RS59610B1 - Betonska ploča - Google Patents

Description

Pronalazak se odnosi na betonski pločnik koji sadrži najmanje jedan modul prema preambulom iz zahteva 1 i 3. Betonska ploča može da bude načinjena in situ betonskim postupkom i u postrojenju za predfabrikaciju.

Takvi moduli za premeštanje su generalno poznati iz stanja tehnike, koji se izlivaju u betonske slojeve ili betonske delove bi bili lakši i ekonomičniji. Za proizvodnju modula obično se koriste tela za premeštanje u rešetkastoj/ mrežastoj korpi, koja u isto vreme čine dobijeni betonski element, stabilnijim. U tu svrhu, mrtežaste korpe obično su izrađene od čelika, posebno od čelika za armiranje (ojačavanje).

Takav modul je poznat, na primer, iz EP 2075387 A1, koji ima izduženu, mrežastu korpu koristastog oblika koja u obliku slova U ili trapezoidnog oblika, koja se sastoji od četiri uzdužne š ipke koje se pružaju podužno i vertikalno na njih su postavljene poprečni nosači u osnovi U - ili trapezoidnog oblika. Uzdužne šipke i poprečni nosači šipke međusobno su povezani i zajedno čine rešetkastu strukturu koja prima tela za premeštanje. Nosači poprečnih š ipki su u ovom slučaju raspoređeni na uzdužnim š ipkama, tako da svaka dve susedna poprečna nosača zajedno sa uzdužnim š ipkama definišu prijemni prostor za jedno telo za premeštanje. Prijemni prostor je konstruisan tako da okružuje ili fiksira telo za premeštanje na takav način da se u velikoj meri može izbeći podizanje ili proklizavanje tela za premeštanja unutar prostora za prijem. Mrežasta korpa u osnovi može da obuhvati bilo koju veličinu. Tela za premeštanje mogu se umetnuti u odgovarajuće prijemne prostore privremenim proširivanjem obe strane korpe od elastične rešetke u obliku slova U ili trapezoidnog oblika u poprečnom preseku, preko njene otvorene strane okrenute prema dole, u sledećoj fazi ugradnje.

[0004] Za proizvodnju betonskog dela, poput betonskog plafona, jedan ili više ovih modula se incijalno postavlja paralelno na čeličnim nosačim armirture, na primer na armaturnu čeličnu mrežicu, koja je sa drude strane smeštena preko obloge. Na module se obično postavljaju nove nosači sa armaturu (ojačavanje) i cela konstrukcija se zatim izliva (puni) betonom. Izlivanje se takođe može izvesti postepeno ili u slojevima tokom sastavljanja montaže celokupne konstrukcije armaturnih čeličinih nosača i modula.

Sastavljanje modula poznatih iz EP 2075387 A1 obično se vrši na gradilištu, pri čemu se mrežasta tela obično isporučuju na gradilište kao gotovi delovi. Gotovi delovi, mrežaste korpe koritastog oblika u principu mogu da budu složene jedna u drugu. Međutim, zbog svog voluminoznog oblika, mrežaste korpe zahtevaju veliki transportni kapacitet uprkos mogućnosti slaganja (složivosti). Pored toga, preliminarni i korak savijanja u kalupu poprečnih šipki u obliku slova U oblika ili trapezoidnog oblika i kasnije spajanje, posebno zavarivanje, nosači poprečnih šipki sa uzdužnim š ipkama čini proizvodnju takvih mrežastih korpi veoma zahtevnim.

US 2012/0200004 A1 otkriva plafonsku konstrukciju smanjene težine u kojoj su tela za premeštanje postavljena između donje i gornje vodoravno postavljene rešetke od armiranog čelika. Dve rešetke su zatim povezane kukama pre nego što se izlije beton. Svako telo za premeštanje ima na gornjoj strani i na donjoj strani, prsten napravljen od izbočenih kružnih segmenata, koji su ubačeni u otvor rešetke sa razmakom. Dostava i pozicioniranje horizontalne rešetke je složeno i na većim površinama ih može izvesti samo veći broj ljudi.

Pored toga, SAD 2013/0212974 A1 otkriva metod za izlivanje betona za proizvodnju betonskih delova koristeći inkluzivna tela napravljena od plastike. Ta inkluzivna tela takođe se mogu postaviti između dve horizontalne čeličn e rešetke, pri č emu su opciona š uplja tela takođe smeštena između čeličnih mreža. Ove čelične mreže imaju veliku težinu i zato ih je moguć obraditi zamo uz poteškoće. Pored toga, čelične rešetke se isporučuju samo u unapred određenim veličinama, tako da su poravnavanje i montaža relativno složeni.

Cilj pronalaska je stoga odrediti betonski plafon sa poboljšanim modulom za proizvodnju betonskog plafona, kroz koji se mrežasta konstrukcija može jednostavno i ekonomično proizvesti, a takođe prevoziti sa najnižim mogućim transportnim kapacitetima i uz minimalni logistički napor.

Ovaj cilj je postignut betonskim plafonom sa karakteristikama prema zahtevu 1 i betonskim plafonom sa karakteristikama iz zahteva 3. Pogodna ostvarenja pronalaska su predmet zavisnih zahteva.

Suština predmetnog pronalaska je da se glomazne i skupo izrađene mrežaste korpe zamene rešetkastom strukturom, koja se sastoji od najmanje dve pojedinačne, po mogućnosti ravne rešetke, koje odgovaraju dvema stranama rešetkastih korpi poznatih iz stanja tehnike, a koje se mogu jednostavno kombinovati sa svim telima za premeštanje barem u paralelnom redu tako da su sva tela za premeštanje u osnovi spojena sa dve bočne rešetke kao kompozit.

Prema pronalasku, predviđeno je da struktura rešetke bude formirana od najmanje dve pojedinačne rešetke koje se kreću u uzdužnom smeru, č ije su rešetke orijentisane poprečno ili nagnuto u odnosu na horizontalne, a koje obuhvataju najmanje jednu prvu i jednu drugu uzdužnu šipku postavljene na rastojanju paralelno jedna u odnosu na drugu i pružaju se u uzdužnom smeru i više poprečnih šipki koje su međusobno razmaknute i orijentisane poprečno ili nagnuto u odnosu na horizontalne, a svaka od njih je povezana sa uzdužnim šipkama, naročito zavarene.

Da bi se rešetke povezale sa telima za premeštanje, prema prvom inventivnom rešenju predviđeno je za najmanje jednoredne module da barem jedno od tela za premeštanje u jednom redu obuhvata najmanje jedan prvi i najmanje jedan drugi retencioni uređaj (držač) na svojoj spoljašnjoj strani za svaku rešetku, pri čemu su navedeni držač napravljeni i postavljeni jedan u odnosu na drugi tako da su obe odgovarajuće rešetke barem međusobno blokirajuće i zatvarajuće osigurane između prvog i drugog držača, smeštajući prvu uzdužnu šipku u prvi držač i smeštajući drugu uzdužnu šipku u drugom držač, i držeći na taj način zajedno sva tela za premeštanje. S tim u vezi, dovoljno je da rešetka sa najmanje jednom prvom i drugom uzdužnom š ipkom bude pričvršćena za bar jedno telo za premeštanje, dok su ostala tela za premeštanje u redu uglavnom spojena sredstvima sličnim klemama, samo sa dve rešetke najmanje jedne prve i druge uzdužne š ipke i više poprečnih š ipki, ali nisu nužno povezane sa ovim šipkama pomoću držača.

Da bi se povećala stabilnost kompozita dve rešetke i celine susedno postavljenih tela za premeštanje, prema povoljnom rešenju pronalaska predviđeno je da mnoštvo tela za premeštanje, posebno svako drugo telo za premeštanje, po mogućnosti sva tela za premeštanje u redu sadrže najmanje jednu rešetku, poželjno za obe rešetke, odnosno najmanje jedan prvi i jedan drugi držač za smeštaj odgovarajuće prve ili druge uzdužne šipke.

Pošto je prema pronalasku struktura mreže formirana od samo dve pojedinačne mreže, zahtevani transportni kapaciteti i logistički napor da se dostavi struktura mreže ili njene komponenata od dobavljača ili proizvođača na gradilište u velikoj meri je smanjena, povećavajući modularnost kao celinu. To je zato š to se pojedinačne rešetke, posebno ako su u osnovi ravne, mogu složiti tako da se značajno uštedi prostor i zato se mogu prevoziti sa znatno većom efikasnošću. Drugo, pojedinačne mreže, posebno ako su uglavnom ravne, mogu se proizvesti uz znatno manje truda i troškova. Najmanje dve pojedinačne rešetke su stoga pogodno oblikovane u u suštinski ravnom obliku i sadrže prave uzdužne šipke i prave poprečne šipke.

Naredni nedostatak gotovih (montažnih) rešetkastih korpi, poznatih iz stanja tehnike, je taj što ne dozvoljavaju višeslojni raspored modula, koji se sastoje od pojedinačnog reda tela za premeštanje, zatvorenih u korpu. Ovde je odlučujući faktor da konstrukcija više naslaganih rešetkastih korpi koje se napune telima koja se premeštaju, ne sadrži vertikalno kontitnualne poprečne š ipke koje bi imale nepovoljan uticaj na statiku armature/ojačanja i stoga uglavnom ne odgovaraju traženim konstrukcijskim zahtevima. Sa druge strane, ideja inventivnog jezgra, odnosno zamena rešetkastih korpi mrežastom strukturom koja se sastoji samo od najmanje dve pojedinačne, po mogućnosti ravne rešetke, omogućava da se obe rešetke lako produže u vertikalnom smeru preko većeg broja naslaganih redova zajedno uređena tela za premeštanje. Stoga se inventivna bit ideje se može takođe koristiti za realizaciju modula sa više redova koji se sastoji od većeg naslaganih redova većeg broja tela za premeštanje koja su poređana u vodoravnom uzdužnom smeru i posebno za proizvodnju debljih betonskih delova.

Stoga se inventivno rešenje za višeredne module prema zahtevu 3 sastoji od rešetkaste konstrukcije koja se takođe formira od najmanje dve pojedinačne rešetke koje se prostiru u uzdužnom smeru, a č ije su rešetkaste površine orijentisane poprečno ili nagnuto u odnosu na horizontalne, pri čemu svaka od rešetki s druge strane sadrži najmanje jednu prvu i jednu drugu uzdužnu šipku koje su postavljene na rastojanju paralelno jedna u odnosu na drugu i prižaju se u uzdužnom smeru i veći broj poprečnih šipki koje su međusobno razmaknute i orijentisane poprečno ili su nagnute u odnosu na horizontalne, od kojih je svaka povezana sa uzdužnim šipkama, a posebno zavarene. Da bi se postigao sastav celine svih tela za premeštanje dve rešetke u skladu sa ovim rešenjem, predviđeno je da bar jedno od tela za premeštanje u donjem redu sadrži najmanje jedan prvi uređaj za zadržavanje na svojoj spoljnoj strani za svaku rešetku i bar jedno od tela za premeštanje u gornjem redu sadrži, barem, drugi držač na svojoj spoljašnjoj strani. Kao takav, prvi i drugi držači su formirani i postavljeni jedan u odnosu na drugi tako da su obe odgovarajuće rešetke barem međusobno zaključane i zatvoreno pričvršćene između prvog i drugog držača smeštajući prvu uzdužnu šipku u prvi držač i smeštajući drugu uzdužnu šipku u drugi držač, i na taj način drže zajedno sva tela za premeštanje. S tim u vezi, dovoljno je i da druga tela za premeštanje u gornjem i donjem redu i tela za premeštanje u bilo kom drugom redu, koji pomoću držača nisu direktno povezani sa uzdužnim š ipkama rešetke, su spojene zajedno pomoću dve rešetke najmanje jedne prve i druge uzdužne š ipke i većim brojem poprečnih šipki.

Sa rešenjem za module sa više redova, dve rešetke se takođe mogu proizvesti jednostavno i ekonomično, a mogu se prevoziti i sa malim zahtevima za transportnim kapacitetima i minimalnim logističkim naporima. Najmanje dve pojedinačne rešetke su pogodno oblikovane u uglavnom ravnom obliku i sadrže prave uzdužne šipke i prave poprečne šipke. Spoj rešetki sa celokupnim telima za poremanje za više redne module prema zahtevu 3 razlikuje se prema rešenju predmetnog pronalaska prema zahtevu 1, tako da u poslednjem najmanje jedno telo za premeštanje za svaku mrežu se sastoji od oba prvog držača a takođe i drugog držača kako bi se svaka mreža rešetke međusobno zaključale i zatvoreno osigurale na jednom pomičnom telu, dok su sva druga tela za premeštanje uglavnom drže obe rešetke. Za poređenje, može biti dovoljno sa višerednim modulima za stabilan i zatvoren kompozit ako je rešetka pričvršćena između dva tela za premeštanja u gornjem i donjem redu, dok preostala tela za premeštanja drži samo rešetka struktura.

Prema pogodnoj izvedbi betonskog plafona prema zahtevu 3, može se obezbediti u smislu povećane kohezije kompozita da veći broj, tačnije svake sekunde, po mogućnosti sva tela za premeštanje u donjem redu, obuhvataju najmanje prvi držač za prvu uzdužnu šipku barem jedne rešetke, poželjno sve rešetke. Alternativno ili dodatno, veći broj, posebno svake sekunde, poželjno sva tela za premeštanje u gornjem redu, mogu da sadrže barem drugi držač za drugu uzdužnu traku bar jedne od rešetki, poželjno sve rešetke. Naravno, u sledećoj povoljnoj realizaciji betonskog plafona prema zahtevu 3, najmanje jedno telo za premeštanje može da bude opremljeno sa prvim ili drugim držačem za barem jednu rešetku u najmanje jednom narednom redu. U tu svrhu, rešetka poželjno obuhvata sledeću prvu ili drugu uzdužnu š ipku. Takođe je prirodno da se u najmanje jednom od redova betonskog plafona prema zahtevu 3 koriste ovakva tela za premeštanje koja sadrže i prvi i drugi držač za najmanje jednu od rešetki ili obe rešetke - kao kod betonskog plafona prema zahtevu 1. Ako se takvo telo za premeštanje sa najmanje prvim i drugim držačem za bar jednu od rešetki u nizu koristi za betonski plafon u skladu sa zahtevom 3, tada odgovarajuća rešetka za ovaj red može po mogućnosti d obuhvatI prvu i drugu ili, gde je primenljivo, dodatnu prvu ili drugu uzdužnu šipku.

Prema posebno poželjnoj realizaciji ostvarenju pronalaska, svako od tela za premeštanje obuhvztz najmanje prvi i drugi držač za obe rešetke. Takvo telo za premeštanje može se povoljno koristiti univerzalno za jednoredne i višeredne module.

Izraz "prva" i "druga" uzdužna traka odnosi se na određivanje odgovarajuće uzdužne šipke koja se nalazi u prvom ili drugom držaču. Izraz „prvi“ i „drugi“držač se sa druge strane odnosi na činjenicu da su obezbeđena najmanje dva komplementarna ili kooperativna držača koja obezbeđuju rešetku koja je barem međusobno zaključane i zatvoreno osigurane između pomenutih držača. Sa jednorednim modulom, kooperativni prvi i drugi držači su raspoređeni na jednom telu za premeštanje, dok sa višerednim modulom kooperativni prvi i drugi držač mogu biti raspoređeni na različita tela za premeštanje u različitim redovima, po mogućnosti donji i gornji red. Međutim, bez obzira na broj redova, tj. za jednoredne i dvoredne module, svaki prvi zadržavajući uređaj takođe može generalno da interaguje s jednim ili više drugih drugih držača, koji su ili raspoređeni na istom telu za premeštanje ili na drugom telu za premeštanje istog ili drugog reda. Isto se odnosi i na obrnuto za ostale držače.

Da bi se dodatno povećala stabilnost kompozita između celokupnosti svih tela za premeštanje i rešetki, može se obezbediti prema povoljnom rešenju pronalaska da najmanje jedno telo za premeštanje, respektivno, sadrži veći broj uzdužno ispruženih, sporedno postavljenih prvih držača i / ili respektivno više uzdužno isprušenih susedno postavljenih drugih držača u kojima je istovremeno smeštena odgovarajuća prva ili druga uzdužna šipka. Tako, odgovarajuća šipka je pričvršćena na najmanje dva držača u smislu višeslojne fiksacije na jedno telo za premeštanje.

Za opcionalno pričvršćivanje najmanje jedne rešetke poprečno ili nagnuto prema horizontali u različitim položajima, u kojima je površina rešetke postavljena prema vertikali pod uglom između 0 ° i manje od 90 °, poželjno 0 ° do 30 °, jedno ili više tela za premeštanje mogu respektivno da sadrže veći broj prvih i / ili veći broj drugih držača, koji su smešteni poravnano jedan na drugi poprečno u uzdužnom smeru. Pomerrni raspored poprečno u uzdužnom smeru između više prvih ili između više drugih držača može se posebno poravnati vertikalno u odnosu uzdužni smer ili dodatno obuhvataju komponentu u uzdužnom smeru. Veći broj prvih ili drugih držača koji su međusobno poravnani poprečno u uzdužnom pravcu može se posebno razlikovati u načinu njihovog formiranja ili formirati na sličan način.

Prema narednoj povoljnoj realizaciji ovog pronalaska, barem jedan od prvih i / ili drugih držača je oblikovan kao sredstvo za zaključavanje, poželjno kao kuka za zaključavanje, urez za zaključavanje, matica za zaključavanje, brava za zaključavanje ili stezaljke za zaključavanje. Posebno, kooperativni prvi i drugi držači mogu se formirati i međusobno dopuniti tako da se mreža učvršćena između njih pričvršćuje na celo telo za premeštanje samo zahvaljujući kooperaciji prvog i drugog držača. To se, na primer, može postići tako š to je mreža pričvršćena između najmanje jednog prvog i drugog držača umetanjem odgovarajuće prve i druge uzdužne šipke, na primer pomoću privremene fleksibilne deformacije prvog i drugog držača koja je na primer formirana kao matica za zaključavanje ili urezi za zaključavanje i postavljene su nepokretno jedna u odnosu na drugu. Kod modula sa više redova pojedinačna tela za premeštanje međusobno su podržana tako da mogu kao kompoziti da prihvate suprotnu silu izazvanu fiksiranjem rešetke tako da se sastavljeni modul tela za premeštanje i rešetke međusobno povezani na uglavnom stabilan način. Za module sa više redova, potporni elementi, posebno potporni prstenovi, koji deluju kao centrirajući prstenovi, mogu biti raspoređeni u smislu ojačanja kompozita između susednih redova, tačnije između svaka dva nasložena tela za premeštanje susednih redova. Pojedinačna uzdužna š ipka smeštena u odgovarajućem držaču ili jedna rešetka smeštena samostalno u prvom ili drugom držaču ne mora nužno biti čvrsto pričvršćena. Naravno, najmanje jedan prvi i / ili drugi držač za zadržavanje može takođe biti formiran, posebno kao uređaj za zaključavanje, tako da je pojedinačna šipka već pričvršćena čvrsto osigurana smeštanjem u odgovarajući držač. U tu svrhu, odgovarajući držač može se formirati, na primer, u obliku kleme za zaključavanje ili štipaljka za zaključavanje (karabinjer).

Prema daljem ostvarenju pronalaska, barem jedan od prvih i / ili drugih držača može da obuhvate maticu ili udubljenje u obliku žleba u uzdužnom smeru, u koji se može umetnuti odgovarajuća uzdužna š ipka, gde je primenljivo, pomoću privremene fleksibilne deformacije. Matica ili udubljenje nalik žleba treba da sadrži iskrivljenu, posebno profilisanu profilnu liniju poprečnog preseka u obliku kružnog segmenta, koja je poželjno podešena na poluprečnik uzdužnih šipki. Sastavljanje modula može se značajno pojednostaviti ovom pogodnom realizacijom. Na primer, u jednorednom modulu najmanje jedan ili veći broj prvih držača može biti formirano kao uzdužne navrtke ili žlebova sa profilima u obliku kružinh segmenata u koji se u najjednostavnijem slučaju ubaci prva uzdužna šipka. Zbog profila u obliku kružnih segemenata, prvi držač (i) mogu istovremeno da posluže kao okretni ležaj rešetke, tako da se rešetka sa svojom drugom uzdužnom š ipkom u daljem tekstu može umetnuti u drugi držač(e) pomoću jednostavnog obrtnog pokreta oko uzdužne ose prve uzdužne šipke smeštene u prvim držačima. Isto se odnosi i na module sa više redova, kod kojih se prvi držač(i) mogu formirati na primer u donjem redu kao uzdužne matice ili žlebovi sa profilima u obliku kružnih segmenta

Prema daljem ostvarenju pronalaska, držači, konkretno matica ili utorska udubljenja, mogu biti formirani u mrežnom produžetku na spoljnoj površini tela za premeštanje, koje se poželjno proteže poprečno na uzdužni smer. Takav mrežni nastavak može s jedne strane delovati kao ojačavajuće rebro za telo za premeštanje koje se formira posebno kao zatvoreno ili delimično otvoreno šuplje telo. S druge strane, mrežni nastavci mogu poslužiti za usklađivanje sa strukturnim preklopima koji su strukturno potrebni pod određenim okolnostima (debljina sloja betona između čeličnih nosača armature i tela za premeštanje raspoređenih na i ispod njih) pomoću mrežnog nastavka koji se koristi za povećanje intervala između tela za premeštanje i uzdužne šipke, na koje se obično direktno postavljaju čelični nosači za ojačanje.

Prema narednoj realizaciji predmetnog pronalaska sa najmanje jednim telom za premeštanje, jedan ili više prvih držača mogu biti smešteni na donjoj strani i / ili jedan ili više drugih držača mogu biti smešteni na gornjoj strani tela za izmešatnje u ovu svrhu između ostalog. Tela za premeštanje su ponajviše formirana kao spljošteni sferoidi (na polovima zaravnjena lopta) sa spljoštenim gornjim i donjim stranama, pri čemu se posebno mogu proizvesti ravni betonski delovi. Pored toga, može se obezbediti da sa najmanje jednim telom za premeštanje, barem jedan sekundarni držač jedne rešetke i najmanje jedan sekundarni držač druge rešetke budu postavljeni zajedno tako da je interval između odgovarajuće smeštene druge uzdužne šipke ne prelazi 75 mm, tačnije ne prelazi 60 mm, po mogućnosti ne prelazi 50 mm. Za jednoredne module i za gornji red višerednih modula to utiče na to da je modul dostupan i na gornjoj, drugoj uzdužnoj šipki obe rešetke kada proizvodi betonski deo, a da ne postoji rizik da osoba korača direktno na telu za premeštanje između uzdužnih šipki. Specifično tela za premeštanje formirana kao osetljiva (lomna) šuplja tela su ugrađena u strukturu rešetke na bezbedno dostupan način, tako da je težina osobe koja stoji na modulu preusmerena prvenstveno kroz strukturu rešetke ispod. Da bi se osigurao siguran položaj modula na dolje postavljenoj armaturi, može se u daljoj povoljnoj realizaciji predmetnog pronalaska predvideti da su najmanje jedan prvi držač za jednu mrežu i barem jedan prvi držač za drugu mrežu , za višeredne module posebno u donjem redu, raspoređeni zajedno tako

1

da je interval između odgovarajuće smeštenih prvih uzdužnih šipki najmanje 75 mm, najmanje 150 mm, poželjno 185 mm.

Prema povoljnom i posebno isplativom izvođenju pronalaska, barem jedan od prvih i / ili drugih držača, poželjno svi držači, formirani su kao jedan komad sa odgovarajućim telom za premeštanje. Da se tela za premeštanje š to brže sastave na modulu i da se u tom pogledu obezbedi veći broj mogućih smerova za montiranje, koji izbegavaju složeno rotiranje i pozicioniranje tela za premeštanje u ispravnom smeru ugradnje, barem jedno od tela za premeštanje, po mogućnosti sva tela za premeštanje mogu da se formiraju paralelno sa uzdužnim pravcem u odnosu na vertikalni nivo i / ili ogledalski simetrično u odnosu na horizontalni nivo. Kao š to je već pomenuto, bar jedno od tela za premeštanje povoljno je oblikovano kao šuplje telo ili je poželjno da su sva tela za premeštanje formirana kao šuplja tela. Šuplje telo može biti formirano kao zatvoreno šuplje telo ili kao delimično otvoreno šuplje telo sa otvorom okrenutim nadole u modul. Konkretno, mogu se zamisliti sfere, sferoidi, hemisfere ili školjke u obliku kupole. Pored toga, najmanje jedno, poželjno sva tela za premeštanje mogu da se sastoje od dva elementa polovine tela, tačnije dva elementa poluškoljke. Dizajn polovine ili polovine školjke znači da se polovine školjki mogu složiti tako da uštede prostor, jedna na drugu tako da nastaje potreba samo za manjim obimom transporta, pri čemu se transportni kapaciteti mogu bolje iskoristiti i tako znatno uštedeti. Pored toga, elementi polovine tela ili elementi poluškoljke mogu biti identični tako da se za stvaranje tela za premeštanje iz ovog elementa ne zahteva nikakav drugačiji, komplementarni element, već zauzvrat samo potpuno isti element. Shodno tome, pometnje su isključene, kao i mogućnost da se na gradilište može isporučiti različiti broj odgovarajućih komplementarnih elemenata. Ovo poslednje može posebno dovesti do znatnog odlaganja, a samim tim i do dodatnih troškova, ako se elementi moraju prevoziti morem na velike udaljenosti, poput Evrope do Azije. Poželjno, tela za premeštanje su napravljena od plastike i / ili su formirana kao deo dobijen ubrizgavanjem plastike.

Prema sledećem povoljnom ostvarenju pronalaska, obezbeđeno je da se svaka najmanje jedna poprečna šipka proteže između svaka dva susedna tela za premeštanje u nizu, barem parcijalno, i / ili da je svako telo za premeštanje u uzdužnom smeru smešteno između svaka dve poprečne šipke, koje se postavljaju posebno na telo za premeštanje, po mogućstvui tako da poprečne šipke pričvršćuju tela za premeštanja suprotno podešavanju duž uzdužnog smera i u stranu. Zajedno, svaka dva odgovarajuća para poprečnih šipki zajedno sa najmanje jednom prvom i drugom uzdužnom š ipkom tako definišu prijemni prostor za telo za premeštanje ili stub tela za premeštanje, koji okružuje ili fiksira telo ili tela za premeštanja tako da bilo koji podizanje ili proklizavanje tela za premeštanje unutar prostora za prijem se može u velikoj meri izbeći. Poprečne š ipke takođe sprečavaju vezivanje između dva elementa poluškoljke koji su slučajno olabavljeni sa telom za premeštanje sačinjenim od dve polovine školjke. Ako se telo za premeštanje sastoji od na primer dva elementa poluškoljke, koji su spojeni kliznim zatvaračem kroz bočno teleskopiranje dva elementa poluškoljke paralelno sa zajedničkim kontaktom, tada je takvo telo za premeštanje poželjno smešteno u modulu takvom da je efektivni pravac kliznog zatvaranja postavljen paralelno sa uzdužnim smerom modula tako da je nenamerno otvaranje poklopca klizača sprečeno poprečnim šipkama.

Uzdužne š ipke i / ili poprečne šip ke po mogućnosti se sastoje od čelika, posebno od čelika za armiranje/ojačavanje. Pored toga, sve uzdužne šipke i / ili poprečne šipke su istog prečnika.

Dalji ciljevi, prednosti i moguće primene predmetnog pronalaska postaće jasne iz opisa primera realizacije zasnovanog na crtežima.

Na crtežima:

Slika 1 prikazuje perspektivni prikaz moguće realizacije jednorednog modula prema pronalasku za proizvodnju betonskog dela,

Slika 2 prikazuje pogled prednje strane jednorednog modula prema Sl.1 u različitim fazama sklapanja,

Slika 3 prikazuje detaljan pogleda A jednorednog modula prema Sl.2,

Slika 4 prikazuje detaljan prikaz B jednorednog modula prema Sl.

2 i

Slika 5 prikazuje perspektivni prikaz moguće realizacije višerednog modula prema pronalasku za proizvodnju betonskog dela.

Sl. 1 do 4 prikazuju moguće primere realizacija jednorednog modula 1a za proizvodnju betonskog dela. Modul 1a obuhvata red 2 većeg broja tela 100 za premeštanje koja su susedno smeštena u vodoravnom uzdužnom smeru L, koja su stegom pričvršćena na strukturu rešetke od dve pojedinačne rešetke 10, 20 koje se pružaju u uzdužnom smeru L, č ije su rešetkaste površine orijentisane poprečno ili nagnuto u odnosu na horizontalno. Pri tome svaka od rešetki 10, 20 obuhvata najmanje jednu prvu i jednu drugu uzdužnu šipku 11, 12 ili 21, 22 koja je postavljena na rastojanju paralelno jedna prema drugoj i prostire se u uzdužnom pravcu L i veći broj poprečnih šipk i 13, 23 koje su međusobno razmaknute i orijentisane poprečno ili nagnuto u odnosu na horizontalne, koje su međusobno povezane uzdužnim šipkama 11, 12 ili 21, 22, poželjno zavarene. Uzdužne š ipke 11, 12 ili 21, 22 i poprečne š ipke 13, 23 obuhvataju poželjno čelik za armiranje i istog su prečnika. Ako su u ovom oglednom primeru realizacije jednorednog modula 1a prema slici 1 prikazana su ukupno dva različita tela 100 premeštanja iz razloga jasnosti, onda je ta ilustracija takođe reprezentativna za module sa više od dva tela za premeštanje u jednom redu. U tom pogledu, modul 1a se, prema tome, može produžiti prema potrebi u uzdužnom smeru L. Obično moduli u uzdužnom pravcu L mogu imati produžetak do oko 250 cm i ukupno sadrže do oko č etrnaest susedno postavljenih tela 100 za premeštanje.

Sva tela 100 za premeštanje sadrže najmanje jedan prvi držač 311 ili 321 i najmanje jedan drugi držač 412 ili 422 na svojoj spoljašnjoj strani za obe odgovarajuće rešetke 10 ili 20, pri č emu su navedeni držači napravljeni i postavljeni jedan u odnosu na drugo na način da su obe odgovarajuće rešetke 10 ili 20 međusobno barem međusobno zaključane i zatvoreno pričvršćene između prvog i drugog držača 311, 312 ili 412, 422, smeštajući prvu uzdužnu šipku 11 ili 21 u prvi držač 311 ili 321 i smeštajući drugu uzdužnu šipku 12 ili 22 u drugom držaču 412 ili 422, i tako održava zajedno sva tela 100 premeštanja

Prvi držači 311, 321 za prve uzdužne š ipke 11, 21 prve i druge rešetke 10, 20 postavljeni su vertikalno u odnosu na uzdužni smer L na donjoj strani tela za premeštanje u intervalu D1, koji iznosi oko 185 mm u ovom oglednom primeru izvođenja. Ovo garantuje da modul 1a ima siguran položaj na uobičajeno postavljenim (nisu ovde prikazane) armaturnim čeličnim nosačima, na kojima su

1

prve uzdužne š ipke 11, 12 uglavnom direktno podržane kada nastaju betonski delovi. Kao što se konkretno može videti sa slika 1 i 2, odgovarajući drugi držači 412, 422 za druge uzdužne šipke 12, 22 smešteni su na gornjoj strani tela 100 za premeštanje, u intervalu D2, koji je znatno manji od intervala D1 na donjoj strani i iznosi samo oko 50 mm u ovom oglednom primeru izvođenja. Interval D2 ove veličine obezbeđuje da je modul 1a bezbedno dostupan na obe gornje, druge uzdužne šipke 12, 22 obe rešetke 10, 20 prilikom izrade betonskog dela, pri čemu ne postoji rizik da osoba može direktno stupiti nogom na tela 100 premeštanja između dve uzdužne š ipke 12, 22 i ošteti ih. Kada se gleda u uzdužnom pravcu L - kao š to je prikazano na slici 2 - površine rešetke dve rešetke 10, 20 su, dakle, raspoređene pod nagibom prema vertikali pod uglom a od oko 15 °.

Kao što se konkretno može videti na slikama 3 i 4, prvi držači 311, 321 formirani su na donjoj strani tela 100 za poemranje kao matice ili utorska udubljenja u mrežnim nastavcima, koji su smešteni poprečno u uzdužnom smeru L na spoljnoj strani tela za premeštanje. Svako telo 100 za premeštanje sadrži, dakle, dva prva držača 311 ili 321 za svaku uzdužnu š ipku 11 ili 21 prve ili druge rešetke 10, 20, koje su susedno smeštene u uzdužnom smeru L i u koje je odgovarajuća uzdužna šipka 11, 21 istovremeno smeštena. U tu svrhu, odgovarajuće matice ili utorska udubljenja na prvim nosačima 311 ili 321, koji su dodeljeni jednoj od uzdužnih šipki 11 ili 21, poravnate su u uzdužnom smeru L. Dubina navrtki ili žleba i visine mrežnih nastavaka odabrane su tako da su u saglasnoti sa strukturno potrebnim pokrivačima (debljina sloja betona između čeličnih nosača armature i tela za premeštanje postavljeni na njima ili ispod njih). Upotrebljeni drugi držači 412, 422 na gornjoj strani tela 100 za premeštanje su u ovom oglednom izvođenju u osnovi formirani kao kuke za zaključavanje, koje su takođe postavljene poprečno u odnosu na uzdužni smer L, u ovom slučaju vertikalno na uzdužni smer L. Za svaku od uzdužnih š ipki 12, 22, najmanje jedan drugi držač 412, 422 koji se formira kao kuka za zaključavanje, nalazi se na gornjoj strani.

Na Slici 2, između ostalog je ilustrovan pogodan postupak za proizvodnju ili sastavljanje modula 1a. U tu svrhu, obe rešetke 10, 20 prvotno su postavljene ravno uz ravan temelj paralelno sa uzdužnim pravcem L u intervalu D1. Nakon toga su tela 100 za premeštanje smeštena neposredno na rešetkie 10, 20 u uzdužnom smeru L tako da se matice ili utorska udubljenja prvih držača 311 ili 321 spajaju s prvim uzdužnim šipkama 11 ili 21. Dalje, obe rešetke 10 ili 20 su presavijene duž uzdužne osi odgovarajuće prve uzdužne šipke 11 ili 21 sve dok se odgovarajuće druge uzdužne š ipke 12 ili 22 ne uključe u drugi držač 412 ili 422 kao kuke za zaključavanje, na primer pri privremenoj fleksibilnoj deformaciji kuke za zaključavanje. Kao š to se konkretno može videti na slici 4, matica ili utorsko udubljenje prvog držača 311, 321 sadrži profilnu liniju poprečnog preseka u obliku kružnih segmenata, koja je poželjno prilagođena radijusu uzdužnih š ipki 11, 21, tako da matice ili utorska udubljenja služe kao okretni ležaj za odgovarajuće prve uzdužne š ipke 11, 12. Kolektivno, kooperacija postavljanja odgovarajućih prvih uzdužnih š ipki 11, 21 sa držačem 311, 321 i odgovarajućih drugih uzdužnih šipki 12, 22 sa drugim držačima 412, 422 vode da obe rešetke 10, 20 budu međusobno zaključane i zatvoreno pričvršćene pojedinačno na tela 100 za premeštanje i na taj način drže zajedno celokupnost svih tela za premeštanje.

Kao što se takođe posebno vidi na slici 1, svaka rešetka 10, 20 po telu 100 za premeštanje sadrži dve poprečne š ipke 13 ili 23, koje su bočno postavljene na odgovarajuće telo 100 za premeštanje, u ovom slučaju tako da poprečne šipke 13, 23 učvršćuju tela 100 premeštanja protiv podešavanja duž uzdužnog smera L. Zbirno, svaka dva para poprečnih š ipki 13 ili 23, odnosno, prva i druga uzdužna šipka 11, 12 ili 21, 22, tako definišu prostor za prijem za svako telo 100 za premeštanje, koji okružuje ili fiksira telo 100 za premeštanje tako da se značajno može izbeći podizanje ili proklizavanje tela za premeštanja unutar prostora za prijem.

Kao š to se dalje može videti sa slika 1 i 2, tela 100 za premeštanje u ovom oglednom primeru su sva identična i formirana ogledalski simetrično paralelno sa horizontalnim (osim udubljenja na gornjoj i donjoj strani) u odnosu na nivo . Stoga tela za premeštanje sadrže veći broj držača sa donje i gornje strane, koji su između ostalog pomereni poprečno u uzdužnom smeru L. U tom smislu, gore opisani prvi držači 311 ili 321 na donjoj strani tela 100 premeštanja identični su narednim drugim držačima 312 ili 322 na gornjoj strani. Slično, gore opisani drugi držači 412 ili 422 na gornjoj strani tela 100 premeštanja identični su druga

1

dva držača 411 ili 421 na donjoj strani. Ovime se povećava modularnost tela 100 poemranja, jer oni nemaju obavezni smer ugradnje barem u odnosu na gornju i donju stranu, tako da se moduli mogu brzo sastaviti i bez ikakvog detaljnog rotiranja ili postavljanja tela za premeštanje.

Umesto jednog ili oba gore opisana prvog i drugog zadržavajućeg uređaja 311, 321 ili 412, 422, dalji prvi ili drugi drugi držači 411, 421 ili 312, 322 mogu se koristiti alternativno za osiguranje odgovarajuće re[etka, pri č emu interval između dve uzdužne rešetke rešetke mora d abude prilagođen za ovo kao što je primenljivo. Ovime je pogodno postignuto da se odgovarajuća mreža 10, 20 može učvrstiti u različitim položajima, poprečno na horizontalnu na telima 100 premeštanja. Dakle, na primer, dve rešetke 10, 20 sa njihovim prvim uzdužnim šipkama 11, 21 mogu biti odgovarajuće pričvršćene u prvim držačima 311 i 321 na donjoj strani tela 100 premeštanja i sa njihovim odgovarajućim drugim uzdužnim šipkama 12, 22 do drugog držača 312 i 322 sa gornje strane tela 100 premeštanja. U ovom slučaju, dve površine rešetke su poravnate paralelno s vertikalnom ili vertikalno u odnosu na horizontalnu.

Pored toga, tela 100 premeštanja u ovom oglednom primeru su formirana kao šuplja tela, koja su sastavljena od dva identična plastična elementa poluškoljke, koja se mogu ekonomično složiti u prostoru ili jedan na drugi. Da bi se iz tih elemenata stvorilo telo za premeštanje, nisu potrebni ni drugi, komplementarni elementi. Sva tela 100 premeštanja su u osnovi formirana kao spljošteni sferoidi sa spljoštenim gornjim i donjim stranama, pri č emu se mogu konkretno proizvesti ravni betonski delovi. Pored toga, svi držači formirani su kao jedan komad sa telima za premeštanje ili elementima poluškoljke, na primer kao pojedinačni deo odliven injektiranjem.

Sl. 5 prikazuje moguće primere pronalazačkog višerednog modula 1b, koji se koristi specijalno za proizvodnju debljih betonskih delova. Modul 1b sadrži veći broj naslaganih redova 2, 3 više tela 100 za premeštanje koja su susedno postavljena u horizontalnom uzdužnom smeru L, koja su identična telima 100 za premeštanje na slikama 1 do 4. Tela 100 za premeštanje su takođe vezano pričvršćena za strukturu dveju rešetki 10, 20 u uzdužnom pravcu L, č ije su rešetke orijentisane poprečno ili nagnuto u odnosu na horizontalnu. Ako su u ovom oglednom primeru izvođenja modula 1b prema slici 5 zbog jasnoće

1

prikazana samo dva reda 2, 3 sa dva tela 100 premeštanja, onda je ova ilustracija takođe reprezentativna za module sa više od dva reda i / ili više od dva tela 100 za poemranje u jednom redu. S tim u vezi, modul 1b se stoga može produžiti ili smanjiti prema potrebi u uzdužnom smeru L i / ili u horizontalnom smeru.

Svaka rešetka 10, 20 sadrži najmanje jednu prvu i jednu drugu uzdužnu šipku 11, 12 ili 21, 22 koja je postavljena na rastojanju paralelno jedna do druge i proteže se u uzdužnom smeru L i više poprečnih š ipki 13, 23 ako su međusobno razmaknute i orijentisane poprečno ili nagnuto u odnosu na horizontalne, koji su svaki povezani odgovarajuće uzdužnim š ipkama 11, 12 ili 21, 22, posebno zavarenim. Prve uzdužne š ipke 11, 21 dve rešetke 10, 20 -slično kao jednoredni modul 1a - smeštaju se u prve držače 311, 321 na donjoj strani tela 100 premeštanja u donjem redu 2, dok su druge uzdužne š ipke 12, 22 smeštene u druge držače 312, 322 sa gornje strane tela 100 za premeštanje u gornjem redu 3. To je dovoljno osigura da obe odgovarajuće rešetke 10, 20 barem pričvršćuju međusobno i zatvoreno, između prvog držača 311 ili 321 i drugog držača 312 ili 322 tako da se sva tela 100 za premeštanje drže zajedno kao kompozit između obe rešetke 10, 20.

Da bi ojačale kompozit, dve rešetke 10, 20 sadrže dodatno novu prvu uzdužnu šipku 11.1 ili 21.1 i drugu drugu uzdužnu šipku 12.1 ili 22.1, koje su u skladu sa tim smeštene u narednim prvim držačima 311.1 ili 321.1 na donjoj strani tela 100 za pomicanje gornjeg reda 3 ili u daljnjim drugim držećim uređajima 412.1 ili 422.1 na gornjoj strani tela 100za premeštanje donjeg reda 2. Sa više od dva reda, slično je izvodljivo da svako telo za premeštanje, odnosno u prvi držač, na primer na donjoj strani, i drugi držač, na primer na gornjoj strani, u interakciji sa odgovarajućom prvom ili drugom uzdužnom šipkom jedne od rešetki. Međutim takođe je izvodljivo odustati od svih prvih i drugih uzdužnih š ipki i učvrstiti rešetku kao š to je gore opisano samo između prvog držača u donjem redu i drugog držača za gornji red. Konkretno, takođe je moguće odustati od dve odgovarajuće uzdužne š ipke 11.1, 12.1 ili 21.1, 22.1 sa dve rešetke 10, 20, prikazane na slici 5, i smestiti odgovarajuće druge uzdužne šipke 12, 22 u drugi držače 412 ili 422 umesto držača 312 ili 322, što rezultira da se rešetke 10, 20

1

naginju u odnosu na vertikalnu. U svim ovim konfiguracijama, višeredni modul može se povoljno sastaviti slično kao jednoredni modul savijanjem rešetki.

1

Claims (15)

Patentni zahtevi

1. Betonski plafon, koji sadrži najmanje jedan modul (1a) koji sadrži red (2) od više tela (100) za premeštanje, koja su smeštena jedno opred drugog u horizontalnom uzdužnom smeru (L), koja su zatvorena u rešetkanoj strukturi izrađenoj od najmanje dve pojedinačne rešetke (10, 20) koje se prostiru u uzdužnom smeru (L), pri čemu svaka od rešetki (10, 20) obuhvata najmanje prvu i drugu uzdužnu š ipku (11, 12 ili 21, 22), raspoređene na udaljenosti paralelno jedna s drugom i prostiru se u uzdužnom pravcu (L), a veći broj poprečnih š ipki (13, 23) postavljenih na udaljenosti jedna od druge, koje su međusobno povezane uzdužnim šipkama (11, 12 ili 21, 22), pri čemu najmanje jedno telo (100) za premeštanje za svaku rešetku (10, 20) obuhvata najmanje jedan prvi držač (311 ili 321) i najmanje jedan drugi držač (412 ili 422) sa spoljašnje strane, navedeni držači se formiraju i postavljaju jedan u odnosu na drugi na takav način da su obe odgovarajuće rešetke (10, 20) barem međusobno međusobno zaključane i zatvoreno pričvršćene između prvog i drugog etencionog uređaja smeštanjem prve uzdužne šipke (11 ili 21) u prvom držaču (311 ili 321) i smeštajući drugu uzdužnu š ipku (12 ili 22) u drugi držač (412 ili 422) i na taj način drži zajedno sva tela(100) za premeštanje, naznačen time, što su površine rešetki rešetki (10, 20) orijentisane poprečno ili nagnuto u odnosu na horizontalne, pri čemu svaka rešetka (10, 20) sadrži više poprečnih šipki (13, 23) orijentisanih poprečno ili nagnuto u odnosu na horizontalne, koje su međusobno povezane uzdužnim šipkama (11, 12 ili 21, 22).

2. Betonski plafon prema zahtevu 1, naznačen time, što više tela (100) premeštanja u jednom redu (2) za najmanje jednu rešetku (10, 20) obuhvataju barem prvi i drugi držač (311, 321; 412, 422) za smeštaj odgovarajućeg prve ili druge uzdužne šipke (11; 21 ili 12; 22).

3. Betonski plafon, koji sadrži najmanje jedan modul (1b) koji obuhvata više naslaganih redova (2, 3) od većeg broja tela (100) za premeštanje, koja su postavljena u horizontalnom uzdužnom smeru (L), koja je zatvoreno pričvršćene u strukturi rešetke napravljenoj od najmanje dve pojedinačne rešetke (10, 20) koje se prostiru u uzdužnom smeru (L), gde su povrišne rešetke orijentisane poprečno ili nagnuto u odnosu na horizontalne, gde svaka od rešetki (10 , 20) obuhvata najmanje prvu i drugu uzdužnu šipku (11, 12 ili 21, 22), raspoređenu na udaljenosti paralelno jedna prema drugoj i koja se prostire u uzdužnom smeru (L), i više poprečnih š ipki (13 , 23) postavljene na udaljenosti jedna od druge i orijentisane poprečno ili nagnuto u odnosu na horizontalne, koji su međusobno povezane uzdužnim š ipkama (11, 12 ili 21, 22), pri č emu je najmanje jedno od tela (100) za premeštanje u donjem redu (2) na spošljašnjoj strani svake rešetke (10, 20) obuhvata najmanje jedan prvi držač (311 ili 321) i najmanje jedno telo (100) za premeštanje u gornjem redu (3) na svojoj spoljašnjoj strani, najmanje jedan drugi držač (312 ili 322), pri čemu su navedeni držaći formirani i postavljeni jedan u odnosu na drugi tako da su obe odgovarajuće rešetke (10, 20) barem međusobno međusobno zaključane i zatvoreno pričvršćene između prvog i drugog držača postavaljanjem prve uzdužne šipke (11 ili 21) u prvi držač (311 ili 321) i postavljanjem druge uzdužne šipke (12 ili 22) u drugi držač (312 ili 322), i na taj način drže zajedno sva tela (100) za premeštanje .

4. Betonski plafon prema zahtevu 3, naznačen time, što više pomičnih tela (100) u donjem redu (2) obuhvata najmanje prvi držač (311; 321) za prvu uzdužnu traku (11, 21) od barem jedne rešetke (10, 20) i / ili što više pomičnih tela (100) u gornjem redu (3) respektivno sadrže najmanje drugi držač (312; 322) za drugu uzdužnu traku ( 12, 22) barem jedne od rešetki (10, 20).

5. Betonski plafon prema zahtevu 4, naznačen time, što jedno ili više tela (100) za premeštanje u najmanje jednom od redova (2, 3) sadrže najmanje prvi i drugi držač (311, 311.1, 321 , 321.1 ili 312, 312.1, 322, 322.1) za barem jednu od rešetki (10, 20), pri č emu rešetka za ovaj red poželjno obuhvata prvu ili dodatnu prvu i drugu ili dodatnu drugu uzdužnu šipku (11, 11.1, 21, 21.1 ili 12, 12.1, 22, 22.1).

6. Betonski plafon u skladu sa bilo kojim od prethodnih zahteva, naznačen time, š to najmanje jedno telo (100) za premeštanje sadrži veći broj prvih i / ili drugih držača (311, 311.1, 321, 321.1 ili 312, 312.1, 322322.1) koji su poređani jedan pored drugog u uzdužnom smeru (L), u kome je istovremeno smeštena odgovarajuća prva ili druga uzdužna šipka.

7. Betonski plafon u skladu sa bilo kojim od prethodnih zahteva, naznačen time, š to je za opciono pričvršćivanje najmanje jedne od rešetki (10, 20) u različitim položajima poprečno ili nagnuto prema vodoravnom jednom ili u mnoštvu tela ( 100) za premeštanje respektivno sadrže mnoštvo prvih i / ili drugih držača (311, 311.1, 321, 321.1; 312, 312.1, 322, 322.1; 411, 411.1, 421, 421.1; 412, 412.1, 422, 422.1) koji su pomereni jedan i odnosu na drugi poprečno u uzdužnom smeru.

8. Betonski plafon prema bilo kojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što se barem jedan od prvih i / ili drugih držača (311, 311.1, 321, 321.1; 312, 312.1, 322, 322.1; 411, 411.1, 421 , 421.1; 412, 412.1, 422, 422.1) formira kao sredstvo za zaključavanje, poželjno kao kuka za zaključavanje, urez za zaključavanje, matica za zaključavanje, brava za zaključavanje ili stezaljka za zaključavanje.

9. Betonski plafon prema bilo kojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što najmanje jedan od prvih i / ili drugih držača (311, 311.1, 321, 321.1; 312, 312.1, 322, 322.1) obuhvata maticu ili utorsko udubljenje u podužnom smeru (L) kako bi se smestilo jedno od prvih ili drugih uzdužnih š ipki (11, 12, 21, 22), pri čemu matica ili utorsko udubljenje obuhvata posebno profilisanu profilnu liniju poprečnog preseka u obliku kružnog segmenta.

10. Betonski plafon prema zahtevu 9, naznačen time, što je matica ili utorska udubljenja oblikovano u mrežnom produžetku na spoljnoj površini tela za premeštanje (100), koji se po mogućnosti proteže poprečno u uzdužnom smeru (L).

11. Betonski plafon prema bilo kojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što je najmanje jedan od prvih i / ili drugih držača, poželjno svi držači (311, 311.1, 321, 321.1; 312, 312.1, 322, 322.1; 411, 411.1, 421, 421.1; 412, 412.1, 422, 422.1) formiran se kao jedan komad sa odgovarajućim telom (100) za premeštanje.

12. Betonski plafon prema bilo kojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što je na najmanje jednom telu (100) za premeštanje, jedan ili više prvih držača (311, 311.1, 321, 321.1; 411, 411.1, 421, 421.1) smešteno na donjoj strani tela(100) za premeštanje i / ili jedan ili više drugih držača (312, 312.1, 322, 322.1; 412, 412.1, 422, 422.1) je postavljeno na gornjoj strani tela (100) za premeštanje.

13. Betonski plafon prema zahtevu 12, naznačen time, što sa najmanje jednim telom (100) za premeštanje najmanje jedan drugi držač (412) za jednu rešetku (10) i najmanje jedan drugi držač (422) za ostale rešetke (20) su postavljeni tako da interval (D2) između odgovarajuće smeštenih drugih uzdužnih šipki (12, 22) ne prelazi 75 mm, tačnije ne prelazi 60 mm, poželjno ne prelazi 50 mm i / ili da je barem jedan prvi držač (311) za jednu rešetku (10) i najmanje jedan prvi držač (321) za drugu rešetku (20) su raspoređeni jedan u odnosu na drugi tako da je interval (D1) između odgovarajuće smeštenih prvih uzdužnih šipki (11, 21) najmanje 75 mm, najmanje 150 mm, poželjno 185 mm.

14. Betonski plafon prema bilo kojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što barem jedno od tela (100) za premeštanje, poželjno sva tela (100) za premeštanje

a. su formirana paralelno sa uzdužnim pravcem (L) u odnosu na vertikalni nivo i / ili ogledalski-simetrično u odnosu na horizontalni nivo; i / ili

b. je formirano kao zatvoreno šuplje telo ili kao delimično otvoreno šuplje telo sa otvorom nadole okrenutim ka modulu; i / ili

c. napravljeno od plastike, formirano je posebno kao deo odliven injektiranjem i / ili

d. sastoji se od dva identična elementa polovine tela, tačnije dva identična elementa poluškoljke.

15. Betonski plafon prema bilo kojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što se svaka najmanje jedna poprečna šipka (13; 23) proteže između svaka dva susedna tela (100) za premeštanje u redu (2, 3) barem parcijalno i / ili da je svako delo (100) za premeštanje u uzdužnom smeru (L) postavljeno između svake dve poprečne š ipke (13; 23), koje su po mogućnosti naslonjene na telo (100) za premeštanje, poželjno tako da poprečne š ipke (13; 23) osiguraju telo (100) za premeštanje od podešavanja duž uzdužnog smera (L) i u stranu

2