani sistemi hidrokrekovanja, poput onih ilustrovanih na slici 3, mogu da obezbede ukupnu konverziju ostataka, zasnovanu na dovodu ugljovodoničnog ulja, od najmanje 90 tež.% u nekim realizacijama; najmanje 95 tež.% u drugim realizacijama; i najmanje 98 tež.% u nekim drugim realizacijama.

Kao što je gore opisano, ovde opisane realizacije mogu pružiti integrisani postupak oplemenjivanja rezidualnih ugljovodonika. Povoljno, ovde opisane realizacije mogu značajno da smanje ili eliminišu proizvodnju smola iz procesa za oplemenjivanje, smanjujući na taj način zavisnost od spoljašnjih jedinica ili stvaranje proizvoda male ili negativne vrednosti ili potrebu za pronalaženjem ispusta za smolu niske vrednosti. Nadalje, ovde opsane realizacije omogućavaju povećanje konverzije ostataka ugljovodonika uz malo ili nimalo dodatnih zahteva za svežim katalizatorom. Na primer, ograničenja konverzije ostataka mogu se proširiti sa stadnardno postigne konverzije od 55 % do 75 % do 98 tež.%. Ovde opisane realizacije takođe pogodne koriste rezidualnu aktivnost u delimično utrošenim katalizatorima i mogu da koriste visoke temperaturne uslove hidrokrekovanja, pošto su odgovarajuće visoke stope stvaranja koksa na č esticama katalizatora prihvatljive u jedinici hidrokrekovanja smole, jer će se u potpunosti potrošene čestice katalizatora koje sadrže koks i metale uputiti na reklamaciju metala, a ne na dalju katalitičku obradu.

Ovde opisane realizacije mogu takođe imati kao povoljni rezultat celokupni pristup obradi koji zahteva smanjenu zapreminu reaktora da bi se postigla data konverzija. Ovde date realizacije takođe mogu smanjiti jedinične troškove ulaganja integrisanjem hidrokrekovanja rezidualnih ugljovodonika i hidrokrekovanja smole u zajednički ciklus hlađenja, prečišćavanja i kompresije.

Iako otkriće uključuje ograničen broj realizacija, prosečan stručnjak iz date oblasti, koji ima koristi od ovog otkrića, razumeće da mogu biti osmišljene i druge realizacije koje ne odstupaju od obima ovog otkrića. Dalje, dok su višestruke procesne šeme ilustrovane sa različitim procesnim koracima, ovde razmatrane realizacije mogu koristiti procesne korake, poput mlevenja katalizatora ili razdvajanje unetog katalizatora, između ostalog, iako nisu eksplicitno ilustrovani i/ili opisani. Shodno tome, obim treba da bude ograničen samo priloženim zahtevima.

Claims

Patentni zahtevi

1. Postupak oplemenjivanja smole, koji obuhvata:

hidrokrekovanje sirovina (84) teške nafte u reakcionom sistemu (88, 89) za hidrokrekovanje, koji sadrži jednu ili više faza (88, 89) reakcije za hidrokrekovanje, koje obuhvataju reaktor (88, 89) sa barbotažnim fluidizovanim slojem;

obnavljanje toka (93) efluenta i potrošenog ili delimično utrošenog toka (28) katalizatora iz reaktora (88, 89) sa barbotažnim fluidizovanim slojem;

frakcionisanje toka (93) efluenta da bi se proizvele dve ili više frakcija ugljovodonika (95-102);

deasfaltizaciju rastvaračem najmanje jedne (102) dve ili više frakcija (95-102) ugljovodonika da bi se dobila deasfaltisana uljana frakcija (108) i smola (10);

dovođenje smole (10), vodonika (18) i utrošenog ili delimično utrošenog toka (28) katalizatora u reaktor (26) za hidrokrekovanje smole;

dovođenje u kontakt smole (10), vodonika (18) i utrošenog ili delimično utrošenog toka (28) katalizatora u reaktoru (26) za hidrokrekovanje smole, u reakcionim uslovima temperature i pritiska dovoljnim da se konvertuje barem deo smole (10) u destilat ugljovodonika; i

odvajanje destilata ugljovodonika od katalizatora.

2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se utrošen ili delimično utrošen tok (28) katalizatora oporavlja iz prve reakcione faze (88) hidrokrekovanja.

3. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se utrošen ili delimično potrošen tok (28) katalizatora oporavlja iz druge reakcine faze (89) hidrokrekovanja.

4. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što utrošen ili delimično utrošen tok (28) katalizatora predstavlja smešu utrošenih ili delimično utrošenih katalizatora koji su dobijeni iz prve reakcione faze (88) hidrokrekovanja i druge reakcine faze (89) hidrokrekovanja.

5. Postupak prema zahtevu 1, koji dalje obuhvata suspenziju toka (28) katalizatora da bi se formirala suspenzija katalizatora koja se dovodi u reaktor (26) za hidrokreokovanje smole, pri čemu reaktor (26) za hidrokrekovanje smole je reaktor sa barbotažnim fluidizovanim slojem.

6. Postupak prema zahtevu 1, koji dalje obuhvata mlevenje utrošenog ili delimično utrošenog katalizatora (28) regenerisanog iz reaktora (88, 89) sa barbotažnim fluidizovanim slojem.

7. Postupak prema zahtevu 6, koji dalje obuhvata suspenziju samlevenog katalizatora da bi se formirala suspenzije katalizatora koja se dovodi u reaktor (26) za hidrokrekovanje smole, pri čemu reaktor (26) za hidrokrekovanje smole je reaktor sa barbotažnim fluidizovanim slojem.

8. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se najmanje 10 % smole (10) pretvara u destilat ugljovodonika.

9. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se od oko 50 % do oko 75 % smole (10) pretvara u destilat ugljovodonika.

10. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što reaktor (26) za hidrokrekovanje smole je reaktor sa barbotažnim fluidizovanim slojem koji radi pod pritiskom većim od oko 5 MPa (50 bara), temperaturom višom od oko 350 °C i specifičnom zapreminskom brzinom većom od oko 0,05 h<-1.>

11. Postupak prema zahtevu 1, koji dalje obuhvata:

frakcioniranje destilata ugljovodonika u tornju za vakuumsku destilaciju da bi se proizvela jedna ili više frakcija (48) ugljovodonika i frakcija (50) vakuumske destilacije dna tornja;

recikliranje frakcije (50) vakuumske destilacije dna tornja u reaktor za hidrokrekovanje smole, pri čemu reaktor (26) za hidrokrekovanje smole je reaktor sa barbotažnim fluidizovanim slojem.

12. Postupak prema zahtevu 11, koji dalje sadrži mešanje frakcije vakuumske destilacije dna tornja sa rastvaračem ugljovodonika, koji sadrži najmanje jedno od ulja FCC ciklusa, suspenzija ulja i rastvarač bogat aromatičnim jedinjenjima.

13. Postupak prema zahtevu 11, koji dalje obuhvata:

hlađenje i očvršćavanje frakcije (50) vakuumske destilacije dna tornja;

mlevenje vakuumskom destilacijom očvrslog dna tornja (58) i utrošenog ili delimično utrošenog katalizatora (54), čime se formira mlevena smeša;

suspenziju mlevene smeše u tečnom ugljovodoniku da bi se dobila suspenzija (14); i

uvođenje suspenzije (14) u reaktor (26) za hidrokrekovanje smole sa barbotažnim fluidizovanim slojem, kao barem dela smole (10) i katalizatora (28) koji se dovodi u reaktor (26) za hidrokrekovanje smole sa barbotažnim fluidizovanim slojem.

14. Postupak prema bilo kojem od zahteva 1-13, naznačen time, što:

katalizator regenerisan iz reaktora za hidrokrekovanje je delimično utrošeni katalizator (28) regenerisan iz reaktora za hidrokrekovanje, a reaktor (26) za hidrokrekovanje smole je reaktor (26) sa barbotažnim fluidizovanim slojem.

15. Postupak prema zahtevu 14 kada zavisi od zahteva 1, naznačen time, što sirovina (84) teške nafte sadrži jedan ili više: čistog atmosferskog naftnog ostatka; čistog vakuumskog naftnog ostatka; deasfaltirana ulja iz jedinice za deasfaltizaciju rastvarača; katranski pesak bitumen; atmosferski ostatak ulja iz škriljaca; tečnosti dobijene iz teškog uglja; gasifikacija uglja sporednim proizvodima katrana; i crna ulja.

16. Sistem za oplemenjivanje ostataka ugljovodonika, koji sadrži:

sistem (88, 89) reaktora za konverziju ostataka ugljovodonika za kontakt ostataka (84) ugljovodonika, vodonika (86), i katalizatora (91, 92) za hidrokrekovanje za konverziju barem dela ostataka (84) ugljikovodika u ugljovodonike (93) opsega destilata;

sistem (94) razdvajanja za frakcioniranje ugljovodonika (93) opsega destilata u dve ili više frakcija (95-102) ugljovodonika, uključujući frakciju (102) dna vakuumskog tornja;

sistem za odvajanje radi regeneracije barem nekog od potrošenog katalizatora (28) iz sistema (88, 89) reaktora za konverziju ostataka ugljovodonika;

jedinica (104) za deasfaltiranje rastvarača, za deasfaltiranje rastvarača frakcijom (102) dna vakuumskog tornja da bi se dobila deasfaltirana uljana frakcija (108) i frakcija smole (10);

sistem (26) reaktora za hidrokrekovanje smole za dovođenje u kontakt smole (10), vodonika (18) i utrošenog katalizatora (28) regenrisanog iz sistema reaktora (88, 89) ostataka ugljovodonika, pod reakcionim uslovima temperature i pritiska dovoljnim da konvertuju najmanje deo smole (10) u destilat ugljovodonika (32).