RS59570B1 - Hidrometalurška obrada anodnog mulja - Google Patents

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na hidrometaluršku obradu anodnog mulja, a posebno na metodu razdvajanja plemenitih metala iz anodnog mulja dobijenog elektrolizom bakra.

STANJE TEHNIKE PREDMETNOG PRONALASKA

[0002] Poznate hidrometalurške metode za odvajanje plemenitih metala iz anodnog mulja se zasnivaju na korišćenju azotne kiseline, jer je rastvorlјivost srebra kao nitrata visoka. Međutim, hidrometalurški procesi zasnovani na upotrebi nitrata za tretiranje anodnog mulja nisu kompatibilni sa ostatkom elektrolitičkog procesa, jer se elektrolitičko rafiniranje bakra vrši u rastvoru sulfata. Pored toga, mulj koji sadrži nitrat mora biti mehanički mleven, kako bi se luženje učinilo uspešnim.

[0003] Iz objave WO2005028686 poznata je metoda za preradu anodnog mulja dobijenog elektrolizom bakra. Data metoda uklјučuje najmanje korak atmosferskog luženja, kao i korak luženja u neutralnom vodenom rastvoru. Ostaci luženja dobijeni vodenim luženjem mogu se po izboru lužiti dalje u sumpornoj kiselini, a tako dobijeni ostatak se može naknadno lužiti u hlorovodoničnoj kiselini.

[0004] Iz publikacije Hofmana i drugih, Proceedings Copper 95, International Conference tom III, 1995, str. 41-57, poznata je metoda za preradu anodnog mulja dobijenog elektrolizom bakra. U pomenutoj metodi, bakar i telur iz mulja se prvo luže u autoklavu pri visokom pritisku i temperaturi. Nakon luženja pod pritiskom, mulj se dalјe luži u hlorovodoničnoj kiselini korišćenjem hloridnog gasa ili vodonik peroksida kao oksidansa. Zlato se odvaja ekstrahovanjem iz dobijenog rastvora. Posle odvajanja zlata, selen sadržan u rastvoru redukuje se pomoću S02gasa. U ovom koraku procesa, legiraju se i telur, ostaci zlata i platinski metali. Selen se destilira iz dobijenog taloga sa plemenitim metalima, a ostatak destilacije se vraća u postupak ili prerađuje izvan postrojenja. Ostatak luženja iz vlažnog hlorisanja dalјe se prerađuje da se obnovi olovo i srebro koji se nalaze u njemu. Nakon odvajanja olova, srebro hlorid iz taloga se luži u rastvoru amonijaka, ponovo istaloži kao čisti hlorid i na kraju redukuje u metalno srebro.

[0005] U objavi Hofman i drugi, Hydrometallurgy 94, 1994, str. 69-107, uvedena je metoda za preradu anodnog mulja dobijenog elektrolizom bakra. Prema datoj metodi, bakar i nikl se odvajaju iz anodnog mulja u autoklavu, pri visokom pritisku i temperaturi. Zatim selen kalcinira, a metali se sulfatizuju u peći za kalcinaciju. Dobijeno srebro sulfat pretvara se u nitrat u mlinu sa kuglama pomoću kalcijum nitrata. Konačno, srebro se odvaja elektrolitički.

[0006] Jedna od mana u vezi sa gorenavedenom postavkom je da su neki od koraka procesa prilično komplikovani i njihova kontrola je teška.

KRATAK OPIS PRONALASKA

[0007] Cilј predmetnog pronalaska je stoga da obezbedi metodu kako bi se prevazišli gorenavedeni problemi. Ciljevi predmetnog pronalaska se postižu metodom i rasporedom koji su okarakterisani onim što je navedeno u nezavisnim patentnim zahtevima. Poželјna tehnička rešenja predmetnog pronalaska ovde su stavljena na uvid javnosti u zavisnim patentnim zahtevima.

[0008] Predmetni pronalazak se zasniva na ideji jednostavne hidrometalurške prerade anodnog mulja gde nije neophodna kalcinacija selena ili topljenje taloga.

[0009] Povolјna odlika metode i rasporeda predmetnog pronalaska je ta što se u novoj metodi koriste takve hemikalije, na primer sumporna kiselina, koje se uobičajeno koriste u elektrolitičkoj rafineriji bakra. Ovo omogućava recirkulaciju rastvora u elektrolizu ili u prečišćavanje elektrolita. Primetno smanjenje je postignuto u vezi emisija u životnu sredinu, jer se izbegavaju emisije štetnih gasova koje se oslobađaju kalcinacijom selena i toplјenjem taloga. Ukupno kašnjenje procesa se, takođe, smanjuje.

KRATAK OPIS NACRTA

[0010] U daljem tekstu, pronalazak će biti detalјnije opisan pomoću poželјnih tehničkih rešenja uz upućivanje na crteže, u kojima

Slika 1 prikazuje dijagram toka prvog tehničkog rešenja metode predmetnog pronalaska.

DETALJNI OPIS PRONALASKA

[0011] Predmetni pronalazak obezbeđuje metodu razdvajanja plemenitih metala iz anodnog mulja dobijenog elektrolizom bakra.

[0012] U skladu sa predmetnim pronalaskom, metoda odvajanja plemenitih metala iz anodnog mulja dobijenog elektrolizom bakra, obuhvata

(a) luženje anodnog mulja u vodenom rastvoru sumporne kiseline radi uklanjanja hlorida koji se mogu lužiti i dobijanja prvog ostatka luženja osiromašenog u hloridima;

(b) luženje pod pritiskom prvog ostatka luženja kako bi se rastvorili Ag i Se i radi dobijanja prvog filtrata koji sadrži Ag i Se i drugog ostatka luženja osiromašenog u Ag i Se;

(c) luženje drugog ostatka luženja vodenim rastvorom hlorovodonične kiseline da bi se rastvorili Au i PGM da bi se dobio drugi filtrat koji sadrži Au i PGM i konačni ostatak luženja.

[0013] Uobičajeno, metoda dalјe obuhvata, pre koraka (c),

(d) luženje drugog ostatka luženja dobijenog iz koraka (b) u vodenom rastvoru sumporne kiseline radi rastvaranja bizmuta i opciono preostalog srebra, selena i/ili telura da bi se dobio treći filtrat koji sadrži Bi i opciono Ag, Se i/ili Te i dodatno tretirani drugi ostatak luženja dodatno osiromašen u najmanje Bi; i /ili

(e) luženje drugog ostatka luženja dobijenog iz koraka (b) ili (d) u vodenom rastvoru hlorovodonične kiseline da bi se rastvorilo olovo i opciono preostali selen i/ili telur za dobijanje četvrtog filtrata koji sadrži Pb, i opciono Se i/ili Te i još dodatno tretirani drugi ostatak koji se dobija dodatno osiromašen u najmanje olovu.

[0014] Slika 1 prikazuje dijagram toka prvog tehničkog rešenja odvajanja dragocenih metala iz anodnog mulja dobijenog elektrolizom bakra. Prema slici 1 i u skladu sa pronalaskom, anodni mulj 1 dobijen elektrolitičkim rafiniranjem bakra se uvodi u prvi korak (a) 101 luženja, gde se hloridi koji se mogu lužiti uklanjaju iz anodnog mulja.

[0015] U skladu sa predmetnim pronalaskom, anodni mulj je smeša različitih jedinjenja koja sadrže bakar, selen, plemenite metale i kao nečistoće druge metale i elemente, kao što je olovo. Anodni mulj se dobija iz elektrolitičke rafinacije bakra, a sastav navedenog sirovog materijala može da varira. Sadržaj bakra u sirovom mulju može biti preko 30%. Sadržaj srebra i selena u takvom mulju je obično oko 5 do 10%, a sadržaji njegovih nečistoća (As, Sb, Bi, Pb, Te, Ni) su obično reda 1 do 5%.

[0016] Luženje u koraku (a) se postiže u vodenom rastvoru 10 sumporne kiseline. Rastvor poželјno sadrži od 50 do 150 g/L H2SO4. Korak (a) luženja se ostvaruje pri povišenoj temperaturi, obično od 60 do 95°C, poželјno od 80 do 90°C. Gustina suspenzije je obično manja od 500 g/L, poželјno od 200 do 300 g/L. Luženje u koraku (a) se prikladno sprovodi pod atmosferskim pritiskom. Pogodno luženje u koraku (a) se izvodi pod oksidacionim uslovima (11) za oksidaciju bakra koji se nalazi u anodnom mulju, ali takođe se može izvesti bez bilo kakve oksidacije. Luženje anodnog mulja u vodenom rastvoru sumporne kiseline u koraku (a) se sprovodi za uklanjanje hlorida koji se mogu lužiti iz anodnog mulja. Uklanjanje hlorida koji se mogu lužiti u koraku (a) smanjuje taloženje srebro hlorida u dalјim koracima procesa i na taj način povećava prinos u obnovi srebra. Obično se takođe nešto bakra i arsena sadržanih u anodnom mulju luži u ovom koraku. Nakon filtriranja dobija se filtrat 19 koji sadrži hlorid i prvi ostatak 2 luženja osiromašen od hlorida koji se mogu lužiti. Prvi ostatak 2 luženja se zatim uvodi u korak (b) 102 luženja pod pritiskom.

[0017] Prvi ostatak 2 luženja dobijen iz koraka (a) i koji se uvodi u korak (b) 102 luženja pod pritiskom obično je razblažen do gustine suspenzije manje od 300 g/L, poželjno od 100 do 200 g/L u zavisnosti od koncentracije srebra u mulju. Luženje u koraku (b) se vrši u vodenom rastvoru 12 sumporne kiseline. Rastvor za luženje poželјno sadrži od 200 do 500 g/L H2SO4. Korak (b) luženja pod pritiskom se izvodi pri povišenoj temperaturi, obično većoj od 140°C, poželјno od 160 do 170°C. Luženje se pogodno izvodi pod povišenim pritiskom od 5 do 9 bara. U ovom koraku srebro i selen se rastvaraju, a neke nečistoće kao što su telur, arsen, bakar i nikal mogu se odstraniti luženjem.

[0018] Oksidaciono sredstvo 13 se koristi u koraku (b) 102 luženja pod pritiskom da pobolјša rastvaranje srebra i selena. U poželјnom aspektu predmetnog pronalaska oksidaciono sredstvo 13 je kiseonik ili vodonik peroksid, poželјno kiseonik.

[0019] Ukoliko je to potrebno, korak (b) luženja pod pritiskom može se ponoviti jednom ili više puta, poželјno jednom, kako bi se osiguralo rastvaranje srebra i selena.

[0020] Nakon filtracije, prvi filtrat 20 koji sadrži srebro i selen i dobija se drugi ostatak 3 luženja uglavnom osiromašen od srebra i selena. Prvi filtrat 20 obično, takođe, sadrži telur. Dobijeni drugi ostatak 3 luženja se zatim uvodi bilo direktno u korak (c) 105 luženja bilo poželјno u opcioni korak (d) 103 luženja i/ili opcioni korak (e) 104 luženja.

[0021] Ako se želi obnova srebra i/ili selena, metoda prema predmetnom pronalasku dalјe obuhvata obnavljanje srebra i, opciono, selena iz prvog filtrata 20. Filtrirani rastvor dobijen u koraku (a) 20, i opciono, takođe, filtrirani rastvor dobijen iz bizmutne obnove 31, kao što je razmatrano u dalјem tekstu, uvode se u korak 112 obnavljanja srebra i selena. Poželјno obnavljanje srebra i selena se postiže taloženjem hlorida i sumpor dioksidnom cementacijom. Prvo se taloži srebro dodavanjem stehiometrijske količine hlorovodonične kiseline. Metalno srebro može se proizvesti iz srebro hlorida poznatim metodama npr. taloženjem srebro oksida praćeno redukcijom srebra. Nakon taloženja srebra, selen se može istaložiti kao elementarni selen redukcijom sumpor dioksidom (70). Kada je telur prisutan u filtratu, praktično nimalo telura nije redukovano i istaloženo sumpor dioksid cementacijom. Filtrat 21 iz obnove 112 srebra i selena može se dalјe tretirati da se obnovi telur iz filtrata u obnovi 122 telura. Telur se poželјno obnavlja iz filtrata cementacijom sa bakrom 71 u Cu2 Te 61. Preostali rastvor 22 može se dalјe tretirati u prečišćavanju elektrolita u elektrolizi bakra. Alternativno, obnavljanje srebra i selena može se postići, na primer, cementacijom bakra sa npr. bakarnim prahom ili bakarnim opiljcima ili taloženjem kao srebro selenid primenom sumpor-dioksida.

[0022] Ako je poželјno, drugi ostatak 3 luženja može biti podvrgnut opcionom koraku (d) luženja i/ili opcionom koraku (e) luženja.

[0023] Luženje u koraku (d) se vrši u vodenom rastvoru 14 sumporne kiseline. Rastvor za luženje poželјno sadrži od 400 do 900 g/L H2SO4. Obično gustina suspenzije u koraku (d) je manja od 400 g/L, poželјno od 200 do 300 g/L. Korak (d) luženja se izvodi pod povišenom temperaturom, obično od 80 do 120°C, poželјno od 90 do 110°C. Luženje u koraku (d) se pogodno izvodi pod atmosferskim pritiskom. Korak (d) luženja uglavnom omogućava rastvaranje (113) bizmuta iz drugog ostatka luženja. Međutim, takođe će bilo koje preostalo srebro, selen i/ili telur da se izluži.

[0024] Nakon filtriranja, dobija se treći filtrat 30 i dalјe tretirani drugi ostatak 4 luženja osiromašen od Bi. Dalјe tretirani drugi ostatak 4 luženja se zatim uvodi bilo direktno u korak (c) 105 luženja bilo poželjno u drugi opcioni korak (e) 104 luženja.

[0025] Opcioni korak (e) 104 luženja obezbeđuje uklanjanje preostalih nečistoća pre odvajanja srebra i PGM u koraku (c) 105. Luženje u koraku (e) je sprovedeno u vodenom rastvoru hlorovodonične kiseline da se dobije četvrti filtrat 40 koji sadrži Pb, i opciono Se i Te, i dodatno tretirani drugi ostatak 5 koji se dobija, koji je dodatno osiromašen od olova i bilo kog zaostalog Se i Te.

[0026] Luženje u koraku (e) vrši se u odsustvu oksidansa da bi se obezbedilo da zlato i PGM nisu rastvoreni. Neoksidativno luženje u vodenom rastvoru 15 hlorovodonične kiseline uglavnom se koristi za rastvaranje olova. Međutim, značajna količina preostalog selena je takođe rastvorena. Takođe preostali telur koji je prisutan u drugom ostatku 3 luženja ili u dodatno osiromašenom drugom ostatku 4 luženja biće rastvoren. Ostatak selena je rastvoren u koraku oksidativnog luženja (c) hlorovodoničnom kiselinom gde je glavni cilј luženje zlata i PGM.

[0027] Nakon filtriranja, dobija se četvrti filtrat 40 i još dodatno tretirani drugi ostatak 5 luženja osiromašen od olova. Još dodatno tretirani drugi ostatak 5 luženja se zatim uvodi u korak (c) 105 luženja.

[0028] Kada se želi obnavljanje olova, metoda prema predmetnom pronalasku dodatno obuhvata obnavljanje olova iz četvrtog filtrata 40. Shodno tome, filtrirani rastvor 40 dobijen iz koraka (e) je uveden u korak 114 obnavljanja olova. Olovni hlorid 63 može se kristalizovati smanjenjem temperature.

[0029] Kada su selen i/ili telur prisutni u četvrtom filtratu 40 mogu se obnoviti iz filtriranog rastvora dobijenog iz obnove olova. Shodno tome, filtrirani rastvor 41 se uvodi u korak 124 obnavljanja selena i/ili telura. Selen i/ili telur mogu se obnoviti, npr. redukcijom sumpor dioksidom 72 kao što je gore opisano. Filtrirani rastvor 42 dobijen iz obnove selena i/ili telura 64 u koraku 124 može se dalјe podvrgnuti koraku 125 neutralizacije.

[0030] U koraku (c) luženja drugi tretirani ostatak 3 luženja, dalјe tretirani drugi ostatak 4 luženja, ili još dodatno tretirani drugi ostatak 5 luženja je ispiran u vodenom rastvoru 16 hlorovodonične kiseline da bi se rastvorilo zlato i metali platinske grupe (PGMs – platinumgroup metals) i dobio drugi filtrat 50 koji sadrži Au i PGM i konačni ostatak 6. luženja Rastvor poželјno sadrži 150 do 250 g/L HCl. Uobičajeno, gustina suspenzije u koraku (c) je manja od 500 g/L, poželјno od 200 do 400 g/L. Korak (c) luženja obično se izvodi pod povišenom temperaturom, obično od 70 do 90°C, poželјno od 75 do 85°C. Korak (c) luženja se obično sprovodi pod atmosferskim pritiskom.

[0031] Oksidaciono sredstvo 17 se koristi u koraku (c) luženja da se pobolјša rastvaranje zlata i PGM. U poželјnom aspektu predmetnog pronalaska oksidaciono sredstvo 17 je vodonik peroksid ili hlor, poželјno vodonik peroksid.

[0032 ] Nakon filtriranja, dobijaju se drugi filtrat 50 i konačni ostatak 6 luženja.

[0033] Ako se želi obnavljanje zlata i/ili metala platinske grupe (PGMs), metoda prema prikazanom pronalasku dalјe obuhvata obnavljanje Au i, opciono, PGM iz drugog filtrata 50. Filtrirani rastvor 50 dobijen iz koraka (c) se uvodi u korak 115 obnavljanja zlata i PGM. Poželјno je da se obnavljanje zlata postigne redukcijom zlata, npr. sumpor-dioksidom ili gvožđe hloridom. Zlato se pogodno redukuje tretiranjem filtrata 50 gasom SO2, tako da se zlato istaloži (65) u dva koraka. U prvom koraku se taloži čisto zlato. Nečisto zlato dobijeno iz drugog koraka može se reciklirati nazad u korak (c) luženja. Alternativno, zlato se može obnoviti ekstrakcijom rastvarača, npr. upotrebom dibutil karbitola kao ekstraktanta. Iz rastvora za ekstrakciju zlato se može direktno redukovati u zlato u prahu. Taloženje zlata pomoću SO2je poželјnije jer je to ekonomičniji i jednostavniji postupak za obnavljanje zlata.

[0034] Posle obnavljanja zlata, PGM se mogu obnoviti (65). Poželјno je da se obnavljanje metala platinske grupe izvodi cementacijom PGM-a. PGM se mogu cementirati gvožđem da bi se dobila smeša koja sadrži metale platinske grupe. Filtrat 51 dobijen iz obnove Ag i PGM se zatim obično podvrgava koraku 125 neutralizacije, opciono zajedno sa filtratom 42 dobijenim iz obnove selena i/ili telura u koraku 124.

PRIMERI

Primer 1

[0035] U ovom eksperimentu, anodni mulj je tretiran metodom iz predmetnog pronalaska za luženje i obnavljanje srebra i selena. Mulj koji sadrži 7,9% Ag, 7,9% Se, 1,9% Te, 23,1% Cu, 4,8 As i 0,47% CI prvo je lužen u rastvoru sumporne kiseline koji sadrži 100 g H2SO4 /l pri temperaturi od 90°C u reaktoru od četiri litra. Koncentracija čvrstih sastojaka na početku luženja iznosila je 250 g/l, a trajanje luženja bilo je 2 sata. Nakon luženja ostatak je filtriran, ispran i analiziran zajedno sa filtratom. Koncentracije zaostale pogače su bile 9,1% Ag, 8,8% Se, 1,8% Te, 13,2% Cu, 2,5 As i 0,07% CI. Filtrat je sadržavao 36,5 g Cu/L, 6,8 g As/L, 1,2 g Cl/L, 0,6 g Te/L i 0,1 g Se/L i obnova hlorida je bila oko 80%. Praktično nije pronađeno srebro u rastvoru.

[0036 ] Pogača iz atmosferskog luženja je podvrgnuta luženju u narednoj fazi na povišenoj temperaturi u autoklavu. Koncentracija sumporne kiseline u startu je bila 250 g/L, temperatura tokom luženja pod pritiskom 160°C i ukupni pritisak 7 bara. Zbog ograničenja rastvorlјivosti srebro sulfata u ovim okolnostima, koncentracija čvrstih supstanci je bila 200 g/L. Kiseonik je korišćen kao oksidaciono sredstvo i trajanje luženja bilo je 10 sati.

[0037] Napredak u luženju pratilo je uzimanje uzoraka suspenzije svaka dva sata. Analiziran je samo filtrat. Konačno je ostatak izluživanja filtriran iz vruće suspenzije, a filter pogača isprana vrućim rastvorom sumporne kiseline i na kraju vrućom vodom. Preostala pogača sadrži 1,1% Ag, 1,3% Se, 0,9% Te, 0,06% Cu i 2,2 % As i filtrat 19,7 g Ag/L, 20,3 g Se/L, 4,0 g Te/L, 30,9 g Cu/L i 2,5 g As/L. Izračunate obnove iz luženja bile su 93% za srebro, 92% za selen, 80% za telur, 99,9% za bakar i 47% za arsen.

[0038] Srebro iz filtrata je istaloženo kao srebro hlorid stehiometrjskim dodavanjem hlorovodonične kiseline. Nakon taloženja srebro hlorida, selen se istaložio na povišenoj temperaturi sumpor-dioksidom, i konačno se telur cementira korišćenjem bakarnog praha.

[0039] Mulj nakon luženja pod pritiskom sadrži 5.3% bizmuta. Za rastvaranje bizmuta, mulj je lužen u rastvoru sumporne kiseline koja ima 800g H2 SO4 /L i koncentraciju čvrstih materija 250 g/L. Temperatura tokom luženja održavana je malo iznad 100°C. Nakon dva sata vremena luženja, suspenzija je vruća filtrirana da se spreče problemi usled kristalizacije bizmut sulfata (62) tokom filtriranja. Konačna koncentracija bizmuta u filtratu pri temperaturi luženja bila je 6,4 g/L. Takođe je malo srebra, selena, telura i arsena izluženo u ovoj fazi, a oprani ostatak je sadržavao 0,8% Ag, 0,4% Se, 0,6% Te, 2,2% As i 2,1% Bi. Postignuta koncentracija bizmuta u filtratu govori da se snižavanjem koncentracije čvrstih materija na početku može još više bizmuta izlužiti.

[0040] Tokom tri faze luženja obnovljeno je 96,2% srebra, 98,1% selena, 89,1% telur, 82,9% arsena, a 70,9% bizmuta na osnovu analiza, masa i zapremina ostataka i filtrata.

Primer 2

[0041] U ovom eksperimentu anodni mulj je prvo podvrgnut luženju u sumpornoj kiselini radi uklanjanja rastvorlјivih hlorida i potom luženju pod pritiskom da se obnovi srebro, selen, bakar i nikal prema Primeru 1.

[0042] Ostatak iz luženja pod pritiskom koji sadrži 1,1% Ag, 0,3% Se, 0,6% Te, 0,5% As, 2,9% Sb, 1, 9% Bi i 4,8% Pb prvo je podvrgnut luženju u rastvoru hlorovodonične kiseline koja sadrži 100g HCI/L na temperaturi od 85°C. Cilј eksperimenta je bio luženje olova i koncentracija čvrstih materija bila je 100 g/L zbog ograničene rastvorlјivosti olovo hlorida. Trajanje luženja je bilo tri sata i nije korišćeno nikakvo oksidaciono sredstvo. Nakon luženja suspenzija je filtrirana, pogača isprana i analizirana zajedno sa filtratom. Zaostala pogača je sadržavala 1,2% Ag, 0,14% Se, 0,5% Te, 0,5% As, 2,5% Sb, 1,4% Bi i 0,4% Pb. Koncentracija olova u filtratu je bila 4,2 g/L, a koncentracije selena i telura 0,12 i 0,14 g/L. Analizirana koncentracija zlata bila je 30 mg/L. Selen, telur i zlato su istaloženi iz filtrata sumpor-dioksidom pre hlađenja rastvora i kristalizacije olovo hlorida.

[0043] U narednoj fazi, glavni cilј bio je luženje zlata iz ostatka i luženje je sprovedeno korišćenjem vodonik peroksida kao oksidacionog sredstva. Pošto je količina ostatka bila mala i zapremina suspenzije je trebalo da bude umerena (500 ml), koncentracija čvrstih materija bila je samo 150 g/L. Koncentracija hlorovodonične kiseline u luženju bila je 200 g/L, temperatura rastvora 80°C i vreme luženja 3 sata.80 ml vodonik peroksida ubačeno je u suspenziju tokom prva dva sata. Nakon luženja vruća suspenzija je filtrirana, pogača je isprana i analizirana zajedno sa filtratom. Pogača je sadržala 0,7 ppm Au, 0,07% Pb, 0,12% Bi i 0,18% Sb. Ova konačna pogača je bila uglavnom barijum sulfat koji je sadržavao malu količinu, npr. srebra. Koncentracije u filtratu su bile 1,2g Au/L, 1,3g Pb/L, 2,7g Bi/L i 4,7g Sb/L. Takođe je pronađeno nešto selena, telura i arsena. Izračunata obnova zlata je bila oko 100%. Zbog niske koncentracije PGM u mulju, oni nisu analizirani u ovom eksperimentu, ali kao što je u praksi i dokazano, takođe njihovo obnavljanje je visoko tokom oksidacionog luženja hlorovodoničnom kiselinom.

[0044] Stručnjaku iz oblasti će biti očigledno da, kako tehnologija napreduje, inventivni koncept se može primeniti na različite načine. Pronalazak i njegova tehnička rešenja nisu ograničeni na gore opisane primere, već mogu varirati u obimu patentnih zahteva.

Claims (15)

Patenti zahtevi

1. Metoda odvajanja plemenitih metala iz anodnog mulja dobijenog elektrolizom bakra, koja obuhvata

(a) luženje anodnog mulja u vodenom rastvoru sumporne kiseline radi uklanjanja hlorida koji se mogu lužiti i dobijanja prvog ostatka luženja osiromašenog od hlorida;

(b) luženje pod pritiskom prvog ostatka luženja radi rastvaranja Ag i Se i dobijanja prvog filtrata koji sadrži Ag i Se i drugog ostatka luženja osiromašenog od Ag i Se

(c) luženje drugog ostatka luženja s vodenim rastvorom hlorovodonične kiseline kako bi se rastvorili Au i PGM da bi se dobio drugi filtrat koji sadrži Au i PGM i konačni ostatak luženja.

2. Metoda prema patentnom zahtevu 1, gde, pre koraka (c) metoda obuhvata

(d) luženje drugog ostatka luženja dobijenog iz koraka (b) u vodenom rastvoru sumporne kiseline radi rastvaranja bizmuta i opciono preostalog srebra, selena i/ili telura da bi se dobio treći filtrat koji sadrži Bi i opciono Ag, Se i/ili Te i dodatno tretirani drugi ostatak luženja koji je dalјe osiromašen od najmanje Bi; i/ili

(e) luženje drugog ostatka luženja dobijenog iz koraka (b) ili (d) u vodenom rastvoru hlorovodonične kiseline da bi se rastvorilo olovo i opciono preostali selen i/ili telur za dobijanje četvrtog filtrata koji sadrži Pb, i opciono Se i/ili Te i još dodatno tretirani drugi ostatak luženja koji je dodatno osiromašen od najmanje olova.

3. Metoda prema patentnom zahtevu 1 ili 2, naznačena time što se luženje u koraku (a) izvodi pod oksidacionim uslovima za oksidaciju bakra prisutnog u anodnom mulju.

4. Metoda prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 3, koja dalјe obuhvata obnavljanje Ag i Se iz prvog filtrata.

5. Metoda prema patentnom zahtevu 4, gde se obnova Ag i Se postiže pomoću cementacije sumpor dioksidom.

6. Metoda prema patentnom zahtevu 4, gde se obnova Ag postiže taloženjem srebro hlorida.

7. Metoda prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 6, koja dalјe obuhvata obnavljanje Au i PGM iz drugog filtrata.

8. Metoda prema patentnom zahtevu 7, gde se obnova Au postiže redukcijom zlata.

9. Metoda prema patentnom zahtevu 7 ili 8, gde se obnova PGM postiže cementacijom PGM.

10. Metoda prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 9, gde se korak (a) luženja postiže pod povišenom temperaturom, obično od 60 do 95°C, poželјno od 80 do 90°C i pod atmosferskim pritiskom.

11. Metoda prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 10, gde se korak (b) luženja postiže pod povišenom temperaturom, obično većom od 140°C, poželјno od 160 do 170°C i pod povišenim pritiskom od 5 do 9 bara.

12. Metoda prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 11, gde se korak (c) luženja postiže pod povišenom temperaturom, obično od 70 do 90°C, poželјno od 75 do 85°C i pod atmosferskim pritiskom.

13. Metoda prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 12, gde se koristi oksidaciono sredstvo, poželјno kiseonik ili vodonik peroksid, poželјnije kiseonik, u koraku (b) luženja pod pritiskom.

14. Metoda prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 13, gde luženje u koraku (b) se postiže u vodenom rastvoru sumporne kiseline, koji poželјno sadrži od 200 do 500 g/L H2SO4.

15. Metoda prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 14, gde je oksidaciono sredstvo, poželјno vodonik peroksid ili hlor, poželјnije vodonik peroksid, upotrebljeno u koraku (c) luženja.