RS59691B1 - Multipleksiranje podokvira sa različitim rastojanjima između podnosioca - Google Patents

Multipleksiranje podokvira sa različitim rastojanjima između podnosioca

Info

Publication number
RS59691B1
RS59691B1 RS20191346A RSP20191346A RS59691B1 RS 59691 B1 RS59691 B1 RS 59691B1 RS 20191346 A RS20191346 A RS 20191346A RS P20191346 A RSP20191346 A RS P20191346A RS 59691 B1 RS59691 B1 RS 59691B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
network
wireless device
transmission
ofdm
numerology
Prior art date
Application number
RS20191346A
Other languages
English (en)
Inventor
Robert Baldemair
Richard Abrahamsson
Ismet Aktas
Peter Alriksson
Junaid Ansari
Shehzad Ali Ashraf
Henrik Asplund
Fredrik Athley
Håkan Axelsson
Joakim Axmon
Nima Seifi
Yngve Selén
Martin Johansson
Anders Carlsson
Johan Axnäs
Kumar Balachandran
Gunnar Bark
Jan-Erik Berg
Andreas Bergström
Håkan Björkegren
Nadia Brahmi
Cagatay Capar
Andreas Cedergren
Mikael Coldrey
Silva Icaro L J Da
Erik Dahlman
Essaili Ali El
Ulrika Engström
Mårten Ericson
Erik Eriksson
Mikael Fallgren
Rui Fan
Gabor Fodor
Pål Frenger
Jonas Fridén
Olsson Jonas Fröberg
Anders Furuskär
Johan Furuskog
Virgile Garcia
Ather Gattami
Fredrik Gunnarsson
Ulf Gustavsson
Bo Hagerman
Fredrik Harrysson
Ning He
Martin Hessler
Kimmo Hiltunen
Songnam Hong
Dennis Hui
Jörg Huschke
Tim Irnich
Sven Jacobsson
Niklas Jaldén
Simon Järmyr
Zhiyuan Jiang
Niklas Johansson
Du Ho Kang
Eleftherios Karipidis
Patrik Karlsson
Ali S Khayrallah
Caner Kilinc
Göran N Klang
Jonas Kronander
Sara Landström
Christina Larsson
Gen Li
Lars Lindbom
Robert Lindgren
Bengt Lindoff
Fredrik Lindqvist
Jinhua Liu
Thorsten Lohmar
Qianxi Lu
Lars Manholm
Ivana Maric
Jonas Medbo
Qingyu Miao
Gunnar Mildh
Reza Moosavi
Walter Müller
Elena Mzhre
Karl Norman
Bengt-Erik Olsson
Torgny Palenius
Stefan Parkvall
Janne Peisa
Sven Petersson
Jose Luis Pradas
Mikael Prytz
Olav Quueseth
Pradeepa Ramachandra
Edgar Ramos
Andres Relal
Thomas Rimhagen
Emil Ringh
Patrik Rugeland
Johan Rune
Joachim Sachs
Henrik Sahlin
Vidit Saxena
Original Assignee
Ericsson Telefon Ab L M
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Family has litigation
First worldwide family litigation filed litigation Critical https://patents.darts-ip.com/?family=58995202&utm_source=google_patent&utm_medium=platform_link&utm_campaign=public_patent_search&patent=RS59691(B1) "Global patent litigation dataset” by Darts-ip is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
Application filed by Ericsson Telefon Ab L M filed Critical Ericsson Telefon Ab L M
Publication of RS59691B1 publication Critical patent/RS59691B1/sr

Links

Classifications

    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04J—MULTIPLEX COMMUNICATION
    • H04J11/00—Orthogonal multiplex systems, e.g. using WALSH codes
    • H04J11/0069—Cell search, i.e. determining cell identity [cell-ID]
    • H04J11/0079—Acquisition of downlink reference signals, e.g. detection of cell-ID
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L27/00—Modulated-carrier systems
    • H04L27/26—Systems using multi-frequency codes
    • H04L27/2601—Multicarrier modulation systems
    • H04L27/2602—Signal structure
    • H04L27/26025—Numerology, i.e. varying one or more of symbol duration, subcarrier spacing, Fourier transform size, sampling rate or down-clocking
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04B—TRANSMISSION
    • H04B7/00—Radio transmission systems, i.e. using radiation field
    • H04B7/02—Diversity systems; Multi-antenna system, i.e. transmission or reception using multiple antennas
    • H04B7/04—Diversity systems; Multi-antenna system, i.e. transmission or reception using multiple antennas using two or more spaced independent antennas
    • H04B7/0413—MIMO systems
    • H04B7/0452—Multi-user MIMO systems
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04B—TRANSMISSION
    • H04B7/00—Radio transmission systems, i.e. using radiation field
    • H04B7/02—Diversity systems; Multi-antenna system, i.e. transmission or reception using multiple antennas
    • H04B7/04—Diversity systems; Multi-antenna system, i.e. transmission or reception using multiple antennas using two or more spaced independent antennas
    • H04B7/08—Diversity systems; Multi-antenna system, i.e. transmission or reception using multiple antennas using two or more spaced independent antennas at the receiving station
    • H04B7/0837—Diversity systems; Multi-antenna system, i.e. transmission or reception using multiple antennas using two or more spaced independent antennas at the receiving station using pre-detection combining
    • H04B7/0842—Weighted combining
    • H04B7/0848—Joint weighting
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L1/00—Arrangements for detecting or preventing errors in the information received
    • H04L1/004—Arrangements for detecting or preventing errors in the information received by using forward error control
    • H04L1/0056—Systems characterized by the type of code used
    • H04L1/0057—Block codes
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L1/00—Arrangements for detecting or preventing errors in the information received
    • H04L1/12—Arrangements for detecting or preventing errors in the information received by using return channel
    • H04L1/16—Arrangements for detecting or preventing errors in the information received by using return channel in which the return channel carries supervisory signals, e.g. repetition request signals
    • H04L1/18—Automatic repetition systems, e.g. Van Duuren systems
    • H04L1/1812—Hybrid protocols; Hybrid automatic repeat request [HARQ]
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L27/00—Modulated-carrier systems
    • H04L27/26—Systems using multi-frequency codes
    • H04L27/2601—Multicarrier modulation systems
    • H04L27/2602—Signal structure
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L5/00—Arrangements affording multiple use of the transmission path
    • H04L5/003—Arrangements for allocating sub-channels of the transmission path
    • H04L5/0053—Allocation of signalling, i.e. of overhead other than pilot signals
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L5/00—Arrangements affording multiple use of the transmission path
    • H04L5/003—Arrangements for allocating sub-channels of the transmission path
    • H04L5/0053—Allocation of signalling, i.e. of overhead other than pilot signals
    • H04L5/0055—Physical resource allocation for ACK/NACK
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L5/00—Arrangements affording multiple use of the transmission path
    • H04L5/0091—Signalling for the administration of the divided path, e.g. signalling of configuration information
    • H04L5/0094—Indication of how sub-channels of the path are allocated
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L5/00—Arrangements affording multiple use of the transmission path
    • H04L5/14—Two-way operation using the same type of signal, i.e. duplex
    • H04L5/1469—Two-way operation using the same type of signal, i.e. duplex using time-sharing
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L65/00—Network arrangements, protocols or services for supporting real-time applications in data packet communication
    • H04L65/10—Architectures or entities
    • H04L65/102—Gateways
    • H04L65/1023—Media gateways
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04W—WIRELESS COMMUNICATION NETWORKS
    • H04W4/00—Services specially adapted for wireless communication networks; Facilities therefor
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04W—WIRELESS COMMUNICATION NETWORKS
    • H04W8/00—Network data management
    • H04W8/18—Processing of user or subscriber data, e.g. subscribed services, user preferences or user profiles; Transfer of user or subscriber data
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L27/00—Modulated-carrier systems
    • H04L27/26—Systems using multi-frequency codes
    • H04L27/2601—Multicarrier modulation systems
    • H04L27/2602—Signal structure
    • H04L27/261—Details of reference signals
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L27/00—Modulated-carrier systems
    • H04L27/26—Systems using multi-frequency codes
    • H04L27/2601—Multicarrier modulation systems
    • H04L27/2626—Arrangements specific to the transmitter only
    • H04L27/2627—Modulators
    • H04L27/2634—Inverse fast Fourier transform [IFFT] or inverse discrete Fourier transform [IDFT] modulators in combination with other circuits for modulation
    • H04L27/2636—Inverse fast Fourier transform [IFFT] or inverse discrete Fourier transform [IDFT] modulators in combination with other circuits for modulation with FFT or DFT modulators, e.g. standard single-carrier frequency-division multiple access [SC-FDMA] transmitter or DFT spread orthogonal frequency division multiplexing [DFT-SOFDM]
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L5/00—Arrangements affording multiple use of the transmission path
    • H04L5/0001—Arrangements for dividing the transmission path
    • H04L5/0003—Two-dimensional division
    • H04L5/0005—Time-frequency
    • H04L5/0007—Time-frequency the frequencies being orthogonal, e.g. OFDM(A) or DMT
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L5/00—Arrangements affording multiple use of the transmission path
    • H04L5/0001—Arrangements for dividing the transmission path
    • H04L5/0028—Variable division
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L5/00—Arrangements affording multiple use of the transmission path
    • H04L5/0091—Signalling for the administration of the divided path, e.g. signalling of configuration information
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04W—WIRELESS COMMUNICATION NETWORKS
    • H04W48/00—Access restriction; Network selection; Access point selection
    • H04W48/08—Access restriction or access information delivery, e.g. discovery data delivery
    • H04W48/12—Access restriction or access information delivery, e.g. discovery data delivery using downlink control channel
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04W—WIRELESS COMMUNICATION NETWORKS
    • H04W48/00—Access restriction; Network selection; Access point selection
    • H04W48/16—Discovering, processing access restriction or access information
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04W—WIRELESS COMMUNICATION NETWORKS
    • H04W60/00—Affiliation to network, e.g. registration; Terminating affiliation with the network, e.g. de-registration
    • H04W60/04—Affiliation to network, e.g. registration; Terminating affiliation with the network, e.g. de-registration using triggered events
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04W—WIRELESS COMMUNICATION NETWORKS
    • H04W72/00—Local resource management
    • H04W72/12—Wireless traffic scheduling
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04W—WIRELESS COMMUNICATION NETWORKS
    • H04W74/00—Wireless channel access
    • H04W74/02—Hybrid access
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04W—WIRELESS COMMUNICATION NETWORKS
    • H04W74/00—Wireless channel access
    • H04W74/08—Non-scheduled access, e.g. ALOHA
    • H04W74/0808—Non-scheduled access, e.g. ALOHA using carrier sensing, e.g. carrier sense multiple access [CSMA]
    • H04W74/0816—Non-scheduled access, e.g. ALOHA using carrier sensing, e.g. carrier sense multiple access [CSMA] with collision avoidance
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04W—WIRELESS COMMUNICATION NETWORKS
    • H04W74/00—Wireless channel access
    • H04W74/08—Non-scheduled access, e.g. ALOHA
    • H04W74/0833—Random access procedures, e.g. with 4-step access
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04W—WIRELESS COMMUNICATION NETWORKS
    • H04W74/00—Wireless channel access
    • H04W74/08—Non-scheduled access, e.g. ALOHA
    • H04W74/0833—Random access procedures, e.g. with 4-step access
    • H04W74/0838—Random access procedures, e.g. with 4-step access using contention-free random access [CFRA]
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04W—WIRELESS COMMUNICATION NETWORKS
    • H04W8/00—Network data management
    • H04W8/22—Processing or transfer of terminal data, e.g. status or physical capabilities
    • H04W8/24—Transfer of terminal data
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04W—WIRELESS COMMUNICATION NETWORKS
    • H04W80/00—Wireless network protocols or protocol adaptations to wireless operation
    • H04W80/02—Data link layer protocols

Landscapes

  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Signal Processing (AREA)
  • Computer Networks & Wireless Communication (AREA)
  • Databases & Information Systems (AREA)
  • Physics & Mathematics (AREA)
  • Mathematical Physics (AREA)
  • Multimedia (AREA)
  • Discrete Mathematics (AREA)
  • General Physics & Mathematics (AREA)
  • Mobile Radio Communication Systems (AREA)
  • Stereo-Broadcasting Methods (AREA)
  • Prostheses (AREA)

Description

Opis
Oblast tehnike
[0001] Ovo otkriće se odnosi na bežične komunikacione mreže i opisuje mrežnu arhitekturu, bežične uređaje i čvorove bežične mreže pogodne za, ali ne ograničavajući se na, petu generaciju (5G) bežičnih komunikacionih mreža.
OSNOV PRONALASKA
[0002] Postoje tri glavna izazova na koje treba da odgovori tzv. 5G bežični komunikacioni sistem koji će omogućiti istinski "umreženo društvo", u kojem se može pristupiti informacijama i podaci podeliti bilo gde i bilo kada, sa bilo kime i svačim. To su:
- Veliki porast broja povezanih uređaja.
- Veliki porast obima saobraćaja.
- Sve širi spektar aplikacija sa različitim zahtevima i karakteristikama.
[0003] Da bi upravljali velikim porastom obima saobraćaja, širi opsezi frekvencija, novi spektar, a u nekim scenarijima je potreban gušći raspored. Očekuje se da će najveći rast saobraćaja biti u zatvorenm prostoru i zato je važna pokrivenost u zatvorenom prostoru.
[0004] Očekuje se da novi spektar za 5G bude dostupan nakon 2020. Stvarni frekvencijski opsezi, i količina spektra, još nisu identifikovani. Identifikacija frekvencija iznad 6 GHz za mobilne telekomunikacije će biti određena na Svetskoj radio konferenciji u 2019 (VRC-19). Novi opsezi frekvencija ispod 6 GHz za mobilne telekomunikacije su utvrđivane na VRC-15. Na kraju, svi mobilni telekomunikacioni opsezi, od ispod 1 GHz, do čak 100 GHz, bi potencijalno mogli postati kandidati za 5G. Međutim, očekuje se da će se prvi komercijalni razvoj 5G dogoditi u frekvencijskim opsezima oko 4 GHz, i da će razvoj za 28 GHz uslediti kasnije.
[0005] Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU) je istakla viziju za 5G, koju će nazvati "IMT 2020", pružajući prvi pogled na potencijalne scenarije, slučajeve upotrebe i srodne ITU zahteve koji će eventualno definisati 5G.
[0006] Projekat Partnerstvo 3. generacije (3GPP) je započeo svoj put ka 5G, sa 5G radionicom održanom u Septembru 2015. Odobrena je studijska jedinica za modeliranje kanala za spektar iznad 6 GHz. Razvoj specifikacija za 5G u 3GPP verovatno ć e biti podeljen na više izdanja, sa dve faze normativnog rada. Očekuje se da ć e faza 1 biti završena u drugoj polovini 2018. Ona ć e ispuniti podskup kompletnog seta zahteva i usmeriti potrebu za ranim komercijalnim implementacijama u 2020. godini koje su izrazili neki operateri. Faza 2, koja treba da bude završena do kraja 2019. godine, ispuni ć e sve identifikovane zahteve i slučajeve upotrebe.
Dokument R1-162228, "Frame structure design of new RAT", KSP051079528, otkriva pitanja vezana za dizajn okvirne strukture, uključujući kako da se multipleksiraju različite vrste TTI, osnovne principe TTI dizajna i razmatranja o podršci bežičnog backhaul-a.
Dokument R1-162156, "Scenario & design criteria on flexible numerologies", KSP051 080002, otkriva diskusiju o scenarijima i projektnim kriterijumima za fleksibilne OFDM numerologije za podršku različitih usluga i različitim primenama za novi 5G radio.
Dokument RVS-150009 "5G - key component of the Networked Society", KSP051043759, razmatra više ključnih komponenata za 5G, uključujući unapređeni uplink pristup.
REZIME
[0007] Realizacije raznih tehnika, uređaja, i sistema koji su ovde opisani obuhvataju bežične uređaje poput korisničke opreme (UE) i metode koje se izvode pomoću takvih uređaja. Primer takve metode uključuje prijem downlink signala koji sadrži uplink indeks pristupne konfiguracije korišćenje uplink indeksa pristupne konfiguracije da se identifikacije uplink pristupna konfiguracija između unapred određenog mnoštva uplink pristupnih konfiguracija, i prenošenje bežičnoj komunikacionoj mreži prema identifikovanoj uplink pristupnoj konfiguraciji. Postupak takođe obuhvata primanje u prvom downlink podokviru, prve OFDM transmisije formatirane prema prvoj numerologiji i primanje, u drugom downlink podokviru, druge OFDM transmisije formatirane prema drugoj numerologiji, druga numerologija se razlikuje od prve numerologije. Prva numerologija ima prvo rastojanje među podnosiocima, a druga numerologija ima drugo rastojanje među podnosiocima, pri čemu se rastojanje između prvih podnosioca razlikuje od rastojanja između drugih podnosioca. Metoda može takođe obuhvatati primanje diguzno emitovanih informacija o pristupu sistemu i korišć enje primljenih informacija o pristupu sistemu za pristup bežičnoj komunikacionoj mreži. Prva OFDM transmisija može imati numerologiju, u skladu sa 3GPP specifikacijama za LTE npr. Prvi i drugi downlink podokviri se mogu primati na istoj frekvenciji nosioca.
[0008] Prva i druga numerologija mogu sadržati podokvire prve i druge dužine podokvira, respektivno, pri čemu se prva dužina podokvira razlikuje od druge dužine podokvira. Podokviri prve i druge numerologije mogu sadržati prvi i drugi unapred određen broj OFDM simbola. Najmanje jedna od prve i druge numerologije može sadržati podokvir u dužini od 250 mikrosekundi ili manje. Metoda može takođe obuhvatati traženje dodatnih informacija o sistemu od bežične komunikacione mreže i primanje dodatnih informacija o sistemu od bežične komunikacione mreže, kao odgovor na zahtev. Metoda može dalje obuhvatati primanje dodatnih informacija o sistemu iz bežične komunikacione mreže u namenskom prenosu. prvu OFDM transmisiju može biti frekventno multipleksiran sa bar delimičnim preklapanjem u vremenu sa drugim OFDM prenosom. Postupak može dalje obuhvatati prijem, u vremenski prvom OFDM simbolu prvog ili drugog downlink podokvira, kontrolnih downlink signala u prvom skupu podnosioca navedenog vremenski prvog OFDM simbola i namenjenih korisničkih podataka u drugom skupu podnosioca navedenog vremenski prvog OFDM simbola. Metoda dalje može da obuhvata slanje podataka za potvrdu, ACK, ili negativnu potvrdu, NACK, kao odgovor na navedenu prvu OFDM transmisiju u navedenom prvom downlink podokviru, u poslednjem OFDM simbolu uplink podokvirnog intervala koji se bar delimično preklapa sa navedenim prvim downlink podokvirom. Prvi downlink podokvir može sadržati jedan ili više referentnih simbola u vremenski prvom OFDM simbolu downlink podokvira, a metoda može takođe sadržati početno dekodiranje prve OFDM transmisije u prvom downlink podokviru pre završetka trajanja prvog downlink okvira, korišć enjem procene kanala na osnovu jednog ili više referentnih simbola. Metoda može dalje obuhvatati prijem informacije koja definiše mnoštvo uplink pristupnih konfiguracija, na prvom nosiocu, pri čemu downlink signal koji sadrži indeks uplink pristupne konfiguracijee veze može biti primljen na drugom nosiocu, različitom od navedenog prvog nosioca. Metoda može dalje da obuhvati primanje treć e OFDM transmisije formatirane prema prvoj numerologiji, tre ć e OFDM transmisije koja zauzima vremenski interval prenosa (TTI) koji ima dužinu jednaku mnoštvu podokvira prema prvoj numerologiji. Najmanje jedna od prve i druge OFDM transmisje može biti Diskretnom Furijeovom Transformacijom raširena OFDM, DFTS-OFDM, transmisija.
[0009] Metod može dalje obuhvatati prijem i obradu prvog Sloja 2 podataka na prvom fizičkom kanalu podataka i prijem i obradu drugog Sloja 2 podataka na drugom fizičkom kanalu podataka. Prijem i obrada prvog Sloja 2 podataka obuhvata upotrebu mekog HARQ kombinovanja a primanje i obrada drugog Sloja 2 podataka ne sadrži meko HARQ kombinovanje. Ovo može uključivati korišćenje običnog seta referentnih signala za demodulaciju za dobijanje podataka prvog i drugog Sloja 2. Zajednički skup referentnih signala demodulacije može biti za korisnika-specifičan set referentnih signala za demodulaciju. Metod dalje može obuhvatati prijem kanala za fizičku kontrolu koji koristi skup referentnih signala za demodulaciju koji se razlikuje od zajedničkog skupa referentnih signala za demodulaciju
[0010] U nekim slučajevima se može koristiti pristup jedinstvenog RRC. Na primer, metod u bežičnom uređaju može dalje uključivati obradu podataka iz prve OFDM transmisije korišćenjem prvog sloja MAC protokola i obradu podataka iz druge OFDM transmisije korišćenjem drugog sloja MAC protokola, gde se prvi sloj MAC protokola razlikuje od drugog sloja MAC protokola. Postupak dalje može uključivati obradu poruke primljene sa svakog od prvog i drugog sloja MAC protokola korišćenjem jedinstvenog, zajedničkog RRC protokolskog sloja.
[0011] U nekim slučajevima se može koristiti pristup dualnog RRC. U tom slučaju, metod u bežičnom uređaju dodatno sadrži obradu podataka iz prve OFDM transmisije korišćenjem prvog sloja MAC protokola i obradu podataka iz druge OFDM transmisije korišćenjem drugog sloja MAC protokola, gde se prvi sloj MAC protokola razlikuje od drugog sloja MAC protokola. Postupak može dalje uključivati obradu poruke primljene preko prvog sloja MAC protokola korišćenjem prvog RRC protokolskog sloja i obradu primljene poruke preko drugog sloja MAC protokola pomoću drugog RRC protokolskog sloja, gde se prvi sloj RRC protokola razlikuje od drugog RRC protokolskog sloja. Najmanje prvi od prvog i drugog RRC protokolskog sloja je podešen za prenošenje odabranih RRC poruka onom drugom od prvog i drugog RRC protokolskog sloja. Izabrane RRC poruke su RRC poruke primljene i obrađene pomoću prvog od prvog i drugog RRC protokolskog sloja ali usmerene za drugi od prvog i drugog RRC protokolskog sloja.
[0012] Metoda u bežičnom uređaju može dalje obuhvatati prenos podataka treć eg Sloja 2 na tre ć em fizičkom kanalu podataka i prenos podataka četvrtog Sloja 2 na četvrtom fizičkom kanalu podataka. Prenos podataka trećeg Sloja 2 obuhvata upotrebu HARQ procesa koji podržava meko kombinovanje, a prenos podataka četvrtog Sloja 2 ne obuhvata HARQ proces.
[0013] U nekim slučajevima, ovaj metod obuhvata rad u povezanom režimu za jedan ili više prvih intervala i rad u uspavanom modu za jedan ili više drugih intervala, gde se prvi i drugi OFDM prenos obavljaju u povezanom režimu. Rad u uspavanom modu obuhvata nadgledanje signala koji nose identifikatore oblasti praćenja, upoređivanje identifikatora oblasti praćenja dobijenih tokom praćenja sa listom identifikatora oblasti praćenja, i obaveštavanje bežične komunikacione mreže kao odgovor na utvrđivanje da primljeni identifikator oblasti praćenja nije na navedenoj listi, ali u suprotnom uzdržavanje od obaveštavanja bežične komunikacione mreže kao odgovor na prijem promenjenih identifikatora oblasti praćenja.
[0014] Metoda u bežičnom uređaju može uključivati slanje bežičnoj komunikacionoj mreži, indikatora sposobnosti, indikator sposobnosti identifikuje skup sposobnosti, za bežični uređaj, smešten u bežičnoj komunikacijskoj mreži. Skup sposobnosti može uključivati najmanje jednog dobavljača bežičnih uređaja (npr. Dobavljača iz UE), verziju sposobnosti ili vlasničku informaciju bežičnog uređaja (npr. informacija o vlasništvu UE) ili mreži. Metoda može obuhvatati slanje u bežičnu komunikacionu mrežu korišćenjem Diskretnom Furijeovom Transformacijom raširene OFDM, DFTS-OFDM, transmisije. Metoda može uključivati slanje bežičnoj komunikacionoj mreži korišćenjem pristupnog protokola na bazi nadmetanja (eng. contention). Pristupni protokol na bazi nadmetanja može sadržati pristupni mehanizam listen-beforetalk(LBT). Slanje bežičnoj komunikacionoj mreži korišćenjem pristupnog protokola na bazi nadmetanja može sadržati prenošenje poruke koja ukazuje na identitet Hybrid Automatic Repeat Request (HARQ) bafera koji je povezan sa porukom. Slanje bežičnoj komunikacionoj mreži korišćenjem pristupnog protokola na bazi nadmetanja može reagovati na prvo primanje signala clear-to-send. Prenos na bežičnu komunikacionu mrežu pomoć u pristupnog protokola na bazi nadmetanja može reagovati na primanje poruke sa odobrenjem uplink resursa za prenošenje u skladu sa pristupnim protokolom na bazi nadmetanja. Slanje bežičnoj komunikacionoj mreži korišćenjem pristupnog protokola na bazi nadmetanja može sadržati prenošenje poruke koja ukazuje na identitet bežičnog uređaja, npr. UE identitet. Slanje bežičnoj komunikacionoj mreži korišćenjem pristupnog protokola na bazi nadmetanja može sadržati slanje korišćenjem resursa na bazi nadmetanja koji je prethodno planiran za potencijalnu upotrebu.
[0015] Metoda u bežičnom uređaju može dalje uključivati merenje prvog referentnog signala za mobilnost na prvom primljenom snopu, i merenje drugog referentnog signala za mobilnost na drugom primljenom snopu, pri čemu se drugi referentni signal za mobilnost razlikuje od prvog referentnog signala za mobilnost. Metoda može dalje uključivati izveštavanje bežične komunikacione mreže o rezultatima merenja prvog i drugog referentnog signala za mobilnost. Prvi referentni signal za mobilnost može sadržati povezivanje u lanac prvog signala za sinhronizaciju vremena i frekvencije(TSS) i prvog referentnog signala snopa (BRS) u vremenu u jedan OFDM simbol. Povezivanje prvog signala sinhronizacije vremena i frekvencije (TSS) i prvog referentnog signala snopa (BRS) u vremenu u jedan OFDM simbol se može izvršiti u skladu sa Diskretnom Furijeovom Transformacijom (DFT) prekodovanja. Metoda takođe može uključivati prijem, u odgovoru na izveštavanje o rezultatima, naredbu za prelazak sa prijema podataka na trenutnom downlink snopu na primanje podataka na drugom downlink snopu. Metoda može uključivati primanje unapred određene vrednosti vremena za primenu na različite downlink snopove. Primanje najmanje jednog prve i druge OFDM transmisije može obuhvatati dekodiranje najmanje jednog od navedenih prve i druge OFDM transmisije korišć enjem polarnog koda. Primanje najmanje jednog prve i druge OFDM transmisije može obuhvatati dekodiranje najmanje jedne od prve i druge OFDM transmisije korišć enjem k odova sa malom gustinom provera parnosti (LDPC).
[0016] Druge realizacije različitih tehnika, uređaja i sistema koji su ovde opisani uključuju mrežnu opremu i metode sprovedene od strane jedne ili više instanci takve mrežne radio opreme. Primer takve metode uključuje prenos prvog downlinksignala koji sadrži indeks uplink pristupne konfiguracije, indeks pristupne konfiguracije identifikuje index uplink pristupne konfiguracije između većeg broja prethodno određenih uplink pristupnih konfiguracija, a odmah zatim prima prenos od prvog bežičnog uređaja, naprimer, UE, prema identifikovanoj uplink pristupnoj konfiguraciji. Metoda takođe uključuje slanje, u prvom downlink podokviru, prve OFDM transmisije formatirane prema prvoj numerologiji i prenos, u drugom podokviru downlink-a, druge OFDM transmisije formatirane prema drugoj numerologiji, pri čemu se druga numerologija razlikuje od prve numerologije. Prva numerologija ima prvo rastojanje između podnosioca, a druga numerologija ima drugo rastojanje između podnosioca, pri čemu se prvo rastojanje između podnosioca razlikuje od drugog rastojanje između podnosioca. Prvi i drugi downlinkpodokvir se mogu prenositi na istoj frekvenciji nosioca.
[0017] U nekim slučajevima, prenos prvog downlink signala vrši prva instanca mrežne radio opreme, dok prenos prve i druge OFDM transmisije vrši druga instanca mrežne radio opreme. Prva OFDM transmisija može imati numerologiju, prema specifikacijama npr. za LTE.
[0018] Prva i druga numerologija mogu sadržati podokvire prve i druge dužine podokvira, respektivno, gde se dužina prvog podokvira razlikuje od dužine drugog podokvira. Podokviri prve i druge numerologije mogu sadržati prvi i drugi unapred određeni broj OFDM simbola, respektivno. Najmanje prva od prve i druge numerologije može sadržati podokvire dužine od 250 mikrosekundi ili manje. Prva OFDM transmisija može biti frekventno multipleksirana sa bar delimičnim vremenskim preklapanjem sa drugom OFDM transmisijom. Postupak može dalje obuhvatati slanje, u vremenski prvom OFDM simbolu navedenih prvog ili drugog downlink podokvira, downlink kontrolnih signala u prvom skupu podnosioca navedenog vremenski prvog OFDM simbola i namenjenih korisničkih podataka u drugom skupu podnosioca navedenog vremenski prvog OFDM simbola. Metoda može dalje obuhvatati prijem podataka za potvrdu, ACK, ili negativnu potvrdu, NACK, kao odgovor na navedenu prvu OFDM transmisiju u navedenom prvom downlink podokviru, u poslednjem OFDM simbolu uplink podokvirnog intervala koji se bar delimično preklapa sa navedenim prvim downlink podokvirom. Metoda može dalje obuhvatati slanje treć e OFDM transmisije formatirane prema navedenoj prvoj numerologiji, pri čemu navedena treća OFDM transmisija zauzima transmisioni vremenski interval, TTI, dužine jednake mnoštvu podokvira prema navedenoj prvoj numerologiji. Barem jedna od prve i druge OFDM transmisije može biti Diskretnom Furijeovom Transformacijom raširena OFDM, DFTS-OFDM, transmisija.
[0019] Metoda koju sprovodi radio mrežna oprema može uključivati slanje drugog downlink signala koji sadrži signal pristupne informacije, signal sa pristupnom informacijom koji ukazuje na mnoštvo uplink pristupnih konfiguracija, gde indeks uplinkpristupne konfiguracije identifikuje jednu od većeg broja uplink pristupnih konfiguracija. Slanje drugog downlinksignala može da obavlja tre ć a instanca mrežne radio opreme.
[0020] U nekim slučajevima, metoda u mrežnoj radio opremi obuhvata obradu i prenos podataka prvog Sloja 2 na prvom fizičkom kanalu podatka i obradu i prenos podataka drugog Sloja 2 podataka na drugom fizičkom kanalu podataka. Obrada i prenos podataka prvog Sloja 2 uključuje upotrebu HARQ procesa koji podržava meko kombinovanje, a obrada i prenos drugog Sloja 2 podataka ne sadrži HARQ proces. Prenos prvog i drugog Sloja 2 podataka se može izvesti korišćenjem zajedničkog antenskog porta, pri čemu metoda dalje uključuje slanje zajedničkog seta referentnih signala za demodulaciju, koristeći zajednički antenski port, za upotrebu u primanju i prvog i drugog Sloja 2 podataka. Prema tome, zajednički set demodulacija referentnih signala je za upotrebu od strane bežičnih uređaja u prijemu i prvog i drugog Sloja 2 podataka. Zajednički skup referentnih signala za demodulaciju može biti set za korisnika-specifičnih referentnih signala za demodulaciju. Metod može dalje da obuhvata prenos fizičkog kontrolnog kanala koristeći skup referentnih signala za demodulaciju koji se razlikuje od zajedničkog skupa referentnih signala za demodulaciju.
[0021] Metoda u mrežnoj radio opremi može uključivati prijem i obradu podataka treć eg Sloja 2 na tre ć em fizičkom kanalu podataka i primanje i obradu podataka četvrtog Sloja 2 na četvrtom fizičkom kanalu podataka, pri čemu prijem i obrada treć eg Sloja 2 podataka sadrži upotrebu mekog HARQ kombinovanja, a primanje i obrada četvrtog Sloja 2 podataka ne uključuje meko HARQ kombinovanje.
[0022] U nekim slučajevima, slanje prve i druge OFDM transmisije može obavljati jedna instanca mrežne radio opreme, gde metoda dalje obuhvata obradu podataka za prvu OFDM transmisiju korišćenjem prvog sloja MAC protokola i obradu podatka za drugi OFDM prenos koristeć i drugi sloj MAC protokola, pri čemu se prvi sloj MAC protokola razlikuje od drugog sloja MAC protokola. Metoda može dalje uključivati obradu poruka koje treba da prenese svaki od prvog i drugog sloja MAC protokola, koristeć i jedan, zajednički sloj RRC protokola,
[0023] U ostalim slučajevima, prenošenje prve i druge OFDM transmisije vrši jedna instanca mrežne radio opreme, pri čemu metoda dalje uključuje obradu podataka za prvu OFDM transmisiju koristeć i prvi sloj MAC protokola i obradu podataka za drugi OFDM prenos koristeć i drugi sloj MAC protokola, pri čemu se prvi sloj MAC protokola razlikuje od drugog sloja MAC protokola. Metoda u nekim realizacijama dalje uključuje obradu poruka koje treba da se prenesu u prvom sloju MAC protokola, korišć enjem prvog RRC protokolskog sloja i obradu poruka koje treba da se prenesu u drugom sloju MAC protokola, koristeć i drugi sloj RRC protokola, gde se prvi sloj RRC protokola razlikuje od drugog RRC protokolskog sloja. Najmanje prvi, od prvog i drugog RRC protokolskog sloja je podešen da prenosi odabrane RRC poruke onom drugom od prvog i drugog RRC protokolskog sloja, pri čemu su odabrane RRC poruke RRC poruke primljene i obrađene od onog prvog od prvog i drugog RRC protokolskog sloja, ali su usmerene za onog drugog od prvog i drugog RRC protokolskog sloja.
[0024] Metoda u mrežnoj radio opremi može dalje uključivati primanje, sa drugog bežičnog uređaja, indikatora sposobnosti, indikator sposobnosti koji identifikuje set sposobnosti za drugi bežični uređaj i pribavljanje seta sposobnosti za drugi bežični uređaj, iz baze podataka sa sačuvanim sposobnostima za više bežičnih uređaja, koristeć i primljeni indikator sposobnosti. Skup sposobnosti može uključivati najmanje jednog dobavljača bežičnih uređaja (npr. dobavljača iz UE), verziju sposobnosti ili informacije o vlasništvu bežičnog uređaja (npr. informacije o vlasništvu UE) ili o mreži.
[0025] Metoda u mrežnoj radio opremi može uključivati slanje trećem bežičnom uređaju, korišćenjem protokola na bazi nadmetanja. Pristupni protokolna bazi nadmetanja može sadržati LBT pristupni mehanizam,
[0026] U nekim realizacijama, metoda u mrežnoj radio opremi uključuje primanje poruke sa zahtevom za nasumični pristup sa četvrtog bežičnog uređaja, preko uplink snopaformiranog korišć enjem više antena na mrežnoj radio opremi, koje procenjuju dolazni ugao koji odgovara poruci sa zahtevom za nasumični pristup i slanje poruke sa odgovorom za nasumični pristup, pomo ć u downlink snopa koji je formiran pomoć u više antena na mrežnoj radio opremi. Formira nje downlink snopa se zasniva naproceni dolaznog ugla. Uplinksnop može biti uplink snop dobijen beam sweeping tehnikom. Širina downlink snopa se može zasnivati na procenjenom kvalitetu procenjenog dolaznog ugla.
[0027] Metoda u mrežnoj radio opremi može uključivati opsluživanje petog bežičnog uređaja, pri čemu opsluživanje petog bežičnog uređaja uključuje slanje podataka s petog bežičnog uređaja na prvi mrežni čvor ili prvi set mrežnih čvorova, prema identifikatoru prvog mrežnog odsečka pridruženom navedenom petom bežičnom uređaju. Metoda takođe može uključivati opsluživanje šestog bežičnog uređaja, tako da opsluživanje šestog bežičnog uređaja obuhvata slanje podataka od navedenog šestog bežičnog uređaja drugom mrežnom čvoru ili drugom skupu mrežnih čvorova, prema identifikatoru drugog mrežnog odsečka pridruženom navedenom šestom bežičnom uređaju, gde se identifikator drugog mrežnog odsečka razlikuje od identifikatora prvog mrežnog odsečka, i drugi mrežni čvor ili drugi skup mrežnih čvorova se razlikuje od prvog mrežnog čvora ili prvog skupa mrežnih čvorova.
[0028] Ostale prikazane realizacije uključuju bežične uređaje, radio mrežnu opremu i sisteme podešene da vrše jednu ili više metoda koje su prethodno rezimirane i/ili jednu ili više od brojnih drugih tehnika, procedura i metoda koje su ovde opisane, kao i proizvode iz računarskog programa i kompjuterski čitljive medijume koji sadrže jednu ili više od ovih metoda, tehnika i procedura.
[0029] Neke realizacije ovog otkrić a mogu obezbediti jednu ili više tehničkih prednosti. Na primer, neke realizacije mogu obezbediti podršku za više frekventne opsege, u poređenju sa klasičnim bežičnim sistemima, sa širim opsegom nosioca i već im maksimalnim brzinama, npr. koriš ć enjem novih numerologija, što je detaljnije opisano dalje u tekstu. Neke realizacije mogu obezbediti podršku za mmanja kašnjenja, koriš ć enjem kra ć ih i fleksibilnijih vremenskih intervala prenosa (TTI), nove strukture kanala itd. Neke realizacije mogu obezbediti podršku za veoma guste razmeštaje, energetski efikasne primene i tešku upotrebu beamforminga, omoguć enu, na primer, uklanjanjem nasleđenih ograničenja u odnosu na CRS, PDCCH, itd. Konačno, neke realizacije pružaju podršku za nove upotrebe, usluge i kupce kao što su MTC scenariji uključujuć i V2X itd., npr., fleksibilnijim koriš ć enjem spektra, podršku za vrlo malo kašnjenje, veći vršni protociitd. Različite kombinacije opisanih tehnika mogu pružiti ove i/ili druge prednosti na komplementaran i sinergijski način za postizanje svih ili nekih zahteva ITU-2020. Osobe koje poznaju ovu oblast mogu lako obezbediti i druge prednosti. Određene realizacije mogu imati nijednu, neke ili sve navedene prednosti.
KRATAK OPIS SLIKA
[0030]
Slika 1 ilustruje visoki-nivo logičke arhitekture za NX i LTE.
Slika 2 prikazuje NX i LTE logičku arhitekturu.
Slika 3 ilustruje LTE / NX-UE stanja.
Slika 4 je dijagram koji pokazuje procenu trajanja UE baterije za UE u uspavanom stanju kada je mreža sinhronizovana, za svaki od nekoliko SSI perioda i DRX ciklusa.
Slika 5 je dijagram koji prikazuje procenu trajanja UE baterije za UE u uspavanom stanju kada mreža nije sinhronizovana, za svaki od nekoliko SSI perioda i DRX ciklusa.
Slika 6 prikazuje arhitekturu protokola za single-RRC putanju protokola, za LTE-NX dvojno povezivanje.
Slika 7 prikazuje arhitekturu protokola za dvojnu-RRC putanju protokola, za LTE-NX dvojno povezivanje.
Slika 8 predstavlja opšti dijagram RRC signalizacije za LTE-NX podešavanje dvojne veze.
Slika 9 ilustruje zajedničko (deljeno) podešavanje sigurnosti za LTE i NX.
Slika 10 ilustruje primer UE sposobnosti rukovanja.
Slika 11 je dijagram toka signalizacije koji ilustruje podešavanje dvojnog povezivanja LTE-NX za arhitekturu single-RRC protokola.
Slika 12 je dijagram toka signalizacije koji ilustruje podešavanje dvojnog povezivanja LTE-NX za arhitekturu dvojnog-RRC protokola.
Slika 13 je dijagram toka koji ilustruje proceduru reaktivacije RRC veze.
Slika 14 je dijagram toka signalizacije koji ilustruje uspostavljanje dvojnog povezivanja u LTE-NX inicirano od UE. Slika 15 ilustruje primer za odluku sheduling jedinice za sheduling informativnog elementa na “direktan“ kanal sa malim kašnjenjem ili "povratni" kanal visoke efikasnosti.
Slika 16 prikazuje upotrebu PDCCH da se omogući high-gain beam-forming i in-beam transmisija kontrolne informacije.
Slika 17 prikazuje različite upotrebe PDCCH.
Slika 18 ilustruje primer mogućih scenarija proppagacije greške kada se koristi u-opsegu DCI za ažuriranje PS prostora za pretraživanje.
Slika 19 prikazuje povratno izveštavanje o uspešnom prijemu dPDCH, od strane UE.
Slika 20 ilustruje upotrebu jednog seta, za terminal specifičnih demodulacionih referentnih signala, za demodulacija dva fizička kanala.
Slika 21 ilustruje osnovnu strukturu MAC kanala za NX.
Slika 22 prikazuje strukture transportnog kanala i format MAC-zaglavlja.
Slika 23 prikazuje primer kako LCID tabele mogu biti produžene.
Slika 24 ilustruje primer strukture downlink kanala.
Slika 25 ilustruje primer strukture uplink kanala.
Slika 26 prikazuje primer shedulinga grupe.
Slika 27 ilustruje ADSS obrazac i dimenziju DSSI za ADSS.
Slika 28 ilustruje pristup na bazi shedulinga (planiranja) u odnosu na pristup na bazi nadmetanja.
Slika 29 prikazuje određivanje prioriteta pristupa planiranje podataka i podataka na bazi nadmetanja.
Slika 30 ilustruje pristup na bazi nadmetanja sa izbegavanjem kolizija korišćenjem LBT i CTS.
Slika 31 prikazuje primer proaktivne šeme RTS/CTS sa selektivnim RTS.
Slika 32 prikazuje poboljšani ARQ za single-hop NX, uključujući i "super-brzu" povratnu informaciju i "planiranu" povratnu informaciju.
Slika 33 prikazuje primer gde je brza HARQ povratna informacija poslata na kraju prve dostupne prilike za UL transmisiju.
Slika 34 prikazuje slanje HARQ feedback izveštaja.
Slika 35 prikazuje da je broj HARQ procesa za koje je UE obavlja meko kombinovanje može zavisiti od veličine paketa.
Slika 36 ilustruje tri moguće multi-hop/self-backhauled ARQ arhitekture.
Slika 37 prikazuje arhitekturu multi-hop relej ARQ protokola.
Slika 38 prikazuje pregled multi-hop arhitekture za podršku relejnom rutiranju.
Slika 39 ilustruje primer dinamičkog planiranja.
Slika 40 prikazuje rezoluciju za trenutni uplink pristup na bazi nadmetanja.
Slika 41 prikazuje prozivanje (Polling) korišćenjem pristupa bez nadmetanja i pristupa na bazi nadmetanja.
Slika 42 prikazuje primer MU-MIMO planiranja.
Slika 43 prikazuje još jedan primer MU-MIMO planiranja.
Slika 44 je primer prenosa DL podataka pomoću recipročnog masivnog MIMO beamforminga.
Slika 45 je primer prenosa uplink podataka pomoću recipročnog masivnog MIMO beamforminga.
Slika 46 sadrži blok dijagram podešenog/windowed OFDM procesa i prikazuje mapiranje podnosioca u ravni vremefrekvencija.
Slika 47 prikazuje windowing jednog OFDM simbola.
Slika 48 prikazuje osnovne tipove podokvira.
Slika 49 ilustruje konstrukcije okvira za TDD.
Slika 50 prikazuje primer slanja uplink dozvole.
Slika 51 prikazuje primer multipleksiranja podataka i kontrole za downlink, u numerologiji 67.5 kHz.
Slika 52 prikazuje primer mapiranja kontrole i podataka na fizičke resurse.
Slika 53 ilustruje primere numerologija.
Slika 54 pokazuje AIT mapiranje fizičkih kanala.
Slika 55 daje pregled PACH obrade prenosa.
Slika 56 prikazuje primer mapiranja PACH resursa.
Slika 57 ilustruje primere minimalnih jedinica za alokaciju PDCCH.
Slika 58 predstavlja grafički prikaz LDPC i SC-LDPC kodova.
Slika 59 prikazuje rekurzivnu strukturu kodovanja polarnih kodova.
Slika 60 prikazuje polarno kodiranje paralelnim povezivanjem za K = 2 transmisije.
Slika 61 prikazuje polarni dekoder za paralelno povezane transmisije, za K = 2.
Slika 62 ilustruje konstrukciju referentnog signala za mobilnost i pristup (MRS).
Slika 63 prikazuje grupe CSI-RS, podgrupe i primere konfiguracije.
Slika 64 ilustruje format preambule i detektor sa dugom koherentnom akumulacijom.
Slika 65 ilustruje USS u vezi sa MRS i uplink dozvolu, uključujući vremensku prednost.
Slika 66 ilustruje češalj (comb) šeme i primer RRS dizajna.
Slika 67 daje šematski prikaz umanjenog DRMS u perspektivi.
Slika 68 daje šematski prikaz uveličanog DRMS u perspektivi.
Slika 69 ilustruje uplink kašnjenje sa ciklusom SR-SG-podataka, za FDD mod.
Slika 70 ilustruje kašnjenje za TDD.
Slika 71 prikazuje swiching overhead.
Slika 72 prikazuje primer prenosa brze HARQ povratne informacije na kraju prve dostupne uplink transmisije.
Slika 73 prikazuje duplirane end-to-end putanje.
Slika 74 prikazuje uplink kašnjenje radio pristupne mreže za dinamičko planiranje.
Slika 75 ilustruje ostvarivo kašnjenje veze sa trenutnim uplink pristupom.
Slika 76 prikazuje LTE prazne pod okvire za par scenarija i LTE potrošnju energije za te scenarije.
Slika 77 prikazuje distribuciju pristupnih informacija.
Slika 78 prikazuje tabelu informacija o pristupu (AIT) i prenose indeksa sistemskih potpisa (SSI).
Slika 79 prikazujeprikazuje metode prenosa AIT.
Slika 80 prikazuje UE procedure za početni nasumični pristup sa ili bez AIT.
Slika 81 je dijagram toka koji ilustruje ponašanje UE pre početnog nasumičnog pristupa.
Slika 82 prikazuje radni ciklus AIT/SSI različitih veličina, koristeć i propusni opseg 1.4 MHz.
Slika 83 prikazuje opcije AIT i SSI razmeštaja.
Slika 84 prikazuje konfiguraciju oblasti praćenja.
Slika 85 je dijagram toka signala koji ilustruje proceduru ažuriranja TRA.
Slika 86 je dijagram toka signala, koji ilustruje početni priključak preko NX.
Slika 87 ilustruje transmisiju preambule za nasumični pristup.
Slika 88 prikazuje transmisiju odgovora za nasumični pristup.
Slika 89 ilustruje realizaciju različitih usluga u različitim logičkim mrežnim odsečcima.
Slika 90 ilustruje primere deljenja mreže.
Slika 91 prikazuje raznovrsnost usluga sa tipičnom upotrebom resursa.
Slika 92 ilustruje pojednostavljenje alokacije resursa za datu uslugu ili UE.
Slika 93 prikazuje primer podele MAC resursa.
Slika 94 prikazuje prostornu koegzistenciju više MAC.
Slika 95 prikazuje mešanje dve OFDM numerologije na istom nosiocu.
Grafik 96 prikazuje dinamičku promenu porcioniranja između dve numerologije.
Slika 97 prikazuje prebacivanje pravca linka u TDD.
Slika 98 prikazuje opcije za oblik snopa.
Slika 99 ilustruje primer alokacije CSI-RS.
Slika 100 ilustruje alokaciju CSI-RS za MU-MIMO operaciju.
Slika 101 je poređenje između modova na bazi snopa i koherentnog reciprociteta u odnosu na dobijanje CSI signalizacije.
Slika 102 je uprošćeni blok dijagram arhitekture antene koja omogu ć ava digitalno predkodiranje.
Slika 103 ilustruje primer obrade prijemnika.
Slika 104 je uprošćeni blok dijagram hibridnog beamforminga.
Slika 105 je blok dijagram koji ilustruje arhitekturu analogne antene sposobne za prekodiranje.
Slika 106 je dijagram toka signalizacije koji ilustruje proceduru za mobilnost u aktivnom modu.
Slika 107 je dijagram toka signalizacije koji ilustruje selekciju snopa na osnovu uplink merenja.
Slika 108 je dijagram toka signalizije koji ilustruje selekciju snopa u čvoru na osnovu uplink merenja.
Slika 109 ilustruje primer gde PS otkriva radio-link problem a čvor koji opslužuje rešava problem.
Slika 110 prikazuje slučajeva upotrebe razvrstane u tri grupe.
Slika 111 prikazuje nekoliko slučajeva upotrebe za self-backhaul.
Slika 112 ilustruje perspektivu ko-lokacije uređaja za self-backhauling pristupne čvorove.
Slika 113 prikazuje arhitekturu protokola korisničke ravni.
Slika 114 prikazuje arhitekturu protokola kontrolne ravni.
Slika 115 prikazuje arhitekturu protokola korisničke ravni za LTE single-hop prosleđivanje.
Slika 116 prikazuje arhitekturu protokola kontrolne ravni za LTE jedan-hop prosleđivanje.
Slika 117 prikazuje arhitekturu L3 releja.
Slika 118 prikazuje rutiranje u odnosu na PLNC.
Slika 119 ilustruje SINR varijacije najboljeg snopa preko UE putanje.
Slika 120 ilustruje nekoliko mrežnih scenarija.
Slika 121 prikazuje nekoliko vrsta UE.
Slika 122 ilustruje integraciju MAC sloja.
Slika 123 prikazuje integraciju RLC sloja.
Slika 124 prikazuje integraciju PDCP sloja.
Slika 125 ilustruje tesnu integraciju LTE-NX, izgrađenu na integraciji RRC sloja.
Slika 126 daje pregled karakteristika tesne integracije.
Slika 127 prikazuje tipove spektra i scenarije primene za NX.
Slika 128 ilustruje probleme sa dirakcionim (LBT) listen-before-talk.
Slika 129 ilustruje primer mehanizma (LAT) listen-after-talk.
Slika 130 prikazuje downlink prenos podataka PDCH-nosioca.
Slika 131 ilustruje primer downlink prenosa podataka.
Slika 132 prikazuje primer uplink prenosa podataka u cPDCH.
Slika 133 ilustruje primer uplink prenosa podataka u PDCH.
Slika 134 prikazuje povezivanje između downlink i uplink dozvola.
Slika 135 ilustruje primer SSI prenosa.
Slika 136 ilustruje primer nadmetanja oko SSI prenosa.
Slika 137 prikazuje primer AIT prenosa.
Slika 138 je dijagram toka koji ilustruje UE pristupnu proceduru u deljenom spektru.
Slika 139 je dijagram toka koji ilustruje poslove upravljanja i automatizacije uvođenja bazne stanice.
Slika 140 prikazuje preklapanje dva pristupna regiona i čvorove unutar jednog regiona sa i bez preklapanja.
Slika 141 ilustruje preuzimanje UE BSID od BS koja ne opslužuje, za podršku automatskih odnosa BS.
Slika 142 je dijagram toka signalizacije koji prikazuje preuzimanje BSID i obnovu TNL adrese.
Slika 143 je dijagram toka signalizacije koji prikazuje uplink zasnovani ABR.
Slika 144 prikazuje snopove za mobilnost i virtuelne snopove za mobilnost.
Slika 145 ilustruje odnose virtuelnih snopova sa snopovima prikazanim na Slici 144.
Slika 146 ilustruje uspostavljanje veza virtuelnih snopova za mobilnost u greenfield razmeštajima.
Slika 147 ilustruje uspostavljanje veza virtuelnih snopova za mobilnost u starim razmeštajima.
Slika 148 prikazuje uspostavljanje veza virtuelnih snopova za mobilnost na bazi RLF izveštaja.
Slika 149 prikazuje proceduru ponovnog uspostavljanja iniciranu od izvorne BS.
Slika 150 prikazuje scenario graničnog hendovera da se ilustruje procedura brzog hendovera.
Slika 151 ilustruje geo-ogradu čvora.
Slika 152 prikazuje balansiranje opterećenja mobilnosti u NX.
Slika 153 ilustruje kompromise za potrebe pozicioniranja.
Slika 154 ilustruje centralne sposobnosti u odnosu na složenost.
Slika 155 prikazuje komponente pozicioniranja.
Slika 156 ilustruje primer ograničene PRS dostupnosti.
Slika 157 je dijagram toka signalizacije koji ilustruje podršku ograničene PRS dostupnosti.
Slika 158 prikazuje pozicioniranje sa uređajem za podršku pozicioniranja.
Slika 159 ilustruje kategorizaciju slučajeva upotrebe D2D.
Slika 160 prikazuje neke zahteve u vezi D2D u nekoliko slučajeva upotrebe.
Slika 161 ilustruje D2D komunikaciju podržanu konceptom grupisanja.
Slika 162 ilustruje kombinacije NX scenarija i UE sposobnosti.
Slika 163 prikazuje prebacivanje putanja korisničkih podataka Sloja 2
Slika 164 ilustruje arhitekturu protokola korisničke ravni za single-hop.
Slika 165 ilustruje arhitekturu protokola korisničke ravni za UE-to-network prenose.
Slika 166 ilustruje arhitekturu protokola korisničke ravni za UE-to-UE prenose.
Slika 167 prikazuje protokole kontrolne ravni koje koristi D2D.
Slika 168 prikazuje neke kombinacije scenarija NX razmeštaja i UE sposobnosti.
Slika 169 prikazuje primere upravljanja funkcijama perifernog linka.
Slika 170 prikazuje primere poželjnih mernih funkcija za D2D komunikacije.
Slika 171 prikazuje UE beamforming za D2D komunikacije.
Slika 172 prikazuje primer operacije planiranja perifernog linka.
Slika 173 ilustruje HARQ operaciju perifernog linka.
Slika 174 opisuje DRX usklađivanje infrastrukture-to-device (I2D) i D2D komunikacija za max. povećanje trajanja OFF. Slika 175 prikazuje D2D grupu (claster) u komunikaciji preko granica ćelije.
Slika 176 ilustruje odnos između različitih modova višestruke konektivnosti.
Slika 177 prikazuje stek protokola korisničke ravni za NX višestruke konektivnosti.
Slika 178 ilustruje alternativu uključujući jedan RRC entitet u MeNB.
Slika 179 prikazuje alternativu uključujući više RRC entiteta na nivou i MeNB i SeNB.
Slika 180 prikazuje proceduru brze zamene MeNB i SeNB uloga.
Slika 181 je blok dijagram koji ilustruje primer bežičnog uređaja.
Slika 182 je procesni dijagram toka koji ilustruje primer metode bežičnog uređaja.
Slika 183 je procesni dijagram toka koji ilustruje dodatni primer metode bežičnog uređaja.
Slika 184 je procesni dijagram toka koji ilustruje dodatni primer metode bežičnog uređaja.
Slika 185 je procesni dijagram toka koji ilustruje dodatni primer metode bežičnog uređaja.
Slika 186 je procesni dijagram toka koji ilustruje dodatni primer metode bežičnog uređaja.
Slika 187 je procesni dijagram toka koji ilustruje dodatni primer metode bežičnog uređaja.
Slika 188 je procesni dijagram toka koji ilustruje dodatni primer metode bežičnog uređaja.
Slika 189 je blok dijagram koji ilustruje primer mrežne radio opreme.
Slika 190 je procesni dijagram toka koji ilustruje primer metode u mrežnoj radio opremi.
Slika 191 je procesni dijagram toka koji ilustruje dodatni primer metode u mrežnoj radio opremi.
Slika 192 je procesni dijagram toka koji ilustruje dodatni primer metode u mrežnoj radio opremi
Slika 193 je je procesni dijagram toka koji ilustruje dodatni primer metode u mrežnoj radio opremi
Slika 194 je procesni dijagram toka koji ilustruje dodatni primer metode u mrežnoj radio opremi
Slika 195 je procesni dijagram toka koji ilustruje dodatni primer metode u mrežnoj radio opremi
Slika 196 je procesni dijagram toka koji ilustruje dodatni primer metode u mrežnoj radio opremi
Slika 197 je procesni dijagram toka koji ilustruje dodatni primer metode u mrežnoj radio opremi
Slika 198 je još jedan prikaz primera bežičnog uređaja.
Slika 199 je još jedan prikaz primera mrežne radio opreme.
DETALjAN OPIS
[0031] Pronalazak je definisan priloženim patentnim zahtevima. Realizacije koje nisu pokrivene obimom zahteva treba shvatiti kao primere korisne za razumevanje pronalaska. Sledi detaljan opis koncepata, sistemske/mrežne arhitekture, i glavnih projekata za mnoge aspekte bežične komunikacione mreže usmeren na rešavanje zahteva i slučajeva upotrebe za 5G. Izrazi "zahtev", "potreba" ili slične reči treba shvatiti kao opisivanje poželjne karakteristike ili funkcionalnosti sistema u smislu poželjnog dizajna izvesnih realizacija, a ne kao ukazivanje na neophodan ili suštinski element svih realizacija. Kao takve, u sledećem tekstu svaki zahtev i svaku mogućnost opisanu kao potrebnu, važnu, neophodnu ili opisanu sličnim jezikom, treba tumačiti kao opciju.
[0032] U diskusiji koja sledi, ova bežična komunikaciona mreža koja se sastoji od bežičnih uređaja, radio pristupnih mreža i jezgra mreže, se naziva "NX". Treba razumeti da se termin "NX" ovde koristi kao jednostavna oznaka, zbog praktičnosti. Na implementacije bežičnih uređaja, mrežne radio opreme, mrežnih čvorova i mreža koje uključuju neke ili sve ovde opisane funkcije se naravno može uputiti bilo kojim od različitih imena. U buduć em razvoju specifikacija za 5G, na primer, mogu se koristiti izrazi „Novi radio“ ili „NR“ ili „NR multi-mod“ - razumeć e se da se neke ili sve karakteristike ovde opisane u kontekstu NX-a mogu direktno primeniti na ove specifikacije za NR. Slično tome, dok se ovde opisane različite tehnologije i funkcije odnose na bežičnu komunikacionu mrežu "5G", specifične implementacije bežičnih uređaja, mrežne radio opreme, mrežnih čvorova i mreža koje uključuju neke ili sve ovde opisane funkcije mogu, a ne moraju biti obuhvaćene pojmom "5G". Ovaj pronalazak se odnosi na sve pojedinačne aspekte NX-a, ali i na razvoj drugih tehnologija,
1
kao što je LTE, u interakciji i saradnji sa NX-om. Pored toga, svaki takav pojedinačni aspekt i svaki takav pojedinačni razvoj predstavlja posebnu realizaciju ovog pronalaska.
[0033] NX, kao što je detaljno opisano u nastavku, cilja nove slučajeve korišćenja npr. fabričku automatizaciju, kao Extreme Mobile Broadband (MBB), i mogu biti raspoređeni u širokom spektru opsega, uz pozivanje na visok stepen fleksibilnosti. Licencirani spektar ostaje kamen temeljac za NX bežični pristup, ali nelicenciran spektar (samostalan, kao i licencno-Asistirani) i različiti oblici deljenog spektra (npr. 3.5 GHz u SAD) se prirodno podržavaju. Širok raspon frekvencijskih opsega je podržan od ispod 1 GHz do skoro 100 GHz. Od najveć eg je interesa osigurati da se NX može primeniti u raznim frekvencijskim opsezima, neki ciljaju pokrivenost u nižim frekvencijskim područjima ispod 6 GHz, neki pružaju balans pokrivenosti, prodornost od spolja ka unutra i širok opseg do 30 GHz i na kraju i neki opsezi iznad 30 GHz koji ć e upravljati slučajevima koriš ć enja širokog opsega, ali verovatno nepovoljnim za pokrivenost i složenost razmeštaja. I FDD i dinamički TDD, u kojim jedinica za planiranje dinamički dodeljuje pravac prenosa, su deo NX-a. Međutim, podrazumeva se dać e ve ć ina praktičnih primena NX verovatno biti u neuparenom spektru, što ukazuje na značaj TDD-a.
[0034] Ultra-lean dizajn, gde su transmisije samostalne sa referentnim signalima koji se šalju zajedno sa podacima, minimizira difuzno emitovanje signala. Terminali ne pretpostavljaju sadržaj podokvira, osim ako nije predviđeno. Posledica je značajno poboljšana energetska efikasnost, jer se signalizacija koja nije direktno povezana sa podacima korisnika svodi na minimum
[0035] Podržane su samostalne implementacije kao i bliska saradnja sa LTE-om. Takva međusobna povezanost je poželjna za neometano korisničko iskustvo s NX-om kada se koristi u već im frekvencijskim opsezima ili pri inicijalnom NX rollout-u sa ograničenim pokrivanjem. Arhitektura radio-pristupne mreže (RAN) može upravljati kombinacijom baznih stanica samo za NX, samo za LTE ili baznih stanica sa oba standarda. eNB-i su međusobno povezani preko novih interfejsa za koji se očekuje da će biti standardizovani. Predviđeno je da će ovi novi interfejsi biti evolucija postojećih S1 i X2 interfejsa za podršku funkcija poput deljenja mreže, aktivacije signala na zahtev, UP/CP deljenja u CN, i podrške za novo povezano uspavano stanje, kako je ovde opisano. Kao što je opisano u nastavku, LTE-NX bazne stanice mogu da dele, najmanje, integrisane više slojeve radio interfejsa za protokole (PDCP i RRC), kao i zajedničku vezu sa jezgrom mreže (EPC).
[0036] NX razdvaja slanje namenjenih podataka od funkcija pristupa sistemu. Ovo poslednje uključuje distribuciju sistemskih informacija, funkcionalnost uspostavljanja veze i pejdžing. Difuzno emitovanje sistemskih informacija je svedeno na minimum i ne mora se obavezno prenositi sa svih čvorova koji obrađuju podatke u ravni korisnika. Ovo razdvajanje donosi korist za beamforming, energetsku efikasnost i podržava rešenja za nove primene. Konkretno, ovaj princip dizajna omoguć ava denzifikaciju da bi se pove ć ao kapacitet u ravni korisnika bez pove ć anja optere ć enja za signalizaciju.
[0037] Simetričan dizajn sa OFDM kako u downlink tako i u uplink smerovima je detaljno opisan u nastavku. Za upravljanje širokim opsegom nosećih frekvencija i razmeštaja opisana je skalabilna numerologija. Na primer, čvor sa visokom frekvencijom za lokalno područje koristi već e rastojanje podnosioca i kra ć i ciklični prefiks od čvora niske frekvencije za široko područje. Da bi se podržala vrlo malo kašnjenje, predlaže se kratak podokvir s brzim ACK/NACK, s moguć noš ć u agregacije podokvira za manje kritične usluge. Takođe, pristup na bazi nadmetanja je deo NX kako bi se olakšao brzi pristup iniciran od UE.
[0038] Nove šeme kodovanja poput polarnih kodova ili različiti oblici LDPC kodova mogu se koristiti umesto turbo kodova, da se olakša brzo dekodiranje podataka velikih brzina sa razumnom površinom čipa. Dugi DRX ciklusi i novo stanje UE, RRC uspavano, u kojem se UE RAN kontekst održava, omogućava brz prelaz ka aktivnom režimu sa smanjenom kontrolnom signalizacijom.
[0039] Omoguć avanje punog potencijala tehnologije sa više antena je kamen temeljac NX dizajna. Podržan je hibridni beamforming i iskoriš ć ene su prednosti digitalnog formiranja snopa. Za korisnika specifičan beamforming pomoć u samostalne transmisije je koristan za pokrivanje, posebno na visokim frekvencijama. Iz istog razloga, UE TX beamforming se predlaže kao povoljna komponenta, najmanje za pojaseve visokih frekvencija. Broj antenskih elemenata može varirati, od relativno malog broja antenskih elemenata (npr. 2 do 8) kod LTE razmeštaja do više stotina, gde se veliki broj aktivnih ili pojedinačno upravljivih antenskih elemenata koristi za beamforming, MIMO za jednog korisnika i/ili MIMO za više korisnika, kako bi se ostvario pun potencijal masovnog MIMO. Referentni signali i MAC funkcije su dizajnirane tako da omogu ć avaju iskorištavanje šema na bazi reciprociteta. Mogu se koristiti konektivnost sa više tačaka povezivanja, gde je terminal simultano povezan sa dve ili više transmisionih tačaka, da bi se obezbedila raznovrsnost/robusnost, npr. za kritične MTC, prenosom istih podataka iz više tačaka.
[0040] NX uključuje koncept mobilnosti na bazi snopa kako bi efikasno podržao high-gain beamforming. Ovaj koncept je transparentan i za hendovere intra- i inter-eNB snopova. Kada su snopovi veze relativno uski, snopovi za mobilnost treba da prate UE sa velikom tačnošć u kako bi se održali dobro korisničko iskustvo i izbegao prekid veze. Koncept mobilnosti sledi princip ultra-lean dizajna definisanjem seta mrežno podesivih referentnih signala za mobilnost koji se prenose na zahtev, kada su potrebna merenja mobilnosti od UE. Opisane su i tehnike za mobilnost zasnovane na merenju veze, odgovarajućih baznih stanica koje podržavaju reciprocitet.
[0041] Konvergencija pristupnog backhaula se postiže pristupnim i backhaul vezama koje koriste istu tehnologiju vazdušnog interfejsa i dinamički dele isti spektar. Ovo je posebno interesantno kod viših frekvencija sa velikim količinama dostupnog spektra i tamo gde je pokrivenost ozbiljno otežana fizičkim i praktičnim ograničenjima. Komunikacija uređaj sa uređajem gde mreža dodeljuje resurse za periferni link, poželjno je sastavni deo NX. Za scenarije izvan pokrivenosti, terminali se vrać aju na prethodno dodeljene resurse perifernog linka.
[0042] 5G MBB usluge će zahtevati niz različitih propusnih opsega. U donjem delu skale, podrška za masovno povezivanje mašina sa relativno niskim propusnim opsezima će biti rukovođena ukupnom potrošnjom energije opreme korisnika. Nasuprot tome, za scenarije velikog kapaciteta mogu biti potrebne veoma široki propusni opsezi, npr. 4K video i mediji buduć nosti. NX vazdušni interfejs je fokusiran na usluge velikog propusnog opsega i dizajniran oko dostupnosti velikih i poželjno graničnih alokacijaspektra.
[0043] Visoki zahtevi kojima se bavi NX sistem koji je ovde opisan obuhvataju jedno ili više od:
1) Podršku za pojaseve viših frekvencija sa širom propusnošću nosioca i višim vršnim protocima. Napominjemo da ovaj uslov motiviše novu numerologiju, kao što je objašnjeno u nastavku.
2) Podršku za manje kašnjenje, koja zahteva kraće i fleksibilnije vremenske intervale prenosa (TTI), nove strukture kanala, itd
3) Podrška za veoma guste razmeštaje, energetski efikasne postavke i veliku upotrebu beamforminga, omogućene npr. uklanjanjem nasleđenih ograničenja u odnosu na CRS, PDCCH, itd.
4) Podrška novim slučajevima upotrebe, servisima i kupcima kao što su MTC scenariji, uključujuć i V2X, itd. Ovo može uključivati fleksibilniju upotrebu spektra, podršku za vrlo malo kašnjenje, ve ć i vršni protok itd.
[0044] Sledi opis NX arhitekture, praćen opisom radio interfejsa za NX. Nakon toga sledi opis različitih tehnologija i mogućnosti koje su podržane od strane NX arhitekture i radio interfejsa. Treba shvatiti da iako sledeći detaljan opis daje sveobuhvatnu raspravu o mnogim aspektima bežičnog komunikacionog sistema, gde se dobijaju brojne prednosti od kombinacije mnogih opisanih karakteristika i tehnologija, nije neophodno da sve ovde opisane tehnologije i funkcije budu uključene u sistem da bi sistem imao koristi od opisanih tehnologija i karakteristika. Na primer, iako se pružaju detalji o tome kako NX može biti čvrsto integrisan sa LTE, samostalna NX verzija je takođe izuzetno praktična. Uopštenije, osim u slučaju kada je data karakteristika ovde posebno opisana pošto zavisi od druge karakteristike, bilo koja kombinacija mnogih ovde opisanih tehnologija i karakteristika se može upotrebiti.
1 NX Arhitektura
1.1 Pregled logičke arhitekture
[0045] NX arhitektura podržava i samostalno raspoređivanje i raspoređivanje koje može biti integrisano sa LTE ili potencijalno bilo kojom drugom komunikacionom tehnologijom. Sledeća diskusija je prilično fokusirana na slučaj LTE integracije. Međutim, treba napomenuti da se slične arhitekturne pretpostavke primenjuju i na slučaju samostalni NX ili na integraciju sa drugim tehnologijama.
[0046] Slika 1 prikazuje logičku arhitekturu visokog nivoa za primer sistema koji podržava i NX i LTE. Logička arhitektura uključuje eNB-e samo sa NX i samo sa LTE, kao i eNB-e koji podržavaju i NX i LTE. U ilustrovanom sistemu, eNB-i su međusobno povezani sa namenskim eNB-to-ENB interfejsom ovde označenim kao X2* interfejs, i sa jezgrom mreže sa namenskim eNB-to-CN interfejsom ovde označenim kao S1* interfejs. Naravno, imena ovih interfejsa mogu da se razlikuju. Kao što se vidi na slici, razdvojenost osnovne mreže/radio pristupne mreže (RU/RAN) je evidentna, kao što je bio slučaj sa Evolved Packet Subsystem (EPS).
[0047] S1* i X2* interfejsi mogu da budu evolucija postojećih S1 i X2 interfejsa, da olakšaju integraciju NX sa LTE. Ovi interfejsi mogu biti poboljšani da podržavaju multi-RAT funkcije za NX i LTE Dual Connectivity (DC), potencijalno nove servise (loT ili druge 5G usluge) i funkcije kao što su sečenje mreže (gde, na primer, različiti delovi i CN funkcija mogu zahtevati drugačiji CN dizajn), aktivaciju referentnih signala za mobilnost na zahtev, nova rešenja za višestruko povezivanje, potencijalno nove UP/CP razdelnike u CN, podršku za novo povezano uspavano stanje itd.
[0048] Slika 2 prikazuje istu logičku arhitekturu kao na Slici 1, ali sada uključuje primer unutrašnje eNB arhitekture, uključujući i moguće deljenje protokola i mapiranje na različite lokacije.
[0049] Slede karakteristike ovde opisane arhitekture:
- LTE i NX dele najmanje integrisane više slojeve radio interfejsa za protokole(PDCP i RRC), kao i zajednički S1* priključak za paketno jezgro mreže (EPC)
" RLC/MAC/PHY protokoli u NX se mogu razlikovati od LTE, što znači da solucije Agregacije Nosilaca (CA), u nekim slučajevima mogu biti ograničene na intra-RAT LTE/NX
" Različite opcije o tome kako se realizuje integracija RRC sloja su razmatrane u odeljku 2.
" korišćenje LTE ili NX za 5G sposobnih UE-a može biti transparentno za EPC (po želji).
-<RAN/CN funkcionalna podela preko S1* se zasniva na trenutnoj podeli koja se koristi preko S1. Napominjemo,>međutim, da to ne isključuje poboljšanja u S1* u odnosu na S1, npr, da podržava nove karakteristike kao što je sečenje mreže.
- Arhitektura 5G mreže podržava fleksibilno postavljanje (raspoređivanje) CN (EPC) funkcionalnosti po korisniku/protoku/odsečku mreže
" Ovo uključuje postavljanje EPC UP funkcija bliže RAN (npr, u lokalnoj GW) da se omogući optimalno usmeravanje i malo kašnjenje
" Ovo može uključivati EPC CP funkcije bliže RAN za podršku samostalnosti mreže (potencijalno sve do mesta čvorišta, kao što je prikazano na Slici 2).
- Centralizacija PDCP/RRC je podržana. Interfejs između PDCP/RRC i nižih slojeva ne mora da bude standardizovan (mada može biti), ali može biti vlasnički (specifičan za prodavca).
" Radio interfejs je dizajniran da podrži fleksibilnost arhitekture (omogućavajući više mogućih funkcionalnih rasporeda, npr. centralizovan/distribuiran).
" Arhitektura takođe podržava u potpunosti distribuiran PDCP/RRC je (kao što je to slučaj sa LTE, danas).
- Za podršku NX/LTE dvostruke konektivnosti sa centralizovanim PDCP i RRC, NX podržava podelu negde između RRC/PDCP slojeva i fizičkog sloja, na primer, na PDCP sloju. Kontrola protoka se može implementirati na X2*, podržavajući podelu PDCP i RLC u različitim čvorovima.
- PDCP je podeljen na PDCP-C (koristi za SRBs) i PDCP-U (koristi za URBs) deo koji može biti realizovan i raspoređen na različitim mestima.
-<Arhitektura podržava CPRI-bazirane podele između RU i BBU, ali i druge podele gde su neke obrade preseljene u>RU/antene u cilju smanjenja potrebnog fronthaul BW prema BBU (na primer, kada se podržava jako veliki BW, mnogo antena).
[0050] Napominjemo da su uprkos prethodnoj diskusiji, moguća alternativne RAN/CN podele, a da se pri tome održavaju mnoge karakteristike i prednosti koje su ovde opisane.
1. 2 Stanja UE u NX i LTE
1.2.1 Uvod
[0051] Ovaj odeljak razmatra različita UE stanja u NX i LTE sa fokusom na UE stanja mirovanja. U LTE su podržana dva različita stanja mirovanja:
- ECM_IDLE/RRC_IDLE, gde se samo kontekst jezgra mreže (CN) čuva u UE. U ovom stanju, UE nema kontekst u RAN i poznat je na nivou oblasti praćenja (ili Listi oblasti praćenja). (RAN Kontekst se ponovo kreira - prilikom prelaska na RRC_CONNECTED.) Mobilnost kontroliše UE na osnovu parametara re-selekcije ćelije dobijenih od mreže. - ECM_CONNECTED/RRC_CONNECTED sa UE podešenim DRX. U ovom stanju UE je poznat na nivou ćelije i mreža kontroliše mobilnost (hendoveri).
[0052] Od ova dva stanja, ECM_IDLE/RRC_IDLE je primarno UE stanje mirovanja u LTE za neaktivne terminale. RRC_CONNECTED sa DRX se takođe koristi, međutim UE se obično izbacuje na RRC_IDLE nakon X sekundi neaktivnosti (gde X konfiguriše operater i obično se kreće od 10 do 61 sekund). Razlozi zbog kojih je možda nepoželjno zadržati UE duže u RRC_CONNECTED sa DRX uključuju ograničenja u eNB HW kapacitetu ili SW licenci, ili drugim aspektima, kao što je nešto već a potrošnja UE baterije ili želja da se smanji broj neuspelih hendovera (KPI).
[0053] Pošto operateri konfigurišu tajmer za RRC-povezano da bude veoma kratak, podaci sa živih LTE mreža pokazuju da UE obično u proseku obavlja deset puta više prelaza ECM_IDLE na ECM_CONNECTED stanje nego X2 hendovera, što ukazuje da se za mnoge prelaze UE vraća u isti eNB ili istu ćeliju gde je bio pre toga. Podaci iz živih mreža takođe pokazuju da većina RRC veza prenosi manje od 1 KB podataka.
[0054] S obzirom da pokretanje prenosa podataka iz ECM_IDLE u LTE uključuje znatno više signalizacije u poređenju sa prenosom podataka iz "RRC_CONNECTED sa DRX", stanje "RRC_CONNECTED sa DRX" je poboljšano u NX da bi postalo primarno stanje mirovanja. Poboljšanje uključuje dodavanje podrške za kontrolu mobilnosti pod kontrolom UE unutar
1
lokalnog područja, čime se izbegava potreba da mreža aktivno prati mobilnost UE. Napominjemo da ovaj pristup daje moguć nost da se LTE rešenje može dalje razviti da bi se za NX i LTE stvorilo zajedničko RRC povezano uspavano s tanje.
[0055] Slede funkcije ovog NX UE uspavanog stanja koje se ovde označava kao RRC_CONNECTED DORMANT (ili kraće RRC DORMANT):
- Ono podržava DRX (od ms do časova)
- Ono podržava UE-kontrolisanu mobilnost, npr UE se može slobodno kretati u Tracking RAN Area (TRA) ili TRA listi bez obaveštavanja mreže (TRA (liste) u rasponu LTE i NX).
- Prelazak u i iz ovog stanja je brz i lagan (u zavisnosti od scenarija, bez obzira da li je optimizovan za uštedu energije ili performanse brzog pristupa), omogućeno čuvanjem i obnavljanjem RAN konteksta (RRC) u UE i u mreži (vidi poglavlje 2.1.5.6).
[0056] Kada je reč o detaljnim rešenjima kako se RRC DORMANT stanje podržava, postoje različite opcije zasnovane na različitim nivoima učešća CN. Jedna opcija je sledeća:
- CN ne zna da li je UE u RRC_CONNECTED DORMANT ili RRC_CONNECTED ACTIVE (opisano je kasnije), što znači da je S1* veza uvek aktivna kada je UE u RRC_CONNECTED, bez obzira na podstanje.
- UE u RRC DORMANT je dozvoljeno da se kreće unutar TRA ili TRA liste bez obaveštavanja mreže.
" Pejdžing pokreće eNB kada paket stigne preko S1*. MME može pomoći eNB prosleđivanjem pejdžing poruke kada nema X2* konektivnosti sa svim eNBs u pejdžing oblasti.
"<Kada UE kontaktira mrežu iz RRC DORMANT u RAN čvoru koji nema UE kontekst, RAN čvor pokušava da dobije UE>kontekst od RAN čvora koji čuva kontekst. Ako ovo uspe, postupak izgleda kao LTE X2 handover u CN. Ako ovo ne uspe, UE kontekst se ponovo gradi od CN.
- Područje u kojem se UE može kretati bez obaveštavanja mreže može obuhvatati skup RAN područja za prać enje i pokrivati LTE i NX RAT, izbegavajuć i na taj način potrebu signalizacije prilikom prebacivanja RAT-a u RRC DORMANT.
[0057] Pored RRC DORMANT stanja (optimizovanog za uštedu energije), postoji RRC_CONNECTED ACTIVE (RRC ACTIVE) stanje koje se koristi za stvarni prenos podataka. Ovo stanje je optimizovano za prenos podataka, ali omogućava UE mikro-uspavano stanje, zahvaljujući DRX konfiguraciji, za scenarije kada nema prenosa podataka, ali se želi veoma brz pristup. Ovo može biti označeno kao monitoring konfiguracija unutar RRC aktivnog stanja. U ovom stanju se kontroliše UE ćelija ili mobilnost snopa i poznato je mreži.
1.2.2 Razmatranje UE stanja sa čvrstom integracijom NX i LTE
[0058] S obzirom na čvrstu integraciju između NX i LTE, (vidi poglavlje 2.7) želja da se ima RAN kontrolisano uspavnao stanje u NX pokreće zahteve da se podrži RAN-kontrolisano uspavano staje u LTE za NX/LTE sposobne UE.
[0059] Razlog za ovo je to da bi se podržala čvrsta NX i LTE integracija, poželjna je zajednička S1* konekcija za LTE i NX. Ako se RAN-kontrolisano uspavanostanjeuvodi na NX strani, bilo bi veoma korisno da se slično uspavano stanje ima i na LTE strani, i sa aktivnom S1* vezom, tako da UE u uspavanom stanju može da se kreće između NX i LTE bez obavljanja signalizacije za podešavanje i prekid S1* veze. Ovaj tip ponovnog izbora RAT-a između LTE i NX može biti sasvim uobičajen, posebno tokom ranih razmeštaja NX. Shodno tome, zajedničko uspavano stanjena bazi RAN zvano RRC_CONNECTED DORMANT treba uvesti u LTE. Ponašanje UE u ovom stanju je slično onome koje je definisano za LTE RRC suspend/resume, međutim pejdžing vrši RAN a ne CN, pošto S1* veza nije prekinuta kada je RRC suspendovan.
[0060] Slično tome, poželjno je i zajedničko RRC_CONNECTED ACTIVE stanje između NX i LTE. Ovo stanje je okarakterisano po tome što je UE, sposoban za NX/LTE, aktivan u NX-u ili u LTE-u ili u oba. Da li je UE aktivan u NX ili u LTE ili u oba je aspekt konfiguracije u okviru RRC ACTIVE stanja, i ova stanja se ne moraju smatrati različitim podstanjima, jer je ponašanje UE slično bez obzira koji RAT je aktivan. Da bismo dali jedan primer, u slučaju da je aktivan samo jedan od linkova, bez obzira na link, UE je podešen za prenos podataka u jednom i za vršenje merenja u drugom za potrebe dvostrukog povezivanja i mobilnosti. Više detalja je dato u odeljku 2.
1.2. 3 Opis stanja NX/LTE
[0061] Slika 3 prikazuje UE stanja u LTE/NX gde LTE podržava zajednički RRC_CONNECTED aktivno i RRC_CONNECTED DORMANT stanje diskutovano gore. Ova stanja su opisana u daljem tekstu.
Isključeno (Nepodešeno za RRC)
[0062]
- EMM_DETACHED (ili EMM_NULL) stanje definisano u Evolved Packet Subsystem (EPS) kada je UE isključen ili još nije povezan na sistem.
- U ovom stanju UE nema IP adresu i nije dostupan iz mreže.
- Isto EPS stanje je validno i za NX i za LTE pristup.
ECM/RRCIDLE
[0063]
- Ovo je slično trenutnom ECM_IDLE stanju u LTE.
Ovo stanje može da bude opcija.
<U slučaju zadržavanja ovog stanja, poželjno je da budu usklađeni ciklusi pejdžinga i RAN Oblasti praćenja između>pejdžinga na baziRAN-a u RRC DORMANT i CN-baziranog pejdžinga u ECM_IDLE, pošto tada UE može da sluša oba CN- i RAN-bazirano pozivanje pejdžing tako da UE može da se oporavi ako se izgubi kontekst zasnovan RAN.3540
RRC_CONNECTED ACTIVE (RRC stanje)
[0064]
- UE je RRC-podešen, npr, ima jednu RRC konekciju, jednu S1* konekciju i jedan RAN kontekst (uključujući sigurnosni kontekst), gde oni mogu biti validni i za LTE i za NX u slučaju dualnog-radio UE.
- U tom stanju je moguće, u zavisnosti od UE sposobnosti, slati i primati podatke od/ka NX ili LTE ili oba (RRC konfigurabilna).
- U ovom stanju UE je podešen sa najmanje jednom LTE ćelijom ili NX snopom koji ga opslužuju i može brzo da podesi dualnu vezu između oba NX i LTE kada je to potrebno. UE prati biranje downlink kanala od najmanje jednog RAT i može da pristupi sistemu preko npr. zahteva za planiranje koji se šalju u UL.
- Mrežna kontrola mobilnosti snopa/čvora: UE vrši merenja susednog snopa/čvorova i daje izveštaje. U NX se mobilnost primarno zasniva na NX signalima poput TSS/MRS, a u LTE se koristi PSS/SSS/ CRS. NX/LTE zna najbolji snop (ili najbolji set snopova) u UE i njegovu najbolju LTEć eliju(e).
- UE može sticati sistemske informacije putem SSI/AIT, npr. i/ili preko NX dodeljene signalizacije ili preko LTE procedure za pribavljanje sistemskih informacija.
-<UE može biti DRX podešen i u LTE i u NX da omogući mikro-uspavano stanje (u NX ponekad zvano praćenje snopa ili>monitoring mod). Najverovatnije da DRX koordinira između RAT-ova za UE-e koji su aktivni u oba RAT.
- UE može da se konfiguriše za obavljanje merenja na neaktivnom RAT koji se može koristiti za podešavanje dualne konektivnosti, za potrebe mobilnosti ili samo koristiti kao rezervna opcija kada se izgubi pokrivenost aktivnog RAT.
RRC_CONNECTED DORMANT (RRC stanje)
[0065]
- UE je RRC podešen, npr. UE ima jednu RRC konekciju i jedan RAN kontekst nezavisno od pristupa.
- UE može biti monitoring NX, LTE, ili oboje, u zavisnosti od pokrivenosti i konfiguracije. Reaktivacija RRC konekcije (da uđe u RRC ACTIVE) može biti putem NX ili LTE.
- UE-kontrolisana mobilnost je podržana. Ovo može biti ponovni izbor ćelije u slučaju samo LTE pokrivenosti ili NX selekcija oblasti praćenja RAN u slučaju pokrivanja samo sa NX. Alternativno, to može biti zajednički optimizovan reizbor ćelije/prostora za preklapanje NX/LTE pokrivanja.
- UE-specifični DRX može da konfiguriše RAN. DRX se u velikoj meri koristi u ovom stanju da omogući različite cikluse uštede energije. Ciklusi mogu biti podešeni za RAT, međutim, može biti potrebna koordinacija kako bi se osigurao dobar život baterije i visok procenat uspešnosti pozivanja. Pošto NX signali imaju prilagodljivu periodičnost postoje metode koje dozvoljavaju UE da identifikuje promene i prilagodi svoje DRX cikluse.
- UE može da obezbedi informacije o sistemu preko SSI/AIT u NX ili preko LTE. UE prati NX zajedničke kanale (npr. NX pejdžing kanal) za detekciju dolaznih poziva/podataka, AIT/SSI promene, ETWVS obaveštenja i CMAS obaveštenja.
o UE može da traži sistemske informacije preko prethodno podešenog REACH kanala.
2 Radio Interfejs: Funkcije, Procedure, Kanali i Signali
[0066] U ovom odeljku su dokumentovane funkcije i usluge radio-interfejsa obezbeđene različitim slojevima protokola, kao i poželjni funkcionalni koncept različitih slojeva. U članu 2.1 je opisan Radio Resource Control (RRC) protokol, u odeljku 2.2 je opisan MAC sloj, i najzad, u odeljku 2.3 je opisan fizički sloj. Neke RAN funkcije se formalno protežu kroz više slojeva, ali se ipak mogu opisati u jednom odeljku da se pojednostavi prezentacija. U nekim slučajevima, odgovarajući aspekti protokola mogu biti dokumentovani u Odeljku 3.
1
2.1 Radio Control Resource (RRC) protokol
2.1.1 Opis
[0067] RRC je signalni protokol koji se koristi za podešavanje i kontrolu UE. RRC se oslanja na niže slojeve za bezbednost (enkripcija i zaštita integriteta), segmentaciju i pouzdanost u-cilju dostavljanja signalizacijske poruke. Nisu date detaljne pretpostavke u vezi s isporukom RRC poruke što RRC poruke čini asinhronima prema radio-tajmingu. RRC je pogodan za poruke bilo koje veličine koje zahtevaju pouzdanu isporuku poput konfiguracije UE.
2.1.2 Obezbeđene Funkcije
[0068] Mnoge iste osnovne funkcije i postupci definisani u LTE RRC se takođe koriste u NX RRC, poput sigurnosti i kontrole veze, merenja konfiguracije, itd. Međutim, ovde su opisane nove funkcionalnosti. Jedna nova funkcionalnost je da RRC protokol upravlja i samostalnim operacijama NX kao i zajedničkim radom NX i LTE, istovremeno zadržavajuć i konfiguracije donjih slojeva NX i LTE kao samostalne. Daljnji principi dizajna za ostvarivanje čvrste integracije sa stanovišta RRC su:
-<Brza promena stanja iz uspavanog (vidi odeljak 1) u aktivni mod. Ovo se postiže čuvanjem UE konteksta u RAN.>-<Mobilnost uspavanog stanja je obezbeđena, gde je UE sposoban za kretanje između RAT i čvorova (unutar oblasti>rutiranja) bez obaveštavanja mreže.
- RAN pejdžing dok je u uspavanom stanju je podržan, preko NX i LTE.
- Koordinirana tranzicija stanja u kojoj se prelazi javljaju zajedno u oba RAT je podržana.
- RRC signalizacija je optimizovana tako da radio veza na oba RAT može da se ostvari/pomeri/oslobodi u isto vreme.
- S1* veza se može održati bez dodatnog podešavanja veze prilikom prebacivanja između LTE i NX,
- Fleksibilne procedure u kojima su podržane i kombinovane i nezavisne konfiguracije (jedan sloj). Ovo se može primenjivati na podešavanje, mobilnost, rekonfiguraciju i oslobađanje radio veze.
- Dizajn je za otvoren buduća rešenja, tako da nove RRC funkcionalnosti (npr, da pokriju novi slučajevi korišćenja i podrška za sečenje mreže) mogu da se dodaju bez većeg uticaja na specifikacije.
[0069] Arhitekture koje ostvaruju te principe dizajna mogu se svrstati u dve opcije: Single RRC protokol i Dual RRC protokol, kao što je diskutovano u odeljcima 2.1.4.1 i 2.1.4.2, respektivno.
[0070] Druge nove funkcionalnosti NX RRC uključuju podršku za novo uspavano stanje, kako je navedeno u članu 1, i nove načine dostave sistemske informacije, vidi poglavlje 3.2. Upravljanje mobilnosti na bazi snopa, kako je navedeno u poglavlju 3.5, može pokenuti dodatne izmene. Novi okvir za UE sposobnosti signalizacije je opisan u sekciji 2.1.5.3.
[0071] RRC je uključen u razmenu Non Access Stratum (NAS) poruka između UE i CN, i pruža razne funkcije kontrolne ravni i na UE i na eNB:
- Upravljanje konekcijama:
Uspostavljanje, održavanje i oslobađanje RRC veze
Inaktivacija i ponovna aktivacija RRC veze
Povezivanje, održavanje i oslobađanje nosioca radio veze,
Konfiguracije višestrukog povezivanja
UE pejdžing
- Transfer UE sposobnosti
- Upravljanje radio resursima:
" Konfiguracija radio resursa za RRC vezu i konfiguracija donjih slojeva
" Kontrola radijske konfiguracije, uključujuć i npr. dodjeljivanje/izmenu ARQ konfiguracije, HARQ konfiguracije, DRX konfiguracije
" Konfiguracija merenja i kontrola mobilnosti
" Izveštavanje o merenju UE i kontrola izveštavanja
"<Funkcije mobilnosti (intra/inter-frekvencijski handover i inter-RAT handover)>
" Radio kontrola pristupa, npr., zabrana klase pristupa
- Upravljanje servisima i sigurnost:
MBMS servisi
1
QoS funkcije upravljanja
Sigurnost pristupnog sloja (AS)
[0072] Podeljena arhitektura sa RRC-om koji se završava u centralizovanom čvoru, kako je diskutovano u Odeljku 1, takođe utiče na funkcije koje podržava RRC. Neke funkcije su, na primer, manje pogodne za centralizovanu implementaciju daleko od vazdušnog interfejsa na primer.
<Izveštavanje o merenjima snopova. Rezultatima merenja koji podržavaju prebacivanje snopa unutar čvora se može>rukovati u nižem sloju, videti deo 2.1.5.8.
<Resursi vazdušnog interfejsa dinamički se konfigurišu tokom veza. U LTE-u je predstavljala problem signalizacija resursa>za fizički uplink kanal (PUCCH) kada dolazi u sinhronizaciju i povezivanje TTI-a.
2.1.3 Arhitektura
2.1.3.1 NX identifikatori koji se odnose na RAN L3 procedure
[0073] Nekoliko NX identifikatora je uključeno u RAN L3 procedure (naročito RRC procedure), koji su relevantni za opisivanje. Ovi identifikatori mogu biti od ključnog značaja za postupak, kao što su, ili mogu biti identifikatori koje koriste drugi slojevi ili funkcije i jednostavno transportovani pomoću RAN L3 poruke. Ovi poslednji su, naravno, manje relevantni da bi ih pominjali u tom kontekstu, ali u nekim slučajevima oni zasluživali da budu pomenuti.
[0074] Nekoliko okolnosti motiviše uvođenje novih identifikatora za NX umesto jednostavne ponovne upotrebe identifikatora iz LTE. Neke od ovih okolnosti su:
- Nova funkcionalnost, što ne postoji u LTE, kao što su:
" novo stanje, kao u uspavanom stanju.
" RAN unutrašnje pozivanje.
-<Principlean dizajna, koji minimizira podatke koji se često emituju preko radio interfejsa.>
-<Upotreba beamforminga, koji u praksi eliminiše tradicionalni koncept ćelija.>
- Potencijalno distribuirana RAN arhitektura.
[0075] Napominjemo da je generalno poželjno uskladiti RRC protokole za LTE i NX, a time i neke od povezanih identifikatora mogu biti primenljivi i u LTE i u NX.
[0076] Ovaj odeljak daje pregled takvih NX identifikatora, kratko razrađuje aspekte kao što su korišćenje i unutrašnja struktura.
[0077] Pomenuti identifikatori se svaki svrstavajuti u jednu od dve kategorije:
- Identifikatori UE
- Identifikatori mrežnih čvorova, područja ili entiteta
2.1.3.1.1 UE identifikatori
UE RRC identifikator konteksta
[0078] Ponovna upotreba Cell Radio Network Temporary Identifier (C-RNTI) za ovu svrhu ne bi bilo prikladno. Jedan od razloga je što se taj koncept ćelija ne koristi u NX. Drugi razlog je da je C-RNTI povezan sa drugom funkcionalnosti na način koji stvara nepoželjne zavisnosti. Treći razlog je što taj identifikator konteksta UE RRC ima delimično drugačiju svrhu u NX, kao što je da podrži preuzimanje konteksta.
[0079] UE RRCidentifikator konteksta identifikuje UE RRC kontekst u RAN i stoga je jedinstven unutar čitavog RAN-a. U slučaju zajedničkog RRC entiteta, UE RRCidentifikator kontekstaje validan i za LTE i za NX. Mreža može dati UE RRC identifikator konteksta UE-u u bilo koje vreme dok je UE u aktivnom stanju. Mreža, na primer, može da odluči da to uradi zajedno sa podešavanjem RRC veze (vidi odeljak 2.1.5) kada se kreira kontekst, kako bi se osiguralo da ga UE ima u slučaju da izgubi vezu (npr. slučaj kvara radio veze). Alternativno, ili pored toga, mreža može izabrati da prenese UE RRC identifikator konteksta u UE kada UE stavi u uspavano stanje, kako bi se izbeglo da kontrolni overhead treba da preusmeri UE RRC identifikator konteksta u UE svaki put kada UE prelazi u novi RAN čvor.
[0080] UE RRC identifikator konteksta se koristi za preuzimanje konteksta između RAN čvorova u potencijalnim procedurama poput prelaza iz uspavanog u aktivno stanje (vidi sekciju 2.1.5.6), Ažuriranje RAN Oblasti Praćenja u uspavanom stanju i obnavljanje prekida radio linka. On bi trebalo da identifikuje RAN kontekst jednog UE u scenariju
1
između RAN čvorova. Odnosno, trebalo bi da identifikuje RAN čvor koji drži kontekst (npr. "čvor sidra", npr. pristupni čvor (AN), funkciju radio kontrolera (RCF) ili neku drugu vrstu kontrolera, kao što je glava klastera) i da identifikuje kontekst unutar ovog RAN čvora. Dakle, on sadrži identifikator čvora RAN-sidra i lokalni identifikator konteksta dodeljen čvoru RAN-sidra. Identifikator čvora RAN-sidra je identifikator RAN čvora opisanog u nastavku dole. Može se koristiti i u drugim kontekstima i zaslužuje svoj poseban opis.
[0081] Lokalni identifikator konteksta ima značaj samo unutar čvora RAN-a On može biti MAC-id, koji se koristi za obraćanje UE za downlink kontrolnu signalizaciju, ali sa željom da zadrži nezavisnost između identifikatora koji se koriste za različite namene, poželjno je da lokalni identifikator konteksta bude identifikator odvojen od MAC-id. Pored toga, potreban je je različiti domet za MAC-id i lokalniidentifikator konteksta. Zanemarujući moguće šeme ponovne upotrebe, dometMAC-id može da obezbedi jedinstveni identifikator za sve UE koji su istovremeno u aktivnom stanju u važećem području (pretpostavlja se Pristupni Čvor), dok domet lokalnog identifikatora konteksta može podržati sve UE koji su u aktivnom ili u uspavanom stanju u čvoru. Ovaj poslednji može uključivati znatno veći broj UE i stoga je poželjan veći domet za lokalni identifikator konteksta.
UE identifikator za RAN interni pejdžing
[0082] Za ovu svrhu, nema odgovarajućeg identifikatora za ponovnu upotrebu iz LTE, pošto LTE ne podržava RAN unutrašnji pejdžing.
[0083] Svrha ovog identifikatora je da identifikuje UE kada je UE pozvan tokom RAN interne pejdžing procedure. Za RAN interni pejdžing UE je čvrsto povezan sa već postojećim UE RRC kontekstom. To čini LE RRC identifikator konteksta prirodnim kandidatom koji će se koristiti prilikom pozivanja UE. S obzirom na ovu čvrstu asocijaciju čini se malo verovatnim da zavisnost od UE RAN identifikatora konteksta može da izaziva probleme u budućnosti, UE RRC identifikator konteksta može da se koristi za tu svrhu.
UE identifikator UE odgovora na RAN interni pejdžing
[0084] U tu svrhu, ne postoji odgovarajuć i identifikator koji bi se ponovo koristio iz LTE-a, jer LTE ne podržava RAN interni pejdžing.
[0085] Kad UE odgovori na RAN interni pejdžing, mora da obezbedi identifikator koji omoguć ava lociranje UE RRC konteksta. Upuć ivanje na pejdžing poruku, npr. identifikator poziva, bi bilo dovoljno, ali bi upotreba više "samostalnih" identifikatora omoguć ila fleksibilniju pejdžing proceduru, npr. kada UE odgovori na RAN čvor koji nije uključen u pejdžing. Odnos prema UE RRC kontekstu čini identifikator konteksta UE RRC prirodnim kandidatom koji se koristi u tu svrhu (posebno zato što se odgovor na pejdžing može smatrati prelazom iz uspavanog u aktivno stanje).
UE identifikator prelaska iz uspavanog u aktivno stanje
[0086] Ovo je nova promena stanja, koja ne postoji u LTE i stoga nema odgovarajućeg LTE identifikatora za ponovnu upotrebu.
[0087] UE poruka mreži u vezi sa prelazom iz uspavanog u aktivno stanje treba da omogući lociranje UE RRC konteksta. To UE RRC identifikator konteksta čini prirodnim kandidatom.
Rezime UE identifikatora
[0088] Svi prethodno opisani identifikatori (UE RRC identifikator konteksta, UE identifikator RAN internog pejdžinga, UE identifikator za UE odgovor na RAN interni pejdžing i UE identifikator za prelaz iz uspavanog u aktivno stanje) može biti jedan isti, jer svi oni imaju sposobnost da lociraju i identifikuju UE RRC kontekst u scenariju inter-RAN čvora.
2.1.3.1.2 Identifikatori mrežnog čvora, oblasti ili entiteta
Identifikator RAN čvora
[0089] Postoji nove karakteristike identifikatora RAN čvora koje sprečavaju ponovnu upotrebu eNB ID u LTE.
[0090] Korisno je da identifikator RAN čvora bude vidljiv preko radio interfejsa za različite SON aktivnosti, kao što su Automatic Neighbor Relations (ANR) i snimanje mobilnosti u uspavanom/ neaktivnom modu da pomogne planiranje radio mreže (vidi odeljak 3.9). (Takođe se mogu koristiti MRS specifični za RAN-čvor u svrhu ANR.) Takođe je korisno u mreži za preuzimanje konteksta i uspostavljanje interfejsa i veza između RAN čvorova (npr. X2*). Iako identifikator RAN čvora u izvesnom smislu odgovara eNB ID u LTE, identifikator RAN čvora u NX služi za slične svrhe kao E-UTRAN Globalni identifikator Ćelije (ECGI) u LTE, zbog nedostatka koncepta ćelija u NX.
1
[0091] Dva dizajnerska cilja koja su relevantna u ovom kontekstu su minimiziranje always-on prenosa u mreži i da se uzdrži od signala koji se mogu koristiti za svrhe pozicioniranja pomoću over the top (OTT) aplikacija.
[0092] Da bi zadovoljili prvi od ova dva dizajnerska cilja, identifikator RAN čvora se može prenositi preko radio interfejsa po potrebi. U tom cilju, nijedan RAN identifikator čvora se ne prenosi preko radio interfejsa po difoltu, ali RAN čvor može zatražiti da osnovna mreža naredi aktiviranje (ili da osnovna mreža može sama inicirati) prenose identifikatora RAN čvora u relevantnom području za podršku ANR ili drugih SON funkcija. Opciono, RAN čvor može u zahtevu naznačiti u kojoj oblasti želi da se prenosi identifikator RAN čvora budu aktivirani, npr. definisano kao geografsko područje.
[0093] Da bi se ispunio drugi cilj dizajna, dinamički dodeljen, ne sistematično izabrani identifikator RAN čvora se korisati preko radio interfejsa umesto statičkog identifikatora RAN čvora. Da bi se omoguć io da dinamički identifikator RAN čvora i dalje služi svojoj svrsi unutar mreže, mreža pruža (interno mrežno) prevođenje dinamičkog identifikatora RAN čvora u "stvarni" statički identifikator RAN čvora, koji zauzvrat može biti preveden u IP adresu ako je potrebno (ili se dinamički identifikator RAN čvora može koristiti direktno za pretraživanje IP adrese). Pristup sa internim mrežnim prevođenjem dinamički promenjenog identifikatora je sličan pristupu opisanom za Positioning Reference Signal (PRS) (vidi odjeljak 3.10) i za oba slučaja se može koristiti zajedničko rešenje.
Kod Oblasti RAN Praćenja
[0094] U LTE nema oblasti RAN praćenja i stoga ne postoji identifikator za ponovnu upotrebu iz LTE.
[0095] Tracking RAN Area Code (TRAC) identifikuje Oblast RAN Praćenja (TRA) u jednoj mreži, u meri u kojoj se takve oblasti koriste. Može se koristiti zajedno sa konfiguracijom UE u uspavanom stanju sa TRA listom i mreža bi ga redovno prenosila da UE prati svoju trenutnu TRA i izveštava o ažuriranju lokacije na mreži ako se UE prebaci na TRA koji nije na njegovoj podešenoj listi TRA. Kao i kod Koda Oblasti Prać enja, nije predviđena stvarna potreba za bilo kakvom unutrašnjom strukturom. Vidi takođe odeljak 3.2.
Distributor faze za cikluse pejdžing DRX
[0096] U LTE, IMSI modul 1024 se koristi kao ulazni parametar u slučaju pejdžing procedure. Njegova svrha je da distribuira fazu pejdžing DRX ciklusa između UE, tako da ukupno optereć enje pejdžing prometa UE bude ravnomernije raspoređeno.
[0097] Parametar sa sličnom funkcijom može biti poželjan za interno pozivanje RAN-a u NX-u, u zavisnosti od postupka koji se sprovodi za slučaj pejdžinga. Napominjemo da ovo nije identifikator sam po sebi, ali sa uvođenjem internog RAN pejdžinga ovo je parametar koji zaslužuje diskusiju.
[0098] S obzirom da se u NX-u koristi ista ili slična procedura kao u LTE, tada je jedan pristup da čvor RAN-sidra (RAN čvor koji održava S1* vezu) generiše 10-bitni broj (isti broj bitova kao u IMSI modulu 1024) i konfiguriše UE sa njim kao deo pejdžing konfiguracije za UE u uspavanom stanju. Ovaj broj bi takođe bio uključen u RAN internu pejdžing poruku koju distribuira čvor RAN sidra ka ostalim RAN čvorovima koji su uključeni u UE pejdžing. Ovim izborom parametara, podaci koji se odnose na IMSI se ne čuvaju u RAN-u.
[0099] Alternativa je da se ovaj broj dobije od identifikatora konteksta UE RRC, npr. UE RRC identifikator kontekst modulo 1024. Ovo ima prednost u odnosu na proizvoljni 10-bitni broj u tome što se ne bi morao prenositi kao poseban parametar u UE i u distribuiranu RAN internu pejdžing poruku, pošto bi se podrazumevao u UE RRC identifikatoru konteksta koji je ionako uključen u ove poruke.
[0100] Još jedna opcija je da jezgro mreže prenosi parametar IMSI modula 1024 do RAN čvora kao deo UE S1* konteksta kada je uspostavljena S1* veza i da se ovaj broj koristi na isti način kao u LTE. Ako se ista procedura koristi za RAN interni pejdžing UE u uspavanom stanju i za pejdžing UE-a u neaktivnomstanju, koji je pokrenulo jezgro mreže, slučajevi pejdžinga za RAN internu mrežu i pejdžinga koji je pokrenulo jezgro mreže koincidiraju sa ovom alternativom. Ovo svojstvo može biti korisno za efikasno bavljenje slučajevima grešaka u kojima UE i mreža imaju različitu percepciju stanja u kojem se nalazi UE (uspavano ilineaktivno).
Identifikator virtuelnog snopa
[0101] Ovaj koncept nema korespondenciju u LTE-u i prema tome ne postoji LTE identifikator koji bi se ponovo koristio.
[0102] Virtuelni identifikator snopa je apstrakcija fizičkog snopa ili grupe fizičkih snopova. Kao takav, prilagođen je za upotrebu u procedurama signalizacije između čvorova na strani mreže. virtuelni identifikator snopa je uključen u aktivaciju ciljnih snopova kandidata u procedurama mobilnosti između RAN čvorova i u SON procedurama.
[0103] Ovaj identifikator se interno koristi u mreži (ne prolazi u UE).
1
Identifikator snopa
[0104] Ovaj koncept nema realnu korespondenciju u LTE, i prema tome ne postoji odgovarajući LTE identifikator koji bi se ponovo upotrebio.
[0105] Snop se identifikuje na L1 pomoć u određenog, dinamički dodeljenog referentnog signala, npr. Mobility and Access Reference Signal (MRS). Možda ne postoji drugi identifikator koji se prenosi u snopu za svrhe identifikacije snopa. Međutim, viši slojevi protokola moraju biti u moguć nosti da se pozivaju na snop ili na referentni signal, npr. kada se RRC koristi za podešavanje UE-a pomoću MRS za merenje tokom sekvence za merenje. Za takvu upotrebu, sama sekvenca referentnih signala je veoma nepraktična i umesto toga je poželjna apstrakcija višeg sloja. Prema tome, neka vrsta reference ili indeksa se poželjno koristi za upuć ivanje na referentni signal, npr. MRS indeks ili C-RS indeks. Takav indeks se može proslediti između RAN čvorova kao i između RAN čvora i UE.
PDCP identifikator konteksta
[0106] PDCP Identifikator konteksta je relevantan u scenarijima distribuirane arhitekture RAN čvorova gde se RRC obrada i PDCP obrada nalaze u različitim fizičkim entitetima, npr., sa PDCP u Packet Processing Function (PPF) i RRC u funkciji radio kontrole (RCF) lociranim u fizički odvojenim čvorovima. Takve distribuirane arhitekture RAN čvorova nisu standardizovane u LTE-u i stoga ne postoje LTE identifikatori za ponovnu upotrebu. (Napominjemo da se odgovarajuć i vlasnički identifikator može koristiti u eNB proizvodima, i u tom slučaju po potrebi i ukoliko takav identifikator nije naveden u NX-u, može se ponovo koristiti specifičan za proizvod/interni identifikator.)
[0107] U meri u kojoj se nosioci koriste u NX na sličan način kao u LTE, sa PDCP kontekstom po nosiocu, tada se za identifikovanje određenog PDCP konteksta može koristiti identifikator nosioca u kombinaciji sa UE identifikatorom (npr. UE RRC identifikator konteksta).
[0108] U suprotnom, ako je koncept nosioca zamenjen sa nečim drugim, potreban je neki drugi koncept za PDCP identifikator. U takvom slučaju identifikator PDCP konteksta se može odrediti u skladu sa sličnim principima kao za identifikator S1konekcije, gde svaki entitet dodeljuje svoj identifikator i obaveštava drugi deo. PDCP entitet ć e dodeliti svoj PDCP identifikator konteksta i obavestiti RRC entitet nakon što ga RRC entitet kontaktira.
[0109] Ako postoji mapiranje jedan na jedan između RRC entiteta i PDCP entiteta, tada se identifikator konteksta PDCP može koristiti kao referenca u oba smera, ali ako RRC entitet može imati odnos sa više PDCP entiteta, tada se identifikator konteksta PDCP mora kombinovati sa RRC identifikatorom konteksta kako bi se na isti način identifikovao njegov odnos sa entitetom RRCPDCP. UE RRC identifikator konteksta može se ponovo koristiti u tu svrhu, i pod pretpostavkom da distribuirani entiteti logično formiraju različiti RAN čvor (npr. „virtuelni RAN čvor“), lokalni identifikator konteksta, deo punog UE RRC identifikatora konteksta, je sasvim dovoljan. Napominjemo da izraze "entitet" i "kontekst" ne treba brkati. U ovom opisu identifikatora "entitet" se odnosi na entitet fizičkog procesa, npr., implementaciju PDCP u fizički čvor. S druge strane, "kontekst" se odnosi na podatke povezane sa određenom instancom PDCP obrade, npr., određenog nosioca ili protok saobraćaja u UE.
[0110] Ovaj identifikator se koristi interno u mreži (ne propušta se u UE).
[0111] Napominjemo da interfejs(i) koji bi motivisali PDCP identifikator konteksta trenutno još nisu standardizovani. Ako ne postane standardizovan za NX, on i dalje ostaje unutrašnja stvar proizvoda i svaki proizvođač može da odabere ono što najbolje odgovara njegovoj specifičnoj primeni.
Identifikator konteksta za protokole nižeg sloja
[0112] Identifikatori konteksta za protokole nižeg sloja mogu biti relevantni u scenarijima distribuirane arhitekture RAN čvorova, npr., sa RLC i MAC u funkciji baznog opsega (BBF) i RRC u funkciji radio kontrole (RCF) koji se nalaze u fizički odvojenim čvorovima. U takvom slučaju, RRC entitetu ć e možda trebati reference za relevantne entitete kako bi ih mogao pravilno podesiti. Takve distribuirane arhitekture RAN čvorova nisu standardizovane u LTE i prema tome ne postoje LTE identifikatori za ponovnu upotrebu. (Međutim, može postojati odgovarajuć i vlasnički identifikator u eNB proizvodima. U tom slučaju, ako je poželjno i osim ako je takav identifikator naveden u NX, može se ponovo koristiti specifičan za proizvod/interni identifikator.)
[0113] Pod pretpostavkom da je protokol sličan skupu protokola, postoji RLC kontekst po nosiocu, i njegov identifikator se može tretirati na isti način kao što je gore opisano za PDCP identifikator konteksta.
[0114] S druge strane, MAC entitet je zajednički za sve nosioce u UE, za svaku jedinicu povezivanja u slučaju dual-/multikonektivnosti, tako da MAC identifikator konteksta u principu mora samo da identifikuje UE i, kao gore, UE RRC
2
identifikator konteksta ili njegov lokalni deo se može ponovo koristiti u tu svrhu. Ovi identifikatori se koriste interno u mreži (nisu prosleđeni u UE).
[0115] Napominjemo da interfejs(i) koji zahtevaju takav(ve) identifikator(e) trenutno nisu standardizovani. Iako postane standardizovan za NX, to je i dalje unutrašnja stvar proizvod i svaki proizvođač može da odluči šta najbolje odgovara njegovoj specifičnoj primeni.
Identifikatori S1* i X2* veza
[0116] U LTE, identifikator S1 veze identifikuje vezu S1 kontrolne ravni koja je povezana sa UE i validna je sve dok je UE u RRC_CONNECTED i ECM-CONNECTED stanju (eNB UE S1AP ID, MME UE S1AP ID). (Sa uvođenjem mehanizma suspend/resume u LTE izdanje 13, veza kontrolne ravni S1 se može zadržati i kada UE pređe u RRC_IDLE stanje.) Odgovaraju ć i X2 identifikator identifikuje kratkotrajni sa UE povezan odnos između dva eNB-a tokom handover procedure (Stara eNB UE X2AP ID, nova ID eNB UE X2AP).
[0117 Isti princip koji se trenutno koristi za S1 i X2, sa lokalno dodeljenim i lokalno značajnim identifikatorima se može koristiti za identifikatore veza S1 i X2*. Slična upotreba LTE principa može se primeniti i za identifikatore korisničkih ravni S1* i X2*. Ovi identifikatori se koriste interno u mreži (nisu prosleđeni u UE)
Identifikator dela mreže
[0118] Identifikator mrežnog odsečka identifikuje skup resursa mreže koji čine logičku mrežu. Potencijalno se može koristiti za usmeravanje saobraćaja korisničke i kontrolne ravni prema resursima mrežnog odsečka na koji se odnosi. 2.1.3.1.3 Pregled identifikatora
[0119] Tabela 1, ispod, rezimira gore razmotrene identifikatore.
Tabela1
2.1.3.2 Radio nosioci signalizacije
[0120] Signaling Radio Bearers (SRB) se definišu kao Radio Bearers (RB) koji se koriste samo za prenos RRC i NAS poruka. Prema arhitekturi koja je ovde opisana, za NX može biti definisan isti set SRB-a koji se koristi za LTE. Ovo takođe omogućava scenario tesne integracije, kada se koriste isti SRB-i da nose NX ili LTE RRC poruke preko nižih slojeva NX ili LTE (vidi odeljak 1).
[0121] Konkretnije, sledeća tri SRB-a se mogu definisati:
- SRB0 je za RRC poruke korišćenjem zajedničkog logičkog kanala;
-<SRB1 je za RRC poruke (što može uključivati piggyback NAS poruku), kao i za NAS poruke pre uspostavljanja>SRB2, koje sve koriste dodeljene logičke kanale;
- SRB2 je za RRC poruke koje sadrže informacije logovanih merenja, kao i za NAS poruke, sve pomoću namenskih logičkih kanala. SRB2 obično ima niži prioritet od SRB1 i konfiguriše ga E-UTRAN nakon sigurnosne aktivacije.
[0122] Kada je aktivirana sigurnost, RRC poruke na SRB1 i SRB2, uključujući one koje sadrže NAS ili ne-3GPP poruke su zaštićene i šifrovane pomoću PDCP.
[0123] Takođe je važno napomenuti da se raznolikost RRC-a može podržati korišć enjem zajedničkih SRB1 i SRB2, koji se mogu podeliti na oba RAT-a, slično kao podeljeni namenski radio nosioci (DRBs) koji se koriste u LTE Dual-Connectivity (DC), koji koriste zajednički PDCP entitet sa zasebnim RLC/MAC entitetima po pristupu. UE ili mreža ne primenjuje RRC diverziti za SRB0 kao i za početnu sekvencu SRB poruka tokom početnog podešavanja veze ili ponovnog uspostavljanja/ponovnog aktiviranja sve dok se ne konfigurišu oba RAT-a i ne aktivira sigurnost.
Jednom kada se aktivira SRB diverziti, mreža u downlinku može izvršiti dinamičku selekciju linka na bazi PDCP PDU. Pravila mapiranja za uplink mogu biti definisana u standardu.
[0124] Upotreba zajedničkog skupa SRB-a sa podeljenim nosiocem je atraktivna opcija, jer to garantuje isporuku svih RRC poruka prema redosledu bez obzira preko koga RAT se prenose (ponašanje UE-a postaje predvidljivo). Kada se koristi zajednički PDCP sloj, podržavaju se rešenja za prenos iste RRC poruke preko oba RAT-a, jer se svaka duplikacija može otkriti i ukloniti pomoću PDCP sloja.
[0125] Alternativno rešenje je upotreba zasebnih SRB-ova za različite RAT-ove, a zatim na RRC nivou postavljanje pravila kada poruke treba mapirati na koji SRB. Jedna opcija je da se definiše NX specifičan SRB3, koji se zatim koristi za NX RRC za procedure koje ne moraju da budu koordinirane sa LTE RRC. Ovaj entitet se koristi u ne-kolociranom slučaju koji se nalazi u NX eNB za slanje NX RRC poruka direktno između NX eNB i UE, a da ne moraju biti prosleđene preko LTE eNB. Napominjemo da sa stanovišta sigurnosti, ovo rešenje odstupa od DC arhitekture s jednim pouzdanim čvorom koji završava sve SRB-ove. Ovde sekundarnom eNB-u treba jednako verovati i sigurno implementirati kao i glavnom eNB-u. U protivnom, napadač koji upadne u sekundarni eNB može odatle da kontroliše UE preko RRC-a.
2.1.3.3 Rukovanje nosiocem i QoS
[0126] Što se tiče SRB-a, tesna integracija sa LTE-om motiviše držanje uobičajenih radio-nosilaca i za korisničku ravan, omoguć avaju ć i UE-u da se kreće između LTE i NX pokrivanja bez potrebe za repodešavanjem nosilaca.
[0127] Međutim, novi slučajevi upotrebe za 5G mogu pokrenuti uvođenje novih QoS definicija za NX i nove tipove nosilaca. U idealnom slučaju, njih bi trebalo uvesti i u LTE, tako da se može podržati neometana LTE-NX mobilnost. U slučajevima kada LTE nije u stanju da obezbedi potrebni QoS, nosioci moraju da budu repodešeni ili oslobođeni prilikom prelaska sa NX na LTE.
2.1.3.4 Rukovanje DRX-om u uspavanom stanju
[0128] DRX je podešen zajedno sa pejdžingom a "period slušanja" se izračunava na bazi trenutnog sistemskog broja System Frame Number (SFN). Svaki TRA može imati određenu DRX konfiguraciju koja se za UE obezbeđuje preko namenske signalizacije, npr., TRA ažuriranja odgovora ili RRC konfiguracija. Raspon DRX ciklusa koje mreža može podesiti ide do nekoliko sati ili čak dana. Naravno, ovo treba uzeti u obzir prilikom dizajniranja broja bitova za uključivanje u SFN oblast.
[0129] U nekim slučajevima, RAN možda neće moći da pronađe UE. U ovoj situaciji, RAN može da obavesti CN, a CN može zatim preuzeti pejdžing funkcionalnost za taj UE.
[0130] Jedan aspekt koji se mora uzeti u obzir je odnos između perioda SSI (vidi odeljak 3.2.2.2) i konfiguracije DRX. Duži SSI periodi uzrokuju već u potrošnju energije UE zbog efekta greške UE sata u kombinaciji sa DRX. UE se mora probuditi pre nego što kompenzuje ovu grešku. Čim UE dobije informaciju o sinhronizaciji, UE se može vratiti u DRX. Dakle, što je duži SSI period (vreme od jedne SSI transmisije do druge), UE treba duže da sluša, a samim tim je već a potrošnja energije. Sa druge strane, krać i SSI periodi uzrokuju manju potrošnju energije. To je prikazano na Slici 4, koja ilustruje procenjeni vek trajanja UE baterije za UE u uspavanom stanju kada je mreža sinhronizovana za različite SSI periode i DRX cikluse. Kada mreža ne može da održi dobar nivo sinhronizacije, potrošnja energije UE se znatno poveć ava, posebno za dugačke SSI periode. To je prikazano na Slici 5, koja ilustruje procenjeni vek trajanja UE baterije za UE u uspavanom stanju kada mreža nije sinhronizovana za različite SSI periode i DRX cikluse.
2.1.4 NX RRC i integracija sa LTE
[0131] Poželjan aspekt ovde opisane arhitekture je njena podrška za čvrstu integraciju NX-a sa LTE-om, npr. kako je diskutovano u Odeljku 3.7. Jedan deo ove čvrste integracije je integracija RRC sloja za LTE i NX radio pristup, kako bi se podržala i LTE-NX dualna konekcija i samostalni rad NX-a. U ovom odeljku je opisano nekoliko različitih alternativa za realizaciju ove integracije RRC slojeva, polazeć i od RRC funkcionalnih koncepata.
2.1.4.1 RRC Funkcionalni Koncept 1: Single RRC protokol
[0132] Single RRC protokol je definisan kao opcija arhitekture protokola, koja može integrisati sve ili podskup funkcija NX kontrolne ravni zajedno sa postojeć im funkcijama LTE RRC protokola sa jednom mašinom RRC protokola, da se obezbede funkcije koje omogu ć avaju LTE-NX dualno povezivanje i verovatno samostalan NX rad.
[0133] Napominjemo da se ova opcija arhitektura može ostvariti proširenjem LTE RRC protokola. Ovo se može postići standardizacijom:
a) novo izdanje za LTE RRC specifikacije, TS 36.331, uključujući nove procedure i informativne elemente (IEs) za NX, ili
b) nove specifikacije, npr, NX RRC specifikacija koja sadrži nasleđene LTE RRC funkcije, nove procedure i IEs za NX, ili c) para specifikacija koje sadrže novo izdanje LTE RRC specifikacije, uključujući transparentne kontejnere za prenošenje NX IEs, koji su definisani u novoj NX RRC specifikaciji.
[0134] NX IE, koji se može definisati u LTE RRC specifikaciji ili u zasebnoj NX RRC specifikaciji, koj mogu uključivati emitovane/namenske sistemske informacije i informacije za kontrolu sigurnosti.
[0135] Kada je RRC funkcija (npr. RRM) u NX eNB, moraju da se definišu nove poruke između čvorova (npr. koje sadrže informacije o upravljanju radio resursima) između NX i LTE. Ove poruke se prenose unutar RRC kontejnera koje je takođe potrebno specificirati.
[0136] Da bi se osiguralo pouzdano rukovanje signalizacijom u kontrolnoj ravnini, može se koristiti deljenje/kombinovanje PDCP nivoa da bi se dobila dodatna pouzdanost (RRC diverziti).
[0137] Napominjemo da u slučaju samostalnog rada NX, zbog zavisnosti od prethodnih rešenja protokola, single RRC protokol može imati ograničenu fleksibilnost prilikom dodavanja novih funkcija NX RRC-u, posebno ako se cilja jedna RRC evoluciona staza za oba i LTE i NX.
2
[0138] Opšti protokolski stek koji uključuje single RRC operaciju za LTE-NX DC operaciju je prikazan na Slici 6, iz UE i ENB perspektive, respektivno. Čvor u kojem su RRC i PDCP entiteti može biti LTE ili NX čvor.
2.1.4.2 RRC Funkcionalni Koncept 2: Dvojni RRC protokol
[0139] Dvojni RRC protokol se odnosi na opciju arhitekture protokola koja sadrži odvojene LTE i NX RRC entitete, koji prati nezavisne specifikacije u kontrolnoj ravni LTE i NX respektivno. Inter-RAT koordinacija je propisana na nivou RRC, da se ispuni princip tesne integracije LTE-NX dizajna.
[0140] Sa ovom opcijom arhitekture se obezbedjuju buduće funkcije NX kontrolne ravni za samostalan rad NX i za uspešno uvođenje novih karakteristika i slučajeva upotrebe, zahvaljujući funkcionalnoj fleksibilnost uvedenoj sa manjom zavisnošću od prethodnih rešenja.
[0141] U dvojnom RRC protokolu, NX RRC poruke se tunelišu ka UE preko LTE RRC entiteta i obratno za dualnu LTE-NX konektivnost, što zavisi od toga da li su LTE i NX RAT kolocirani ili ne. Prema tome, RRC kontejneri koji prenose NX/LTE RRC poruke treba da budu specificirani. Zatim, u cilju održavanja jedne S1 veze i koordinisane prelaze između NX i LTE stanja, može biti potrebno da se razmotre dodatni mehanizmi delimično u okviru RRC procedure.
[0142] Slično kao i sa opcijom single RRC protokola, PDCP nivo deljenja/kombinovanja (za zajedničke SBR-e), preko single PDCP entiteta u kontrolnoj ravni, pretpostavlja se da će omogućiti RRC diverziti i pouzdano rukovanje njihovom kontrolnom ravni. Dodatni PDCP entitet (za nove SRB), povezan sa NX SRB, na primer, SRB3, takođe može da se konfiguriše u NX čvoru za direktan prenos NX-RRC poruka kada se zajednički PDCP entitet nalazi u LTE čvoru.
[0143] Opšti protokolski stek koji uključuje dualnu RRC operaciju je prikazan na Slici 7, iz perspektive UE i ENB, respektivno.
2.1.5 RRC Procedure
[0144] Slika 8 ilustruje opšti RRC dijagram signalizacije za podešavanje dvojne LTE-NX veze, gde isprekidane linije označavaju uključenost RRC signalizacije povezane sa NX (nezavisne od opcija arhitekture RRC protokola).
2.1.5. 1 Inicijalna signalizacija RRC veze
[0145] Inicijalna RRC signalizacija obuhvata RRC Connection Request (SRBO) i RRC Connection Setup/Reject (SRBO), i RRC Connection Setup Complete/Attach Request (SRB1) sekvencu poruke.
[0146] Kao što je diskutovano u signalnim radio nosiocima (Odeljak 2.1.3.1), isti skup SRB može biti definisan za NX koji se koristi za LTE. Ovo takođe omogućava scenario čvrste integracije, gde se koriste isti SRB da prenose ili NX ili LTE RRC poruke (ili obe ako treba da se podese oba) bilo u NX ili LTE nižim slojevima. Inicijalna signalizacija veze se takođe može ponovo koristiti između LTE i NX.
[0147] U postupku podešavanja inicijalne RRC veze, UE može da odabere koji RAT će da vrši pristup zasnovan na unapred određenom kriterijumu. U postupku za podešavanje RRC veze UE-u može biti dodeljen UE RRC Kontekst ID (vidi odeljak 2.1.3.1. 1) koji se čuva kada UE ide uspavano stanje ili se ažurira preko signalizacije za inaktivaciju RRC konekcije, što će biti diskutovano.
[0148] Za aktiviranje karakteristika čvrste integracije, UE može biti označen kao LTE+NX UE u okviru Attach zahteva, kada se LE pokreće iz RRC IDLE to RRC CONNECTED mod. Odmah zatim UE se može podesiti za dualnu RAT konektivnost u okviru jednog postupka rekonfiguracije RRC, kao što je objašnjeno u odeljku 2.1.5.4.
2.1.5.2 Sigurnosna Signalizacija
[0149] Slika 9 ilustruje sigurnosno podešavanje za LTE i NX, pretpostavljajući zajedničku MME vezu.
[0150] S obzirom na upotrebu zajedničkog seta SRB za LTE i NX sa zajedničkim PDCP entitetima, odvojene sigurnosne konfiguracije za LTE i NX kontrolnu signalizaciju nisu potrebne. Međutim, ako je podešen SRB3, opisan u 2.1.3.2, za to će biti potrebna posebna sigurnosna konfiguracija.
[0151] Podešavanje sigurnosti se može optimizovati upotrebom zajedničke sposobnosti signalizacije, pojedinačne provere identiteta, generisanja jednog ključa i zajedničke komande sigurnosnog režima, kao što je prikazano, na primer, na Slici 9. Zajedničkim sigurnosnim podešavanjem se može upravljati pomoć u opcija arhitekture single RRC ili dualnih RRC protokola. U slučaju dualnog RRC-a, LTE zaglavlje ukazuje na transparentan kontejner za NX RRC poruke. U obe arhitekture, jedan PDCP entitet može pružiti zajedničku enkripciju (kao u LTE DC radu), kao i zaštitu integriteta za zajedničke SRB-e. Moguć e je implementirati i poseban PDCP entitet, omogu ć avaju ć i nove NX SRB-e.
2.1.5.3 UE sposobnosti i odgovarajuća Signalizacija
[0152] Za NX, novi okvir sposobnosti UE signalizacije razmatra ograničenja 2G/3G/LTE UE sposobnosti signalizacije. Tačnije, novi okvir sposobnosti UE signalizacije se bavi jednim ili više sledećih pitanja:
- Fiksni set sposobnosti: UE obično ukazuje na podržane funkcije. Međutim, funkcije mogu biti spoj nekoliko gradivnih blokova i mogu imati različite parametre. Međutim, možda nisu sve ispitane ili u potpunosti funkcionalne. Stoga je poželjno da UE može prijaviti više moguć nosti/gradivnih blokova/dozvoljenih konfiguracija kada su one ispitane.
- Međuzavisnosti mrežnih dobavljača: Prema industrijskoj praksi, karakteristike se testiraju kod najmanje dva proizvođača mreže (NW), pre aktiviranja funkcija na UE. Da bi odgovorili određenim tržištima/operaterima/uređajima ili specifičnim karakteristikama UE mreže, poželjno je izbeć i takve međuzavisnosti. - Neispravni UE: Kada je UE pušten na tržište, teško je popraviti greške implementacije, kao što je komplikovano da se identifikuju neispravni UE. Radovi oko mreže se obično uvode kada se pojavi veliki problem, a ovi radovi se obično primenjuju na sve UE u okviru izdanja u kojem je pronađena greška.
- Vlasničke implementacije: Danas ne postoji okvir da se uvedu vlasničke funkcije/gradivni blokovi/ konfiguracije ili druga vlasnička poboljšanja između mreže i UE.
- Stalno povećavanje UE sposobnosti: Kako se specifikacije sistema razvijaju, UE sposobnosti rastu, što ima direktan uticaj na radio interfejse, kao na razmene informacija unutar mrežnih čvorova.
[0153] Novi okvir sposobnosti UE, koji treba da odgovori na ova pitanja uključuje jedan ili oba od sledeća dva elementa:
- pokazatelj pointer/indeks sposobnosti UE: Ovo je pointer/indeks da UE šalje u mrežu. Ovaj pointer identifikuje sve moguće UE sposobnosti i druge relevantne informacije o UE-u, pa čak i za UE sposobnosti koje su relevantne za određenog mrežnog operatera.
- Baza UE sposobnosti: baza podataka UE sposobnosti sadrži sve informacije koje odgovaraju svakom od pokazatelja. Ova baza podataka se održava na drugoj lokaciji, npr. centralni čvor, 3. partija, itd. Ova baza podataka može da sadrži više informacija od same informacije UE sposobnosti. Ona potencijalno može da bude prilagođena svakom proizvođaču mreža, na primer, ispitane karakteristike/konfiguracije, izveštaji o nedostacima, vlasničke UE-NW informacije, itd. Dakle, važno je da informacija specifična za mrežu nije dostupna drugima i da je zaštićena/šifrovana.
[0154] Slika 10 ilustruje gore opisane karakteristike okvira UE sposobnosti.
2.1.5.4 Signalizacija Rekonfiguracije RRC veze
[0155] RRC Connection Reconfiguration poruka može utvrditi/izmeniti/osloboditi radio nosioce, podesiti L1, L2 i L3 parametre i procedure (npr. za mobilnost i/ili uspostavljanje dualne povezivosti).
[0156] U slučaju samostalnog NX, RRC Connection Reconfiguration poruka se može koristiti za jednu rekonfiguraciju NX veze (slično kao LTE-ekvivalentna poruka), kao i za podešavanje multi-konektivnosti NX kao što je objašnjeno u odeljku 3.13.
[0157] U slučaju LTE-NX podešavanja dualne konektivnosti, rekonfiguracija RRC veze može biti ili mrežno-aktivirana ili UE-aktivirana.
[0158] U slučaju procedure mrežnog aktiviranja opisane su dve opcije.
[0159] Kada se pretpostavlja opcija single RRC arhitekture, zajednički RRC protokol (npr. kako je navedeno u budućem NX izdanju 3GPP TS 36.331) je odgovoran za procedure podešavanja veze za dualno LTE-NX povezivanje. U ovom slučaju, postupkom konfiguracije RRC veze za LTE i NX se može rukovati u jednom krugu razmene RRC poruka kao što je prikazano na Slici 11. IE koji sadrže NX konfiguraciju se prenose u odgovoru za podešavanje.
[0160] Slika 11 ilustruje podešavanje dualnog LTE-NX povezivanja koje se koristi sa arhitekturom single RRC protokola, pri čemu se ilustrovana signalizacija zasniva na pretpostavci da je prvi čvor LTE eNB. Signalizacija drugim putem, gde je prvi čvor NX eNB bi sledila istu sekvencu poruke.
[0161] U slučaju opcije dvojnog RRC, postoji više od jednog načina da se ostvari podešavanje dualnog LTE-NX povezivanja.
[0162] U jednoj alternativi, jedan od RRC protokola može upravljati procedurom rekonfiguracije RRC veze, omoguć avaju ć i konfiguraciju dualnog LTE-NX povezivanja u jednom krugu rekonfiguracije. Ovo je prikazano na Slici 12. To
2
se može postić i koriš ć enjem postoje ć eg PDCP entiteta i pridružene sigurnosti u čvoru u kojem je kontrolna ravan (bilo LTE ili NX) pokrenuta i radi. RRC poruke drugog RAT-a mogu se preneti u UE preko prvog RAT-a unutar transparentnog kontejnera ili direktno u UE preko novog SRB-a, kao što je SRB3. Slika 12 prikazuje podešavanje dualnog povezivanja LTE-NX za upotrebu sa arhitekturom dualnog RRC protokola sa uobičajenom procedurom rekonfiguracije RRC. Ilustrovana signalizacija se zasniva na pretpostavci da je prvi čvor LTE eNB. Signalizacija drugim putem, gde je prvi čvor NX eNB bi sledila istu sekvencu poruke.
2.1.5.5 Inaktivacija RRC veze
[0163] Ovaj postupak obrađuje prelazak iz RRC CONNECTED ACTIVE u DORMANT stanje, što efikasno stavlja UE u „uspavani režim“ u LTE i/ili NX. Prelazak se može pokrenuti zahvaljujuć i tajmeru koji je konfigurisala mreža ili putem poruke RRC Connection Inactivation koju šalje mreža, a koja može sadržavati informaciju o reaktiviranju sigurnosti (npr. NektHopChainingCount) za naredno RRC CONNECTED ACTIVE stanje. Nakon primanja ove poruke, UE ulazi u RRC DORMANT stanje. Obzirom na dvojni RRC za LTE i za NX, poruka treba da bude definisana u obe RRC specifikacije, npr. korišćenjem sličnih IE-a.
[0164] Neke od UE RRC konfiguracija u RRC CONNECTED DORMANT bi se mogle podesiti od strane mreže tokom procedura podešavanja, inaktivacije i ponovne aktivacije RRC veze, u okviru kojih takođe može biti dodeljen UE RRC identitet konteksta. Mreža takođe obezbeđuje da su informacije o ponašanju UE uspavano stanje ažurne. Ove informacije su naročito važne u slučaju NX kada se sistemske informacije ili ne emituju (npr. parametri mobilnosti u uspavanom modu) ili se retko emituju (npr. AIT, vidi odeljak 3.2.2.2).
[0165] Ažurirana konfiguracija se takođe može dati UE-u u poruci o deaktiviranju RRC veze, pošto je UE možda prešao na lokaciju sa drugačijom konfiguracijom uspavanog stanja. Mogu se izvršiti i druge promene informacije u poruci o inaktivaciji RRC veze. Na primer, UE se može podesiti za kampovanje na MRS-ovima (za više detalja vidi odjeljak 3.4.4) i prema prema tome ponovo aktivirati vezu. Mreža bi takođe mogla da naloži UE da zadrži MAC identitete i poveže neke tajmere pri prelasku u uspavano stanje.
[0166] Nakon ulaska u RRC DORMANT stanje (bez dodatne konfiguracije za optimizovanu promenu stanja) UE treba da:
- Oslobodi sve radio resurse, uključujuć i RLC entitet i MAC konfiguracije, uključuju ć i npr. oslobađanje MAC-Id. - Zadrži sve PDCP entitete (zajedničke za LTE i NX) od SRB-a i RB-a i RRC UE Identitet Konteksta (vidi Odjeljak 2.1.3.1.1) koji je primljen u RRC Connection Setup (bilo preko NX ili LTE RRC u slučaju dual RRC). Ovaj identitet kodira i identifikator konteksta i tačku sidrenja za mobilnost u RAN-u koja može biti, na primer, LTE cell ID ili Id NX čvora.
-<Kampuje u istom RAT-u (NX ili LTE) bio aktivan (podrazumevano) osim ako nije data neka određena konfiguracija.>Za pove ć anu robusnost, dvojno kampovanje je takođe opcija, kako je diskutovano u odeljku 3.2.
2.1.5.6 Re-aktivacija RRC veze
[0167] U LTE su definisani zahtevi kašnjenja za prelaz iz RRC IDLE u RRC CONNECTED. U izdanju 8 LTE specifikacija, kašnjenja prelaska <100 milisekundi (ms) su ciljana iz stanja kampovanja. U slučaju prelaza iz uspavanog stanja (Povezan DRX) u aktivno, cilj je bio 50 ms. U izdanju 10 LTE specifikacija, zahtevi su dodatno smanjeni na <50 ms i <10 ms (isključujući kašnjenje DRX). Ove vrednosti treba dodatno smanjiti za 5G, posebno kada se uzmu u obzir neke kritične usluge koje mogu imati visoke zahteve u pogledu kašnjenja.
[0168] Iz perspektive RRC-a, da bi se minimizirao overhead i postiglo manje kašnejnje, obezbeđena je lagana trnzicija, kao što je prikazano na Slici 13. Ako je UE primio informaciju o reaktiviranju sigurnosti, kao što je nextHopChainingCount u RRC Connection Inactivation, kasnija procedura rekonfiguracije RRC nije potrebna, jer bi procedura reaktivacije RRC veze mogla da rekonfiguriše SRB-e i DRB-e aktivirajuć i njihovu korisničku ravan.
[0169] Slika 13 ilustruje protok signala za proceduru reaktivacije RRC veze, pretpostavljajuć i da je prvi čvor LTE eNB. Signalizacija drugim putem, gde je prvi čvor NX eNB, sledi istu sekvencu poruke.
[0170] Svrha procedure za reaktivaciju RRC veze je reaktiviranje RRC veze, koja uključuje obnavljanje SRB-a i DRB-a. Reaktivacija veze uspeva samo ako pristupni ciljni čvor (NX ili LTE) može da pronađe UE RRC kontekst i sidro za mobilnost za S1*. Iz tog razloga je u zahtev za reaktivaciju RRC veze uključen UE RRC kontekstni ID, koji je SRB0 poruka. Integritet ove poruke može biti zaštić en kako bi se mreža zaštitila od lažnih zahteva.
[0171] Na primer, proceduru može pokrenuti UE ili kao odgovor na pejdžing, kada UE ima UL podatke u baferu ili kada treba da pošalje ažuriranja za TRA. UE pokreć e postupak reaktivacije RRC veze, koji bi trebalo da bude definisan i u NX i LTE RRC specifikacijama kada se implementira dualno RRC rešenje.
2
[0172] Nakon prijema RRC Connection Re-activation Request, mreža preuzima UE RRC kontekst (uključujuć i sigurnosnu informaciju o reaktivaciji) na bazi UE RRC Context ID, izvodi potrebne akcije mobilnosti i reaguje Reaktivacijom RRC veze za rekonfiguraciju SRB-a i DRB-a. Nakon prijema ove poruke, UE vrši sledeć e operacije:
- Ponovo uspostavlja PDCP i RLC za SRB i DRB,
- Vrši konfiguraciju radio resursa,
- Vrši radnje u vezi merenja u skladu sa konfiguracijom merenja,
- Restartuje SRB i DRB.
2.1.5.7 Konfiguracija Merenja
[0173] Nekoliko različitih tipova merenja i/ili signala se meri u NX (npr. MRS, SSI, TRAS, itd). Prema tome događaji i procedure za mobilnost za NX treba da budu razmotrene.
[0174] RRC Connection Reconfiguration poruka bi trebalo da bude u moguć nosti da konfiguriše i NX merenja i postoje ć a LTE merenja za jednu RRC opciju. Konfiguracija merenja treba da uključuje moguć nost konfigurisanja UE tako da meri NX/LTE pokrivenost, npr. da pokrene podešavanje DC ili inter-RAT HO (kao što je nasleđeno).
2.1.5.8 Izveštavanje o merenjima
[0175] Postoje dva različita mehanizma za izveštavanje o merenjima u NX, izveštavanje koje nije zasnovano na RRC (videti Odeljak 2.3.7.2), gde UE ukazuje na najbolji od seta kandidatskih DL snopova kroz unapred podešenu USS sekvencu; i izveštavanje na bazi RRC-a, što je u nekim aspektima slično izveštavanju o LTE merenjima pokrenutim događajem. Ova dva mehanizma za izveštavanje o merenjima su po moguć nosti raspoređena paralelno i koriste se selektivno, npr. zavisno od stanja mobilnosti UE.
2.1.6 Sistemske Informacije
[0176] Sistemske informacije kao što je poznato iz prethodnih izdanja LTE standarda se sastoje od raznih vrsta informacija, informacija o pristupu, informacije o čvoru, informacija o celom sistemu, o sistemu javnih upozorenja (PWS), itd. Isporuka tog širokog spektra informacija ne koristi istu realizaciju u NX. U sistemu sa high-gain beamformingom, troškovi pružanja velike količine podataka difuznim emitovanjem mogu biti skupi u poređenju sa distribucijom od tačke do tačke u namenskom snopu sa velikim dobitkom linka.
2.1.6.1 Poželjne Karakteristike & Principi
[0177] Poželjne karakteristike i principi dizajna za NX uključuju jedno ili više od sledeć eg. Podrazumeva se da se ne mora nužno sve ovo da bude ispunjeno datom implementacijom.
- NX bi trebalo da podrži "fleksibilan" mehanizam za prenošenje Sistemskih Informacija
Trebalo bi izbegavati ograničenja dužine Sistemskih Informacija
Vrednosti parametara Sistemskih Informacija se mogu menjati u bilo koje vreme
Sistemske Informacije mogu iskoristiti parametre koji se ne menjaju ili su zajednički na širokom području Sistemske Informacije mogu sadržati različite informacije za različite tipove/grupe UE i/ili servise Namensku signalizaciju treba razmotriti kada je efikasnija
Efikasna signalizacija prema hiljadama (npr.512k) UE-a po "servisnom području" treba da bude podržana.
- NX bi trebalo da minimizira difuzno emitovane informacije i "uvek u etru"
# Mrežni DTX bi trebao da bude podržan
- Akvizicija/ažuriranja treba da minimiziraju:
" uticaj na UE-a na koje se informacije ne odnose
" negativne pojave u mreži, npr., sinhronizovani UL pristupi
" doprinos potrošnji UE baterije
- Akvizicija/ažuriranja ne bi trebalo da:
" Poveć aju (dok se ne preuzmu „relevantne informacije“) kašnjenje pristupa za više od xx* ms (npr.: kod početnog uključivanja, roming (PLMN pretrage), nakon RLF (obnavljanje), preusmeravanja na novi sloj/ć eliju, hendover,
2
inter-RAT, "dugih" DRX ciklusa), ažuriranja Sistemskih Informacija (* tačna karakteristika kašnjenja može zavisiti od servisa/tipa/grupe UE)
- "Relevantna" informacija treba da bude nedvosmislena i "ažurirana" pre upotrebe
# Može biti prihvatljivo da se koristi "zastarela" informacija ako je verovatnoć a vrlo mala/uticaj na sistem zanemarljiv
- Raspon pokrivanja Sistemskih Informacija ne sme zavisiti od raspona pokrivanja korisničke ravni
" npr., čvor možda ne prenosi Sistemske Informacije iako može da prenosi podatke korisničke ravni
- Sistemske Informacije treba da se prenose efikasno za sve tipove razmeštaja
NX kao samostalan sa minimalnim i/ bez preklapanja pokrivenosti
NX bi trebalo da može da bude raspoređen samostalno na nelicenciranim opsezima
NX raspoređen sa LTE/UTRAN/GERAN sa potpunom ili delimičnom pokrivenošću
Dualno razmeštanje NX sloja, NX makro i NX maleć elije, dva scenarija:
▪ Kada je UE pokriven i makro ć elijom i malom ć elijom istovremeno
▪ Kada UE nije pokriven istovremeno i makroć elijom i malom ć elijom
- Sekundarni nosioci možda neć e trebati da obezbede SI (npr. LAA, namensku frekvenciju)
- Svaki čvor može dinamički menjati/ažurirati neke od svojih Sistemskih Informacija
# Promene/ažuriranja Sistemskih Informacija se možda ne koordinišu i možda neć e biti popunjene kod drugih čvorova/slojeva u svim slučajevima
- Sistemske Informacije treba da upravljaju/razmotre rukovanje:
# Deljenim mrežama
# Mobilnošću
# (PWS) Sistemima javnog upozoravanja
# Mehanizmom (npr. pejdžinga) da se od UE zahteva:
!<a) da kontaktira NX ili, b) pribavi Sistemsku Informaciju>
!<Treba da može da se adresira na grupe/tipove UE/servise>
# MBMS funkcija
#<Deljenje optereć enja i upravljanje politikama između NX-a i drugih RAT-ova>
# Kontrola pristupa (ažurirana funkcija)
! NX bi trebao biti u skladu sa SA funkcijama (npr. kao u 3GPP TS 22.011)
! Informacije o kontroli pristupa mogu biti dostupne na čvoru po čvoru
! Kontrolu pristupa u „povezanom“ bi trebalo da može da se konfiguriše za tipove/grupe UE i/ili različite servise
2.1.6.2 Akvizicija Sistemskih Informacija
[0178] Prikupljanje informacija o sistemu za samostalni rad NX-a, detaljno je prikazano u Odeljku 3.2.
[0179] U usko integrisanom radu sa LTE-om, prikupljanje Sistemskih Informacija u nekim aspektima liči na dualno povezivanje za LTE. Pod pretpostavkom da UE prvo pristupi LTE-u, a zatim aktivira NX, UE prima NX Sistemske Informacije o namenskom prenosu, preko LTE RRC-a, prilikom podešavanja NX veze. U LTE DC to se odnosi na sve sistemske informacije, osim SFN-a pribavljenog od MIB Primary Serving Cell(PSCell) SCG-a. Za NX, SFN može biti uključen u TRAS (videti odeljak 3.2.4.1.3). Isti princip se primenjuje i na drugi okolni put: UE koji prvo pristupa NX-u, a zatim aktivira LTE, dobija informacije o LTE sistemu u namenskom prenosu preko NX RRC.
2.1.7 Pejdžing
[0180] Pejdžing solucija za NX koristi jedan ili oba od dva kanala: Kanal za Pejdžing Indikacije i Kanal za Pejdžing Poruku
2
1. Kanal za Pejdžing Indikacije (PICH)
[0181] Pejdžing indikacija može sadržati jedno ili više od sledećeg: pejdžing flag, upozoravajući/uzbunjujući flag (zastavicu), ID listu, i alokaciju resursa.
• pejdžing Message Channel (PMCH)
[0182] PMCH se može opciono prenositi posle PICH. Kada se pošalje PMCH poruka, ona može sadržati jedno ili više od sledeć eg: ID listu i poruku upozorenja/uzbunjivanja. Poruke upozorenja i difuzno emitovane poruke se po mogu ć nosti prenose preko PMCH (a ne u AIT-u).
[0183] Da se omogući čvrsta integracija sa LTE, pejdžing konfiguracija (i time i DRX konfiguracija) je SFN-bazirana.
[0184] Da bi se podržala funkcionalnost pejdžinga, u UE su podešene oblasti RAN prać enja. Oblast RAN pra ć enja (TRA) je definisana skupom čvorova koji šalju isti tracking RAN area signal (TRAS). Ovaj signal sadrži Tracking RAN Area kod kao i SFN.
[0185] Svaka TRA može imati određenu pejdžing i TRAS konfiguraciju koja se obezbeđuje za UE preko namenske signalizacije, npr. preko TRA odgovora za ažuriranje ili RRC poruke za rekonfiguraciju. Odgovor za ažuriranje TRA može, osim toga, sadržati pejdžing poruke. Više informacija o pejdžingu se može na ć i u odeljku 3.2.
2.1.8 Uspostavljanje LTE-NX dualne konektivnosti
[0186] U odeljku 2.1.5.4, mrežno-pokrenuto uspostavljanje LTE-NX dualne konektivnosti je opisano pomoću procedure za rekonfiguracije RRC. U datom primeru, UE ima RRC vezu prema mreži i RRC poruke se razmenjuju pomoć u LTE eNB. Kao i u ostalim RRC procedurama opisanim u odeljku 2.1.5.4, viši slojevi (asinhrone funkcije, npr. RRC/PDCP) mogu biti zajednički za LTE i NX. Nakon prijema izvještaja o merenjima preko LTE veze (npr. koji sadrži NX merenja) mreža odlučuje o uspostavljanju dvostruke konekcije s NX slanjem poruke o rekonfiguraciji RRC veze koja sadrži potrebne informacije kako bi UE uspostavio veze prema NX. Ova poruka se može smatrati komandom da UE uspostavi vezu prema sekundarnom eNB-u (SeNB).
[0187] Drugi scenario je procedura koju je inicirao UE, gde UE direktno kontaktira NX radi uspostavljanja LTE-NX dualne konekcije. Primer ovog pristupa je prikazan na Slici 14. Prednosti direktnog pristupa NX-u uključuju proceduru manjeg kašnjenja i neki dodatni nivo diverzitija (npr. kada prvi link nije stabilan). Pretpostavimo da UE ima RRC vezu sa mrežom i koristi link iz jednog od RAT-ova, npr. LTE, za razmenu RRC poruka. UE tada inicira pristup sekundarnom RAT-u (npr. vrši sinhronizaciju i nasumični pristup preko NX-a) i preko sekundarne RAT veze (npr. NX) šalje RRC poruku koja sadrži UE identifikator konteksta (npr. opisani UE RRC identifikator konteksta u odeljku 2.1.3.1) koji ukazuje na zahtev za uspostavljanje dvostruke povezanosti. Ovaj identifikator konteksta sadrži lokaciju tačke sidrenja, tako da nakon prijema te poruke sekundarni RAT može locirati jedinstvenu kontrolnu tačku na mreži sa koje se upravlja sa UE. Nakon što mreža to shvati (npr. preko X2* u ne-kolociranom scenariju), ona šalje RRC poruku UE-u da konfiguriše NX resurse za postojeć e SRB/DRB (prethodno uspostavljene preko LTE) i/ili podešavanje novih NX SRB/DRB povezanih sa NX. Isto važi za konfiguracije merenja. Procedura koju je pokrenuo UE se može primeniti ili za slučaj single ili dual RRC, međutim, ona može biti korisnija u slučaju dualn RRC-a gde bi eventualno mogao biti drugačiji postupak konfiguracije RRC-a preko sekundarnog RAT-a (NX, u ovom primeru). Napominjemo da činjenica da se ova alternativa naziva UE-inicirana ne znači da je ona i UE-kontrolisana. Ono što pokreć e UE da pošalje zahtev sekundarnom čvoru (NX u datom primeru) može biti događaj koji je mreža konfigurisala preko RRC-a.
2. 2 Dizajn Sloja 2 za NX
[0188] Ovde otkrivena NX arhitektura i detalji rešavaju jedan ili više od brojnih problema sa LTE, kao što su sledeć i: LTE koristi fiksni HARQ tajming za povratnu informaciju što je problem u nekim scenarijima primene (npr., sa centralizovanim raspoređivanjem propusnog opsega ili ne-idealnim backhaulom) i kada radi u nelicenciranom spektru (npr. gde slušanje pre razgovora ponekad sprečava UE da pošalju HARQ povratne informacije); LTE UL i DL L1 kontrolni kanali se mogu poboljšati za bolju podršku high-gain beamforming-a, pošto su prebacivanja između modova transmisije i konfiguracija nepotrebno teški i spori; može postojati prilično veliko kašnjenje koje potiče od UL planiranja; ponašanje DRX-a nije uvek optimalno; a dizajn kanala zahteva za planiranje nije tako fleksibilan ili efikasan, za sve aplikacije kao što je poželjno.
[0189] Osim toga, može se učiniti da podrška za recipročni masivni MIMO prenos i masivni MIMO beamforming bolje funkcioniše u NX nego u LTE. Ostala područja poboljšanja su jedan ili više dinamičkih TDD-a; rad u nelicenciranom opsegu; pristup na bazi nadmetanja; višestruko povezivanje; multi-hop; D2D itd. NX može pružiti izvornu i optimizovanu podršku za sve važnije slučajeve upotrebe kao što su multi-X (višestruko povezivanje, višestruki RAT, multi-hop, višestruki nosilac, višestruki čvor, višestruki snop), UL/DL razdvajanje itd.
2
[0190] Da bi se nosili sa očekivanim i neočekivanim migracijama u miksu servisa, svi radio linkovi u NX-u su u stanju da rade unutar ograničenog seta radio resursa (odsečku resursa), čime se izbegava da terminali vrše pretpostavke ili se oslanjaju na signale izvan ovih resursa. Scenariji saobrać aja koje podržava NX kre ć u se u rasponu od pojedinačnog 100-bitnog paketa na svakih sat vremena, pa sve do više Gbps kontinuiranog prenosa podataka. Opseg frekvencija koji se podržava je mnogo širi, kreć e se od ispod 1 GHz do 100 GHz. Postoje široke pretpostavke o mogu ć nostima uređaja i čvorova (npr. od 1 do 400 antena, od sati do 20 godina rada baterije itd.).
2.2.1 Principi Dizajna - Uticaj na dizajn L2
[0191] Principi dizajna za NX Sloj 2 (L2) detaljno su prikazani u narednom tekstu.
[0192] Agnostičan dizajn servisa koji omoguć ava fleksibilne servis-centrične konfiguracije : Različiti slučajevi upotrebe imaju veoma različite zahteve. Na primer, za neke C-MTC slučajeve upotrebe je potrebna ekstremna pouzdanost sa BLER reda veličine od 10<-9>; taktilne internet usluge zahtevaju vrlo malo s kraja-na-kraj kašnjenje do 1 ms; ekstremni MBB benefit od više Gbps korisničke propusnosti itd. NX standard pruža veliki skup servisnih agnostičkih funkcija koje mreža može da konfiguriše i omoguć i da ispune specifične zahteve servisa. To omogu ć ava koegzistenciju više servisa uz održavanje niske složenosti i visoke efikasnosti svakog servisa.
[0193] Stay in the box: Važna karakteristika LTE je da je sav saobraćaj mapiran dinamički na jedan par deljenih kanala (PDSCH/PUSCH). To maksimizira statističko multipleksiranje i omogućava jednom UE da dobije trenutni pristup svim radio resursima nosioca ili čak više nosilaca. Odgovarajuće RLC konfiguracije i politike planiranja osiguravaju da su ispunjeni uslovi QoS. Iako NX održava ovaj osnovni princip, neke usluge jednostavno ne mogu biti multipleksirane. Na primer, nije prihvatljivo ako komandu kočenja u saobraćajnoj raskrsnici ometa paket iz sistema zabave u obližnjem automobilu. Stoga za neke kritične slučajeva upotrebe (npr, inteligentni transportni sistemi, javna bezbednost, industrijska automatika, itd.) ne može biti prihvatljivo da koegzistiraju na istim radio resursima sa bilo kojom drugom uslugom. Za tu svrhu, određene usluge mogu da se koriste u namenjeno vreme i odsečci raspoložive frekvencije radio spektra. Razdvajanje radio resursa na ovaj način omogućava manju kompleksnost implementacije i testiranja u nekim situacijama. Ako usluga postane zastarela u jednom određenom području (npr, fabrika je zatvorena) onda se taj spektar može brzo preusmeriti na drugu uslug, upravljanjem odsečcima resursa dodeljenih različitim uslugama. Pretpostavka koja se podrazumeva je da ć e sve usluge moć i da koegzistiraju na istom nosiocu, ali koriš ć enje dodeljenih odsečaka resursa je rešenje za podršku takozvanim vertikalnim servisima. Dakle, u NX bilo koja usluga može biti sadržana unutar definisanog seta radio resursa.
[0194] Fleksibilnost: NX ima lean i skalabilan dizajn koji je u stanju da se nosi sa različitim kašnjenjima na transportnom i radio interfejsu, kao i sa različitim moguć nostima obrade na UE i na strani mreže. Da bi se to osiguralo, izbegavaju se fiksne relacije tajminga između kontrolnih poruka kao što su HARQ (MAC), ARQ (RLC) i RRC signalizacija.
[0195] Dizajn za protoke: Za NX kontrolna signalizacija može se može optimizirati korišćenjem korelacije u saobraćaju. Na taj način se izbegavaju teške i spore konfiguracije. Kad god se može predvideti buduć e ponašanje (npr. nešto što je poslato u downlinku, malo kasnije ć e biti uplink saobraćaj), L2 dizajn može to da iskoristi: npr. započeti prenos sa otvorenom petljom i preći na format prenosa sa zatvorenom petljom nakon što informacije o stanju kanala postanu dostupne na kraju predajnika.
[0196] Slojevi koordinacije: Kada troškovi nadziranja i kontrole postanu previsoki, npr., u pogledu kašnjenja ili overheda, planirane odluke se delegiraju čvorovima i UE-ima za vreme potrebno da se prikupi dovoljno informacija i izvrši odgovarajuć a koordinacija. Centralizovani planer resursa još uvek poseduje i kontroliše pravo na koriš ć enje radio resursa, ali u situacijama kada se posmatranje i kontrola lakše i efikasnije mogu održavati u drugom čvoru (npr., kod prosleđivanja sa više skokova ili D2D), momentalne odluke o tome tome kako dodeljeni resursi mogu biti distribuirani.
[0197] Lean a time i otvorena za buduć a rešenja : Obavezni prenosi koje NX eNB treba da izvrši u određeno vreme su raštrkani u vremenu i frekvenciji. Na primer, NX terminal ne treba da očekuje kontrolne poruke u određenim vremenskim/frekvencijskim resursima (kao što je slučaj danas za HARQ povratnu informaciju u LTE). Mogućnost konfigurisanja omoguć ava kompatibilnost unapred, pošto mreža može slobodno da dodeli resurse drugim (novijim) terminalima bez potrebe za slanjem ogromne količine nasleđenih signala za nasleđene terminale. Konkretno, kada radi u nelicenciranom spektru, NX radio interfejs može da šalje kontrolne informacije u dinamičkim instancama vremena. Pored toga što sadrži sve signale u ograničenom odsečku resursa, korisnička oprema treba da bude u stanju da ignoriše bilo koje "nedefinisane resurse" unutar tog odsečka resursa, osim ako nije izričito naređeno drugačije. "Nedefinisani resursi" se mogu podesiti dinamički kao skup periodičnih obrazaca u vremenu i/ili u frekvenciji.
2.2.2 Struktura Kanala L2
[0198] Za NX se izbegava definisanje odvojenih kontrolnih kanala za različite svrhe, osim ako je apsolutno neophodno. Glavni razlog za to je optimizacija dizajna za masivni MIMO i high-gain beamforming. Odvojeni kanali imaju tendenciju da se oslanjaju na raznolikost frekvencija, kao i na odvojene referentne signale za demodulacije, a resursni prostor može brzo da bude pretrpan. Kada se jednom uspostavi dobar kanal prema određenom UE, npr. pomoć u velikog broja antena, mnogo je efikasnije da se on koristi i za slanje kontrolnih informacija.
[0199] Ovo je u skladu sa gore opisanim stay in the box principom. Dalje, ovo se zasniva na zapažanju da prilikom prenosa korisničkih podataka u jednom linku često postoje i prenosi na obrnutom linku.
[0200] Osim toga, bilo koja usluga treba da se isporučuje unutar ograničenog skupa radio resursa (odsečak resursa), izbjegavajuć i tako dizajn u kojem su L1 kontrolni kanali i referentni signali raspoređeni preko celog opsega sistema. Da bi se ovo omoguć ilo, struktura L2 kanala podržava kontrolnu informaciju u-opsegu, sa različitim kodiranjem kanala, modulacijom, HARQ konfiguracijom, itd.
2.2.2.1 Direktan i povratni fizički kanal podataka (PDCH)
[0201] NX postiže fleksibilnost i skalabilnost pošto je sistem koji podržava više od jednog fizičkog kanala. Umesto da imaju različite vrste kanala za kontrolu i podatke, kanali se mogu smatrati kao direktni ili povratni. U ovom dokumentu je direktni kanal označen sa dPDCH, a povratni kanal je rPDCH. Struktura raspolaganja direktnim i povratnim kanalom je podjednako primenljiva i na uplink i na downlink transmisije. Razlika između takvih kanala je u tome što oni mogu biti optimizovani za različite operativne tačke. Direktni kanal može biti, na primer, dizajniran za BLER od 10<-3>bez mekog HARQ kombinovanja, dok povratni kanal može ciljati 10% BLER i podržavati nekoliko HARQ retransmisija sa mekim kombinovanjem u prijemniku. Inače, ovde se misli na kanale za obradu podataka Sloja 2 (L2).
[0202] Neke informacije, kao što su downlink kontrolne informacije (DCI) ili povratna informacija o kvalitetu kanala (CQI), mogu biti relevantne samo ako ih eNB može dekodirati pri prvom pokušaju prenosa, dok druga vrsta podataka, kao što su podaci u ravni korisnika ili RRC kontrolne poruke, imaju korist od uspešne isporuke čak i ako to zahteva višeštruke HARQ retransmisije. Jedna struktura pojedinačnog kanala, malo drugačije optimizovana, zadovoljava obe ove vrlo različite potrebe. Napominjemo da u nekim slučajevima podaci korisničke ravni mogu zahtevati mnogo nižu verovatnoć u greške od L1/L2 kontrolne signalizacije (npr. do 10<-9>za C-MTC i 10<-3>za L1/L2 MBB kontrolnu signalizaciju) i u takvim scenarijima možemo ili koristiti dva direktna kanala ili onaj koji je podešen za najviše zahteve. U poređenju sa LTE-om, razlika u ovoj strukturi je što pretpostavljamo da nema potrebe za dizajniranjem kanala prilagođenih za posebne vrste kontrolnih informacija L1/L2. Kontrola u-opsegu multipleksirana s prenosom podataka je zadata pretpostavka.
[0203] Neko može smatrati da ima direktan i povratni kanal, kada se vremenski kritične informacije mapiraju na prvi, dok se drugi podaci mapiraju na drugi. Generalno, da li je kanal povratni ili ne je samo stvar podešavanja parametara, a ne fundamentalna razlika u dizajnu. Stoga se na kanale može pozivati samo sa brojem, kao što su 1 i 2, na primer, što ukazuje na to da oni jednostavno imaju različite konfiguracije. U datim primerima različito podešeni kanali mogu se koristiti u različite svrhe. Za podršku različitih servisa se mogu koristiti različiti brojevi fizičkih kanala. Pošto mreža odlučuje kako popuniti downlink transportni blok, koji MCS se koristi i da li ili ne izvoditi retransmisiju, takva šema bi alternativno mogla biti realizovana sa jednim kanalom.
[0204] Slika 15 ilustruje kako MAC kontrolni element, kao što je CSI izveštaj ili UL dozvola, mogu biti mapirani na direktan ili povratni kanal. Treba uzeti u obzir da planer (scheduler) u NX odlučuje da li će se prenošenje bilo kog datog informacionog elementa vršiti na direktnom kanalu sa malim kašnjenjem (i generalno skupljem) ili na povratnomkanalu visoke spektralne efikasnosti.
[0205] Napominjemo da je čak i ako je ve ć ina kontrolnih informacija u-snopu, još uvek je poželjan neki kontrolni kanal fizičkog sloja. Pored kanala podataka, poželjan je i resurs za pokretanje sistema, koji se, na primer, može koristiti za planiranje inicijalne upotrebe kanala. U tu svrhu je definisan fizički downlink kontrolni kanal (PDCCH), gde UE prijemnik na-slepo traži PDCCH u prethodno definisanom ili polustatički podešenom prostoru za pretraživanje. Upotreba ovog PDCCH-a je prikazana na Slici 16. Napominjemo da je moguć e koristiti ovaj fizički kontrolni kanal manje ili više kao u trenutnom LTE sistemu, npr. može se koristiti svaki TTI za planiranje DL i UL prenosa. Međutim, važna upotreba PDCCH-a u kontekstu NX-a je to što podržava pomak ka tome da imamo već i deo korisničkih podataka i pridružene L1/L2 kontrolne informacije koje se prenose agresivnim beamformingom.
[0206] Kako je prikazano na Slici 16, PDCCH se koristi u NX-u da se omoguć i high-gain beam-forming i prenos u-snopu, kontrolnih informacija. PDCCH je dizajniran da bude robustan i jednostavan i da ima poseban skup referentnih signala za demodulaciju kako bi podržao drugačije (obično širi) beamforming nego PDCH.
[0207] Pošto oslanjanje na high-gain beamforming na kanalu podataka takođe poveć ava rizik od neuspeha na radio-vezi, poželjan je robusniji povratni kanal. Iz tog razloga je dizajniran PDCCH za NX da bude “lean” i jednostavan. Da bi se brzo nastavio prenos u ovom rezervnom scenariju, PDCCH je veoma robustan i optimizovan za šire područje pokrivanja. To podrazumeva manje pojačanje antene i već i trošak po bitu. Ali, ovo omogu ć ava da ve ć ina kontrolnih informacija bude poslata „u-snopu“.
1
[0208] PDCCH takođe omoguć ava prenos kontrolnih informacija pre nego što je CSI dostupan, npr., kao inicijalni kanal za pokretanje. Pošto je prenos kontrolnih informacija na PDCCH obično skuplji (zbog manjeg pojačanja beamforminga), podržan je samo ograničen set jednostavnih DCI formata, koji sadrže samo mali broj bitova. Ovo u praksi nije ograničenje, pošto se bez CSI-ja i tokom samog početka prenosa (npr. tokom TCP sporog starta) ionako ne izvode napredne procedure koje zahtevaju puno kontrolnih informacija.
[0209] UE multipleksiranje na deljenom kontrolnom kanalu zahteva brojne pokušaje dekodovanja na-slepo. Ali, smanjenom upotrebom PDCCH-a, smanjuje se ukupni broj pokušaja dekodovanja na-slepo koji UE treba da izvede. Već ina UE-a prima svoje kontrolne informacije u direktnom prenosu u-snopuna „direktno dekodabilnom“ kanalu podataka, što omoguć ava bolju kontrolu načina multipleksiranja kontrolnih informacija za različite UE.
[0210] Napominjemo da se novi DCI formati u nekim slučajevima mogu dodati samo na u-snopu „direktno dekodabilan“kanal, a ne i na PDCCH. Ovo omoguć ava proširenje funkcionalnosti kontrolnog kanala u NX-u bez promene deljenog PDCCH. Tačnije, NX se može proširiti na način da se novi DCI formati dodaju samo na dPDCH, a ne i na PDCCH.
2.2.2.2. Odnos između PDCCH i dPDCH
[0211] Gore su opisana dva različita kontrolna kanala za downlink, PDCCH i dPDCH. Glavna razlika između ova dva kanala je da dPDCH koristi isti referentni signal demodulacije kao i kanal podataka (rPDCH) dok PDCCH koristi različit DMRS. I PDCCH i dPDCH/rPDCH mogu biti formirani sa snopom usmerenim prema UE. I PDCCH i dPDCH/rPDCH se takođe mogu prenositi u širokom snopu ili sa uređajem za formiranje snopa na bazi diverzitija.
[0212] PDCCH je prevashodno dizajniran da se koristi kada vrlo tačne CSI informacije nisu dostupne u baznoj stanici, tako da bazna stanica ne može izvršiti beamforming na bazi reciprociteta. PDCCH koristi DMRS koji obično deli više UE. Dizajniran je da se više oslanja na frekvencijski diverziti nego na antenski diverziti i zato se može koristiti u primenama NX sa malim (npr.2 ili 4) brojem antena.
[0213] DPDCH/rPDCH kanali su prvenstveno dizajnirani za podršku beamformingu na bazi reciprociteta i dinamičkom TDD-u (na bazi UL RRS). U ovom scenariju DL DMRS teoretski nisu potrebni, ali u praksi se referentni signali demodulacije downlink-a u ovom slučaju takođe mogu koristiti, pošto savršena i apsolutna UL/DL kalibracija nije praktična.
[0214] Sa druge strane, PDCCH se ne oslanja na UL reciprocitetni referentni signal (RRS). Vremenski je multipleksiran sa dPDCH/rPDCH da se podrži hibridni beam-forming. Jedan od razloga da poruke na PDCCH-u budu male je to što u suprotnom, problemi sa pokrivanjem kanala mogu biti usko grlo u opsezima viših frekvencija. Ako je pokrivenost PDCCH na višim frekventnim opsezima zabrinjavajuć a, tada se PDCCH može obezbediti samo u opsegu nižih frekvencija, pri čemu se u opsegu više frekvencije koristi dPDCH/rPDCH. Prenos UL RRS u opsegu visoke frekvencije koji omoguć ava beamforming na bazi reciprociteta dPDCH/rPDCH tada u opsegu niskih frekvencija može biti kontrolisan pomoć u PDCCH.
[0215] Kao što je detaljnije opisano u narednom odeljku ispod, postoji razlika u načinu na koji se prostor za pretraživanje koristi na PDCCH i na dPDCH. Prostor za pretraživanje na PDCCH podržava multipleksiranje korisnika, prilagođavanje linkova i prilagođavanje brzine. Prostor za pretraživanje dPDCH-a, s druge strane, ne mora da podržava multipleksiranje korisnika.
2.2.2.3 Dinamički prostor za pretragu
[0216] Slika 17 ilustruje, na levoj strani, kako se PDCCH može koristiti za dinamičko ažuriranje DCI prostora za pretragu u UE. Srednji deo slike 17 prikazuje da nema potrebe za slanjem ažuriranja pretrage u UE, kada se ne menja početna lokacija DCI prostora za pretraživanje. Na desnoj strani, Slika 17 prikazuje da se prilikom promene početne lokacije dPDCH (UE DCI prostora za pretraživanje) koristi prednji DCI. To može prouzrokovati propagaciju greške.
[0217] Može se videti da donji deo slike 17 prikazuje slučaj u kojem se DCI prima u-snopu, na planiranom resursu. Ovo se može omoguć iti proširivanjem prostora za pretraživanje UE za downlink o kontrolne informacije da bi se uključili i resursi koje zahtevaju dinamičko planiranje. U levom delu Slike 17, UE prima DCI0na PDCCH, koji pokazuje gde treba započeti pretraživanje dodatnih kontrolnih informacija. U direktno dekodovanom delu dodeljenog resursa (dPDCH) UE može pronać i kontrolne informacije relevantne za ovaj TTI (DCI1). U ovom primeru PDCCH vrši planiranje samo za proširenje prostora za pretraživanje, a ne za aktuelni DCI.
[0218] Srednji deo Slike 17 prikazuje da UE može nastaviti da pretražuje na istoj lokaciji, za više TTI-a. Dodeljevanje aktuelnog fizičkog kanala podataka se može pomerati bez nametanja da dinamički prostor za pretraživanje bude promenjen. UE još uvek može da izvrši već i broj pokušaja dekodovanja na-slepo kako bi se omogu ć ila adaptacija brzine i veze dPDCH.
2
[0219] Novi DCI treba poslati samo kada se menja lokacija dPDCH. Buduć i da ovaj DCI utiče na ono što se događa u narednom TTI-u, postoji rizik od propagacije greške u slučaju da UE ne može da primi „poslati DCI“ koji sadrži informacije o proširenju prostora za pretraživanje.
[0220] Kada je DCI informacija koja nosi informaciju gde treba tražiti UL dozvole i buduć a dodeljivanja DL ugrađenau PDCH, tada treba razmotriti slučajeve propagacije greške koji se mogu javiti. Slučajeve propagacije greške u mnogim situacijama mreža lako otkrije, a javljaju se samo kada se ažurira prostor za pretraživanje UE DCI. Neke od njih su prikazane na Slici 18. U gornjem delu slike je prikazan rad bez grešaka ove “DCI-daisy chain” operacije povezivanja. Generalno, na Slici 18 su prikazani primeri moguć ih scenarija propagacije greške kada se koristi interni DCI za ažuriranje UE prostora za pretraživanje. Označene kutije označavaju upotrebu kanala za pokretanje sistema (npr. PDCCH ili fizički kanal podataka na bazi nadmetanja), blago zasenčena polja označavaju direktno dekodabilan PDCH, dok tamnije zasenčena polja označavaju PDCH koji se može ponovo prenositi.
[0221] U slučaju da UE ne primi dPDCH, on ne prima ugrađenu UL dozvolu. Kada NW otkrije da nedostaje planirani (scheduled) UL prenos iz UE, on može da pretpostavi da je propušteno i sledeć e dodeljivanje DL. Ova neuspela dodeljivanja se mogu razlikovati od neuspelih UL transmisije pomoću detekcije energije, npr., SINR procena na DMRS, UL prenos sadrži podatke, ali ne i HARQ povratnu informaciju. Propagacija grešaka se može ublažiti uvođenjem “potvrde prijema kontrolne informacije“ kada se promeni prostor za pretraživanje. Kao odgovor, NW može ponovo preneti DCI za drugi DL TTI korišćenjem PDCCH. Ovo je prikazano u srednjem delu Slike 18.
[0222] U slučaju da UE očekuje da primi UL dotzvolu ali je nije primio, onda on umesto nje može da koristi prethodno, na bazi nadmetanja, rezervisani resurs. Korišćenje uplink kanala na bazi nadmetanja umesto planiranjemdodeljenog kanala je pokazatelj da prvo dPDCH dekodiranje nije uspelo (vidi donji deo Slike 18).
[0223] Pored implicitnog otkrivanja mehanizama propagacije greške prikazanog na Slici 18, mreža može takođe zatražiti da UE pošalje eksplicitne i događajem izazvane izveštaje o uspešnosti detekcije dPDCH prenosa. Primer za to je prikazan na Slici 19, koja prikazuje da kada je planirano u UL, UL može da pošalje potvrdu uspešnog prijema dPDCH-a u prethodnim TTI. U zavisnosti od performansi “u-snopu” DCI, ovaj dodatni nivo prekidanja propagacije greške možda neć e biti potreban u datoj implementaciji.
[0224] Prostor za pretragu downlink kontrolnih informacija (DCI) se na taj način dinamički ažurira pomoć u DCI signalizacije. DCI može biti poslat direktno na downlink fizički kontrolni kanal (PDCCH) ili ugrađen u MAC kontrolni element unutar planiranog downlink kanala podataka (obično dPDCH).
[0225] Modifikacije pretraživanja UE prostora za pretragu kao što je dodavanje/brisanje/premeštanje mogu biti eksplicitno signalisani, npr. u prethodno primljenom DCI ili MAC kontrolnom elementu. Modifikacije prostora za pretragu takođe mogu biti implicitne, npr., automatskim proširivanjem UE prostora za pretragu da se uključe lokacje korišćene za DCI u prethodnim N TTI ili automatski brisanjem najstarijih lokacija u prostoru za pretragu kada se doda nova lokacija.
2.2.2.4. Deljeni referentni signali
[0226] Upotreba u-snopu kontrolnih kanala se oslanja na to što imaju iste namenske referentne signale za demodulaciju (DMRS) i za dPDCH i za rPDCH. To je prikazano na Slici 20, što ilustruje primer korišćenja jednog seta za terminal specifičnih demodulacijskih referentnih signala (četiri zasenčena polja, svaki sa 8 resursnih elemenata) za demodulaciju dva fizička kanala, dPDCH i rPDCH.
[0227] Na prvi pogled, ilustracija na Slici 20 izgleda slično u izvesnom pogledu sa tim kako se CRS-i koriste u LTE kao zajednički referentni signali za PDCCH i PDSCH demodulaciju. Međutim, postoje razlike. Iako CRS-ovi u LTE-u mogu biti dobijeni beamformingom, npr. naginjanjem antene, oblikovanje snopa se ne može dinamički menjati u odnosu na određeni UE, pošto postoje i drugi UE koji vrše merenje CRS-a. Prema tome, kada se koristi ePDCCH DMRS na PDSCH u LTE, koriste se dva seta referentnih signala, što dovodi do višeg pilot overhead-a. Kada se koristi prenos na bazi CRS u LTE (PDCCH PDSCH TM4), onda ne postoji opcija dinamičkog beam-forminga snopa referentnih signala prema primaocu.
2.2.2.5 Particioniranje Resursa
[0228] U LTE se ukupna širina opsega sistema signališe na PBCH. Za NX se ne pretpostavlja da je korisnik upoznat sa širinom opsega sistema. Poznavanje širine opsega specifičnog za korisnike je i dalje poželjno, npr. za svrhe filtriranja kanala i signalizaciju. BW u kojem UE radi je ovde definisan kao "particioniranje resursa". Particioniranje resursa je vremenski i frekvencijski podset radio resursa u kojem možemo definisati radio veze i modove transmisije. Jedno svojstvo odsečka resursa je da on može biti repodešen polu-statički (što ne važi u slučaju "širine opsega sistema", u npr. LTE).
[0229] To podrazumeva da su svi načini prenosa koji su definisani za NX sposobni da rade u vremensko/frekvencijskom podsetu resursa. Takvi podsetovi ili particije resursa svode dimenzije dometa za punu upotrebu na raspon za minimalnu upotrebu. Napominjemo da to takođe uključuje sve referentne signale specifične za TM. Ova ograničenja vremena i frekvencije su semi-statička - konfiguriše ih RRC.
2.2.3 Transportni Kanali
[0230] NX radio link tako može imati jedan ili više za fizičkih kanala za podatke (npr, dPDCH i rPDCH) u svakom smeru (UL i DL) i entitet za planiranje takođe ima pristup fizičkom kontrolnom kanalu (PDCCH) koji se koristi samo za prenos kontrolne informacije. MAC struktura svakog fizičkog kanala je ista i za UL i DL. Primer sa dva PDCH, gde prvi ima 1 transportni blok (TB) a drugi dva transportna bloka je prikazan na Slici 21. Svaki kanal ima MAC zaglavlje i korisni deo koji sadrži MAC elemente. MAC elementi su ili Kontrolni Elementi ili MAC SDU (jedinice servisnih podataka).
[0231] Slika 21 prikazuje osnovnu strukturu MAC kanala u NX. Za pokretanje protoka za razmenu paketa se koristi lean i jednostavan kanal za pojačanje označen kao fizički kontrolni kanal (PDCCH). Prvi ili "direktno dekodabilan" fizički kanal (označen kao dPDCH) prenosi prevashodno u-opsegu kontrolnu informaciju. Drugi ili “povratni” fizički kanal podataka (označen sa rPDCH) prenosi prvenstveno korisničke i kontrolne podatke. Pretpostavlja se da oba fizička kanala podataka koriste raniju strukturu transportnog kanala iz LTE.
[0232] Sadržaj MAC pod-zaglavlja je u principu isti kao i za LTE, danas. Pod-zaglavlje se može sastojati od 1, 2 ili 3 bajta informacija. Struktura [R/R/E/LCID] se koristi za MAC SDU-e i MAC kontrolne elemente fiksne dužine, a struktura [R/R/E/LCID/F/dužina] se koristi za MAC SDU-e promenljive dužine i Kontrolne Elemente. To je prikazano na Slici 22, koja prikazuje kako se struktura transportnog kanala i format MAC-zaglavlja iz LTE ponovo koriste za NX.
[0233] U LTE je logički kanal ID (LCID) definisan u zasebnim tabelama za UL i DL. NX sledi isti opšti pristup. Slika 23 prikazuje primere kako LCID tabele mogu biti ažurirane za UL i DL, gde su prikazani neki dodatni LCID u NX. Za DL, jedan dodatak je da se podrži prenos DCI (downlink downlink kontrolne informacije) kao MAC kontrolni element. DCI može, baš kao trenutno u LTE, da se koristi za dodeljivanje UL dozvole, planiranje DL prenosa, ili za slanje komande za kontrolu snage. Pored toga, DCI je proširen da podrži i komande za prenos referentnih signala, kao što su UL referentni signali reciprociteta (RRS), komanda za namenjeni RS prenos na Slici 23. Takođe i informacija o prenosima referentnih signala, na primer, za podršku mobilnosti u aktivnom modu sa dinamički aktiviranim referentnim signalima dobijenim beamformingom, može biti komunicirana u DCI. Ona može biti uključena u RS informacioni element o RS transmisiji na Slici 23. Napominjemo da različite vrste DCI takođe mogu biti kodovane kao odvojena LCID polja. Za UL ne postoji definisano slično ATP polje, i umesto toga različite vrste UL upravljačkih informacija imaju svaka svoje LCID polje.
[0234] Pored DCI i UCI, omoguć ena je transmisija HARQ povratne informacije u MAC kontrolnom elementu. Ovo opet omogućava uvođenje novih šema za povratnu informaciju kao što je selektivno ponavljanje ili šema u kojima se koristi više od jedne feedback bita po procesu. Takođe, predstavljen je LCID za CSI povratnu informaciju kao i unos za povratnu informaciju o merenjima referentnog signala.
Napominjemo da nisu svi LCID-i relevantni u svim slučajevima. Neki su uglavnom relevantni za DL, dok su drugi uglavnom relevantni za UL.
[0235] Na Slici 24 je prikazan primer downlink-a u kojem su podešena dva PDCH-a. Na slici je prikazana struktura downlink kanala koja sadrži fizički kontrolni kanal (PDCCH), prvi "direktno dekodabilan" fizički kanal podataka (dPDCH) i drugi "povratni fizički kanal za prenos podataka (rPDCH)." DPDCH ne koristi meko kombinovanje HARQ retransmisije i samo može da prenosi pojedinačni transportni blok (TB1) dok rPDCH podržava HARQ i podržava prenos do dva transportna bloka (TB2i TB3). Pored toga, PDCCH može preneti DCI, a možda i neke druge MAC-kontrolne elemente ugrađene u jedan tranportni blok TB0. Identitet UE je implicitno (ili eksplicitno) kodovan u CRC-u downlink PDCCH. Napominjemo da je razlika između downlink PDCCH i nekog od PDCH kanala to što downlink PDCCH ne može da nosi bilo koji MAC SDU. Osim toga, PDCCH se na slepodekoduje od UE dok su PDCH kanali planirani (implicitno, polu-istrajno ili dinamički)
[0236] Odgovarajuć i primer uplink-a je prikazan na Slici 25, koja ilustruje primer strukture uplink kanala koji sadrži fizički kontrolni kanal podešen za pristup na bazi nadmetanja (cPDCH), prvi dinamički raspodeljen (scheduled) „direktno dekodabilan“ fizički kanal podataka (dPDCH) ) i drugi dinamički raspodeljen „retransmitabilni” fizički kanal podataka (rPDCH). Napominjemo da uplink veza nema nijedan planer (scheduler), već umesto toga subjekt za upravljanje prioritetom koji bira podatke iz logičkih kanala i kontroliše MAC Multipleksiranje u okviru datih dozvola. Pošto ne postoji planer, nije potreban ni PDCCH kanal. Umesto toga, UL predajnik ima cPDCH kanal koji je prevashodno namenjen za upotrebu na bazi nadmetanja. Razlika između cPDCH i druga dva uplink fizička kanala podataka (dPDCH i rPDCH) je u tome što se oni dodeljuju različito.
[0237] Kanal na bazi nadmetanja (cPDCH) koristi polu-istrajnu dozvolu (grant) koji se takođe može dodeliti i drugim UE. Stoga se UE identitet koduje na kanal (implicitno u CRC-u ili eksplicitno korišćenjem MAC Kontrolnog Elementa sa LCID 11000; vidi Sliku 23), uvek kad se koristi cPDCH. U slučaju da UE nema dovoljno dimenzionisanu dozvolu (grant), on može poslati zahtev za planiranje (npr. izveštaj o statusu bafera) na cPDCH. U zavisnosti od veličine dozvole (granta) na cPDCH „kanalu na bazi nadmetanja“, UE može da uključuje i podatke na nivou korisnika prilikom prenosa na tom kanalu. Napominjemo da kanali koji nose informacije i signale za pristup sistemu poput PRACH, nisu uključeni u strukturu
4
ilustrovanu na Slici 25. Ako UE nema validnu dozvolu za bilo koji kanal, onda je alternativa slanje PRACH preambule (za više detalja vidi odeljak 3.2.).
[0238] "Direktni kanal" (dPDCH) i "povratni kanal" (rPDCH) se mogu podeliti dinamički. Kada se koriste odobreni resursi na ovim kanalima, pretpostavlja se da primalac zna ko šalje, pa stoga UE identitet ne mora da bude ugrađen.
[0239] Mapominjeno da su ovo samo primeri koji se koriste za ilustraciju da osnovna PDCH struktura na Slici 21 radi i za UL i za DL, za tipičan slučaj korišćenja mobilnog spektra širokog opsega. Za ostale slučajeve upotrebe, UL i DL radio veze mogu biti podešene malo drugačije, na primer, bez ikakvog drugog "povratnog" kanala podataka. Odobravanjem resursa na drugačiji način i ugradnjom korisničkih identiteta na nekim kanalima, a ne na drugim kanalima, mnogo različitih slučajeva primene može biti podržano.
[0240] Za uplink, napominjemo da su svi nesistemski pristupni kanali rezervisani na neki način (polu-istrajno, dinamički ili implicitno). Takozvani kanali na bazi nadmetanja nisu specijalni na bilo koji poseban način. Da li je resurs „namenski“ ili ne, postaje nebitno u nekim scenarijima, npr. kada se koristi masovni MIMO ili high-gain beamforming za omoguć avanje prostornog multipleksiranja. Kada se resursi mogu prostorno odvojiti, vremenski/frekvencijski resursi moraju biti „namenjeni“, i prema tome bi prijemnik u baznoj stanici trebalo da može da utvrdi ko je predajnik. Na kanalima koji se bave kontrolom, UE identitet je ugrađen u kanal, dok na namenskim kanalima to nije potrebno. Ovde je ideja da različiti fizički kanali imaju različita svojstva. Različiti kanali mogu koristiti različite pod-skupove (large common transmission format table npr., za kodiranje različitih kanala). Nastavljajući sa primerom na Slici 25, na primer, tri PDCH mogu biti podešeni na slede ć i način:
-<cPDCH: Optimizovan za „upotrebu kod nadmetanja“. Na primer, mala dozvola (grant) može biti dostupan svakih>2 ms za slanje izveštaja o statusu bafera kada je to potrebno. UE je dozvoljeno da ne koristi ovau dozvolu. Obično, ako je UE planiran za UL i nema podatke za prenos, potrebno je da ispuni odobreni resurs sa dopunom (padding), ali za ovaj kanal UE se može jednostavno uzdržati od slanja bilo čega u tom slučaju. Dozvola (grant) takođe može imati ograničenje (npr. uglavnom se može koristiti 10 puta uzastopno) i eventualno tajmer za obustavljanje (npr., nije dozvoljeno da se koristi tokom 100 ms nakon što je grant iscrpljena). Enkoder kanala može biti podešen da bude mali blok kod. Kada se koristi ovaj kanal, mora biti signalisan „UE identitet“ i broj sekvence paketa.
- dPDCH: Ne podržava meko kombinovanje ponovnih prenosa; koristi robusne transportne formate; optimizovan za ugrađene kontrolne informacije kao što su "HARQ povratne informacije", " CSI povratne informacije " i "povratne informacije RS merenja".
- rPDCH: Nosi 1 ili 2 transportna bloka uplink podataka; koristi meko kombinovanje retransmisija zasnovanih na HARQ povratnoj informaciji; optimizovanoj za efikasan transport MAC-SDU (korisnički podaci)
2.2.4 Planiranje
[0241] Raspodela resursa se može pojednostaviti u NX, posebno kada su čvorovi opremljeni sa dosta antena. To je zbog takozvanog “channel hardening”, što u suštini znači da nakon primene odgovarajuć e izabranog prekodera na preneti signal, efektivni bežični kanal između predajnika i prijemnika izgleda frekventno-ravno (vidi odeljak 3.4.4.3), i samim tim napredno selektivno planiranje frekvencija možda neć e biti potrebno u NX. Međutim, kako bi se omogu ć ili dobici koordinacije i odlične performanse mreže i pri visokom optereć enju, i dalje postoji želja za mrežno kontrolisanim dizajnom planiranja. Pretpostavlja se da mreža može kontrolisati upotrebu radio izvora putem eksplicitnog dodeljivanja signalizacije. Zadaci planiranja mogu biti poslati na namenskom kontrolnom kanalu ili u-opsegu kao MAC kontrolni element za buduć e podokvire. Održavanje toka rasporeda zadataka može biti posebno efikasno za Masivni MIMO zasnovan na reciprocitetu, gde je kontrolna signalizacija pomoć u važe ć eg CSI-ja značajno efikasnija od slanja kontrolne signalizacije bez CSI-ja. Moguć a je i dinamička i polu-istrajna raspodela resursa. Konačno za polu-istrajno dodeljene resurse, moguć e je podesiti opciju da se dodeljeni resurs ne koristi ako nema podataka ili kontrolne signalizacije za slanje u datom vremenskom slotu.
[0242] Međutim, za neke situacije, kašnjenje i/ili troškovi koji omoguć avaju posmatranje i kontrolu iz mreže takođe motivišu i distribuirana sredstva za kontrolu. To se postiže dodeljivanjem kontrole resursa, mreže koja dodeljuje deo radio resursa, povezanih sa setom pravila i ograničenja. Ograničenja mogu uključivati, na primer, prioritete između resursa, naznaku da li su resursi namenski ili zajednički, pravila slušanje-pre-razgovora, ograničenja upotrebe snage ili ukupnih resursa, ograničenja oblikovanja snopa, itd. Ovaj princip dizajna pokriva D2D (odeljak 3.1.1) pristup zasnovan na nadmetanju (odeljak 2.2.6), konektivnost sa više tačaka (odeljak 3.12) i druge funkcije gde je stroga kontrola mreže neizvodljiva i/ili neefikasna.
2.2.4.1 Referentni signali
[0243] Više različitih referentnih signala su dati u NX za procenu kanala i mobilnosti. I prisustvo referentnih signala kao i izveštaje merenja kontroliše planer. Prisustvo signala može biti dinamička ili polu-istrajna signalizacija ka jednom ili grupi korisnika.
[0244] Takođe, referentni signali za mobilnost (MRS)u aktivnom modu mogu biti u dinamičkom rasporedu. UE-u se onda dodeljuje prostor pretrage za mobilne transmisije. Napominjemo da je ovaj prostor za pretragu potencijalno nadziran od strane jednog ili više UE i/ili poslat iz jedne ili više transmisionih tačaka.
[0245] Planirani (scheduled) prenosi referentnog signala (kao što je MRS) sadrže lokalno jedinstven (barem unutar prostora za pretragu) merni identitet u poruci podataka i ponovo koriste neke ili više pilota u prenosu i za demodulaciju i za potrebe merenja, podrazumevajuć i da se radi o samostalnoj poruci. Dodatni detalji o referentnim signalima dati su u odeljku 2.3.
2.2.4.2 Prilagođavanje linka
[0246] Odabir brzine takođe vrši mreža, kako bi se iskoristile karakteristike koordinacije koje omoguć avaju bolje predviđanje stanja kanala. Različiti slučajevi i scenariji upotrebe NX-a imaju vrlo različite impute i zahteve za prilagođavanje linka. Da bi se podržala adaptacija uplink veze, poželjni su procena snage (ili gubitka putanje) i sondiranje signala. Za prilagođavanje downlink veze poželjna je i procena zasnovana na uplink-u (reciprocitet) i procena downlinka na bazi pilota. Za prilagođavanje downlink veze zasnovano na pilot-opsegu, može se održavati CSI koncept iz LTE-a sa CSI-procesima i CSI-RS i CSI-IM (za merenja interferencija) (vidi odeljak 3.4). Prenos i merenja CSI-RS se kontrolišu iz raspoređivača vremena, i u vremenu i u frekvenciji. U već ini slučajeva upotrebe, CSI-RS se može držati u-snopu zajedno sa prenosom podataka, a u nekim je scenarijima je poželjna eksplicitna CSI-RS signalizacija, npr. za deljenje CSI-RS resursa između korisnika. CSI-IM i izveštavanje o smetnjama se takođe koriste za formiranje snopa zasnovano na reciprocitetu.
2.2.4. 3 Procena Bafera i izveštavanje
[0247] Procjena bafera se koristi za podršku rasporeda uplinka. Obaveštavanje o podacima se može obaviti korišć enjem prenosa podataka na unapred dodeljenom resursu ili upotrebom jedne (ili nekoliko) bit indikacija na uplink kanalu. Obe opcije mogu biti na bazi nadmetanja nadmetanja ili bez nadmetanja, npr. u tu svrhu se može koristiti semi-statički podešen UL kanal na bazi nadmetanja ili dinamički planiran direktno dekodabilan UL kanal. Postojeć i resurs podataka može obezbediti: nižu latenciju, dok bit zahteva za planiranje omoguć ava bolju kontrolu radio resursa i potencijalno bolju spektralnu efikasnost. Kanal zahteva za raspoređivanje možda neć e biti potreban u NX ako su dovoljni redovni uplink kanali, koji potencijalno koriste podelu koda. Prenos zahteva za planiranje (scheduling) kada UE nije dinamički planiran se oslanja na prethodno podešeno odobrenje; drugim rečima, zahtevi za planiranje nemaju poseban fizički kanal. Zahtevi za planiranje se obično prenose implicitno, prenošenjem unapred definisanih UL referentnih signala (kao što je RRS), ili eksplicitno, koriš ć enjem unapred odobrenog cPDCH kanala.
2.2.4.4 Planiranje višestrukih veza
[0249] Scenariji poput multi-hop i multi-konektivnosti mogu dovesti do više kontrolnih čvorova za jedan kontrolisani čvor. Važna je koordinacija upravljačkih čvorova, pri čemu se kontrolisani čvor može koristiti za donošenje neke odluke, na primer za odabir između zadataka na bazi nadmetanja ili za distribuiranje informacija kontrolnim čvorovima. Radi mogućnosti posmatranja, ishod bilo kakvog distribuiranog donošenja odluke se može povratnom porukom vratiti kontrolnim čvorovima.
[0249] Ovde opisana struktura, sa kontrolom u opsegu i u snopu, značajno pojednostavljuje slučajeve korišć enja višestrukog povezivanja. U scenarijima u kojima je, na primer, downlink kanal planiran od jednog čvora, a uplink kanal podataka planiranod drugog čvora, obično su poželjni i dodatni uplink i downlink kontrolni kanali za oba čvora. Osiguravanjem da su ovi upravljački kanali u-opsegu (in-band), pojednostavljeno je održavanje i upotreba kontrolnih kanala povezanih sa više čvorova.
2.2.4.5 Koordinacija Interferencija i CoMP
[0250] Sa već om upotrebom direkcionog oblikovanja snopa, očekuje se da interferencije u ve ć em stepenu budu neujednačene (burstne). Ovo svojstvo pruža već i potencijal za postizanje dobitaka koordinacije kroz koordinaciju prostorne upotrebe i koriš ć enje dodatnog stepena slobode za kontrolu smetnji u nekoliko slučajeva kada je to potrebno.
[0251] U NX smetnje mogu poticati iz velikog broja različitih izvora, npr. normalnih signala susednih čvorova, pilot polucije u interferenciji MIMO, UE2UE i BS2BS zasnovanoj na reciprocitetu u dinamičkom TDD i komunikaciji bočnom vezom, i drugi sistemi u pojasima deljenog spektra.
[0252] Da bi podržali ove vrste karakteristike, poželjan je set merenja. Za neke karakteristike su pogodni UE-aktivirani izveštaji o doživljenim smetnjama ili visokoj primljenoj snazi date sekvence. U nekim dobro koordiniranim scenarijima poželjna je upotreba CSI izveštaja merenih na CSI-RS/-IM.
2.2.4.6 Grupno i namensko planiranje
[0253] UE mogu da prate jednu ili više planiranih grupnih poruka pored namenskih poruka. To se postiže podešavanjem UE-a da ne nadgleda DCI samo za UE-specifičan CRC (obično se privremeni identitet UE koristi za maskiranje CRC-a), već i za jednu ili više grupa CRC-a.
[0254] Jedan tipičan slučaj upotrebe za ovo je da se omogu ć i UE-ima merenje dinamički planiranih referentnih signala, kao što su CSI-RS, RS mobilnost, i snop-RS. Slika 26 prikazuje primer gde su UE1dodeljeni resursi koji sadrže dodatne CSI referentne signale i opštije ilustruje primer korišć enja planiranja grupna informacija za distribuciju o dinamički dostupnim referentnim signalima(CSI-RS u ovom primeru). Ovi referentni signali mogu biti korisni i za ostale UE-ove i u tu svrhu se može slati planirana grupna poruka, na primer, PDCCH da se omogu ć i neplaniranim UE da primaju i mere CSI-RS signale.
2.2.5 Upravljanje direkcionom interferencijom
2.2.5.1 Metode za upravljanje direkcionom interferencijom
[0255] Kada postoji high-gain beamforming, može se razmotriti jedan ili više od tri aspekta u kontroli interferencije. Prvi je da je područje interferirano od uskog TX snopa mnogo manje nego od širokog snopa. Drugo je da je high-gain beamforming prijemnik jak za odbijanje interferencije. Treć e je da interferirano područje sa uskim TX snopom može imati visoku gustinu interferencije. S obzirom na ove aspekte, mogu biti dva efekta: prvi je da broj značajnih interferencija jednog primaoca žrtve može biti vrlo mali, najverovatnije samo jedan značajan ometač u bilo kom trenutku; drugi je da iskušena interferencija prijemnika žrtve može u velikoj meri i brzo da varira, zavisno od toga da li predajnik agresorske veze emituje ili ne. Kontrola interferencije u NX uzima u obzir gornje karakteristike:
- Treba biti oprezan sa upotrebom skupih metoda kontrole interferencije. Metod kontrole interferencije i po cenu znatnog smanjenja korišćenja radio resursa (npr. prenos snage, prostorno-vremenski-frekventnih resursa) ometajuće veze se može svrstati u skupe metode kontrole smetnji, na primer, uniformni prenos kontrole snage, pod-okvir smanjene snage ili gotovo prazan pod-okvir. Pošto postoji opasnost da korist žrtve od smanjene sinterferencije neć e moći da kompenzuje gubitak ometajuć e veze zbog smanjenja koriš ć enja radio resursa, takve metode ć e se oprezno primenjivati, sa stanovišta sistema. Međutim, kada postoji rizik da veza žrtve trpi od dugotrajne jake interferencije od ometajuć e veze, mogu se primeniti neke od takvih metoda, kako bi se osiguralo minimalno prihvatljivo iskustvo linka žrtve.
- Jedna ili više besplatnih ili jeftinih (bez ili uz malo smanjenje korištenja radio resursa) metoda kontrole interferencije mogu biti prioritetne:
Koordinirano prilagođavanje veze radi zaštite TX moguć nosti sa niskom intrferencijom od TX mogu ć nosti sa visokom intrferencijom u skladu sa znanjem o interferenciji zasnovanoj na DLIM-u.
Koordinirano planiranje kako bi se izbeglo istovremeno planiranje interferirajuć ih i veza žrtava kada postoji više veza kandidata.
Koordinirani izbor AP-a za promenu smera TX snopa interferirajuć e veze ili RX smera žrtvene veze kako bi se nastavio i dobitak deljenja optereć enja i pojačana kontrola smetnji.
2.2.5.2 Aligned Directional Sounding and Sensing (ADSS)
[0256] Kao što se vidi u odeljku 2.2.5.1, svest o interferenciji je važna za kontrolu interferencije sa high-gain beamformingom. ADSS (Aligned Directional Sounding and Sensing)šema je razvijena da se napravi DLIM (Directional Link Interference Map), gde se DLIM koristi za kontrolu interferencije. ADSS je dizajniran za usklađivanje sondiranja interferencije i merenje u mreži preko dijagrama vreme-frekvencija definisanih pomoću DSSI (Directional Sounding and Sensing Interval) i DSSP (Directional Sounding and Sensing Period). Tokom DSSI, svaki predajnik prenosi jedan linkspecifičan beam-formed signal za sondiranje preko podešene jedinice resursa za sondiranje (SRU) u pravcu svog linka, a svaki prijemnik drži stanje osluškivanja u pravcu svog linka za sve moguće signale sondiranja na svim SRU-ima. Svaki link prijemnik izveštava o izmerenim rezultatima (periodično ili pokrenuto događajem), uključujući identitet ometajućeg linka i odgovarajući nivo interferencije. Na osnovu prikupljenih rezultata merenja, mreža može izvesti DLIM.
[0257] Slika 27 prikazuje vremensko frekvencijski obrazac za ADSS, prikazuje ADSS obrazac i dimenziju DSSI za ADSS (T za Tx DSSW i R za Rx DSSW). DSSP (efektivno vreme DLIM-a) zavisi od različitih faktora: brzine kretanja UE, širine snopa TX snopa, razmeštanja i dimenzije pristupnih čvorova. DSSP može biti 203 ms (na otvorenom) i 389 ms (u zatvorenom prostoru), a ukupan overhead je, npr. mnogo manji od 1%. ADSS može biti ili zaseban proces ili proces spojen sa drugim merenjima kanala. Slede ć e rešenje pretpostavlja da je ADSS poseban proces.
[0258] Pretpostavljajuć i TDD sistem, pored AP-UE i UE-AP interferencije može da postoji i interferencija AP-AP i UE-UE,. Jedan DSSI je podeljen na N Directional Sounding and Sensing Windows (DSSW): svaki AP poseduje po jedan TX DSSW (TDSSW) za sondiranje signala transmisije za linkove plus N-1 RX DSSWs (RDSSW) za otkrivanje sounding signala sa susednih veza. Gluvo ć a ADSS-a se osvaja takvim dimenzioniranjem i izbegava se propuštena interferencija.
[0259] ADSS se može dalje razviti da smanji overhead, tako da se česti ADSS mogu primeniti na nagli nalet saobraćaja, na primer, deljenje istog postupka između ADSS i merenja kanala je jedan od načina da se podeli overhead. Izveštavanje o overhead-u može biti smanjeno kao i dobro definisana kondicija okidača. Takođe je moguće ispitivanje i očitavanje decentralizovane i reaktivne direkcione interferencije. U slučaju da nema centralnog kontrolera ili je pojava interferencije retka, ovaj metod može biti koristan.
2.2.5. 3 Slučajevi upotrebe
[0260] ADSS je atraktivan u više aspekata. Prvi je da se pristupna veza i povratna veza mere istim postupkom. Rezultati sondiranja se mogu koristiti za backhaul rute (kapacitet i putanja). Drugi je da se sve vrste interfereencija (AP-to-AP, UE-to-UE, AP-to-UE i UE-to-AP) mere istim postupkom. Nema potrebe za više vrsta sounding signala, što je atraktivno za TDD i FDD sisteme, posebno za dinamički-TDD sistem. Treć i aspekt je da se pomo ć u određenog usklađivanja između koegzistiraju ć ih mreža u opsezima deljenog spektra može posti ć i svest o interferenciji između mreža preko ADSS.
2.2.6 Pristup na Bazi Nadmetanja
[0261] U scenarijima visokog optereć enja, zadani načini prenosa zasnivaju se na održavanju koordinacije pomo ć u alata za planiranje resursa. Međutim, pristup na bazi nadmetanja može pružiti manje kašnjenje za početne uplink prenose i u relejnim čvorovima. To je prikazano na Slici 28. Kao što je prikazano na vrhu Slike 28, planirani pristup je slobodan, a performanse su superiornije u scenarijima visokog optere ć enja. Kao što je prikazano na dnu Slike 28, pristup na bazi nadmetanja može pružiti manja odlaganja za početne uplink prenose i u relejnim čvorovima sa velikim kašnjenjem u centralnoj jedinici za planiranje.
[0262] Uplink kanal na bazi nadmetanja cPDCH se veoma razlikuje od normalnih uplink kanala koji nisu na bazi nadmetanja dPDCH i rPDCH. UE treba da prenese dozvolu na cPDCH, ali nije primoran da koristi dozvolu u slučaju da nema nikakve uplink podatke za prenos (u slučaju da UE ima odobrenje za dPDCH/rPDCH a on nema podatke, dozvolu (grant) treba da popuni sa dopunom (padding).
[0263] Kada se koristi za cPDCH, UE treba da sadrži privremeni UE identitet (on može biti dug 24 bita u NX, na primer), tako da je prijemna bazna stanica zna od koga prenos potiče. UE treba da doda i broj sekvence koji označava HARQ bafer iz kojeg podaci dolaze. To je zato što dozvole za dPDCH/rPDCH prenose, uključuju HARQ ID procesa i novi pokazatelj podataka, koji nije dozvola za cPDCH. Dodatna razlika je u tome što kanal na bazi nadmetanja cPDCH ne podržava retransmisije sa mekim HARQ kombinovanjem, nešto što je podržano na dinamički planiranom i bez nadmetanja (contention free) rPDCH (vidi pod-odeljak 2.2.8 za više detalja).
[0264] Prenosi na cPDCH mogu ometati druge kanale, pre svega jer UL sinhronizacija u UE možda nije baš tačna kada se koristi ovaj kanal. Rešenja za to mogu biti specifična za implementaciju. Planer može, na primer, razmotriti potrebu za zaštitnim opsezima prema slobodnim (eng. contention free) kanalima i osigurati da su performanse dovoljno dobre. Osim toga, buduć i da ć e neki slabije sinhronizovani UE imati slučajni pomak vremena, stvarno vreme prenosa će možda biti značajno manje nego u nekim slučajevima alokacije uplink resursa. Napominjemo, da kada se koristi masivno MIMO oblikovanje snopa, postoje spatialni načini za rešavanje interferencije.
[0265] Prenosi na cPDCH takođe mogu biti ograničeni dodatnim pravilima pristupa, kao što su slušanje pre razgovora, i ovo bi se moglo primeniti i na scenarije zajedničkog i namenskog spektra. Na primer, u namenskom spektru, mogu biti prioritetni dinamički planirani prenosi (dPDCH/rPDCH). Da bi efikasno omogu ć io oba principa prenosa (planirani i na bazi nadmetanja) NX je dizajniran tako da unapred određuje prioritet planiranih pristupa u odnosu na pristup na bazi nadmetanja, dodavanjem perioda slušanja pre razgovora (LBT) na početku svakog podokvira. Ako se u ovom periodu detektuje određeni referentni signal ili energija iznad nekog praga, pretpostavlja se da je podokvir zauzet, a prenos, na bazi nadmetanja, odložen. Prenos podataka na bazi nadmetanja je stoga vremenski krać i, jer u početku rezerviše skup simbola za LBT. Za kasniji UL prenos planirani pristup je generalno bolji (pošto je bez kolizija) i zato NX koristi pristup na bazi nadmetanja, pre svega kada vreme potrebno za održavanje koordinacije poveć ava kašnjenje. Ovo je prikazano na Slici 29, koja prikazuje da je prioritizacija između planiranih (sheduled) podataka i podataka na bazi nadmetanja omogu ć eno tako da (sheduled) podaci startuju ranije od podataka na bazi nadmetanja. To omogu ć ava pristupu na bazi nadmetanja da otkrije prenos planiranih podataka slušanjem nosioca. Moguć e je i dodatno određivanje prioriteta između različitih pristupana bazi nadmetanja, različitom dužinom perioda slušanja nosioca koji počinje od početka podokvira.
[0266] Da bi upravljali situacijama "skrivenog čvora", na primer, kada mobilni terminal sa dozvolomna bazi nadmetanja ne može da otkrije da postoji neprekidni uplink prenos (da je kanal zauzet), može se dodati clear-to-send (CTS) signal. Ovo je prikazano na Slici 30, koja ilustruje pristup na bazi nadmetanja sa izbegavanjem kolizija korišćenjem LBT (listenbefore-talk), da se da prioritet planiranim prenosima i clear-to-send (CTS), za rešavanje problema skrivenih čvorova. Prenos na bazi nadmetanja se zatim deli na dva vremenska intervala, gde je indikacija da li je dozvoljeno da se prenosi drugi deo izvedena primanjem CTS signala iz mreže u vremenu između dva vremenska intervala. Vreme između dva (prenosa) vremenska intervala naziva se vremenom prekida.
[0267] Sa pristupom na bazi nadmetanja u dinamičkom TDD-u, postoji i Listen-before-talk interval za izbegavanje kolizija sa planiranim okvirima i mehanizam za rešavanje nadmetanja sličan CTS-u. NX kanali sa pristupom na bazi nadmetanja koriste sledeć i protokol za izbegavanje kolizija:
- Slušanje za N (jedan ili nekoliko) simbola;
- Slanje jedan simbol;
-<Slušanje za rešavanje nadmetanja jedan/nekoliko simbola (<N);>
- Slanje do kraja TTI ako je potrebno
[0268] Prvi prenos na bazi nadmetanja se može posmatrati kao zahtev za planiranje (SR) ili zahtev za slanje (RTS). Buduć i da mobilni terminal može imati dodatne informacije o trenutnoj upotrebi kanala (npr. detekcijom interferencija i/ili PDCCH prenosa s drugih čvorova), jedna opcija u Nx-u je da u RTS signalizaciji naznači koje resurse mobilni terminal želi da koristi. Ovo je označeno sa "selective-RTS” (S-RTS) (S-RTS) i može dalje biti prošireno podešavanjem-CTS (A-CTS) poruke od mreže. To je prikazano na Slici 31, koja ilustruje primer proaktivne RTS/CTS šeme sa selektivnim-RTS (zahtev za raspoređivanje koji sadrži predlog fizičkog resursa) i podešavanjem-CTS (uplink transmission dozvola). Korisnički terminali zasnivaju izbor resursa S-RTS na moguć nosti pra ć enja više downlink kanala fizičke kontrole (PDCCH) (podešeno u poruci „PDCCH monitor Set“ iz servisnog čvora).
[0269] Napominjemo da se S-RTS može zasnivati na tome da terminal bude reaktivan ili proaktivan pri odabiru resursa koji želi da koristi. Izbor se može zasnivati na, npr., merenju interferencija (re- aktivno); ili dekodovanju kontrolnog kanala (proaktivno).
[0270] Upotreba CTS poruke za podešavanje sa mreže je korisna i u npr. scenarijima višestrukog povezivanja, npr. mrežni režim već može koristiti neke resurse koje je mobilni terminal odabrao u nekoj drugoj vezi.
2.2.7 L2 Mehanizam višestrukog-povezivanja
[0272] Višestruko-povezivanje je slučaj upotrebe koji postavlja posebne zahteve za dizajn protokola. Jasno je da se na različitim slojevima protokola može održavati više protoka, zavisno od mogućnosti za koordinaciju rukovanja baferom.
[0272] U najjednostavnijem slučaju, jedna bazna stanica upravlja jednim nosiocem, ali koristi više kodnih reči. U ovom scenariju prirodno je obavljati multipleksiranje između MAC-a i RLC-a, npr. raditi na istom entitetu za segmentaciju/konkatenaciju. Ovo takođe može biti slučaj za brzu koordinaciju između čvorova ili nosilaca.
[0273] U slučaju sporije koordinacije nije moguć e u potpunosti koordinirati izgradnju transportnih blokova. U ovom slučaju treba izvršiti multipleksiranje pre segmentacijskog entiteta. U ovom slučaju je poželjna kontrola protoka.
[0274] Kada se koriti, ARQ može biti postavljen pre ili posle deljenja (splitting).
[0275] Pošto deljenje/spajanje može da se izvrši na različitim nivoima, kada se koristi isporuka prema redosledu, radi iznad najvišeg deljenja.
2.2.8 Mehanizmi retransmisije
[0276] Trenutni HARQ povratni protokol LTE se oslanja na brzu, ali sklonu greškama jedno-bitnu povratnu informaciju sa fiksnim tajmingom. Buduć i da je daleko od 100% pouzdanog, potreban je viši sloj RLC AM da bi se obezbedila pouzdanost, nešto što dodaje odlaganje. Takođe, trenutni HARQ protokol se zasniva na mnogo strogih vremenskih odnosa (kao što je, na primer, as per-HARQ bafer synchronous timing), na nečemu što je nefleksibilno i stvara više problema prilikom rada npr. sa Dinamičkim TDD.
[0277] Za NX, HARQ protokol treba da bude brz, da ima nizak overhead, da bude pouzdan i da ne zahteva fiksni tajming. RLC protokol retransmisije je i dalje poželjan, kako bi se efikasno podržali scenariji multi-hop i mobilnosti.
[0278] Različite arhitekture L2 protokola rezultiraju različitim moguć nostima dizajna L2 funkcionalnosti u pogledu multihop komunikacija, kao što su ARQ ili rutiranje.
2.2.8.1 Dizajn downlink HARQ/ARQ
[0279] Za NX se zadržava dvoslojna ARQ struktura, kao što je učinjeno sa RLC/HARQ u LTE. Razlike od LTE-a su u HARQ sloju za retransmisiju, koji je brz i ima nizak overhead, ali je takođe pouzdan i ne zahteva fiksni tajming.
[0280] Za NX, poboljšani HARQ protokol ima jednu ili obe sledeće komponente:
- "Super-Brza HARQ" povratna informacija“ (A), koja pruža brže HARQ povratne informacije, ali ne potpuno pouzdane. - "Planiranu HARQ" povratnu informaciju (B), koja obezbeđuje efikasnu, skoro 100% robustnu, HARQ povratnu informaciju pogodnu za upotrebu, na primer, u Dynamic TDD scenarijima.
[0281] Osim toga, dodatni RLC ARQ (C), koji je sličan trenutnom LTE RLC AM ARQ, takođe može biti primenjen.
[0282] Detaljna operacija ARQ-a zavisi od scenarija, npr. moguć e je koristiti sve ili podskup ARQ komponenti (A, B, C). Ilustracija ARQ strukture je prikazana na Slici 32. Na slici je prikazan poboljšan ARQ postupak za single-hop NX. Kao što je gore diskutovrano, HARQ protokol prikazan na Slici 32 koristi dva različita mehanizma povratnih informacija: jedan „Superbrzi“ (A) i jedan „Planirani“ (B). Osim toga, RLC sloj (C) obrađuje zaostale greške (npr. zbog mobilnosti) i resegmentacije.
[0283] (A) "Super brza HARQ" povratna informacija je dizajnirana tako da bude lean i da se prenese što je pre moguć e. Obezbeđuje povratnu informaciju za jedan ili nekoliko downlink prenosa. Sadržaj povratne informacije može biti jedan bit (ACK/NACK) kao u LTE-u i poslat nakon dekodiranja (ili neuspeha u dekodiranju) na bazi primljene downlink dodele, ili povratna informacija može biti poslata i pre potpunog dekodiranja, npr. "verovatnoća dekodiranja je mala/velika". Zatim, nije ograničeno da sadržaj treba da bude samo jedan jedini bit, ali to može biti i mera kvaliteta. Primer upotrebe "Super brza HARQ" povratne informacije je prikazan na Slici 33. U ilustrovanim primerima brza HARQ povratna informacija se prenosi na kraju prve dostupne UL transmisije. Leva strana slike prikazuje primer FDD-a ili TDD-a male ćelije gde je HARQ povratna informacija uključena u jedan OFDM simbol. Desna strana ilustruje primer sa polu-dupleks FDD ili TDD velike ćelije, gde je brza HARQ povratna informacija uključena u poslednji OFDM signal planiranog uplink prenosa.
[0284] Nakon primanja ove "Super-Brze HARQ" povratne informacije (A), mreža deluje na primljenu informaciju tako što, na primer, - u slučaju (verovatno) neuspelog dekodovanja - ponovo prenosi iste podatke u istom HARQ procesu ili u slučaju (verovatno) uspelog dekodovanja - prenosi nove podatke o drugom HARQ procesu (ili eventualno istom HARQ procesu, u slučaju da nije dostupan novi HARQ proces). Pretpostavlja se da se „super brza HARQ" povratna informacija prenosi na planirani dPDCH resurs koji se obično odobrava zajedno sa pripadaju ć im DL prenosom.
[0285] "Planirana HARQ" povratna informacija (B), takođe u ovom dokumentu označena kao "Tražena HARQ" povratna informacija, je više-bitna HARQ povratna informacija planirana na uplink kanalu podataka, obično dPDCH. Omoguć ava dobar, jednostavan dizajn na primer, za dinamičke TDD scenarije, na primer, gde je potrebno da protokoli mogu da obrađuju dinamičke i eventualno relacije sa promenljivim tajmingom. Buduć i da može da prenese mnogo bitova informacija, ova povratna informacija može biti prilično opsežna, pa je dobro osigurati da beam-former bazne stanice prilikom slanja bude usmeren prema UE, kako bi se osigurao što povoljniji budžet za vezu. Zatim pruža robusnost, npr. CRC zaštitom, ali i uključivanjem ugrađenih tehnika ublažavanja grešaka, kao što je opisano u nastavku.
[0286] Pošto je povratna informacija planirana, mreža šalje UCI dozvolu UE-u naznačavajuć i koji, ili barem broj HARQ procesa koji bi trebalo da bude u feedback izveštaju. Ova UCI dozvola takođe ukazuje na eksplicitne resurse na kojima prenos treba da se odigra - osim ako to već nije dodeljeno preko RRC-a, u kom slučaju UCI dozvola ne mora sadržati tako detaljne informacije.
[0287] Što se tiče sadržaja izveštaja, on može biti u punoj veličini, koji pokriva sve dodeljene HARQ procese za ovaj UE u pravcu downlinka. Takođe, može biti poslat manji izveštaj, koja pokriva samo delove dodeljenog HARQ procesa. Osim toga, može biti poslat diferencijalni izveštaj u kojem npr. je prijavljen status za HARQ procese koji nisu billi prijavljeni u poslednjem poslatom izveštaju. Koji od ovih tipova izveštaja se koriste može biti podešeno preko RRC ili izričito navedeno u primljenoj UCI dozvoli.
[0288] Za NX "Planirana/TraženaHARQ" povratna informacija (B) se može sastojati od 2 bita po HARQ procesu. Ova HARQ povratna informacija se prenosi samo kada je UE planiran za normalan prenos UL, kao što je prikazano na Slici 34, što pokazuje da se traženaHARQ povratna informacija prenosi u direktno dekodabilni deo normalnih planiranih uplink prenosa. Napominjemo da je dPDCH transportni blok zaštićen od CRC-a, a samim tim je i mala verovatnoća prijema pogrešnih traženihHARQ povratnih izveštaja nizak. Ova dva bita povratnih informacija po HARQ procesu su:
- NDI-toggle-bit: Ukazuje da se povratna informacija odnosi na neparni ili parni paket u procesu. Ovaj bit se menja svaki put kada LE dobija NDI (new-data-indicator) u downlink dozvoli u vezi sa ovim HARQ procesom.
- ACK/NACK-bit za HARQ proces
4
[0289] Maksimalni broj HARQ procesa može se podesiti između N = {1, 2, 4, 8, 16, 32, 64} i stoga se ceo traženiHARQ feedback izveštaj sastoji od 2N bita. Moguć a je upotreba manjih prozvanih HARQ feedback izveštaja, npr. koriš ć enjem diferencijalnih, kompresionih ili parcijalnih šema izveštavanja. TraženaHARQ povratna informacija je konfigurabilan (npr.
1, 2, 3 ili 4 stara TTI-ja).
2.2.8.2 HARQ/ARQ uplink dizajn
[0290] Za planirani uplink prenos podataka, HARQ povratna informacija se ne saopštava eksplicitno, već se dinamički rukuje dodeljivanjem uplink dozvola s istim procesnim ID i novi indikator podataka (NDI) kojim se zahteva ponovno slanje.
[0291] U cilju podrške resegmentacije, može se dodati dodatni bit u DCI, na primer, reception status indicator (RSI), da ukaže da navedeni podaci u HARQ procesu nisu ispravno isporučeni već da se traži novi transportni blok.
[0292] Glavni pogrešan događaj koji može da se javi za uplink HARQ je lažna detekcija uplink dozvole, dovodeći do toga da UE odbaci neisporučene podatke. Međutim, verovatnoća više uzastopnih događaja lažnih detekcija iako postoje podaci u uplink baferu je veoma mala, sa razumnom veličinom CRC i prostorom za pretraživanje.
[0293] U slučaju TTI spajanja ili postojanog uplink planiranja, UE takođe uključuje ID procesa u uplink prenosu u UCI unutar uplinka dPDCH. Specijalni HARQ feedback izveštaj (sličan prozivanjem dobijenoj (polled) feedback poruci koja se koristi za downlink HARQ) se šalje kao element za kontrolu MAC na downlink dPDCH.
[0294] Na uplink kanalima sa pristupom na bazi nadmetanja, meko kombinovanje pokušaja retransmisije ne treba da bude podržano, iz razloga što kanali sa pristupom na bazi nadmetanja lako dolaze u koliziju, a onda će meki-baferi verovatno će biti veoma bučni i bolje je da se podaci odbace. U slučaju da ova pretpostavka nije validna, na primer, kada postoji veliki broj antenskih elemenata, može se koristiti meko kombinovanje.
[0295] Kada se emituje na resursu na bazi nadmetanja, UE treba da sadrži dodatni broj sekvence, koja je kodovana kao control uplink information (UCI) elemenat u uplink dPDCH. ARQ bez mekog kombinovanja je podržan i ARQ povratna informacija može u tom slučaju biti obezbeđena u posebnoj poruci u MAC kontrolnom elementu. Međutim, obično uplink transmisiju na bazi nadmetanja prati DCI koji sadrži dozvolu za planiranu uplink transmisiju, koja onda implicitno takođe sadrži ARQ povratnu informaciju za transmisiju na bazi nadmetanja.
2.2.8.3 Dinamički HARQ meki baferi
[0296] Veličina mekog bafera je UE mogućnost za NX. UE koji podržava određeni maksimalni broj HARQ procesa nije potreban da bi podržao i meko kombinovanje paketa kada se radi sa vrlo velikom brzinom podataka. Vidi Sliku 35, koja prikazuje da broj HARQ procesa za koje UE vrši meko kombinovanje paketa može zavisiti od veličine paketa.
[0297] Meki baferi za više desetina Gbps mogu biti veoma veliki i stoga mogu biti skupi. Meki baferi za manje brzine su mali i jeftini u poređenju, pa se od UE-a može tražiti da u toj situaciji podržavaju meko kombinovanje. Upotreba veoma velikog mekog bafera u uređaju treba da bude opciona, npr. kao kompromis troškova i koristi. Prednost poboljšanja performansi mekim kombinovanjem paketa u teškim scenarijima (npr. ivica ćelije sa malom brzinom) je značajna, dok je cena još uvek razumna.
2.2.8.4 Arhitektura multi-hop ARQ protokola
[0298] Odeljci 2.2.8.1 i 2.2.8.2 opisuju kako željena arhitektura ARQ protokola za NX izgleda u single-hop scenariju. Sada, u multi-hop/self-backhauled scenariju, neki dodatna razmatranja su obavezna.
[0299] Pre svega, različiti skokovi u multi-hop/self-Backhaul lancu mogu imati veoma različite karakteristike. Oni mogu da se razlikuju u pogledu jednog ili više od, npr.:
- Uslovi/kvalitet radio veze (npr. SINR, svojstva kanala itd.)
- Rx/Tx sposobnosti (npr. broj antena, max. Tx snaga, beamforming, procedure prijemnika, moguć nosti supresije interferencije itd.)
- Promet i rutiranje (npr. broj multipleksiranih korisnika, broj multipleksiranih ruta, veličina bafera itd.) -(Dinamička) TDD Konfiguracija
- itd.
[0300] Zbog toga su poželjni RRM mehanizmi po skoku (npr. adaptacija linka, segmentacija itd.). Naročito je i dalje poželjan per-hop ARQ mehanizam - kakav je opisan u odeljcima 2.2.8.1 i 2.2.8.2, o čemu će dalje biti reči u ovom odeljku.
[0301] Drugo, kako broj skokova raste, kumulativna verovatnoć a neuspeha u per-hop ARQ mehanizmu negde duž multihop/self-backhauled lanca raste. Takođe, slučajevi klasične mobilnosti (npr., UE se priključuje na drugi AP/RN - koji takođe može pripadati drugom sidru BS/CH) ili kada je put ka UE preusmeren (npr., RN-i u multi-hop/self-backhauled lancu se moraju ukloniti/dodati) potrebno je voditi računa. U suštini, u scenariju sa mobilnošć u i/ili u nedovoljno pouzdanim per-hop (H) ARQ-om, koristi se poseban mehanizam koji osigurava pouzdanost od kraja do kraja. Jednostavno rečeno, još jedan s-kraja-na-kraj ARQ sloj je poželjan u ovim situacijama, kao što je objašnjeno u nastavku.
[0302] Postoje tri moguć e arhitekture ARQ protokola za multi-hop/self-backhaul scenarije:
- Alt. 1 "Per hop HARQ/RLC ARQ": The single-hop ARQ arhitektura kako je opisano u odeljcima 2.2.8.1 i 2.2.8.2 se koristi posle svakog skoka – uključujući oba i HARQ i RLC ARQ.
- Alt. 2 "End to End RLC ARQ": Opet ista single-hop ARQ architectura se koristi posle svakog skoka kao u Alt. 1 iznad – ali sada samo sa HARQ i bez RLC posle svakog skoka. Viši sloj RLC (uključujući ARQ, segmentaciju itd.) je umesto toga postavljen samo na krajnjim tačkama čvorova, npr., u BS i UE.
- Alt. 3 "Two Layered RLC ARQ": Ovo je u suštini kombinacija dve druge ARQ arhitekture, sa full-blown single-hop ARQ uključujući HARQ i RLC ARQ za svaki skok i – dodatni viši sloj RLC je postavljen na vrhu ovih krajnjih tačaka čvorova.
Navedene alternative su prikazane na Slici 36.
[0303] Prednosti i nedostaci gore navedena tri moguć a ARQ protokola za multi-hop/self-backhaul komunikacije su sažeti u Tabeli 2 ispod.
Tabela 2:
[0304] RLC entitet koji emituje u jednoj krajnjoj tački (npr. u BS ili UE) od kraja do kraja RLC sloja od Alt. 2 i Alt. 3 gore zadržava svaki preneseni paket sve dok ga RLC entitet koji je primio pozitivno ne potvrdi (npr. u UE ili BS), nakon čega se uklanja iz bafera. RLC entitet koji šalje mora da ima svoj ARQ tajmer ponovnog slanja u skladu sa kojim, u zavisnosti od ukupnog end-to-end odlaganja, ka svom paru RLC entitetu u drugoj krajnjoj tački, kako ne bi došlo do prevremenog ponovnog slanja. Stoga se odgovarajuć a vrednost tajmera može proceniti na različite načine, ali ovaj postupak očigledno može biti glomazan u dinamički promjenjivom okruženju i/ili složenim scenarijima rutiranja. U takvim slučajevima je bolje ako je tajmer onemoguć en, a ponovna slanja krajnje tačke se pokre ć u samo eksplicitnim negativnim priznanjima od RLC entiteta prijemne krajnje tačke.
[0305] Treba napomenuti da ovaj krajnji RLC sloj Alt. 2 i Alt. 3 gore ne mora nužno biti i novi protokolarni sloj, ali bi mogao biti deo PDCP-a. U stvari, postojeć i mehanizmi za ponovni prenos PDCP-a bi se mogli koristiti u svrhu pružanja ove željene end-to-end pouzdanosti. To je, međutim, pomalo problematično u pogledu rutiranja, kako je diskutovano u odjeljku 2.2.8.5.
[0306] Rezimirajuć i gore navedeno, jasno je da je korisno mo ć i da se izvedu retransmisije i segmentacija tokom svakog skoka, što može isključiti Alt.1 kao pogodnog kandidata - barem u scenarijima sa mobilnošć u, eventualno preusmeravanjem ili sa nepotpuno pouzdanim (H) ARQ mehanizmom. Dalje, oslanjanje samo na retransmisije u krajnjoj tački kao u Alt. 2 može biti neefikasno i može zahtevati segmentaciju MAC nivoa (ako hoćemo da podržimo per-hop resegmentaciju). Dakle, I Alt. 2 se može isključiti kao pogodan kandidat. Otuda dvoslojna ARQ iz Alt. 3 može biti jedina izvodljiva i dovoljno generička arhitektura koja odgovara predviđenim scenarijima.
[0307] Relay ARQ je poboljšana verzija dvoslojne ARQ arhitekture iz Alt. 3 gore, koja integriše ARQ dodatni RLC sloj u per-hop relay RLC sloju, kao što je prikazano na Slici 37.
[0308] Aspekt ARQ releja je da se privremena odgovornost za retransmisiju delegira iz čvora pošiljaoca (izvorni čvor ili relejni čvor) korak po korak od čvora do čvora dok se napokon jedinica podataka ne primi na prijemniku. Konačna odgovornost za retransmisiju, međutim, ostaje na izvornom čvoru (BS ili UE). Ovo je sve isto što se događa u Alt.3.
[0309] Međutim, originalna pretpostavka za relej ARQ je da svaki čvor koristi istu numeraciju sekvenci, veličinu PDU-a i stanje protokola itd. je nešto što možda nije izvedivo za dinamičku promenu kvaliteta kanala za svaki skok. Međutim, neka rešenja mogu biti usvojena za rešavanje ovog problema. Dodavanjem tabele mapiranja brojeva sekvenci u čvor releja, funkcionalnost segmentacije bi se dodatno mogla podržati. Alternativno, postojeć i mehanizam ponovne segmentacije LTE-a se može koristiti zajedno sa nekim moguć im optimizacijama kako bi se, na primer, ublažio overhead uzrokovan višestrukim faznim resegmentacijama. Na primer, u određenim rešenjima, samo u potpunosti sastavljeni RLC SDU-i, a ne njihovi pojedinačni segmenti, se prosleđuju na slede ć u vezu.
[0310] Bez obzira da li se koristi dvoslojni ARQ pristup Alt. 3 ili relejna ARQ arhitektura, ona se koristi samo u krajnjim tačkama (npr. BS i UE) gde se primenjuje redosledno isporučivanje RLC SDU-a, dok srednji relejni čvorovi (RN) isporučuju RLC SDU out-of-sequence. Razlog za to je što samo viši slojevi protokola u krajnjim tačkama mogu zahtevati isporuku podataka redom, dok se zahtevanjem dostave prema redosledu u srednjim čvorovima može rizikovati nedovoljno korišćenje veza. Takođe, ne zahtevajuć i isporuku po redosledu u svakom srednjem čvoru, paket podataka se može slobodno mapirati na više staza, čime se postiže ravnoteža optere ć enja srednjih veza i čvorova.
2.2.8.5 Razmatranje rutiranja u multi-hop L2
[0311] Izbor dizajna relejne arhitekture koja podržava multi-hop rutiranje u multi-hop mreži utiče na ARQ dizajn. Kao što je rečeno u Odeljku 3.6.6, prosleđivanje se može obaviti na L3/IP ili L2, pri čemu se, na primer za LTE releje, rutiranje vrši iznad PDCP sloja. Za NX, međutim, PDCP sloj ima svoje entitete samo u čvorovima sidra, npr. BS i UE, ali ne i u srednjim relejnim čvorovima, jer bi u protivnom mehanizmi šifrovanja/zaštite PDCP zahtevali složeno rukovanje svakim takvim relejnim čvorom. Dakle, problem je kako izvršiti rutiranje u NX-u bez da svaki čvor ima PDCP sloj.
[0312] Jedna opcija je da se svakim korisnikom rukuje zasebno preko svih skokova, npr. odvojeni entiteti protokola su podešeni u svim čvorovima duž rute i da se ne vrši multipleksiranje između korisnika. Ovo je jednostavno sa stanovišta protokolskog sloja, ali se loše pokazalo kod mnogih korisnika i mnogo skokova (multi-hop). Takođe, L1 procedure su složene, jer svaki relejni čvor mora zasebno da nadgleda i obrađuje podatke za svakog korisnika koji se rutira kroz čvor.
[0313] Druga opcija je da je rutiranje uključeno u ili između jednog od slojeva protokola L2. Sloj u koji je uključen identitet rutiranja zavisi od sloja multi-hop šeme. To se, na primer, može uraditi u dodatnom RLC sloju uvedenom u odeljku 2.2.8.4 ili Dvoslojnom ARQ pristupu (Alt. 3). Ovaj sloj sadrži, osim regularne RLC funkcionalnosti, takođe i funkciju rutiranja PDCP-a, ali ne i ostale delove PDCP-a, npr. šifrovanje/zaštitu. Prema tome mali UE kontekst bi mogao biti poželjan u svakom relejnom čvoru, pored onoga što je prikazano na Slici 36. U slučaju kada se koristi relej ARQ, RLC' bi se onda mogao jednostavno smatrati "rutirajuć im" RLC slojem.
[0314] Slika 38 ilustruje pregled multi-hop arhitekture koja podržava relejno rutiranje. Kao što je prikazano na slici, u svakom relejnom čvoru informacije o rutiranju se zasnivaju na PDCP identifikatoru i njima se rukuje u RLC sloju. To je moguć e jer postoji mehanizam za rutiranje Sloja 3 koji osigurava postojanje ažuriranih tabela rutiranja u svakom (relejnom) čvoru.
2.2.9 MAC dizajn za C-MTC
[0315] Usluge sa malim kašnjenjem i visokom pouzdanošć u su dalje opisane u odeljku 3.1. Ovde se razmatraju neka dodatna razmatranja MAC-a vezana za C-MTC.
2.2.9.1 Dinamičko planiranje za C-MTC
[0316] Dinamičko planiranje, kao danas u LTE-u, se smatra osnovnom MAC tehnikom i za C-MTC. Prema ovoj šemi, bazna stanica (BS) dodeljuje blokove resursa različitim korisnicima na dinamički način (npr. na osnovu potrebe). Ovo zahteva kontrolnu signalizaciju u obliku zahteva za planiranje (SR) i dozvole za planiranje (SG) što takođe poveć ava ukupno kašnjnje. Da bi se zadovoljili zahtevi za kašnjenje i pouzdanosti za C-MTC aplikacije, dinamičko planiranje podrazumeva neke promene u poređenju sa LTE standardom na nivou fizičkog sloja, npr. skrać ivanje TTI-ja, veliki antenski diverziti itd. Slika 39 prikazuje dijagram signalizacije za dinamičko planiranje. Pri dinamičkom planiranju, resursi se dodeljuju na osnovu potrebe, a minimalno dostignuto kašnjenje je tri TTI-ja, pod pretpostavkom nultih kašnjenja za obradu.
2.2.9.2 Instant uplink pristup za C-MTC
[0317] IUA (Instant Uplink Access) je oblik prethodnog planiranja da se omogući prenos paketa podataka bez zahteva za planiranje. Resursi su prethodno rezervisani na osnovu zahteva kašnjenja, količine i vrste saobrać aja. IUA je optimalan za periodični saobrać aj gde je raspored saobra ć aja unapred poznat i stoga se IUA prenosi mogu unapred podesiti na nivou MAC-a. Međutim, za garantovanje određenog kašnjenja za sporadični saobrać aj, svaki uređaj zahteva namenske unapred dodeljene resurse kako bi se osiguralo da se hitne poruke, kad god se pojave, uvek prenose u traženim rokovima. To znači da resurse ne mogu koristiti drugi uređaji iako je njihova stvarna upotreba sa sporadičnim podacima (retki događaji) vrlo mala. Da bi se poveć ala upotreba resursa, može se koristiti IUA (CB-IUA) na bazi nadmetanja. CB-IUA omogu ć ava deljenje
4
istih resursa između dva ili više uređaja. Buduć i da upotreba istih resursa sa dva uređaja može dovesti do kolizije paketa, mehanizmi za rešavanje nadmetanja oko pristupa postaju obavezni za postizanje potrebnih nivoa pouzdanosti u granicama kašnjenja. Otkrivanje kolizija se može obaviti korišćenjem referentnih signala demodulacije (DMRS) za razlikovanje korisnika. Nakon što se otkrije kolizija i uređaji/korisnici koji su učestvovali u koliziji su identifikovani, bazna stanica može pojedinačno prozvati uređaje kako bi se postigla već a pouzdanost. Pored toga, redosled kojim se bazna stanica koristi za prozivanje korisnika može se prilagoditi u skladu sa zahtevima aplikacije, uključujuć i potrebe za saobra ć ajem i određivanje prioriteta. Proces rešavanja nadmetanja nakon kolizije je prikazan na Slici 40.
[0318] Osim toga, rizik od kolizije u CB-IUA se može umanjiti nekim poboljšanim funkcijama, kao što je pametno grupisanje C-MTC uređaja. Grupisanje se može zasnivati na geografskom položaju, funkcionalnom ponašanju ili aspektu prenosa. Mogu ć e je izvršiti i on-the-fly rekonfiguraciju grupa nakon prelaza određenog praga kolizija.
2.2.9.3 Pristup na bazi nadmetanja korišćenjem LBT (listen-before-talk) za C-MTC
[0319] Ova šema zasniva se na poznatom principu LBT (listen-before-talk). Da bi se izbeglo prekomerno obezbeđivanje resursa za ne tako čest saobrać aj u slučajevima upotrebe C-MTC-a, dostupan je (cPDCH) kanal sa pristupom na bazi nadmetanja. Međutim, propusni opseg resursa sa pristupom na bazi nadmetanja se raspoređuje prema scenariju (npr. broju uređaja u mreži i generisanom prometu itd.), tako da budu ispunjeni uslovi kašnjenja za C-MTC aplikacije.
[0320] Osim toga, kanal sa pristupom na bazi nadmetanja se može iskoristiti slanjem zahteva za planiranje (SR) saobraćaja sa najboljim naporima ili bilo kojeg drugog sporadičnog saobrać aja sa velikim korisnim sadržajem. U slučaju sporadičnog saobraćaja u realnom vremenu sa malim korisnim teretom (npr. alarmi), sporadični podaci se mogu direktno prenositi na uplink kanalu sa pristupom na bazi nadmetanja, korišćenjem LBT principa. Stoga se za C-MTC aplikacije odluka o tome da lić e se podaci u stvarnom vremenu slati preko uplink kanala sa pristupom na bazi nadmetanja donosi na osnovu veličine podataka. Potreban propusni opseg se može vremenom popraviti ili prilagoditi u skladu sa optereć enjima u saobrać aju, brojem čvorova i verovatno ć om kolizija.
[0321] Jedna napredna alternativa je deljenje resursa kanala na bazi nadmetanja sa drugim kanalima. Prema ovoj alternativi, svi resursi se smatraju dostupnim za “nadmetanje” ukoliko nisu rezervisani. Bazna stanica, kao centralni kontroler, upravlja svim resursima i uvek osigurava raspoloživost resursa za slučaj “nadmetanja”. Prednost ovog poboljšanja je u smanjenju verovatnoć e kolizije među paketima pove ć anjem broja kanala dostupnih za slučaj “nadmetanja”. Međutim, potrebno je dodatno upravljanje resursima kako bi se koordinirala upotreba resursa među uređajima na osnovu nivoa prioriteta. Osim toga, svaki uređaj održava tabelu raspodele resursa koja odražava resurse dostupne za “nadmetanje”.
2.2.9.4 Mehanizmi prozivanja (polling) za C-MTC
[0322] Raspodela resursa za C-MTC se može povećati korišćenjem poznatog mehanizma prozivanja (polling). Prema ovoj šemi, bazne stanice prozivaju uređaje i podešavaju frekvenciju prozivanja na osnovu zahteva aplikacije, broja uređaja, nivoa prioriteta i brzine generisanja podataka. Prozivanje povećava potrebni kontrolni overhead u poređenju sa IUA gde su resursi unapred podešeni jednom za nekoliko transmisija.
[0323] Još jedno poboljšanje ove šeme je grupno prozivanje gde bazna stanica istovremeno proziva grupu uređaja. Broj uređaja u jednoj konkretnoj grupi zavisi od dostupnosti resursa, ukupnog broja uređaja, latencije i zahteva saobraćaja. Postoje dve alternative za raspodelu resursa u grupnom prozivanju, kao što je prikazano na Slici 41, koja pokazuje grupno prozivanje pomoću tehnike bez nadmetanja - contention-free (levo) i pristupa na bazi nadmetanja (desno). Prema ovim alternativama, uređaji prozvani kao grupa bi mogli da konkurišu za deljeni resurs ili koriste namenske resurse. Osnovna prednost korišćenja mehanizama prozivanja leži u njihovoj determinističkoj prirodi. Takođe se izbegava preterano obezbeđivanje resursa, kao u slučaju IUA. S druge strane, mehanizmi prozivanja zahtevaju dodatnu kontrolnu signalizaciju u obliku "anketa".
2.2.10 Primeri slučajeva upotrebe
[0324] U cilju objašnjenja kako različiti aspekti NX L2 solucije opisani u ovom pod-odeljku rade zajedno, obezbeđeni su dodatni primeri.
2.2.10.1 Primeri MIMO za više korisnika
[0325] Slike 42 i 43 prikazuju dva različita primera MU-MIMO planiranja primenom out-band i in-band DCI, respektivno. U out-band (i out-of-band) primeru na Slici 42, svi DCI se prenose na PDCCH. Pošto PDCCH treba da nosi relativno veliki broj bitova potrebno je više resursa. UE treba da obavi više pokušaja slepog dekodovanja pošto se više UE multipleksira na PDCCH. Pošto PDCCH obično treba da koristi punu snagu, ne mogu se koristiti PDCH resursi koji se preklapaju sa PDCCH resursima. Isporuka na DCIS je skupa u poređenju sa podacima, pošto se u ovom primeru ne koristi ni jedan beamforming optimizovan za UE.
[0326] Slika 43 prikazuje primer MU-MIMO planiranja upotrebom u-opsegu i u-snopu DCI na direktno dekodabilnom fizičkom kanalu podataka (dPDCH). Kada se DCI-i umesto toga prenose u-opsegu i u-snopu, kao na Slici 43, na planiranim resursima, PDCCH resurs može biti mnogo manji. Ovo takođe ostavlja više resursa dostupnih za PDCH. DCI se prenose na dinamički proširenom prostoru za pretragu unutar planiranog kanala podataka. Oba direktno dekodabilna i retransmitabilni fizički kanal za prenos podataka (dPDCH i rPDCH) koriste iste referentne signale demodulacije koji imaju snop usmeren (beamformed) prema svakom pojedinačnom UE. Dostava kontrolnih informacija je jeftinija jer koristi koristi pojačanja niza antena. Takođe UE prostor za pretraživaje može da se smanji jer nema potrebe za podrškom korisničkog multipleksiranja na posebnom upravljačkom kanalu dPDCH..
2.2.10.2 Primer slučaja upotrebe reciprociteta
[0327] Podrška za recipročni masivni MIMO i dinamički rad TDD je važan aspekt NX. Ovaj slučaj upotrebe je osnova za primere date u nastavku.
[0328] Počev od primera sa prenosom downlink podataka koji podržava recipročni masivni MIMO beamforming, kao što je prikazano na Slici 44, servisni čvor koristi PDCCH da planira prenos recipročnih referentnih signala (RRS) iz mobilnog terminala. Osim toga, PDCCH sadrži DCI sa dinamičkom ekstenzijom prostora za pretraživanje. RRS prenos mora da pokrije opseg downlink PDCH prenosa, kako bi se omogućio beamforming na osnovu reciprociteta kanala.
[0329] Kao odgovor na RRS prenos, bazna stanica šalje PDCH, koji sadrži direktan (dPDCH) i povratni deo (rPDCH). Mobilni terminal nalazi DCI u dPDCH koji označava format prenosa i koji takođe sadrži dozvolu za slanje odgovora.
[0330] Prvi odgovor za uplink sadrži novi RRS i brzu ACK/NACK povratnu informaciju. Buduć i da RRS treba da pokrije širinu opsega downlink kanala, trošak uključivanja dodatnih informacija u dPDCH je u mnogim slučajevima zanemarljiv. Prvi odgovor obično uključuje dodatnu povratnu informaciju poput CSI-povratne informacije, MRS-merenja i/ili HARQ povratne informacije.
[0331] Za drugi DL prenos, UE je već konfigusiran za traženje DCI-ja u dPDCH-u i nije potrebna eksplicitna poruka koja ć e omoguć iti UE-u da tamo traži. Drugi prenos povratne informacije takođe u ovom primeru sadrži povratnu informaciju višeg sloja (TCP povratna informacija i/ili RLC povratna informacija). On se prenosi kao uplink podatak u rPDCH području. Pored brzog ACK/NACK, dPDCH može da sadrži i već i HARQ feedback izveštaj (u primeru označen kao prozvani ACK/NACK) kao i dodatnu povratnu informaciju (CSI, BSR, itd.).
[0332] Napominjemo da se u downlink-u dPDCH postavlja na početak transmisije, dok se u uplink-u dPDCH nalazi na kraju. Ovo treba da omoguć i da UE obrađuje i generiše povratnu informaciju koju on stavlja u uplink dPDCH.
[0333] Slika 45 prikazuje odgovarajuć i primer uplink prenosa podataka za recipročni masivni MIMO beamforming. U ovom primeru, UE se prvo konfiguriše sa malim RRS-om i pripadajuć im dinamičkim prostorom za pretraživanje za dPDCH downlink. Kad UE ima podatke za prenos, on šalje RRS na unapred odobren resurs. Ovaj RRS implicitno služi kao zahtev za raspoređivanje i omoguć ava baznoj stanici da pošalje prvi downlink dPDCH koriste ć i recipročni beamforming. Odobreni uplink prenosi sadrže RRS (koristi se i za demodulaciju kanala za uplink), retransmitabilni PDCH i na kraju direktan PDCH. Downlink prenosi sadrže direktan PDCH koji sadrži UL dozvolu (sa implicitnom HARQ povratnom informacijom) i dodatni zahtev za povratnu informaciju koja UE teba da pošalje. Downlink prenosi takođe sadrže povratni PDCH koji prevashodno sadrži povratnu informaciju višeg sloja.
2.3 Fizički sloj radio interfejsa
2.3.1 Šema modulacije
[0334] Rezime odeljka: NX koristi OFDM kao modulacionu šemu u UL i DL, koja možda takođe uključuje low-PAPR mod (npr. DFTS-OFDM) za energetski efikasan low-PAPR rad i Filtered/ Windowed OFDM za mešanje numerologija frekvencijskih domena. Napominjemo da se "numerologija", kako se ovde koristi ovaj izraz, odnosi na određenu kombinaciju širine opsega OFDM nosioca, dužine cikličnog prefiksa i dužine podokvira. Izraz propusni opseg podnosioca, koji se odnosi na širinu opsega koji zauzima jedan podnosioc, direktno je povezan i ponekad se koristi naizmenično, sa rastojanjem podnosioca.
[0335] Modulaciona šema NX je ciklični prefiks OFDM, i za UL i DL, što omoguć ava simetrični dizajn veze. S obzirom na veliki radni opseg NX, ispod 1 GHz do 100 GHz, različite numerologije mogu biti podržane za razne regione frekvencije, vidi Odeljak 2.3.2.3. OFDM je dobar izbor za NX, jer se vrlo povoljno kombinuje sa šemama sa više antena, što je još jedna značajna komponenta u NX-u. U OFDM-u je svaki blok simbola veoma dobro lokalizovan u vremenu, što OFDM čini takođe veoma atraktivnim za kratkotrajne prenose, važne za razne MTC aplikacije. OFDM ne pruža tako dobru izolaciju među podosiocima kao što to rade neke šeme zasnovane na filtriranju; međutim, windowing ili filtriranje podpojasa
4
osiguravaju dovoljnu izolaciju između pod-opsega (npr. ne pojedinačni podnosioci, već kolekcije podnosioca), kada je to potrebno.
[0336] Odeljak 2.3.3 prikazuje da je za neke slučajeve upotrebe korisno mešanje različitih OFDM numerologija. Mešanje OFDM numerologija se može obaviti u vremenskom ili frekvencijskom domenu. Odeljak 2.3.3 prikazuje da je za mešanje MBB podataka i izuzetno kritičnih MTC podataka na istom nosaču korisno mešanje frekvencijskih domena OFDM numerologija. Mešanje frekvencijskih domena se može sprovesti pomoć u Filtered/Windowed OFDM-a. Slika 46a prikazuje blok dijagram Filtered/Windowed OFDM. U ovom primeru, gornja grana koristi uske (16.875 kHz) podnosioce 400-1100.
[0337] U Filtriranom OFDM, pod opsezi se filtriraju da bi se smanjila interferencija prema drugim podopsezima. U Windowed OFDM-u početak i kraj OFDM simbola se množe sa ravnim vremenskim domenom prozora (regularni OFDM koristi pravougaoni prozor (window) koji se proteže dužinom OFDM simbola, uključujuć i ciklični prefiks) smanjuju ć i diskontinuitete na prelazima simbola, poboljšavajuć i tako roll-off spektra. Ovo je prikazano na Slici 47, koja ilustruje kako se početak i kraj OFDM simbola množe sa ravnim vremenskim domenom prozora.
[0338] U primeru primene mešanja frekventnih domena OFDM numerologija prikazanih na Slici 46, donja grana koristi numerologiju sa četiri puta širim poddomenima od gornje grane, npr. 16.875 kHz i 67.5 kHz za gornju i donju granu, respektivno (vidi Odeljak 2.3.2.3 za podržane numerologije). U ovom primeru, obe grane koriste isti takt nakon obrade IFFT-a i mogu se direktno dodati. Međutim, u praktičnoj realizaciji to možda nije slučaj; naročito ako jedna od numerologija obuhvata znatno uži propusni opseg od druge poželjna je obrada uz manji procenat uzorkovanja.
[0339] Iako je moguć filtrirani OFDM, poželjan je windowed OFDM zbog ve ć e fleksibilnosti.
[0340] Podpojasno filtriranje ili windowing (i na predajniku i na prijemniku) i zaštitni pojasevi su poželjni da se suzbiju interferencije u podnosiocima, pošto podnosioci različitih numerologija nisu ortogonalni međusobno. Pored filtriranja ili windowing-a pod-opsega, poželjno je i filtriranje po širini prenosnog opsega, kako bi se ispunili željeni zahtevi za emisiju izvan opsega. Zaštitni pojas od 12 uskopojasnih nosioca omoguć ava SNR od 20 dB na svim podnosiocima, dok zaštitni pojas od 72 uskopojasna nosioca omoguć ava SNR od 35 dB na svim podnosiocima. Da bi se izbegli nepotrebni gubici zaštitnog pojasa, Filtered/Windowed OFDM može biti ograničen na dva susedna bloka različitih numerologija. U meri u kojoj je Filtriran/Windowed OFDM podržan od NX standarda, svaki NX uređaj - čak i uređaj koji podržava samo jednu numerologiju - treba da podržava i filtering/windowing slanje i prijem buduć i da može da radi na NX nosiocu koji radi sa mešovitim numerologijama (s obzirom na nisku složenost prozora, razumno je pretpostaviti da svaki UE može da implementira windowing). S druge strane, mrežni čvor treba samo da podržava Filtered/Windowed OFDM ako podržava upotrebu mešanja koja zahtevaju mešanje numerologija frekvencijskih domena. Treba primetiti da nisu potrebne detaljne specifikacije za windowing ili filtriranje pod-opsega, već zahtevi za performanse da bi se testirala izabrana implementacija. Filtriranje i windowing pod opsega se takođe mogu mešati na predajniku i prijemniku.
[0341] OFDM takođe može da uključuje low-PAPR mod, kao što je DFTS-OFDM. OFDM se koristi za maksimiziranje performansi, dok se low-PAPR mode može koristiti u realizacijama čvorova (i eNB i UE) gde je nizak odnos vršne i prosečne snage (PAPR) talasnog oblika važan iz perspektive hardvera, npr. pri vrlo visokim frekvencijama.
2.3.2 Struktura okvira i Numerologija
[0342] Rezime odeljka: Na fizičkom nivou, najmanja prenosna jedinica je podokvir. Duži prenosi se mogu ostvariti agregacijom podokvira. Ovaj koncept omoguć ava varijabilni TTI, za dati prenos TTI odgovara dužini podokvira ili dužini agregata podokvira u slučaju agregacije podokvira.
[0343] Definisane su tri širine opsega nosioca za pokrivanje radnog opsega ispod 1 GHz do 100 GHz i veliki prostor za primere upotrebe.
[0344] NX podržava i FDD i dinamički TDD. Iako nije relevantan za prva izdanja NX-a, koncept je moguć e proširiti do tehnologije punog dupleksa, posebno na baznoj stanici, jer tehnologija dupleksa postaje zrelija.
2.3.2.1 Struktura okvira
[0345] NX fizički sloj kao što je ovde opisano nema okvire nego samo podokvire. Moguć e je da se koncept okvira kasnije može uvesti. Definisana su dva osnovna tipa podokvira, jedan za UL i jedan za DL. Ti podokviri su identični i za FDD i za TDD. Slika 48 prikazuje osnovne tipove podokvira, gde je Tsf trajanje podokvira. TDL i TUL su aktivna trajanja prenosa u DL i UL, respektivno. Podokvir se sastoji od Nsymb OFDM simbola (vidi Tabelu 3), ali ne koriste se svi simboli u podokviru za aktivni prenos. Prenos u DL podokviru započinje na početku podokvira i može se proširiti od 0 do najviše Nsimb OFDM simbola (kasniji početak prenosa u DL podokviru za slušanje pre razgovora je takođe moguć ). Prenos u UL podokviru se zaustavlja na kraju podokvira i može se proširiti od 0 do najviše Nsimb OFDM simbola. Praznine - ako postoje – se koriste u TDD-u za prenos u suprotnom smeru unutar podokvira, kao što je objašnjeno dalje u tekstu.
4
[0346] Slika 49 prikazuje kako ova dva tipa podokvira zajedno grade strukturu okvira za FDD i TDD. Slika 49a prikazuje strukturu okvira za TDD. U podokvirima sa UL prenosom na kraju, DL prenos prestaje rano. Slika 49b prikazuje strukturu okvira za TDD, UL prenos, dok slika 49c prikazuje strukturu okvira za FDD. TA je vrednost vremenskog odstupanja za čiju vrednost UL prenosa prethodi DL prenosu. TGP,DU i TGP,UD su zaštitni periodi potrebni za DL→ UL i UL → DL promenu u TDD, respektivno. Važno je napomenuti da i DL i UL podokviri postoje istovremeno - tokom trajanja Tsf svakog podokvira postoje i DL i UL podokviri, čak iako se prenos ne može dogoditi u smeru dupleksa (kako bi se izbegli simultani prenos i prijem u TDD i polu-dupleks primopredajnicima). S ovom definicijom, UL prenosi se dešavaju samo u UL podokvirima, a DL prenosi samo u DL podokvirima. Ovo pojednostavljuje specifikaciju, jer se jedan podokvir tada prenosi samo iz jednog čvora.
[0347] Kao što je prikazano na Slici 49a, struktura okvira takođe omoguć ava i UL prenos na kraju trajanja DL-teškog podokvira ranim zaustavljanjem DL prenosa, kao što je ranije objašnjeno. Kao, minimum, DL prenos mora zaustaviti dva OFDM simbola pre nego što se podokvir završi kako bi se smestili potrebni zaštitni periodi za dupleks promenu i za sam UL prenos. Ovaj UL prenos se može koristiti za brzu ACK/NACK povratnu informaciju ali i za ostale UL informacije, kao što su CQI, RRS i mala količina korisničkih podataka. U FDD-u, npr. kao što je prikazano na Slici 49c, brzi ACK/NACK se šalje na kraju sledeć eg UL podokvira kako bi se omogu ć ilo potpuno koriš ć enje DL podokvira i održavala zajednička struktura sa TDD-om. Čak je i za TDD vreme obrade za dekodiranje i pripremu ACK/ NACK-a vrlo kratko, tako da je i ovde podržan prenos brzog ACK/NACK-a u sledeć em UL podokviru. Ako se odluke ACK/NACK mogu zasnivati na primljenim referentnim signalima koji se prenose rano u DL podokviru, brza ACK/NACK povratna informacija na kraju trenutnog UL podokvira je moguć a čak i za FDD. Treba primetiti da NX pored Fast ACK/NACK takođe obezbeđuje planirani ACK/NACK mehanizam za potvrđivanje višestrukih prenosa; vidi Odeljak 2.2.8.1.
[0348] Slika 49b prikazuje (za TDD) trajanje podokvira koji sadrži samo UL. Potreban zaštitni period se generiše ostavljanjem početka UL podokvira praznim.
[0349] Slika 49 takođe prikazuje najraniji moguć i tajming za retransmisiju. Za TDD bi, u principu, bilo mogu ć e planirati retransmisiju već u slede ć em DL podokviru. Međutim, s obzirom na realna odlaganja dekodovanja na eNB-u to je neizvodljivo; najranija praktična moguć nost retransmisije je, dakle, u slede ć em-slede ć em DL podokviru. Važno je napomenuti da se za NX i u DL i UL smeru koristi asinhroni hibridni ARQ protokol, gde se retransmisije planiraju za proizvoljno vreme, pri čemu je sledeć i-slede ć i DL podokvir najranija mogućnost za retransmisiju. Za FDD, najranija moguć nost retransmisije je jedan podokvir kasnije nego kod TDD-a, zbog odloženog ACK/NACK. Da bi se uskladilo kašnjenje retransmisije TDD-a, može se koristiti izuzetno veliko vremenskoodstupanje, što bi eNB-u dalo dovoljno vreme da planira retransmisiju u sledeć em-slede ć em DL podokviru.
[0350] Primer na Slici 49a prikazuje DL prenos praćen UL prenosom za, npr. Brzi ACK/NACK. Međutim, ista glavna struktura se primenjuje čak i ako se početak podokvira koristi za DL kontrolu, a preostali deo za zaštitu i UL. DL kontrola u početku može na primer da sadrži UL dozvolu; međutim, u ve ć ini slučajeva UL dozvola bi bila validna za naredni UL podokvir. Ako bi dozvola bila validna za trenutni UL podokvir, to bi podrazumevalo izuzetno kratko vreme pripreme u UE, a u slučaju FDD-a i trošenje resursa, jer bi početak UL podokvira bio prazan. Pogledajte Sliku 50 na primer. Kao što je prikazano na Slici 50, UL dozvola koja se prenosi na početku DL podokvira obično je validna za naredni UL podokvir. Ako je dozvola validna za trenutni UL podokvir, početak UL podokvira je prazan. Za izuzetno kritične aplikacije, poput određenih slučajeva upotrebe C-MTC-a, može se razmotriti validnost dozvole istog UL podokvira.
[0351] Trajanje jednog podokvira je vrlo kratko. Zavisno od numerologije, trajanje može biti nekoliko stotina ms ili čak manje od 100 ms, u ekstremnom slučaju čak manje od 10 ms; za više detalja, vidi Odeljak 2.3.2.2. Vrlo kratki podokviri važni su za C-MTC uređaje koji zahtevaju malo kašnjenje, a takvi uređaji obično proveravaju kontrolnu signalizaciju koja se prenosi na početku svakog DL podokvira. S obzirom na kritičnu prirodu kašnjenja, i sam prenos takođe može biti vrlo kratak, npr. jedan podokvir.
[0352] Za MBB uređaje izuzetno kratki podokviri obično nisu potrebni. Stoga je moguć e objediniti više podokvira i planirati agregaciju podokvira korišćenjem jednog kontrolnog kanala. Vidi Slike 49b i 49c i sliku 50 kao primere. Agregacija podokvira je podržana u DL-u i u UL-u; zbog dupleks ograničenja UL i DL podokvir (agregati) se ne mogu preklapati. Jedan transportni blok (ignorišući MIMO i moguć nost da dva transportna bloka budu mapirana na dPDCH i rPDCH; vidi Odjeljak 2.2.2.1) se preslikava u agregat podokvira i potvrda ispravnog prijema se vrši se za agregat podokvira, a ne za pojedinačne podokvire. To takođe smanjuje overhead ako se Brzi ACK/NACK koristi posebno za TDD pošto se sada brzi ACK/NACK prenos (plus zaštitni period) javlja samo jednom po agregatu podokvira, a ne jednom po podokviru.
[0353] Podržano je multipleksiranje pojedinačnih podokvira i agregacije podokvira. U DL-u, kada se pojedinačni podokviri preklapaju sa agregatima podokvira i UE koji primaju pojedinačne podokvire treba da ih prepoznaju pomoć u Brzi ACK/NACK, agregirani podokviri treba da sadrže transmisione praznine kako bi se omoguć io UL prijem u eNB.
2.3.2.2 Multipleksiranje podataka i kontrola
4
[0354] Kada je prisutan, Physical Downlink Control Channel (PDCCH) počinje na početku DL podokvira (kasniji start transmisije u DL podokviru za listen-before-talk operaciju je moguć, za listen-before-talk, za više detalja vidi Odeljak 3.8.4). PDCCH poželjno obuhvata 1 OFDM simbol u vremenu ali se može proširiti do N simbola (tj. do jednog podokvira). PDCCH može planirati fizički kanal podataka (PDCH) u istom i sledeć em podokviru za DL, a u slede ć em podokviru za UL. PDCCH može ili ne mora biti u moguć nosti da planira UL istog podokvira.
[0355] PDCH može da obuhvati višestruke DL podokvire. Može početi kasno u DL podokviru ako je vremenski multipleksiran sa PDCCH, inače počinje na početku DL okvira. Za TDD, to se može završiti pre kraja na DL podokvira, kako bi se omogućili UL prenosi na kraju podokvira.
[0356] Slika 51 ilustruje primere multipleksiranja podataka i kontrole za downlink u 67.5 kHz numerologiji. Konfiguracija u donjem desnom uglu nije podržana.
[0357] PDCH i PDCCH mogu da zauzmu različite delove opsega i stoga moraju biti samostalni u odnosu na referentne signale. Vidi Sliku 52, koja prikazuje primer mapiranja kontrole i podataka na fizički resurs. Poželjan je mehanizam za rukovanje resursima kontrolnog kanala za određenog korisnika koji se preklapaju sa resursima podataka drugog korisnika. Čak i ako bi se PDCCH i planirani PDCH u DL-u uvek preklapali u frekvencijskom domenu, PDCCH koji preklapa druge korisnike se može javiti DL PDCH za UL dozvole.
[0358] Za uplink i TDD, PDCH prenos može početi kasno u UL podokviru da bi se stvorio zaštitni period za DLUL promenu; u FDD-u PDCH prenosi počinju na početku UL podokvira. Prenos se završava na kraju UL okvira. Uplink kontrolna informacija se prenosi u poslednjim OFDM simbolima UL podokvira, bilo na dPDCH (vidi Odjeljak 2.2.2.1) i/ili na PUCCH. Moguć e je frekvencijsko multipleksiranje kontrole i podataka.
2.3.2.3 Numerologija
[0359] Dobro je poznato da se robusnost OFDM sistema prema faznom šumu i Doplerovom efektu poveć ava sa širinom opsega podnosioca. Međutim, širi podnosioci podrazumevaju krać a trajanja simbola, što - zajedno sa konstantnom dužinom cikličnog prefiksa po simbolu – dovodi do ve ć eg overhead-a. Ciklični prefiks bi trebao da odgovara rasipanju kašnjenja i prema tome određen je razmeštajem. Potrebni ciklični prefiks (u µs) ne zavisi od širine opsega podnosioca. „Idealna“ širina opsega podnosioca drži overhead za ciklični prefiks što niže, ali dovoljno širokim da obezbedi dovoljnu robusnost prema doplerovom efektu i faznom šumu. Pošto se efekat doplerovog efekta i faznog šuma poveć ava sa frekvencijom nosioca, potrebna frekvencija opsega podnosioca u OFDM sistemu raste sa već om frekvencijom nosioca.
[0360] S obzirom na širok radni opseg ispod 1 GHz do 100 GHz, nemoguć e je koristiti istu širinu opsega podnosioca za ceo raspon frekvencija i zadržati razuman overhead. Umesto toga, tri širine opsega podnosioca obuhvataju raspon frekvencija nosioca ispod 1 do 100 GHz.
[0361] Da bi se omogu ć ilo trajanje podokvira od nekoliko 100 µs koristeć i LTE numerologiju (za LTE frekvencije), jedan podokvir bi trebalo da bude definisan kao nekoliko OFDM simbola. Međutim, u LTE trajanje OFDM simbola, uključujuć i ciklični prefiks, varira (prvi OFDM simbol u slotu ima malo već i ciklični prefiks) što bi dovelo do različitih trajanja podokvira. (Različita trajanja podokvira u praksi verovatno ne predstavljaju značajan problem i njima bi se moglo upravljati. U LTE-u, promenljiva dužina cikličnih prefiksa dovodi do nešto komplikovanijih procenjivača grešaka frekvencije.) Alternativno, podokvir bi mogao da bude definisan kao LTE slot, dovodeći do trajanja podokvira od 500 µs. To se, međutim, smatra predugim.
[0362] Zbog toga je čak i za LTE frekvencije ovde opisana nova numerologija. Numerologija je bliska LTE numerologiji, kako bi se omogu ć ile iste primene kao i za LTE, ali obezbeđuje podokvire od 250 µs. Širina opsega podnosioca je 16.875 kHz. Na osnovu ove širine opsega nosioca dobija se nekoliko drugih numerologija: 67.5 kHz za oko 6 do 30/40 GHz ili guste razmeštaje (čak i na nižim frekvencijama) i 540 kHz za vrlo visoke frekvencije. Tabela 3 navodi najvažnije parametre ovih numerologija, npr., fs: taktna frekvencija, Nsymb: OFDM simboli po podokviru, Nsf. uzorci po podokviru, Nofdm: veličina FFT, Ncp: dužina cikličnog prefiksa u uzorcima, Tsf: trajanje podokvira, Tofdm: trajanje simbola OFDM (bez cikličnog prefiksa) i Tcp: trajanje cikličnog prefiksa). Tabela 3 zasniva se na FFT veličini od 4096 i taktnoj frekvenciji 34.56 MHz kako bi se omoguć ilo pokrivanje velikih širina nosilaca. Predložene numerologije se ne zasnivaju na LTE taktnoj frekvenciji (30.72 MHz), već na 16.875/15-30.72 MHz = 9/830.72 MHz = 9.3.84 MHz = 34.56 MHz. Ovaj novi takt se preko (frakcioni) integer relacije odnosi i na LTE i na VCDMA taktove i tako može biti izveden iz njih.
Tabela 3
4
[0363] Napominjemo da numerologije za implementacije mogu da se razlikuju od onih navedenih u Tabeli 3. Posebno se mogu podešavati numerologije sa dugim cikličnim prefiksima.
[0364] Slika 53 ilustruje nekoliko primera numerologije.
[0365] Tabela 3 pokazuje da trajanje OFDM simbola i smanjenje trajanja subokvira opada sa propusnim opsegom podnosioca, čineći numerologije sa širim podnosiocima pogodnim za aplikacije sa niskom latencijom. Dužina cikličnog prefiksa se smanjuje sa propusnim opsegom podnosioca, limitirajući šire konfiguracije podnosioca na guste razmeštaje. Ovo se može kompenzovati dugom konfiguracijom cikličnog prefiksa, po cenu povećanog overhead-a. Drugim rečima, kraći podokviri a time i kašnjenja su efikasnije dostupne u malim ćelijama nego u velikim ćelijama. U praksi se međutim, očekuje da mnoge aplikacije sa kritičnim kašnjenjem, raspoređene u širokom području (i tako zahtevaju ciklični prefiks veći od 1 µs), ne zahtevaju trajanja podokvira manja od 250 µs. U retkim slučajevima, kada razmeštaji na širokom području zahtevaju manje trajanje podokvira, može se koristiti opseg širine 67.5 kHz podnosioca - sa dugim cikličnim prefiksom. Numerologija 540 kHz, obezbeđuje još kraće podokvire.
[0366] Maksimalni propusni opsezi kanala različitih numerologija su oko 60 MHz, 240 MHz i 2 GHz za 16.875 kHz, 67.5 kHz i 540 kHz numerologiju, respektivno (pretpostavljajući veličinu FFT od 4096). Širi propusni opsezi se mogu postići agregacijom nosioca.
[0367] Odeljak 2.3.1 opisuje mešanje različitih numerologija na istom nosiocu, korišćenjem Filtered/Windowed OFDM. Jedan od motiva je postizanje niže latencije na delu nosioca. Mešanje numerologija na TDD nosaču trebalo bi da poštuje polu-dupleks prirodu TDD-a – ne može se pretpostaviti moguć nost istovremenog prenosa i prijema primopredajnika. Najčešć e je dupleks switching u TDD-u zbog toga ograničen „najsporijom“ numerologijom od onih koje se simultano koriste. Jedna moguć nost je da se omogu ć i dupleks promenu (switching) na bazi "najbrže" numerologije podokvira kada je to potrebno i prihvati gubitak trenutno teku ć eg prenosa u povratnoj vezi.
2.3.3 Fizički kanali, downlink
[0368] Rezime odeljka: PACH (Physical anchor channel) se koristi za distribuciju AIT-a. PACH dizajn podržava slepu detekciju koriš ć enih numerologija. PACH podržava beamforming i/ili ponavljanje radi poboljšanja budžeta linka.
[0369] Fizički downlink kontrolni kanal (PDCCH) planira fizički kanal podataka (PDCH). PDCCH obuhvata samo frakciju propusnog opsega sistema i ima sopstvene referentne signale za demodulaciju koji omoguć avaju beamforming specifičan za korisnika.
Tabela 4: Fizički kanali u NX
2.3.3.1 PACH (Physical anchor channel)
4
[0370] AIT se može distribuirati preko PDCH ili preko PACH, u zavisnosti od stanja UE. Vidi Sliku 54, koja prikazuje AIT mapiranje na fizičke kanale. Common AIT (C-AIT) se periodično emituje u PACH kao što je uvedeno u Odeljku 2.2.2.2. U ovom odeljku su opisani obrada transmisionog signala, format transmisije i mogu ć e slepo otkrivanje PACH-a.
U Odeljku 3.2, razmotreni su i različiti pristupi načinu distribucije C-AIT. Pošto UE nisu svesni razmeštaja, PACH dizajn bi trebao da radi u svim moguć im konfiguracijama. Pregled postupka obrade PACH prenosa je prikazan na Slici 55. Podržane su fleksibilne veličine korisnog sadržaja; dopuna sadržaja (padding) se koristi za usklađivanje veličine korisnog sadržaja uključujuć i CRC na jedno od sledećeg {200, 300, 400} bita. Ako je potrebno, ovaj skup može biti proširen. Simulacije sa ovim veličinama korisnog sadržaja pokazuju da je Turbo kodiranje bolje od konvolucionog kodovanja za kodiranje kanala. Međutim, specifični dizajn kodovanja za PACH može biti razmotren zajedno sa kodiranjem koje se koristi za MBB, radi usklađivanja shema kodovanja.
[0371] Kodovani podaci se mapiraju na QPSK simbole i DFT-prekodiraju da bi se postigao talasni oblik niskog PAPR-a. Prekodovani signal se mapira u unapred definisanu grupu podnosioca. Difuzno emitovanje/široki snopovi su poželjni za prenos. Međutim, u nekim scenarijima omnidirekcioni prenos ne daje potrebno pokrivanje i trebalo bi podržati beamsweeping u vremenskom domenu, koji bi bio transparentan za terminale.
[0372] Definisani su različiti formati prenosa (različit broj podokvira) kako bi se prilagodili različitim veličinama korisnog sadržaja. Osnovni PACH transmisioni blok za dati korisni sadržaj se sastoji od
susednih podokvira i susednih podnosioca. Da bi bio sličan LTE PBCH opsegu (1.08MHz), ako je numerologija
16,875 kHz raspoređen je razmak podnosioca, ovde je izabran . Ako je taj propusni opseg
preveliki i ne može biti emitovan unutar opsega kanala od 1,4 MHz, može biti izabran manji .
[0373] Da bi se podržale fleksibilne veličine korisnog sadržaja bez dodatne signalizacije, je implicitno podešen
prema unapred definisanoj tabeli mapiranja. UE na slepo otkriva format prenosa (broj podokvira ) i izvodi veličinu korisnog sadržaja iz detektovanog broja podokvira. Definisana su tri različita formata - po jedan za svaku gornju veličinu korisnog sadržaja - koji se sastoji od 4, 6 i 8 podokvira. Ubacuju se referentni signali, svaki kao unapred definisana sekvenca u prvi OFDM simbol u svakom paru podokvira, npr., {1., 3.,}, {1., 3., 5.} i {1., 3., 5., 7.} podokvir za formate koji sadrže 4, 6 i 8 podokvira, respektivno. Shema mapiranja PACH resursa sa četiri podokvira je prikazana na Slici 56. UE mogu na-slepo otkriti obrazac referentnog signala i odrediti format prenosa i veličinu korisnog sadržaja.
[0374] Za podršku višestrukim analognim snopovima, fiksno apsolutno vreme trajanja, npr. 10 ms je rezervisano za beamsweeping. Napominjemo da za TDD, čvor koji emituje ne može primiti ni jedan UL prenos za to vreme. Stoga se za TDD može koristiti fleksibilnija šema. Maksimalni broj podržanih snopova zavisi od korišćenog formata prenosa i numerologije, jer oba parametra određuju trajanje osnovnog PACH prenosnog bloka. Osnovni PACH prenosni blok se takođe može ponoviti unutar snopa u trajanju da se obezbedi dobitak ponavljanja, pored dobitka od beamforminga svakog bloka.
[0375] Sheme mapiranja resursa su dizajnirane tako da se podudaraju sa numerologijama u Odeljku 2.3.2.3. Trenutni dizajn treba da garantuje da brzina kodovanja svake numerologije bude oko 0.1, slično vrednosti LTE PBCH bez ponavljanja blokova.
[0376] Buduć i da UE možda nema a priori informacije o tome koja se numerologija koristi za PACH prenos, on mora slepo da detektuje numerologiju. Da bi se složenost svela na minimum, trebalo bi da postoji mali broj moguć ih numerologija, npr. sparenih sa frekvencijskim opsegom. Za donji deo opsega od 1-100 GHz relevantne su obe numerologije i 16.875 kHz i 67.5 kHz i mogu se koristiti za AIT distribuciju. Za srednji i visoki opseg od 1-100 GHz, poželjne su obe numerologije 67.5 kHz i 540 kHz, respektivno. Nekoliko numerologija podržava normalan i produžen ciklični prefiks. PACH dizajn omoguć ava slepo otkrivanje dužine cikličnog prefiksa, mada u nekim slučajevima može biti poželjan dugačak ciklični prefiks, npr. ako se za frekvenciju AIT koristi jednofrekventna mreža (SFN).
[0377] Spajanje AIT numerologije za svaki frekvencijski opseg samo sa jednim kandidatom - tako da se za određenu frekvenciju uvek koristi ista numerologija za AIT prenos – obezbeđuje korist u odnosu na slepo dekodiranje, ali sa druge strane forsira podršku nosilaca sa mešovitim numerologijama (jedna numerologija za AIT i jedna numerologija koja se koristi za ostale prenose na nosiocu) sa velikim uticajima dizajna, je prema tome moguć a, ali nije poželjna.
2.3.3.2 Fizički downlink kontrolni kanal (PDCCH)
[0378] Fizički downlink kontrolni kanal (PDCCH) nosi downlink kontrolne informacije DCI. DCI uključuje, ali nije ograničen na, informacije o planiranju za PDCH, i uplink i downlink veze. PDCCH takođe sadrži referentne signale za demodulaciju, identitet korisnika (bilo eksplicitno ili implicitno, npr. CRC masku) i CRC za validaciju.
[0379] Slika 57 prikazuje Primere minimalne PDCCH jedinice za alokaciju (CCE) i njihove maksimalne veličine DCI korisnog sadržaja (isključujuć i 16-bitni CRC) kada se koristi 16-QAM. RS se stavljaju u frekventne klastere kako bi se olakšao despreading antenskih priključaka.
[0380] PDCCH se poželjno prenosi u prvom OFDM simbolu u NX DL podokviru, multi-simbol PDCCH se ako je poželjno sa stanovišta kapaciteta i/ili pokrivenosti. PDCCH, prenosi u delu spektra. Veličina ovog dela zavisi od stanja kanala i veličine korisnog sadržaja. Može se preneti više, frekventno multipleksiranih ili/i prostorno multipleksiranih PDCCH-a u istom OFDM simbolu. Prostorni/frekvencijski resursi koji se ne koriste za PDCCH prenos mogu se koristiti za PDCH prenos.
Veličine korisnog sadržaja
[0381] PDCCH je poželjno definisan za mali broj veličina poruka da se ograniči kompleksnost slepog dekodovanja. Ako bi bio poželjan već i set veličina korisnog sadržaja, mogu ć e je da su definisane dodatne veličine poruke ili da se koristi dopuna do sledeć e ve ć e veličine PDCCH poruke. QPSK i čak 16-QAM modulacija su predviđeni kao formati modulacije za PDCCH. Vremenski/frekvencijski resursi se raspoređuju u CCE (Control channel element) jedinicama. Veličina CCE je povezana sa veličinama poruka. Veličina CCE bi trebala da bude takva da je za najveć i indeks modulacije maksimalni kodni količnik 4/5. Za slučaj 16-QAM-a, 40 bita, to se prevodi na ćeliju (5! 40/4/4) = 13 RE. Alternativno, fiksna veličina CCE može biti podešena na, npr. 18 RE, što se prevodi na veličinu poruke = floor (18! 4! 4/5) = 56 bita, uključujuć i CRC.
[0382] Resursi koji pripadaju jednoj CCE se čuvaju kao susedni, lokalizovani, set podnosioca, uključujući referentne signale za demodulaciju. Agregati CCE se koriste za poboljšanje pokrivanja, i/ili nose velike korisne informacije. Termin "nivo agregacije" se odnosi na broj CCE-a dodeljenih jednom PDCCH. Očekuje se da će nivoi agregacije biti snage za dva, od jedan do 32. CCE agregati su susedni po frekvenciji, tj. lokalizovani.
[0383] PDCCH je kanalski kodovan korišćenjem LTE konvolucijskog koda. Nakon kodovanja kanala, podaci se skrembluju, korišćenjem slične skrembling sekvence kao za ePDCCH u LTE.
[0384] PDCCH sadrži CRC tela poruke, skremblovan identitetom specifičnim za UE. UE detektuje PDCCH ako se deskremblovani CRC dekodovane poruke podudara.
[0385] DCI u LTE-u ima pridruženi CRC-16 (CCITT-16). CRC verovatnoć a propuštanja da se ne detektuje greška u, na primer, 48-bitnom DCI može imati gornju granicu na 4.3e-4. U vezi sa zahtevima C-MTC o verovatnoć i propuštanja detekcije se može primetiti da s obzirom da je BLER radna tačka tako nisko i da se pretpostavlja da C-MTC teško koristi retransmisije, gde bi propuštanje detekcije dovelo do rezidualne blok greške, verovatnoć a propuštanja detekcije od 4.3e-4 izgleda prihvatljivo.
[0386] Verovatnoća lažnog alarma za otkrivanje odgovarajuć eg CRC-a na jednoj poziciji prostora za pretragu gde nije prenesen ni jedan DCI, a UE prima samo šum, može se dobro aproksimirati sa Plažno= 2 -16 = 1.5E - 5 za CRC-16. Za N pozicija prostora za pretragu verovatnoć a se pove ć ava u prvom redu faktorom N, za malo Plažno. Moguć i efekti lažnih alarma su različiti za DL- dozvolu i UL- dozvolu. U najgorem slučaju, kada UE prestane da pretražuje posle prve CRC provere podudaranja, verovatnoć a lažnog alarma od slučajnog šuma može dovesti do podjednako velikog BLEP-a, koji je za CRC-16 sa 1.5E-5 daleko već i od ekstremnog C-MTC cilja od 1E-9. Za CRC-24, verovatno ć a lažnog alarma je sa 6E-8 i dalje previsoka. Da bi se dostigao BLEP <1E-9, potreban je CRC-30. CRC-32 ć e omogu ć iti 4 pozicije prostora za pretraživanje za BLEP <1E-9.
[0387] Osim toga, treba uzeti u obzir verovatnoć u lažnog alarma za otkrivanje podudaranja CRC na DCI sa CRC XORed sa drugim RNTI. Ovaj Plažnizavisi od broja korišć enih RNTI-a i prenesenih DCI u podokviru.
[0388] U svakom podokviru, BS može adresirati određeni UE putem unapred definisanog seta moguć ih PDCCH-a. Svaki moguć i PDCCH se naziva kandidat, a skup (sa veličinom) se naziva prostorom za pretraživanje. UE ocenjuje sve kandidate u podokviru, dostavljajuć i validovane kandidate višim protokolskim slojevima. Prostor za pretraživanje se ograničava ograničavanjem broja mogu ć ih veličina korisnog sadržaja, nivoa agregacije i alokacija frekvencije.
[0389] Svi PDCCH kandidati u prostoru za pretraživanje skaču u frekvenciji između podokvira. Skakanje je kontrolisano pseudo-nasumičnom sekvencom.
[0390] Zadani PDCCH prostor za pretraživanje prenosi se u osnovnoj numerologiji nosioca. Može se prenositi beamformingom, ali se to obično ne očekuje. Podrazumevani prostor za pretraživanje prvenstveno se koristi kada BS ima ograničeno ili nikakvo znanje o uslovima kanala i/ili za uobičajene poruke. Iz ovog razloga kandidati za podrazumevani prostor za pretraživanje obično nose malo korisnog sadržaja na visokim nivoima agregacije.
[0391] Prostori za pretraživanje specifični za UE se mogu koristiti kada su uslovi kanala poznati. U slučaju mešanih numerologija, numerologija PDCCH bi bila deo definicije prostora za pretraživanje. Već a količina fleksibilnosti može biti
1
poželjna za podršku različitim slučajevima upotrebe. Konfigurabilnost uključuje, ali nije ograničena na, redosled modulacija, veličinu CRC-a, numerologiju, konfiguraciju DRX-a, veličinu poruka itd. Nivoi agregacije UE-specifičnih kandidata se mogu podesiti u skladu sa uslovima kanala. Za aplikacije u kojima je kašnjenje kritično, terminal se može podesiti sa PDCCH resursima za svaki podokvir, dok terminali koji rade sa manje kritičnim aplikacijama nemaju PDCCH resurse podešene za svaki podokvir.
2.3.4 Fizički kanali, Uplink
[0392] Rezime Sekcije: Fizički uplink kontrolni kanal (PUCCH) se koristi za prenos Brzih ACK/ NACK informacija i prenosi se u poslednjem OFDM simbolu(ima) UL podokvira.
Tabela 5: Fizički kanali u NX
2.3.4.1 Fizički uplink kontrolni kanal (PUCCH)
[0393] Ovaj kanal sadrži Brzi ACK/NACK povratnu informaciju i potencijalno druge UL kontrolne informacije. Napominjemo da je moguće da se eliminiše potreba za ovim fizičkim kanalom, tako što bi se njegov koristan sadržaj prenosio pomoću dPDCH. Osnovna svrha dPDCH je da prenese informaciju o planiranju i CQI povratnu informaciju i njegov koristan sadržaj je modelovan u obliku transportnih blokova. dPDCH uključuje CRC zaštitu kako bi se omoguć ilo otkrivanje grešaka. Ovaj format može biti pogodan za brzu povratnu informaciju o ACK/NACK (obično se sastoji od samo nekoliko bita), tako da je generalizacija dPDCH dovoljna, umesto da se koristi novi fizički kanal, PUCCH.
PUCCH dizajn
[0394] Što se tiče PUCCH korisnog sadržaja, pretpostavlja se da je do oko 10 bita. Ova veličina korisnog sadržaja je izvedena iz HARQ ACK/NACK. Pretpostavlja se da se jedan ili nekoliko bita (meke vrednosti) koriste za obezbeđivanje HARQ ACK/NACK za jedan transportni blok. Pretpostavka da se jedan PUCCH može koristiti za nekoliko transportnih blokova dovodi do pretpostavke od oko 10 ACK/ NACK bita.
[0395] Osim toga, pretpostavlja se diverziti slanja drugog reda za PUCCH i za MBB i za C-MTC UE. Ako UE ima više od dve antene za prenos, one mogu biti korišćene za prošireni diverziti slanja i/ili beamforming (poželjno bar na višim frekvencijama). Međutim, neki M-MTC UE mogu podržavati samo jednu odašiljačku antenu. Prema tome bi trebali biti podržani i formati PUCCH 1-antena.
[0396] Fast ACK/NACK procedura je korisna za velike brzine podataka, jer omoguć ava brzo prilagođavanje veze i kratka vremena dvostrukog kašnjenja. Da bi se omoguć ila Brza ACK/NACK povratna informacija u istom podokviru, PUCCH se postavlja na kraj podokvira; vidi Odeljak 2.3.2.1. Kao minimum, PUCCH kontrolna oblast se sastoji od 1 OFDM simbola, međutim za prošireno pokrivanje za PUCCH-u može biti dodeljeno nekoliko OFDM simbola. Dakle, s obzirom na strukturu okvira NX-a, za PUCCH se dodeljuje 1 do 3 ili čak 4 OFDM simbola (zbog vremenskog odstupanja, prvi simbol u UL podokviru se preklapa sa poslednjim simbolom DL podokvira i treba da bude prazan, najmanje ako se PUCCH šalje odmah nakon DL podataka). Takođe se može razmotriti i PUCCH multi-podokvir.
[0397] Položaj frekvencije PUCCH se implicitno može dati DL dodeljivanjem i potencijalnim drugim informacijama dostupnim za UE; time bi se mogla minimizirati dodatna signalizacija. Kandidati za dobijanje lokacije PUCCH frekvencijskog domena su, npr. način na koji se prenosi PDCCH šeduling, frekvencijska lokacija PDCH ili UE identitet. Sa druge strane, ovo uvodi sparivanje DL i UL što može biti nepoželjno u pogledu otpornosti za buduć e primene.
[0398] PUCCH sa više simbola za poboljšano pokrivanje se može zasnivati na proširivanju bloka jedno-simbolnog PUCCH na više simbola. Da bi se poboljšao kapacitet, više UE-a sa istim trajanjem PUCCH mogu deliti iste frekvencijske resurse pomoć u različitih šifri za proširivanje blokova (ortog onalni kodovi). To podrazumeva da UE koji koriste PUCCH jednake dužine treba grupisati.
[0399] PUCCH se prenosi istom numerologijom kao i UL PDCH.
Specifičnosti TDD-a
[0400] Kao što je prikazano na Slici 49a, Fast ACK/NAK zahteva usklađeni PUCCH prenos na kraju UL podokvira, koji dovodi do gubitka kapaciteta DL u slučaju TDD-a. Zaštitni periodi pre i posle UL prenosa su takođe potrebni za prilagođavanje vremena switchinga, najmanje jedno trajanje OFDM simbola se deli kao vreme zaštite pre i posle prenosa UL. UE treba minimalno vreme da dekodira podatke i pripremi Fast ACK/NACK; ako je vreme obrade dato zaštitnim
2
vremenom prekratko za omoguć avanje Fast ACK/NACK na kraju trenutnog podokvira, povratna informacija može biti poslata na kraju poslednjeg podokvira.
2.3.5 Fizički kanali, zajednički
[0401] Rezime odeljka: Fizički kanal podataka (PDCH) postoji i u UL i DL. On može biti različito podešen za podršku različitih tipova korisnog sadržaja i načina prenosa.
[0402] Kodiranje kanala za MBB se može zasnivati na polarnim kodovima; međutim, prostorno povezani LDPC kodovi se takođe mogu koristiti i pokazati slične performanse. Za C-MTC su poželjni tail-biting konvolucioni kodovi zbog njihovog jednostavnog dekodovanja i dobrih performansi za malu dužinu bloka.
Tabela 6: Fizički kanali u NX
2.3.5.1 Fizički kanal podataka (PDCH)
[0403] Raspored za PDCH se vrši preko DCI koji se nalazi u PDCCH, PDCH, ili kroz polu-istrajnu dozvolu i postoji na DL, UL i bočnom linku (veza između uređaja ili između eNB). PDCH može da sadrži korisničke podatke, DCI, CSI, hibridne ARQ povratne informacije i kontrolne poruke viših slojeva. Postoje različite sheme kodiranja kanala PDCH. Na primer, konvolucioni kodovise koriste za male korisne sadržaje sa visokim zahtevima pouzdanosti (npr. kritični MTC), dok se kodovi kanala viših performansi koriste za kodne reči obično sa već im dimenzijama korisnog sadržaja i nižim zahtevima pouzdanosti (npr. MBB). Za više detalja vidi Odeljak 2.3.5.
[0404] Podaci na PDCH se mogu zaštititi shemom retransmisije, što može biti onemoguć eno za određenu PDCH konfiguraciju. PDCH sa opcijom retransmisije (može biti onemoguć en) je (retransmitabilni) rPDCH, dok je PDCH bez opcije retransmisije (direktni) dPDCH. Pogledajte odeljak 2.2.2.1 za više detalja o dPDCH i rPDCH. PDCH može da sadrži nulu ili jedan dPDCH i nulu ili jedan rPDCH.
[0405] PDCH vremenski/frekvencijski resursi i format prenosa su navedeni u informaciji o rasporedu. PDCH obuhvata jedan ili više podokvira, a njegova frekvencijska lokacija i širina pojasa su promenljivi (kao što je specificirano u informaciji o rasporedu). U uplink-u, u PDCH koji sadrži i dPDCH i rPDCH, dPDCH se mapira na posljednji OFDM simbol(e) UL podokvira pošto se UL kontrolna informacija prenosi na kraj UL podokvira. U downlinku, u PDCH koji sadrži i dPDCH i rPDCH, dPDCH se mapira na prvi OFDM simbol(e) DL podokvira pošto se DL kontrolna informacija prenosi na početak DL podokvira. Generalno, modulacioni simboli se mapiraju frekvencijom prvo u okviru planiranih resursa vreme-frekvencija na elemente resursa koji se ne koriste u druge svrhe. Učešljavanje (interleaving) u vremenu nije podržano jer to sprečava rani start dekodovanja.
[0406] PDCH koristi istu numerologiju kao i dozvolu za planiranje.
Tabela 7: Konfi uraci e PDCH-a
Pejdžing i odgovor nasumičnog pristupa
[0407] U ovoj konfiguraciji, fina sinhronizacija se ne može osloniti na signal SS( Signature Sequence), ali zahteva samostalni sinhronizovani i referentni signal (za podršku ne-kolociranih transmisionih tačaka SS i odgovora za nasumični pristup ili pejdžing i/ili različitih težina antene). Pejdžing i odgovor za nasumični pristup mogu koristiti istu PDCH konfiguraciju. Pejdžing i odgovor nasumičnog pristupa se prenose na dPDCH.
MBB
[0408] Postoje različite konfiguracije za različite MIMO modove, npr. MIMO na bazi reciprociteta u odnosu na MIMO na bazi povratne informacije. Kodiranje kanala se može zasnivati na polarnim kodovima ili prostorno povezanim LDPC kodovima. MBB podaci se mapiraju u rPDCH.
C-MTC
[0409] Kodiranje kanala u ovoj konfiguraciji je konvoluciono kodiranje. Zbog strogih zahteva kašnjenja, može biti onemoguć en hibridni ARQ. C-MTC podaci se mapiraju u rPDCH ili dPDCH. Da bi se postigla mala verovatnoća greške u bloku bez iscrpljivanja dostupnog budžeta linka, važan je diverziti preko feding-a. Diverziti se može ostvariti prostornim diverzitijem, korišć enjem višestrukih antena za emitovanje i prijem, ili frekvencijskim diverzitijem koriš ć enjem više blokova resursa sa nezavisnim koeficijentima fedinga. Zbog niske latencije, nemoguć e je iskoristiti vremenski diverziti. Osim toga, za slučaj diverzitija prenosa i frekvencije, kodovi kanala moraju imati dovoljan minimum Hemingovog ili slobodnog rastojanja da bi iskoristili sve prednosti diverzitija.
2.3.5.2 Kodiranje kanala za PDCH
[0410] Rezime Odeljka: Za MBB Spatially-coupled (SC) LDPC kodovi i polarni kodovi su atraktivni kandidati. Oba omoguć avaju ve ć u propusnost za umerene do velike dužine bloka, imaju manju složenost po prenetom bitu informacija i pružaju znatno već u propusnost dekodovanja od Turbo kodova.
[0411] Za C-MTC je važno kratko dekodiranje i stoga niska složenost. LTE konvolucioni kodovi ispunjavaju C-MTC zahteve za pouzdanost i latenciju.
MBB
[0412] LTE standard koristi Turbo kodove zbog svojih izuzetnih performansi - oni se približavaju kapacitetu u razmaku od 1 dB u odnosu na opšte kanale. Međutim, nedavni napredak u teoriji kodovanja kanala doneo je dve klase kodova kanala koji - za razliku od Turbo kodova - dokazno postižu kapacitet za vrlo velike dužine blokova: 1) Prostorno spojeni (SC) LDPC kodovi i 2) polarni kodovi. Ove dve klase kodova nadmašuju Turbo kodove iz nekoliko aspekata, i stoga su dva najatraktivnija kandidata za 5G MBB sisteme.
[0413] Dole su navedene neke od prednosti polarnih kodova i SC-LDPC koda u odnosu na Turbo kodove:
1.<I polarni i SC-LDPC kodovi imaju već u propusnost za umerene do velike dužine bloka n (n> ∼ 2000 za polarne>kodove). Razlika u performansama u odnosu na Turbo kodove raste kako se n poveć ava.
2.<Za kratke dužine bloka (n∼256), polarni kodovi nadmašuju sve ostale poznate klase kodova, uključujuć i Turbo>kodove i SC-LDPC kodove.
3. Polarni kodovi imaju nižu složenost kodovanja i dekodovanja po prenošenom bitu informacija (i posledično već u energetsku efikasnost) u poređenju sa LDPC i Turbo kodovima.
4.<SC-LDPC kodovi imaju malu greška u error floor regionu. Polarni kodovi nemaju grešku u error floor regionu.>5. I polarni i SC-LDPC kod imaju znatno već u brzinu dekodovanja u bitovima/s dobijenim na izlazu dekodera [Hon15b].
U nastavku je dat kratak pregled ove dve klase kodova.
2.3.5.2.1 LDPC i SC (Spatial-coupled) LDPC kodovi
[0414] Regularni LDPC kodovi sa konstantno promenljivim stepenom čvorova i stepenom kontrolnog čvora prvi je predložio Gallager 1962. Oni su asimptotski dobri u smislu da njihova minimalna rastojanje raste linearno sa dužinom bloka kada je izabrano da promenljivi stepen čvora bude već i od 2. Na primer, Slika 58a prikazuje grafički prikaz matrice za proveru pariteta (3,6)-regularnog LDPC koda dužine bloka 6 sa promenljivog stepenom čvora 3 i stepena kontrolnog čvora 6, gde crni krugovi predstavljaju promenljive čvorove a beli krugovi predstavljaju kontrolne čvorove. Zbog upotrebe suboptimalnog iterativnog dekodovanja, međutim, njihove performanse su lošije od Turbo kodova u takozvanom regionu vodopada, što ih čini neprikladnim za aplikacije sa ograničenim napajanjem koje se obično sre ć u u celularnim mrežama.
[0415] Postoje dva poboljšanja dizajna koja omoguć avaju da se LDPC kodovi usvoje u nekoliko komunikacionih standarda. Prvo, optimizovani nepravilni LDPC kodovi, sa različitim stepenima različitih čvorova, pokazuju performanse koje se približavaju kapacitetima u regionu vodopada i mogu postić i bolje performanse od Turbo kodova u ovom regionu. Drugo je konstrukcija nepravilnih LDPC kodova na bazi protografa. Prime ć eno je da nepravilni LDPC kodovi na bazi protografa često imaju bolje performanse od nestrukturiranih neregularnih kodova sa distribucijama istog stepena. Uprkos njihovom
4
uspehu, nepravilni LDPC kodovi, za razliku od regularnih LDPC kodova, su obično podložni greški u error floor regionu, tj. ispravljanju krive verovatnoće pojave greške (BER) što daje loše performanse pri visokim SNR.
[0416] Prostorno spojeni LDPC (SC-LDPC) kodovi, predloženi od Felstroma i Zigangirova, su prva klasa kodova koji postižu kapacitet univerzalno za veliku klasu kanala sa manjom složenošć u kodovanja i dekodovanja. Oni su jednostavno konstruisani polazeć i od niza L nezavisnih (regularnih) LDPC kodova, koji su zatim međusobno povezani širenjem ivica preko blokova različitih vremenskih instanci (vidi Sliku 58c). SC-LDPC kodovi objedinjuju najbolje karakteristike dobro optimizovanih iregularnih i regularnih LDPC kodova u jednom dizajnu: dostizanje kapaciteta i linearni porast minimalne udaljenosti. Nadalje, ovi kodovi su vrlo pogodni za dekodiranje u jednom prozoru, poboljšavajuć i tako kašnjenje dekodovanja. Međutim, njihove performanse su lošije od dobro optimizovanih nepravilnih LDPC kodova pri kratkim i srednjim dužinama blokova (n <1000) i pri verovatnoći greške ciljanog bloka 0.01 ili manje, gde greška u error floor regionu može postati značajan problem.
2.3.5.2.2 Polarni kodovi
[0417] Polarni kodovi koje je predložio Arikan su prva klasa konstruktivnih kodova koji postižu simetrični (Shannon) kapacitet (kapacitet za binarne ulazne simbole sa simetričnom raspodjelom) binarno-ulaznog diskretnog bez-memorijskog kanala korišćenjem jednostavnog enkodera i jednostavnog dekodera za sukcesivnu kancelaciju. U srcu polarnih kodova nalazi se fenomen polarizacije kanala, pri čemu se n identičnih i nezavisnih instanci određenog kanala transformišu u drugi set kanala koji su ili bešumni kanali (kapaciteta blizu 1) ili kanali sa čistom bukom (kapaciteta blizu 0) za asimptotski velike dužine bloka. Pored toga, deo „dobrih“ kanala se približava simetričnom kapacitetu originalnog kanala. Polarni kod tada obuhvata slanje delova informacija preko dobrih kanala, dok se zamrzava ulaz u loše kanale sa fiksnim vrednostima (obično nula) poznatim prijemniku. Transformacija na bloku od n instanci kanala dobijena je rekurzivnim spajanjem dva bloka transformisanih kanala veličine n/2. To je prikazano na Slici 59, koja prikazuje rekurzivnu strukturu kodovanja polarnih kodova. (Kose crtice su prikazane samo za ilustraciju osnovih leptir(butterfly)operacija). Kao rezultat toga, postupak kodovanja polarnih kodova uključuje rekurzivne primene jednostavne leptir operacije koja se obično koristi u FFT-u i na taj način se može efikasno implementirati s računarskom složenošć u koja raste samo u redosledu n log n.
[0418] Teoretski, polarni kodovi mogu postić i najbolje mogu ć e performanse (Shannonov kapacitet) pomo ć u jednostavnog dekodera za sukcesivnu kancelaciju. Međutim, u praksi, polarni kodovi zahtevaju modifikovan sukcesivni dekoder (list decoder) da bi postigli performanse uporedive ili čak i bolje od vrhunskih LDPC kodova. U dekoderu liste zahtevi za memorijom se linearno skaliraju i sa veličinom liste L (obično u redosledu 30) i veličinom bloka n (kao za SC-LDPC i Turbo), dok računski zahtevi rastu kao Ln log n.
2.3.5.2.3 Poređenje kodova kanala
[0419] Tabela 8 prikazuje kratko poređenje Turbo kodova, SC-LDPC kodova i polarnih kodova u pogledu složenosti i propusnosti dekodovanja. Prvi red specificira odnos između broja potrebnih operacija kodovanja/dekodovanja, gdje δ predstavlja razliku između kapaciteta kanala i kodnog količnika (Code Rate). Polarni kodovi imaju najmanju složenost koja se logaritamski poveć ava sa 1/d, dok je i za kod SC-LDPC i za Turbo kod ova zavisnost linearna. U pogledu propusnosti dekodovanja, hardverska implementacija SC-LDPC kodova postiže značajno već u propusnost dekodovanja u odnosu na Turbo kodove. Napominjemo da, iako izgleda da je propusnost dekodovanja polarnih kodova najveć a, rezultati prikazani u Tabeli 8 su dobijeni implementacijom FPGA. Propusnost dekodovanja polarnih kodova sa primenom hardvera se još uvek procenjuje.
Tabela 8: Poređen e kom leksnosti i ro usnost dekodovan a za različite kodove
[0420] Pored performansi i složenosti, drugi važni zahtevi za dobre kodove su kompatibilnost njihovog količnikai sposobnost da se koriste za hybrid automatic repeat request with incremental redundancy (HARQ-IR). Komunikacioni sistemi koji rade preko bežičnih kanala različitog kvaliteta zahtevaju kodove kanala sa različitim kodnim količnicima, kako bi se prilagodili varijacijama kanala. Da bi se smanjio zahtev za skladištenjem potencijalno velikog seta kodova, ovi kodovi bi trebalo da potiču od jednog parentalnog koda sa fiksnim kodnim količnikom, poznatog i kao kodovi sa kompatibilnim količnicima. Savremeni bežični komunikacioni sistemi često koriste HARQ-IR protokol. Sistemi poveć anja redundantnosti zahtevaju upotrebu kodova sa kompatibilnim kodnim količnikom gde je skup paritetnih bitova sa već im kodnim količnikom podskup skupa paritetnih bitova sa manjim kodnim količnikom. To omoguć ava prijemniku koji ne dekodira stopom odabranom u predajniku, da od predajnika zatraži samo dodatne paritetne bitove, što u velikoj meri smanjuje složenost enkodera/dekodera. Jedan moguć i pristup kompatibilnosti kodnih količnika je (bušenje) punktiranje, pri čemu su neki od bitova u kodu sa najnižim kodnim količnikom (parentalni kod) punktirani da se dobiju kodovi sa već im kodnim količnikom. Međutim, punktiranjepolarnih kodova uzrokuje gubitak performansi.
[0421] Ovde opisana metoda koristi paralelno koncentrisane polarne kodove gde se za sekvencijalno prenošenje brzinom Rl> R2> ...> Rk, u svakom predajnom bloku i, koristi novi polarni enkoder sa kodnim količnikom Rii dužinom bloka ni. Koncentrisani polarni kod se dekoduje pomoću sekvence K polarnih dekodera. Paralelno povezane koncentrisane strukture enkodera i dekodera prikazane su na Slici 60 i Slici 61, za K = 2 prenose. Napominjemo da se kodni količnik polarnog dekodera prvo koristi za dekodiranje informacijskih bitova u dva polja s desne strane svakog skupa ilustrovanih bitova. Ovi bitovi se zatim koriste u polarnom dekoderu stope R1da bi se pretvorili u polarnom dekoderu sa kodnim količnikom R2koji je podržan od strane kanala, omoguć avaju ć i tako dekodiranje ostataka bitova informacija.
[0422] Posedovanje K transmisija podrazumeva da kanal može podržati samo kodni količnik RK, i da kanal ne podržava kodne količnike Rl, R2, ..., RK-1. Prema tome, poteškoć a leži u dekodovanju polarnih kodova poslatih u prvih K - 1 transmisija sa kodnim količnikom R1, R2, ..., RK-1. Da bi se omoguć ilo njihovo dekodiranje, koristi se ugnežđeno svojstvo polarnih kodova.
[0423] Ovaj pristup postiže kapacitet kako dužina bloka raste, za bilo koji broj retransmisija K.
Kritični-MTC
[0424] LTE tail-biting konvolucioni kodovi - čak i ako se koriste zajedno s dekoderom koji je optimizovan za brzinu dekodovanja, a ne za performanse - postižu vrlo niske verovatnoće pojave greške u bloku, što ih čini atraktivnim izborom za C-MTC. Pored toga, konvolucioni kodovi nemaju grešku u error floor regionu, što je važna karakteristika za veoma niske ciljne verovatnoće pojave greške.
[0425] U poslednje vreme je takođe primeć eno da polarni kodovi deluju veoma dobro čak i za kratke blokove kodova. Prema tome, polarni kodovi su još jedan izbor koji se može primeniti na C-MTC.
[0426] Diverziti je važan za postizanje visoke pouzdanosti pri razumnim SNR nivoima. Kod kanala treba da obezbedi dovoljno slobodno rastojanje ili minimalno Hamming rastojanje kako bi se obezbedio pun diverziti.
2.3.6 Referentni i sinhronizacioni signali, downlink
[0427] Rezime odseka: Signature sequences (SS) se koriste za indikaciju unosa u AIT i za uspostavljanje određenog nivoa sinhronizacije podokvira za prenos preambule nasumičnog pristupa. SS su konstruisani na sličan način kao i sinhronizacioni signal u LTE konkatenacijom primarne sekvence potpisa i sekundarne sekvence potpisa.
[0428] Kombinacija time and frequency synchronization signal (TSS) i beam reference signal (BRS) koristi se za dobijanje vreme/frekvencija/sinhronizacija snopa nakon početne sinhronizacije i pristupa od SS i PRACH. Ovaj kombinovani signal se takođe naziva i MRS (mobility reference signal) i koristi se za hendover (između čvorova i snopa), prelaze iz uspavanog u aktivno stanje, mobilnost, prać enje snopa i pročišćavanje, itd. MRS je konstruisan spajanjem TSS i BRS tako da se MRS prenosi u okviru jednog DFT-prekodovanog OFDM simbola.
[0429] Channel state information reference signals (CSI-RS) se prenose u DL-u i prvenstveno su namenjeni da ih upotrebe UE za dobijanje CSI. CSI-RS su grupisani u podgrupe prema moguć em rangu izveštavanja UE merenja. Svaka podgrupa CSI-RS predstavlja set ortogonalnih referentnih signala.
[0430] Positioning reference signals (PRS) pomaže u pozicioniranju. Već postoje ć e referentne signale treba ponovo koristiti za potrebe PRS-a. Povrh toga - ako je potrebno - modifikacije i dopune se mogu izvršiti radi poboljšanja performansi pozicioniranja.
Tabela 9: DL re erence i sinhronizaci a si nala u NX
2.3.6.1 SS(Signature sequence)
[0431] Osnovne funkcije SS su jedno ili više od slede ć eg:
- da obezbedi SSI koji se koristi za identifikaciju relevantnog unosa u AIT;
- da obezbediti grubu sinhronizaciju frekvencije i vremena za sledeć i početni nasumični pristup i relativnu alokaciju AIT;
-<da obezbedi referentni signal za selekciju inicijalnog sloja (da odabere koja SS transmisiona tačka da se poveže>sa UE, na bazi gubitka putanjekoji su imali SS-i);
- da obezbedi referentni signal za kontrolu snage otvorene petlje u početnom PRACH prenosu; i
- da obezbedi grubu tajming referencu koja se koristi za pomoć UE u merenju frekvencije, a takođe mogu ć i postupak pronalaženja snopa. Trenutna pretpostavka je da su SS prenosi sinhronizovani u okviru nesigurnosti od ±5 ms, osim ako nije izričito naznačeno drugačije. Period SS-a bi trebao biti reda 100 ms, ali može varirati, zavisno od scenarija.
[0432] Treba napomenuti da broj kandidatskih sekvenci treba da bude dovoljno veliki da ukaže na bilo kakav ulazak u AIT. Uzimajuć i u obzir složenost terminalne detekcije, broj SS sekvenci je 2<12>, što odgovara 12 bita za ponovnu upotrebu 1 od sekvenci, ili manje ako je potrebno manje agresivno ponovno korišć enje sekvenci. Napominjemo da broj bitova koji treba preneti zavisi od zahteva. Ako se broj bitova poveć a iznad onoga što se može preneti modulacijom sekvenci, poželjna je varijacija SS formata. U ovom slučaju se može dodati jedna kodna reč koja sadrži dodatne bitove izvan onoga što sekvence mogu da nose. Ovaj blok, posle SS prenosa, nazvan je SS blok (SSB). Sadržaj u ovom bloku je fleksibilan i sadrži ostale relevantne bitove informacija, kojima je potrebna periodičnost reda od 100 ms. Na primer, oni mogu biti "AIT indikator", koji označava vreme i opseg gde terminali mogu da nađu AIT, pa čak i format prenosa AIT-a kako bi se izbeglo potpuno slepo otkrivanje.
[0433] Dizajn sekvenci za SS može da prati dizajn sekvence TSS/BRS, opisan u Odeljku 2.3.6.3 i Odeljku 2.3.6.4, pošto će one obezbediti funkciju grube sinhronizacije pre inicijalnog nasumičnog pristupa, kako je navedeno u Odeljku 3.2.5.2.
[0434] Da bi se podržalo masivni analogni beamforming, fiksno apsolutno vreme trajanja, npr. 1 ms, je rezervisano za beam sweep više analognih snopova.
[0435] Za SS numerologiju važe ista diskusija kao u Odeljku 2.3.3.1 za PACH. Međutim, trenutni dizajn ne omoguć ava detekciju dužine CP-a.
2.3.6.2 MRS (Mobility and access reference signal)
[0436] U procesu dobijanja informacije o pristupu sistemu (dobijanje informacije o sistemu i otkrivanje pogodnih SSI), UE dobija vreme i frekvenciju sinhronizovane prema jednom ili više čvorova korišćenjem SS-ja. Ovo poslednje se postiže u slučaju informacije o pristupu sistemu koja se istovremeno prenosi sa nekoliko čvorova u SFN (jednofrekventna mreža) maniru.
[0437] Kad UE uđe u aktivni režim, on cilja da primi ili prenese preko veze velike brzine podataka, u kome ć e mu možda trebati tačnija sinhronizacija i možda beamforming. Ovde se koristi referentni signal za pristup i mobilnost (MRS). UE ć e takođe trebati da promeni čvor na koji je povezan, npr., sa čvora koji se koristi za prenos informacije za pristup sistemu na drugi čvor sposoban za beamforming. Pored toga, UE može da promeni frekvenciju nosioca ili numerologiju u već i razmak podnosioca i kra ć i ciklični prefiks pri prelasku u određene radne modove u aktivnom modu.
[0438] MRS je konstruisan da bi se izvršile procene vremenskog i frekvencijskog offseta, kao i procena najboljih downlink snopava predajnika i prijemnika prema „aktivnoj pristupnoj tački“. Tačnost frekvencije i tajming obezbeđen od MRS verovatno nije dovoljan za prijem modulacije visokog reda i finija procena se može zasnivati na DMRS ugrađenom u PDCH i/ili CSI-RS.
[0439] MRS je konstruisan konkatenacijom (objedinjavanjem) TSS (time and frequency synchronization signal) i BRS (beam reference signal) u jedan OFDM simbol, kao što je prikazano na Slici 62. Ova konstrukcija se može izvesti kao DFT-prekodovani OFDM simbol sa cikličnim prefiksom. S oba TSS i BRS u istom OFDM simbolu, predajnik može menjati svoje oblikovanje snopa između svakog OFDM simbola. U poređenju sa zasebnim OFDM simbolima za TSS i BRS, vreme potrebno za skeniranje seta pravaca snopa sada je prepolovljeno. I TSS i BRS imaju krać e vreme trajanja u poređenju sa zasebnim OFDM simbolima za svaki od njih. Cena za ove krać e TSS i BRS je smanjena energija po signalu i na taj način smanjeno pokrivanje, koje se može nadoknaditi porastom alokacijeopsega, ponavljanjem signala ili pojačanjem beamforminga pomoću uskih snopova. Tamo gde je podržana mešovita numerologija, numerologija koja se koristi za MRS jednaka je onoj koju koristi UE za koju su planirani MRS. U slučaju da više UE unutar istog snopa koristi različite numerologije, MRS se ne može deliti i MRS treba odvojeno prenositi za svaku numerologiju.
[0440] Različite beamforming konfiguracije se mogu koristiti za prenos MRS u različitim OFDM simbolima, npr., u svakom od tri simbola prikazana na Slici 62. Isti MRS se takođe može ponoviti nekoliko puta u istom snopu da bi podržao beamforming analognog prijemnika. Postoji samo jedna ili nekoliko TSS sekvenci, sličnih PSS-u u LTE-u. UE vrši podudarno filtriranje sa TSS sekvencom da bi se dobila procena tajminga OFDM simbola; Zbog toga TSS treba da poseduje dobra svojstva periodične auto-korelacije. Ova sekvenca može biti signalizirana pomoću sistemske informacije tako da različite AP (pristupne tačke) mogu da koriste različite TSS sekvence.
[0441] MRS (konstruisan od TSS+BRS) signalni paket je upotrebljiv za sve operacije vezane za mobilnost u aktivnom modu: first-time beam finding, aktivirano ažuriranje mobilnosti snopa u modovima prenosa podataka i nadgledanja i kontinuirano pra ć enje snopa za mobilnost. On se može koristiti i za dizajniranje SS, vidi odeljak 2.3.6.1.
2.3.6.3 TSS (Time and frequency synchronization signal)
[0442] TSS sekvenca je identična u svim OFDM simbolima i pravcima snopa koji se prenose iz bazne stanice, iako BRS koristi različite sekvence u različitim OFDM simbolima i pravcima snopa. Razlog za identičan TSS u svim simbolima je smanjenje broja TSS-a koje UE mora da pretražuje u prilično kompleksnoj računarskoj sinhronizaciji OFDM simbola. Kada se tajming pronađe iz TSS-a, UE može nastaviti sa pretraživanjem unutar seta BRS kandidata kako bi identifikovao OFDM simbol unutar podokvira kao i najbolji downlink snop. USS može izvestiti o najboljem downlinka snopu kao što je opisano u odjeljku 2.3.7.2.
[0443] Jedan izbor za takve sekvence su Zadoff-Chu sekvence kakve se koriste za PSS u LTE izdanje 8. Međutim, poznato je da ove sekvence imaju velike lažne korelacijske pikove za kombinovane offsete vremena i frekvencije. Drugi izbor su različito kodovane Golay sekvence, koje su vrlo robusne u pogledu frekvencijskih grešaka i imaju male lažne korelacijske pikove.
2.3.6.4 Referentni signal snopa (BRS)
[0444] BRS karakterišu različite sekvence koje se prenose u različitim prenesenim snopovima i OFDM simbolima. Na taj način se može proceniti identitet snopa u UE za izveštavanje pristupnom čvoru.
[0445] Identifikacija OFDM simbola unutar podokvira je poželjna ako je velika razlika u tajmingu između SS i transmisija u aktivnom modu. To se može dogoditi za numerologije sa kratkim OFDM simbolima, velikom udaljenoti između čvora koji prenosi sistemske informacije i čvora u kojem UE treba da prenosi korisničke podatke (u slučaju da su ti čvorovi različiti), ili za nesinhronizovane mreže. Ova identifikacija se može izvršiti ako se za različite OFDM simbole koriste različite BRS sekvence. Međutim, da bi se smanjila računska složenost, broj BRS sekvenci koje treba pretraživati bi trebalo da bude mali. U zavisnosti od nesigurnosti indeksa simbola OFDM, različit broj BRS sekvenci se može razmatrati slepom detekcijom u UE.
[0446] BRS može biti namenski prenos jednom UE ili bi isti BRS mogao biti podešen za grupu UE. Procena kanala iz TSS se može koristiti u koherentnoj detekciji BRS.
2.3.6.5 Informacije o stanju kanala RS (CSI-RS)
[0447] CSI-RS se prenose u DL-u i prvenstveno su namenjene da ih upotrebljavaju UE za dobijanje informacija o stanju kanala (CSI), ali mogu služiti i u druge svrhe. CSI-RS se može koristiti za jednu ili više od (najmanje) slede ć ih svrha:
1. Efektivna procena kanala kod UE: Frekvencijsko selektivno CSI prikupljanje na UE unutar DL snopa, npr. koristi se za izveštavanje o rangu i PMI.
2. Signal otkrivanja: Merenje RSRP tipa na setu CSI-RS referentnih signala. Prenosi se sa vremenskom gustinom u skladu sa large scale vremenom koherencije relevantnih (DL) kanala.
3. Podešavanje snopa i prać enje: Dobijanje statistike o DL kanalu i PMI izveštavanje da se podrži podešavanje i pra ć enje snopa. PMI ne mora da bude selektivan po frekvenciji. Prenosi se sa vremenskom gustinom u skladu sa large scale vremenom koherencije relevantnih (DL) kanala.
4.<Formiranje snopa za UE prenos u UL pretpostavljaju ć i uzajamnost.>
5. UE skeniranje snopa radi analogni prijemni beamforming u DL (slični zahtevi sa 1) ili 3), zavisno od primene).
6. Da se pomogne fina sinhronizacija frekvencije/vremena za demodulaciju.
[0448] U nekim slučajevima, CSI-RS ne treba da tretira sve gore navedene svrhe procene. Na primer, procenu odstupanja frekvencije ponekad može obavljati DL-DMRS, za otkrivanje snopa se ponekad koristi BRS. Svaki CSI-RS prenos je planiran i može biti u istim frekvencijskim resursima kao PDCH DL prenos ili u frekvencijskim resursima koji nisu povezani sa PDCH prenosom podataka DLCH. Generalno, ne može se pretpostaviti međuzavisnost između CSI-RS u različitim prenosima, pa stoga UE ne bi trebao da vrši filtriranje na vreme. Međutim, UE može biti eksplicitno ili implicitno podešen da pretpostavlja međuzavisnost između CSI-RS, npr. za podržavanje vremenskog filtriranja CSI-RS merenja (npr., u 2 gore) i takođe međuzavisnost od drugih prenosa, uključujuć i PDCCH i PDCH. Generalno, sva filtriranja UE-a ć e biti pod kontrolom mreže, uključuju ć i filtriranje CSI-ja u vremenu, frekvenciji i preko diverzitijagrana. U nekim formatima prenosa, CSI-RS je smešten u zaseban OFDM simbol za bolju podršku analognog beamforminga, kako za TX bazne stanice, tako i za RX UE-a. Na primer, za podršku UE analognog skeniranja snopa (tačka 5 gore) UE-u je potrebno više CSI-RS prenosa za merenje u cilju skeniranja više analognih snopova kandidata (4 u Primeru 2 na Slici 63).
[0449] CSI-RS su grupisane u podgrupe povezane sa moguć im rangom izveštavanja UE merenja. Svaka podgrupa CSI-RS predstavlja skup ortogonalnih referentnih signala koji mogu koristiti kodno multipleksiranje; samo ograničen skup najviših rangova je podržan na ovaj način, npr. 2, 4 i 8. Više podgrupa u grupi se stvara dodeljivanjem podgrupama ortogonalnih setova resursnih elemenata. Merenja unutar podgrupe služe za dobro podudaranje sa D-DMRS-om, a zasebni resursni elementi se koriste za bolju podršku merenjima na snopovima koji ne rade. Glavni pokretač koji omoguć ava CSI-RS da ispunjava zahteve 1 do 6 gore je da se podrži fleksibilna konfiguracija CSI-RS. Na primer, procena offset-a frekvencije omoguć ena je konfiguracijom vremena ponavljanja. Takođe je mogu ć a upotreba CSI-RS ili DMRS za procenu offset-a frekvencije. Dizajn CSI-RS grupa i podgrupa bi trebalo da omoguć i efikasno multipleksiranje UE s različitim konfiguracijama. Razmotrimo na Slici 63 tri primera:
- U primeru 1, UE meri na 3 CSI-RS podgrupe; 1 ranga 4; i 2 ranga 2;
- U Primeru 2, UE je podešen sa 4 uzastopna identična resursa, npr., za podršku zahtevu 5, ali pod-uzorkovan u domenu frekvencije;
-<U primeru 3, UE se kodni količnik podudara oko CSI-RS podgrupe na prvom OFDM simbolu koji sadrži CSI-RS, ali ne>i oko 2 podgrupe na drugom OFDM simbolu koje sadrže CSI-RS.
2.3.6.6 Referentni signal za pozicioniranje (PRS)
[0450] Da bi podržao fleksibilan okvir za pozicioniranje, PRS se može posmatrati kao potencijalno UE specifična konfiguracija referentnog signala. PRS prenosi identifikator povezan sa čvorom ili skupom čvorova ili snopom, istovremeno omoguć avaju ć i procenu vremena dolaska. To znači da drugi signali, poput SS, TSS, BRS, itd. mogu da ispune neke zahteve PRS-a. Pored toga, PRS se takođe može videti kao ekstenzije takvih signala.
[0451] Na primer, na osnovu Slike 62, PRS može biti podešen kao TSS/BRS simbola 0 za jedan UE, dok drugi PRS može biti podešen kao TSS/BRS od simbola 0,1,2 (isti BRS u sva tri simbola u vremenu) za drugi UE. U isto vreme, TSS/BRS simbol 0 se koristi za vremensku sinhronizaciju i beam finding od drugih UE-a.
2.3.7 Referentni i signalisinhronizacije, uplink
[0452] Rezime odeljka: Preambula fizičkog nasumičnog pristupa (PRACH) se konstruiše spajanjem nekoliko kratkih sekvenci, pri čemu je svaka sekvenca iste dužine kao OFDM simbol za druge NX UL signale. Ove kratke sekvence se mogu obraditi korišćenjem iste veličine FFT-a kao i drugi UL signali, čime se izbegava potreba za posebnim PRACH hardverom. Ovaj format takođe omoguć ava rukovanje velikim offset-ima frekvencija, faznim šumom, brzim kanalima koji variraju u vremenu i nekoliko kandidata za analogno oblikovanje snopa prijemnika unutar jednog prijema PRACH preambule.
[0453] USS (Uplink synchronization signal) se koristi za postizanje UL sinhronizacije. Dizajn je sličan PRACH-u, ali nije na bazi nadmetanja i koristi se za procenu tajminga i izveštavanje uplink snopa nakon inicijalnog pristupa pomoću SS i PRACH-a, npr. prilikom hendovera između čvorova i nosioca. Ova procena tajminga je poželjna zbog UE specifičnog dvostrukog kašnjenja (round trip time) u zavisnosti od udaljenosti između UE i bazne stanice, tako da se naredba za vremensku prednost (timing advance) može poslati u UE.
[0454] RRS (Reciprocity reference signals) su uplink referentni signali i koriste se za postizanje CSI-R (CSI na strani prijemnika) i CSI-T (CSI na bazi reciprociteta na predajniku) na baznoj stanici, ali i za UL demodulaciju; na taj način oni mogu biti posmatrani kao kombinacija SRS i DMRS. Da bi se izbegla kontaminacija pilotima, potreban je veliki broj ortogonalnih referentnih signala. Ako se RRS koristi i za procenu UL kanala u ne-reciprocalnim podešavanjima, preimenovanje RRS je verovatno.
Tabela 10: UL re erentni i sinhronizacioni si nali u NX
2.3.7.1 Physical random access channel (PRACH) preambula
[0455] Nasumični pristup se koristi za inicijani pristup UE-a, uključujuć i procenu timing-offset-a na baznoj stanici. Stoga bi preambula nasumičnog pristupa trebala da otkriva s velikom verovatnoć om i niskom stopom lažnih alarma od bazne stanice istovremeno pružaju ć i tačne procene tajminga.
[0456] Numerologija koja se koristi za PRACH preambulu je specificirana u AIT-u.
[0457] Računarska složenost obrade pomoću brze Furijeove Transformacije (FFT) u prijemniku zasnovanom na OFDM je velika sa velikom količinom antena prijemnika. U izdanju 8 LTE-a, FFT-i različitih veličina se koriste za korisničke podatke i preambule sa nasumičnim pristupom, za šta su potrebni namenjeni FFT-i za prijem nasumičnim pristupom. (Čak i LTE PRACH preambula koja je definisana namenskom (veoma velikom) IFFT-om se može primiti na baznu stanicu sa procedurama za obradu signala koje zahtevaju samo standardne fizičke kanale FFT, po cenu slabih performansi.)
[0458] Unutar NX-a se koristi 5G format preambule nasumičnog pristupa, zasnovan na kratkoj sekvenci iste dužine kao i dužina OFDM simbola koji se koriste za druge uplink fizičke kanale, kao što su korisnički podaci, kontrolna signalizacija i referentni signali. Sekvenca preambule se sastoji od višestrukog ponavljanja ove kratke sekvence. Slika 64 ilustruje format preambule i detektor sa dugom koherentnom akumulacijom.
[0459] Može se koristiti detektor preambule sa FFT-om iste veličine kao za ostale uplink kanale i signale. Na ovaj način značajno se smanjuje količina posebne obrade vezane za nasumični pristup i hardverska podrška.
[0460] Kao primer, dvanaest ponavljanja kratke sekvence je koherentno dodato u strukturu prijemnika sa Slike 64. Međutim, takođe se može konstruisati prijemnik u kome je samo nekoliko ponavljanja koherentno dodato pre operacije apsolutnog kvadrata prać ene nekoherentnom akumulacijom. Na ovaj način se može izgraditi prijemnik koji je robustan protiv faznog šuma i kanala koji variraju u vremenu.
[0461] Za analogni beamforming, težine za beamforming se mogu menjati tokom primanja preambule tako da se poveć ava broj prostornih pravaca za koje se vrši otkrivanje preambule. To se vrši analognim beamformingom pre FFT-a i uključivanjem samo onih FFT-a u koherentnoj akumulaciji za koje se koristi isti beamforming. Ovde se koherentna akumulacija zamenjuje za dobitak od beamforminga. Takođe, sa krać om koherentnom akumulacijom, otkrivanje je snažnije u odnosu na greške u frekvenciji i kanalima koji variraju u vremenu. Broj dostupnih sekvenci preambule se smanjuje sa smanjenjem dužine sekvence, u poređenju sa veoma dugom sekvencom koja se koristi za PRACH preambule u LTE izdanju 8. Sa druge strane, upotreba uskog beamforminga u 5G sistemu smanjuje uticaj interferencije drugih UE. Ostale moguć nosti za izbegavanje zagušenja na PRACH preambulama uključuju upotrebu PRACH preambula sa promenjenom frekvencijom i upotrebu nekoliko PRACH frekvencijskih opsega i nekoliko PRACH vremenskih intervala.
[0462] Struktura prijemnika prikazana na Slici 64 se može koristiti za otkrivanje kašnjenja do dužine jedne kratke sekvence. Poželjna je donekle modifikovana struktura prijemnika gde se dodaje neka dodatna obrada za detekcije velikih kašnjenja zbog velikih udaljenosti između UE i bazne stanice. Obično se koristi više FFT prozora posle i pre onih prikazanih na Slici 64, sa jednostavnim detektorima prisustva kratkih sekvenci u tim dodatnim FFT prozorima.
2.3.7.2 USS (Uplink synchronization signal)
[0463] UE-u je potrebna vremenska sinhronizacija uplink veze prilikom promene pristupnog čvora ili noseće frekvencije što rezultira u promenjenoj numerologiji. Pretpostavljajuć i da je UE ve ć vremenski sinhronizovan u downlink-u (od MRS), greška uplink tajminga je uglavnom posledica propagacije kašnjenja između pristupne tačke i UE. Ovde je predložen USS (signal za sinhronizaciju uplinka) sličnog dizajna kao PRACH preambula, vidi odeljak 2.3.7.1. Međutim, USS nije baziran na nadmetanju, za razliku od PRACH preambule. Prenos USS-a se tako vrši tek nakon konfiguracije od bazne stanice da UE treba da traži MRS i odgovori sa USS.
[0464] Slika 65 ilustruje USS u odnosu na MRS i uplink dozvolu, uključujuć i vremensko napredovanje, USS namenjen za proračun vremenskog odstupanja uplinka, procenu offset-a frekvencije i identifikaciju UL snopa. UE takođe može da odabere USS sekvencu koja zavisi od OFDM simbola za najbolji MRS. Na taj način pristupna tačka dobija informaciju o najboljem downlink snopu.
[0465] Vremenska i frekvencijska alokacija USS-a može da se obavi signalizacijom višeg sloja od čvora koji prenosi informaciju o pristupu sistemu. Alternativno, definisano je mapiranje između BRS sekvenci „odbrojavanjem unazad” do broja USS resursa. U ovom slučaju se koriste različite BRS sekvence u različitim OFDM simbolima. UE tada dobija poziciju USS prozora otkrivanjem BRS sekvence. Ako je podržano mešanje numerologija, numerologija koja se koristi za USS je navedena u konfiguraciji/ dozvoli u USS-u.
2.3.7.3 Reciprocity reference signal (RRS)
[0466] Referentni signali reciprociteta se prenose u uplinku i primarno ciljaju masivne MIMO primene koje mogu imati koristi od reciprociteta radio kanala; vidi Odeljak 3.4.3.3. Najčešć i slučaj upotrebe je TDD operacija, ali za ekstanzivni MU-MIMO u UL, RRS je koristan čak i ako se ne može pretpostaviti potpuni reciprocitet. U uplinku, RRS se koristi kako za koherentnu demodulaciju fizičkih kanala, tako i za sondiranje kanala kao deo CSI-R akvizicije na baznoj stanici. Može se primetiti da CSI-R akvizicija ne zavisi od reciprociteta i stoga je reprezentativna i za TDD i za FDD. U downlinku CSI-T se izdvaja iz koherentnog (uplink) RRS-a, ublažavaju ć i tako potrebu za eksplicitnom CSI povratnom informacijom na bazi referentnih downlink signala kada se može pretpostaviti reciprocitet kanala. RRS koji se koristi za koherentnu demodulaciju se prekodira na isti način kao i podaci/kontrola. RRS koji se koristi za sondiranje se može prenositi u podokvirima koje nose uplink fizički kanali (kao u LTE), kao i u podokvirima posebno dizajniranim samo za sondiranje.
[0467] Pilot kontaminacija se smatra glavnim izvorom degradacije performansi u masivnim MIMO i javlja se kada veliki broj primljenih referentnih signala nije ortogonalan. Ne-ortogonalnost u uplinku može proizlaziti iz ponovne upotrebe referentnih signalnih sekvenci između UE-a ili zato što primljeni referentni signali stižu izvan cikličnog prefiksa zbog uplink transmisija sinhronizovaniih sa drugim baznim stanicama. RRS dizajn pruža veliki broj ortogonalnih sekvenci ili najmanje sa vrlo malom uzajamnom kroskorelacijom. Možda bi bilo korisno koristiti ciklični prefiks koji takođe računa na prenose pilota koji potiču iz susednih ć elija (kompromis između dodatnog overheada cikličnih prefiksa i kontaminacije pilotima). Ortogonalnost između RRS sekvenci se ostvaruje preko: (i) jednako raspoređenih cikličnih vremenskih pomaka, (ii) upotrebe OCC (orthogonal cover codes) i (iii) "transmisions comb" (a.k.a. učešljeni FDMA).
[0468] Širine prenosnog opsega RRS-a u sistemu variraju u zavisnosti od zahteva za UL/DL planiranje među korisnicima i zavisi od ograničenja snage uplink prenosa. Dakle, RRS dizajn mora da obradi ogroman broj scenarija RRS multipleksiranja u kojima treba sačuvati ortogonalnost između korisnika/slojeva kako bi se izbegla kontaminacija pilotima, U LTE, dužina sekvence, npr, UL DMRS se direktno odnosi na širinu uplink šeduling opsega koja zahteva ili jednako duge sekvence (i samim tim jednaku širinu šeduling opsega) ili na OCC za ortogonalnost među referentnim signalima. Nametanje iste širine šeduling opsega stoga nije atraktivno, a oslanjanje samo na OCC nije dovoljno za dobijanje velikog broja ortogonalnih referentnih signala. Umesto da se dužine osnovnih sekvenci povezuju sa šeduling opsegom, mogle bi se povezati uskopojasne RRS sekvence tako da ukupan propusni opseg RRS bude višestruk ili zbir uskopojanih RRS-a. To podrazumeva komadnu ortogonalnost u celom opsegu RRS. Pored povezivanja uskopojasnih RRS-a, takođe se mogu koristiti transmisioni češljevi kao mehanizam za očuvanje ortogonalnosti kada, na primer, RRS sekvence potiču iz osnovnih sekvenci različitih dužina.
[0469] Napominjemo da kada UE ima više RX antena a takođe je sposoban da primenjuje UL beamforming, RRS beamforming se može primeniti da pojača primljenu energiju i pomogne baznoj stanici da postigne bolju procenu kanala. To bi, sa druge strane, rezultiralo time da bazna stanica procenjuje "efikasan" kanal, uključuju ć i UE beamforming.
[0470] Slika 66 prikazuje primer kako implementirati više ortogonalnih RRS kroz različite delove opsega sistema korišć enjem kombinacije cikličnog pomaka, transmisionih češljevai OCC. Na slici 66a su prikazani različiti transmisioni češljevi. Desna strana Slike 66b prikazuje različite OCC koje se koriste na različitim lokacijama širine opsega; u gornjem delu se koristi OCC dužine 2, u drugom delu dužine 4, itd.
[0471] RRS numerologija je navedena u RRS konfiguraciji/dozvoli.
2.3.7.4 Referentni signal za demodulaciju PUCCH signala
1
[0472] Korišć enjem OFDM strukture za uplink prenose, RS može da bude frekvencijski multipleksiran sa podacima. Da bi se omoguć ilo rano dekodiranje referentne signale bi trebalo poslati barem u prvom OFDM simbolu PUCCH-a, za PUCCH formate sa više simbola mogu biti potrebni i dodatni referentni signali u kasnijim simbolima. Buduć i da se PUCCH uvek prenosi u poslednjim OFDM simbolima podokvira, PUCCH transmisije sa različitih terminala interferiraju ako koriste istu frekvenciju, npr. interferencija među ć elijama ili MIMO interferencija više korisnika.
2.3.8 Referentni i signali za sinhronizaciju, zajednički
[0473] Rezime sekcije: PDCH ima svoj set referentnih signala za demodulaciju (DMRS). Ortogonalni DMRS se realizuju preko kombinacije orthogonal cover codes(OCC) i mapiranja DMRS sekvenci na transmisione češljeve.
Tabela 11: Re erentni i si nali za sinhronizaci u u NX za ednički za DL i UL
2.3.8.1 Referentni signal za demodulaciju (DMRS) za PDCH
[0474] DMRS se prenosi i u DL i u UL multipleksiran sa fizičkim kanalom i služi za demodulaciju PDCH transmisija. U UL, DMRS ponekad nije potreban kada je prisutan RRS - npr., vidi UL prenos podataka u podokviru n+7 nakon ljubičastog RRS u podokvirima n+5 i n+6 na Slici 67 – ali se očekuje da je za vrlo male poruke i u transmisijama na bazi snopa (vidi Odeljak 3.4.3.2), DMRS i dalje poželjan. Slika 67 je umanjeni šematski prikaz DMRS-a u perspektivi, sa prvih 9 podokvira za jedan UE. Slika 68 prikazuje uvećani prikaz istih podokvira. U prvom periodu na bazi snopa prikazanom na Slici 68, ograničeni CSI se koristi za prekodiranje DMRS-a i podataka, ali se u periodu reciprociteta bogato znanje o kanalim koristi za napredno prekodiranje DMRS-a i podataka. Dodatni detalji su dati u Odeljku 3.4.3.3. Fizičko mapiranje u resursne elemente zavisi od transmisionog formata.
[0475] Bilo koji početni podokvir PDCH će sadržati DMRS, ali kasniji podokviri u agregatu podokvira možda neć e sadržati DMRS, ako su procene kanala na bazi DMRS iz prethodnog podokvira još uvek validne za demodulaciju. Na primer, pogledajte podokvire n i n+3 na Slici 67. DMRS su podešeni specifično za UE, ali skup korisnika može deliti istu konfiguraciju da bi omoguć io, npr. difuzno emitovanje. U agregiranim podokvirima UE može pretpostaviti da prekodiranje nije promenjeno i interpolacija se može obaviti unutar podokvira. Ortogonalni DMRS se kreiraju pomoć u CCO (orthogonal cover codes)u frekvenciji, a u nekim slučajevima i u vremenu. Dva primera kada su vremenski CCO kodovi poželjni su za finu procenu offseta frekvencije i za prošireno pokrivanje. Pretpostavlja se da su CCO kodovi optimizovani za slučaj upotrebe transmisje sa jedne transmisione tačke. Cover kodovi takođe mogu biti mapirani na strukture u obliku češlja, na različitim češljevima se koriste različiti setovi CCO kodova sa svojstvima niske kroskorelacije. Predviđeni su različiti češljevi kada svojstva kanala mogu da variraju (uključujuć i offset frekvencije). Dostupni ortogonalni DMRS se mogu koristiti i za SU-MIMO i MU-MIMO. DMRS u različitim snopovima nisu nužno ortogonalni, već se oslanjaju na prostorno razdvajanje i niska svojstva unakrsne korelacije između DMRS sekvenci u različitim setovima ortogonalnih DMRS.
[0476] Ako PDCH ima više transportnih blokova, DMRS se dele, npr. dPDCH i rPDCH koriste isti DMRS, ali su povezani sa različitim formatima prenosa, na primer, diverziti za dPDCH i prostorno multipleksiranje za rPDCH. Za PDCH, DMRS se prenose sa dovoljnom gustinom rano u agregatu podokvira ili u UL rano u odnosu na dupleks switching (u nekim slučajevima u prethodnom transmisionom periodu) da podrže ranu demodulaciju i dekodiranje. Vremenom se DMRS prenose u različitim podokvirima u skladu sa vremenom koherencije, npr. ponovljeni za duže transmisije i/ili korisnike sa velikom mobilnosti. Ponavljanje takođe može biti potrebno za prać enje drifta vremena/frekvencije u hardveru. U frekvenciji, DMRS se ponavljaju u resursnim blokovima u skladu sa efektivnom širinom koherentnog opsega bandwidth i ciljanom gustinom energije DMRS. Primetite da se efektivna širina koherentnog opsega poveć ava zbog otvrdnjavanja kanala kada koristi reciprocitet - pogledajte zadnji DL prenos na Slici 68, kao i diskusiju u odeljku 3.4.3.3. U takvim slučajevima se očekuje da DMRS u DL-u mogu biti ređi nego u slučajevima kada RRS nisu prisutni. Ponavljanje se obično izričito signalizira u vezi sa brojem podokvira u TTI ili u nekim slučajevima implicitno za deljene pre-alocirane kanale.
3 Tehnologije i Karakteristike
[0477] Glavna svrha ovog odeljka je da opiše kako se koriste funkcije, procedure, kanali i signali opisani u Odeljku 2 za ostvarivanje NX karakteristika. Međutim, nove funkcije, procedure, kanali i signali koji nisu generalno dogovoreni možda ć e i dalje biti dokumentovani u ovom odeljku. U nekim slučajevima se nove funkcije, procedure, kanali i signali uvode kao nove tehnologije, a ovde se diskutuje o rešenjima. Imajte na umu da nisu svi ti elementi nužno implementirani u NX protokol.
3.1 Malo kašnjenje i velika pouzdanost
[0478] Svrha ovog odeljka je da opiše kako NX omoguć ava koriš ć enje slučajeva koji zahtevaju pouzdanu komunikaciju u realnom vremenu, sa posebnim fokusom na izazovnim kritičnim slučajevima primene MTC (C-MTC).
2
3.1.1 Pozadina i motivacija za pouzdano malo kašnjenje
[0479] Raspon primena upotrebe mašinskog tipa 5G komunikacije (MTC), kao što je automatizacija pametne mreže za distribuciju električne energije, industrijska proizvodnja i kontrola, inteligentni transportni sistemi, daljinsko upravljanje mašinama i daljinska hirurgiju, karakteriše potreba za komunikacijom sa visokim zahtevima za kašnjenje, pouzdanost i dostupnost. Takve slučajeve upotrebe obično nazivamo kritičnim slučajevima MTC upotrebe (C-MTC), što je u skladu sa vizijom Međunarodne unije za telekomunikacije, koja C-MTC naziva "ultra pouzdanom i komunikacijom sa malim kašnjenjem".
[0480] Malo kašnjenje je takođe poželjno da bi se podržala visoka propusnost za krajnjeg korisnika za aplikacije zasnovane na TCP-u, što je, na primer, bio glavni argument za smanjenje kašnjenja u LTE-u. Očekuje se da ć e se, međutim, to dobro rešiti osnovnim dizajnom NX, kako je opisano u Poglavlju 2, i neć e se dalje raspravljati u ovom odeljku.
3.1.2 Zahtevi i KPI
Kašnjenje
[0481] Za raspravu o kašnjenju preko NX radio interfejsa, ovaj odeljak se odnosi na kašnjenje korisničke ravni RAN (ili kratku RAN latenciju), kako je definisano u odeljku 4.2, osim ako nije drugačije navedeno. RAN kašnjenje je jednosmerno tranzitno vreme od trenutka kada je SDU paket dostupan na IP sloju u korisničkom terminalu/baznoj stanici i dostupnosti ovog paketa (protokolarna jedinica podataka, PDU) na IP nivou u baznoj stanici/korisničkom terminalu. Kašnjenje paketa korisničkog nivoa uključuje kašnjenje koje uvode pridruženi protokoli i kontrolna signalizacija pod pretpostavkom da je korisnički terminal u aktivnom stanju.
[0482] Već ina slučajeva upotrebe osetljivih na kašnjenje može da se podrži sa RAN latencijom od 1 ms, ali postoji nekoliko primera jednosmernih zahteva za kašnjenje od 100 us, npr. u fabričkoj automatizaciji. NX je dizajniran da podrži jednosmjerno RAN kašnjenje od 200 us.
[0483] Aplikacija end-to-end kašnjenja (definisana u 4.2) je najrelevantnija, jer uključuje kašnjenje uzrokovano čvorovima jezgra mreže. Aspekti koji utiču na aplikaciju end-to-end kašnjenja se razmatraju u odeljku 3.1.11. P
Pouzdanost
[0484] Pouzdanost povezivanja (definisana u odeljku 4.3) je verovatnoć a da se poruka uspešno prenese na prijemnik u okviru određene granice kašnjenja. Zahtevi za pouzdanost za C-MTC aplikacije se dosta razlikuju. Zahtevi reda 1-1e-4 su tipični za procesnu automatizaciju; Zahtevi 1-1e-6 se obično spominju za automobilske primene i automatizovano vođena vozila. Za slučajeve upotrebe industrijske automatizacije nekoliko izvora spominje zahteve 1-1e-9, ali treba razumeti da ta vrednost dolazi iz specifikacija izvedenih iz žičnih sistema i nejasno je da li se tako strogi zahtevi odnose na sisteme dizajnirane za bežično povezivanje.
[0485] Ovde se pretpostavlja da već ina C-MTC aplikacija može biti podržana sa pouzdanoš ć u od 1-1e-6, ali NX je dizajniran da obezbedi pouzdanost reda od 1-1e-9 za ekstremne primene. Najstroži zahtev predviđen je samo u lokalnim okruženjima (npr. fabrika) sa kontrolisanim nivoima interferencije.
Dostupnost servisa
[0486] Mnogi servisi koji zahtevaju pouzdanu komunikaciju sa malim kašnjenjem takođe zahtevaju visoku dostupnost usluga (definisano u odeljku 4.3). Za određenu pouzdanu uslugu sa malim kašnjenjem - npr., par servisa sa ograničenjima za pouzdanost i kašnjenje - raspoloživost usluge se može definisati na kom nivou je obezbeđeno kašnjenje-pouzdanost u prostoru i vremenu. To se može omoguć iti odgovaraju ć im razmeštajem i redundantnoš ć u mreže. Aspekti arhitekture vezani za dostupnost servisa se razmatraju u odeljku 3.1.11.
3.1.3 Numerologija i struktura okvira
[0487] NX sadrži nekoliko različitih propusnih opsega OFDM podnosioca (vidi Odeljak 2.3) koji obuhvataju raspon frekvencija od ispod-1GHz do 100 GHz, s poveć anjem širine opsega podnosioca prema ve ć im frekvencijama podnosioca. Numerologije sa širim opsegom podnosioca pružaju, pored poveć ane robusnosti Dopplerovog i faznog šuma, i kra ć e OFDM simbole i trajanja podokvira, što obezbeđuje manje kašnjenje. Sve dok je ciklični prefiks više širokopojasnih numerologija dovoljan, ove numerologije se mogu koristiti i na nižim frekvencijama.
[0488] U razmeštajima širokog područja, poželjna je numerologija "16.875 kHz, normalan CP" sa trajanjem podokvira od 250 ms. Trajanje podokvira je dovoljno za mnoge aplikacije sa malim kašnjenjem. Za ekstremne zahteve kašnjenja mogu se koristiti čak i numerologije „67.5 kHz, normalan CP“ ili „67.5 kHz, dugi CP b“. Ako je ciklični prefiks od oko 0.8 µs dovoljan "67.5 kHz, normalan CP" treba koristiti zbog njegovog nižeg CP overhead-a od 5.5%; za okruženja s već im rasipanjem kašnjenja treba koristiti „67.5 kHz, dugi CP b“.
[0489] U gustim makro razmeštajima "67.5 kHz, normalan CP" se verovatno još uvek može koristiti (pod uslovom malog rasipanja kašnjenja) omogu ć avaju ć i dužinu podokvira od 62.5 µs. Ako je 250 ms dovoljno i „16.875 kHz, normalan CP“ i „67.5 kHz, normalan CP“ se mogu koristiti, pod uslovom da raspon frekvencija omogu ć ava propusni opseg podnosioca 16.875 kHz.
[0490] Čak i kraća trajanja podokvira (7.8 µs) su omoguć ena numerologijom "540 kHz, normalan CP". Trenutno, nisu poznati slučajevi upotrebe u kojima je potrebno tako malo trajanje okvira. Osim toga, mali ciklični prefiks ove numerologije (0.1 µs) ograničava veoma gusto raspoređivanje. Kratko trajanje podokvira otvorilo bi moguć nost HARQ retransmisija za poveć anje pouzdanosti. Međutim, očekuje se da je tipična radna tačka za C-MTC takva da se koristikodni količnikiznad 0.5 pa su tako koristi od retransmisije ograničene.
Tabela 12: Rezime ko e numerolo i e odabrati u ko o rimeni i redviđeno tra an e odokvira
[0491] Izbor prave numerologije ima manji uticaj na zahteve za pouzdanost (osim što aplikacija treba da koristi ispravnu numerologiju u pogledu faznog šuma i maksimalno očekivanog Doplerovog efekta).
3.1.4 Sinhronizacija u C-MTC
[0492] Sinhronizacija igra kritičnu ulogu kada je u pitanju ispunjavanje želje u C-MTC-u za ultra-visokom pouzdanoš ć u.
[0493] NX je zasnovan na lean dizajnu gde se prenos emitovanih signala poput MIB/SIB ili slični i sinhronizacioni signali prenose samo kada je neophodno. Za NX je periodičnost sinhronizacije kanala reda od 100 ms. Priroda proređenih signala za sinhronizaciju može postati kritična za postizanje najviših stopa detekcije do 1-1e-9 u nekim C-MTC scenarijima. To se dešava zbog neizbežnog drifta vremena i frekvencije koji se javlja usled retke obrade signala sinhronizacije.
[0494] Međutim, može se pokazati da sa kristalnim oscilatorom (XO) sa vremenskim driftom od 2 ppm (tj. 2 µs/s) i maksimalnim driftom frekvencije od 125 Hz/s @ 2 GHz opsegu, tačnost sinhronizacije je dovoljno dobra za C-MTC pomoću ponovne upotrebe SS-a. Ovo se odnosi i na numerologiju 16.875 kHz i na numerologiju od 67.5 kHz.
3.1.5 Implikacije dupleksnog režima C-MTC
[0495] Fokusiranje na najstrože slučajeve pouzdanosti, sa verovatnoćom pojave greške do 1e-9, najizazovniji scenario za ispunjavanje uslova kašnjenja je za sporadične podatke gde pretpostavljamo da UE nema UL grant i zato mora poslati zahtev za planiranje (SR) i primiti dozvolu za planiranje(SG) pre nego što započne uplink prenos. Zavisno od korišćenog moda dupleksiranja, FDD ili TDD, kašnjenje u najgorem slučaju za C-MTC ć e u određenoj meri varirati, kao što je diskutovano u nastavku.
3.1.5.1 FDD
[0496] Za slučajeve upotrebe sa najizazovnijim zahtevima za kašnjenje, Referentni Simboli (RS) se prenose u prvom OFDM simbolu radi omoguć avanja ranog dekodiranja. U slučaju da se na UE i eNB mogu postaviti strogi zahtevi za obradu (vidi kasniji odeljak), dekodiranje zahteva za raspoređivanje i poruke sa dozvolom odgovarajuć eg čvora se mogu izvesti za nekoliko mikro sekundi. Dakle, SR, SG i podaci se zatim mogu prenositi u tri uzastopna podokvira. Zatim, scenario najgoreg slučaja je kada podaci za prenos stižu odmah nakon što je pokrenut podokvir, i prema tome ć e ukupno RAN kašnjenje biti između 3 podokvira (najbolji slučaj) i 4 podokvira (najgori slučaj). Pogledajte ilustraciju UL kašnjenja sa SR-SG-Data ciklusom za FDD prikazan na Slici 69. Kao što se vidi na slici, Referentni Simbol (RS) se prenosi u prvom OFDM simbolu u svakom podokviru (pod pretpostavkom 1 podokvir = 4 OFDM simbola, kao u odeljku 2.3.2.1) za omoguć avanje ranog dekodovanja. S obzirom na upotrebu numerologije od 67.5 kHz sa dužinom podokvira 62.5 µs, to podrazumeva RAN kašnjenje od oko 187-250 µs. Ovde se pretpostavlja da se podaci kodiraju dovoljno malom brzinom da nije potrebna retransmisija.
4
[0497] Iz perspektive latencije, dakle, korišć enje FDD je dobro rešenje u frekvencijskim opsezima gde je FDD dostupan (npr., ispod 4 GHz).
[0498] Napominjemo da Slika 69 prikazuje UL kašnjenja pretpostavljajuć i da je PDCCH raspoređen preko celog podokvira koji se sastoji od 4 OFDM simbola (vidi odeljak 2.3.3). Napominjemo da kada je PDCCH ograničen na prvi simbol podokvira, kako bi se omoguć ilo rano dekodiranje, ukupno kašnjenje UL se može dalje smanjiti na 2 podokvira (u najboljem slučaju), pošto je PDCCH ograničen na prvi OFDM simbol podokvira koji omoguć ava prenos podataka u istom podokviru. Ovo RAN kašnjenje treba da se posmatra kao tehnički izazovna karakteristika NX, pošto zahteva da se UE-u i eNB-u mogu postaviti striktni zahtevi za obradu. Drugim rečima, potreba da SG bude obrađen za oko 8 µs (manje od trajanja OFDM simbola numerologije od 67.5 kHz) kako je opisano u narednim odeljcima, zahteva vrhunske uređaje i možda neć e biti dostižna na MBB uređajima. Rezultujuća kašnjenja za relaksirana vremena obrade su predstavljena u odeljku 3.1.12.
3.1.5.2 TDD
[0499] Ispod je opisano kašnjenje za TDD konfiguraciju. Analiza uzima u obzir visoke potrebe za pouzdanošć u zahtevnih slučajeva upotrebe C-MTC-a. Stoga se analiza mora posmatrati kao analiza najgoreg slučaja i u mnogim scenarijima (ali verovatno ne u svim) verovatno se mogu relaksirati zahtevi poput sinhronizovanih ć elija, itd. U TDD-u, zahtevi za odlaganje mogu podrazumevati značajne restrikcije TDD UL/DL strukture. Opet usredsređujuć i se na najgori scenario, bez UL dozvole za UE i numerologiju 67.5 kHz, lako se može zaključiti da UL/DL podokviri treba naizmenično da se smenjuju na bazi pojedinačnog podokvira i stoga se u tim okolnostima ne može koristiti dinamički TDD. Zatim, najgori slučaj kašnjenja je kada podaci stignu na početku UL podokvira. Opet, napominjemo da se u ć elijskom TDD-u obično ne može pokrenuti UL prenos u podokviru gde u blizini C-MTC UE ima DL prijem. Zbog toga UE mora sačekati sledeć i raspoloživi UL podokvir za SR prenos. Tada je ukupno kašnjenje 5 podokvira, 312 µs. Najbolji slučaj kašnjenja je kada paket podataka stigne pre slede ć eg UL okvira slično najboljem slučaju FDD, 187 µs. To je prikazano na Slici 70, koja ilustruje kašnjenje za TDD. U ovom najgorem primeru, paket podataka stiže do UE na početku UL podokvira i zbog toga bi SR (prva strelica) prvo mogao biti poslat u slede ć em raspoloživom UL podokviru. Zatim SG i Podaci mogu biti preneti u narednim podokvirima.
[0500] U TDD-u treba da se dodeli vreme za UE za promenu postavki primopredajnika između UL i DL. Potreba za naizmeničnim promenama UL/DL na bazi jednog podokvia može tada podrazumevati značajan switching overhead. Međutim, korišć enjem vremenskog odstupanja, overhead može biti ograničen na 1 UL OFDM simbol. To je prikazano na Slici 71, koja ilustruje switching overhead i pokazuje da se korišć enjem vreme switching-a TA može smanjiti na jedan UL OFDM simbol. Korišćenjem tog pristupa može se omogućiti oko 8 µs za switching, što je dovoljno kada se imaju u vidu trenutne implementacije koje zahtevaju nekih 5-6 µs,
3.1.5.2.1. Implikacija najgoreg slučaja C-MTC zahteva na TDD
[0501] Potreba za naizmeničnim promenama UL i DL za svaki podokvir podrazumeva gubitak kapaciteta od 25% na UL kanalu. Uzimajuć i u obzir "TDD 100 dB dinamički problem blizu-daleko“ u scenariju ć elijskog razmeštanja zajedno sa visokim zahtevom za pouzdanost za C-MTC, i unutar- i frekvencije između susednih ć elija moraju biti sinhronizovane i imati istu UL/DL konfiguraciju. Ovo može biti ne optimalno sa stanovišta kapaciteta mobilne širokopojasne mreže. Drugi pristup je upotreba C-MTC aplikacija samo sa najstrožim zahtevima (koji zahtevaju stopu greške ispod 1e-9) u izolovanim ć elijama ili područjima.
3.1.5.3 Napomena o vremenu obrade
[0502] Da bi mogla da se ispune kratka vremena obrade koja su potrebna za odgovore u susednim podokvirima, mogu se koristiti različiti principi predobrade koristeć i činjenicu da ć e paket podataka koji se prenosi u C-MTC verovatno biti mali kao i da je mali set konačnih veličina paketa dozvoljen (samo konačan skup poruka koje se prenose uz tako stroge zahteve kašnjenja). Pretpostavimo da eNB kao i UE imaju kontrolu nad trenutnim kvalitetom veze i stoga znaju koji MCS da koriste, a samo mali broj (pojedinačnih) MCS formata za datu veličinu paketa podataka je moguć e izabrati za čvor NW. Zatim, kada UE prenese SR, poruka uključuje veličinu paketa podataka. Osim toga, UE može pripremiti konačan skup moguć ih MCS formata i nakon što je SG dekodovan (ukazujući koje f/t resurse treba koristiti), UE može preneti ispravnu verziju u ove resurse bez daljeg odlaganja kodovanja. Isto se može učiniti i u eNB-u. Kada se SR primi, on raspoređuje potrebne resurse na osnovu podataka o veličini paketa podataka i već utvrđenih MCS-a i prenosi odgovaraju ć i SG. Koriste ć i ovakav pristup pripremanja/prekodovanja očekujemo da možemo ispuniti potrebe za kodiranjem i dekodiranjem potrebnim za C-MTC vremenska ograničenja.
3.1.6 Kodiranje i modulacija
[0503] C-MTC aplikacijama je potrebna robusna modulacija i kodiranje kao i brzo dekodiranje da bi se ispunili zahtevi latencije. Kako bi postigli latenciju za najzahtjevnije slučajeve upotrebe, C-MTC aplikacije će možda morati da onemoguć e HARQ i koriste veoma robusne MCS-e. Stoga bi red modulacije trebao biti nizak (npr. QPSK). Osim toga, poželjne su strategije kodovanja koje omoguć avaju rano dekodiranje, pa bi konvolucioni kodovi bez učešljavanja (interleaving) mogli biti dobar izbor ne samo zbog moguć nosti ranog dekodovanja, ve ć i zbog toga što se očekuje da ć e paketi C-MTC biti mali, a samim tim i koristi od upotrebe naprednih principa kodovanja, su ograničene (polarni kodovi, koji su trenutno poželjan pristup MBB u NX-u se mogu primeniti i za C-MTC). Još jedan važan faktor za brzo i rano dekodiranje je stavljanje referentnih simbola na početak podokvira kako bi mogla da se izvrši procena kanala bez baferinga.
[0504] Za manje ekstremne zahteve za pouzdanoš ć u i kašnjenjem, verovatno je korisna modulacija višeg reda.
3.1.7 Diverziti
[0505] Diverziti se smatra važnim pokretačem ultra-pouzdane komunikacije. Veliki redovi diverzitija (npr. 8 ili 16 za najstrože zahteve pouzdanosti do 1-1e-9) su poželjni da se omoguće prihvatljive granice fedinga u slučaju feding kanala, kao što je Rajlijev kanal. Teoretski, ovaj diverziti se može postić i u vremenskom, frekvencijskom i/ili prostornom domenu. Da bi se postigla ultra pouzdana komunikacija u okviru strogog budžeta sa malim kašnjenjem, korišćenje vremenskog diverzitija je veoma izazovno. S druge strane, da bi se iskoristili dobitci od frekvencijskog diverzitija, važno je mapirati kodovane bitove na frekvencijske izvore koji imaju neusklađene koeficijente kanala. Zbog toga bi se potrebna širina opsega poveć avala sa koherencijom širine opsega kanala i na taj način dobiti od frekvencijskog diverzitija upotrebile za već e iskorišćenje propusnog opsega. Stoga se pretpostavlja da je antenski diverziti glavna opcija za postizanje potrebnog reda diverzitija, kada je to izvodljivo. Takođe treba napomenuti da bi se red prostornog diverzitija od 16, 8 i 2 antena mogao razmotriti na strani eNB i UE. U prenosu sa uređaja na uređaj (D2D) možda nije izvedivo postić i dovoljnu korist od diverzitija samo sa prostornim diverzitijem zbog ograničenja dizajna antene za UE, a pored njega se može korititi frekvencijski diverziti. Pored toga, D2D komunikacija takođe ima koristi od poveć anog budžeta linka zbog blizine uređaja. Osim toga, da bi se postigla puna korist od diverzitija prenosa, potrebno je koristiti naprednije prostorne i vremenske kodove, a ne Alamouti kod. Alamouti kodovi potpuni diverziti prenosa postižu samo do 2 predajne antene.
[0506] Proširenje antenskog diverzitija je makro-diverziti, kada antene nisu kolocirane, već su raspoređene u prostoru. Ovo zahteva brzo povezivanje između različitih prijemnih tačaka ako je kašnjenje kritično. U opštijem slučaju, može se razmotriti posluživanje aplikacija sa visokim zahtevima za pouzdanošć u preko više operatera ili čak RAT-ova.
[0507] Diverziti kontrolnih i kanala za podatke se dalje razmatra u odeljcima 2.3.3.2, 2.3.4.1 i 2.3.5.1.
3.1.8 HARQ
[0508] Za C-MTC servise najosetljivije na latenciju se očekuje da zahtevi latencije sprečavaju upotrebu HARQ-a i da je potrebno uspešno dekodiranje u jednom pokušaju prenosa. Prema tome, za takve aplikacije HARQ funkcija može biti onemoguć ena. Za usluge gde bi HARQ povratna informacija bila mogu ć a iz perspektive kasnjenja, dobici od HARQ-a su i dalje ograničeni. Buduć i da mnogi C-MTC servisi nisu zainteresovani za „prosečno kašnjenje“, ve ć samo za kašnjenje u datom procentu, adaptacija linka treba da obezbedi pouzdanost nakon maksimalnog broja retransmisija koji je dozvoljen budžetom kasnjenja. Ovo često može biti format koji je teško dekodirati ranije; za dobar SINR malo je motivacije za upotrebu kodnog količnika ispod 1/2, što znači da je dekodiranje moguć e najpre nakon polovine prenosa.
[0509] Potencijalne dobiti sa HARQ-om takođe zavise od toga da li se SINR može prilagoditi promenom opsega prenosa. Za uplink se očekuju samo ograničeni dobici ako se propusni opseg može smanjiti, i time poboljšati SINR. Međutim, za downlink ili uplink slučajeve kod kojih postoje ograničenja spektralne gustine snage, gde je kodni količnikpotreban za postizanje ciljne greške vrlo mali, može se očekivati značajan porast efikasnosti resursa od rada HARQ-a. Da bi imali koristi od smanjenog prosečnog korišć enja resursa, planiranje mora biti dovoljno brzo da bi se"oslobođeni" resursi upotrebili za ostale servise.
[0510] Prepoznato je da HARQ povratna informacija takođe mora da bude robusna za NACK-to-ACK greške ispod zadatog cilja za pouzdanost, pa čak i niži za višestruke prenose i takođe mora da ispuni ovu pouzdanost na znatno nižoj granici kašnjenja za samu aplikaciju. Ovo može dovesti u pitanje pokrivenost HARQ povratne informacije i dosta koštati, posebno uzimajuć i u obzir relativno male očekivane veličine podataka za C-MTC. HARQ mehanizam i kontrolni kanali se razmatraju u odeljku 2.2.8.
[0511] Slika 72 ilustruje primer gde se brza HARQ povratna informacija prenosi na kraju prve dostupne prilike za UL transmisiju. U ovom primeru HARQ povratna informacija je uključena u jedan OFDM simbol.
[0512] Očekuje se da ć e samo opcija „vrlo brza HARQ povratna informacija“ u NX-u biti primenljiva za C-MTC, sa značajnom raspodelom energije za povratnu informaciju kako bi se zadovoljili zahtevi za grešku bez postavljanja pragova detekcije tako da se svi dobitci od HARQ-a izgube na ACK-to-NACK greške. Uz "veoma brzu" povratnu informaciju, gde kanal povratne informacije obuhvata samo deo podokvira, očekuje se da vreme dvostrukog kašnjenja bude 2 podokvira, pri čemu se prenos može dogoditi u svakom drugom podokviru sa stop-and-wait. Za „prevremeni prekid“, nastavljen prenos sve do ACK-a, jedan podokvir ć e se često „izgubiti“. Ako je podržana prediktivna povratna informacija na osnovu procene kvaliteta na ranim pilotima, povratna informacija se može poslati čak i pre potpunog dekodovanja. Ova šema možda nije pogodna u slučaju veoma strogih zahteva za pouzdanost.
3.1.9 MAC šeme pristupa za C-MTC
[0513] NX C-MTC MAC dizajn zasnovan je na principima L2 dizajna kako je opisano u odeljku 2.2.1, i koristi okvir NX PHY. Ovde je opisano nekoliko C-MTC MAC opcija koje se mogu fleksibilno odabrati zavisno od scenarija. Modularnost dizajna pruža moguć nost povezivanja različitih MAC komponenti i funkcija kako bi se bolje odgovorilo na specifične zahteve slučajeva upotrebe. Da bi se zadovoljili željeni QoS zahtevi, poput granica kašnjenja i zahteva za pouzdanošć u, svaka od C-MTC MAC opcija ima svoje karakteristike i kompromise u pogledu zahteva za resurse i korišć enja resursa.
[0514] Konkretno, C-MTC MAC dizajn uključuje (i) dinamički planiranje, (ii) trenutni uplink pristup i (iii) fleksibilne na bazi nadmetanjašeme pristupa (hibridni pristup). MAC šeme za C-MTC u D2D do sada nisu proučavane eksplicitno. Dinamičko planiranje se smatra osnovnim slučajem, gde se prednosti NX PHY (npr., krać i i promenljivi TTI) mogu iskoristiti za ispunjavanje zahteva za malo kašnjenje i visoku pouzdanost. Opcija dinamičkog planiranja odgovara sporadičnom prometu podataka, gde dozvolu za resurse daje bazna stanica na zahtev za planiranje iz čvora za jedan prenos. Za svaki potreban prenos podataka, dozvola za resurse treba da se dobije od bazne stanice. U zavisnosti od očekivanja QoS-a specifičnih za scenario i dostupnosti resursa, bazna stanica ima moguć nost davanja prioriteta sporadičnim podacima u realnom vremenu u odnosu na druge vrste saobrać aja.
[0515] Instant Uplink Access (IUA) šema koristi prekomerno obezbeđivanje resursa za uplink prenos podataka. Ova MAC opcija žrtvuje upotrebu resursa u korist smanjenja kašnjenja, što je poželjno za C-MTC aplikacije. Buduć i da čvor ne mora izričito dobiti dozvolu od bazne stanice za nastupajući sporadični prenos podataka, IUA eliminiše kašnjenje u ciklusu zahteva za resursom i baznu stanicu koja alocira resurs. Shema hibridnog pristupa koristi principe pristupa zasnovane na rasporedu i nadmetanju i osmišljena je da iskoristi fleksibilnost u izboru resursa i struktura okvira koje nudi NX PHY. U šemi hibridnog pristupa, bazna stanica rezerviše prethodne resurse za periodični promet u realnom vremenu i ne-realnom vremenu. Osim toga, u zavisnosti od raspoloživosti resursa i očekivanog sporadičnog prometa u datom trenutku, bazna stanica može fleksibilno dodeliti čvorove na bazi nadmetanja i planirane resurse. Bazna stanica može čak i rekonfigurirati dodeljene resurse kada je to potrebno, npr. oduzeti resurse dodeljene prometu u ne-realnom vremenu i rezervisati ih za promet u realnom vremenu. Ako je saobrać ajno optere ć enje malo, pristup na bazi nadmetanjamože biti prilično efikasan u pogledu efikasnosti korišć enja resursa i na taj način može efikasno da se bavi sporadičnim saobra ć ajem. Međutim, pristup na bazi nadmetanja ima negativnu stranu njegovog ne-nedeterminističkog ponašanja. Zbog toga, u ovoj MAC opciji, bazna stanica treba da upravlja radio-resursima za pristup na bazi nadmetanja i pristup planiranja na način da se mogu zadovoljiti zahtevi saobraćaja u realnom vremenu za vrlo malo kašnjenje i veliku pouzdanost. Gore navedene C-MTC MAC sheme su opisane u Odjeljku 2.2.9.
3.1.10 D2D aspekti
[0516] Device-to-Device (D2D) komunikacioni protokoli za NX (vidi detalje u odeljku 3.11) dizajnirani su da podrže proksimalnu komunikaciju u scenarijima pokrivanja, delimičnog pokrivanja i van okvira pokrivanja za veliki broj primera upotrebe, uključujuć i mobilnu širokopojasnu vezu, kao i slučajeve kritične upotrebe kao što su V2X i fabrička automatizacija.
[0517] Za slučajeve kritične upotrebe, zahtevi aplikacije povezani sa pouzdanošć u, dostupnoš ć u i kašnjenjem se mogu lakše zadovoljiti korišć enjem direktne D2D komunikacije nego bez D2D mogu ć nosti. To je zato što je u slučaju komunikacije zasnovane na infrastrukturi svaki paket podataka između uređaja, čak i ako su uređaji u blizini, uključen u jedan UL i jedan DL prenos. Ovo možda nije uvek optimalna putanja u pogledu kašnjenja u poređenju sa pojedinačnom radio transmisijom duž direktne putanje između obližnjih uređaja. Osim toga, pokrivenost mreže ili kapacitet ne moraju uvek biti garantovani za komunikacije kritične za misiju. Prema tome integracija perifernog linka može pomoć i mreži da se obezbedi već a dostupnost tako što ć e se izbe ć i potencijalna uska grla u dimenzijama gde infrastruktura može postati jedina tačka degradacije performansi ili potencijalnog kvara. Napominjemo da poveć anje pouzdanosti kod D2D zbog manje komunikacionih linkova delom može biti kopezovano nižim redom diverzitija za bočnu vezu.
[0518] Neke aplikacije C-MTC treba da se rade u scenarijima izvan pokrivanja, npr., neki scenariji u automobilskom saobraćaju. Tada je D2D komunikacija možda jedina putanja koja je lako dostupna u situacijama pokrivanja i izvan pokrivanja.
[0519] U slučaju scenarija pokrivanja (npr. fabrička automatizacija), pomoć mreže za D2D igra važnu ulogu u smanjenju interferencije između uređaja i infrastrukture; kao i u poboljšanju spektralne efikasnosti omoguć avanjem ponovne upotrebe resursa. Pored toga, mreža može dodatno pomo ć i uređajima otkrivanje uređaja i mobilnost.
[0520] Da bi se ostvarila potencijalni dobitak kašnjenja, pomoću direktne D2D komunikacije, RRM funkcije (vidi odeljak 3.11.7.8 za više detalja), se obezbeđuju na hibridni centralizovani način distribucije između mreže i uređaja u zavisnosti od scenarija i usluge. Ove RRM funkcije mogu uključivati izbor režima, raspodelu resursa i kontrolu napajanja i zajednički osigurati dostupnost radio resursa za proširivanje pokrivanja kao i za kritične usluge.
[0521] Da bi imali robusne prenose uprkos neočekivanih interferencija u slučaju distribuiranog RRM-a, mogu se koristiti pouzdani kodovi kanala sa malom greškom uerror floor regionu (npr. konvolucioni kodovi). Pametni mehanizmi retransmisije (npr. HARQ), se mogu koristiti ako je mogu ć e izvršiti retransmisiju unutar granice kašnjenja.
[0522] Da bi se dodatno zaštitila bočna veza prenosi od interferencije, i od mreže asistirane (spore) i ne-asistirane (brze) RRM procedure treba da se sprovode uz robusno upravljanje interferencijom i mehanizmima koordinacije za unicast, multicast i difuzno emitovane D2D komunikacione kanale.
[0523] Da bi se nosila sa dinamičkim okruženjem radio mreže zbog mobilnosti, diverziti može biti važan aspekt komunikacije za kritične misije, koji može biti obezbeđen u različitim oblicima kao što je antenski diverziti, frekvencijski diverziti, vremenski diverziti (vidi odeljak 3.1.7) i, u slučaju D2D, takođe u diverzitiju moda (koji uključuju celularni mod i D2D mod za proksimalne komunikacije). Sa druge strane, ove metode diverzitija možda nisu uvek dostupne:
- Zahtev za latenciju može biti ograničavajuć i faktor za koriš ć enje vremenskog diverzitija.
- Frekvencijski diverziti može biti ograničen zbog raspodele frekvencija i radio moguć nosti.
- D2D veze mogu biti ograničene na niži red diverzitija zbog činjenice da je obično manji broj antena dostupan na uređaju u poređenju s mrežnim čvorom.
- Zavisno od pokrivenosti mreže, diverziti moda, gde se može koristiti i povezivost na bazi infrastrukture (Uu interfejsi) i D2D (PC5 interfejs), može biti ograničen na kontrolnu ravan ili može biti potpuno nedostupan.
[0524] Sve u svemu, NX D2D se doživljava kao komplementarno sredstvo koje omoguć ava malo kašnjenje kada se koriste pravi alati, zahvaljujuć i kra ć em komunikacionom rastojanju, manjem broju transmisionih linkova (skokova), kao i visokoj pouzdanosti pomoć u poboljšanih funkcionalnosti Sloja 1 i Sloja 2, npr. za redundanciju, upravljanje interferencijom i proširenje pokrivanja.
3.1.11 Aspekti RAN arhitekture
[0525] Ovaj odeljak opisuje aspekte arhitekture koji se odnose na postizanje male latencije, visoke pouzdanosti i velike dostupnosti na nivou sistema.
Potreba za podržavanjem distribuirane funkcionalnosti:
[0526] Da bi se podržala e2e kašnjenja do ispod 1 ms ili niže, potrebno je podržati razmeštanje aplikacionih servera u blizini radio pristupa, što se ponekad naziva i mobile edge computing. Svetlost u optičkom vlaknu pređe oko 200 km u 1 ms, tako da bi se postigla garantovana jednosmerna latencija između recimo kontrolera u mreži i bežičnog aktuatora/senzora, primena kontrolera mora biti locirana mnogo bliže radiju nego što je 200 km (takođe uzimajuć i u obzir dodatna kašnjenja koja potiču od switchinga, HW-i/f, vlakna nisu raspoređena pravolinijski itd.). Primena aplikacionih servera u blizini radija takođe podrazumeva raspoređivanje funkcija korisničke ravni u osnovnoj mreži, kao što je sidro za mobilnost blizu radija.
[0527] Za slučajeve upotrebe s malim kašnjenjem i visokom pouzdanošć u, zanimljivo je omogu ć iti raspoređivanje funkcija korisničke ravni i kontrolne ravni u blizini radio mreže. Funkcije distribuirane korisničkoj ravni motivisane su potrebom za niskom latencijom, dok bi funkcije distribuirane upravljačkoj ravni mogle biti motivisane potrebom za samostalnim radom čak i ako je veza sa spoljnim mrežama prekinuta.
Upotreba distribuiranog oblaka i virtuelizacije mrežnih funkcija (NFV) za distribuciju funkcionalnosti :
[0528] U vremenskom okviru do 2020. se očekuje da ć e budu ć e funkcije jezgra mreže, kao i već ina funkcija na nivou aplikacije biti podržane za obradu opšte namene HW i raspoređene kao virtualizovane mrežne funkcije. Virtuelizacija olakšava distribuciju ovih funkcija u mreži korišćenjem distributivne cloud platforme na bazi opšte namene HW. NX podržava takvu distribuciju jezgra mreže i nivoa usluge (npr., aplikacioni servisi) koja omoguć ava veze sa niskom latencijom između senzora, aktuatora i kontrolera.
[0529] Takođe je moguć e podržati kritične i servise sa malim kašnjenjem u zasebnom logičkom e2e mrežnom odsečku (vidi odeljak 1.1 za opis odsečka mreže), koji je optimizovan za pouzdanost i malo kašnjenje (npr. podržava distribuirane funkcije). Ovaj mrežni odsečak deli istu fizičku mrežu kao recimo MBB odsečak, ali još uvijek može biti bolji od MBB-a za upravljanje kritičnim saobraćajem. U ovom slučaju moraju postojati mehanizmi koji upravljaju deljenjem resursa između otsečaka i pružaju izolaciju. U mnogim slučajevima, sečenje mreže je predviđeno za upotrebu dinamički deljenog resursa, ali kritičnim odsečcima će takođe biti potrebno dodeliti garantovanu (namensku) transportnu mrežu i radio resurse odsečcima da bi bili sigurni da se može ispuniti zahtev za performanse.
Arhitektura koja omogu ć ava visok nivo pouzdanosti/dostupnosti:
[0530] Pored zahteva za visokom pouzdanošć u, neke usluge zahtevaju i veliku dostupnost usluge čak i u vreme kvara čvora ili opreme. Danas tipične kritične MTC aplikacije koriste dve nezavisne duplirane putanje da se osigura da celokupna veza može da izađe na kraj sa kvarom HV ili SV na jednoj putanji. Očekuje se da se slični koncepti mogu primeniti za kritični MTC korišćenjem NX.
[0531] Slika 73 ilustruje upotrebu dupliranih putanja.
[0532] Pored nezavisnih dupliranih putanja visoka dostupnost čvora se može postić i replikacijom UE konteksta u više čvorova da bi se nosili sa kvarovima HW ploča ili kvarovima VM. Takve metode se već danas koriste u našim proizvodima.
3.1.12 Dostižno kašnjenje
[0533] U ovom odeljku je sumirano dostižno RAN kašnjenje. Ovaj odeljak je fokusiran na FDD koji daje najniže kašnjenje kao što je rečeno u prethodnim odeljcima. Treba napomenuti da je end-to-end ili kašnjenje aplikacije duže i uključuje bafering, kašnjenje transporta i kašnjenje obrade u čvorovima osnovne mreže.
3.1.12.1 Latencija uplinka
[0534] Dostižno kašnjenje uplinka korisničke ravni za NX je prikazano za planirani prenos u ovom odeljku. Sa agresivnom pretpostavkom o vremenu obrade (8 µs) mogu ć e je poslati zahtev za planiranje (SR), dozvolu za planiranje (SG) i podatke u uzastopnim vremenskim slotovima. Ovo se može posmatrati kao tehnološki potencijal za premijum uređaje sa strogim zahtevima za kašnjenje i u skladu je sa brojevima opisanim u odeljku 2.1.5.1. Uz relaksiranu pretpostavku o zahtevu za obradu (nekoliko desetina µs) dolazi do kašnjenja od jednog podokvira dok se ne prenese sledeć a poruka u sekvenci. Tačno vreme obrade tada nije važno sve dok ne prođe jedan podokvir. Pretpostavlja se da je ovo mogu ć e i za mainstream MBB uređaje.
[0535] Uključeni koraci i potrebna latencija za svaki korak se mogu videti na Slici 74, koja prikazuje upstream RAN kašnjenje za dinamičko planiranje. Ako se ne koriste retransmisije, rezultujuć e kašnjenje je 4 podokvira za stroge zahteve obrade i 6 podokvira za relaksirane zahteve obrade.
[0536] Kad se koriste HARQ retransmisije, svaka retransmisija dodaje dodatna 2 podokvira (strogi zahtevi za obradu) ili 4 podokvira (relaksirani zahtevi za obradu).
[0537] Sheme polu-istrajnog planiranja, trenutni uplink pristup i predvidivo planiranje rezultuju u vrlo sličnom kašnjenju. U svim ovim shemama planiranja ciklus zahtev-dozvola se izostavlja, a dozvola za planiranje je dostupna kada podaci pristignu. Pojedinosti o tim shemama su date u odeljku 2.2.9. Uključeni koraci i potrebno kašnjenje za svaki korak se mogu videti na Slici 75, koja prikazuje dostižno uplink kašnjenje sa trenutnim pristupom linku. Ako se ne koriste retransmisije, rezultujuće kašnjenje je 2 podokvira i za stroge i za relaksirane zahteve za obradu. Kada se koriste HARQ retransmisije, svakoj retransmisiji se dodaju dodatna 2 podokvira (strogi zahtevi za obradu) ili 4 podokvira (relaksirani zahtevi za obradu).
[0538] Rezultujuće kašnjenje vazdušnog uplink interfejsa za različite numerologije i sheme planiranja su sumirani u Tabeli 13.
T 1 R r RA r r
[0539] Kao što se može videti, ciljano jednosmerno kašnjenje vazdušnog interfejsa od 200 µs se može dostić i u uplinku sa odgovarajuć om konfiguracijom.
3.1.12.2 Kašnjenje downlinka
[0540] Za komunikaciju sa malim kašnjenjem moguć e je poslati zadatak planiranja prenosa downlink podataka i podataka u istom podokviru. Zadatak planiranja se prenosi na Fizičkom downlink kontrolnom kanalu (PDCCH) na početku podokvira, a prenos podataka se može obaviti u istom podokviru; vidi odeljak 2.3.2.2.
[0540] Kada su podaci dostupni za downlink prenos, podaci mogu biti poslati u sledeć em dostupnom podokviru. To znači da je najgori slučaj za RAN latenciju u downlinku ograničen na 2 podokvira (500 µs za trajanje podokvira od 250 µs i 125 µs za trajanje od 62.5 µs). Time se može ispuniti uslov za latenciju od 200 µs.
[0542] U implementaciji proizvoda je moguć e da se dodaju 1-2 podokvira za planiranje, adaptaciju linka i obradu, što znači da se ne mogu postić i najstroži zahtevi za latenciju ukoliko se ne koristi optimizovana implementacija.
3.2 Pristup sistemu
[0543] Ovaj odeljak opisuje funkcionalnost koja je omoguć ena korisnicima da pristupe i pravilno rade u sistemu. Funkcionalnost koja se pruža korisnicima može obuhvatati jedno ili više sledeć eg:
- Snabdevanje uređaja sa "sistemskim informacijama" - U LTE mrežama se obično vrši pomoću difuznog emitovanja po ć eliji
- Pejdžing - U LTE mrežama se obično vrši prenošenjem poć eliji preko više ć elijske pejdžing oblasti
- Uspostavljanje veze - u LTE mrežama, obično ciljanjem određeneć elije
- Prać enje - U LTE mrežama se obično obavlja izborom ć elije i ponovnim izborom
[0544] Izraz pristup sistemu u ovom odeljku se odnosi na sve signale i procedure koji omoguć avaju UE da pristupi sistemu i primi pejdžing. U ovom odeljku su opisana svojstva i rešenja koja su relevantna za pristup sistemu u NX.
[0545] U 3G i 4G sistemima, prenos signala povezanih sa pristupom sistemu je glavni doprinos potrošnji energije u mreži. Postoje dva parametra koji utiču na potrošnju energije u mreži više od bilo kog drugog: količina diskontinuirane transmisije (DTX) (maksimalni DTX odnos) koji se može omoguć iti i; dužina diskontinuiranih intervala transmisije (maksimalno trajanje uspavanog stanja) koja je podržana. Za NX su funkcionalnosti pristupa sistemu dizajnirane tako da su DTX-odnos i trajanje mirovanja mrežnih čvorova dovoljno veliki. Generalno, ovo bi se moglo tumačiti kao "što više DTX to bolje". Ali u praksi, svaki čvor takođe ima i neki saobrać aj u ravni korisnika. U tipičnom čvoru u LTE mrežama, prenosi u aktivnom modu se događaju manje od 10% vremena i ako su obavezni prenosi dovoljno ispod toga, recimo 1% vremena, ne dobija se mnogo daljim poveć anjem DTX odnosa.
[0546] U nasleđenim sistemima interferencija uzrokovana signalima povezanim sa pristupom sistemu značajno smanjuje vršne brzine protoka korisničkih podataka. Konkretno, pri niskom optereć enju sistema dominira interferencija od obaveznih sistemskih prenosa (CRS-bazirani signali u LTE) i tako ograničava SINR.
[0547] Signali povezani sa pristupom sistemu moraju biti sveprisutni i statični. Nije prihvatljivo da određena lokacija ima samo sporadično sistemsko pokrivanje, zavisno od načina na koji je sistem trenutno podešen. U nasleđenim sistemima to je često predstavljalo prepreku za upotrebu dinamičke optimizacije koja uključuje rekonfigurabilne antene.
[0548] Pošto je NX zasnovan na podržavanju dinamičkog masivnog beamforminga, NX je dizajniran tako da nema spajanja između signala i procedura povezanih sa normalnom korisničkom- i kontrolnom ravni i signala i procedura vezanih za pristup sistemu. Takvo razdvajanje je važan faktor za potpunu dinamičku optimizaciju signala korisničke ravni i kontrolne ravni koji se odnose na jednu UE.
[0549] Da bi se udovoljilo principu ultra-lean dizajna NX, važno je da funkcionalnost pristupa NX sistemu bude što lakša, a da pritom obezbedi pouzdan i brz pristup. Napominjemo da činjenica da je dizajn sistema lean i da podržava dugotrajno mrežno trajanje DTX ne znači direktno bilo kakvo dodatno odlaganje pristupa. Ako se, na primer, downlink signal prenosi na svakih 100 ms ili na svakih 5 ms, sistem i dalje može biti podešen sa mogućnošću nasumičnog pristupa, npr. svakih 10 ms, u kom slučaju bi kašnjenje inicijalnog pristupa bilo isto.
3.2.1 Ciljevi dizajna
[0550] Slede ć i pododeljci navode neke od ciljeva dizajna koji su uzeti u obzir za pristup sistemu.
3.2.1.1 Skalabilnost
[0551] NX je dizajniran tako da obezbedi skalabilnost različitih delova sistema nezavisno. Na primer, prilikom denzifikacije mreže nema potrebe za dodavanjem još više zajedničkih signala. Drugim rečima, moguć a je denzifikacija samo u ravni podataka, a ne i overheada povezanog za sistemske pristupe. Razlog za denzifikaciju mreže najčešć e je nedostatak kapaciteta, a ne to što npr. nasumični pristup ili pejdžing performanse, nisu zadovoljavaju ć i.
[0552] Pored toga, različiti sektori ili snopovi povezani sa istim mrežnim čvorom će moć i da dele funkcionalnosti vezane za pristup sistemu kao što su sistemske informacije. Takođe, CoMP klasteri ili C-RAN implementacije koje uključuju nekoliko mrežnih čvorova ili lokacija antena će moć i da koriste jednu jedinstvenu sistemsku pristupnu konfiguraciju koja omoguć ava pristup sistemu i funkcionalnost pejdžinga za čitav klaster. Na primjer, ako grupa čvorova deli istu pristupnu sistemsku konfiguraciju, onda se za pristup sistemu može koristiti zaseban sloj (mogu ć e na nižoj frekvenciji).
[0553] Takođe ć e biti mogu ć e imati samo jednu konfiguraciju pristupa sistemu za ceo mrežni sloj tako da UE-i u neaktivnomstanju znaju samo kako da pristupe tom sloju, a da nisu nužno svesni kojić e čvor u sloju odgovoriti na pristup mreži.
[0554] Čvorovi koji su dodani tamo gde je funkcionalnost pristupa sistemu već adekvatno obezbeđena mogu raditi bez prenosa bilo kakvih signala povezanih sa pristupom sistemu. Pri dodavanju dodatnih frekvencijskih opsega postojeć em čvoru, prenos signala povezanih sa pristupom sistemu na tim frekvencijskim opsezima treba da bude opcioni.
[0555] Dizajn pristupa sistemu treba da podrži da se sistemske informacije mogu prenositi korišćenjem formata prenosa za difuzno emitovanje, kao što je modulacija jednofrekventne mreže (SFN). Takođe ć e biti podržan prenos sistemskih informacija mobilnim terminalima u namenskom formatu prenosa, kada je to efikasnije. Količina sistemskih informacija koja se neprestano emituje na čitavom područjupokrivanja se mora svesti na minimum i prvenstveno se odnositi na omogu ć avanje inicijalnog pristupa sistemu.
3.2.1.2 Fleksibilnost razmeštanja
[0556] Sistem bi trebao da omoguć i masovno postavljanje pristupnih čvorova male snage bez preteranih troškova overheada. U veoma gustim razmeštajima koji podržavaju veoma velike brzine podataka (npr., pomoć u velike širine opsega i/ili velikog broja antenskih elemenata), pojedini čvorovi nemaju podatke za slanje ili prijem tokom već eg dela vremena. Prema tome, kada se proračunavaju troškovioverheada za funkcionalnost pristupa sistemu važno je ne samo koristiti potpuno opterećen sistem kao referencu, ve ć i izračunati troškove overheada u potpuno praznoj mreži.
3.2.1.3 Fleksibilan za omoguć avanje budu ć e evolucije radio pristupa (future- proofness)
[0557] Početne diskusije u 3GPP oko 5G standardizacije trenutno pretpostavljaju proces standardizacije u fazama gde prvo izdanje možda neć e imenovati sve predviđene funkcije i servise. Drugim rečima, novi 5G vazdušni interfejs koji bi trebalo da se standardizuje u početnom izdanju trebalo bi da bude pripremljen za uvođenje novih karakteristika i mrežnih funkcija, koje je teško predvideti pošto bi takođe mogli postojati novi zahtevi koji još uvek nisu razmatrani.
[0558] U LTE dizajnu je već postignut određeni nivo otvorenosti zabudu ć nost, što se može potvrditi velikom količinom novih funkcija koje su uvedene, npr. eICIC, CoMP, UE specifični DMRS, prosleđivanje, MTC poboljšanja (uklj. Cat 1/0), LAA, Wi-Fi integracija, agregacija mobilnih operatera i dualna konektivnost, dok se istovremeno podržava multipleksiranje sa nasleđenim Rel-8 UE-ima. Pored ovih karakteristika, 3GPP je uspeo da uvede i nove usluge u LTE vazdušni interfejs, poput mMTC i V2X komunikacije. Tokom ovog procesa uvođenja novih karakteristika i servisa, naučene su neke lekcije, što je uticalo na principe dizajna kako bi novi 5G vazdušni interfejs bio još više potvrđen u buduć nosti od LTE-a. Neki od ovih principa, poput ultra-lean dizajna i samostalnih prenosa, imaju važan uticaj na način na koji su dizajnirane procedure za pristup (i mobilnost), pošto se neki od zajedničkih signala/ kanala difuzno emituju.
3.2.1.4 Omogu ć avanje vrhunskih energetskih performansi mreže.
[0559] Koristeć i EARTH okvir (E<3>F) za procenu energetske efikasnosti dobijamo rezultate na Slici 76, koja prikazuje odnos praznog podokvira i potrošnju električne energije mreže u tipičnoj Evropskoj mreži nacionalnog područja, prema nekoliko scenarija detaljno prikazanih u nastavku:
Scenario1: "najrelevantniji scenario saobra ć aja za 2015"
Scenario2: "gornja granica predviđenog saobra ć aja za 2015"
Scenario3: "ekstremitet za jako veliko koriš ć enje podataka u budu ć im mrežama"
[0560] Za mrežu nacionalnog područja, potrošnja energije u proseku tokom 24 sata skoro je nezavisna od saobrać aja. Napominjemo da ovi rezultati ne pretpostavljaju nikakvu denzifikaciju mreže, tako da je malo verovatno da ć e relativno veliki dinamički energetski deo od 7.4% za Scenario 3 biti primeć en u nekoj budu ć oj mreži. Iako se očekuje da se saobraćaj u buduć nosti znatno pove ć a, potrošnja energije u nasleđenim sistemima ć e i dalje vrlo malo zavisiti od stvarnog saobraćaja u mreži. Postoji veliki potencijal da se smanji potrošnja energije u 5G dizajniranjem rešenja sa nižom statičkom potrošnjom energije.
3.2.1.5 Poboljšana podrška za masivni beamforming
[0561] Druga tema razmatrana pri dizajniranju funkcija za pristup NX sistemu su nedavna dešavanja u oblasti naprednih antenskih sistema i masivni MIMO. Kao poređenje, LTE standard definiše obavezne prenose referentnih signala (CRS) specifičnih za ć eliju, primarne i sekundarne signale za sinhronizaciju (PSS i SSS) i fizički emitovani kanal (PBCH), i blokove sistemskih informacija (SIB) preko downlink kontrolnih i deljenih kanala za podatke (PDCCH i PDSCH). Kada se pogleda
1
„prazan“ LTE radio okvir bez podataka, vidljivo je da se za ove funkcije na nivou sistema koristi veliki broj resursnih elemenata.
[0562] U prethodnim celularnim sistemima je postojala osnovna pretpostavka da su ć elije statične i da ne menjaju oblik. Ovo je problem zbog uvođenja naprednih i rekonfigurabilnih antenskih sistema u ove mreže, pošto se čak i tako jednostavne stvari kao što je prilagođavanje nagiba antene ne mogu uraditi bez uticaja na područje pokrivanja mreže. Čvrsta veza između funkcija pristupa sistemu (poput nasumičnog pristupa i pejdžinga) i funkcija korisničke i kontrolne ravni je vrlo često prepreka za uvođenje bilo kakve mogućnosti brze konfiguracije antene u mrežu. Zato je upotreba rekonfigurabilnih antenskih sistema (RAS) u konvencionalnim mrežama vrlo ograničena.
[0563] Zahtev da mobilni terminali istovremeno primaju signale povezane sa pristupom sistemu i normalne signale vezane za podatke i upravljačku ravan, na istom nosiocu, postavlja veoma visoke zahteve za dinamičkim rasponom UE prijemnika. Signali povezani sa pristupom sistemu treba da pokriju celo područje, dok signali specifični za UE mogu imati značajan dobitak u budžetu linka od beamforminga. Zbog toga je u nekim scenarijima verovatna razlika u snazi od 20 dB ili više između ove dve vrste signala. Zbog toga u NX-u neć e biti potrebno da mobilni terminali istovremeno slušaju signale povezane sa pristupom sistemu dok iz mreže primaju prenose koji se odnose na podatke i na kontrolnu ravan.
[0564] Ove ciljeve treba izbalansirati sa činjenicom da je korisno imati harmonizovana rešenja i za visoke i za nisko frekventne opsege, tako da različiti opsezi nisu poput različitih sistema iz perspektive nižeg sloja.
3.2.2 Prikupljanje sistemskih informacija
[0565] Skup zahteva za distribuciju sistemskih informacija je dat u odeljku 2.1.6.1. Jedan od načina da se ti problemi reše i cilj dizajna da se popravi podrška masivnog beamforminga je spuštanje emitovanih informacija u sistemu na minimalni broj. Jedan od pristupa je difuzno emitovanje samo onih informacija koje su potrebne da UE pošalju početni nasumični pristup da bi pristupili sistemu, koji se u nastavku nazivaju pristupnom informacijom. Sve ostale informacije o sistemu se mogu isporučiti UE pomoću namenskog prenosa sa pojačanim beamformingom, ili ih na zahtev može emitovati najmanje jedan UE. Krajnost je da se tvrdo kodira konfiguracija pristupnih informacija zadata u specifikaciji, u kom slučaju možda neć e biti potrebno difuzno emitovanje pristupnih informacija. Zahtev se može poslati korišćenjem zadatog skupa pristupnih parametara.
3.2.2.1 Sadržaj Pristupnih Informacija
[0566] Dizajn se zasniva na moguć nosti da se glavni deo informacija o NX sistemu daje na bazi potrebe, omogu ć avaju ć i smanjenje količine sistemskih informacija koje se stalno difuzno emituju, i uključivanje samo informacija potrebnih za pristup sistemu, sa informacijama o sistemu, sa informacijama specifičnim za čvor i zajedničkim sistemskim informacijama koje se isporučuju namenskim prenosom do UE. Ovo je prikazano na Slici 77, koja ilustruje distribuciju pristupnih informacija.
[0567] Pristupne informacije uključuju parametre nasumičnog pristupa. Ovi parametri uključuju odabrane delove MIB, SIB1 i SIB2 informacionih elemenata definisanih u LTE (npr., PLMN Id, CSG, Q-RxLevelMin, Frequencybandindicator i PrachconfigCommon). Tačan sadržaj pristupnih informacija može zavisiti od efekata sečenja mreže.
3.2.2.2 Distribucija pristupnih informacija zasnovanih na indeksu
[0568] Tehnika za minimiziranje emitovanih informacija omoguć ava dvostepeni mehanizam za slanje pristupnih informacija, koji sadrži Tabelu pristupnih informacija (AIT), koja sadrži listu konfiguracija informacija o pristupu i kratak SSI (System Signature Index) koji daje indeks koji upuć uje na određenu konfiguraciju u AIT-u, definišu ć i pristupne informacije. To je prikazano na Slici 78, koja ilustruje prenos Tabele pristupnih informacija (AIT) i SSI (System Signature Index).
[0569] Pretpostavlja se da UE poznaje sadržaj AIT-a tokom izvođenja pokušaja nasumičnog pristupa. AIT se u UE može ažurirati na jedan ili na oba od ova dva načina:
- Mreža difuzno emituje C-AIT (Common AIT), obično sa dužom periodičnošć u od SSI, npr. Svakih 500 ms ili slično. U nekim razmeštajima, periodičnost C-AIT-a može biti ista kao periodičnost SSI (npr. u malim mrežama u zatvorenom), a maksimalna periodičnost C-AIT može biti vrlo velika, npr. 10 sekundi kako bi se podržali scenariji izuzetno ograničene snage (npr. bazne stanice izvan mreže sa solarnim napajanjem).
- Namenskim AIT (D-AIT) koji se šalje ka UE pomoć u namenske signalizacije u namenskom snopu nakon početnog pristupa sistemu. UE specifični D-AIT može koristiti iste SSI da ukaže na različite konfiguracije za različite UE. Na primer, u slučaju zagušenja sistema, to bi omoguć ilo različite vrednosti istrajavanje zahteva za pristup za različite UE.
2
[0570] Period SSI je obično kra ć i od perioda C-AIT. Vrednost je kompromis između energetske performanse sistema, energetske performanse UE (vidi poglavlje 2.1) i kašnjenja pristupa u slučaju da SSI treba da bude pročitan pre pristupa.
3.2.2.2.1 Sadržaj AIT-a
[0571] Jedna prednost SSI&AIT koncepta je ta što učestalo slati SSI ograničene veličine može biti korišćen za označavanje pristupnih informacija, koje C-AIT ređe signališe. C-AIT se takođe može poslati na drugom nosiocu ili primiti preko LTE. Ovo razdvajanje signala omoguć ava difuzno emitovanje C-AIT-a uz dužu vremensku periodičnost. Međutim, dužina SSI zavisi od različitih Informacionih Elemenata (IE) AIT i broja potrebnih SSI vrednosti da bi se istakle različite konfiguracije. Očekuje se da ć e dobitak biti visok ako AIT sadrži samo nekoliko lE-a koji se dinamički menjaju, pri čemu je ve ć ina vrednosti statička. S druge strane, ako se već ina LE dinamički menja, veličina SSI-ja raste, a očekivani dobitak je manji. To bi trebalo razmotriti pri odabiru IE koji ć e se uključiti u C-AIT.
[0572] Primer moguć eg sadržaja AIT-a je prikazan u Tabeli 14, gde su različite kombinacije, od kojih su kao osnovne sistemske informacije i informacioni elementi u vezi sa nasumičnim pristupom, identifikovani SSI (Signature Sequence Indices). U ovom primeru, postoji zaglavljeAIT-a, koje uključuje i Globalno vreme i PLMN Id. Međutim, u zavisnosti od pokrivenosti AIT-a (vidi odeljak 2.2.2.2.2) i nivoa sinhronizacije u mreži, takođe može biti poželjno da se dodaju dodatne SFN/tajming informacije iz svakog čvora kojem se pristupa.
[0573] U zavisnosti od broja SSI unosa u AIT, potencijalno je veliki stepen ponavljanja u sadržaju, pa se kompresija AIT-a može koristiti za smanjenje veličine signalisane informacije. Trenutna očekivanja su da je signalisana veličina od 100-200 bita dovoljna za AIT. Fizički format AIT-a je prikazan u odeljku 2.3.
Tabela 14: Primer AIT sadrža a.
3.2.2.2.2 Opcije isporuke C-AIT-a
[0574] Podrazumevana opcija isporuke za C-AIT je samostalni prenos u kojem svi čvorovi prenose i C-AIT i SSI, pri čemu se C-AIT unosi odnose samo na njih same. Međutim, mogu biti velike interferencije za prijem C-AIT-a unutar sinhronizovane mreže na istoj frekvenciji. Da bi se izbegle interferencije C-AIT-a, C-AIT može imati vremenski pomak u različitim mrežama.
Pored samostalnog prenosa, da bi se podržao cilj dizajna fleksibilnog razmeštaja, moguć e su i dodatne opcije isporuke C-AIT-a. Neki primeri AIT metoda prenosa su navedeni ispod i prikazani na Slici 79.
[0575] Može se izabrati jedan overlaid čvor za distribuciju C-AIT-a, uključujuć i unose svih pokrivenih mrežnih čvorova. Napominjemo da isti SSI unos može biti uključen u susedne C-AIT-e, koji sadrže pristupnu informaciju čvorova na granici C-AIT. Planiranje ponovne upotrebe SSI-ja je potrebno da se izbegne konfuzija. UE dobija vremenski, demodulacijski referentni signal i skremblovanje potrebno za primanje AIT-a na bazi prijema SSI.
[0576] Veličina korisnog dela C-AIT-a može biti već a u slučaju samostalnog pošto su u C-AIT uključene informacije o svim čvorovima u području pokrivanja. Pokrivanje je ograničeno odabranim čvorom. To bi moglo biti primenljivo u scenariju kada se C-AIT šalje na niskim frekvencijama sa dobrom pokrivenosti, kako bi se ograničila potreba za difuznim emitovanjem iz visokofrekventnih čvorova unutar ove pokrivenosti, koji bi samo trebali da pošalju krać i SSI (i eventualno mali AIT koji sadrži samo AIT indikator u opsegu nižih frekvencija).
[0577] U SFN transmisiji, čvorovi u području, koje bi se moglo definisati kao "C-AIT region", šalju isti C-AIT, uključujuć i broj unosa ovog područja. Interferencija se smanjuje omoguć avaju ć i ve ć u spektralnu efikasnost i pokrivenost. U gustim područjima ovaj SFN može biti veoma veliki, čak i u veoma velikim razmeštajima ovo daje najmanje 4 dB dodatnog SINR-a u poređenju sa slanjem zasebnih AIT-a iz svakog čvora.
[0578] U slučaju čvrste integracije LTE-NX, C-AIT bi takođe mogao da se isporuči pomoću LTE. Takođe je mogu ć e tvrdo kodirati nekoliko skupova zadatih pristupnih parametara sa odgovarajuć im SSI u specifikaciji 3GPP koji su univerzalno primenljivi za UE koji otkrivaju takav SSI. U ovom slučaju C- nije potrebno pribavljanje AIT-a, a nakon inicijalnog pristupa sistemu, UE može dobiti D-AIT preko namenske signalizacije.
3.2.2.2.3 SSI struktura
[0579] SSI sadrži sekvencu bita, koja sadrži indikator AIT-a, a takođe i indikator verzije AIT-a. Ovaj indikator se može shvatiti kao uplink indeks pristupne konfiguracije, jer se koristi kao indeks AIT-a za dobijanje odgovarajuć e uplink pristupne konfiguracije. Indikator verzije omoguć ava da UE proveri da li se AIT nije promijenio i da su pristupne informacije i dalje važe ć e. SSI takođe može pružiti informacije u vezi sa demodulacijom i dekodiranjem C-AIT-a.
3.2.2.2.4 SSI blok (SSB)
[0580] Da bi se podržala isporuka korisnog prostora potrebnih informacijskih bitova, SSI blok (SSB) može biti uveden i poslat iz čvorova koji ne prenose C-AIT i uvek sledi normalnu SSI transmisiju. Sadržaj u ovom bloku bi mogao biti fleksibilan da preuzme sistemske informacije, kojima je potrebna ista periodičnost kao i za SSI, kao što je „AIT indikator pointer“ i „SSI korisni sadržaj“. AIT indikator je označen tako da ukaže na vreme i opseg gde terminali mogu da pronađu C-AIT, pa čak i format prenosa kako bi se izbegla potpuno slepa detekcija. SSI korisni prostor se može označiti kao da isporučuje više bitova nego što sekvence mogu, SSI se može poslati kao kodna reč u bloku. Napominjemo da bi ostale sistemske informacije koje nije izvodivo ili smisleno uključiti u AIT takođe mogle da budu uključene u blok, npr., dodatne informacije o tajmingu za UE koji se bude posle dugog DRX-a (vidi odeljak 2.2.4.3).
3.2.2.2.5 Ažuriranje AIT informacija
[0581] Različiti mehanizmi se mogu koristiti da se osigura da UE uvek imaju ažurni AIT. Dole su navedene neke alternative o tome kako UE može proveriti validnost AIT-a:
- UE otkriva SSI koji nije uključen u njegov AIT
- UE otkriva promenu indikatora verzije SSI
- Može postojati tajmer validnosti povezan sa AIT-om
- Mreža može signalizirati AIT ažuriranje kroz pejdžing indikaciju
[0582] Takođe može postojati potreba da mreža proveri da li UE ima ažuriran AIT. To bi zauzvrat moglo biti omoguć eno tako što
- UE izračunava ček-sumu svog AIT-a i šalje je mreži. Mreža koja proverava čeksumu da bi utvrdila da li je potrebno ažuriranje AIT-a.
[0583] Mreža može takođe skladištiti i održavati mapiranje između različitih AIT čeksuma i AIT sadržaja tako da je moguć e preuzeti AIT sa kojim je UE podešen na bazi primanja samo ček-sume od UE.
3.2.2.2.6 Procedura UE
[0584] Postoje različite L1 procedure za različite UE sa različitim nivoom znanja o AIT, kao što je prikazano na Slici 80. UE bez AIT bi pokrenuli postupak pristupa za dobijanje periodičnog AIT za otkrivanje PACH-a, kao što je opisano u odeljku 2.3, korišćenjem samostalnog referentnog signala. Onda kada imaju AIT, UE mogu izvršiti početni postupak pristupa nakon otkrivanja Sekvence sa Potpisom (SS), koja je mapirana iz SSI višeg sloja, kao što je takođe opisano u odeljku 2.3.4.1. Relevantne informacije za početni nasumični pristup se dobijaju iz AIT-a u skladu sa SSI.
[0585] Početni postupak nasumičnog pristupa za UE, sa ili bez AIT-a, sa aspekta L1 je prikazan na Slici 81. UE uvek skenira SSI-je da bi saznao o pokrivenosti nakon uključivanja. Jednom kada otkrije SSI, UE proverava lokalni AIT, npr., određuje da li se bilo koji od njih nalazi u tabeli. U ovom koraku, snaga prijema i sinhronizacija se mogu dobiti iz SSI detekcije. Ako nema AIT-a, fizički AIT kanal (PACH) se nadgleda i detektuje. Ako postoji dostupan AIT, konfiguracija pristupa se očitava, za upotrebu sa nasumični pristup koji sledi, u skladu sa odabranim SSI.
3.2.2.2.7 Upravljanje ponovnom upotrebom i jedinstvenošć u SSI-ja
[0586] Ostala razmatranja uključuju osiguranje jedinstvenosti SSI, npr., upravljanje ponovnom upotrebom SSI-a u mreži. UE koji koristi konfiguraciju pristupnih informacija jednog SSI-a u jednom području, može pristupiti istom SSI-ju u drugom području gde SSI može imati različito značenje, npr., ukazati na drugačiju konfiguraciju pristupnih informacija. Drugo razmatranje je kako upravljati PLMN granicama, gde UE može da čita SSI drugog PLMN-a i pokuša da pristupi koristeć i pogrešne pristupne informacije.
3.2.2.2.8 Procene pokrivenosti
[0587] Početni rezultati pokrivenosti pokazuju da je emitovanje sistemskih informacija skupo na nosiocu frekvencije 15GHz. Slika 82 prikazuje potrebni radni ciklus za distribuciju AIT/SSI u gustom urbanom razmeštaju, gde AIT/SSI koristi 1.4MHz od propusnog opsega sistema (100MHz). Na slici se AIT prenosi jednom u sekundi; SSI α puta. Odgovarajuć i LTE MIB zahtevi za performanse se koriste za određivanje željenog radnog ciklusa AIT/SSI; AIT i SSI bi trebalo da rade na ivici
4
ć elije, što odgovara petom percentilu SNR-a od -16dB i 5-om percentilu SINR od -20dB za guste gradske razmeštaje. Iz razloga energetske efikasnosti i kapaciteta radni ciklus AIT i SSI treba da bude što niži. U proceni energetske efikasnosti pretpostavljen je radni ciklus od 1-2%. Rezultati na Slici 82 pokazuju da se pokrivenost može održavati sa radnim ciklusom od nekoliko procenata za AIT/SSI transmisije. Međutim, da bi se to omoguć ilo poželjno je smanjiti optere ć enje i na AIT-u i na SSI i smanjiti njihovu periodicitet.
[0588] Rezultati ističu važnost minimiziranja informacija koje ć e se emitovati u NX-u. Solucija AIT/SSI omogu ć ava odvajanje transmisione tačke AIT-a i SSI-a, tako da samo SSI treba da se prenosi u nosiocu visoke frekvencije, dok se AIT može distribuirati na nosaču niže frekvencije, putem LTE-a ili bi mogao da bude zadati skup podrazumevanih SSI definisanih u standardu za početni pristup.
3.2.2.3 Alternative
[0589] Kao alternativa distribuciji pristupne informacije zasnovane na indeksu (AIT+SSI), druge metode distribucije sistemske informacije se takođe se mogu razmotriti. Glavne prednosti emitovanja pristupnih informacija zasnovanih na AIT SSI su da može biti veoma efikasan, može smanjiti količinu emitovanih informacija u visoko frekventnim nosiocima, da pruža okvir za odvajanje funkcionalnosti sistema i signala za pristup sistemu i prać enje i da može pružiti vrlo dobru mrežnu energetsku efikasnost.
[0590] Međutim, mogu se koristiti alternativna rešenja. U jednoj opciji sistemske informacije bi se još uvek mogle kodirati pomoć u LTE strukture na bazi MIB/SIB. Napominjemo da ovo i dalje omogu ć ava slanje SIB-ova koji nisu potrebni za početni pristup korišć enjem namenskog snopa velikog pojačanja u visokim frekvencijama gde je za pokrivanje poželjan beamforming. Mrežna energetska efikasnost se može rešiti samo distribucijom podataka o pristupu na zahtev UE u oblastima saobraćaja sa malim zahtevima za uštedom energije. Rešenje se takođe može koristiti zajedno sa pristupom zasnovanim na indeksu. Da bi to postiglo, pristupni čvor mora poslati unapred definisani redosled sinhronizacije, tako da UE može poslati preambulu za nasumični pristup. Beamforming i beam sweeping se mogu koristiti za poboljšanje budžeta linka za MIB/SIB trensmisiju ka UE-u.
3.2.3 UE kampovanje
[0591] U LTE, UE kampuje na " ć eliji". Pre kampovanja, UE vrši izbor ć elije koji se zasniva na merenjima. Kampovanje znači da UE podešava kontrolne kanale ć elije i da se sve usluge pružaju iz konkretne ć elije, a UE prati kontrolne kanale određene ć elije.
[0592] U NX, različiti čvorovi mogu preneti različite informacije. Neki čvorovi mogu prenositi SSI/AIT tabelu, dok drugi, na primer, ne mogu da prenose SSI i/ili AIT. Slično tome, neki čvorovi mogu preneti informacije o prać enju, dok drugi mogu preneti pejdžing poruke. Pojam ć elije u ovom kontekstu postaje nejasan, i samim tim, koncept kampovanja na ćeliji više nije pogodan za NX.
[0593] Relevantni signali koji UE može nadgledati u uspavanom modu su jedan ili više od:
- SSI
- TRAS (Tracking RAN Area Signal) - (vidi odeljak 2.2.4.1.1)
- Kanal za Pejdžing indikaciju / Kanal za Pejdžing Poruku (vidi odeljak 2.2.4.2.1)
NX kampovanje je, prema tome povezano sa prijemom skupa signala. UE bi trebalo da kampuje na "najboljim" SSI, TRAS i PICH/PMCH. NX pravila za kampovanje (re-)selekciju ovih signala se koriste, baš kao i pravila za (re-)selekciju ć elija koja postoje u LTE. Međutim, kako je stepen fleksibilnosti ve ć i, ova pravila mogu biti i malo složenija.
3.2.4 DRX, Pra ć enje i Pejdžing
[0594] UE pra ć enje se koristi da se pomogne funkcionalnost pejdžinga. Kada mreža treba da locira UE, mreža može ograničiti prenos pejdžing poruka u područjima prać enja koje je mreža konfigurisala za UE. Postoje najmanje tri glavna razloga zbog kojih je funkcija prać enja/ pejdžinga redizajnirana za NX:
1. NX dizajn ima za cilj da bude modularan da bi se izbegle zavisnosti koje bi mogle da ograniče buduć a unapređenja, i trebalo bi da bude kompatibilan u buduć nosti
2. U uspavanom stanju, pretpostavlja se da je uspostavljena S1 veza. To znači da je odgovornost za pejdžing delimično premeštena sa CN na NX-eNB.
3. Pristup sistemu je zasnovan na čvoru koji prenosi SSI (System Signature Indeks) koji upuć uje na unos u Tabeli informacija o pristupu (AIT). AIT je kolekcija različitih konfiguracija sistemskih informacija koje se odnose na mrežni pristup koji mreža može imati. To znači da bilo koji čvor može koristiti bilo koji SSI u zavisnosti od konfiguracije pristupa mreži kojuć e koristiti UE. Drugim rečima, SSI ne nosi informaciju o lokaciji.
[0595] Slika 83 ilustruje moguć e razmeštaje SSI/AIT u kojima bi oba mogli da koriste istu konfiguraciju oblasti praćenja, npr. konfiguraciju oblasti praćenja prikazanu na Slici 84.
3.2.4.1 Prać enje
[0596] Informacija o lokaciji je poželjna da se mreži pomogne da locira UE. Rešenja za pružanje informacija o lokaciji koje koriste SSI/AIT su moguć a; međutim, po cenu uvođenja određenih ograničenja. Drugo rešenje je upotreba SSI bloka. SSI blok može da nosi sadržaj ili deo sadržaja opisanog u TRASI (vidi dole). SSI blok je nezavisan od SSI. Stoga se on može kvalifikovati kao opcija za pružanje informacije o lokaciji. Još jedno rešenje koje pruža već i stepen fleksibilnosti je uvođenje novog signala za prenos takvih informacija. Ovaj signal se u ovom kontekstu naziva TRAS (Tracking RAN Area Signal). Oblast u kojoj se ovaj signal prenosi se naziva oblast prać enja RAN-a, TRA. TRA može da sadrži jedan ili više RAN čvorova kao što je prikazano na Slici 84. TRAS mogu da prenose svi ili ograničen niz čvorova unutar TRA. To takođe znači da bi ovaj signal i njegova konfiguracija, po moguć nosti, bili zajednički za sve čvorove koji šalju TRAS unutar datog TRA, npr. u smislu (barem) grubo sinhronizovanih transmisija, kako bi se UE-u olakšale procedure i pomoglo da smanji potrošnju energije.
3.2.4.1.1 Signal Oblasti prać enja RAN - TRAS
[0597] TRAS (Tracking RAN Area Signal) sadrži dve komponente, TRASS (Tracking RAN Area Signal Synchronization) i TRASI (Tracking RAN Area Signal Index).
3.2.4.1.2 Tracking RAN Area Signal Synchronization (TRASS)
[0598] U uspavanom stanju, pre svake instance čitanja TRA informacija, UE su obično u DRX stanju male snage i pokazuju značajnu nesigurnost tajminga i frekvencije. TRA signal bi stoga trebalo da bude povezan sa sync poljem koje omoguć ava UE-u da dobije sinhronizaciju tajminga i frekvencije za naredni prijem korisnog sadržaja. Da bi se izbeglo dupliranje overheada podrške za sinhronizaciju u još jednom signalu, TRASI prijem može da koristiti SSI za potrebe sinhronizacije u razmeštajima u kojima se SSI i TRAS prenose iz istih čvorova i konfigurišu u odgovarajuć em periodu. U ostalim razmeštajima gde SSI nije dostupan za sinhronizaciju pre čitanja TRASI-ja, za tu svrhu se uvodi poseban signal za sinhronizaciju (TRASS).
[0599] SSI dizajn je optimizovan da obezbedi UE sinhronizaciju. Pošto synch zahtevi za detekciju TRA, nisu najmanje bitne tačke kvaliteta veze za UE i potrebna mogućnost za čitanje informacija korisnog sadržaja DL-a, su slični, ponovo koristimo dizajn fizičkog SS kanala i rezervišemo jednu ili mali broj kombinacija PSS+SSS sekvenci koje se koriste kao TRA signal za sinhronizaciju. Procedura detekcije SS na UE se može ponovo upotrebiti za TRA sinhronizaciju. Pošto TRASS predstavlja jednu unapred određenu sekvencu ili njihov mali broj, složenost UE pretrage se smanjuje.
[0600] Informacija o tome da li je TRASS podešena od strane mreže može biti signalisana za UE ili je UE može naslepo otkriti.
3.2.4.1.3 Tracking RAN Area Signal Index (TRASI)
[0601] Indeks oblasti praćenja se difuzno emituje. Najmanje dve komponente su identifikovane da su uključene u koristan sadržaj TRASI-ja:
Kod prać enja RAN područja. U LTE, TA kod ima 16 bita. Isti prostorni opseg se može koristiti i za NX.
Informacija o tajmingu (vidi poglavlje 2.2.4.3). Kao primer, može se upotrebiti broj sistemskog okvira (SFN) dužine 16 bita, što bi omoguć ilo DRX od 10 minuta s obzirom na dužinu radio okvira od 10 ms.
[0602] Stoga se korisni sadržaj procenjuje na 20-40 bita. Pošto je ovaj broj bitova nepraktičan za kodiranje u pojedinačne sekvence potpisa, TRA informacije se prenose kao kodovani podaci korisnog sadržaja (TRASI) sa pripadajuć im referentnim simbolima (TRASS) koji ć e se koristiti kao fazna referenca.
[0603] TRASI korisni sadržaj se prenosi pomo ć u DL strukture fizičkog kanala:
-<Alternativa 1 [poželjna]: Korišćenje PDCCH (istrajno planiranje). UE je podešen sa skupom od 1 ili više PDCCH>resursa za nadgledanje
- Alternativa 2: Korišćenje PDCH (istrajno planiranje). UE je podešen sa skupom od 1 ili više PDCH resursa za nadgledanje
-<Alternativa 3: Korišćenje PDCCH PDCH (pristup standardnom deljenom kanalu). UE je podešen sa skupom od 1>ili više PCCH resursa za nadgledanje, koji zauzvrat sadrže pointer za PDCH sa TRA info
[0604] Izbor između PDCCH i PDCH treba da se zasniva na tome da li rezervisanje resursa na jednom ili drugom kanalu nameć e manje ograničenja za planiranje drugih signala. (Za potrebe nomenklature, koriš ć eni PDCCH/PDCH resursi se mogu preimenovati u TRASI fizički ili logički kanal.
[0605] TRASI kodiranje uključuje CRC za pouzdano otkrivanje ispravnog dekodovanja na UE.
3.2.4.1.4 Procedure UE
[0606] UE koristi svoje standardne SSI procedure za pretraživanja/sinhronizaciju da bi obezbedio sinhronizaciju za TRASI prijem. Slede ć a sekvenca se može koristiti za smanjenje potrošnje energije UE:
Prvo potraži TRASS
Ako TRASS nije pronađen, potraži najvežiji SSI
Ako nije pronađen isti SSI, nastavi s punom pretragomSSI
[0607] U nekim UE implementacijama, RF vreme buđenja je dominantan faktor potrošnje energije u kome se uvek može izvršiti potpuna pretraga.
[0608] Ako nema TRASS-a, ali je nekoliko SSI-ja čujno, UE pokušava prijem TRASI na svim pronađenim SSI i/ili TRASS tajminzima, od kojih jedan uspeva. Svi SSI su otkriveni i pokušava se detakcija odgovaraju ć e TRASI tokom istog budnog perioda, tako da se ne uvodI RF overhead.
[0609] Ako je obezbeđena "slabija" sinhronizacija sa poznatom tolerancijom unutar TRA, UE pretražuje vremensku sinhronizaciju koja se odnosi na TRAS u blizini trenutnog tajminga, plus najgori slučaj pomaka tajminga tokom DRX. UE RX vreme buđenja je "proporcionalno" toleranciji tajminga.
3.2.4.1.5 Operacija sa niskim SNR-om
[0610] Za TRASS, situacija sa niskim SNR-om treba da bude rešena slično kao SSI (videti odeljak 2.3.4), pošto su signalni rekviziti za uspešno dobijanje sinhronizacije isti.
[0611] Za TRASI, jedan ili oba od dva pristupa su praktična za pokrivanje takvih scenarija sa niskim SNR-om:
1. Smanjiti brzinu TRASI signala kako bi se omoguć ilo prikupljanje energije tokom produženog vremena (npr. ponavljanje).
2.<Primeniti beam sweep, ponavljajuć i TRASI informaciju u skupu relevantnih pravaca, pri čemu se pojačanje snopa>primenjuje u svakom pravcu. (U ovom slučaju, poželjno je poslati TRASI na PDCH koji je dizajniran uz beam sweeping podršku.)
[0612] Bez obzira da li se ponavljanje primenjuje u obliku „omnidirekcionog“ prenosa male brzine ili prostornog ponavljanja prenosa veće brzine tokom beam sweeping-a, vremena prijema za najgori slučaj je isto. Međutim, koriš ć enje beam sweep-a srednje vreme prijema skrać uje na pola.
3.2.4.1.6 Konfiguracija TRA
[0613] TRA konfiguracija treba da bude identična unutar TRA. To znači da bi svi čvorovi koji šalju TRAS trebali da koriste istu konfiguraciju. Razlog za to je DRX konfiguracija. UE u uspavanom modu se budi za određeno vreme. U tom periodu se očekuje da ć e UE nadgledati i vršiti merenja onako kako je podešena od strane mreže (ili je predviđeno standardom).
[0614] TRA konfiguracija se prenosi preko namenske signalizacije. AIT nije najprikladnija opcija za prenošenje ovih informacija. TRA konfiguracija se može preneti na UE, na primer, kada mreža komanduje da se UE prebaci iz Aktivnog Moda u Uspavani Mod ili kada mreža prosledi odgovor TRA ažuriranja na UE. Odgovor TRA ažuriranja - takođe može da nosi informaciju o pejdžingu (vidi Sliku 85). Ovo bi moglo biti posebno korisno za minimiziranje odlaganja pejdžinga u situacijama kada mreža pokušava da pronađe UE u TRA iz kog je UE već izašao. Da bi mogao da podrži ovu vrstu funkcionalnosti, UE ć e možda morati da doda u TRA Ažuriranje neku vrstu ID-a ili druge informacije kako bi pomogao novoj TRA ili čvoru da identifikuje prethodne TRA ili čvorove koji mogu sadržati UE kontekst, pejdžing poruke ili korisničke podatke. Na slici 85, koja ilustruje postupak ažuriranja TRA, UE prelazi iz TRA_A u TRA_B koji nije podešen na njegovoj TRA listi. Kada UE izađe iz TRA_A, ali još nije registrovan u TRA_B, mreža počinje da šalje pejdžing indikacije preko određenog čvora ili skupa čvorova u TRA_A. UE ne reaguje pošto je izašao iz TRA_A i možda više neć e nadgledati TRAS_A. Kada UE izvrši TRA Ažuriranje, mreža pruža novu TRA listu i konfiguraciju i može dalje da uključuje bilo koje pejdžing indikacije koje je UE mogao propustiti.
3.2.4.1.7 Sinhronizacija tajminga između TRA
[0615] Što je mreža manje sinhronizovana, to je već i uticaj UE baterije. Održavanje čvrste sinhronizacije preko TRA-a je stoga važno, ali i izazovno, posebno kod razmeštanja sa slabim backhaul-om.
[0616] Nekoliko opcija je navedeno u nastavku.
-<Svi TRA su slabo sinhronizovani.>
- Nema sinhronizacije preko TRAS-a.
- Klizna sinhronizacija preko susednih čvorova.
-<Slabije sinhronizovano unutar TRA & ne sinhronizovano između TRAS-a.>
3.2.4.2 Pejdžing
[0617] Funkcija pejdžinga ima jednu ili obe od dve uloge:
- Da zatraži od jednog ili više UE da pristupe mreži
- Da pošalje notifikacije/poruke jednom ili više UE-a
[0618] AIT nije uvek pogodno rešenje za isporuku emitovanje/upozoravajućih poruka. Postoji nekoliko razloga zbog kojih:
-<Jedan čvor distribuira AIT na velikom području. Ažuriranje AIT-a bi značilo da ć e svi UE u okviru AIT pokrivanja>dobiti AIT za prikupljanje poruke. Međutim, bilo bi zahtevnije, na primer, distribuiranje ove notifikaciju unutar manjeg područja.
- NX koncept omoguć ava duge periode za AIT distribuciju. Kada se AIT retko distribuira, zahtevi za odlaganje za poruke upozorenja možda neć e biti ispunjeni.
- Očekuje se da AIT nosi samo minimum moguć ih informacija, a trenutno mišljenje je da je veličina AIT-a (u vazdušnom interfejsu) najviše nekoliko stotina bitova. Ova pretpostavka nije kompatibilna sa činjenicom da sistemi za difuzno emitovanje i upozoravanje mogu da zahtevaju prenose poruka od nekoliko stotina bitova.
[0619] Rešenje za pejdžing ponovo koristi NX fizički kanal PCCH/PDCH, ali uvodi slede ć e logičke kanale:
- Kanal za indikaciju pejdžinga (PICH)
- Kanal za Pejdžing Poruke (PMCH)
3.2.4.2.1. Pejdžing signali: PICH i PMCH
[0620] Opšta namera dizajna pejdžing signalizacije je da omoguć i prijem uz minimalnu potrošnju energije UE, poželjno čitanjem jednog signala, a istovremeno je resursno-efikasno za mrežu. U LTE-u, UE prvo mora da pročita PDCCH informacije s pokazivačem pointer na PDSCH resurse koji sadrže listu pozvanih UE.
[0621] Ne bi trebalo uvoditi nove fizičke kanale za distribuciju informacija o pejdžingu; u tu svrhu treba koristiti PDCCH i PDCH. Očekuje se da PDCCH podržava veličine poruka do 40-50 bita, što može obezbediti pointer za alokaciju resursa na PDCH, dok PDCH može prenositi velike poruke.
[0622] Zbog potrebe da se podrži širok spektar mrežnih konfiguracija i stanja linka, uvodi se niz pejdžing konfiguracija, koja se sastoje od dva polja, PICH i PMCH, koja preuzimaju različite funkcije za različite konfiguracije:
-<PICH: U tipičnoj očekivanoj konfiguraciji, PICH se mapira na PDCCH. Indikacija pejdžinga može sadržati, zavisno>od scenarija/razmeštaja i količine podataka za prenos, jedno ili više od sledeć eg: pejdžing flag , flagza upozorenje/uzbunjivanje, listu ID-a i alokaciju resursa.
- PMCH: PMCH se mapira u PDCH. PMCH opciono može prenositi posle PICH. Kad se pošalje PMCH poruka, ona može sadržati jedan ili više od slede ć ih sadržaja: ID listu i poruku upozorenja/ uzbunjivanja.
3.2.4.2.2 Sinhronizacija
[623] PICH/PMCH sinhronizacija se može posti ć i na različite načine, zavisno od scenarija primene:
- TRASS/SSI asistirana: kada se pejdžing signali prenose nedugo nakon TRASS ili SSI iz istog čvora.
- Samostalni pejdžing: Zaseban signal za sinhronizaciju (kao TRASS) koji prethodi pejdžingu treba uvesti ako čvorovi koji prenose pejdžing ne prenose TRAS ili SSI ili je period tih signala drugačiji od perioda pejdžinga.
3.2.4.2.3 UE procedure
[0624] UE obezbeđuje sinhronizaciju korišćenjem SSI ili TRASS (-sličnog) signala neposredno pre čitanja pejdžinga. UE je podešen za nadgledanje PICH-a prema formatu koji koristi mreža. U zavisnosti od sadržaja PICH-a, UE može izvršiti potrebne radnje i/ili očitati PMCH. Čitanje PDCCH i PDCH se izvodi na standardan način, korišćenjem DMRS relevantnih RB-a kao fazne reference.
[0625] Na bazi primljenog sadržaja pejdžing kanala, UE tada može da pristupi mreži, čita informacije o sistemu, izvršava druge radnje prema hitnim porukama ili ne radi ništa. Pristup sistemu i prikupljanje informacija o sistemu slede uobičajene procedure zasnovane na SSI.
3.2.4.2.4 Operacija sa malim SNR
[0626] Ovde se primenjuju i opcije za rukovanje TRASI u sličnim uslovima. prenos PICH male brzine može značiti slanje jednobitnog indikatora pejdžinga na PDCCH. PDCH može biti poželjan medijum ako na PICH treba da bude primenjen beamforming.
3.2.4.2.5 Konfiguracija pejdžinga
[0627] Konfiguracija pejdžinga, kao u LTE, takođe konfiguriše UE DRX cikluse. Konfiguracija pejdžinga za UE u uspavanom stanju se za UE obezbeđuje preko namenskih poruka, npr., u odgovoru za TRA ažuriranje ili drugih RRC poruka.
[0628] Konfiguracija pejdžinga treba da bude validna u određenom području (npr. TRA). Ovu informaciju takođe treba proslediti UE-u u pejdžing konfiguraciji.
3.2.4.3 DRX i pejdžing u NX
[0629] Jedna od osnovnih i važnih pretpostavki je da su NX i LTE čvrsto povezani. Stoga je šema konfigurisanja DRX i Pejdžing ciklusa u NX vrlo slična onoj u LTE. Drugim rečima, pejdžing ciklusi i DRX ciklusi u NX-u su povezani i zavise od SFN.
[0630] Rešenja predložena za prać enje i pejdžing omogu ć avaju da se svi ovi signali prenose sa bilo kojeg čvora nezavisno jedan od drugog. Drugim rečima, čvoru koji prenosi jedan od njih ne nameć e se prenos drugog signala preko istog čvora. Ova vrsta dizajna name ć e određene izazove i zahteve:
-<UE mora da primi sve potrebne signale tokom DRX „perioda slušanja“,>
- DRX ciklus i pejdžing ciklus bi trebali da se primenjuju u određenom regionu, npr., TRA
" Konfiguracija pejdžinga treba da se primeni u okviru tog regiona
" TRAS konfiguracija treba da se primeni u tom regionu
" Svi čvorovi u tom regionu imaju sinhronizovane SFN-e.
[0631] Ako se SSI/TRAS/Pejdžing signali prenose iz različitih čvorova ili kombinacija čvorova, mreža treba da osigura da su svi ti čvorovi koordinirani i da znaju UE konfiguraciju.
[0632] Za duge DRX cikluse, odstupanja (drift) takta su značajna i mogu biti već a od perioda downlink signala. Ovo unosi moguć u grešku u proračun SFN-a. Ako nema korekcije SFN, UE može propustiti indikacije o pejdžingu. To znači da bi SFN (ili druge informacije o tajmingu) trebalo da budu uključene u downlink signale, tako da kada se UE probudi, može da koriguje drift i izračuna tačan pejdžing okvir.
[0633] Buduć i da se SFN informacija koristi za izračunavanje pejdžing/DRX ciklusa, moglo bi se zaključiti da se SFN uvodi u bar jedan od signala koji podržavaju pejdžing/DRX. SFN ne može biti uključen u pejdžing signal pošto se pejdžing ne šalje uvek preko mreže. Prema tome, drugi potencijalni signal za prenošenje ove informacije je TRAS. U zavisnosti od razmeštaja, na primer, SSI i TRAS i pejdžing sa istog čvora, SFN može biti sadržan ili u TRAS ili u SSI bloku. Vidi Odeljak 2.2.2.2.4. Pomeranje funkcije pejdžing/DRX u uspavanom stanju u RAN ima određene implikacije na mrežu. Na primer, RAN ć e možda trebati da baferuje podatke korisničke ravni koji mogu biti znatni za duge DRX cikluse. U slučajevima dugačkog DRX-a u Uspavanom stanju, može doć i i do nekih uticaja na dizajn protokola jezgra mreže CP/NAS, a može biti potrebno da RAN dostavi CN čvorovima informacije o dostupnosti UE (ref. High Latency Communication procedures in 23.682).
3.2.5 Uspostavljanje veze
[0634] Postupak uspostavljanja veze može varirati u zavisnosti od stanja UE i razmeštaja, kako u pogledu snage prenosa čvora tako i rasporeda frekvencija nosioca. U ovom odeljku je opisano inicijalno uspostavljanje veze za UE u DETACHED stanju.
3.2.5.1 Izbor PLMN-a
[0635] Iz perspektive višeg sloja, pre nego što se UE uključi, UE je u DETACHED stanju; pogledajte dijagram promene stanja na Slici 3. Kad se UE uključi on može imati LTE ili NX nosioce kao najveć i prioritet za obavljanje PLMN selekcije, u skladu sa onim što je podešeno u njegovom USIM-u.
[0636] U slučaju LTE, selekcija PLMN-a je dobro poznat postupak gde se PLMN povezan sa frekvencijom nosioca emituje u SIB1. Da bi izvršio selekciju PLMN, UE treba da izvrši L1 sinhronizaciju pomoć u PSS/SSS, zatim detekciju PCI za dekodiranje CRS-a i izvršavanje procene kanala i dekodiranje sistemskih informacija, tačnije MIB i zatim SIB1 emitovanih svakih 80 ms. To treba da bude učinjeno za svaku frekvenciju nosioca sve dok UE ne nađe odgovarajuć i PLMN koji je dozvoljen za odabir.
[0637] U slučaju NX su moguć a različita rešenja. Ona uzimaju u obzir različite načine distribucije sistemskih informacija u NX-u; vidi 3.2.2.
[0638] Pretpostavljajuć i rešenje zasnovano na AIT/SSI za prikupljanje sistemskih informacija, za svaki skenirani nosilac frekvencije UE detektuje AIT koji sadrži PLMN. Da bi UE mogao brzo da pokrene skeniranje drugog nosioca (ako prethodni nije povezan sa dozvoljenim PLMN-om), PLMN može da se kodira na početku AIT-a. Potencijalni nedostatak je to što bi se za zadržavanje iste karakteristike kašnjenja kao i za LTE-ovu selekciju PLMN, AIT morao prenositi svakih 80 ms (npr. umesto periodiciteta reda jedne ili više sekundi). Alternativno, prenos AIT-a se može uskladiti između različitih PLMN-ova da bi se minimiziralo vreme selekcije PLMN-a. Treba napomenuti da bi početni attach bio redak događaj u NX-u, pošto je cilj da se UE zadrži u uspavanom stanju; tako da karkakteristika kašnjenja attach procedure postaje manje važna. Takođe, dizajn uključuje moguć nost da UE skladište AIT i koriste SSI za proveru validnosti sačuvanog AIT-a prilikom pristupa sistemu, tako da čitanje AIT-a nije uvek potrebno kada se pristupa iz neaktivnogstanja. U područjima u kojima je verovatnija potraga za PLMN-om, npr. na aerodromima, AIT period može biti krać i.
[0639] Moguć a alternativa je da za svaki skenirani nosilac frekvencije UE detektuje informacije povezane sa PLMN-om, poželjno ograničenim u broju bitova, koji se prenose češć e od preostalih sistemskih informacija. Kada se sistemske informacije distribuiraju u skladu sa AIT/SSI pristupom, ove ograničene informacije mogu biti SSI, a preostale informacije mogu biti AIT tako da UE može da proveri da li data frekvencija nosioca pripada ili ne pripada njegovim dozvoljenim PLMN (smeštenim u USIM). Ova informacija se može koristiti kako za ubrzanje inicijalnog pretraživanja PLMN/RAT/Frekvencije, tako i za izbegavanje problema sa ponovnom upotrebom sistemskih potpisa (SSI) ili drugih synch signala između operatora (koji se mogu ponovo koristiti). Ove informacije povezane sa PLMN su po moguć nosti komprimovane verzije PLMN liste (koja uključuje Home PLMN). Kompresija može biti izvršena prostorno jako efikasno pošto lažno pozitivni mogu biti dozvoljeni (ali ne i lažno negativni). Alternativno, informacija može biti PLMN-lista, na primer, kada prostor nije problem ili kada se emituje samo jedan ili nekoliko PLMN-a. Ovo alternativno rešenje u sistemima gde se obične sistemske informacije distribuiraju po čvoru kao u LTE. U tom slučaju, se nekoliko bitova koji kodiraju PLMN-indikaciju mogu češć e slati, što bi opciono moglo biti u područjima u kojima je verovatnije da se pojavljuje PLMN pretraga, poput područja u blizini aerodroma.
3.2.5.2 SingleAttach za LTE i NX
[0640] Onda kada izabere dozvoljeni PLMN, UE inicira attach proceduru za pristup i registraciju u CN. Bez obzira na RAT u koji je pristupio, attach je povezana i sa NX i sa LTE. U ovom procesu se uspostavlja zajednički S1*, koji se čuva za vreme trajanja RRC veze. Pojedinačni attach omoguć ava brzo uspostavljanje dvostruke konektivnosti između LTE i NX-a, kada je potrebno.
[0641] Zbog čvrste integracije sa LTE, procedura uspostavljanja RRC veze liči na LTE, osim informacija prenetih u porukama. Procedura za inicijalno povezivanje preko NX interfejsa je prikazana na Slici 86. Sa druge strane, neke od procedura (uglavnom iz perspektive procedura nižeg sloja) su specifične za pristup, kao što su detekcija pokrivanja, PLMN pretraga, sistem prikupljanja informacija, sinhronizacija i nasumični pristup.
Akvizicija pristupnih informacija
[0642] UE započinje sa dobijanjem potrebnih pristupnih informacija za pristup NX sistemu, u skladu sa odeljkom 3.2.2. SSI se može emitovati ili prenositi u širokom snopu (vidi odeljak 3.4.4.2), ili se u nekim specifičnim scenarijima može koristiti beamforming.
[0643] SSI implicitno snabdeva UE sa informacijama o tome kako demodulirati, dekodirati i deskremblovati AIT. Jedan primer alternative je da su SSI-i grupisani u skupove od N (npr. N=16), koji svi ukazuju na isti AIT. U AIT-u UE pronalazi konfiguracije potrebne za prenos fizičke preambule za nasumični pristup i kako primiti odgovor za nasumični pristup (koraci 1 i 2 na Slici 86, respektivno).
1. Prenos preambule za fizički nasumični pristup
[0644] Slika 87 ilustruje slanje preambule za nasumični pristup. Preambula za nasumični pristup se prenosi na osnovu vremenske reference iz SSI ili specifičnog PRACH indikacionog signala. Ako se koristi beamforming i ako eNB podržava samo analogni ili hibridni BF, slanje preambule se može ponoviti da bi se omogu ć io beam sweeping. Ako se beam sweeping koristi i za prenos SSI, takođe se može iskoristiti i tajming offset od SSI do preambule. Ovaj downlink referentni signal se koristi i kao referenca za kontrolu snage i izbor sloja za slanje. Preambula se bira na osnovu SSI-ja i unosa u Tabelu pristupnih informacija. Format preambule opisan je u 2.3.4.2. Kao što je prikazano na Slici 87, poslatu preambulu može primiti više mrežnih čvorova.
2. Prenos odgovora za nasumičnim pristupom
[0645] Slika 88 ilustruje prenošenje odgovora za nasumični pristup. Slanje preambule za nasumični pristup prati prozor za pretragu u vremenu i frekvenciji u kojem može biti primljena jedna ili više poruka sa RAR (Random Access Response) odgovorom. RAR prenos može biti pomoću beamforminga na osnovu procene PRACH kanala pretpostavljajuć i UL/DL reciprocitet. RAR je samostalan jer nosi sopstvene pilote za sinhronizaciju i demodulaciju, a UE na-slepo traži skup takvih pilota povezanih sa SSI i indeksom odabrane preambule. Ako je više od jednog mrežnog čvora primilo preambulu sa nasumičnim pristupom, može se primeniti koordinacija mreže radi ograničavanja broja RAR prenosa - vidi ID2 u levom delu Slike 88. Ako je primljeno više od jednog RAR-a - vidi desni deo Slike 88 - UE izvodi korak selekcije da bi pronašao RAR kojeg treba da se pridržava. RAR takođe sadrži komandu za vremensku prednost za podešavanje uplink tajminga i dozvola za planiranjeza sledeć u uplink poruku. RAR poruka uključuje PDCCH/PDCH konfiguraciju za downlink i uplink PDCH konfiguraciju; naredne poruke koriste konfiguracije date u RAR-u. Ove konfiguracije mogu biti izvedene iz jednog indeksa, npr. „Indeksa konfiguracije radio veze“ (koji je sličan PCI u LTE).
3. Zahtev za RRC vezu
[0646] Nakon prijema odgovora za nasumični pristup, UE šalje RRC Connection Request poruku, uključujuć i CN nivo identiteta UE (npr. S-TMSI) koji zahteva uspostavljanje RRC veze.
4. Podešavanje RRC veze
[0647] Mreža reaguje podešavanjem RRC veze da bi uspostavila SRB1. Ovaj korak je takođe korak rešavanja nadmetanja, koji se koristi da bi se napravila razlika između dva UE-a koji su preneli istu preambulu i takođe odabrali isti RAR. To se postiže ponovnim slanjem na CN nivo identiteta UE koji je uključen u RRC Connection Request poruku i ID RRC veze; vidi odeljak 2.1.3.1.1.
5. RRC povezivanje je završeno
[0648] UE završava postupak slanjem poruke RRC Connection Complete.
6. Zajednička sigurnosna podešavanja
[0649] Sigurnosna signalizacija je opisana u odeljku 2.1.5.2.
7. Zajednička mogućnost UE
[0650] Signalizacija UE sposobnosti je opisana u odeljku 2.1.5.3.
8. Rekonfiguracija RRC veze
[0651] Procedura rekonfiguracije RRC veze se izvodi za konfiguraciju SRB2 i zadati RB. Nakon ovog postupka je moguć prenos korisničke ravni. Napominjemo da u ovom kratkom opisu nije detaljno opisana sva CN signalizacija. Generalno, zbog čvrste integracije, očekujemo dać e CN signalizacija biti kompatibilna sa LTE CN signalizacijom.
3.2.5.3 Pristup NX nosiocu
[0652] Ovaj odeljak govori o pristupu NX nosiocu, koji je sastavni deo nekoliko procedura uspostavljanja veze:
-<Slučaj A: UE vrši single attach preko NX, npr. DETACHED → RRC_CONNECTED ACTIVE prelazaki treba da pristupi>NX nosiocu koji može biti u sloju niskih ili visokih frekvencija.
- Slučaj B: UE vrši RRC CONNECTED DORMANT → RRC PRIKLJUČENI AKTIVNI prelazak i uspostavlja vezu sa NX nosiocem.
- Slučaj C: UE u RRC_CONNECTED ACTIVE koji ima primarni nosilac uspostavlja sekundarni nosilac (koji može biti i na višim frekvencijama). Ovo bi se moglo smatrati sličnim podešavanju sekundarnog nosioca kao u LTE CA.
1
[0653] Zajednički aspekt gore pomenutih scenarija je da UE treba da pristupi NX nosiocu koji bi mogao da bude u širokom rasponu frekvencija. Prvi korak pre nego što UE može pristupiti NX nosiocu je otkrivanje pokrivanja, obično se vrši nadgledanjem nekih prenetih signala. Oni mogu biti ili i) zajednički, ii) namenski ili iii) definisani po grupi od strane mreže. U slučaju NX to su ili SSI ili MRS.
[0654] Ovi signali se takođe mogu razlikovati po načinu na koji ih mreža prenosi. Na primer, kod viših frekvencija ovi signali se mogu preneti koriš ć enjem uskog beamforminga (što bi zahtevalo beam sweeping proceduru za otkrivanje pokrivenosti, videti odeljak 3.4.4) ili difuznim emitovanjem (gde bi neko ponavljanje moglo biti poželjno za korisnike sa najgorim slučajevima). Na nižim frekvencijama ovi signali se mogu difuzno emitovati i manje ponavljanja se može koristiti za najgore slučajeve, pošto je propagacija manje izazovna. Može biti korisno imati usaglašeno rešenje za različite nosioce gde je UE procedura za detekciju pokrivenosti potpuno ista, bez obzira na način na koji mreža obezbeđuje pokrivenost.
[0655] Uprkos sličnostima slučajeva A, B i C, još uvek mogu da postoje određena pitanja za specifičan slučaj, posebno u razmeštajima gde signali koji se koriste za detekciju pokrivenosti moraju biti beam-formed (pokrivenost pruža samo NX nosioc u visokoj frekvenciji u nekom specifičnom ISD-u).
[0656] Slučaj C je najmanje izazovan pošto UE već ima aktivnu RRC vezu i može da se konfiguriše za traženje specifičnih NX signala, npr. beam-formed MRS. U tom slučaju, sistemske informacije o tome kako pristupiti tom snopu (npr., neka vrsta PRACH konfiguracije prema snopu) se takođe mogu dobiti preko namenske signalizacije. U slučaju da je sekundarni NX nosilac raspoređen u drugi čvor, može se koristiti neka mrežna signalizacija (npr. preko X2*). Uspostavljanje sekundarnog NX nosioca se može dogoditi sa RRC re-konfiguracijom, slično kao uspostavljanje interfrekventnog DC-a. U drugoj alternativi, UE umesto toga može direktno da pristupi snopu i osloni se na neki pronađen kontekst.
[0657] Slučaj B je izazovan jer UE treba da uspostavi vezu sa NX bez podrške aktivne RRC veze. Iz perspektive višeg sloja, ovo je opisano u odeljku 2.1.5.6 (procedura reaktivacije RRC). Iz perspektive nižeg sloja bi mogli postojati različiti načini za pristup NX vezi. Ako je UE podešen da kampuje na NX nosiocu niske frekvencije (ili na nosiocu visoke frekvencije gde razmeštanje omoguć ava difuzno emitovanje SSI-ja), promena stanja se odvija preko SSI sinhronizacije i postupka nasumičnog pristupa, kako je opisano u odeljku 3.2.5.2.
[0658] Ako je UE podešen da kampuje na nosiocu visoke frekvencije, gde je čak i za kanale sa malom brzinom potreban beamforming da bi se postigla odgovarajuć a pokrivenost, prelaz stanja se mora oslanjati na beam sweeping/finding; vidi odeljak 3.4.4. Prema tome moguće su dve alternative: pristup zasnovan na SSI (poželjan izbor), ali sa specifičnom konfiguracijom gde su različite SSI povezane sa različitim snopovima sa različitim RACH konfiguracijama, ili pristup zasnovan na MRS gde je UE podešen za direktno izvođenje nasumičnog pristupa prema unapred podešenom skupu MRS (npr. unutar TRA). Pristup zasnovan na SSI-ju je poželjan izbor, ali alternativa zasnovana na MRS pruža dodatnu fleksibilnost, npr., čvršći pristup lokaciji i aktiviranje na zahtev.
[0658] Ako je UE konfiguriran da kampuje na nosaču visoke frekvencije, gde je beamforming potreban čak i za kanale male brzine da bi se postigla odgovarajuć a pokrivenost, prelaz stanja se mora osloniti na beam sweeping/finding; vidi odeljak 3.4.4. Stoga su moguć e dve alternative: pristup zasnovan na SSI (poželjan izbor), ali sa specifičnom konfiguracijom gde su različiti SSI povezani s različitim snopovima sa različitim RACH konfiguracijama, ili pristup zasnovan na MRS gde je UE konfigurisan za direktno izvođenje nasumičnog pristupa prema unapred konfigurisanom skupu MRS (npr. unutar TRA). Pristup zasnovan na SSI-ju je poželjan izbor, ali alternativa zasnovana na MRS pruža dodatnu fleksibilnost, npr., tesan pristup lokaciji i aktivaciji na zahtev.
[0659] Slučaj A je najizazovniji, gde ć e UE možda trebati da pristupi NX nosiocu u ve ć oj frekvenciji bez ikakvog prethodnog saznanja o rasporedu.
3.3 Podela protokola i resursa za različite servise
[0660] Ovaj odeljak govori o metodama za učešć e u resursima i optimizacijama za različite servise. Odeljak je podeljen u tri pododeljka, gde 3.3.1 razmatra aspekte višeg sloja kao što su sečenje mreže i podrška za više servisa, dok 3.3.2 i 3.3.3 razmatra moguć a rešenja za podelu resursa na MAC i fizičke slojeve, koja se mogu koristiti za podršku različitih delova mreže i servisa.
3.3.1 Sečenje mreže i Multi-servisna podrška
[0661] NX podržava širok spektar servisa i povezane servisne zahteve u širokom rasponu scenarija. Pojedinačni NX sistem može, na primer, istovremeno podržavati M-MTC, C-MTC, MBB i različite slučajeve primene medijuma.
[0662] Jedan od načina za rešavanje ovih različitih slučajeva upotrebe je upotreba sečenja mreže. Sečenje mreže je End-2-End pristup u kojem korisnik ili operator mrežnog odsečka (npr. MTC senzorska mreža) vidi odsečak mreže kao zasebnu
2
logičku mrežu koja ima svojstva slična namenskoj mreži (npr. odvojeno upravljanje/optimizacija), ali u kojem se mrežni odsečak zapravo realizuje korišć enjem zajedničke infrastrukture (obrada, transport, radio) koja se deli sa drugim odsečcima mreže. Iz funkcionalnog domena, mrežni odsečak se može realizovati sa namenskim ili zajedničkim funkcionalnim komponentama (kao što su eNB, EPC). Obično, mrežni odsečak može imati sopstvenu CN (EPC) instancu, ali deli fizičku transportnu mrežu i RAN. Međutim, moguć a su i druga rešenja. U slučaju da se funkcionalna komponenta deli, mož é se preko parametrizacije podesiti za odsečak specifično ponašanje za taj deljeni deo.
[0663] Slika 89 ilustruje primere različitih servisa realizovanih u različitim odsečcima logičke mreže, korišćenjem zajedničkih infrastrukturnih resursa i komponenata.
[0664] Kada različiti odsečci koriste različite CN instance, moguć e je primeniti specifične optimizacije za odsečak s obzirom na funkcionalni opseg i raspoređivanje različitih instanci CN-a. To je prikazano na Slici 90. U ovom primeru, na primer, slučaj upotrebe X može imati drugačiju unutrašnju CN arhitekturu i funkcije, koje su takođe raspoređene mnogo bliže radiju u poređenju sa MBB odsečkom. Da bi se omoguć ila podrška za različite primere CN-a, u RAN-u postoji mehanizam za izbor odsečka koji usmerava različite korisnike na različite CN-ove. (Primetite da ovo pokreć e zahtev za novom funkcionalnošć u u S1* interfejsu, u poređenju sa trenutnim S1 interfejsom.) Pored mehanizma za izbor odsečka, RAN takođe podržava mehanizam za upravljanje upotrebom resursa između odsečaka. Ovi mehanizmi su pod kontrolom politika operatera.
[0665] Poželjno je da svi odsečci podržavaju isti CN/RAN interfejs (npr. S1*). Slika 90 ilustruje primer
Sečenja mreže korišćenjem različitih EPC instanci optimizovanih za različite slučajeve upotrebe.
[0666] U scenarijima u kojima RAN podržava više odsečaka važno je da se deljeni resursi, poput spektra, efikasno koriste između odsečaka i da se izbegnu statičke ili alokacije resursa za različite odsečke, koje se sporo menjaju. Samo u izuzetnim slučajevima, resursi bi trebalo da budu rezervisani za jedan odsečak, tako da drugi odsečci ne mogu dinamički da ih koriste. Primer takvih slučajeva može biti kada korisnici u jednom odsečku zahtevaju posebnu numerologiju ili koriste drugačiji MAC mod. Kada se koriste dinamički deljeni resursi, moguć e je definisati minimalni udeo resursa za odsečak tokom zagušenja. Da bi se mogle primeniti ove vrste smernica koje se odnose na odsečak, RAN mora biti svestan ID-a odsečka.
[0667] Pored različitog udela resursa za različite odsečke, RAN takođe može da snabde različite odsečke sa različitim MAC i fizičkim slojevima. Ovo se razmatra u odeljcima 3.3.2 i 3.3.3.
[0668] Pored sečenja mreže, NX takođe podržava QoS diferencijaciju u istom mrežnom otsečku.
3.3.2 Višestruki MAC modovi i particioniranje radio resursa
3.3.2.1 Motivacije i obim
[0669] NX je dizajniran tako da omoguć ava fleksibilno deljenje radio resursa između servisa sa različitim zahtevima, na primer, kašnjenje i pouzdanost. Međutim, uprkos tome što ih NX podržava, u nekim praktičnim razmeštajima, za neke kritične primene (npr. Inteligentni transportni sistem, javna bezbednost, fabrička automatizacija, pametna mreža), možda nije prihvatljivo da koegzistiraju na istoj frekvenciji ili čak nosiocu sa bilo kojom drugom uslugom. U tu svrhu može biti poželjno da se određene usluge koriste u namenskim frekventnim (pod) opsezima ili čak na namenskom nosiocu. Razdvajanje radio resursa na ovaj način takođe može omoguć iti manje kompleksnu primenu i testiranje u nekim situacijama. Međutim, treba naglasiti, da je podrazumevana pretpostavka i dalje dinamičko deljenje resursa između servisa i ograničavanje servisa na podopsege ili čak njihovo razdvajanje na različite nosioce što je izuzetak i primenjuje se samo u ekstremnim slučajevima.
[0670] Multipleksiranje servisa, bilo da se podrži sečenje mreže (videti 3.3.1) i/ili da se podrži više servisa ili da se podrže različite UE konfiguracije, može iskoristiti prednosti sledeć eg pristupa za podelu radio resursa. Ovo je u skladu s principom stay in box za Sloj 2 (vidi 2.2), a osnovna ideja je podeliti raspoložive radio resurse na različite particije, od kojih se svaka koristi za dato MAC ponašanje.
[0671] Kao što je navedeno u 2.2.1, poželjan je pristup usmeren na uslugu kako bi se nosili sa svim moguć im aspektima planiranja sa kojima globalna mreža može biti suočena.
[0672] Brojni tipovi servisa mogu postojati u okviru iste mreže i njihove kombinacije ć e možda trebati da budu primenjene istovremeno. Sve ove usluge (npr. MBB, C-MTC, glas ...) imaju različite zahteve za performansama (npr. kašnjenje, pouzdanost, propusnost...), što se prevodi u različite zahteve za korišć enje radio resursa (TTI, veličina resursnih blokova, prioritizacija...). Ovo je prikazano na Slici 91, koja ilustruje raznolikost servisa sa njihovim tipičnim korišć enjem.
[0673] Kreiranje unapred definisanih particija resursa za različite servise je, generalno, pod-optimalno rešenje. Može se koristiti za pojednostavljivanje alokacije resursa u planeru (sheduler)ako ukupna složenost postane nepodnošljiva. Međutim, ovde opisani slučaj upotrebe je da podrži stvaranje particija resursa kada to nameć u zahtevi za uslugom. Takvi slučajevi mogu da uključuju, na primer:
- Kada fizički resursi imaju različita svojstva, kao što su različite numerologije;
-<Kada servis ima veoma snažne zahteve za dostupnošć u (npr. kratko kašnjenje pristupa tako da mu je potrebna>stalna dozvola za resurse), kao što je C-MTC;
- Kada se planiranjem/signalizacijom upravlja u više čvorova (D2D, distribuirani MAC, itd.)
[0674] Kada servis ili UE opslužuje posebna particija resursa, njen pogled na resurs može biti pojednostavljen, kao što je prikazano na Slici 92. Napominjemo da particija resursa ne mora da se vrši u vremenskom ili frekventnom domenu.
[0675] Ovaj pristup takođe obezbeđuje da se sledeć a generacija mobilne mreže pripremi, ne samo za postepeno uvođenje novih usluga, već i za postepeno ukidanje karakteristika, sa razvojem efikasnijih rešenja. To se može posti ć i dodeljivanjem MAC-a odgovornog za novo rešenje postepeno rastuć em skupu fizičkih radio resursa na štetu fizičkih radio resursa dodeljenih MAC-u odgovornom za zastarelo rešenje.
3.3.2.2 Višestruki MAC modovi i particije resursa
[0676] Za dati UE ili servis, MAC ponašanje može biti podešeno na osnovu posebnih zahteva. Različita MAC ponašanja mogu biti povezana sa:
- različitim MAC šemama, npr. na bazi nadmetanja u odnosu na planiranje,
- različitim procedurama za šemu, npr., RTS/CTS u odnosu na Listen-before-talk,
- različitim korišćenim parametrima npr. tajming, prioritizacija, lokacija resursa...
[0677] Dodjeljivanjem zasebnog skupa fizičkih radio resursa datom MAC ponašanju, MAC rešenje se može optimizirati samo za zahteve koji su relevantni u tom posebnom slučaju. Fizički radio resursi se „alociraju“ ili „dodeljuju“ svakom pojedinom MAC-u. Iz perspektive mreže, entitet za planiranje mora implementirati i obraditi sva ponašanja aktivnih MAC, ali za svaki od njih ponašanje se može obraditi nezavisno.
[0678] Iako je unapred definisana particija za resurse pod-optimalna, ona može biti korisna u nekim scenarijima, jer omoguć ava značajno pojednostavljenje planiranja, kao i diverziti mogu ć e implementacije planiranja. Na primer, uzimaju ć i u obzir slučaj u kojem koegzistiraju planirani MAC i MAC na bazi nadmetanja, MAC planiranje na bazi nadmetanja je zapravo distribuirani proces, i nemaju svi čvorovi direktan pristup planiranim (scheduled) MAC informacijama.
[0679] Da bi se ograničio teret predefinisanog particioniranja resursa, podela između različitih MAC ponašanja se mora dinamički obraditi u sistemu. Particioniranje resursa i izbor MAC načina rada se mogu izvršiti na različitim nivoima opsega i ažurirati sa različitim frekvencijama. Na primer, to se može obaviti unutar jedne ć elije ili sa klasterom ć elija koje sarađuju; i sa kratkoročnim ili dugoročnim particijama resursa (da bi se prilagodili specifičnim zahtevima lokalnog saobrać aja ili globalnim očekivanjima saobra ć aja). Za particije napravljene kroz ć elije potrebna je koordinacija između eNB-a. Sa strane UE treba izvršiti komunikaciju/handshaking između UE i AP (ili UE sa servisnim čvorom u slučaju releja ili UE sa UE...) kako bi se složili oko servisa i odgovarajućeg MAC ponašanja.
[0680] Prema stay in the box konceptu, svaka MAC particija mora biti samostalna, sa svim kontrolnim mehanizmima, pilotima i signalizacijom koje on podrazumeva - buduć i da različito MAC ponašanje zahteva drugačiju vrstu kontrole ili informacije, lakše je da su svi nezavisni jedni od drugih. Poželjno, MAC šeme ne smeju da šalju bilo šta na drugim MAC resursima, tako da svaki proces uživa u čistim resursima.
[0681] Primer particioniranja MAC resursa može izgledati kao na Slici 93, gde su radio resursi podeljeni u vremenskom domenu. Particioniranje se može obaviti u bilo kojem domenu (frekvencija, vreme, prostor, kod ...), ne mora u vremenskom domenu, mada vreme može biti lakše za rešavanje problema dupleksiranja.
3.3.2.3 Izbor MAC moda
[0682] Koji MAC mod ili ponašanje se bira za svaki čvor ili uslugu može zavisiti od jednog ili više različitih faktora:
-<Zahtevi za uslugu ili čvor. Kao što je ve ć pomenuto, zahtevi za usluge korisničkog saobrać aja su važan kriterijum>za dizajn ponašanja MAC-a.
- Stanje ć elije koja to podržava. Topologija optere ć enja i topologije linka ć elije koja opslužuje (ili je povezana sa servisnim čvorom) može imati uticaja na performanse različitih MAC shema. Što se tiče planiranog (scheduled) u
4
odnosu na distribuirani MAC-a, poznato je da je distribuirani MAC efikasan i jednostavan kada je optereć enje malo ili kada hijerarhija između veza nije jednostavna (prisustvo bežičnog backhaula, releja, D2D itd.), dok je planirani (scheduled) MAC efikasniji u slučajevima velikog optereć enja i kada za multipleksiranje uplinka/downlinka nije potrebna velika saradnja. Kao još jedan primer, ako se čvor nalazi u blizini nekoliko drugih čvorova ili je izložen interferencijama (obično na ivicamać elije), poželjni su modovi koji su robusni ili izbegavaju smetnje, kao što je MAC na bazi nadmetanja ili Scheduled MAC sa koordinacijom.
- Stanje mreže (prostorna koegzistencija). Kao drugi slučaj komplementarne upotrebe, upotreba više MAC modova može omoguć iti koegzistenciju između različitih delova mreže. Na primer, kada je u pitanju eNB u blizini dve ć elije sa izrazitim MAC modovima, on može da izabere da koristi mešoviti MAC mod (particija višestrukog MAC-a) za smeštanje oba suseda. Ovo je slučaj korišć enja prostorne koegzistencije. Ova prostorna koegzistencija se može primeniti unutar iste mreže, ali i za koegzistenciju među mrežama (tipično za nelicencirane opsege). Slika 94 prikazuje višestruku prostornu koegzistenciju u MAC modu.
3.3.2.4 Razmena informacija i signalizacija
[0683] Razmene informacija mogu sadržati lokalne informacije, lokalne zahteve ili lokalni prikaz sistema specifičnog za čvor ili grupu čvorova u klasteru. Tačka koordinacije klastera (CCP)/ funkcionalnosti se može uspostaviti radi lakše koordinacije particioniranja radio resursa i izbora MAC moda.
[0684] Kao što je prethodno opisano, izbor MAC moda ili ponašanja zavisi od servisa ili korisnika, ali može zavisiti i od ć elije koja opslužuje ili od stanja mreže. Ta informacija treba da se širi među koordiniranim čvorovima.
[0685] Osim toga, kako su resursi zapravo particionirani, u nekim slučajevima, treba da znaju svi dotični čvorovi u sistemu, a čvorovi koji obavljaju particioniranje resursa moraju biti svesni čvorova i stanja linkova da bi efikasno izvršavali odluke. Ovo je posebno slučaj kada se odluke o shedulingu ne donose na jednom mestu. Na primer, ako se distribuira jedno MAC ponašanje (npr. zasnovano na nadmetanju), svi čvorovi koji prate ovo ponašanje moraju biti svesni kada i gde im je dopušteno da šalju/primaju signale.
[0686] Mogu ć a su dva načina signalizacije za saopštavanje particije resursa UE-ima.
- Prvi bi se oslanjao na upravljanje Slojem 2, i omogućio da eNB sheduling poruke uključuju informaciju o particiji radio resursa. U ovom slučaju, particija resursa između različitih MAC-ova se može direktno naručiti iz klasičnih sheduling poruka, kao što je dPDCH koji može sadržati sheduling particija. To dovodi do toga da postoji glavni sheduled MAC, poput klasične celularne MAC šeme koja radi kao "default" i koja je odgovorna za dodeljivanje delova radio resursa drugim MAC šemama - ili je bar malo odgovorna za dodeljivanje. Ovi dPDCH mogu ukazati koji su resursi korišć eni za dati MAC. Prednost upravljanja L2 je u tome što ima dinamičnost po TTI-ju MAC alokacije ako je potrebno, kao i već u fleksibilnost informacije u poruci obezbeđenoj u tom dpDCH.
- Drugi bi se oslanjao na upravljanje i signalizaciju na Sloju 3, i omogućavanje da sistemska konfiguracija koja se obično daje u namenskim porukama uključuje i konfiguraciju radio resursa. U ovom slučaju, koncept sistemske informacije je odgovoran za obaveštavanje svih korisnika strukture. Prednost ove metode je stabilnost sheduling alokacija, što može pomoć i svim čvorovima i MAC procesima da imaju bolju prognozu dostupnosti resursa. Ovo takođe zadržava potpunu nezavisnost celog MAC-a, sprečavajuć i da dobije "default" MAC koji je odgovoran za dodeljivanje resursa drugima. To, međutim, dovodi do sporije fleksibilnosti i poveć anja broja mogu ć ih emitovanih poruka za koje je potrebna snažna standardizacija.
3.3.3 Mešanje različitih numerologija
3.3.3.1 Uvod
[0687] Zbog razlika u zahtevima za kašnjenje, pouzdanost i propusnost, slučajevi upotrebe 5G zahtevaju različite strukture simbola i okvira (numerologije). Simultana podrška slučajeva upotrebe i servisa je zahtev za 5G i zato je NX dizajniran da simultano podržava više numerologija. Koliko god je to moguć e, resursi bi trebalo da budu dinamički alocirani između servisa kako bi se odgovorilo zahtevu.
3.3.3.2 Numerologija i format prenosa
[0688] Očekuje se dać e se kritična komunikacija mašinskog tipa dogoditi na ispod 10 GHz. Za razmeštaje širokog područja na donjem kraju ovog raspona, 16.875 kHz je zadana polazna tačka; vidi takođe Odeljak 2.3.2, gde su detaljno opisane različite numerologije i njihova predviđena upotreba. Ovde trajanje podokvira iznosi 250 µs, što omoguć ava dovoljno nisku latenciju za već inu slučajeva koriš ć enja. Još kra ć i podokviri se mogu realizovati numerologijom od 67.5 kHz, koja obezbeđuje podokvire od 62.5 µs („67.5 kHz, normalan CP“ ili „67.5 kHz, dugački CP“) ili 125 ms („67.5 kHz, dugački CP b“). Jedan nedostatak numerologije od 67.5 kHz u odnosu na numerologiju od 16.875 kHz je pove ć ani overhead: poveć ava se sa 5.5% u „16.875 kHz, normalan CP“ na 40.6% i 20.5% u „67.5 kHz, dugi CP“ i „67.5 kHz, dugi CP b", respektivno. Ovo pretpostavlja razmeštaje gde je potreban ciklični prefiks reda 3 µs gde se ne može koristiti „67.5 kHz, normalan CP“ sa cikličnim prefiksom od 0.8 µs. Ako je ciklični prefiks manji od 0.8 µs dovoljan onda se može koristiti "67.5 kHz, normalan CP" koji ima isti overhead kao "16.875 kHz, normalan CP".
[0689] Često, komunikacija mašinskog tipa, kritična u kašnjenju (koja zahteva numerologiju od 67.5 kHz) zahteva samo delić kompletnog nosioca. Preostali deo resursa se koristi za manje osetljive usluge poput mobilne širokopojasne mreže ili druge - manje osetljive na kašnjenje - komunikacije mašinskog tipa. Stoga je korisna upotreba numerologije od 67.5 kHz samo za onaj deo nosioca koji služi za izuzetno kritične usluge i numerologije „16.875 kHz, normalan CP“ za preostali deo; vidi odeljak 2.3.2.3. Ovo omoguć ava izuzetno mala kašnjenja za komunikaciju mašinskog tipa za koju je kritično kašnjenje, ali zadržava ciklični prefiks na niskom nivou za ostale servise sa manje kritičnim kašnjenjem. Mešanje numerologija u domenu frekvencija se sprovodi pomoć u Filtered/Windowed OFDM-a; vidi odeljak 2.3.1. Budu ć i da podnosioci dve numerologije nisu ortogonalni, potrebno je umetnuti zaštitni pojas (poželjno je -10 podnosioca). Kao što je prikazano na Slici 95, podela se čini statičkom, međutim, kao što je prikazano na Slici 96, particioniranje se može promeniti na bazi dužeg podokvira (250 µs za mešanje 16.875 kHz i 67.5 kHz). To je moguć e pošto su obe numerologije uklađene na dužim granicama podokvira.
[0690] U primeru prikazanom na Slici 95, dve OFDM numerologije se mešaju na istom nosiocu. U ovom primeru su pomešane „16.875 kHz, normalan CP“ i „67.5 kHz, dugi CP b“. Između numerologija je umetnut zaštitni pojas (sivo). U primeru prikazanom na Slici 96, particioniranje između dve numerologije se menja dinamički na dužim granicama podokvira (250 µs). U ovom primeru su pomešane „16.875 kHz, normalan CP“ i „67.5 kHz, dugi CP b“. Između numerologija je umetnuta zaštitna traka (siva).
[0691] Slučaj kada svaki podokvir sadrži samo jednu numerologiju, ali se numerologije (mogu) prebacivati na granicama podokvira se naziva mešanje numerologijau vremenskom domenu. Ograničenja hardvera (npr. linearna pre-distorzija) mogu ograničiti koliko često se mogu menjati numerologije.
[0692] Gornji opis važi za slučaj primene mešanja mobilne širokopojasne i komunikacije mašinskog tipa, kritične za kašnjenje, razmeštene na širokom području koja zahteva ciklični prefiks reda 3 µs. Za razmeštaje u malim ć elijama sa manjim rasipanjemkašnjenja gde „67.5 kHz, normalan CP“ obezbeđuje dovoljno dug ciklični prefiks (0.8 µs), kompletan nosilac može da radi sa „67.5 kHz, normalan CP“ eliminišu ć i potrebu za mešanjem numerologija u domenu frekvencija.
[0693] Generalno, očekuje se da je mešanje numerologija u frekventnom domenu potrebno samo da bi se odgovorilo na najekstremnije zahteve, a jedna numerologija ili promena (switching) vremenskih domena može da odgovori na već inu slučajeva upotrebe.
3.3.3.3 Specifičnosti TDD-a
[0694] U TDD sistemu raspoloživost resursa za dva pravca veze se naizmenično menja. Podrška vrlo malog kašnjenja u TDD-u zahteva učestalu dostupnost resursa u pravcu koji služi za kritične podatke. Podrška niskoj latenciji u oba smera veze zahteva veoma kratko vreme trajanja po pravcu veze i učestali promena (switching) između njih; vidi Sliku 97, koja pokazuje da se za podršku niske latencije u TDD-u pravac linka prebacuje za svaki podokvir. Svako prebacivanje u TDD sistemu zahteva period zaštite; stoga poveć ana frekvencija prebacivanja dovodi do pove ć anja overheada. Najbrža periodičnost prebacivanja se postiže naizmeničnim smerom veze za svaki podokvir. Za podokvir UL, jedno trajanje OFDM simbola se distribuira kao zaštitni period između prebacivanja DL/UL i UL/DL, a preostali OFDM simboli se koriste za UL saobraćaj. Već ina numerologija sadrži 4 OFDM simbola po podokviru (osim onih sa produženim cikličkim prefiksom, koji imaju 3 ili 7 OFDM simbola po podokviru); switching overhead tako postaje 12.5%, ne samo za razmatranu vezu već i za sve veze koje opslužuje bazna stanica.
[0695] Osim toga, u neizolovanim TDD razmeštajima čak i susedni kanalni TDD sistemi moraju da usvoje ovaj vrlo frekventan odnos promena (switching). U zavisnosti od zahteva za pouzdanošć u, čak i TDD sistemi koji rade na udaljenijim frekvencijskim kanalima moraju biti sinhronizovani. Stoga je poželjno da se usluge koje zahtevaju ekstremno male latencije pružaju preko FDD mreže.
[0696] Periodičnost swirching-a takođe nameć e ograničenja trajanja podokvira. Na primer, ako se promena (switching) vrši za svaki podokvir „67.5 kHz, normalna CP“ numerologija (62.5 µs), mogu se koristiti samo numerologije dužine podokvira jednake ili manje od 62.5 µs.
3.4 Tehnologije višestrukih antena
[0697] U odeljku 3.4.1 dat je pregled tehnologija sa više antena u NX-u. U odeljku 3.4.2, razmatra se centralna tačka reciprociteta. U odjeljku 3.4.3 razrađena su tri konceptualna načina pribavljanja CSI-ja u eNB-u i dizajniranja beamforminga za prenos namenskih podataka. U odeljku 3.4.4 su opisana tri odgovarajuć a koncepta da UE emituje beamforming. U odeljku 3.4.5 su date perspektive korišćenja više antena za druge procedure osim prenosa podataka. U odeljku 3.4.6 su razmatrani neki aspekti hardvera i arhitekture višestrukih antena.
3.4.1 Pregled
[0698] Tehnologije višestrukih antena imaju instrumentalnu ulogu u dizajniranju modernih RAT zbog njihovih dobro prepoznatih prednosti. Konkretno, one omogu ć avaju dobitakantenskog niza, prostorno multipleksiranje i prostorni diverziti, što dovodi do poboljšanja pokrivanja, kapaciteta i robusnosti. Karakteristike višestrukih antena su značajno doprinele uspehu LTE-a i nastavljaju da vode njihovu evoluciju do Rel13 i dalje. Tehnologije višestrukih antena imaju još već u relevantnost u dizajnu i performansama NX-a zbog mnogo faktora koji su istaknuti u ostatku ovog odeljka. Ovi faktori predstavljaju nekoliko dizajnerskih izazova, ali takođe pružaju mogu ć nosti rešenja u domenu sa više antena.
[0699] Vođeni zahtevom da 5G MBB imaju Gbps maksimalne brzine, NX ć e prvo biti raspoređen u novom spektru > 3GHz, uglavnom zbog dostupnosti već eg propusnog opsega. Međutim, proširenje rada na > 3GHz takođe postavlja izazov zbog loših uslova prostiranja radio talasa, npr. difrakcija i gubici prostiranja značajno rastu. Jedan od načina za prevazilaženje gubitka budžeta linka je upotreba UE-specifičnog beamforming-a na eNB-ima, i za prenos i za prijem. Iako je ovo već uključeno u LTE, NX omoguć ava ve ć i dobitak beamforming-a zbog velikog broja antenskih elemenata koje antenski nizovi treba da imaju da bi na visokim frekvencijama održavali efikasno područje antene po razumnim cenama. Očekuje se da ć e fizička veličina antene biti slične veličine ili čak i manja na vrlo visokim frekvencijama, jer je ovo važno za aspekte primene kao što su jednostavnost ugradnje, optere ć enje vetra i vizuelni utisak.
[0700] Prostorno fokusirano slanje i prijem, postignuti UE-specifičnim beamformingom od velikih antenskih nizova, nije potrebno samo za upotrebu već ih propusnih opsega koji su dostupni samo na višim frekvencijama, ve ć omogu ć ava i prostorno multipleksiranje. Poveć anje spektralne efikasnosti, naročito pomo ć u MU-MIMO, je važan dizajnerski cilj da NX ispuni potrebe za kapacitetom 5G MBB. Postoje najmanje dva glavna faktora koji doprinose tome da ovaj cilj bude održiv.
[0701] Prvi faktor je evolucija tehnologije ka velikim sistemima aktivnih antena, koji se takođe nazivaju masivni MIMO, u kojima desetine ili čak stotine antenskih elemenata ili mali pod-nizovi mogu biti pojedinačno dostupni, čak i direktno iz osnovnog opsega za digitalne implementacije. To daje ogromne stepene slobode postupcima obrade signala koji značajno poboljšavaju moguć nosti smanjenja smetnji. Osim toga, upotreba veoma velikog broja antenskih elemenata pove ć ava moguć nosti za smanjenje složenosti i potrošnje energije i bar delimično prevazilaženje ošte ć enja HW; na taj način omoguć avaju ć i upotrebu komponenata sa relaksiranim zahtevima. Drugi faktor koji omogu ć ava ispunjenje cilja za NX MBB kapacitete je da NX koristi TDD pošto se očekuje da će glavnina novog spektra biti neuparena. Visokokvalitetni CSI je poželjan da dodatno poboljša performanse potencijala obrade masivnog MIMO signala. TDD olakšava obezbeđivanje eksplicitnog CSI-ja omoguć avaju ć i postizanje najjačeg (takozvanog koherentnog) oblika reciprociteta, posebno za velike nizove za koje šeme zasnovane na feedback-u mogu imati značajan signalizacijski overhead. Eksplicitni CSI omoguć ava dizajniranje fleksibilnih prekodera koji koriste ugaono širenje i smanjuju interferenciju. Da bi se oslonili na reciprocitet za obezbeđivanje CSI-ja, potrebno je postaviti posebne zahteve za NX uplink signalizaciju i dizajn HW.
[0702] NX više-antenske tehnologije su relevantne, ne samo za eMBB, već i za C-MTC. Poznato je da beamforming prijema poveć ava robusnost pomo ć u prostornog diverzitija, a diverziti slanja se može koristiti za povećanje pouzdanosti downlink slanja. Iskorištavanje reciprociteta može omoguć iti efikasan i robustan dizajn, dok šeme zasnovane na povratnoj informaciji (feedback) ometaju strogi zahtevi koje C-MTC postavlja za feedback izveštavanje.
[0703] Takođe, NX više-antenske tehnologije nisu ograničene samo na high-gain beamforming i prostorno multipleksiranje višeg reda. Za postupke kao što su nasumični pristup i emitovanje kontrolnih informacija ili kada je CSI manje pouzdan, može biti poželjan dijagram snopa sa malim dobitkom, npr., sekvencijalno skeniranje snopa. Pravilnim izborom prekodera se mogu generisati snopovi promenljive širine. Zatim, NX se ne sme vezati samo za potpuno digitalne implementacije; za nekoliko slučajeva upotrebe, npr., indor razmeštaji koji rade na mmW frekvencijama, hibridne analogno/digitalne arhitekture nude atraktivne kompromise troškova i performansi. I na kraju, ali ne najmanje bitno, očekuje se da ć e NX moć i da se koristi na već postojećim uređajima, da radi na postoje ć em FDD spektru i da ć e možda ponovo upotrebiti LTE HW platformu. U tim slučajevima, NX tehnologije sa više antena potiču direktno od vrhunskih LTE tehnologija, ali se prilagođavaju principima NX dizajna, kao što su lean i samostalni prenosi, pošto NX ne mora da ispunjava zahteve za kompatibilnost unazad.
[0704] Takođe je važno primetiti da se NX više-antenske tehnologije ne odnose samo na eNB. Male talasne dužine se čine održivim čak i za ručne UE koje treba opremiti sa jednim ili više nizova sa mnogo aktivnih elemenata, moguć e sa distribuiranim pojačivačima snage. Tada beamforming UL prenosa postaje izuzetno relevantna karakteristika, na primer, za poboljšanje pokrivenosti UE-a ograničene snage. Osim toga, u nekoliko slučajeva upotrebe 5G (npr. self-backhauling, D2D, V2X, fiksna bežična mreža) klasični downlink/uplink pojam celijskog pristupa veze nije toliko relevantan, pošto dve strane linka mogu imati slične više-antenske mogu ć nosti.
[0705] Zaključno, zbog različitih zahteva, NX više-antenske tehnologije su set alata za rešenja sa više ukusa, pre nego „jedno rešenje za sve“. Međutim, zajednički imenilac je da se može koristiti više antena za beamforming svih kanala koji imaju koristi od toga u određenom razmeštaju.
3.4.2. Reciprocitet
[0706] Široka definicija reciprociteta je kada se procena UL kanala može koristiti za projektovanje DL prenosa. Možemo misliti na različite „nivoe“ reciprociteta koji su sumirani na sledeć i način:
- "Koherentni" reciprocitet: RX i TX kanali su isti kako se vidi iz propusnog opsega (u okviru koherencije vreme/propusni opseg);
- "Stacionarni" reciprocitet: Kovarijantna matrica kanala je ista za RX i TX;
- "Direkcioni" reciprocitet: Uglovi dolaska/odlaska (AoAs/AoDs) su recipročni za RX i TX.
[0707] Koherentni reciprocitet je najjači oblik reciprociteta i jedino ga je moguć e posti ć i u TDD-u. Za NX je veoma interesantan jer pruža druga sredstva, radije nego feedback zatvorenu petlju, za obezbeđivanje eksplicitnog CSI-ja; omoguć avaju ć i tako puni potencijal digitalnog masivnog MIMO moda podataka opisanog u odeljku 3.4.3.3. Signalizacijski overhead dve tehnike se skalira na različite načine; naime, sa brojem eNB antena za feedback i sa zbirom UE antena za reciprocitet. Tehnike su komplementarne i jedna može biti poželjnija u odnosu na drugu, zavisno od slučaja upotrebe.
[0708] Koherentni reciprocitet nije samo najjači, već i najizazovniji oblik reciprociteta koji se može posti ć i. Kanal za propagaciju, uključujuć i antene je stvarno recipročan. Međutim, hardver obično nije recipročan. Reciprocitet obuhvata kompletne RX i TX lance. Bić e pogoršanja koja utiču da performanse u tom reciprocitetu ne budu idealne, postavljaju ć i zahteve za kalibraciju na strani eNB i UE. Ovde su neka od pitanja koja bi mogla da dodju u obzir:
- Promena (switching) napajanja u UE (faza obično skače u zavisnosti od snage);
- RX AGC promena (switching);
- Fazni ripl u filterima (kada UL i TX imaju različite filtere).
Potrebno je rezmotriti jedno ili više od njih.
[0709] Direkcioni reciprocitet se može sasvim sigurno pretpostaviti u TDD-u, takođe izvan koherentnog vremena i opsega, i u FDD. To je zato što izgleda da su AoDs i AoAs relativno slični čak i kada menjaju frekvenciju nosioca u velikom rasponu, npr. 6-100 GHz. To je činjenica koja bi se mogla (i verovatno trebala) iskoristiti u mnogo već oj meri nego što se do sada razmatralo u radnom konceptu. Jedan primer je kada se niskofrekventni (LTE) sistem koristi paralelno sa visokofrekventnim NX sistemom. DoA-i ili identiteti snopa se mogu deliti između sistema. Drugi primer se odnosi na obezbeđivanje CSI-ja; AoD/AoA mogu se mogu proceniti iz RS-a u jednom (uskopojasnom) delu opsega i koristiti preko punog opsega. Ovo bi moglo znatno olakšati overhead. Tačnost rezultujuć ih CSI zavisi od okolnosti, npr., razlike u frekvenciji između UL&DL i ugaonog širenja, jer nije realno pretpostaviti da možemo precizno proceniti sve AoA.
[0710] Stacionarni reciprocitet se takođe može razmotriti ako razmak između DL i UL opsega nije preveliki i/ili ako postoji malo ugaono širenje. Pored direkcionog reciprociteta, on daje informacije o amplitudama AoAs i AoDs.
Na reciprocitetu zasnovana pouzdanost i robusnost za C-MTC
[0711] Poznato je da je za sistem zasnovan na fiksnim antenama poželjan veliki diverziti da bi se postigle veoma niske verovatnoće grešaka; za C-MTC vidi odeljke 2.3.3.2, 2.3.4.1, 2.3.5.1 i 3.1.7. Putanja diverzitija je ocenjena kao prilično sigurna, ali neefikasna u resursima. Problem C-MTC-a ili niske verovatnoć e greške uopšte je taj što svako odlaganje i korak u postupku nabavke CSI-a daje potencijalne mogućnosti za grešku. Ako razmotrimo tradicionalne CSI povratne informacije ove poruke su po broju bitova prilično uporedive kao C-MTC poruke i takođe zahtevaju robusno kodiranje. Alternativa je upotreba reciprociteta koji efikasno „preskače“ jedan korak u procesu nabavke CSI-ja. Sheme zasnovane na reciprocitetu se tako mogu koristiti za selektivnije pronalaženje i korišć enje karakteristika kanala i možda time drastično sniziti troškove za C-MTC.
[0712] Drugo pitanje je kako problemi vezani za hardver poput dinamičkog raspona i pouzdanosti hardvera utiču na dizajn i kako se njima rukuje. Opet postoji veliki potencijal u šemama zasnovanim na reciprocitetu jer se mogu (uz hardverski režijski trošak) iskoristiti za sticanje znanja o kanalima prema mnogim baznim stanicama bez dodatnih troškova za radio resurse.
3.4.3 Namenski prenos podataka
[0713] U ovom odeljku su opisana tri načina za namenski prenos podataka, sa posebnim fokusom na pribavljanje CSI-ja. Ova tri komplementarna moda zajedno pokrivaju predviđena više-antenska rešenja za scenarije razmeštanja i arhitekture antena. Svaka od shema ima svoje prednosti i nedostatke. Na elementu zasnovana povratna informacija, feedback zasnovan na snopu i koherentni masivni MIMO zasnovan na reciprocitetu su opisani u odeljcima 3.4.3.1, 3.4.3.2., 3.4.3.3., respektivno.
3.4.3.1 Povratna informacija zasnovana na elementu
[0714] Pretpostavimo da je hardverska arhitektura slična arhitekturi tradicionalne LTE platforme. U ovom slučaju, pretpostavka je da se najbolja MIMO rešenja za LTE-feedback, prenose bez zastarelog LTE-a i koriste sa feedback shemom zasnovanom na elementu. Ovde, antenski element može značiti jedan element koji emituje talase ili podgrupu elemenata koji emituju talase. Antenski patterni su fiksni ili se vrlo sporo menjaju i svi od ograničenog broja TX/RX lanaca se mogu koristiti u baznom opsegu. Pogledajte Sliku 98, opcija 1, na primer sa 8 TX lanaca. Ovde se pretpostavlja da je broj TX lanaca ograničen na maksimalno 8. Predviđeni primeri gde bi sistem povratnih informacija na osnovu elemenata bio pogodniji su:
- Čvorovi koji rade u FDD-u sa malim brojem (-10) antenskih elemenata;
- Čvorovi koji rade u TDD-u sa malim brojem antenskih elemenata, gde se koherencija ne može održavati; u praksi to znači da se ne koristi hardverska kalibracija;
- Čvorovi sa malim brojem antenskih elemenata, gde se primenjuje UL/DL razdvajanje, pošto se reciprocitet tada ne može koristiti;
- Čvorovi u kojima pokušavamo maksimizirati sličnost s LTE-om, možda do te mere da ponovo koristimo LTE hardver;
-<Scenariji kada čvor ili UE ne mogu da sondiraju sve RX/TX lance zbog ograničenih mogu ć nosti TX.>
[0715] Ukratko, šema povratnih informacija zasnovana na elementu se koristi kada koherentan reciprocitet ne može da se koristi ili kada je broj antenskih elemenata mali. Za već i broj antenskih elemenata snopovi se formiraju korišćenjem drugih mehanizama povratnih informacija, npr. mehanizma za otkrivanje snopa ili eksplicitnih mehanizama povratnih informacija, što je više opisano u odeljku 3.4.3.2.
[0716] Može biti iznenađuju ć e da se podržava feedback zasnovan na elementu za nekih 10 antenskih elemenata, jer LTE ve ć podržava 16, a uskoro i više. Razlog protiv zagovaranja povratnih informacija zasnovanih na elementu za već i broj antena je nedostatak fleksibilnosti koji nastaje zbog definisanja liste kodova u standardu: definisana lista kodova se definiše samo za određenu veličinu antene i optimalna je samo za određeni raspored antena. Ovde, shema povratnih informacija zasnovana na snopu nudi ve ć u fleksibilnost, kako u pogledu veličine antene, tako i rasporeda antene.
[0717] Glavni aspekt koji pravi razliku u rukovanju prekoder povratnom informacijom u NX-u u poređenju sa LTE-om je u scenarijima sa više UE antena i više prostorno razdvojenih eNB tačaka prenosa (eventualno nekoherentnih), od kojih svaka ima određen broj elemenata antene. U tom slučaju bi više nezavisnih prekodera moglo biti signalisano zbog činjenice da kanali između predajnih tačaka imaju komponente sa brzim fadingom koji nisu u korelaciji i već i broj UE antena koje omoguć avaju da UE razdvaja različite nezavisne prenose. U poređenju sa LTE-om, ovo omogu ć ava bolju podršku za simultani prenos sa različitih predajnih tačaka koje se mogu razlikovati u pogledu karakteristika kanala velikog obima.
Pribavljanje CSI-ja
[0718] Proces pribavljanja CSI uključuje da UE-u pribavlja CSI-RS iz servisnog čvora, koji UE koristi za izračunavanje ranga, prekodera i rezultujućeg CQI.
[0719] CSI-RS se šalju u skladu sa zahtevima za pribavljanje CSI-ja i to samo u delu opsega gde postoje trenutni ili očekivani buduć i prenosi podataka; vidi odeljak 2.3.6.5. eNB donosi odluku kada ć e poslati CSI-RS i kada UE treba da izveštava. Informacije o tome na kojim CSI-RS resursima se meri, se UE-u prenose preko dPDCH. U slučaju povratne informacije zasnovane na elementu, moguć e je deliti, u ve ć oj meri, CSI-RS između UE-a, i omogu ć iti više filtriranja u poređenju sa dinamičnijim shemama na bazi snopa. Dodatna potencijalna korist od deljenja CSI-RS konfiguracija je ta što se UE mogu lakše konfigurisati za rate match oko zajedničkog CSI-RS i na taj način koristiti više resursnih elemenata za podatke.
[0720] Slika 102 ilustruje opcije oblika snopa za solucije zasnovane na povratnoj informaciji u NX.
3.4.3.2 Povratna informacija zasnovana na snopu
[0721] Prenos u snopu podrazumeva da postoji usmereno, verovatno usko, strujanje energije koja se prostire. Pojam snopa je usko povezan sa prostornim karakteristikama prenosa. Da bi se olakšala rasprava, prvo se objašnjava koncept snopa. Konkretno, opisan je pojam snopa visokog ranga.
[0722] Ovde je snop definisan kao skup vektora težine snopa, gde svaki vektor težine snopa ima zaseban antenski port, a svi antenski portovi imaju slične prosečne prostorne karakteristike. Svi antenski portovi snopa tako pokrivaju isto geografsko područje. Međutim, napominjemo da karakteristike brzog fadinga različitih antenskih priključaka mogu biti različite. Jedan antenski port se zatim mapira na jedan ili više antenskih elemenata, koristeć i mogu ć e dinamičko mapiranje. Brojantenskih portova snopa je rang snopa.
[0723] Da bi ilustrovali definiciju snopa, uzmimo najčešć i primer snopa ranga 2. Takav snop se realizuje koriš ć enjem antene sa unakrsnim polarizovanim elementima, gde su svi antenski elementi sa jednom polarizacijom kombinovani pomoć u jednog vektora težine snopa, a svi antenski elementi sa drugom polarizacijom su kombinovani korišćenjem istog vektora težine snopa. Svaki vektor težine snopa ima jedan antenski port, a pošto se isti vektor težine snopa koristi za dva antenska porta, dva vektora težine snopa zajedno čine jedan snop ranga 2. To se zatim može proširiti na snopove višeg ranga.
[0724] Napominjemo da snopovi visokog ranga možda neć e raditi za UE. Zbog nepravilnog rasporeda antenskih elemenata, velikog rasipanja na UE i činjenice da UE antenski elementi mogu imati različite karakteristike, veoma je izazovno konstruisati nekoliko vektora težine snopa sa sličnim prostornim karakteristikama. Napominjemo da to ne isključuje prostorno multipleksiranje u uplinku: to se može posti ć i pomo ć u nekoliko snopova ranga-1.
[0725] Veoma je važno napomenuti da oblici snopa mogu biti prilično fleksibilni. Prema tome, „prenos na bazi snopa“ nije isto što i „prenos sa fiksnim snopom“, iako upotreba fiksne mreže snopova može biti prikladna primena u mnogim slučajevima. Radna pretpostavka je da svaki snop ima između 1 i 8 portova, i da je svaki snop povezan sa CSI-RS sa rangom u rasponu od 1 do 8.
[0726] Sa stanovišta UE, nije predviđena već a razlika u povratnim informacijama zasnovanim na elementu, osim konfiguracije CSI-RS; naime, da bi za prenos na bazi snopa, CSI-RS alokacije trebale da budu fleksibilnije. Iako je konfiguracija fleksibilna, to ne isključuje moguć nost da UE vrši filtriranje i interpolaciju, ali to je pod strogom mrežnom kontrolom.
Prenos na bazi snopa
[0727] U prenosu na bazi-snopa, komunikacija se odvija kroz snopove, pri čemu broj snopova može biti mnogo manji od broja antenskih elemenata. Pošto su snopovi i dalje podesivi, antenski sistem u celini zadržava sve svoje stepene slobode. Međutim, jedan UE nije sposoban da podrži sve ove stepene slobode koristeć i trenutne povratne informacije i feedback. Napominjemo da je to suprotno od prenosa zasnovanog na elementu, koji je opisan u odeljku 3.4.3.1, gde UE vidi sve stepene slobode antene i može da izveštava na osnovu ovog znanja.
[0728] Sa gledišta mreže, simultano se mogu generisati višestruki snopovi, bilo korišć enjem analognog beamforming-a ili digitalne obrade domena; vidi odeljak 3.4.6.1 za opis različitih opcija beamforming arhitektura. Pretpostavlja se da sve dok su formirani snopovi slične širine kao ugaono širenje kanala, razumni su troškovi za održavanje asocijacija UE snopova: najbolji snop za bilo koji pojedinačni UE tada ne varira sa brzim fedingom. Kada je snop uži od ugaonog širenja kanala, najbolji snop za bilo koji pojedinačni UE varira sa vremenom, dovodeći do toga da najbolje povezivanje snopa treba često da bude ažurirano. U nekim slučajevima modeli antena su fiksni; vidi Sliku 98, opcija 2. U nekim slučajevima snopovi su prilagođeni karakteristikama UE kanala; vidi Sliku 98, opcija 3, gde korisnik 2 sa bogatim kanalom prima podatke putem širokog snopa visokog ranga, a LOS korisnik 1 preko uskog snopa ranga-2.
[0729] Prenos zasnovan na snopu je primenljiv i u FDD i TDD, za bilo koji frekvencijski opseg i veličinu antene.
[0730] Uplink prijem na bazi snopa implicira da bazni opseg nema individualni pristup svim antenskim elementima. U ovom slučaju se može primeniti neka vrsta prostorne predobrade ili preliminarnog beamforming-a. Ova predobrada se može izvesti u analognom domenu, u digitalnom ili hibridnom od ova dva; vidi odeljak 3.4.6.1. Generalno, prostorna predobrada može biti prilično fleksibilna. Potrebno je da bude vremenski promenljiva kako bi se područje pokrivanja antene prilagodilo mestu gde su korisnici. Može se uzeti u obzir izoštravanje faze i amplitude.
[0731] U downlink-u, pojedini antenski elementi nikada nisu izloženi UE-u. UE vidi samo niz linearnih kombinacija signala koji se prenose iz različitih antenskih elemenata. Broj izloženih linearnih kombinacija se određuje pomoću ranga prenosa. Podaci se primaju u UE kroz takvu linearnu kombinaciju (snop), a kvalitet downlinka se meri i izveštava po snopu.
Opcije pre-/dekodovanja i pribavljanja CQI
[0732] Sa prenosom zasnovanim na snopu, eNB u principu i dalje ima potpunu fleksibilnost u formiranju željenih snopova, ili ekvivalentnog korišćenja bilo kojeg prekodovanja. Način podešavanja prekodovanja je različit za FDD i TDD, a različit je i za različite arhitekture beamforminga.
Dalje u tekstu, nezavisno su opisane procedure za downlink i uplink. U mnogim slučajevima reciprocitet se može i treba iskoristiti za poboljšanje performansi procedura. U završnom delu ovog pododeljka eksplicitno se govori o reciprocitetu.
[0733] Izbor prekodera se zasniva na beam-formed CSI-RS (vidi odeljak 2.3.6.5) koji se umeć e na određenim lokacijama u vremensko frekvencijskoj mreži u liniju sa podacima. Ti CSI-RS se aktiviraju na zahtev, a eNB odlučuje preko kojeg snopa se CSI-RS prenosi. Pretpostavlja se da kada je planiran (scheduled), jedan CSI-RS koristi jedan resursni element. Svaki CSI-RS se može prenositi u različitom snopu, transparentno za UE. Jedan primer alokacije CSI-RS, gde se prenose dva CSI-RS, prikazan je na Slici 99. Treba da bude podržano i vremensko i frekvencijsko multipleksiranje CSI-RS, ali treba napomenuti da za arhitekture beamforminga koje nisu u potpunosti digitalne, slanje različitih CSI-RS u različitim vremenskim tačkama koristi manje propusnog opsega hardvera nego prenos različitih CSI-RS istovremeno u različitim podnosiocima. Sa druge strane, prenošenje više CSI-RS-a u različitim podnosiocima istovremeno znači da više snopova može biti mereno istovremeno.
[0734] Da bi se omoguć ila adaptacija veze, jedan od CSI-RS se može prenositi preko istog snopa kao i trenutno planirani (scheduled) podaci. Ostali CSI-RS se mogu prenositi kroz druge kandidatske snopove, a izbor ovih prekodera kandidata je odgovornost eNB-a. Ipak, ovo je transparentno za UE; samo eNB zna koji CSI-RS se prenosi kroz koji snop. Za neke alokacije CSI-RS, napominjemo da ako CSI-RS ima visoko rangirani i/ili višestruko pridruženi UE pretpostavke prekodera mogu biti poželjne da se poboljša tačnost prilagođavanja veze u slučaju MU-MIMO, kako za procenu interferencije, tako i za procenu kvaliteta signala.
[0735] Broj potrebnih CSI-RS zavisi od toga koliko snopova kandidata treba da se ispita i od toga koliko često su potrebna ažuriranja. Napominjemo da u mnogim slučajevima broj snopova koje je potrebno ispitati možda nije veliki. Na primjer, samo dva CSI-RS mogu biti dodeljena u svakom podokviru i preneta kroz različite snopove kandidate u sledećim podokvirima. Da bi se zadovoljila ova fleksibilnost, alokacija CSI-RS se može signalizirati u DCI polju. Pošto se CSI-RS prenosi u liniji sa podacima, količinu korisnog sadržaj podataka treba smanjiti kako bi se napravio prostor za CSI-RS. Overhead varira zavisno od toga koliko UE je aktivno i fleksibilnosti koja se želi u mapiranju CSI-RS.
[0736] Upotrebljava se prekodiranje sa zatvorenom petljom na bazi liste kodova, preko svih antenskih portova na snopu, vrlo slično kao što se danas radi u LTE. UE meri sve CSI-RS prenete na antenske portove, dobija se najprikladnija matrica prekodovanja iz liste kodova pomoć u CSI-RS merenja i eNB-u šalje indikacija najprikladnije matrice prekodovanja. Dakle, prekoder antenskog porta određuje UE na osnovu CSI-RS visokog ranga, dok je snop odabran poređenjem CQI-a o kojima su izvestili UE-i za različite snopove kandidate. Ako snop ima rang viši od 2, prekoderi ć e biti ve ć i i delovaće i na prostornom domenu. Kao i za LTE, lista kodova za prekoder mora biti standardizovana.
[0737] MRS se takođe može koristiti za izbor snopova, korišćenjem postupaka opisanih u odeljku 2.5. Pošto CSI-RS koristi znatno manje resursa od MRS, CSI-RS se obično koristi kad god je to moguć e. CSI-RS bi po pravilu trebao da se koristi unutar jednog čvora. Da budemo precizniji, MRS bi trebalo da se koristi kada servisni i kandidatski snopovi nisu sinhronizovani. Druga situacija u kojoj bi MRS trebalo da se koristi je kada korisnički podaci treba da budu preusmereni u mreži, npr. kada je potreban switching za podatke S1 putanje.
[0738] Kada je UE-u alocirano više snopova, UE dodeljuje nekoliko CSI-RS i svaki CSI-RS ima određeni rang. UE vrši merenja na svim alociranim CSI-RS i bira najprikladniji prekoder antenski port iz liste kodova. Za svaki od CSI-RS, UE prenosi indeks predkodera, CKI vrednost i indikator ranga.
[0739] Po prijemu CSI izveštaja, eNB mapira svaki CSI izveštaj na snop u kojem je prenesen. ENB bira snop za naredne prenose na osnovu prijavljenih vrednosti CQI, a takođe bira i prekoder na osnovu sugestije od UE. CQI vrednost se takođe koristi za izbor modulacije i kodovanja za slede ć i prenos.
[0740] Imajte na umu da shema merenja CSI-RS deluje takođe za MU-MIMO. Različitim UE se dodjeljuju različite alokacije CSI-RS, kao što je prikazano u predloženoj CSI-RS alokaciji za MU-MIMO operaciju prikazanu na Slici 100. U resursnim elementima u kojima se CSI-RS prenosi jednom korisniku, mere se smetnje od prenosa podataka drugom korisniku i obrnuto. Dakle, oba merenja odražavaju trenutna svojstva interferencije istovremeno planiranih (co-scheduled) korisnika.
[0741] Polazna tačka dizajna je da su CSI-RS specifične za UE, gde se svakom UE dodeljuje poseban skup CSI-RS za merenje. Da bi iskoristila sve prednosti antenskog sistema, mreža takođe mora da emituje individualne CSI-RS kroz kandidatske snopove specifične za UE. To znači da kada je u ć eliji mnogo aktivnih UE neophodan je prilličan broj CSI-RS prenosa. U tom slučaju može postojati opcija da se nekolicini korisnika dozvoli da mere na istim CSI-RS, na primer, mapiranjem CSI-RS na mrežu snopova.
[0742] Za uplink prijem beamforminga, generalno nema pristupa izlazu iz svih antenskih elemenata. Umesto toga, postoji pristup ka linearnoj kombinaciji ovih signala elemenata, i ta linearna kombinacija se može ažurirati samo na osnovu prethodno primljenih podataka.
[0743] Takođe u uplink vezi, relevantan je pojam servisnih, i snopova kandidata. Pretpostavljamo da je UE u moguć nosti da uspešno održava komunikaciju sa mrežom preko određenog UL snopa. Paralelno, mreža takođe prima UE transmisije u jednom ili više kandidatskih snopova, i koristi, npr. preneti RRS za procenu kvaliteta u kandidatskim snopovima. Ove mere kvaliteta se zatim koriste za ažuriranje snopa koji će opsluživati naredne transmisije, a takođe i za formiranje novih snopova kandidata za ubuduće.
[0744] Još izazovniji slučaj primene rešenja zasnovanog na snopovima je MU-MIMO za dva korisnika koji imaju snažne korelacije kanala u prostornom domenu. Kada se ovaj scenario obrađuje mehanizmima za povratne informacije umesto koherentnim reciprocitetom (vidi odeljak 3.4.3.3.) UE trebaju da oponašaju interferenciju između snopova. Jedna
1
moguć a metoda za postizanje izbora prekodera MU-MIMO je podešavanje UE sa višestrukim (najmanje 2) CSI-RS i signalisanje UE nekih informacija o prekoderu za interferirajuć i CSI-RS. Naredni CSI-IM će možda i dalje biti potreban za procenu nekoordinirane interferencije.
[0745] Veliki deo kompleksnosti gornjeg postupka leži u načinu formiranja odgovarajuć ih shopova kandidata. U mogu ć oj prvoj implementaciji se koristi podskup mreže-od-snopova kao kandidata. Čak i u ovom slučaju, pitanje kako da se ovaj podskup inteligentno izabere nije trivijalno. U nedostatku bilo kakvih prethodnih informacija, možda ć e biti potrebno ispitivanje, merenje i izveštavanje o celoj mreži-od-snopova. Podaci o kvalitetu snopa bi se tada trebali čuvati u eNB-u i koristiti za naknadni izbor snopa kandidata.
[0746] Selekcija snopa kandidata takođe može uključivati beam narrowing. Ovde se komunikacija može inicijalno održavati koriš ć enjem prilično širokog snopa, a zatim se taj snop rafinira sužavanjem.
[0747] Vredno je napomenuti da se gore opisani proces zasniva na pretpostavci da je UE u stanju da pouzdano primi CSI-RS alokaciju i naknadno prenese rezultuju ć e merenje. Pod ovim uslovima je mogu ć e održavati, ažurirati i rafinisati snop koji se koristi za komunikaciju.
Korišćenje reciprociteta sa transmisijom zasnovanom na snopu
[0748] Pošto je reciprocitet veoma moć no svojstvo koje se koristi sa višestrukim antenama, od vitalnog je značaja da se istakne njegova upotreba u kombinaciji sa prenosom zasnovanim na snopu.
[0749] Za TDD rasporede, kada je na eNB dostupna arhitektura digitalnog beamforminga sa odgovarajuć im kalibracijama, ima smisla koristiti koherentni reciprocitet za izbor prekodera koji se koristi za prenos, što bliže centru ć elije gde je pokrivenost UL signala dobra. Tada postaje moguć e korišćenje prilično mo ć nih prekodera, sličnih opisu u odeljku 3.4.3.3. Međutim, i dalje možemo da prenosimo beamformed CSI-RS zajedno s podacima i koristimo ga za adaptaciju linka.
[0750] U nekim slučajevima se ne može koristiti koherentni reciprocitet i umesto toga se oslanja na slabiji reciprocitet; vidi odeljak 3.4.2. Ovo uključuje slučajeve digitalnog beamforminga u FDD implementacijama. Upotreba koherentnog reciprociteta sa hibridnim beamformingom može biti nezgodna, jer postoji samo pristup uplink kanalu preko prijemnih snopova.
[0751] Za kalibririsani analogni i hibridni beamforming, mogu se koristiti merenja na DL kandidatskim snopovima za odabir UL snopova kandidata i obrnuto. U stvari, merenja na DL kandidatskim snopovima se mogu koristiti za direktan izbor UL opslužujućeg snopa i obrnuto. Ovo je mogu ć e i u TDD-u i FDD-u.
3.4.3.3 Koherentni masivni MIMO na bazi reciprociteta
[0752] Ovo je više-antenska NX tehnologija najviše okrenuta ka budućnosti, koja ima najveć i potencijal performansi za namensko slanje i prijem podataka. Ona predstavlja poseban slučaj u opštoj klasi antena velikih razmera sa individualnim upravljanjem, takođe poznatih kao masivni MIMO. Prvi faktor koji je razlikuje je taj što se oslanja na najstroži, takozvani "koherentni" oblik reciprociteta, koji se može postić i samo u TDD-u, u kojem su RX i TX kanali isti unutar intervala koherencije vremena/ širine opsega. Eksplicitni trenutni CSI se dobija merenjima uplinka i koristi se i za uplink i za downlink beamforming, omoguć avaju ć i potpunu eksploataciju ugaonog širenja .
[0753] Drugi faktor koji je razlikuje je što se u cilju ralizacije potencijalnih performansi, pretpostavlja potpuno digitalna implementacija (vidi odeljak 3.4.6.1.) koja omoguć ava, fleksibilnu obradu na bazi elementa. Zbog mnogo stepena slobode koji se mogu koristiti za smanjenje smetnji, fleksibilni beamforming u principu može omoguć iti rad MU-MIMO visokog reda. Stoga je ovaj način rada posebno pogodan za poveć anje kapaciteta u prepunim scenarijima sa malom mobilnoš ć u i dobrom pokrivenosti, bez potrebe za jakom LoS komponentom.
Za mnoge relevantne scenarije, sa malim ugaonim širenjem ograničenim šansama za MU-MIMO, masivni MIMO procesing se može izvesti u ugaonom domenu, pretpostavljajuć i neku vrstu prethodne obrade (npr. pomoću mreže snopova), uzimaju ć i u obzir kompromise između (HW, računarski, CSI akvizicija) kompleksnosti i performansi.
Opcije prekodovanja na bazi elementa
[0754] Kandidatske fleksibilne šeme prekodovanja, koje se oslanjaju na eksplicitna saznanja o matrici trenutnog kanala, koji se razmatraju u NX, su maksimalni odnos prenosa (MRT), zero-forcing (ZF) i signal-to-leakage-and-noise ratio (SLNR) prekodiranje. MRT je najjednostavnija i robusna metoda, ali ne može da eliminiše interferenciju. To može da se ostvari pomoću ZF, ali je to računski složenije i osetljivo za greške procene kanala. SLNR je mešavina MRT i ZF, gde se odnos mešavine može kontrolisati parametrom regularizacije; SLNR je ekvivalentan sa MMSE za jednaku raspodelu snage. Za sve već i broj antenskih elemenata, performanse MRT-a se približavaju performansama ZF-a s obzirom na to da vektori kanala različitih UE-a postepeno postaju bliski ortogonalnim.
2
[0755] Konvencionalna fleksibilna rešenja za prekodiranje izvedena su pretpostavljajuć i ograničenje ukupne snage svih PA. To obično dovodi do toga da prekodovane težine imaju različite amplitude za različite antene, što zauzvrat implicira da nisu svi PA potpuno iskorišćeni. Iako se očekuje da snaga po PA u masivnom MIMO sistemu bude reda milivata, to može biti problem u situaciji kada treba da se maksimizira pokrivanje snopa bez predimenzioniranja (prosečan) PA. Uzimanje u obzir ovog gubitka energije može dovesti do značajnog gubitka performansi. Ad hoc rešenje problema je jednostavno korišć enje samo faze konvencionalnog prekodera. To u nekim slučajevima može biti dovoljno dobro. Rigorozniji pristup je da se uzme u obzir ograničenje snage po anteni pri izvođenju optimalnog prekoder-a, ali ovaj problem je teško rešiti analitički.
[0756] Karakteristika koherentnog masivnog MIMO zasnovanog na reciprocitetu je ta što se zbog očvrćavanja kanala, prednosti shedulinga zavisnog od kanala smanjuju sa brojem eNB elemenata. Očvrćavanje kanala je potvrđeno u podešavanju jedne ć elije, ali smanjeni povrati su samo delimično potvrđeni za sheduling samo jednog korisnika. Očekuje se da očvršć avanje kanala pojednostavljuje sheduling i/ili adaptaciju linka, ali najverovatnije se dobitci postižu čak i zbog komplikovanoggrupisanja korisnika za MU-MIMO. Napominjemo da je frekvencijsko multipleksiranje korisnika i dalje relevantna karakteristika.
[0757] Postoji niz pitanja koja je potrebno razmotriti pre nego što se bilo koja data primena na koherentnom reciprocitetu baziranog masivnog MIMO stavi u upotrebu, na primer:
- Računarska složenost, baferovanje podataka i schuffling funkcija;
- Višekorisnički sheduling i adaptacija linka;
- Uticaj predobrade ugaonih domena;
- Performanse u raznim razmeštajima, slučajevima primene, obrascima saobrać aja, frekvencijama itd.
Akvizicija CSI-ja
[0758] Akvizicija CSI od eNB služi u svrhu omoguć avanja koherentne demodulacije uplink podataka, kao i, pod pretpostavkom da postoji adekvatna koherencija, za selekciju prekodera za DL prenos podataka. Akvizicija CSI se takođe koristi za podršku za frekventno-selektivni sheduling i adaptaciju linka.
[0759] Pošto interferencija nije recipročna, postupak dopunjuje mehanizam za povretne informacije koji omoguć ava UE-u da izvesti o proceni/merenju lokalne interferencije svoj eNB koji je opslužuje. Ovo merenje interferencije od strane UE mogu da podrže DL RS-i koji su slični sa CSI-RS i referentni signali za merenje smetnji (IMR) koji su slični sa CSI-IM u LTE.
[0760] Akvizicija CSI se zasniva na UL transmisiji novog RS, uslovno zvanog reciprocitetni RS (RRS), čija funkcionalnost i svojstva su opisana u odeljku 2.3.7.3. RRS obezbeđuje slične funkcije kao SRS i DMRS u LTE. Razlika je u tome što su RRS fleksibilno alocirani i u frekvenciji i u vremenu, zavisno od funkcionalnosti koju pružaju i veličine intervala koherencije. Takođe, iako se RRS koriste za demodulaciju, njihovi prenosi se razdvajaju od UL prenosa podataka. U stvari, ovo razdvajanje je u skladu sa principom lean dizajna za slanje RS-a samo kada je to potrebno. Sa RRS-om, RS prenos je zasnovan na koherenciji vremena i širine opsega kanala i aktuelnoj potrebi za ažuriranjem njegovih trenutnih CSI informacija, a ne na povezivanju RS prenosa sa prenosima podataka kao u nasleđenom UL DMRS-u. Vrste podokvira za povratnu informaciju zasnovan na snopu i koherentni modovi na bazi reciprociteta su upoređeni na Slici 101.
[0761] RRS dizajn omoguć ava da UE bude konfigurisan sa skupom RRS-a koje MAC može fleksibilno da konfiguriše; vidi odeljak 2.2. Da bi se podržalo pribavljanje CSI-ja za UE sa različitom širinom opsega koherencije, vremenom koherencije, UL/DL obrascem saobrać aja, širinom opsega i mogu ć nostima antene, RRS je podešen sa više parametara koji su slični SRS parametrima u LTE. Moguć i su i periodični i aperiodični RRS prenosi. Da bi RRS overhead zadržao na niskom nivou, ali da bi osigurao pouzdano pribavljanje CSI-ja, eNB može da aktivira RRS dinamički i uključi/isključi periodični RRS prenos.
[0762] Pribavljanje CSI zasnovano na reciprocitetu nameć e ograničenja na, npr. koriš ć enje različitih antena za RX i TX, različitog broja antena za RX i TX, UE beamforming, starenje kanala, interferenciju itd. Sistem treba da bude pažljivo dizajniran da se postigne koherentan reciprocitet.
[0763] Za UE sa više antena takođe je podržano RRS prekodiranje; vidi odeljak 3.4.4.2. Ako se prekodiranje koristi za podatke, tada RRS takođe treba da bude prekodovan za demodulaciju. Ali RRS koji se koristi samo za selekciju prekodera DL-a ne treba predkodirati, ili bi najmanje, rang RRS prenosa trebalo da bude isti kao rang koji se očekuje za DL. Rang kontroliše mreža pomoću eksplicitne signalizacije i dodeljivanja višestrukih RRS sekvenci UE-u. Kada se i UE i eNB oslanjaju na reciprocitet (vidi odeljak 3.4.4.3), postoji rizik za situaciju mrtvog čvora “dead-lock“, pridržavanjem za lokalni maksimum umesto globalnog, u procesu beamforminga. To može da reši RS sa širokim ugaonim pokrivanjem koje se prenosi i od UE i od eNB.
[0764] Za upravljanje kontaminacijom pilotima kao i za podešavanje IMR-a, masivna MIMO operacija ima koristi od izvesnog nivoa koordinacije između više ć elija. U najmanju ruku, u sektorima/ ć elijama koje sadrže klaster ortogonalni RRS može biti dodeljen da se izbegne kontaminacija pilotima.
3.4.4 Više-antenska UE transmisija
[0765] U ovom odeljku su dati UE multi-antenski aspekti, koji se uglavnom odnose na transmisiju. Generalno, UE u NX-u mogu biti veoma različiti uređaji. Na primer, kada se NX koristi za bežični backhaul, više-antenska svojstva UE-a u backhaul linku su vrlo slična onima kod eNB-a. Takođe, UE uređaji za V2X aplikacije se mogu prilično razlikovati u odnosu na pametne telefone i tablete. Ovde je fokus i dalje na ručnom uređaju, poput pametnog telefona ili tableta, jer se veruje da je to najzahtjevniji slučaj.
[0766] Tri moguć a načina su opisana za prekodiranje UE, po analogiji sa odeljkom 3.4.3.
[0767] Ugaona pokrivenost pojedinih antenskih elemenata smanjuje se na već im frekvencijama, u poređenju sa trenutno korišć enom frekvencijom, zbog činjenice da elementi postaju manji u odnosu na veličinu uređaja, što dovodi do pove ć ane interakcije između elementa i ostatka uređaja. Iz merenja je takođe prime ć eno da se gubici u telima smanjuju na već im frekvencijama. Kao posledica, očekuje se da se poveća dobitak elementa.
[0768] Orijentacija uređaja je mnogo puta nepoznata u odnosu na pravac eNB (tačnije signalnih putanja). Iz tog razloga je poželjno da postoji antenski sistem sa većim ili manjim „omnidirekcionim“ pokrivanjem. Kada se uzme u obzir ograničena pokrivanje po elementu, nameć e se potreba za više elemenata raspoređenih da pokrivaju različite prostorne pravce i polarizacije. Očito se ne može generalno pretpostaviti da su višestruke antene na UE raspoređene u uniformnom linearnom rasporedu (ULA) ili uniformnom pravougaonom rasporedu (URA), kao što je to često slučaj u eNB. Ne može se čak ni pretpostaviti da su elementi blisko razmaknuti ili da su identični.
[0769] Za UE sa višestrukim elementima se očekuju dobici od beamforminga. Koliki su dobici zavisi od nekoliko faktora, kao što su broj antena, poznavanje kanala i dizajn prekodera. Na primer, pronađeni su dobici reda od 6-7 dB u odnosu na „idealnu“ izotropnu antenu za postavku niza od 8 elemenata u uplink-u pomoć u prekodera sa izoštravanjem samo po fazi. Treba napomenuti da ova vrednost uključuje samo dobitke beamforminga; bilo koji dobitci usled smanjene apsorpcije u telima (body loss) nije uključen. Jednostavniji prekoderi poput onih sa odabirom antene, koji su izvodljivi pošto je svaki element usmerivač i na taj način nudi dobitakod nekoliko dB pojačanja antene, značajno trpe u UL pošto postoji jedan pojačivač snage po anteni čime se ukupna izlazna snaga značajno smanjuje.
3.4.4.1 Povratna informacija na bazielementa
[0770] Sa povratnom informacijom na bazi elementa, reciprocitet se ne koristi. Umesto toga, kanal između svakog antenskog elementa UE i eNB se posmatra preko RS-a koji se prenose sa svake UE antene. RRS je jedan od moguć ih RS-a, ali može doći u obzir i CSI-RS uplink-a. eNB prima RS-e, primenjuje sve moguć e prekodere, dobija odgovaraju ć i prijemnik i procenjuje rezultujuć i kvalitet za različite opcije prekodera na izlazu prijemnika. Rezultat je povratna informacija ka UE-u, najverovatnije u pogledu PMI, RI i rezultujućeg CQI preko dPDCH, u kombinaciji sa planiranim odorenjem.
[0771] Za soluciju povratne informacije zasnovane na elementu je praktična potpuno digitalna implementacija, u kojoj se svaki element doseže osnovnim opsegom i za prijem i za slanje. Svojstva radijacije za svaki element su fiksna.
[0772] Za razliku od liste kodova koji se koriste u eNB, alternative prekodera, zbog topologija UE antene, mogu uključivati i slučajeve u kojima se koristi samo jedna ili nekoliko antena; dijagrami pojedinačnih antenskih elemenata su verovatno različiti, posebno na visokim frekvencijama.
UE striktno sledi uputstva eNB-a i primenjuje odabrani prekoder; ovo je slično kao LTE uplink.
[0773] Kako je uplink prenos zasnovan na povratnoj informaciji od eNB, on je prema tome agnostičan za TDD ili FDD. Osim toga, u suštini nije potrebna koherencija između TX ili RX lanaca, niti između RX i TX putanja povezanih sa istim elementom.
3.4.4.2 Povratna informacija zasnovana na snopu
[0774] Scenario u ovom slučaju je da je UE opremljen sa više antenskih nizova, koji se sastoje od (malog) broja elemenata. Različiti nizovi pokrivaju različite prostorne pravce. Niz može biti podešen tako da ima različito ugaono pokrivanje (smer i širinu snopa).
[0775] UE prenosi RS-ove kroz brojne snopove, bilo sekvencijalno ili istovremeno. Sekvencijalni prenos se može koristiti i sa analognim TX beamformingom, i detekcija na eNB je lakša. S druge strane, ako se RS prenosi paralelno preko nekoliko snopova, može se sondirati više snopa u krać em vremenu. RS je verovatno RRS, pošto različiti RS-ovi treba da se prenose različitim snopovima, tako da eNB može da prepozna svaki prenos. Oblik svakog snopa određuje UE, ali broj snopova je između UE i eNB. eNB meri kvalitet svakog primljenog RS-a i određuje najprikladniji UE prenosni snop. Tada se odluka preko dPDCH šalje u UE, zajedno sa CQI vrednošć u i dozvolom za planiranje.
4
[0776] Kao što je pomenuto u odeljku 3.4.3.2, možda neć e biti mogu ć e formirati snop visokog ranga na UE. Da bi se omoguć io uplink MIMO, može se koristiti nekoliko snopova ranga-1.
[0777] U eNB-u, prenošenje zasnovano na snopu obično znači da je broj elemenata koje vidi bazni opseg mnogo manji od broja elemenata korišć enih za formiranje snopova. To podrazumeva da je (ugaona) pokrivenost simultanih pojedinačnih snopova manja nego od elemenata.
[0778] Za UE, za svrhe povratnih informacija se može koristiti prenos na bazi snopa da se poboljša budžet veze za RS-ove, ali možda ne i za smanjenje ugaone pokrivenosti, tako da broj snopova može biti jednak broju elemenata.
[0779] Za prenos koji je u toku postoji moguć nost smanjenja ugaone pokrivenosti, kao što je učinjeno na eNB strani, ali to može podrazumevati da, nakon nekog vremena, kanal ne bude u potpunosti iskorišć en. Da bi se to sprečilo, potrebno je sondiranje sa širokim ili eventualno potpunim ugaonim pokrivanjem.
3.4.4.3. Na bazi reciprociteta
[0780] Scenario u ovom slučaju je da je svaka antena na UE opremljena sa parom RX/TX lanaca i da su bilo kakve razlike u amplitudi i faznim odgovorima poznate do odgovarajuć eg nivoa, bilo pomoću kalibracije ili dizajna. Stoga se pretpostavlja koherentni reciprocitet. Slabiji tipovi reciprociteta (vidi odeljak 3.4.2) koji su obično pogodni za FDD na strani eNB-a, možda neć e raditi tako dobro na UE strani, u slučaju da prenos uključuje više elemenata sa prilično velikim, verovatno neizvesnim relativnim položajima i različitim tipovima elemenata. Razlog je to što transformacija prekodera od frekvencije prijemnog do frekvencije predajnog nosioca, koja može biti potrebna u zavisnosti od relativne razdvojenosti nosilaca, može uneti značajne greške.
[0781] Matrica kanala se procenjuje na downlink RS, što može biti DMRS ili, u slučaju da nema prenosa podataka na downlink-u, CSI-RS. Koliko CSI-RS treba da bude alocirano zavisi od toga koja se šema prenosa koristi u downlink-u. Kada se primenjuje prenos na bazi snopa ili reciprociteta na downlink-u, dovoljan je mali broj CSI-RS-a. Za downlink prenos na bazi elementa, može biti potreban jedan CSI-RS po antenskom elementu, što dovodi do velikog overheada.
[0782] Postoji nekoliko poznatih principa dizajna prekodera za eNB, npr. MRT i ZF (vidi odeljak 3.4.3.3). Slični pristupi mogu se zamisliti i na strani UE. Međutim, može se uzeti u obzir i jedan ili više sledeć ih dodatnih aspekata:
- Korišćenje energije postaje važnije, pošto je za UE obično ograničena snaga. Upotreba prekodera koji dovode do toga da se od nekih PA ne prenosi nikakva ili veoma mala snaga, možda i nije dobra ideja. Ova situacija je možda prilično uobičajena kod UE, jer se elementi direkcione antene usmeravaju u različitim pravcima i mogu biti različitih vrsta.
- CSI procenjen iz DL prenosa može zastarevati brže nego kod eNB-a zbog bogatog rasipanja okruženja. Zbog toga može biti primenjiv i dizajn robusnijeg prekodera.
- EMF zahtevi su strožiji na strani UE. Treba uzeti u obzir dodatna razmatranja kako bi se osiguralo da su ispunjeni svi propisi.
3.4.5 Multi-antenski aspekti drugih procedura
[0783] U ovom odeljku su istaknuti aspekti drugih procedura sa više antena, osim prenosa namenskih podataka.
[0784] Napominjemo da je ovde razmotren slučaj kada NX deluje samostalno. Kada je NX čvrsto integrisan sa LTE, neki od postupaka se mogu izvršiti preko LTE-a. Ovo se naročito odnosi na pružanje informacija o sistemu, opisano u odeljku 3.4.5.1, za samostalan slučaj. Ako se uspostavljanje RRC veze vrši u LTE, UE ć e završiti u NX CONNECTED ACTIVE stanju. Napominjemo da je radna pretpostavka upotreba postupka nasumičnog pristupa opisanog u odeljku 3.2.2 da bi prešli iz NX CONNECTED DORMANT u NX CONNECTED ACTIVE.
3.4.5.1 Obezbeđivanje sistemskih informacija
[0785] SS (signature sequence) definisana u odeljku 2.3.6.1 se koristi za prenošenje SSI (signature sequence index) i obezbeđivanje grube vremenske sinhronizacije i za kontrolu snage UL za transmisiju sa nasumičnim pristupom. Povoljno je da se SS prenos ne oslanja na beamforming, pošto on treba da se prenese preko velikog područja pokrivanja, a u mnogim je slučajevima to moguć e pošto se predviđa da je količina informacija koja treba da se prenesu, prilično mala. Međutim, u izazovnim scenarijima pokrivanja, SS pokrivenost može biti nedovoljna. U ovom slučaju, SS se može prenositi u uskom snopu, čije usmerenje se može pomerati, tako da se pokrije celo područje.
[0786] SSI-i se mogu prenositi korišćenjem beamforminga na različite načine. Na primer, različiti SSI-i se mogu dodeliti različitim snopovima ili se takođe može razmotriti ponovna upotreba SSI-ja za više snopova. To utiče na način na koji se vrši detekcija RACH preambule.
[0787] SSI se koristi kao indeks u AIT-u. Kad se AIT isporuči UE preko NX-a, predviđa se da beamforming nije potreban. Umesto toga, primenjuju se kodiranje i ponavljanje da bi se postigao željeni nivo pouzdanosti.
3.4.5.2 Procedura nasumičnog pristupa
[0788] Procedura nasumičnog pristupa je definisana i detaljno opisana u odeljku 3.2.5.2, dok je fokus u ovom odeljku povezan sa multi-antenskim aspektima. Ono što je važno u ovom kontekstu je da UE pokreć e postupak za uspostavljanje veze sa mrežom, a mreža nema saznanja o lokaciji UE ili snopu koji je najpogodniji za slanje i/ili prijem.
[0789] Kako mreža (ili UE) nema saznanja o lokaciji UE ili o najboljem snopu, obično nije moguć e iskoristiti maksimalni dobitak antene za slanje i primanje poruka tokom nasumičnog pristupa. Ovo se naročito odnosi na analogni beamforming na eNB i UE. Međutim, količina podataka koja treba da se prenese je prilično mala za sve poruke u proceduri nasumičnog pristupa, u poređenju sa brzinama podataka koje bi NX trebalo da isporuči. Zato se smatra da je SINR potreban za primanje inicijalnih poruka o podešavanju znatno niži u poređenju sa SINR-om koji je potreban za prenos podataka.
[0790] UE inicira proces slanjem PRACH preambule, opisan u odeljku 2.3.7.1. Najčešć i slučaj je da UE TX BF nije potreban, zbog niskih SINR zahteva PRACH-a. Ako je potreban UE TKS BF, moguć e je iskoristiti reciprocitet za prenos PRACH-a sa mesta odakle je primljen SS. Napominjemo da je u ovom slučaju vrlo verovatno da samo oni čvorovi koji šalju SS primaju PRACH. Takođe napominjemo da je teško koristiti reciprocitet kada se SFN prenos koristi za SS prenos. Kad može da se koristi reciprocitet, UE može ponoviti prenos PRACH preambule u narednim prilikama za prenos koristeć i različite TX snopove. Prea tome, postupak nije optimizovan za taj slučaj, ali poveć ano kašnjenje pristupa je jednostavno prihvać eno tamo gde je loša pokrivenost. Napominjemo da UE ne mora da koristi najuži snop prilikom pokretanja prenosa, već se može osloniti na širi snop.
eNB osluškuje PRACH preambule u dodeljenim vremenskim intervalima. Mreža otkriva koji je PRACH prenesen i istovremeno procenjuje prostorne osobine primljenog signala. Ova prostorna svojstva se zatim koriste za prenos odgovora za nasumični pristup.
[0791] Kad se SS prenosi u uskom snopu, sa beam sweeping-om preko područja pokrivanja, procena prostornog potpisa može biti nepotrebna. Umesto toga, možda bi bilo korisno ukazati na različite SSI-jeve u različitim snopovima, i dozvoliti da različiti SSI-evi ukažu na različite PRACH preambule. Pomoć u ovog podešavanja mreža može utvrditi koji je bio najbolji downlink snop putem provere primljene preambule i koristiti te informacije za naredne downlink prenose.
[0792] Za soluciju digitalnog eNB beamforminga korišćenjem uplink prijema na bazi elementa, prostorna svojstva primljenog signala se procenjuju u osnovnom opsegu. U ovom slučaju je moguć e koristiti dobitak punog niza, bez pojave gubitka uplink pokrivanja. U TDD sistemu se može koristiti koherentni reciprocitet, dok u FDD sistemu prostorni potpis treba da bude mapiran na dolazni ugao (AoA) a zatim ponovo mapiran na pogodan snop za transmisiju. Takvo remapiranje funkcioniše samo za blisko raspoređene antenske elemente. Napominjemo da možemo da razmotrimo arhitekture antena kod kojih se digitalni beamforming vrši samo u uskom frekvencijskom opsegu, koji odgovara PRACH propusnom opsegu.
[0793] Za arhitekture hibridnog beamforminga (vidi odeljak 3.4.6.1) situacija je drugačija. Mogu se zamisliti dva rešenja:
1 Došlo je do određenog gubitka pokrivanja u odnosu na pun dobitak antene. Ovaj gubitak pokrivanja je povezan sa odnosom broja antenskih elemenata i broja lanaca digitalnog prijemnika. U suštini, svaki lanac prijemnika je povezan sa različitim prijemnim snopovima koji se ne preklapaju, a zajedno, ovi široki snopovi pokrivaju područje iz kojeg se može primiti PRACH. Zapravo, PRACH pokrivenost je nant/ntrxlošija od maksimalne PDCH pokrivenosti. Na primer, sa 8 TRX-a i 64 antene, to odgovara 9 dB. Ovo treba uzeti u obzir za dimenzioniranje, ali u mnogim slučajevima PRACH pokrivenost nije ograničavajuć a. U ovom slučaju, prostorni potpisse može proceniti iz kombinovanih izlaza prijemnih lanaca.
2 Za slučajeve sa veoma velikim antenskim nizovima i/ili vrlo malo prijemnih lanaca, PRACH pokrivanje je dovoljno dobro ako se koristi prethodni postupak. PRACH pokrivanje tada može da bude ograničavajuća performansa, posebno ako je dimenzionirano za male brzine uplink podataka. U osnovi, poželjan je već i dobitak antene da bi se mogao primiti PRACH. Ovde se na prijemnom beamformer-u izvršen beam sweeping, dok UE ponavlja PRACH transmisiju.
[0794] U narednom tekstu se pretpostavlja da se PRACH može detektovati i da se može uspostaviti prostorni potpis, ili odgovaraju ć i downlink snop.
[0795] Nakon što je otkrio PRACH, eNB koristi AoA procenjen iz PRACH prenosa kako bi formirao snop za prenos odgovoraza nasumični pristup (RAR), vidi odjeljak 3.2.5.2. Širina ovog snopa se određuje procenom kvaliteta AoA iz PRACH prijema. Širina snopa se može kontrolisati korišć enjem metoda opisanih u odeljku 3.4.5.6, ako je potrebno u analognom domenu.
[0796] UE prima msg2 i prenosi msg3 preko PDCH-a. eNB prima msg3 koristeć i informacije iz PRACH prijema da bi poboljšao prijem i rafinisao procenu AoA. Pod pretpostavkom da je AoA, procenjen iz PRACH-a, dovoljno dobar, prijem msg3 funkcioniše i za digitalni i za analogni/hibridni beamforming. Sa rafinisanom procenom AoA, msg4 se može poslati u prilično uskom snopu.
[0797] Gornja procedura sekvencijalno poboljšava selekciju snopa korišćenjem poslatih signala. Kada se uspostavi dovoljno dobar snop tako da se komunikacija održava, postupci u odeljku 3.4.3 se koriste za rafinaciju snopa. U nekim slučajevima se msg2 i msg4 mogu prenositi bez rafinacije snopa.
3.4.5.3 Pronalaženje snopa (Beamfinding)
[0798] Upotreba beamforming-a u NX utiče na procedure uspostavljanja nove veze između UE i mreže. Kada prenos podataka koristi beamforming, uspostavljanje veze pored tradicionalnih zadataka sinhronizacije, uključuje određivanje poželjne konfiguracije prenosnog snopa.
[0799] Neki primeri takvih procedura su promena (switching) na drugi skup čvorova, npr., prilikom promene mrežnog sloja (trenutno opslužujući snop tada može biti irelevantan) ili prvog pristupa u novi frekvencijski opseg (prostorna svojstva novog i prethodnog opsega se mogu značajno razlikovati). Kada UE ima uspostavljenu vezu sa mrežom, na nekom sloju čvora na nekoj frekvenciji, mreža inicira beamfinding prema drugom sloju ili frekvenciji i obično se sprovodi kao procedura u aktivnom modu. DL beamfinding se zasniva na obezbeđivanju skupa snopova kandidata u DL, za merenje kvaliteta i izveštavanje mreže od strane UE. Mreža konfiguriše modove merenja i izveštavanja, UE-ima izdaje komandu za merenje i uključuje MRS u relevantnim snopovima; vidi odeljak 2.5.3. U različitim snopovima, MRS se prenose korišćenjem beam sweeping-a u vremenu, frekvenciji ili u kodnom prostoru, gde se beam sweeping-om može pokriti čitav opseg pravaca snopa ili manjeg podskupa ako su dostupne upotrebljive prethodne informacije. Koristi se zajednički okvir konfiguracije merenja MRS. UE izveštaji nakon merenja MRS se zatim koriste za određivanje prvog opslužujućeg snopa na novom sloju/frekvenciji.
[0800] U inicijalnim scenarijima pristupa sistemu gde nisu dostupne prethodne informacije o UE i pravcu snopa, može se primeniti beamfinding da bi se procedura nasumičnog pristupa učinila efikasnijom, ili u nekim slučajevima mogućom. Iako kontrolna signalizacija obično ne zahteva isti stepen podešavanja snopa kao prenos podataka visoke performanse, očekuje se da je potreban neki beamforming u opsezima više frekvencije da bi se primile sistemske informacije i završila RA procedura; vidi odeljak 3.2.5.2. SSI dizajn uključuje beam sweeping mehanizme i identifikacije za različite DL konfiguracije snopa; vidi odeljak 2.3.6.1. UE izveštava o najboljoj primljenoj opciji u UL RA preambuli. Ovu beamfinding informaciju zatim koristi odgovaraju ć i čvor za usmeravanje RAR-a i kasniju signalizaciju prema UE.
3.4.5.4 Mobilnost u aktivnom modu
[0801] AMM solucija u NX, opisana u odeljku 3.5 je podešena za upravljanje mobilnošć u između snopova, za razliku od tradicionalne mobilnosti ć elije u LTE-u. Transmisija i mobilnost sa usmerenim snopom uvode brojne karakteristike koje se razlikuju od mobilnosti LTE ć elije. Koriš ć enjem velikih nizova planarnih antenskih nizova na pristupnim čvorovima, sa više stotina elemenata, mogu se postići prilično pravilni obrasci pokrivanja mreže od snopova sa stotinama snopova kandidata po čvoru. Širine snopa pojedinačnih snopova po visini i azimutu su određene brojem redova elementa i kolona u antenskom nizu.
[0802] Kao što je prikazano u simulacionim studijama, područje pokrivanja pojedinačnog snopa iz takvog niza može biti malo, sve do reda veličine od nekoliko desetina metara širine. Degradacija kvaliteta kanala izvan područja trenutno opslužujućeg snopa je nagla, što može zahtevati učestale promene snopa kako bi se iskoristio puni potencijal antenskog niza sa niskim overheadom. Signali za statičku mobilnost u svim snopovima nisu izvodljivi, pa je MRS potrebno uključiti samo u relevantnim snopovima i samo kada je to potrebno; vidi odeljak 3.5.3. Odgovarajuć i snopovi se biraju na osnovu položaja UE i prethodne statistike pokrivanja snopa za različite kandidatske snopove, na osnovu SON baze podataka; vidi odeljak 3.9.4. SON podaci se takođe mogu koristiti za pokretanje sesija merenja mobilnosti kada se kvalitet servisnog snopa pogorša, bez potrebe za stalnim poređenjem kvaliteta susednog snopa.
[0803] Procene takođe pokazuju da je iznenadni gubitak snopa moguć zbog fadinga zasenjenja, npr. prilikom skretanja iza uličnog ugla. AMM solucija uključuje funkcije koje pomažu izbegavanje ili brzi oporavak naglog smanjenja kvaliteta veze ili stanja izvan sinhronizacije; vidi odeljak 3.5.6.
[0804] AMM solucija je detaljno predstavljena u odeljku 3.5. Ona uključuje i procedure nižeg sloja (pokretanje mobilnosti, merenja, selekciju snopa, dizajn RS i robusnost) i pitanja za RRC (upravljanje identitetom snopa, HO između čvorova i drugi aspekti višeg sloja).
[0805] AMM solucija opisana u odeljku 3.5 podržava oba prekidača snopa unutar jednog čvora i između različitih čvorova koristeć i prvenstveno merenja na MRS. Napominjemo da se postupci opisani u ovom odeljku mogu koristiti za promenu snopova unutar jednog čvora korišć enjem merenja na CSI-RS. Ili preciznije: promene snopova koji koriste CSI-RS se mogu koristiti u slučajevima kada ravan podataka ne mora da bude re-rutirana i ne treba da se radi resinhronizacija. U tim slučajevima, procedura zasnovana na CSI-RS je mnogo lakša, a takođe je potpuno transparentna za UE.
[0806] Osim toga, AMM solucija razlikuje snopove za vezu i snopove za mobilnost. Snopovi za vezu su snopovi koji se koriste za prenos podataka, dok se snopovi za mobilnost koriste u svrhu mobilnosti. Stoga su skoro svi snopovi o kojima se govori u ovom poglavlju snopovi za vezu; snopovi za mobilnost su opisani samo u ovom pododeljku.
3.4.5.5 Više-antenska funkcionalnost za neaktivne UE
[0807] U odeljku 3.4.3 su opisane multi-antenske procedure za namenski prenos podataka. Opis se fokusira na slučaj kada se podaci kontinuirano prenose. Međutim, paketni prenos podataka je po prirodi sporadičan. Mnogi paketi su zapravo prilično mali, a prazni periodi između paketa su uobičajeni i nepoznate i različite dužine. Od presudnog je značaja da multi-antenska funkcionalnost efikasno upravlja ovom vrstom saobrać aja. UE prelazi u uspavano stanje kada se neko vreme ne šalju ili ne primaju paketi. Radna pretpostavka je da mreža gubi sve informacije u vezi sa snopom kada se to dogodi i da se za povratak u aktivno stanje koristi postupak nasumičnog pristupa opisan u odeljku 3.4.5.1.
[0808] Međutim, postoji vremenski period između završetka prenosa podataka i prebacivanja UE u uspavano stanje. U tom periodu UE primenjuje mikro-DRX i trebalo bi da bude moguć e da UE veoma brzo nastavi prenos ili prijem podataka. To znači da bi mreža trebalo da održava određenu predstavu o pogodnom snopu koji ć e se koristiti za prenos podataka. Takođe bi trebalo da se održava razumno tačna vremensko-frekvencijska sinhronizacija, i ažurira asocijaciju čvorova.
[0809] Za prenos na bazi elementa, pretpostavlja se da se downlink prenosi referentnih signala nastavljaju i tokom neaktivnog perioda. Kao što je spomenuto u odeljku 3.4.3.1, različiti UE-i mogu deliti iste pilote, tako da je količina resursa koja se koristi za ovaj prenos RS-a ograničena, bez obzira na broj UE-a. Takođe, možda neć e biti potrebno održavanje pune širine opsega RS prenosa.
[0810] U slučaju prenosa na bazi snopa, situacija je složenija, pošto su RS generalno specifični za UE. Za održavanje odgovarajuć eg snopa, mreža i UE mogu se osloniti na neku vrstu RS-a. To se može posti ć i ako UE meri kvalitet na skupu downlink signala koji odgovaraju različitim snopovima i izveštava mrežu o kvalitetu snopa bilo periodično ili na način usmeren na događaj. RS-ovi koji su prethodno opisani su CSI-RS i MRS. Ovde se primenjuje isti princip kao i za prenos podataka: upotreba CSI-RS za prebacivanja snopova unutar čvora i aktiviranje MRS iz susednih čvorova kada ni jedan kandidat unutar ć elije nije dovoljno dobar.
[0811] Broj UE koji istovremeno šalju ili primaju podatke je prilično mali. Međutim, broj UE koji su u aktivnom stanju, ali ne šalju/ne primaju može biti prilično veliki. Pošto se MRS aktiviraju samo kada nema dovoljno dobrih kandidata unutar ć elije, broj MRS nije usko grlo. Međutim, CSI-RS se prenose periodično da bi se procenio kvalitet snopova između čvorova i mnogih UE u aktivnom modu, tako da količina CSI-RS koja treba da se prenese može biti prilično velika.
[0812] Da bi se smanjila potrošnja CSI-RS resursa, može se primeniti jedna ili više od sledećih metoda:
- Slanje CSI-RS nešto ređe;
- Slanje samo CSI-RS niskog ranga;
- Slanje CSI-RS samo preko dela opsega;
- Korišćenje širih snopova kandidata;
- Omogućavanje da UE dele CSI-RS.
Kada se kombinuju, ove metode bi trebale da omoguć e održavanje priličnog broja UE-a u aktivnom modu i brzi povratak na prenos podataka velikom brzinom.
[0813] Za koherentan masivni MIMO prenos zasnovan na reciprocitetu, pretpostavlja se da mreža planira prenos RRS-a sa odgovaraju ć om frekvencijom da podrži brzi povratak na prenos podataka.
3.4.5.6 Promenljiva širina snopa
[0814] Aktivni antenski nizovi kao što su ULA i URA nude mnogo stepena slobode za prilagođavanje struktura snopa uslovima kanala i potrebama shedulinga. Jedan tipičan primer snopa iz velikog antenskog niza je uski snop sa velikim dobitkom, moguće sa izuzetno malim dobitkom u odabranim pravcima za smanjeno širenje interferenciije.
[0815] Takav obrazac uskog snopa može biti tipičan za prenos korisničkih podataka (kao što je obrađeno u odeljku 3.4.3), dok druge vrste prenosa, kao što je difuzno emitovanje kontrolne informacije ili kada je CSI manje pouzdan, ponekad zahtevaju veću širinu snopa. Pravilnim izborom prekodera, za mnoge veličine niza se mogu generisati snopovi čiji propusni opseg može biti u rasponu od vrlo širokog, slično obrascu elementa, do vrlo uskog. U mnogim slučajevima prekodiranje može da se vrši samo pomoć u izoštravanja faze, što je važno za aktivne antenske nizove, pošto ukupna izlazna snaga predstavlja zajedničku snagu iz svih pojačivača, a za čisto izoštravanje faze se koristi ukupna raspoloživa snaga. EIRP je niži za šire snopove pošto se dobitak antene smanjuje. Ova vrsta beamforminga se može primeniti na linearne i na pravougaone nizove, i nezavisno od dimenzije antene. Širi snop se, slično kao uski snopovi, može usmeriti u bilo kom pravcu.
[0816] Tehnika se može koristiti za generisanje, na primer, snopa sa identičnim dijagramom snage i ortogonalnom polarizacijom u svim pravcima, kao i snopova koji koriste više portova, raspoređenih u jednoj ili dve dimenzije).
3.4.6 Aspekti hardvera
3.4.6.1 Multi-antenske arhitekture
Digitalni beamforming "Pune-dimenzije"
[0817] U idealnom slučaju, signali od/ka svim antenskim elementima treba da budu digitalno obrađeni u domenu opsega tako da su dostupni svi stepeni slobode ("full-dimension" digital beamforming), kao što je prikazano na Slici 102 za stranu predajnika. To daje potpunu fleksibilnost u prostornim i frekvencijskim domenima za naknadnu obradu signala na prijemu i za prekodiranje kod slanja; na taj način omoguć avaju ć i puni potencijal masivnih MIMO karakteristika kao što su frekvencijsko selektivno prekodiranje i MU-MIMO.
[0818] Slika 102 ilustruje pojednostavljenu arhitekturu antene koja podržava digitalno prekodiranje. Za više antena, zahtevi za svaki radio lanac mogu biti relaksirani, vidi odeljak 3.4.6.2. Za korišćenje vrlo velikog broja antenskih elemenata (prvi NX macro eNB-i koji rade na -4GHz se očekuje da imaju 64 elementa, pri čemu ć e svaki kompletni radio lanac (FFT, DAC/ADC, PA, itd.) biti radikalna promena u praksama gradnje. Ona zahteva inovativni dizajn da bi se troškovi, složenost i potrošnja energije zadržali na razumnim nivoima.
[0819] Pojavljuju se druga praktična ograničenja: bazna stanica (BU) može izvoditi ograničene proračune u realnom vremenu (npr. invertovanje matrica 64x64 velikim brzinama možda nije praktično). Takođe, brzina prenosa radio interfejsa između radio jedinice (RU) i BU je ograničena i malo raste sa brojem antenskih elemenata (za grubu procenu, smatra se da je razumno imati oko 30 Gbps između RU i BU, što može prevesti u oko 8 strimova 20-bitnih I/Q podataka preko 200MHz).
Aktivni antenski sistemi: prebacivanje obrade sa BU na RU
[0820] Da bi se smanjili zahtevi za opseg između BU i RU, neka obrada se može smestiti direktno u RU. Na primer, A/D konverzija i konverzija vreme u frekvenciju FFT se mogu obaviti u RU, tako da se samo koeficijenti frekventnih domena moraju slati preko radio interfejsa, što takođe može smanjiti potrebnu širinu opsega. Neki digitalni beamforming se takođe može uključiti u RU. To je prikazano na primeru prijemnika prikazanog na Slici 102, za slučaj uplink prijemnika.
[0821] U slučaju uplink prijemnika, za dodatno smanjivanje potreba za radio interfejsom broj strimova može biti smanjen pred-obradom u RU. Cilj ove predobrade je mapiranje dimenzija antenskih elemenata u dimenziju "korisnih" strimova koje obrađuje BU. To se može izvesti „na slepo“, npr., na čisto na osnovu detekcije energije u vremenskom ili frekventnom domenu (pre ili posle OFDM FFT), korišć enjem dekompozicije dimenzija zasnovanih na DFT ili SVD i odabira najboljih dimenzija za dalju obradu; ili se može obaviti uz asistenciju BU i rezultata procena kanala.
[0822] U slučaju downlink predajnika, sličan lanac obrade se može obaviti obrnutim redosledom, iako se naredbe za prekodiranje/beamforming moraju poslati na radio interfejs. Predajnik i prijemnik mogu imati isti broj antenskih elemenata ili mogu imati različit broj antenskih elemenata.
Hibridni analogno-digitalni beamforming
[0823] Drugo rešenje koje delimično omogu ć ava prednosti velikih antenskih nizova, pritom uzimajuć i u obzir praktična ograničenja hardvera i obeć avaju ć e kompromise, je hibridna antenska arhitektura ilustrovana na Slici 104. Ona obično uključuje dvostepeni beamforming gde se jedna digitalna faza koristi za pojedinačne strimove podataka (bliže osnovnom opsegu), a druga faza beamforminga je napravljena bliže antenskim elementima da bi se snopovi "oblikovali" u prostornom domenu. Ova druga faza može imati različite implementacije, ali se obično zasniva na analognom beamformingu.
Analogni beamforming
[0824] Analogni beamforming se vrši u analognom (vremenskom) domenu, posle DAC-a, za prekodiranje. Analogni beamforming je, dakle, nezavisan od frekvencije, jer se primenjuje na ceo spektar i može se izvesti direktno u RU.
[0825] Slika 105 ilustruje pojednostavljenu arhitekturu analogne antene sposobne za prekodiranje. Implementacije analognog snopa se obično oslanjaju na unapred definisanu mrežu snopova koji se mogu izabrati za slanje/primanje strimova podataka, kao što je prikazano na Slici 105. Svaki snop odgovara faznom pomaku prekodera, koji izbegava da kontroliše amplitudu pošto bi to zahtevalo dodatnu PA. Snopovi se mogu podesiti tako da formiraju sektore, hotspotove ili neke prostorne separate kako bi se omogu ć ilo multipleksiranje korisnika. Nizovi antena koji se protežu u dve dimenzije mogu obavljati vertikalni i horizontalni beamforming.
[0826] Zavisno od primene, svi ili samo delovi elemenata se mogu koristiti za formiranje analognih snopova. Upotreba samo podskupova elemenata olakšava implementaciju tako što se svaki snop formira od strane namenskih elemenata i na taj način se izbegavaju problemi "analognog sumiranja" signala. To, međutim, smanjuje otvor antene a zauzvrat dobitak snopa. Izbor snopa koji ć e se koristiti za svaki strim mora biti izvršen pomoć u digitalnih komandi. Trenutno se pretpostavlja (mora da se potvrdi) da analogni fazni prekidači mogu da promene smer snopa u toku CP vremena (npr. jedna ili nekoliko µs). Za krać a CP-trajanja, posebno za ve ć e rastojanje među podnosiocima, ovo bi mogla biti optimistična pretpostavka. Srodno pitanje je koliko često se može narediti da se izvrši prebacivanje (npr. jednom po TTI ili simbolu, zavisno od interfejsa ...).
3.4.6.2. Zakoni o pogoršanju i skaliranju HW
[0827] Veliki deo izvodljivosti korišć enja jako velikih antenskih sistema diktira potreban kvalitet hardvera. Na primer, da bi se postigao koherentni reciprocitet (vidi odeljak 3.4.2), potrebno je specificirati zahteve. Ako se postavljaju strogi zahtevi na per-antena bazi, kao rezultat toga trpe ukupni troškovi u pogledu potrošnje električne energije. Međutim, sa pove ć anjem veličine niza, slede moguć nosti za smanjenje složenosti i potrošnje energije. U nastavku su razmotrene neki kompromisi. Veliki deo kompromisa zavisi od kanala ili uslova prekodiranja jer ono utiče na (prostornu) korelaciju između emitovanih/primljenih signala.
Konverteri podataka
[0828] Da bi se pristupilo potpuno digitalnom, velikom antenskom nizu, potencijalno velike uštede energije su moguće sa smanjenjem rezolucije pretvarača podataka po antenskom portu. Ovo je prikazano za downlink, za nekoliko različitih veličina niza.1-bitna kvantizacija se takođe uspešno koristi za uplink za obnavljanje modulacionih formata visokog reda u masivnim MIMO postavkama za više korisnika. Kada vektori kanala postignu visoku korelaciju, kao npr. u slučaju LoS, postaje nemoguć e razdvojiti više korisnika i modulaciju višeg reda. Za UL još uvek ostaje rešavanje problema blizu/daleko, što može onemogućiti upotrebu konvertera niske rezolucije.
Nelinearni, efikasni pojačavači-snage i međusobno spajanje
[0829] Linearnost i efikasnost pojačavača su označena kao važna pitanja iz dva razloga, od kojih je prvi poveć ana širina opsega nosioca i agregacija nosilaaca, što ograničava linearizaciju širine opsega za obavljanje korekcije nelinearnosti prenosne funkcije pojačavača. Drugi je uticaj međusobnog povezivanja, pošto gusti, visoko integrisani antenski nizovi mogu smanjiti izolaciju između grana. Oba ova pitanja mogu dovesti do potrebe za relaksiranjem performansi linearnosti na anteni, uz istovremeno održavanje performansi u vazduhu.
[0830] Proučavano je zračenjea izvan opsega i njegova prostorna svojstva. U LoS kanalu, kriva pojačanja zračenja izvan opsega prati onu u-opsegu, ali sa određenim slabljenjem. Dakle, najgori slučaj interferencije izvan opsega se može nać i kod namenskog korisnika, a ne kod potencijalnog korisnika žrtve. Za MU-MIMO preko NLoS kanala (IID Rayleigh) proučavana je svojstvena vrednost raspodele kovarijantne matrice kako bi se razumelo prostorno ponašanje van opsega zračenja. Videlo se da je za slučaj sa više korisnika (10 UE) distribucija snage u susednom kanalu omnidirekciona. Međutim, za slučaj jednog korisnika, zračenje se pomoću beamforminga usmerava prema predviđenom korisniku.
Fazni šum oscilatora
[0831] Kako se radna frekvencija poveć ava, često sledi pogoršanje u pogledu faznog šuma. Za arhitekturu sa više antena to može imati različite efekte u zavisnosti od distribucije i/ili sinhronizacije oscilatora. Problemi specifični za oblik talasa (poput interferencije podnosioca zbog gubitka ortogonalnosti) koji prate pojačan fazni šum se dobro poznati i ovde su izostavljeni.
[0832] Izazov za velike sisteme sa više antena koji sledi je raspodela i/ili sinhronizacija lokalnih oscilatora (LO) u velikim antenskim nizovima kojima je potreban fazno-koherentan RF da bi se izvršio ili beamforming ili prekodiranje za više korisnika. Uzimanjem pojednostavljenog pristupa, uticaj faznog šuma i LO-sinhronizacije se može modelirati kao gubitak snage kod korisnika na prijemu. To se zauzvrat manifestuje smanjenjem SINR-a, što izaziva degeneraciju performansi kako se odnos između signala i smetnji smanjuje. Za prekodiranje više korisnika gubitak performansi zavisi od odnosa između profila faznog-šuma i vremena koherencije kanala. U slučaju kratkog vremena koherencije, uticaj faznog šuma niske frekvencije se smanjuje.
[0833] Simulacije pokazuju da se u slučaju oscilatora (free-running oscillator) gubi sva snaga nakon određenog kašnjenja koje zavisi od inovacije fazne buke ili kvaliteta LO. U slučaju sinhronizacije niske ili srednje frekvencije, primljeni gubitak snage je ograničen samo stabilnoš ć u frekvencije LO-a, dok je gubitak snage konačan čak i asimptotski.
1
Centralizovana ili distribuirana obrada
[0834] Da bi se u potpunosti iskoristio veliki broj stepena slobode koji se uvode sa sve ve ć im antenskim nizovima, izvedena obrada radio signala bi trebalo da usvoji array-centricperspektivu kroz obradu vektorskih signala kako bi se u potpunosti iskoristili raspoloživi stepeni slobode. Ovo se ne proteže samo na više-korisničko prekodiranje, već i na područja kao što je digitalna pre-distorzija, smanjenje koeficijenta amplitude itd.
3.5 Mobilnost
[0835] NX sistem treba da pruži besprekorno servisno iskustvo korisnicima koji se kreć u, a osmišljen je da podrži nesmetanu mobilnost uz minimalno korišć enje resursa. U ovom odeljku je opisana NX mobilnost. Kao što je spomenuto u odeljku 1.2, u NX-u postoji uspavani režim rada i aktivni režim, što znači da mobilnost uključuje mobilnost u uspavanom modu i mobilnost u aktivnom modu. Mobilnost u uspavanom modu (ažuriranje lokacije i pejdžing) se može nać i u odeljku 3.2. U ovom odeljku se tretira samo mobilnost unutar NX aktivnog moda. Konektivnost sa više tačaka i aspekti odgovarajuće arhitekture su razmotreni u odeljku 3.12. Opis referentnih signala koji se koriste za procedure mobilnosti se mogu na ć i u odjeljku 2.3.6. U odeljku 3.8. je opisano kako se održavaju liste susednih snopova.
3.5.1 Zahtevi i principi dizajna
[0836] Postoje neke specifične potrebe koje rešenje za mobilnost treba da zadovolji, a koje uključuju jedno ili više od slede ć eg:
- Rešenja za mobilnost treba da podržavaju kretanje između snopova bez gubitka paketa. (U LTE se koristi prosleđivanje paketa - neko privremeno ekstra kašnjenje je OK, ali gubitak paketa nije.)
- Rešenje za mobilnost treba da podržava višestruko povezivanje, gde su koordinacije korisne za čvorove povezane kako kroz odličan backhaul (npr. namenska vlakna), tako i preko relaksiranog backhaul-a (npr. latencija od 10 ms i više, žično, bežično).
- Rešenja za mobilnost treba da funkcionišu i za analogni beamforming i za digitalni beamforming.
- Merenja mobilnosti i UE treba da rade i za sinhronizovane i za nesinhronizovane AN.
- Rešenja za mobilnost treba da podržavaju akcije otkrivanja kvara i oporavka radio veze od strane UE. Rešenja za mobilnost treba da podrže kretanje između NX-a i svih postojeć ih RAT-ova uz čvrš ć u integraciju NX-a i LTE-a sa kratkim vremenskim prekidom pri inter-RAT hendoveru.
[0837] Poželjni principi dizajna za mobilnost u aktivnom modu uključuju jedno ili više od sledeć eg:
- Koristić e se okvir mobilnosti izgrađen od konfigurabilnih funkcija.
- Rešenja za mobilnost treba da imaju fleksibilnost da se DL i UL mobilnost mogu pokrenuti i izvršiti nezavisno jedna od druge.
- Za aktivni režim, rešenja mobilnosti moraju biti kontrolisana od mreže, mrežno podešena UE kontrola se može koristiti u meri u kojoj su dokazani veliki dobici.
- Signalizacija vezana za mobilnost treba da sledi ultra-lean principe. Poželjno je da se dešava na zahtev, da se minimizira slanje signala merenja. Signalizacijski overhead i overhead merenja koji se odnose na mobilnost treba da budu svedeni na minimum.
- Rešenja za mobilnost uvek moraju da održavaju dovoljno dobru vezu između terminala i mreže (koja se razlikuje od „uvek u najboljem redu“).
- Rešenja za mobilnost treba da rade nezavisno od "modova prenosa".
3.5.2 Mobilnost u aktivnom modu zasnovana na snopu
[0838] Više-antenski prenos već igra važnu ulogu za trenutne generacije mobilne komunikacije i ima novi značaj u NX-u za pružanje pokrivenosti za velike brzine podataka. Izazovi s kojima se suočava aktivna mobilnost u NX-u su povezani sa podrškom high-gain beamforminga. Kada su snopovi veze relativno uski, snopovi za mobilnost treba da prate UE s velikom tačnoš ć u kako bi održali dobro korisničko iskustvo i izbegli prekide veze.
[0839] Koncept DL mobilnosti u NX se zasniva na snopu. Kod razmeštaja sa velikim antenskim nizovima i mnogim moguć im konfiguracijama kandidatskih snopova, svi snopovi ne mogu neprekidno statički prenositi referentne i merne signale. Umesto toga, povezani AN odabiraju relevantni skup snopova mobilnosti koji se prenose po potrebi. Svaki snop mobilnosti nosi jedinstveni referentni signal za mobilnost (MRS). Zatim se UE-u daje instrukcija da izmeri svaki MRS i izveštava sistem. Sa stanovišta UE, ovaj postupak je nezavisan od toga koliko je AN uključeno. Kao posledica toga, UE ne treba da brine o tome koji AN šalje koje snopove; ponekad se ovo naziva UE koja je čvor-agnostična, i mobilnost koja je UE-centrična. Da bi mobilnost efikasno funkcionisala, uključeni AN-i moraju da vode liste susednih snopova, razmenjuju informacije o snopu i koordiniraju upotrebu MRS-ova.
1 1
[0840] Prać enje mobilnog UE se postiže kvalitetnim UE merenjem i izveštavanjem o kvalitetu relevantnih snopova kandidata, pri čemu sistem može da odabere snopove za prenos podataka na osnovu merenja i vlasničkih kriterijuma. Izraz beam switching se u ovom kontekstu koristi za opisivanje događaja kada AN ažuriraju parametre, npr. transmisionu tačku i pravac snopa. Stoga se i hendoveri unutar i između-AN snopova mogu posmatrati kao promene snopova. Kao posledica toga, hendover u NX-a se vrši između snopova a ne između ć elija kao u tradicionalnim celularnim sistemima.
[0841] Tip snopa koji se razmatra u ovom odeljku je uglavnom snop za mobilnost, koji je entitet koji se ažurira prilikom mobilnosti. Pored snopa za mobilnost, tu je i „geo-fence“ snop koji se uvodi radi olakšavanja mobilnosti između čvorova u nekim razmeštajima.
[0842] Sledeć a dva odeljka opisuju downlink mobilnost: odabir koji snop/čvor ć e se koristiti za downlink prenos. Jedan odeljak opisuje mobilnost zasnovanu na downlink merenju, a jedan deo na bazi uplink merenja. Za sada se pretpostavlja da se isti komunikacioni snop/čvor koristi za uplink komunikaciju. Međutim, u nekim slučajevima može biti korisno koristiti različite snopove/čvorove za downlink i uplink komunikaciju. To se naziva razdvajanje uplink/downlink. U tom slučaju se može koristiti posebna procedura za odabir najboljeg uplink snopa/čvora. Uplink merenja se koriste za odabir uplink snopa/čvora, i procedure opisane u 3.5.4 se koriste uz minimalne promene.
3.5.3 Downlink mobilnost zasnovana na downlink merenju
[0843] Izvršeno je nekoliko detaljnih studija o opcijama rešenja za mobilnost, i sve ove formulacije slede zajednički okvir mobilnosti, koji se može sumirati na visokom nivou kao na Slici 106, koja ilustruje opštu proceduru za mobilnost u aktivnom modu (zasnovanu na downlink merenju). Nakon što je odlučeno da se aktivira promena snopa, odabira se skup snopova kandidata za aktivaciju i merenje. Ovi snopovi mogu polaziti kako od AN koji opslužuje tako i od potencijalnog ciljnog AN-a. Merenja se zasnivaju na prenosima referentnog signala za mobilnost (MRS) u snopovima za mobilnost. Mreža odlučuje o ciljanom snopu nakon što UE izvesti o rezultatu merenja na mreži i opciono obavesti UE o izabranom ciljnom snopu. (Alternativno, UE je možda bio proaktivno podešen da autonomno bira kandidatski snop s najboljim rezultatima merenja i nakon toga prenese izveštaj o merenju ciljanom snopu). Procedura obuhvata jedno ili više od:
UE strana:
1) Konfiguracija merenja. UE prima konfiguraciju za mobilnost od mreže koje MRS treba da mere (ili UE takođe može da izvrši potpuno slepu pretragu bez podešene liste), kada da meri, kako da meri, i kako da izveštava. Konfiguracija merenja može da se izvede i ranije (i kontinuirano ažurira).
2) Merenje. UE vrši merenja mobilnosti nakon što primi aktivaciju merenja koja je instruisana da započne merenje na nekim ili svim unosima u konfiguraciji merenja.
3) Izveštaj o merenjima. UE mreži šalje izveštaje o merenju mobilnosti
4) Izvođenje mobilnosti.
" UE može da primi zahtev da pošalje USS u UL za TA merenje i pošalje USS. Uslov za slanje USS-a može biti deo konfiguracije merenja.
" UE može primiti komandu (rekonfiguraciju) za obavljanje prebacivanja snopa, koja može uključivati novi ID snopa i naredbu za podešavanje TA. O komandi za promenu može prvo biti obavešten, a TA se može meriti i prilagoditi u ciljanom čvoru.
" Ili, ako DL sinhronizacija i UL TA ostanu validni, a dodatno prilagođavanje (novi DMRS, sigurnost itd.) nije potrebno ili se može obavestiti preko ciljnog čvora, UE možda ne prima komandu za promenu (switching).
Strana mreže:
1)<Konfiguracija merenja. Mreža šalje konfiguraciju merenja mobilnosti u UE.>
2)<Pokretanje mobilnosti. Mreža određuje da li ć e pokrenuti proceduru promene snopa.>
3)<Merenje mobilnosti. Mreža odlučuje da sprovede postupak merenja mobilnosti koji uključuje:>
" Izbor suseda: Mreža bira kandidatske snopove.
" Konfiguraciju merenja. Mreža šalje konfiguraciju merenja u UE ako nije podešena u koraku 1. " Aktivaciju merenja. Mreža aktivira MRS u relevantnim snopovima i šalje komandu za aktiviranje merenja UE.
" Izveštaj o merenju. Mreža prima izveštaj o merenju od UE.
4)<Izvođenje mobilnosti.>
" Mreža može poslati USS-u komandu sa zahtevom (rekonfiguraciju) da UE pošalje USS za TA merenje.
1 2
" Ciljni čvor može izmeriti vrednost TA i poslati tu vrednost čvoru koji komunicira s UE-om kojić e poslati TA konfiguraciju UE-u.
" Mreža može poslati UE-u komandu za beam swithing (rekonfiguraciju).
[0844] Mreža može poslati konfiguraciju merenja UE-u ili pre pokretanja beam swithing procedure (korak 1) ili posle toga (tokom koraka 3).
[0845] Opisana sekvenca se može konfigurisati sa pogodnim podešavanjima tako da služi kao zajednički okvir za sve operacije vezane za mobilnost u aktivnom modu: first time beam finding, aktivirano ažuriranje mobilnosti snopa u prenosu podataka i modovima nadgledanja i stalno pra ć enje snopa za mobilnost.
[0846] U narednom odeljku je opisana konfiguracija generičke procedure za mobilnost u downlink aktivnom modu u kojoj se UE prebacuje sa servisnog pristupnog čvora 1 (SAN1) u SAN2, kao što je prikazano na Slici 106.
3.5.3.1 Merenja mobilnosti
3.5.3.1.1 Konfiguracija merenja
[0847] Mreža može poslati UE konfiguraciju merenja mobilnosti. Ova konfiguracija se prenosi u RRC poruci i može sadržati informacije koje se odnose na događaje merenja - „šta“ (npr. koji MRS oznaka) izmeriti, „kada“ i „kako“ izmeriti (npr. vreme početka ili kriterijum i trajanje filtriranja), ili „kada“ i „kako“ poslati izveštaj o merenjima (npr. vremenski interval izveštaja, prijaviti ID najboljeg snopa ili takođe njihove snage, itd.). Lista može biti korisna ako je uključen samo mali broj MRS na kojima se može meriti. Ali slanje liste može biti opciono pošto NW i UE mogu da vrše merenja na slepo, npr., otkrivajuć i sve zvučne MRS signale. Drugi primer konfigurabilnosti mogu biti merenja između čvorova gde može biti potrebno duže filtriranje kako bi se izbegli ping-pong efekti. Za merenja snopa unutar čvora koristi se kratki filter.
[0848] Mreža može da pošalje konfiguraciju merenja u bilo kom trenutku. Obično, kada UE primi konfiguraciju, počinje sa merenjima. Međutim, ovaj postupak bi se mogao poboljšati prenošenjem naredbe za aktiviranje u DCI polju. Stoga bi RRC poruka konfigurisala samo merenje, ali možda ne ć e obavezno inicirati UE da započne obavljanje takvih merenja.
3.5.3.1.2 Izveštaj o merenjima
[0849] UE šalje izveštaje o merenjima na osnovu konfiguracije koju pruža mreža. Izveštaji o merenjima su obično RRC poruke koje se šalju mreži. Međutim, u određenim slučajevima, neke vrste izveštaja se mogu slati preko MAC-a. Za izveštaj na bazi L3, istovremeno se može prijaviti različit broj snopova, što omoguć ava pronalaženje poželjnog snopa u kratkom vremenu, ali to zahteva više signalnog overheada, i nije lako integrisati promenu snopa sa planerom (scheduler). Za izveštavanje na bazi L2, manji je overhead i lako je integrisati ga sa planerom, međutim istovremeno se može prijaviti i fiksni maksimalni broj merenja snopa.
3.5.3.2 Nadgledanje mobilnosti i pokretanje/izvršavanje
[0850] Transmisija i merenja MRS se pokreć u na bazi posmatranog kvaliteta linka snopa/čvora kada je transmisija podataka u toku, kvaliteta snopa mobilnosti u kada nema podataka ili izveštaja poslatih od strane UE. Drugi pokretači, poput balansiranja optere ć enja, takođe mogu pokrenuti merenja mobilnosti.
[0851] Postoje različite metrike pokretanja i različiti uslovi. Metrika koja odražava kvalitet snopa je ili RSRP ili SINR. Uslov može biti jedan ili više od:
a1) poređenje sa jednom apsolutnom vrednoš ć u
a2) poređenje više različitih relativnih vrednosti sa referentnom tabelom prema poziciji
a3) poređenje sa vrednostima drugih snopova ili
a4) stopa degradacije kvaliteta veze snopa. Takođe su pokazani praktični mehanizmi pokretanja koji reaguju na promene trenutne metrike kvaliteta.
[0852] Posmatrani snop može biti jedan ili više od:
b1) snop trenutno opslužujućeg linka (DMRS ili CSI-RS),
b2) snop trenutno opslužujućeg linka plus njegov “sektorski” snop,
b3) trenutno opslužujući snop za mobilnost (MRS).
[0853] Različite vrste promena (switching) (npr. unutar-čvora ili između-čvorova) mogu imati različite pragove. Na primer, kada je kvalitet veze lošiji od praga 1, aktivira se promena snopa unutar čvora. Kada je kvalitet veze lošiji od praga 2, aktivira se evaluacija i promena snopa između čvorova. Ako je odličan backhaul (npr. namensko vlakno) i ne postoji problem sa ping-pong efektima, pa se i unutar-čvora i između-čvorova mogu koristiti isti parametri.
1
[0854] Kada mreža odluči da treba promeniti/ažurirati/modifikovati identitet snopa/čvora koji opslužuje, mreža priprema proceduru za mobilnost. Ona može podrazumevati određenu komunikaciju s drugim čvorovima u mreži.
[0855] Postoji nekoliko opcija za prijavljivanje mreži rezultata merenja MRS:
c1) Ako UE izveštaje o merenjima šalje čvoru koji ga opslužuje, onda taj čvor određuje novi čvor i signalizira UE-u. Ovaj pristup se oslanja na postojeć u vezu za svu signalizaciju tokom procedure za mobilnost. TA prema novom servisnom snopu se procenjuje zajedno sa komandnom za prebacivanje. Pojedinosti o proceni TA su opisane u odeljku 3.5.3.4.
c2) Ako UE šalje izveštaje o merenjima nazad pojedinačnim čvorovima odakle potiču različiti MRS, a samo izveštavanje zahteva prethodni USS prenos i procenu TA - tada se to smatra delom procedure merenja. Kada se NW odluči za novi servisni čvor i signalizira UE-u, UE koristi već dostupan TA prema novom servisnom čvoru. Ovaj pristup zahteva više UL signalizacije, ali otklanja kritičnu zavisnost od starog servisnog linka, kada je izdata komanda za merenje.
c3) Slično kao c2), ali UE izveštava o svim merenjima nazad kroz servisni snop i preko najboljeg od izmerenih novih snopova. Zatim, treba sprovesti samo jednu proceduru procene TA.
[0856] Na kraju, mreža može zatražiti od UE da primeni novu konfiguraciju. Moguć e su situacije u kojima bi rekonfiguracija mogla biti transparentna za UE, npr., promena snopa unutar čvora. Tada se dešava rekonfiguracija na strani mreže, može se promeniti servisni snop/čvor; međutim, UE zadržava postojeć u konfiguraciju. Ako je potrebna rekonfiguracija, ona se može podesiti pre ili posle promene.
3.5.3.3 Aktivacija/deaktivacija MRS unutar/između čvora
Generalno, MRS se prenosi samo na osnovu zahteva. Mreža odlučuje koje kandidatske snopove ili susedne snopove treba aktivirati. Odabir snopa kandidata može se zasnivati npr. na tablici pretraživanja odnosa snopova. Tablica pretraživanja za susedstvo je indeksirana ili UE položajem ili radio fingerprintom. Položaj može biti tačan položaj (GPS info) ili približan položaj (informacija o snopu koji trenutno opslužuje). Stvaranje i održavanje tablica za pretraživanje susedstva je generalizacija procesa automatskog upravljanja odnosima suseda (ANR) kojim upravlja SON funkcija u mreži (vidi odeljak 3.9.4). Tablice se mogu koristiti i za postavljanje kriterijuma (poglavlje 3.5.3.2) za pokretanje sesije merenja prema datom UE i za određivanje odgovarajuć ih kandidatskih snopova za merenja i mogu ć e promene snopa. Snop u ovoj tablici za pretragu može biti ili običan snop za mobilnost ili „sektorski“ snop. Veličina tabele odnosa susednih snopova se može smanjiti; i iz perspektive potrošnje memorije i iz perspektive potrošnje signala, ako su kandidatski snopovi široki i ako je broj snopova manji. U nekim mrežnim razmeštajima, npr., raspoređivanjem NX-a u frekvencijskim opsezima LTE ili u području visokog optereć enja i učestalih hendovera, možda je poželjnije podesiti MRS tako da bude uvek uključen, tako da potencijalno mnogo UE-a pokrivenih istim snopovima za mobilnost može kontinuirano da prati kvalitet susednih snopova.
3.5.3.4 Ažuriranje vremenskog odstupanja (timing advance)
[0858] Da bi izveštavao o merenjima MRS na čvorovima koji ga ne opslužuju i da bi nastavio prenos UL podataka prema novom čvoru, UE mora da primeni tačnu vremensku prednost, koji se obično razlikuje od TA za trenutni čvor koji ga opslužuje. U ne-sinhronizovanom NW, uvek treba izvršiti procenu TA. Prenos USS se zatim konfiguriše po merenju u komandi za merenje MRS ili statički pomoć u RRC. Isto važi za sinhronizovane makro NW, gde ISD prelazi ili je uporediv sa dužinom CP.
[0859] U čvrsto sinhronizovanom NW sa kratkim ISD-ima, sa druge strane, TA prema starom servisnom čvoru može takođe dobro funkcionisati za novi servisni čvor. UE može zaključiti da li je to slučaj iz toga da li stara varemenska sinhronizacija DL-a radi za novi čvor. Bilo bi efikasno da se ne radi nova procena TA ukoliko to zaista nije neophodno. NV-kontrolisani pristup je taj da NW konfiguriše UE da prenosi USS (ili ne) na bazi svakog merenja u komandi za merenje MRS. TA se ne procenjuje ako NW proceni da stari i novi čvorovi mogu da dele istu vrednost TA, u suprotnom se od UE-a traži da pošalje USS. Alternativno, u UE kontrolisanom pristupu, UE može izostaviti slanje USS-a u UL ako utvrdi da nije potrebna ponovna sinhronizacija za merenje MRS novog čvora. Ovde čvor još uvek mora rezervisati resurse za prijem USS.
[0860] Ako TA treba da se promeni, to se prenosi pomoć u dPDCH ili PCCH ili preko starog servisnog ćvora ili sa novog čvora (gde je DL ve ć „operativan“ pošto je UE sinhronizovan sa MRS).
[0861] U gore navedenoj soluciji c1 za MRS izveštavanje, USS se može poslati u UL a TA ažuriranje u DL-u može biti poslato kao deo komande za prebacivanje snopa i rukovanje (handshake).
[0862] U gornjim solucijama MRS izveštavanja c2 i c3, UE šalje USS kao deo procedure izveštavanja o merenju prema čvoru koji šalje MRS i prima ažuriranje TA kao zasebnu poruku.
1 4
[0863] U nekim razmeštajima, gde se položaj UE može odrediti s velikom tačnošć u, potrebna korekcija TA prilikom promene (switching) sa starog opslužujućeg snopa na novi, se može preuzeti iz prethodno prikupljene baze podataka. Baza podataka se kreira na osnovu prethodnih merenja TA kojima se upravljaju prema SON principima.
3.5.3.5 Konfigurabilne sekvence
[0864] Sekvence za merenje mobilnosti su u osnovi iste kao u LTE. Sekvence za prać enje i pokretanje mobilnosti su slične onima u LTE-u, ali neki detalji se razlikuju, npr., kriterijumi za pokretanje i UE-specifični signali dostupni za merenja mobilnosti. Sekvenca za aktiviranje MRS u kojoj se referentni signali (MRS) aktiviraju dinamički u skupu kandidatskih snopa specifičnih za UE predstavlja novu proceduru u NX-u. Aktiviranje i deaktiviranje MRS-a na zahtev i na UE specifičan način je kritično za lean design. Glavni novi izazov u NX-u je da mreža odluči koji kandidati MRS se aktiviraju i kada. Poslednji aspekt može biti posebno kritičan na visokim frekvencijama zbog fedinga. Neke pripreme i signalizacija mogu biti potrebni u mreži kada se kandidatski snopovi aktiviraju u nekoliko različitih čvorova. Ipak, ovaj postupak je transparentan za UE. UE je informisan samo o konfiguraciji merenja i UE u skladu sa tim izveštava, bez da ima povezane snopove sa određenim čvorovima. Sekvence ažuriranja TA se takođe mogu meriti i prilagođavati u ciljnom čvoru nakon što se komanda za prebacivanje prvi put informiše. Takođe je verovatno potrebna dodatna rekonfiguracija.
[0865] Procedura aktiviranja prebacivanja snopa se razlikuje u zavisnosti od načina na koji se MRS dizajnira i šalje. Tačnije, postoje tri tipična slučaja:
1. MRS snopa se aktivira samo kada se otkrije pogoršanje kvaliteta snopa. U tablici za pretraživanje se aktivira MRS za sve relevantne snopove kandidate, bez obzira da li je snop sa istog čvora ili iz susednog čvora. Izrada tablice može biti deo SON funkcija. UE meri sve MRS i šalje izveštaj o merenjima.
2. Svi sektorski MRS u tablici za pretraživanje ili sektorski MRS koji sadrže servisni snop za aktivne UE se konfigurišu i periodično šalju. UE takođe može da prati kvalitet poslatih MRS i da izveštava o kvalitetu periodično ili na bazi događaja.
3. Servisni snop za mobilnost je prilagođen za neprekidno prać enje UE radi održavanja maksimalnog dobitka snopa, što je slično CSI-RS procedurama u odeljku 3.4. UE izveštava o grešci signala između pravca trenutno opslužujućeg snopa i procenjenog najboljeg pravca snopa, korišćenjem dodatnih snopova u susedstvu opslužujućeg snopa.
[0866] Slučaj 1 je pogodniji za usluge bez strogih QoS zahteva, dok je slučaj 2 pogodniji za vremenski kritičnu uslugu sa dodatnim overheadom. (Postoje i hibridne opcije, npr. aktiviranje svih MRS-a u tablici za pretraživanje određenog UE-a, sa dodatnim overheadom.) U slučaju 3, sa UE specifičnim referentnim simbolima, svaka izmena oblika snopa unutar jednog čvora može biti transparentna za UE - signalizacija nije potrebna, osim ako se na strani UE primeni RX analogni beamforming.
3.5.4. Downlink mobilnost na bazi merenja uplink-a
[0867] Takođe je moguć e koristiti uplink merenja za odabir downlink snopa. Na visokom nivou, može se pretpostaviti da se takva merenja izvode na zahtev, kada se promena snopa smatra neophodnom. Stoga se koncept događaja mobilnosti i dalje primenjuje, i oslanja se na neku vrstu pokretača za pokretanje događaja.
[0868] Pošto se downlink snop ažurira, prirodno je da se i dalje prate performanse downlink-a, korišćenjem bilo kojeg od merenja opisanih u prethodnom odeljku. Na primer, može da se nadgleda CQI meren na CSI-RS ili MRS.
[0869] Upotreba uplink merenja za odabir AN koja se koristi za downlink transmisiju obično dobro funkcioniše, pod uslovom da različiti AN koriste istu snagu prenosa i imaju iste moguć nosti antene. U suprotnom, to se mora kompenzovati.
[0870] Da bi koristili uplink merenja za odabir downlink snopa unutar jednog čvora, poželjan je reciprocitet između uplink-a i downlink-a. Pasivne komponente antene i medijum za propagaciju su fizički recipročni za TX i RX, ali aktivne komponente i RF filteri u RX i TX putanjama pathsobično pokazuju asimetrije i fazne varijacije koje ne daju automatski reciprocitet u svim slučajevima. Međutim, uvođenjem dodatnih ograničenja dizajna HW-a i procedura kalibracije može se posti ć i bilo koji poželjan stepen reciprociteta.
[0871] Kao što je detaljno diskutovano u delu 3.4, mogu se razlikovati različiti nivoi reciprociteta:
• "Direkcioni": Uglovi dolaska/odlazaka su recipročni za RX i TX,
• "Stacionarni": Kovarijantna matrica kanala je ista za RX i TX
• "Koherentni": RX i TX kanali se podudaraju, što se vidi iz propusnog opsega u okviru koherencije vreme/širina opsega
[0872] U svrhu mobilnosti, koja po pravilu ima za cilj pravilan izbor snopa iz mreže snopova kroz mnoge fading cikluse, obično je dovoljan direkcioni reciprocitet. Tehnike kalibracije elemenata uparenih antena u TX i RX putanjama mogu
1
obezbediti potrebnu faznu koherenciju između elemenata. "Direkcioni" reciprocitet omoguć ava koriš ć enje UL merenja za promenu downlink snopa TX mobilnosti, kao i u razmatranim konfiguracijama mreže snopova.
[0873] Da bi se dobilo uplink merenje, mreža traži od UE da mreži pošalje UL referentne signale. Jedan od moguć ih referentnih signala za merenje mobilnosti je USS. USS može otkriti ne samo čvor koji osplsužuje, već i susedne čvorove. Susedni čvorovi treba da održavaju prenose UE-a koje opslužuju, kako bi oslobodili resurse za prenos tamo gde ć e se USS pojaviti.
[0874] Ako je izazov situacija pokrivanja, UE ć e možda trebati da koriste TX beamforming za slanje USS. U ovom slučaju, UE treba da prenosi USS u pravcu svih kandidata, a različiti USS identiteti mogu biti alocirani različitim uplink TX snopovima na strani UE kako bi mreža mogla da pošalje povratne informacije za najbolje identitete UE TX snopa. Ako UE ne može simultano da šalje u više od jednog pravca, transmisije snopova mogu biti vremenski multipleksirane. USS se od UE-a može prenositi periodično ili aktivirano događajem (kada se kvalitet povezujućih snopova degradira). Takva “beam sweep” konfiguracija je složenija u UL nego u DL zbog nepravilnog rasporeda antenskog niza UE. Pogodni sweep patterns mogu biti utvrđeni na više načina korišćenjem prethodne kalibracije ili učenja u-letu od strane UE.
[0875] U mreži, AN kandidat pokušava da otkrije USS u različitim snopovima i odabere najbolji snop. Ako mreža koristi analogni beamforming, čvorovi ne mogu izvršiti merenje velikog broja snopova u jednom USS periodu. AN može skenirati USS korišćenjem različitih RX snopova sekvencijalno. Koordinacija UE TX i AN RX beam sweep patterns je komplikovana. Oslanjanje na ovu kombinaciju treba razmotriti samo ako se to stvarno nalaže zahtevima pokrivanja.
[0876] Postoje neki zahtevi u vezi sa signalizacijom između UE i mreže, koji uključuju, na primer, broj USS-a koji se koriste u UE i period ponavljanja za skeniranje mreže. Može se pretpostaviti da je usvojena ista procedura kao i za konfiguraciju MRS: konfiguracija USS parametara transmisije korišćenjem RRC-a, i aktiviranje transmisije korišćenjem MAC.
[0877] Postoji nekoliko alternativa za izvođenje promene downlink snopa na osnovu uplink merenja.
1.<Uzak (link) snop se može odabrati direktno na bazi uplink merenja.>
2.<Selekcija snopa na bazi uplink merenja odlučuje o snopu mobilnosti, a uzak (link) snop se može izabrati na bazi>kasnijeg komplementarnog downlink merenja.
3. O snopu mobilnosti se prvo odlučuje pomoću uplink merenja sa širim RX snopom. Nakon toga, o uskom (linku) snopu se može dalje odlučiti merenjima uplinka pomoću uskog RX snopa. Kada se odlučuje o uskom snopu, drugi RS se može meriti u uskim snopovima koji su smešteni unutar ili u blizini odabranih RX snopova iz prvog dela.
[0878] U tri alternative, procedure odabira snopa (odabir snopa u alt. 1, odabir širokog snopa u alt. 2 i alt. 3) su slični, prikazani su na Slici 107. Procedura selekcije snopa na osnovu uplink merenja se ukratko može opisati na sledeć i način:
1 Aktiviranje promene snopa
2 Aktiviranje USS prijema između susednih čvorova u relevantnim snopovima
3 Aktiviranje USS transmisije u UE
4 Izvođenje merenja USS u mreži
5. Određivanje najboljeg snopa na osnovu izveštaja o merenjima
6 Priprema promene snopa po potrebi
7 Izdavanje komande za promenu snopa po potrebi
[0879] Kao što je prethodno rečeno, USS se od UE-a može slati periodično ili aktivirano događajem. Ako se USS emituje periodično prema ranijoj konfiguraciji, koraci 1-3 se mogu zanemariti. Ako je potrebno ažuriranje vremenskog odstupanja, vrednost TA se može dobiti pomoć u USS merenja, a UE može biti informisan o novoj TA vrednosti, tokom komande za promenu snopa. Detalji procene TA su slični opisu u odjeljku 3.5.3.4. Kod izbora uskog (linka) snopa u Alt3, postoji samo jedna mala razlika, kada snopovi iz susednog čvora nisu uključeni. To je vrsta selekcije snopa unutar čvora, što je prikazano na Slici 108. Ovde bi "USS" takođe mogao da bude drugi tip reference, kao što je RRS. Komplementarno downlink merenje u Alt 2 je slično kao što je promena snopa unutar Čvora u slučaju 2 metode na bazi downlink merenja.
3.5.5 Problem sa radio vezom
[0880] Pošto je sistem „ultra lean“ i koristi masivni beamforming, tradicionalna definicija „otkazivanja radio veze“ treba da bude ponovo razmotrena. Kada se podaci ne prenose ni u uplink-u ni u downlink-u, možda ne postoji signal koji bi mogao da se koristi da se otkrije da je radio veza otkazala. Na primer, referentni signali za mobilnost ne mogu uvek da budu prisutni u ultra lean 5G sistemu.
[0881] Korisnički terminal može neprimeć eno izaći iz pokrivanja između prenosa paketa. Ako se oslanja na kontrolne informacije formirane u opsegu i/ili snopu, možda neć e uvek biti mogu ć e do ć i do predviđenog prijemnika za nastavak
1
prenosa podataka ovoj UE. Alternativno, kada korisnik želi da pošalje podatke, možda neć e mo ć i da komunicira sa mrežom i da zakaže prenos. U takvom scenariju, UE mora da izvede novi postupak nasumičnog pristupa, što je povezano sa značajnim kašnjenjem i troškovima overhead signalizacije.
[0882] U tu svrhu je uveden novi događaj koji označava problem radio linka (RLP). On se koristi da bi se pokazalo da postoji nesklad između konfiguracije čvora mreže i korisničkog terminala radio veze. RLP može da prouzrokuje antena mrežnog čvora koja je usmerena u pravcu u kojem signal ne dospeva do željene UE. To takođe može biti uzrokovano konfiguracijom antene na korisničkom terminalu koja nije pravilno podešena prema predviđenom čvoru u mreži.
[0883] Napominjemo da ovaj odeljak razmatra samo slučaj kada postoji situacija koja se razlikuje od kvara tradicionalne radio veze (RLF) u smislu da otkazivanje radio veze (RLP) nije „slučaj greške“, već nešto što se često događa. Umesto da se održava radio veza se, po potrebi, može „popraviti“. RLF vrsta događaja se takođe može koristiti za RX, gde UE stvarno pokušava ponovno uspostavljanje korišćenjem "normalne" pristupne procedure. To se, na primer, može pokrenuti ako RLP obnavljanje ne uspe. Ovo se ne razmatra u ovom pododeljku.
[0884] Postupak rešavanja radio link problema (RLP) je dizajniran tako da ponovo uspostavi radio vezu između UE i mreže, ako je potrebno. UE može otkriti RLP događaj kao jedno ili više od:
• Očekivani DL signal "se gubi" (npr. planirani ili periodični DL-referentni signal pada ispod praga). Tajmer može biti podešen za koliko dugo signal treba da bude ispod praga pre nego što se RLP detektuje.
•<Nadgledani DL signal „se pojavljuje“ (npr., planirani ili periodični DL-referentni signal je iznad praga). Tajmer>može biti podešen koliko dugo signal treba da bude iznad praga pre nego što se RLP detektuje.
• Nema odgovora na UL prenos (obično nakon prenosa zahteva za planiranje ili transmisije na bazi nadmetanja). Može se primeniti brojač za koliko prenosa treba da se ne reaguje pre nego što se detektuje RLP.
[0885] Pored toga, NW čvor detektuje RLP događaj kao jedno ili više od:
• Očekivani UL signal „se gubi“ (npr. planirani (scheduled) ili periodični UL referentni signal pada ispod praga). Tajmer može biti podešen koliko dugo signal treba da bude ispod praga pre nego što se detektuje RLP.
• Nadgledani UL signal „se pojavljuje“ (npr., planirani ili periodični UL referentni signal je iznad praga). Tajmer može biti podešen koliko dugo signal treba da bude iznad praga pre nego što se detektuje RLP.
•<Nema odgovora na DL prenos (obično UL dozvola ili dodeljivanje DL-a). Može se primeniti brojač za koliko>prenosa treba da ne reaguje pre nego što se detektuje RLP.
[0886] U slučaju da se normalno kretanje podataka (velika brzina bita) dogodi u uskom snopu sa velikim dobitkom antene, može se definisati pre-konfigurisana fallback procedura koja koristi drugi robusniji snop (obično manji protok podataka, manji dobitak antene, veća širina snopa).
[0887] Na Slici 109, koja ilustruje primer u kojem UE detektuje problem radio veze, a čvor koji opslužuje, rešava problem, UE je čvor koji detektuje RLP u prvoj (npr. uzak snop) radio vezi. Obratite pažnju na uske ovalne oblike koji shematski prikazuju stranu mreže i konfiguraciju bočne antene UE-a za ovu prvu radio vezu. Nakon otkrivanja RLP događaja, UE šalje UL RLP prenos, moguć e koriste ć i novu antenu i robusniju konfiguraciju (shematski prikazano krugom sa desne strane na Slici 109). Mrežni čvor koji opslužuje, verovatno nakon isteka brojača neaktivnosti, pokreć e pra ć enje uplink veze za UL RLP prenose iz UE kojeg opslužuje. Ovaj prijem se može izvesti pomoć u robusnijeg (npr. šireg) snopa (šematski je prikazan krugom sa leve strane na Slici 109). UE se može identifikovati u UL RLP transmisiji pomoć u unapred definisanog javnog identifikatora, ovde označenog sa tagp, dok se čvor koji opslužuje može identifikovati u prenosu odgovora za popravku UL RLP korišćenjem identifikatora, ili tagova tagp(public) i tags(serving). Kada čvor koji opslužuje ima više aktivnih radio veza, on pomoću ispitivanja primljenog identifikatora (tagp) prepoznaje koja radio veza ima problem. Kada je UE spreman da primi odgovor za popravku UL RLP-a od čvora koji ne opslužuje, on tada ima moguć nost da razlikuje odgovor čvora koji na opslužuje (koji koristi tagppublic identifikatora) od odgovora čvora (koji koristi serving identifikator tagsčvora koji opslužuje).
Onda kada su oba čvora, čvor koji opslužuje i UE, svesni RLP događaja, tada je prirodan sledeć i korak da se izvrši nova procedura optimizacije radio veze. Alternativno, dozvoljeno je da radio veza ostane "prekinuta" sve dok je ne treba popraviti u svrhu ponovnog slanja korisničkih podataka. U tom slučaju bi sledeć i prenos trebalo da počne sa robusnom konfiguracijom antene sa obe strane. Sličan postupak se koristi u slučaju da je RLP prvi put otkriven u NW čvoru.
3.6. Self-backhaul
[0888] Jedna od karakteristika NX-a je integracija pristupa i backhaul-a korišćenjem iste osnovne tehnologije, koja možda može da radi preko zajedničkog spektra, uključujuć i rad preko istog fizičkog kanala ili unutar različitih kanala u istom opsegu. (Upotreba dimenzionisanja pristupa izvan spektra i backhaul-a nije isključena.) Kao željeni rezultat takve integracije, bazna stanica ili pristupni čvor (AN) bi trebalo da mogu da koriste NX tehnologiju i za bežični pristup i za bežični transport preko, verovatno, istog spektra. Ova sposobnost se ovde naziva self-backhauling, a self-backhauling u
1
NX-u prema tome može koristiti pristupne komponente (npr. višestruki pristup, sinhronizacija,više antena, spektar itd.) koje su podržane u NX-u, ali u svrhe backhauling-a.
3.6.1 Motivacije i opseg
[0889] Pristupni čvorovi “malih ć elija” se mogu nositi samo sa očekivanim rastom bežičnog saobra ć aja podataka u saradnji sa robusnom i sposobnom transportnom mrežom. Postoje situacije u kojima ne postoje fiksne backhaul veze poput optičkog vlakna na lokacijama na kojima su potrebne dodatne bazne stanice. Tehnologija namenskog bežičnog backhaul nosioca je isplativa alternativa optičkim vlaknima i obično je povezana sa visokom spektralnom efikasnošć u, velikom dostupnošć u, malim kašnjenjem, izuzetno niskim verovatnoćama grešaka i niskim troškovima implementacije. Upotreba bežičnog backhaul-a ne postavlja samo zahteve za samu tehnologiju, već i zahteve za rukovanje interferencijom, što se obično vrši pažljivim planiranjem i licenciranjem. Tradicionalni bežični backhaul je obično jedan LOS hop.
Stalna evolucija radio pristupa pokreć e razvoj backhaul-a, npr. potrebe za sve ve ć im i ve ć im kapacitetima, denzifikacijom itd. Buduć e bežične razmene backhaul-a će se takođe u mnogim slučajevima suočiti sa istim izazovima kao i radio pristup, npr. NLOS kanali sa difrakcijom signala, refleksijom, zasenjenjem, propagacijom u više pravaca, penetracijom outdoor-toindoor, interferencijom, višestrukim pristupima, itd. Bežični backhaul pokretnih baznih stanica, npr. onih koje se postavljaju u vozove velikih brzina, je važan slučaj upotrebe. Zahtevi za performanse kod backhaul-a su znatno već i od onih koji su postavljeni na pristupnoj vezi, ali su verovatno scenariji razmeštaja pažljivo osmišljeni, često prema stacionarnim scenarijima. Zahtevi za visokim performansama mogu biti ispunjeni istim tehnikama koje se koriste za pristupne mreže, a to su MIMO, višestruki pristup, odbacivanje interferencija, mobilnost itd. To čini osnovu konvergencije pristupa i backhaula kao i self-backhauling-a.
[0890] NX dizajn podržava i in-band (gde pristup i transport koriste isti spektar) i out-of band (gde se za pristup i transport koriste posebni spektri ili nosioci), self backhauling. Self backhauling u-opsegu zahteva samo jedan blok radio spektra i za pristup i za transport i privlačan je ako je pribavljanje posebnog spektra za transport u celom području pokrivanja skupo ili teško. Self backhauling u-opsegu takođe pojednostavljuje hardver i smanjuje povezane troškove, uz zajednički set radio-primopredajnika i antenskog sistema. Međutim, kada su planirana područja pokrivanja pristupa i transporta bitno različita, može biti poželjan backhaul izvan opsega sa zasebnim spektrima i namenskim hardverom. Osim toga, self-backhaul u-opsegu može uzrokovati uzajamnu interferenciju između pristupnih i backhaul linkova i stoga je izazovniji od backhaula izvam propusnog opsega. Da bi se ublažio uticaj uzajamne interferencije, radio-resurs može biti podeljen između pristupa i transporta kroz fiksnu raspodelu u domenu vremena ili frekvencije. Alternativno, deljenje resursa se može ostvariti na dinamičan način, u skladu sa zahtevima saobrać aja, kroz zajedničko upravljanje radioresursima između pristupa i transporta kako bi se poveć ala spektralna efikasnost.
[0891] Da bi podržao različite slučajeve ciljne upotrebe opisane u sledeć em potpoglavlju, NX dizajn takođe podržava backhauling preko višestrukih (dva ili više) skokova, pri čemu se broj skokova broji samo preko backhaul veza, isključujuć i pristupne veze. Aspekt sa višestrukim skokovima predstavlja izazove u dizajnu protokola, osiguravanju end-to-end pouzdanosti, kao i u upravljanju radio resursima.
3.6.2 Slučajevi ciljane upotrebe
[0892] Slučajevi ciljane upotrebe za self-backhauling se mogu klasifikovati u tri grupe grubo diferencirane na osnovu dve glavne karakteristike: topologije i dostupnosti. Grupe se mogu navesti kao:
I. Statička ili Deterministička topologija, velika dostupnost,
II. Polustatička topologija, srednja dostupnost i
III. Dinamička topologija, mala dostupnost,
pri čemu raspoloživost varira od pet devetki (tj., 99.999%), 3-4 devetke i 0-1 devetki, respektivno. Među svim ovim slučajevima upotrebe, neki su dobili prioritet zbog pažnje, jer su ili reprezentativni ili primeri slučajeva upotrebe. Slika 110 prikazuje prioritizaciju slučajeva upotrebe kao niz II.4.b, II.2.b, II.3.a, I.1.a, II.2.c, III.6, III.7, I.1.b, II.2.a, II.3.b, II.4.a, II.4.c, III.5.
[0893] Topologija self-backhaul mreže je generalno mreža, ali se očekuje da ć e na šemi povezivanja jednostavniji konstrukti rutiranja biti istaknuti. Obično postoji tendencija da se minimizira broj skokova potrebnih za prelaz lokalne mreže; u već ini slučajeva to dovodi do ograničavanja maksimalnog broja skokova na 2-3 skoka. Međutim, postoje izuzeci, poput vozova za velike brzine, gde broj skokova može porasti na znatno već i broj, poput broja vagona u vozu. (Svakako je tačno da se vagoni u vozu mogu povezati žičnom tehnologijom, ali to donosi dodatnu komplikaciju da bi se premostio početni backhaul pristup ka žičnom LAN-u sa odgovarajuć im transportnim kapacitetom.)
[0894] Transportni format na backhaul-u treba da bude fleksibilan. Stoga, iako je korisno da bazni vazdušni interfejs koji se koristi za višestruki pristup NX i NX self-backhaul veze budu identični, vazdušni interfejs bi trebalo da bude u stanju da podrži široki opseg potreba za raspoloživosti, u rasponu od 99.999% ili pet devetki za tradicionalni backhaul do 0-1 devetki raspoloživosti za slučaj upotrebe V2V. (Mnogi slučajevi korišć enja ITS-a ne podležu visokim zahtevima za pouzdanost ili
1
mala kašnjenja, ali postoje ograničenja za obezbeđivanje velike dostupnosti za veliki broj vozila istovremeno.) Važni slučajevi upotrebe detaljno su opisani u nastavku. Slika 111 ilustruje neke slučajeve od značaja za self-backhauling-a sa različitim potrebama za performansama u pogledu raspoloživosti, kašnjenja i brzine prenosa podataka.
T 1 T r r KPI -
3.6.3 Radne pretpostavke
[0895] Za definisanje opsega i podešavanje fokusa NX self-backhaul koncepta, napravljene su sledeć e pretpostavke:
1. Self-backhauling (BH) pristupni čvorovi (AN) su namenjeni da rade vremenski sinhronizovano.
2. Podržano je više skokova (neograničeno), ali performanse su optimizovane za najviše 2-3 skoka.
3. Podržano jekorišć enje pristupa u opsegu i na kanalima i backhaul (pristup i backhaul ne moraju uvek da imaju isti spektar, ali je to dozvoljeno).
4. Homogeni backhaul linkovi koji koriste samo NX interfejs.
5. Pristupni interfejs nije nužno NX (npr. LTE ili ViFi)
6. Pretpostavlja se da su rute fiksirane tokom značajnih vremenskih perioda i mogu se prebacivati na Sloj-2 u lokalnom okruženju ili na Sloj-3 u širokom području.
7.<Linkovi za self-backhaul podržavaju sve potrebne mrežne interfejse, kao što su S1/X2 i BB-CI/ BB-CU, tako da se>funkcionalnost jezgra mreže može održavati preko backhaul linkova kada se koriste za transport. Za distribuiranu eNB implementaciju u kojoj se viši slojevi mogu sprovesti u cloud hardver, možda ć e biti potrebna i podrška drugih interfejsa.
3.6.4 Jedinstveni prikaz pristupa i backhaul-a
[0896] Da bi se postigla harmonizovana integracija pristupa i backhaul-a, veoma je poželjan unificirani prikaz pristupnih veza (između UE i AN) i backhaul veza (između susednih AN-a). Kao što je prikazano na Slici 112, bazna stanica ili AN za self-backhaul ne služe samo svojim dodeljenim UE, koji se ovde nazivaju normalnim UE ili samo UE, u njihovoj blizini kao bazna stanica, već i njihovim susednim pristupnim čvorovima kao relejem za rutiranje podataka prema i iz jezgra mreže. Svaki AN za self-backhauling se može smatrati kombinacijom virtuelnog AN i virtuelne UE smeštenih na potpuno istoj fizičkoj lokaciji. Čvor za agregaciju (AgN) služi kao poseban korenski čvor u takvoj mreži AN-a koji ima fiksnu (žičnu) backhaul vezu, odakle sav promet podataka potiče i završava se. Sa ove tačke gledišta, svaka backhaul veza se može tretirati kao pristupna veza između virtuelne UE nizvodnog AN i virtuelnog AN uzvodnog AN. Cela ova multi-hop mreža se može posmatrati kao tradicionalna celularna mreža sa samo jednom single-hop pristupnom vezom između (virtuelnih ili normalnih) AN i UE. I backhaul veze i pristupne veze se mogu tretirati na isti način, a bilo koji kontrolni kanali i referentni signali definisani za pristupne veze se mogu ponovo koristiti u backhaul vezama. Međutim, kao što je kasnije razmatrano u pododeljku o odabiru ruta, NX dizajnu je potrebna funkcionalnost koja uspostavlja tabelu za rutiranje pri svakom AN za self-backhauling. To se, na primer, može postić i protokolarnim slojem kao što je RLC ili komponentom za adaptaciju Sloja 3, kao što je PDCP.
[0897] Slika 112 ilustruje perspektivu kolokacije uređaja pristupnih čvorova za self-backhauling.
3.6.5 Višestruka-antene za backhauling
[0898] Visok kapacitet i spektralna efikasnost su važni za backhaul isto kao i za pristup. Tehnologije višestrukih antenna poput MIMO i prostornog diverzitija koje su tradicionalno primenjene u radio pristupu takođe su usvojene za poveć anje spektralne efikasnosti i pouzdanosti u namenskim bežičnim backhaul sistemima. Diverziti antene je komercijalno dostupan i LOS MIMO postaje komercijalan u mikrotalasnom point-to-point backhaul-u (MINI-LINK). Buduć i i fleksibilniji razmeštaji u heterogene mreže takođe čine beamforming ili beam stearingzanimljivim i poželjnim karakteristikama u bežičnom backhaul-u. Beamforming ima dvostruku prednost povećanja snage primljenog signala, istovremeno smanjujuć i količinu interferencija ostalim korisnicima ograničavanjem prenosa na željene pravce.
1
[0899] Koncepti sa više antena razvijeni za NX, iz gore navedenih razloga, obezbeđuju poveć anu pokrivenost, pouzdanost, spektralnu efikasnost i mogućnost za backhauling slučajeve upotrebe.
[0900] Za razliku od pristupne veze, tipični slučaj upotrebe self-backhaul-a ima pristupni čvor na svakom kraju veze koji omoguć ava uspostavljanje naprednijih antenskih sistema na oba kraja. Ovo otvara mogu ć nosti za koriš ć enje SU-MIMO višeg reda za poveć anje spektralne efikasnosti i/ili pouzdanosti. U nekim slučajevima upotrebe, na primer, backhaul malih ćelija, MU-MIMO se takođe može korisno upotrebiti. U implementaciji self-backhauling-a unutar opsega, MU-MIMO se takođe može primeniti za multipleksirani backhaul i pristup saobrać aju preko istih resursa. MU-MIMO u kombinaciji sa više-slojnim prenosom na svaki pristupni čvor sa self-backhaulingom takođe može imati potencijal.
[0901] Performanse više-antenskih šema zavise od kvaliteta CSI koji se koristi za projektovanje predaje/prijema. Ako su radio bazne stanice fiksne i kanal ima duže vreme koherencije, tada postoji i bolja moguć nost za sticanje visokokvalitetnog CSI-a kako bi se dizajnirale robusnije više-antenske predajne/prijemne šeme. Kontaminacija pilotima u masivnom MIMO zasnovanom na reciprocitetu takođe postaje manje problematična ako kanal ne treba tako često da se ponovo trenira. Tehnike sa više antena zasnovane na reciprocitetu se oslanjaju na merenja uplink-a za dizajniranje downlink prenosa kako bi umanjili ili eliminisali potrebu za CSI povratnom informacijaom. Međutim, ako je kanal više ili manje statičan što bi mogao biti u nekim backhaul scenarijima, onda se može razmotriti i FDD pošto pridruženi overhead zbog CSI povratnih informacija postaje manji ako kanal ne treba tako često da se trenira zahvaljujuć i dužim vremenima koherencije. Reciprocitet je lakše iskoristiti sa neuparenim spektrom, ali može se postić i i statističkim tehnikama za upareni spektar. (Na primer, procena kovarijancije se može koristiti za određivanje dominantnih svojstvenih modova za kanal koji je razumno dugotrajan; ove tehnike mogu poboljšati SNR metriku prijemnika bez potrebe za trenutnim informacijama o kanalu.) Pored toga, postaje mnogo lakše uspostaviti vezu i prepoznati dobre snopove u sistemu zasnovanom na snopu kada kanal ima dugo vreme koherencije i lokacije čvorova možda mogu biti poznate. Statičke aplikacije za backhauling imaju jasne prednosti što omogu ć ava na primer puni potencijal sistema sa više antena.
[0902] Self-backhauling u NX-u bi trebalo da podržava rad i u-opsegu i van-opsega, što može postavljati zahteve za antenski sistem koji se koristi za backhaul. Na primer, ako postoji velika razlika u frekvenciji nosilaca između priključaka i backhaul veze van-opsega, postoji očigledna potreba da se koriste posebni antenski sistemi za pristup i backhaul koji su prilagođeni njihovoj odgovarajuć oj frekvenciji. Isti antenski system se u soluciji u-opsegu može koristiti i za pristup i za backhaul linkove. Međutim, korišć enje istog antenskog sistema ima implikacije na područje pokrivanja backhaul-a, jer sve veze za backhaul moraju biti unutar istog područja pokrivanja kao i pristupne veze što možda nije uvek slučaj. Ako su poželjna različita područja pokrivanja za backhaul i za pristup, tada bi trebalo razmotriti i posebne antenske sisteme i za slučaj u-opsegu. Zavisno od zahteva za backhaul, odvojeni antenski sistem takođe može biti poželjan da bi se postigao dovoljno dobar budžet linka za backhaul vezu.
3.6.6 Arhitektura protokola
[0903] Važno pitanje je arhitektura protokola za self-backhaul. Sa stanovišta arhitekture protokola,
postoje tri glavna alternativna pristupa:
• relej L2
• relej L2 (prema LTE releju)
• relej L3 (prema WHALE konceptu)
[0904] Ovaj dizajn se fokusira na arhitekturu opisanu na Slici 113 i Slici 114 (relej L2).
3.6.6.1 Relej L2
[0905] Na Slici 113 i na Slici 114 su prikazane arhitekture protokola korisničke ravni i kontrolne ravni za self-backhauling sa više skokova, pri čemu se svaki self-backhauling AN tretira kao L2 relej. U ovoj arhitekturi, svaki AN sa automatskim prenosom podataka u suštini služi kao L2 proksi nizvodnog (virtuelne ili normalne) UE za njen uzvodni AN.
[0906] L2 relejni pristup može se kombinovati sa multi-hop ARQ, što je detaljnije diskutovano u odeljcima 2.2.8.4 i 2.2.8.5.
3.6.6.2 L2 relej (prema LTE releju)
[0907] Alternativno, Slika 115 i Slika 116 prikazuju arhitekture protokola usvojene od LTE koncepta releja, za one-hop prosleđivanje, za korisničku i kontrolnu ravan, respektivno. Sa ovom arhitekturom AN self-backhauling odgovara LTE releju, a agregacioni čvor odgovara LTE-u donoru eNB. Pomoć u ove arhitekture self-backhauling AN se može smatrati da u osnovi služi kao proksi uzvodnog AN-a u odnosu na njegov nizvodni (virtuelni ili normalni) UE. Kao rezultat, backhaul linkovi treba da prenose S1/X2/OAM signale sa pridruženim uskim zahtevima za dostupnost i kašnjenje. Nije jasno da li se
11
ova arhitektura može proširiti na slučajeve sa višestrukim (dva ili više) skokovima, a i ako može, koje su prednosti ove arhitekture u poređenju s onom opisanom na Slici 113 i Slici 114.
3.6.6.3 L3 relej
[0908] Treć i pristup je primena zasebne osnovne transportne mreže korišćenjem bežične tehnologije (poput NX). Ova arhitektura se može opisati kao jedan sloj bežične aplikacije koji se nalazi iznad stratuma bežičnog backhaul-a. Na slici 117 je prikazana arhitektura visokog nivoa za ovu alternativu. Čak i ako slika prikazuje samo jedan skok u backhaul stratumu, ona se može proširiti na više skokova, uključivanjem releja L2 kao dela backhaul stratuma, npr. kako je gore opisano u odeljcima 3.6.6.1 ili 3.6.6.2.
[0909] Kako aplikacioni stratum sučeljava bežični backhaul na IP sloju, ova alternativa se može opisati i kao "L3 relej", primetite da su čvorovi jezgra mreže koje koristi aplikacioni stratum obično isti kao oni za backhaul stratum, npr. korišć enjem piggibacking-a čvorova u korisničkoj ravni jezgra mreže.
[0910] Važna karakteristika ove alternative je da je bežični backhaul pristupno-agnostički - osnovna bežična mreža je generička transportna mreža koju može deliti nekoliko aplikacija bežične mreže (različiti tipovi pristupnih čvorova).
3.6.7 Selekcija Rute
[0911] Da bi se bežično informacije transportovale iz agregacionog čvora, za koji se pretpostavlja da ima žičnu vezu sa jezgrom mreže, ka (normalnoj) UE, ili obrnuto, putem mreže self-backhaul AN-a, svaki self-backhauling AN mora da zna gde da prosledi primljeni NX PDU u sledeć em skoku za svaku pojedinu (normalnu) UE i za najmanje jedan agregacioni čvor. Dakle, svaki AN za self-backhauling AN mora održavati tabelu rutiranja koja sadrži informaciju o rutiranju u sledeć em skoku i kontekst za sve registrovane (normalne) UE. Kako se bežično okruženje može vremenom menjati, ovu tabelu za rutiranje periodično treba ažurirati kod svakog self-backhauling AN, ali relativno retko. Ove tablice rutiranja zajedno određuju rutu između svakog (normalnog) UE i čvora za agregaciju. U nastavku se razmatra nekoliko opcija za uspostavljanje ovih tabela rutiranja i pridruženih ruta za NX.
3.6.7.1 Fiksna, predeterminisana ruta
[0912] Tabela rutiranja (i pridružene rute) su predeterminisane prilikom razmeštanja i ne menjaju se tokom vremena. U tom slučaju, u mreži nije potrebno implementirati periodičnu funkcionalnost rutiranja. Pretpostavlja se da je svaki virtuelni UE self-backhauling AN-a povezan sa najmanje jednim fiksnim virtuelnim AN-om drugog AN-a ili agregacionog čvora.
3.6.7.2 Implicitno rutiranje kroz selekciju opslužujućeg čvora
[0913] Sa objedinjenim prikazom pristupnih i backhaul linkova opisanih u odeljku 3.6.4, izbor ruta se može obaviti implicitno primenom tradicionalnog mehanizma za selekciju servisnih čvora na virtuelnoj UE svakog backhauling AN-a. Ograničavanjem da se virtuelni AN svakog self-backhauling AN-a može aktivirati tek nakon što se uspostavi veza sa jezgom mreže pomoću virtuelnog UE self-backhauling čvora preko drugih self-backhauling AN-a ili agregacionih čvorova, topologija stabla za rute u jezgru mreže se može uspostaviti za sve self-backhauling AN-ove. Na taj način se može uspostaviti tablica rutiranja za svaki self-backhauling AN prosleđivanjem identiteta descendentnih AN-a ka uzvodnom AN na stablu ruta. U NX-u bi trebalo da bude dostupan logički kontrolni kanal za prosleđivanje ovih AN identiteta ili drugih informacija o rutiranju uopšte.
[0914] Prednost takvog implicitnog rutiranja kroz selekciju servisnog čvora je u tome što nije potrebna eksplicitna funkcija rutiranja, a solucije za mobilnost razvijene za NX se mogu ponovo upotrebiti za potrebe rutiranja. Kada se stanje kanala između virtuelne UE i virtuelnog AN-a promeni, zbog promene okruženja ili mobilnosti AN-a, virtuelna UE treba da izvede hendover ka novom virtuelnom AN-u koji odgovara drugom self-backhauling AN, a kao rezultat toga, rute svih descendentnih AN-a virtuelnog UE ć e se promeniti u skladu sa tim. Nedostatak implicitnog usmeravanja je taj što se odabir svakog linka u stablu ruta bazira isključivo na stanju lokalnog kanala (za handover), ne uzimajuć i u obzir uticaj selekcijie na propusnost svake rute.
3.6.7.3 Eksplicitno rutiranje
[0915] Da bi se optimizovala propusnost i kašnjenje self-backhaul konekcija, selekcija ruta bi trebalo idealno da uzme u obzir i interferenciju koju generišu susedne veze koje sačinjavaju rutu (smetnja unutar rute) i interferenciju koju stvaraju veze koje čine ostale rute (smetnje između ruta). Takvo rutiranje svesno interferencije se može postić i samo eksplicitnom, dinamičkom funkcijom rutiranja. Eksplicitna funkcija rutiranja se može sprovoditi centralizovano ili distribuirano.
[0916] U centralizovanoj (eksplicitnoj) funkciji rutiranja, sve odluke o rutiranjanju i raspodeli resursa donosi jedan središnji čvor (npr. čvor za agregaciju) za koji se pretpostavlja da ima pristup svim relevantnim informacijama o stanju kanala ili distribuciji o svim čvorovima i vezama u mreži. Centralizovana implementacija omoguć ava upotrebu ne samo solucija za rutiranje svesno interferencija, već i energetski efikasnih rešenja za rutiranje zasnovano na mrežnom kodovanju. Takvo rešenje prema tome ima potencijal da vodi najboljem ukupnom izboru ruta i dodeljenih radio resursa. Međutim, potrebna je značajna količina overheada kako bi se periodično prosleđivale sve informacije o kanalu u središnji čvor preko određenog end-to-end logičkog kontrolnog kanala.
[0917] U distribuiranom rutiranju, (eksplicitna) funkcija rutiranja se kolektivno sprovodi od strane svih self-backhauling AN-a. Svaki čvor donosi pojedinačne odluke o tome gde treba proslediti paket da bi se dostigao ciljni čvor na osnovu merenja lokalnih kanala i lokalne razmene informacija o rutiranju sa njegovim susedima. Kolektivno, skup odluka koje donose svi čvorovi formira ukupno odabranu rutu(e) i alocirane resurse u mreži. Prednost distribuiranog rutiranja je ta što se funkcija rutiranja dobro prilagođava veličini mreže. Izazov je uspostavljanje potrebnih kontrolnih kanala kako bi se olakšala razmena informacija o rutiranju između susednih AN-a.
[0918] NX dizajn inicijalno podržava prva dva osnovna rešenja za rutiranje, naime fiksno rutiranje i implicitno rutiranje, dok istovremeno utire put evoluciji do sofisticiranijih rešenja eksplicitnog rutiranja.
3.6.7.4 Kodiranje fizičkog sloja mreže
[0919] Za razliku od žičnih mreža, rute koje prenose različit saobraćaj uzrokuju neželjene međusobne interferencije u bežičnim mrežama. To u osnovi ograničava performanse rutiranja, pošto je solucija za rutiranje prvobitno bila namijenjena za žične mreže sa izolovanim vezama i ne može se lako proširiti kako bi se nosila sa interferencijama u bežičnim mrežama. Sheme kodovanja na fizičkom nivou (PLNC) se mogu koristiti za komunikaciju sa više skokova u bežičnim mrežama. Imaju mogućnost da iskoriste karakteristike difuznog emitovanja bežičnog medija, tretiraju interferencije kao upotrebljive signale i da distribuiraju podatake preko višestrukih ruta koje prirodno nastaju u bežičnom medijumu. PLNC šeme se takođe mogu integrisati sa paradigmom rutiranja primenom PLNC shema na rutama koje međusobno ozbiljno intereferiraju.
[0920] Slika 118 ilustruje rutiranje prema PLNC-u. Leva strana slike prikazuje rutiranje dva paketa na dve odvojene rute. Svaki relejni čvor prima mešavinu dva paketa i treba da rekonstruiše željeni paket. Zbog toga paketi stvaraju međusobne interferencije na relejima. Desna strana slike prikazuje PLNC pristup: oba relejna čvora prosleđuju primljenu mešavinu paketa. Nijedan od paketa se ne smatra interferencijom na relejima.
[0921] Postoji nekoliko različitih PLNC šema, ali najperspektivnije su compute-and-forward (CF) i noisy network coding, koje se takođe ponekad naziva quantize-map-and forward (QMF). Postoje dve važne ideje iza ovih shema koje nedostaju rutiranju. Prvo, relejni AN ne mora da dekodira svaki paket podataka koji želi da prosledi. Buduć i da je dekodiranje u bežičnom kanalu teško zbog slabljenja, šuma, interferencije i ograničene primljene snage, relaksiranje ograničenja dekodovanja pojačava performanse mreže. Umesto toga, relej može poslati neke kvantizovane informacije o primljenom paketu. To omoguć ava bilo kojem čvoru (čak i ako ne može da dekodira) da podatke prosljeđuje prema odredištu, što zauzvrat poveć ava robusnost i fleksibilnost mreže. Glavna razlika između CF i QMF leži u načinu na koji se proizvode takve kvantizovane informacije.
[0922] Drugo, relejni AN istovremeno može slati informacije primljene od mnogih predajnika. Na primer, relej koji primi kombinaciju više paketa koji se zbroje zajedno u vazduhu može proslediti tu kombinaciju paketa. Odredišni čvor u dogledno vreme prima više različitih kombinacija paketa iz releja i pojedinačne pakete razrešava linearnim algebarskim metodama. Takav simultani prenos više paketa dovodi do efikasnije upotrebe propusnog opsega. Ista ideja, koja je prisutna i kod tradicionalnog mrežnog kodovanja, prikazana je na Slici 118. U rutiranju, paketi poslati različitim rutama međusobno interferiraju. U PLNC pristupu, oni se gledaju kao korisne informacije na svakom relejnom AN.
3.6.8 Retransmisija sa više skokova (multi-hop)
[0923] Važni slučajevi upotrebe self-backhaul-a, kao što su backhaul male ć elije i implementacija usmerena na događaje, nameć u nove zahteve na p rotokolskom steku koji su poželjni za obezbeđivanje podrške za multi-hop komunikaciju. Različite arhitekture L2 protokola rezultiraju različitim moguć nostima dizajna za L2 funkcionalnosti, poput ARQ-a, u pogledu multi-hop komunikacija.
[0924] Za LTE relej, relej preuzima dvostruku ulogu. On se pojavljuje kao regularna bazna stanica prema sopstvenoj UE i kao regularna UE za sopstvenu baznu stanicu, u potpunosti ponovo koristeći LTE radio interfejs sa svojim protokolima i procedurama. U osnovi se isti radio protokoli ponovo koriste na backhaul-u, osim nekih dodatnih protokola kontrolne ravni. Ovo je u velikoj meri u skladu sa objedinjenim prikazom pristupa i backhaul-a opisanih u odeljku 3.6.4. Međutim, LTE dvoslojni ARQ protokol, tj. RLC ARQ i MAC HARQ je prvobitno dizajniran samo za single-hop komunikaciju i nije direktno proširiv za podršku multi-hop komunikacije.
[0925] U osnovi, postoji nekoliko opcija za projektovanje arhitekture multi-hop ARQ protokola. Najjednostavniji način je da se svaki skok izvodi nezavisno ARQ i HARQ baš kao i LTE single hop, koji, međutim, ne može da podrži end-to-end pouzdanost. Alternativno, svaki skok može imati nezavisni HARQ, ali za krajnji čvor (BS i UE) dodaje se RLC ARQ kako bi se osigurala endto-end pouzdanost. Još jedna opcija je da se zajednički ARQ može uvesti preko više skokova, korišćenjem Relay-ARQ. Ovde su ARQ tajmeri i rukovanje poboljšani dodeljivanjem odgovornosti za isporuku paketa sledeć em skoku, ali uz dalje održavanje podataka u baferu dok se ne primi potvrda o isporuci na krajnje odredište, što može poboljšati efikasnost u odnosu na end-to-end ARQ pošto poruke treba da se ponovo šalju samo preko veze koja nije uspela. Za više detalja pogledajte odeljak 2.2.8.4.
3.6.9 Izbegavanje samo-interferencije
[0926] Uprkos nedavnom napretku u full-dupleks komunikacijama, očekuje se da ć e ve ć ina budu ć ih 5G uređaja (bazne stanice ili UE) i dalje biti sposobna samo za polu-dupleks komunikacije preko bilo kog frekvencijskog opsega. Stoga NX podržava takve uređaje, koji su ograničeni da ne prenose i primaju podatke istovremeno preko istog frekvencijskog opsega kako bi se izbegla samo-interferencija. Kao rezultat toga, u bilo kom trenutku preko bilo kojeg opsega, svi selfbackhauling AN-ovi u mreži se klasifikuju u dve različite grupe, jedna šalje a druga prima. Bazne stanice ili AN-ovi koji su u istoj grupi ne mogu međusobno komunicirati preko istog opsega. Stoga je poželjan mehanizam za alokaciju kompatibilnih radio resursa preko susednih AN-ova.
3.6.9.1. Poludupleks alokacija ograničenih resursa
[0927] Pretpostavljajuć i topologiju stabla za rute, može se upotrebiti jednostavna šema za alokaciju radio resursa kako bi se osiguralo da uzvodni AN mogu komunicirati sa nizvodim AN. U ovoj šemi, uzvodni AN-i uvek imaju prednost nad nizvodnim AN u odluci o tome koji se radio resurs koristi za njihovu međusobnu komunikaciju. Konkretno, počevši od korenskog čvora (npr. čvora za agregaciju) na stablu ruta, uzvodni AN periodično prima od nizvodnog AN-a informacije o zauzetosti bafera, zajedno s tipičnim informacijama o kvalitetu kanala. Na osnovu primljenih informacija o baferu i kvalitetu kanala, uzvodni AN određuje koji radio resurs (npr. vremenski slotovi) se koriste za slanje podataka ka ili primanje podataka od nizvodnog AN i signalizira takve informacije o allokaciji resursa nizvodnim AN-ima. Nakon prijema takvih informacija o alokaciji resursa od svog gornjeg AN-a i informacija o zauzetosti bafera za svoj nizvodni AN, nizvodni AN onda alocira delove preostalih resursa za slanje podataka i primanje podataka od svog nizvodnog AN-a duž grane stabla. Proces se nastavlja sve dok se ne dosegnu svi listovi na stablu ruta.
[0928] Iako ova shema alokacije resursa ni u kom slučaju nije optimalna, ona pruža jednostavno i efikasno sredstvo za savlađivanje ograničenja poludupleksa. Međutim, da bi se realizovala takva šema, raspored alokacija resursa među susednim AN-ovima duž grane stabla treba da bude pravilno uravnotežen. Takođe, možda ć e biti potrebno definisati novi logički kontrolni kanal kojić e prenositi informacije o zauzetosti bafera od nizvodnog AN ka uzvodnom AN.
3.6.9.2. Poništavanje offsets referentnog signala
[0929] Poludupleks ograničenje takođe nameć e ograničenja tajminga prenosa referentnih signala između susednih AN-a za self-backhauling. Na primer, da bi se održala sinhronizacija vreme-frekvencija između susednih self-backhauling AN-a na ruti ili radi preusmeravanja uputstava za predajne i prijemne snopove, kada je potrebno, svaki AN bi trebalo da bude u moguć nosti da sluša referentni signal koji prenosi uzvodni AN. To podrazumeva da se takav referentni signal ne može istovremeno prenositi od susednih AN-ova. Jedno rešenje je offset tajminga podokvira susednih AN-ova za celobrojni umnožak perioda podokvira kako bi se referentnim signalima iz različitih AN-a omoguć ilo da se razmeste. Slično gore opisanoj soluciji za alokaciju resursa, uzvodni AN duž rute opet može imati prednost u izboru tajming offset-a podokvira i informisanja svog downlink AN-a, koji odmah zatim bira svoj tajming offset i vrši propagaciju tih offset-a duž rute.
3.6.9.3 Uticaj kašnjenja propagacije
[0930] Zbog razlika u kašnjenju propagacije, različiti UE završavaju svoj downlink prijem i na taj način mogu započeti uplink prenos, u nešto drugačijem tajmingu. Potreba za prenošenjem u skladu sa različitim vremenskim prednostima da bi se uskladio tajming na prijemniku dodatno uveć ava problem. Možda ć e biti potrebno da se uvede zaštitni period na prelazu između downlink i uplink transmisija kako bi se omoguć ilo UE-u da se prebacuje sa prijema na slanje. Alternativno, može se produžiti i ciklični prefiks prvog intervala vremena nakon prebacivanja sa downlink prenosa.
3.7 Čvrsta integracija NX i LTE evolucije
[0931] NX je dizajniran tako da ima koristi od koordinacije sa LTE - barem kada su oba raspoređena u mreži istog operatera. Rešenje za čvrstu integraciju LTE i NX u budu ć nosti je važno svojstvo još od prvog izdanja, ali i dugoročno.
11
[0932] Ostvarivanju čvrste integracije se pristupa omoguć avanjem nesmetane konekcije za LTE i NX za dati UE. U ovom poglavlju su predstavljena različita rešenja za arhitekturu. Integracija na RAN nivou sa integracijom RRC/PDCP sloja za LTE i NX je opisana u odeljku 3.7.3. Istaknuti su i izazovi povezani sa integracijom na MAC nivou (koja bi omoguć ila agregaciju nosilaca sa više RAT-ova).
[0933] Odeljak 3.7.1 sadrži neke opšte motivacije za čvrstu LTE-NX integraciju. Odeljak 3.7.2 prikazuje potencijalne mrežne scenarije gde je potrebna čvrsta integracija, a zatim razmatranja uređaja u pogledu multi-radio sposobnosti. U Odeljku 3.7.3 su opisane različite solucije protokola za čvrstu integraciju. U odeljku 3.7.4 su predstavljene različite moguć nosti višestrukog-povezivanja poput RRC diverzitija i agregacije korisničkih ravni. OAM aspekti čvrste integracije LTE-NX nisu obuhva ć eni.
3.7.1 Motivacija
[0934] Čvrsta integracija ispunjava zahteve 5G korisnika kao što su veoma visoke brzine prenosa podataka pomoć u agregacije korisničkih ravni ili ultra-pouzdanost pomoću diverzitija korisničke ili kontrolne ravni. Agregacija korisničke ravni je posebno efikasna ako NX i LTE nude sličnu propusnost za određenog korisnika tako da agregacija može udvostručiti propusnost. Pojava ovih slučajeva zavisić e od alociranog spektra, pokrivenosti i optere ć enja ova dva pristupa. Ultra-pouzdanost može biti obavezna za neke kritične aplikacije za koje su pouzdanost i malo kašnjenje ključni za održavanje.
[0935] Pored ovoga, vredno je napomenuti da čvrsta integracija takođe obezbeđuje poboljšanja postojeć ih multi-RAT funkcija (poput balansiranja optereć enja i kontinuiteta usluge) zahvaljuju ć i integraciji na RAN nivou, transparentnoj za CN (manje signalizacije). Kontinuitet usluge je naročito poželjan za rane razmeštaje, pošto se može očekivati da ć e rani NX razmeštaji predstavljati ostrva u široj LTE pokrivenosti.
[0936] Nastavak se fokusira na karakteristike koje motivišu podršku za višestruko povezivanje, za koje je uska LTE integracija jedno rešenje, da se osigura kontinuitet servisa.
3.7.1.1 Izazovni uslovi propagacije za NX u opsezima visoke frekvencije
[0937] U poređenju sa trenutnim opsezima frekvencija alociranih LTE-u, postoje mnogo izazovniji uslovi propagacije u višim opsezima, kao što su veće slabljenje u slobodnom prostoru (free space pathloss), manja difrakcija i već i gubici od penetracije outdor/indor, što znači da signali imaju manju mogućnost da se prostiru iza uglova i prodiru kroz zidove. Pored toga, slabljenje atmosfersko/kišno i već i gubici mogu takođe doprineti tome da pokrivenost novog 5G vazdušnog interfejsa bude nedosledna. Na Slici 119 je prikazan primer prosečnih varijacija SINR-a tokom UE rute u urbanom razmeštanju koja koristi mrežu širokih snopova, od 15 GHz, koja upoređuje izbor optimalnog servisnog snopa u svakom trenutku sa optimalnom promenom snopa odloženom za 10 ms. Ruta pokazuje neke dublje padove koji ukazuju na naglo pogoršanje SINR servisnog snopa usled zasenjenja, npr., u situacijama "iza ugla". SIR opslužujućeg snopa može pasti za preko 20 dB u roku od 5-10 ms. Takvi povremeni padovi su neizbežni na preko 10 GHz i njima treba rukovati mirno - Ili brzom promenom snopa, vidi odeljak 3.5, ili oslanjanjem na neki oblik multi-konektivnosti dok se konekcija ne obnovi. Ovo poslednje predstavlja snažnu motivaciju za čvrstu LTE/NX integraciju, npr., za obezbeđivanje kontinuiteta usluge.
3.7.1.2 Masivna upotreba beamforminga
[0938] Beamforming, u kojem se za formiranje uskih snopova za koncentrisanje energije koristi više antenskih elemenata, je efikasno sredstvo za poboljšanje brzine prenosa podataka i kapaciteta. Njegova široka upotreba, posebno na strani mreže, važan je deo visokofrekventnog bežičnog pristupa u cilju prevazilaženja izazova proopagacije; vidi odeljak 3.4. Sa druge strane, pouzdanost sistema koji koristi high-gain beamforming i koji radi na višim frekvencijama je izazovna, zbog velike usmerivosti i selektivnosti velikih antenskih nizova. Stoga bi pokrivenost mogla biti osetljivija na vremenske i prostorne varijacije.
3.7.2 Scenariji Mreže i Uređaja
3.7.2.1 Mrežni scenariji
[0939] Mrežni scenariji za LTE i NX mogu biti veoma različiti u pogledu pokrivenosti i kolokacije. U pogledu razmeštaja, LTE i NX mogu biti kolocirani (gde je osnovni opseg implementiran u istom fizičkom čvoru) ili ne-kolocirani (gde se bazni opseg realizuje u zasebnim fizičkim čvorovima sa ne-idealnim backhaul-om).
[0940] Što se tiče pokrivenosti, LTE i NX mogu u suštini imati istu pokrivenost, npr. u situaciji kada su LTE i NX raspoređeni ko-locirano i rade u sličnom spektru. Ovo takođe obuhvata slučaj gde NX može imati bolju pokrivenost od LTE zbog korišć enja high-gain beamforminga. Alternativno, NX može biti raspoređen u visokofrekventnom opsegu što bi rezultiralo nedoslednom NX pokrivenošću. Različite opcije su sumirane na Slici 120.
3.7.2.2 UE scenariji
[0941] Ovde su predstavljeni UE scenariji, jer određeni tipovi UE mogu biti ograničeni u solucijama čvrstih integracionih rešenja koja podržavaju. Karakteristično za različite tipove UE je broj prijemnih lanaca. Očekuje se da ć e u 5G vremenskom okviru postojati UE sa dvostrukim radio stanicama, gde svaki radio ima i prijemnik i predajnik (RX/TX) i da se njima može istovremeno upravljati. Takvi UE moć i ć e istovremeno da budu u potpunosti povezani sa LTE i NX bez potrebe za operacijom vremenske podele na nižim slojevima. Sa tačke specifikacije, čvrstu integraciju je najlakše specificirati za ovaj tip UE, u nastavku koji se naziva UE tip # 1. Međutim, sa stanovišta implementacije, dva lanca predajnika (uplink) koja rade istovremeno uvode nove izazove, uključujuć i potrebu za podelu ograničene TX snage na dva TX-a, kao i da bi problemi sa intermodulacijom mogli sprečiti dual UL TX u određenim slučajevima. Tako ć e postojati i UE sa dualnim RX ali sa jednim TX, jer su oni jednostavniji za implementaciju, a oni se nazivaju UE tip # 2. Konačno, postojać e single-radio niskobudžetni UE koji može da koristi oba bežična interfejsa, ali samo jedan po jedan, koji se ovde naziva UE tip # 3. Glavni fokus je na UE-u tipa 1 i broj 2, jer UE tipa # 3 ne može toliko profitirati od funkcija koje omoguć ava čvrsta integracija. UE tipovi su istaknuti na Slici 121.
3.7.3 RAN Arhitektura koja podržava čvrstu integraciju
[0942] Da bi se ostvarila čvrsta integracija LTE i NX, uveden je koncept "integracionog sloja". Entitet protokola (multi-RAT) integracionog sloja interaktivno djeluje sa specifičnim RAT protokolima nižeg sloja (za NX i LTE respektivno). NX arhitektura je opisana u odeljku 3. U sledeć em tekstu prikazujemo rezime prednosti i nedostataka za svaku alternativu integracionog sloja.
3.7.3.1 Integracija MAC sloja
[0943] Korišć enje MAC-a kao sloja integracije znači da bi gornji slojevi bili zajednički za LTE i NX, kao što je prikazano na Slici 122. Glavna prednost integrisanja u niskim slojevima je potencijal mnogo čvršć ih karakteristika koordinacije između RAT-a, kao što je brza multi-RAT/multi-link promena (switching) i cross-RAT planiranje na fizičkom sloju. Integracija MAC nivoa bi omoguć ila Agregaciju Nosioca poput operacije između LTE i NX, omogu ć avaju ć i vrlo dinamičnu distribuciju saobrać aja čak i za kratkotrajne protoke. Na primer, RLC retransmisije mogu biti planirane na bilo kojem pristupu, omoguć avaju ć i brzi oporavak ako jedan pristup ne uspe. S druge strane, bilo bi potrebno preraspoređivanje paketa primljenih preko različitih pristupa bilo na MAC ili na RLC sloju, što bi odložilo RLC retransmisije. Trenutno se LTE RLC tajmer za preraspoređivanje može podesiti prilično precizno zbog determinisanih HARQ kašnjenja MAC sloja, a to više ne bi bilo slučaj za više nepredvidivih kašnjenja zbog preraspoređivanja, koja zavise od kvaliteta veze i planiranih odluka odgovaraju ć ih linkova.
[0944] Dodatna prednost integracije MAC sloja je to što može da podrži asimetrične UL i DL konfiguracije. Loša pokrivenost UL NX-om može biti pokretač takvih rešenja i omoguć ila bi koriš ć enje dostupnog NX DL spektra u kombinaciji sa LTE UL kada je loša pokrivenost UL NX-om (posebno za više frekvencije) mogla bi biti moć an motivator da se omogu ć i integracija na MAC nivou. Međutim, ovo bi zahtevalo prenošenje NX kontrolnih informacija fizičkog sloja preko LTE uplink kanala. Osim mešanja NX specifičnosti u specifikacije LTE fizičkog sloja, ovo bi se verovatno pokazalo prilično kompleksnim zbog različite numerologije i vremena dvostrukog kašnjenja LTE-a i NX-a. Na primer, naizmenični “stani-ičekaj” HARQ u LTE-u koristi fiksni tajming, dok NX ima za cilj da podrži promenljivi tajming kako bi podržao fleksibilnije raspoređivanje u pogledu lokacije opsega.
[0945] Isti argument se primenjuje za sheduling poprečnih nosilaca između LTE i NX. To bi uzrokovalo snažne zavisnosti u specifikacijama i ograničilo moguć nosti za optimizacije fizičkog sloja svakog pristupa. Trenutni stav internog NX koncepta je dać e se MAC operacije za NX prilično razlikovati od operacija LTE-a, komplikujući agregaciju nosilaca poput shedulinga UE-a za LTE NX. Prema tome, ako se pokaže da pokrivenost UL-om ozbiljno ograničava pokrivenost NX-om, rešenje sa NX DL nosiocem koji radi na visokoj frekvenciji se može kombinovati sa NX UL nosiocem koji radi na niskoj frekvenciji, koji može biti multipleksiran sa LTE UL nosiocem korišćenjem slične tehnika kao za NB-IOT.
3.7.3.2 Integracija RLC sloja
[0946] Integracija RLC sloja omoguć ava nezavisnu optimizaciju MAC i fizičkog sloja svakog pristupa, ali ipak omogu ć ava dinamičko mapiranje RLC transmisja i retransmisiju na različitim pristupima; vidi Sliku 123. Međutim, što se tiče integracije na MAC nivou, potrebno je poveć ati tajmer RLC-a za preuređivanje kako bi se pokrilo preuređivanje zbog različitih vremena isporuke paketa donjih slojeva, što bi usporilo RLC re-transmisije. U normalnim uslovima, RLC retransmisije su retke, pa je onda korisno da se može izršiti ponovno planiranje RLC retransmisija između pristupa.
[0947] Interfejs između RLC i MAC-a je čvrsto povezan u LTE, u kojem se segmentacija vrši na RLC, a sheduling (u osnovi govoreći RLC traženu veličinu RLC PDU-a) se vrši na MAC. Funkcionalno razdvajanje između RLC i MAC-a za NX još nije podešeno, ali ako se zadrži isto razdvajanje, integracija na RLC nivou ima ista ograničenja kao i integracija na MAC nivou kada je u pitanju podrška za backhaul.
11
3.7.3.3 Integracija PDCP sloja
[0948] PDCP funkcije za kontrolnu ravan su šifrovanje/dešifrovanje i zaštita integriteta dok su za korisničku ravan glavne funkcije šifrovanje/dešifrovanje, kompresija i dekompresija zaglavlja upotrebom ROHC-a, isporuka po redosledu, detekcije duplikata i retransmisije (koristi se u hendoverima). Za razliku od PHI, MAC i RLC, ove funkcije nemaju stroga vremenska ograničenja u pogledu sinhronizacije sa donjim slojevima. Glavna prednost integracije PDCP slojeva je ta što omoguć ava zasebnu optimizaciju donjih slojeva za svaki pristup. Nedostatak je taj što može da zahteva prilično veliku prepravku MAC/PHY za NX, uključuju ć i nove principe numerologije i shedulinga.
[0949] Integracija PDCP slojeva je ilustrovana na Slici 124, takođe podržava i idealni i ne idealni backhauling i na taj način može funkcionisati i u ko-lociranim i u ne-kolociranim razmeštajima. Ipak, mogu se podržati neke iste karakteristike koordinacije kao i za integraciju nižeg sloja, npr., balansiranje optereć enja, agregacija korisničkih ravni, diverziti kontrolne ravni, koordinirano raspoređivanje RAT-a. Razlika je niža granularnost u odnosu na integraciju nižih slojeva. Ovde se pristup može izabrati za PDCP PDU, a pristup za RLC retransmisije je specifičan. Jedna od karakteristika koja se ne može omoguć iti PDCP integracijom je sheduling poprečnih nosilaca (kao što je nosilac agregacije) gde se povratna informacija za jedan pristup može prijaviti u drugom pristupu.
[0950] Jedno ograničenje kod integracije PDCP sloja je to što je za svaki pristup potrebna mogućnost povezivanja i uplinka i downlink-a, što znači da asimetrične konfiguracije u odnosu na UL i DL nisu podržane.
3.7.3.4 Integracija RRC sloja
[0951] Čvrsta LTE-NX integracija se gradi na integraciji RRC sloja, ilustrovanoj na Slici 125, kako bi se obezbedila zajednička kontrola povezivosti, mobilnosti, konfigurabilnosti i upravljanja saobrać ajem između LTE i NX. Mogu ć e alternative implementacije RRC-a za čvrstu LTE-NX integraciju razmatrane su u odeljku 2.1.
3.7.3.5 Zaključak
[0952] U postojeć oj multi-RAT integraciji (npr. između LTE i UTRAN), svaki RAT ima svoj RAN protokolski stek i sopstvena jezgra mreže gde su oba jezgra mreže povezana preko među-čvornih interfejsa. Kada je u pitanju integracija između NX i LTE, predložena su poboljšanja.
[0953] Prvi korak u tom pravcu je zajednička CN integracija. U slučaju da svaki RAT ima svoj RAN protokolski stek, ali je jezgro mreže (i CN/RAN interfejs) zajednički, nova 5G NF-e jezgramogu koristiti oba LTE i novi vazdušni interfejs. Ovo ima potencijal da smanji velika hendover kašnjenja i omoguć i neometanu mobilnost. S druge strane, potencijalna multi-RAT koordinacija je ograničena. Na osnovu karakteristika dizajna NX-a i analize različitih alternativa za integracioni sloj, integracija se postavlja na PDCP/RRC slojeve.
3.7.4 Karakteristike čvrste integracije
[0954] U ovom odeljku je opisano koje karakteristike se mogu realizovati solucijom čvrste integracije.
Rezime karakteristika je prikazan na Slici 126, pretpostavljajuć i RRC implementaciju na bazi zajedničkog RRC-a sa LTE-ovim RRC proširenim da obuhvati nove NX procedure i da deluje kao vrsta MeNB-a (vidi odeljak 2.1).
3.7.4.1 Diverziti Kontrolne Ravni
[0955] Integracija RRC nivoa za LTE i NX kao što je opisano u odeljku 2.1 pruža jedinstvenu tačku kontrole u mreži i UE za namensku signalizaciju. Da bi se poboljšala robusnost signala, poruke sa ove tačke se mogu duplirati na nivou veze, sa kopijama RRC poruka poslatih preko zasebnih linkova ka UE-ima sa dualnim radiom (UE tip#1). U poželjnoj arhitekturi ovo razdvajanje se izvodi na PDCP sloju, tako da se PDCP PDU-i dupliraju u transmisionoj tački i svaka kopija šalje preko individualnog linka ka UE, a detekcija duplikata se vrši u prijemnom PDCP entitetu za uklanjanje redundantnih PDCP PDU-a.
[0956] Ova karakteristika se može primeniti i na uplink i na downlink transmisije. U downlink-u se mreža može odlučiti za upotrebu jednog ili drugog linka. Jedan značajan aspekt ove karakteristike je da nije potrebna eksplicitna signalizacija za promenu linka što nameć e da UE primopredajnik treba da bude u stanju da primi bilo koju poruku na bilo kojoj vezi. Glavna prednost ove karakteristike je pružanje dodatne pouzdanosti bez potrebe za eksplicitnom signalizacijom za promenu (switch) vazdušnog interfejsa, što bi moglo biti važno za ispunjavanje zahteva za ultra pouzdanost za određene aplikacije u izazovnim uslovima propagacije kada se veza na jednom vazdušnom interfejsu izgubila tako brzo da nije bilo mogu ć e izvesti eksplicitnu “signalizaciju promene snopa“.
[0957] Ova karakteristika bi se takođe mogla koristiti, na primer, tokom procedura mobilnosti gde se NX veze mogu toliko brzo degradirati da je korisna činjenica da UE može samo da koristi LTE vezu bez potrebe za dodatnom signalizacijom. Uz
11
diverziti, UE može slati izveštaje o merenjima i putem LTE i NX tako da su ažurirana merenja dostupna na mreži za odluke o hendoveru. U istom scenariju, komande za hendover mogu poslati i LTE i NX.
3.7.4.2 Brza promena (switch) Kontrolne Ravni
[0958] Brza promena kontrolne ravni je jedna moguć a alternativa diverzitija kontrolne ravni, koja se oslanja na integraciju RRC nivoa i koja omoguć ava UE da se poveže na jednu kontrolnu tačku preko NX ili LTE i vrlo brzo prebaci sa jednog linka na drugi (bez zahteva za opsežnu signalizaciju o podešavanju veze). Pouzdanost možda nije toliko visoka kao kod diverzitija kontrolne ravni, i dodatna signalizacija bi bila potrebna da se omoguć i promena veze u poređenju sa diverzitijem kontrolne ravni. Rešenje ne dozvoljava istovremeni prijem/slanje. Sa druge strane, jedna prednost je ta što ć e rešenje raditi za sve UE tipove definisane u odeljku 3.7.2.2.
[0959] Ova dva rešenja se mogu posmatrati kao alternativa, ali mogu biti i komplementarna, pri čemu se prvo rešenje može koristiti samo u kritičnim scenarijima za poboljšanje pouzdanosti. Na njih se može gledati kao na različite modove koji se mogu podesiti na UE u zavisnosti od različitih procedura/poruka ili tipova UE.
3.7.4.3 Diverziti UL Kontrolne Ravni iBrze promene (Switching) DL Kontrolne Ravni
[0960] Otkriveno je nekoliko potencijalnih problema za soluciju brzih promena (switching), npr. upravljanje RLF-om. Zatim je, kao eksperimentalna alternativa, predložen hibrid sa diverzitijem kontrolne ravni. Ovaj hibrid sadrži diverziti Kontrolne Ravni u uplinku (UE je sposoban da šalje RRC poruke preko NX i/ili LTE dok je mreža spremna da primi ove poruke iz bilo kog ili iz oba pristupa) i Brze Promene Kontrolne Ravni u Downlinku, gde je UE informisan od strane mreže koji pristup ona treba da sluša da bi primila RRC poruke, a mreža ih šalje samo preko jednog pristupa.
[0961] Solucija se može smatrati rezervnim rešenjem u slučaju kada je solucija Diverziti Kontrolne Ravni previše složena, npr. u slučaju UE tipa#3, što bi se moglo relaksirati u slučaju promena (switchinga) kontrolne ravni. Imajte na umu da će u slučaju da dva pristupa nisu čvrsto sinhronizovana ili se prenose u različitim opsezima, UE možda trebati ponovo da stekne sinhronizaciju svaki put kada je potrebno da šalje preko drugog pristupa, što bi moglo potrajati neko vreme čineći ga manje pogodnim za neke kritične procedure. Drugi izazov za omoguć avanje koriš ć enja ove funkcije pomoću UE tipa#3 je činjenica da je potrebno još duže vreme za pouzdano otkrivanje da UE nije uspeo na „prvom“ pristupu a zatim za „pronalaženje“ odgovarajuć e veze na drugom pristupu. Jedan od načina za rešavanje ovog problema je da se UE konfiguriše da stalno nadgleda sekundarni pristup kako bi bio pripremljen. Moguć i nedostatak toga je što on može da troši dodatnu UE bateriju i nametne neke dodatne DL transmisije na NX strani.
3.7.4.4 Agregacija korisničke ravni
[0962] Agregacija korisničke ravni ima dve različite varijante. Prva varijanta se naziva agregacija protoka koja omoguć ava agregaciju jednog protoka preko više vazdušnih interfejsa. Druga varijanta se naziva rutiranje protoka gde se određeni protok korisničkih podataka mapira na jedan vazdušni interfejs, tako da se različiti tokovi istog UE mogu mapirati ili na NX ili LTE. Ova opcija zahteva funkciju mapiranja tokova ka različitim nosiocima u jezgru mreže.
[0963] Prednosti agregacije korisničkih ravni uključuju poveć anu propusnost, agregaciju resursa i podršku za nesmetanu mobilnost. Ova funkcija radi samo za UE tipa # 1, ako se pretpostavlja integracija PDCP sloja.
3.7.4.5 Brza Promena (Switching) Korisničke Ravni
[0964] Za ovu funkciju, umesto agregacije korisničke ravni, UE koristi samo jedan vazdušni interfejs u jednom momentu, oslanjajuć i se na mehanizam za brzu promenu između njih. Pored omogu ć avanja agregacije resursa, nesmetane mobilnosti i pouzdanosti, glavna prednost je ta što se primenjuje za UE tipove #1, #2 i #3, gde se koristi samo jedan pristup u jednom momentu. Očekuje se dać e brze promene (switching) biti dovoljan u scenariju kada jedan pristup pruža znatno već u korisničku propusnost od drugog, dok agregacija korisničke ravni pruža dodatna značajna poboljšanja u scenarijima u kojima su performanse pristupa sličnije.
3.8 Operisanje u deljenom spektru
[0965] Važno je da se NX može rasporediti u svim frekventnim opsezima koji su dostupni za 5G, uključujuć i frekventne opsege alocirane za deljeno operisanje. Kao rezultat toga, NX sistem bi trebalo da bude u moguć nosti da deli spektar sa drugim NX sistemima i/ili različitim tehnologijama, poput LTE i Wi-Fi, na istom nosiocu. Fokus je na TDD operisanju pretpostavljaju ć i polu-dupleks prenos, ali je mogu ć puni dupleks i on omogu ć ava agresivniji mehanizam deljenja.
3.8.1 Scenariji deljenja
[0966] Slika 127 prikazuje rezime tipova spektra i scenarija upotrebe za NX sisteme. Pored licencirane namenske upotrebe, jasno se vidi da se deljenje spektra obično deli na slede ć e kategorije:
11
•<Vertikalno deljenje se odnosi na deljenje spektra između sistema različitog prioriteta (npr. primarnog i>sekundarnog), sa nejednakim pravima pristupa spektru.
•<Horizontalno deljenje je deljenje između sistema koji imaju iste prioritete u spektru, pri čemu različiti sistemi>imaju jednaka prava pristupa spektru. Ako sistemi deljenja u spektru prihvataju istu tehnologiju, to se naziva homogeno horizontalno deljenje, npr. deljenje između operatera u istom nosiocu/kanalu; inače heterogeno horizontalno deljenje, npr. LTE deljenje sa Wi-Fi. Homogeno horizontalno deljenje se takođe može primeniti u licenciranom modu između različitih operatera koji obično koriste istu tehnologiju.
[0967] Očekuje se da ć e NX pokrivati opsege spektra od 1-100GHz, gde najperspektivniji deljeni spektar leži u slede ć im kategorijama:
•<Slučaj A: Nelicencirani opsezi kao što su 5GHz i 60GHz koji su već dostupni za raspoređivanje mreže. Ovo je>najtipičniji slučaj deljenja spektra i veoma obeć avaju ć i za scenario rasporeda korisnika (npr. preduze ć e), jer nema potrebe da korisnik koordinira s operaterima kada radi u nelicenciranom opsegu;
•<Slučaj B: Ko-primarni licencirani opsezi sa inter-operaterskim horizontalnim deljenjem, naročito iznad 30 GHz, za>koje je dokazano da imaju koristi. Efikasnost spektra se može dosta poboljšati uvođenjem deljenja između operatera posebno za okruženje sa niskom interferencijom sa masivnim MIMO u NX-u;
•<Slučaj C: LSA opsezi rade kao sekundarni sistemi bez ili sa horizontalnim deljenjem. Tehnike vertikalnog deljenja>bi mogle otvoriti vrata 3GPP sistemima da koriste više spektara i olakšaju globalnu harmonizaciju spektra. Slično tome, inter-operatersko horizontalno deljenje može biti validno i u LSA opsezima.
3.8.2 Motivacije i zahtevi
[0968] Postojeć i 2G, 3G i 4G sistemi uglavnom koriste licencirani namenski spektar za razvoj mreže. Međutim, NX sistemima koji ciljaju 5G sa masivnom širinom opsega potreban je znatno već i spektar nego danas i teško je prona ć i dovoljno opsega da bi se to postiglo korišć enjem licenciranog namenskog spektra. Pored toga, ve ć a je verovatno ć a da će NX sistemi služiti novim aplikativnim scenarijima kao što su enterprise, koji favorizuju deljenje spektra. Stoga, deljenje spektra igra važnu komplementarnu ulogu u koriš ć enju spektra za NX sisteme.
[0969] U deljenom spektru, gde više sistema može koegzistirati i interferirati međusobno, postoji potreba za pravilima koegzistencije. Generalno, ne postoji zaštita koju korisnik može očekivati od interferencije tokom rada u nelicenciranom režimu, ali namjerni radijatori uključeni u komunikaciju moraju slediti pravila dizajnirana da minimiziraju interferencije drugim uređajima koji koriste taj opseg. FCC je osmislio takva pravila za fer koegzistenciju u nelicenciranim opsezima, kao što je CEPT povezan sa ETSI. Postojeć i propisi obično obezbeđuju spektralnu masku koja ograničava ukupnu snagu i gustinu snage spektra (PSD) koje svaki predajnik može da koristi. Pored toga, postoje izvedeni protokoli koji su nekada prilično liberalni u rasponu u kojem predajnik može dobiti pristup kanalu, a drugi put su restriktivniji; protokoli koegzistencije koji se obično slede u opsegu od 5 GHz omoguć avaju liberalni pristup u SAD i ograničavaju korisnike da slede listen-before-talk u Evropi.
[0970] Problem deljenja sam po sebi nije nov, jer se brojni uređaji na nelicenciranim opsezima 2.4 GHz i 5 GHz već ponašaju na način koji nije prijatan susednim uređajima. Do sada su pravila FCC-a bila zavisna od opsega i tehnološki neutralna. U opsezima 2.4 GHz i 5 GHz Wi-Fi je uspostavljen kao dominantna tehnologija koja se najčešć e koristi nekom vrstom Listen-before-talk mehanizma (LBT) kako bi se omoguć ila fer koegzistencija i globalna relevantnost. Ovim je LBT uspostavljen kao de facto metoda za obezbeđivanje pravičnosti. Nova tehnologija kao što je licencirani asistirani pristup (LAA) za LTE takođe je usvojila LBT da bi omoguć ila pravičnost. IEEE 802.11 standard takođe predlaže tehnike koegzistencije u novom “ad” amandmanu za 60 GHz, ali zajednička upotreba tog opsega možda neć e upotrebljavati LBT ravnomerno, jer se očekuje da prostorna izolacija između korisnika često može činiti nepotrebnim aktivno osluškivanje kanala. Nedavno je FCC predložio proširivanje opsega od 60 GHz sa svojih sadašnjih 57-64 GHz na uključenih 64-71 GHz.
[0971] Može se očekivati da se novi opsezi za deljenje spektra koriste još negde u buduć nosti i NX bi trebalo da bude u moguć nosti da deluje u okviru takvog spektra. Ostaje da se vidi kako ć e regulatori postupiti prema korektnoj koegzistenciji prihvatajuć i novu tehnologiju i nove opsege. Za vertikalno deljenje, glavni posao regulatornih tela je da uspostave koordinacioni interfejs sa primarnim sistemima, što ima mali uticaj na radio dizajn za NX sisteme, npr. podrška baze podataka geolokacije (GLDB). Dakle, u nastavku se fokusira na to kako su NX sistemi dizajnirani za rešavanje horizontalnog deljenja između različitih operatera ili sistema. Nelicencirani opsezi poput 2.4GHz i 5GHz se već koriste u mnogim pristupnim tehnologijama, npr.802.11 (Wi-Fi). Trenutno se u 3GPP razvija licencirani asistirani pristup (LAA) kako bi LTE radio u nelicenciranim opsezima i koegzistirao sa Wi-Fi sistemima. LAA za LTE ima potencijal da ponudi bolju pokrivenost i već u spektralnu efikasnost u poređenju sa Wi-Fi. Ova prekretnica za horizontalno deljenje za 3GPP tehnologiju predstavlja čvrstu osnovu za NX operisanje u deljenom spektru.
[0972] NX ima neke karakteristike koje olakšavaju rad u deljenom spektru u poređenju sa LTE:
11
• Manja preciznostu vremenskom domenu (vidi 2.3.2), npr., 625 µs podokvir.
• Fleksibilna HARQ šema; nema striktnog tajminga za ACK/NACK i retransmisiju (vidi 2.2.8).
• Fleksibilan TDD (vidi 2.3.2.1); UL transmisija je planirana i dozvoljen je u bilo kom podokviru.
• Operacija punog dupleksa.
•<Prenos podataka na bazi nadmetanja, na uplinku (vidi 2.2.6).>
• Masivni MIMO sa high-gain beamformingom (vidi 3.4) pruža izolaciju i u mnogim slučajevima smanjuje interferenciju. Međutim, high-gain beamforming takođe može dovesti do izazova za mehanizam koegzistencije poput Listen-before-talk. Detalji su obrazloženi u kasnijim odeljcima.
3.8.3 Mehanizam koegzistencije za horizontalno deljenje
[0973] Listen-before-talk (LBT) je najfleksibilnije sredstvo za podršku horizontalnom deljenju iz sledeć ih razloga: a) distribuirana struktura bez potrebe za razmenom informacija između različitih mreža ili čvorova; b) može istovremeno ostvarivati podršku za koegzistenciju s različitim operaterima ili sistemima. Odeljak 3.8.3.1 uvodi LBT koncept sa highgain beamformingom i rešava moguć e probleme koje donosi masivni MIMO u kombinaciji sa LBT. Zatim se u odeljku 3.8.3.2 uvodi LAT (Listen-after-talk) mehanizam za rešavanje nekih problema. Na kraju, u odeljku 3.8.3.3 su sumirani aplikativni scenariji za oba mehanizma prema analizi.
3.8.3.1 Listen-before-talk sa high-gain beamformingom
[0974] Važna ideja LBT-a je da izvorišni čvor (SN) sluša da proveri status kanala pre nego što zaista pošalje odredišnom čvoru (DN). Drugim rečima, podrazumevani režim LBT za SN je „da ne šalje“ i podaci se šalju samo kada se osluškivanjem potvrdi da je kanal dostupan. Ovde “dostupan” znači da planirani prenos neć e ometati niti će ga ometati trenutni teku ć i prenos. Dakle, pretpostavka iza toga je da opažena snaga na SN strani predstavlja snagu interferencije na DN strani. Međutim, kada je snaga “opažena” na strani SN mnogo manja od snage interferencije na strani DN, može se pojaviti problem skrivenih čvorova, gde se kanal smatra dostupnim, ali je stvarno zauzet. Suprotno tome, problem izloženih čvorova se može javiti kada je opažena snaga mnogo već a od interferencije, kada se detektuje da je kanal zauzet, a zapravo nije zauzet. U trenutnim Wi-Fi ili LAA sistemima za LTE, ovi problemi već postoje, ali nisu tako ozbiljni i mogu se podesiti postavljanjem izvodljivog praga detekcije. Verovatnoć a da se takvi problemi pojave kada se koristi LBT je prihvatljiva prema procenama i praktičnim aplikacijama u trenutnim Wi-Fi ili LAA sistemima za LTE. Za LBT se takođe može uzeti u obzir i koliko treba da traje opažanje za svaki prenos. U tu svrhu se uvodi back-off brojač za LBT. Brojač se generiše nasumično kada SN želi da pošalje podatke i i smanjuje se ako opaža da kanal miruje. Kada istekne, SN smatra da je kanal neaktivan i može početi da šalje podatke u taj kanal.
[0975] Za NX sisteme sa velikim antenskim nizovima, za prenos podataka je dostupan high-gain beamforming. To pogoršava probleme skrivenih i izloženih čvorova. Zbog high-gain beamforming-a, faza opažanja snage se vrši direkcionim beamformingom koji je usmeren u pravcu čvora koji želi da prenosi. U ovom slučaju, različito usmereni pravci mogu rezultovati različitim primljenim snagama.
[0976] Slika 128 ilustruje primere problema skrivenog čvora i izloženog čvora. Na slici 128a, AN1 šalje podatke u UE1, a AN2 sluša. Pošto nije u TX pokrivenosti od AN1, AN2 smatra da je kanal dostupan i na taj način počinje da šalje podatke ka UE2. Ali zapravo UE1 je ometan od AN2 prenošenja zbog toga što je on u AN2, TX pokrivenosti. Razlog za to je što je opažena snaga na AN2 mnogo manja od snage interferencije na strani UE1 zbog razlike u pravcu. Suprotno tome, problem izloženih čvorova prikazan je na Slici 128b.
[0977] Više antena (npr. 100 antena na AN strani) rezultuje manjim brojem tačnih LBT, sa ozbiljnijim problemima skrivenih čvorova i problemima izloženih čvorova. Ovde "tačan" znači "kanal otkriven kao zauzet, a zapravo ometan", i "kanal otkriven kao dostupan, a zapravo nije ometan". Ovo može dovesti do pogoršanja performansi i prosečne propusnosti sistema i protoka korisnika na ivicama ć elije.
[0978] U Wi-Fi sistemima se predlaže Request to send/clear to send (RTS/CTS) mehanizam rukovanja za rešavanje problema sa skrivenim čvorovima koje donosi fizičko slušanje nosioca. To je dodatna metoda za primenu virtuelnog slušanja nosioca nad fizičkim slušanjem nosioca. Kada fizičko slušanje nosioca pokazuje da je kanal u neaktivnom stanju, SN šalje RTS ka DN, a zatim DN odgovara jednom CTS da izvrši rukovanje. Susedni čvorovi koji čuju RTS i CTS odlažu prenos tako da problem skrivenih čvorova ne postoji. Međutim, to čini problem izloženih čvorova ozbiljnijim i unosi više overheada za prenošenje RTS/CTS pre slanja podataka. S obzirom na probleme u slučaju high-gain beamforminga, problem izloženog čvora je već sada problem i RTS/CTS ga može potvrditi. Pored toga, verovatnoća interferencije je mnogo manja u slučaju high-gain beamforming-a, što znači da ne treba mnogo RTS/CTS overhead-a pre prenosa podataka. Iz tih razloga, tradicionalni RTS/ CTS nije dobro rešenje za rešavanje problema skrivenih čvorova i problema izloženih čvorova u slučaju high-gain beamforminga.
3.8.3.2 LAT (Listen-after-talk) mehanizam
11
[0979] Uveden je takozvani Listen-after-talk (LAT) mehanizam koji se bavi gore pomenutim problemom skrivenog i izloženog čvora u slučaju masivnih antena. Razlog za tako ozbiljne probleme za LBT je velika razlika između registrovane snage opažene na SN strani (npr. AN2 na Slici 128) i interferencijske snage na DN strani (npr. UE1 na Slici 128) u slučaju high-gain beamforminga. Tako LAT uključuje prijemnik da kanal sluša direktno. Još jedna motivacija LAT-a su situacije sa malim interferencijama, gde je nekoliko kolizija za naivni direktan prenos. Iz tog razloga, LAT prihvata suprotnu logiku u poređenju sa LBT-om na sledeć i način: podrazumevani režim predajnika je „da šalje“, a podaci se ne šalju samo kada je prenosima interferencije potvrđeno da je kanal zauzet. Važna ideja je da SN šalje svejedno kada stignu paketi podataka a zatim rešava koliziju koji je detektovao DN u skladu sa koordinacionom signalizacijom.
[0980] Da bi se LAT jasno rešio, pretpostavljaju se slede ć e definicije:
•<Neaktivno vreme se pretpostavlja nakon kontinuiranog prenosa podataka. Ovo je razumljivo za nelicencirani>opseg jer uvek postoje pravila za ograničavanje zauzetosti kanala, npr. SN mora da prekine prenošenje i uđe u neaktivno stanje nakon što vreme neprekidnog prenosa prekorači zadati prag;
• Notify-To-Send (NTS) poruka: Ovu poruku može preneti SN ili DN, uključujuć i informacije o vezama koje ć e preneti podatke i očekivano trajanje vremena zauzimanja;
• Notify-Not-To-Send (NNTS) poruka: Ova poruka se šalje iz DN-a, i upuć uje SN-u da ne prenosi podatke u naznačenom trajanju.
[0981] Ovde je dat kratak opis postupaka za SN i DN. Prvo, funkcija slušanja na strani DN se aktivira kada otkrije smetnje i ne primi podatke. Tada DN linka žrtve koordinira prenos podataka sa SN agresorske veze. Konačno, koordinacija se vrši u vremenu neaktivnosti agresorske veze. Jedan primer je prikazan na Slici 129, gde je AN2-> UE2 interferirand AN1->UE1. Kada UE2 ne uspe da dešifruje podatke, počinje da traži neaktivni period agresorske veze i šalje NTS poruku u pravcu AN2. Pošto AN1 ometa UE2, AN1 takođe može da primi poruku i odloži prenos kako NTS ukazuje. Pored toga, NTS takođe ukazuje kada ć e AN2 da zaustavi prenos i da sluša, neaktivni period AN2-> UE2. Tada AN1 šalje NTS koji može da primi UE2. Konačno, NNTS se prenosi od strane UE2 da bi njegov predajnik AN2 znao koji resurs je zauzet od strane agresorskog linka i ne šalje. Preko ove šeme, slanje ovog interferencijskog para (AN1-UE1 i AN2-UE2) se koordinira na distribuirani način da se podatci prenesu naizmenično.
3.8.3.3 Rezime
[0982] I LBT i predložena LAT šema imaju za cilj da reše interferencijuizmeđu operatera ili sistema da bi postigli dobru koegzistenciju. Dakle, uzimajuć i u obzir njihove različite dizajnerske ideje, Tabela 16 sumira zahteve i mogu ć i slučaj primene na slede ć i način:
T 1 P r L - r - L - r-
Iz gornjeg poređenja, LAT shema uključuje slušanje RX-a i na taj način signalizaciju između čvora izvora podataka (SN) i odredišnog čvora podataka (DN), npr. NTS i NNTS. Za LBT shemu samo izvorišni čvor SN osluškuje, dok se za rešavanje problema skrivenih čvorova može usvojiti opciona signalizacija. Drugim rečima, rukovanje RTS/CTS-a može biti standardizovano u Wi-Fi protokolu. Međutim, RTS/CTS ne mogu rešiti izloženi problem koji može ozbiljno pogoršati ponovnu upotrebu frekvencije slučaju masivnih antena.
[0984] LBT može da radi dobro kako bi ostvario koegzistenciju korišćenjem umereno pojačanje antene (AN sa manje od 16 antena). Međutim, za slučaj velikog dobitka antene se mogu koristiti alternativna rešenja, uključujuć i LAT.
3.8.4 Prenos podataka na LBT-bazi
[0985] Ovaj odeljak opisuje kako se LBT uključuje u strukturu NX okvira za fizičke podatke i kontrolne kanale definisane u odeljku 2.3.3. Za potrebe ovog odeljka pretpostavlja se da i DL i UL prenos podataka podležu LBT-u. Ovo je motivisano pretpostavkom da je LBT potreban za rad u opsezima 2.4GHz i 5GHz. Za nove frekvencijske opsege na već im frekvencijama gde se očekuje korišć enje velikog dobitka antene, mogu se koristiti i drugi mehanizmi deljenja, kao što je LAT. Za NX su kanali povezani sa prenosom podataka definisani kako je opisano u 2.3.3, npr., fizički kontrolni kanal (PDCCH) i fizički kanal podataka (PDCH). PDCCH se koristi za PDCH sheduling koji može primiti DL ili UL podatke.
[0986] Da bi se smanjilo kašnjenje uplink prenosa, uveden je cPDCH da bi se omoguć io pristup na bazi nadmetanja, kako je opisano u 2.2.3. Uz cPDCH, uvodi se polu-istrajna dozvola koji se može dodeliti za više UE-a. Pozivajuć i se na diskusiju u odeljku 2.2.6, cPDCH se koristi za prenos inicijalnih uplink podataka na bazi nadmetanja. U odeljku 2.2.6 takođe je
12
opisan način na koji se LBT mehanizam može dodati cPDCH radi pristupa u namenskom spektru, da bi se dodatno poboljšale performanse.
3.8.4.1 DL LBT-bazirani prenos podataka
[0987] Za DL prenos podataka, postoje dve različite vrste DL prenosa podataka: PDCH planiran pomoću PDCCH, ili se može primeniti rukovanje resursima na bazi nadmetanja slično onome koje je osmišljeno za DL korišć enjem cPDCH. U ovom odeljku ove metode pristupa moraju biti udružene sa LBT-om.
[0988] Princip upotrebe PDCH za prenošenje podataka zasnovanih na LBT prikazan je na Slici 130, koja ilustruje primer DL koji prenosi PDCH, na strani eNB. Prvo, eNB počinje da sluša simbole kanala M pre PDCCH. Zatim se vrši back-off kako bi utvrdio da li je OK da se podatci prenesu fizičkim osluškivanjem nosioca. Kada nasumično generisani back-off brojač istekne, eNB ubacuje signal za rezervaciju da zauzme kanal do granice PCCH. Ako se utvrdi da je nosilac u neaktivnom stanju, eNB planira prenos podataka prenošenjem PDCCH do UE-a koji uključuje indikator za dodelu DL-a (svi UE-i koji očekuju da prime podatke na određenom resursu treba da gledaju PDCCH). Konačno, eNB šalje podatke u skladu sa tim. PDCCH i PDCH su kolocirani u kontinualnom resursu kao što je pomenuto u odjeljku 2.3.
[0989] U Odeljku 2.2, se cPDCH razmatra samo za UL transmisiju. Ovde pokazujemo da cPDCH može da se koristi i za DL prenos na bazi LBT. Pre prenosa DL-a korišćenjem cPDCH-a, eNB mora da podesi UE-e za nadgledanje deljenih resursa kako bi otkrio postoje li njima namenjeni cPDCH prenosi. Ako DL podaci stignu do ovih konfigurisanih UE, eNB počinje da sluša kanal pre ovih resursa i izvodi Listen-before-talk, kao što je prikazano na Slici 131. (Napominjemo da duži nasumični back-off brojač u poređenju sa onim koji se koristi za UL podatke daje prednost LBT-baziranim UL podacima koje prenosi cPDCH). Kada utvrdi neaktivni mod, eNB odmah šalje paket DL podataka specijalnog formata u poređenju sa PDCH-om koji prenosi jedan u cPDCH. Ceo specijalni paket uključuje preambulu i zaglavlje koje se sastoji od više polja (npr. trajanje podataka, ID od DN i sl.) pre korisnog sadržaja DL podataka, tako da UE može da zna početak i kraj podataka koji su određeni za njega.
[0990] Upotreba cPDCH-a u DL-u na ovaj način je u nekim aspektima slična načinu na koji Wi-Fi prenosi podatke u DL-u. Međutim, cPDCH resurse konfiguriše MAC. Dakle, to bi se moglo posmatrati kao “nadmetanje”MAC-a u odnosu na planirani MAC. Kada je optereć enje malo, resursi za cPDCH se mogu podesiti da budu veliki tako da imaju malo kašnjenje i za UL i za DL; kada je srednji i veliki saobrać aj, mogu biti konfigurisani tako da resursi za cPDCH budu mali, da bi se dobio prostor za MAC sheduling.
3.8.4.2 UL LBT-bazirani prenos podataka
[0991] Za prenos UL podataka postoje dve moguć nosti za LBT prenos: PDCCH-sheduling sa PDCH koji nosi UL i cPDCH koji nosi suparničkiUL. Za prenos koji je inicirao UE na PDCH, UE prvo šalje zahtev za UL sheduling pomoć u cPDCH na deljenom resursu, a zatim se koristi PDCCH da se obavesti UE kada može da šalje. Da bi se smanjilo kašnjenje, cPDCH se može koristiti za direktno prenošenje podataka, kao što je navedeno u odeljku 2.2.6.
[0992] Prvo, cPDCH resurs treba da bude podešen za UE. Tada UE sa UL podacima počinje da osluškuje kanal cPDCH na granici čujnosti, kao što je prikazano na Slici 132, koja prikazuje primer UL prenosa podataka u cPDCH. LBT se izvodi na strani UE dok ne istekne back-off brojač. Da bi se dao prioritet tom prenosu, koristi se krać i nasumični prozor generisanja back-of tajmera, u poređenju sa onim za DL podatke. Kada se utvrdi da je kanal u neaktivnom modu, UE šalje UL podatke uključujuć i izveštaj o stanju bafera u cPDCH. Napominjemo da prenos u cPDCH nije ograničen na inicijalne UL podatke.
[0993] Druga moguć nost prenosa UL podataka je planiranje UL podataka u PDCH. Ovde se pretpostavlja da su UL zahtev za planiranje i izveštaj o statusu bafera već dostupni na eNB. Postoje dva koraka za obavljanje ove vrste prenosa, kao što je prikazano na Slici 133, koja prikazuje primer UL prenosa podataka u PDCH. Prvo, pretpostavimo da je nadmetanje za PDCCH prenos uspešno na eNB strani. Zatim, eNB šalje PDCCH uključujuć i UL dozvolu za planiranje za UE. Zatim UE detektuje PDCCH i priprema se za slanje UL podataka kada LBT uspe, posle LBT perioda prikazanog na Slici 133.
[0994] Jedan problem sa PDCCH planiranim UL podatcima prenetim preko PDCH je to što se UL izvor sa dozvolom ne koristi ako LBT na UE strani ne uspe, što dovodi do trošenja resursa. Jedno rešenje ovog problema je da se primeni mogu ć nost grupisanih dozvola za različite UE u resurse koji se delimično preklapaju. Na primer, kao što je prikazano na Slici 134, koja ilustruje sparivanje DL i UL dozvola, planirano je da se jedna DL dozvola pokrene ubrzo nakon prilike za UL resurs. Na ovaj način eNB prvo dekodira u prvim podokvirima: Ako CRC proveri da postoje UL podaci i eNB može da nastavi sa prijemom ostatka UL podataka; u protivnom, eNB pokreć e DL LBT proceduru za pokretanje DL transmisije. Napominjemo da UE-i sa dozvolom za resurse koji se preklapaju, treba da budu pažljivo odabrani kako bi se poveć ala verovatnoć a uspešnog nadmetanja za resurs. Na primer, ako su u jednoj ć eliji odabrani UE-ovi sa velikim rastojanjem, razumno je pretpostaviti da imaju različito stanje kanala. Zatim, sve dok je bar jedan od njih uspešan, resurs bi bio zauzet.
3.8.5 LBT-bazirana transmisija za sistemsku ravan
[0995] Da bi se podržalo samostalno operisanje u deljenom spektru, trebalo bi razmotriti i transmisiju sistemske ravni (vidi odeljak 3.2). Kao što je predstavljeno u odeljku 2.3.4.1, periodični indeksi sistemskog potpisa (SSI) i tabela informacija o pristupu (AIT) su osnova za početni pristup UE. Međutim, deljenje spektra može doneti nesigurnost periodičnog prenosa i stoga njihov prenos pod ograničenjima LBT treba pažljivo osmisliti. Detalji su dati u narednim pododjeljcima.
3.8.5.1 SSI prenos
[0996] U dizajnu NX sistema za licencirani opseg, SSI je striktno periodična transmisija signalne sekvence (npr. svakih 100 ms) da bi se obezbedila sinhronizacija. Zatim, sekvenca se alocira u unapred definisanu grupu podnosioca, npr. mali broj moguć ih pozicija radnog nosioca.
[0997] U deljenom opsegu spektra poželjan je znatno već i broj kandidatskih SSI sekvenci, da bi se smanjila mogu ć nost da su SSI iz različitih ne-koordiniranih mrežnih čvorova, različiti. S druge strane, LBT bi trebalo izvesti u procesu prenosa SSI. Konkretno, eNB počinje da sluša određeno vreme (npr.4 podokvira) pre vremena periodičnog SSI prenosa. Kada nasumično generisani back-off brojač istekne, signal za rezervisanje se ubacuje do vremena slanja SSI-ja, kako ne bi uskočili drugi. Da bi se dao prioritet SSI prenosu u odnosu na prenos podataka, koristi se krać i vremenski okvir nego za prenos podataka, npr. Q=8 za SS i Q=20 za podatke, gde je [0, Q] raspon za nasumični back-off brojač. Buduć i da je SSI samo u malom broju moguć ih pozicija u nosiocu, DL prenos podataka ili privremeni signali se istovremeno prenose u drugim podnosiocima, kao što je prikazano u primeru SSI prenosa ilustrovanom na Slici 135, tako da ostali uređaji koji osluškuju mogu da smatraju ovaj nosač zauzetim ili okupiranim na osnovu osluškivanja energije. Ovde se mogu staviti i AIT ili druge korisne informacije o sistemu.
[0998] Međutim, moguć e je da LBT ne uspe u vreme SSI prenosa. Da bi se ublažio takav problem, mogu se definisati pozicije za višestruke kandidate za SSI transmisiju npr. resursni blokovi označeni sa tri crtice na Slici 135. Za isti SSI se koriste dodatni nizovi koji ukazuju na odstupanje offset vremena prenosa. eNB i dalje počinje da nadgleda nosioca pre prve pozicije kandidata. Ako LBT ne uspe do početne tačke prvog, eNB nastavlja da nadgleda kanal i traži priliku za prenos SSI-ja na drugoj ili treć oj poziciji kandidata sa različitim sekvencama. Napominjemo da se različite sekvence koriste za označavanje unapred definisanog offseta u različitom položaju. Jedan primer je prikazan na Slici 136, koja prikazuje nadmetanje oko SSI prenosa: NX operater 1 (OP1) i operater 2 (OP2) imaju različite back-off brojače. Kada OP1 back-off brojač istekne, eNB šalje SSI. Tada OP2 ovaj kanal smatra zauzetim i zaustavlja back-off. Kad se SSI od OP1 završi, OP2 završava preostalo back-off vreme i šalje.
3.8.5.2 AIT prenos
[0999] Na način sličan onome koji se koristi za SSI prenos, eNB pokreć e LBT pre periodičnog AIT prenosa (npr. svakih 100 ms). Prvo, pretpostavlja se da se jedna ili više sekvenci koriste zajedno sa AIT da UE detektuje vremensku poziciju AIT prenosa, kao što je opisano u odeljku 2.3.3.4. Zatim se uvodi jedan unapred definisani prozor prenosa koji omoguć ava prenos AIT-a kada LBT uspe. Na ovaj prozor za prenos (maksimalni offset) bi signalizacijom trebalo ukazati UE-u, radi skeniranja AIT-a na slepo. Kao što je rečeno u odeljku 3.2.2.2, informacija o SFN/Tajmingu je takođe obezbeđena u AIT sadržaju. Ovde SFN/Timing pokazuje vreme sa preciznošću od 10 ms u NX, na primer, umesto 1 ms u LTE-u. Međutim, mogu se dogoditi odstupanja prenosa AIT-a, kao što je prikazano na Slici 137, tako da je poželjno jedno dodatno polje da naznači odstupanje na nivou milisekundi (manji od 10 ms). Konačno, stvarno vreme prenosa AIT-a je kombinacija SFN/Timing-a i vremenskog offseta na nivou milisekundi.
3.8.5.3 Procedura za UE pristup
[1000] UE traži SSI i AIT radi ažuriranja sistemskih informacija potrebnih za početni pristup. Nakon uključivanja, UE prvo skenira SSI da bi saznao kojem čvoru može da pristupi. Iz SSI detekcije, UE može dobiti grubu sinhronizaciju podešavanjem vremenskog pomaka SSI prenosa označenog ID-om SSI sekvence. Istovremeno, UE može znati SSI iz detaktovane sekvence. Ako lokalni AIT nema informaciju o potrebnim informacijama za otkriveni SSI, UE mora da skenira AIT detektovanjem samostalne sekvence. Realno globalno vreme se izračunava sabiranjem polja globalnog vremena i vremenskog offseta za dalju upotrebu. Pozivajuć i se na odeljak 3.2.2.2.2, procedura pristupa UE se ažurira indikacijom offseta u deljenom spektru, kako je prikazano na Slici 138, koja ilustruje postupak pristupa UE u deljenom spektru. Razlika (boldirani tekst na Slici 138) u odnosu na licenciranu operaciju je što se offset sinhronizacije dobija od detekcije SSI, pa sinhronizacija podrazumeva dalju obradu dopunjavanjem detektovanog offseta. Zatim, tačno globalno vreme iz AIT detekcije bi trebalo da se dobije uzimajuć i u obzir i AIT offset polje koje se može koristiti za skeniranje SSI.
3.9 Samo-organizujuće mreže
[1001] Karakteristike samoorganizujuć e mreže (SON) su navedene među LTE zahtevima, a neki važni koncepti, funkcije i procedure su značajno olakšali uvođenje novih čvorova kao i optimizaciju rada postojeć ih čvorova. Zbog toga je prirodno da NX obezbedi bar uporedivi nivo automatizacije.
[1002] Ovaj odeljak opisuje neke osnovne koncepte automatizacije za NX, koji su uglavnom usmereni na rane faze razmeštaja i rada. U tekstu se takođe komentarišu razlike u odnosu na LTE. Na LTE BS automatizaciju je u velikoj meri uticao izbor dizajna koji je podrazumevao da BS emituju fiksno alocirane signale i identifikatore. Takva difuzna emitovanja su poslužila kao baza za širok spektar funkcija, uključuju ć i mobilnost u neaktivnomstanju, početni pristup, procenu frekvencije selektivnog kanala, merenja mobilnosti, pozicioniranje itd. Kao što je opisano u ovom dokumentu, NX dizajn izbegava takvo difuzno emitovanje koliko god je to moguć e. Dalje, kao što je rečeno u Odeljku 3.10, poželjno je izbeć i difuzno emitovanje fiksne sekvence ili identifikatora tokom vremena iz iste BS ili antenske konfiguracije. Umesto toga, NX mrežom se može upravljati u modu (obfuscirani mod), u kojem se prenete sekvence i identifikatori antene regularno menjaju. Ovi izbori dizajna utiču na NX RAN SON.
[1003] Uvođenje nove bazne stanice u NX mrežu je predmet nekolicine zadataka upravljanja i automatizacije kako bi se osiguralo nesmetano uvođenje. Ovi zadaci su navedeni u sekvenci na Slici 139, a detaljnije su obrađeni u nastavku.
•<Planiranje lokacije Tradicionalno se planiraju lokacije baznih stanica. Planiranje uključuje uspostavljanje>ugovora o lizingu sa vlasnikom zemlje i određivanje odgovarajuć e lokacije. Pošto NX uvodi nove koncepte i funkcije, a utiče i na postupak planiranja lokacije. Potencijalno u ovom koraku se mogu izostaviti detalji, u korist ad hoc procedure razmeštanja, gde se BS postavlja na odgovarajuć u lokaciju tokom posete lokaciji.
•<Uspostavljanje veze sa OAM sistemom. Jednom kada se BS aktivira, on treba da uspostavi kontakt sa OAM>sistemom kako bi potvrdio razmeštaj i povezao BS hardver sa planiranom lokacijom. OAM sistem takođe ima moguć nost nadgradnje BS softvera i dobijanja sistemskih parametara. BS takođe može da preuzme informacije o tome kako da uspostavi backhaul i fronthaul za realizaciju mrežnih konekcija u transportnoj mreži, konekciju jezgra mreže, konekciju između baznih stanica, itd.
•<Uspostavljanje pristupa sistemu. Sistemska ravan je podešena da UE-u omogući pristup sistemu. Nova bazna>stanica mora biti uključena u skup baznih stanica koje obezbeđuju pristup sistemskoj ravni, a sistemska ravan treba da bude podešena u skladu sa tim.
•<Uspostavljanje odnosa BS. Automatskim uspostavljanjem odnosa između BS-a, infrastruktura je sposobna da>uspostavi odnose između čvorova koji treba da komuniciraju i razmenjuju informacije.
•<Uspostavljanje odnosa snopova. Sa komunikacijom zasnovanom na snopu između bazne stanice i UE, mreža>može imati koristi od uspostavljanja odnosa između snopova na različitim tačkama prenosa, kao i između različitih snopova iz iste tačke prenosa.
•<Optimizacija robusnosti mobilnosti. Mobilnost NX aktivnog moda rada je podržana prenošenjem beam-formed>referentnih signala za mobilnost. Podešavanje procedure za mobilnost uključuje odlučivanje kada treba inicirati merenja mobilnosti i kada inicirati proceduru hendovera.
•<Samo-optimizacija i samoodrživost. Ovaj odeljak razmatra samo o ograničen nizu SON procedura, a postoje i>druge procedure kao što je upravljanje identitetom, balansiranje optereć enja, optimizacija pokrivenosti i kapaciteta, rukovanje nepredviđenim događajima itd.
3.9.1 Planiranje lokacije, uspostavljanje veze OAM sistema i uspostavljanje pristupa sistemu
[1004] Uprkos ambicijama da se konfiguracija čvorova i optimizacija radijske mreže uveliko automatizuje, planiranje lokacija uključuje manuelni rad kao što su ugovori o zakupu sa iznajmljivačima prostora i obezbeđivanja najmanje skupa potencijalnih lokacija na kojima se može realizovati razmeštanje. Deo planiranja lokacija takođe može biti automatski, na primer da se izaberu lokacije za postavljanje iz skupa kandidata za lokaciju i da se definišu neki osnovni parametri konfiguracije, kao što su vrsta i sposobnosti bazne stanice, vrsta i sposobnosti transportne mreže, maksimalna snaga prenosa, itd. Konfiguracija se može razdvojiti na hardversku konfiguraciju i parametarsku konfiguraciju. Ova poslednja uključuje prekonfiguracije radio funkcija, identifikatora, sekvenci, sigurnosti, odnosa bazne stanice, veza između baznih stanica koje treba uspostaviti itd. gde se neke konfiguracije parametara mogu smatrati fakultativnim.
[1005] Obim konfiguracije može varirati u zavisnosti od nivoa distribuirane automatizacije određenih parametara i procedura, ako se ta automatizacija vrši centralno ili ako su parametri unapred podešeni na osnovu planiranja. To takođe zavisi od razmatrane strategije razmeštanja (videti takođe odeljak 3.2), na primer:
A. svaka bazna stanica (tradicionalna bazna stanica ili skup predajnih tačaka povezanih dobrim backhaul-om, koja deli isti interfejs sa drugim čvorovima) se konfiguriše sa svojom specifičnom konfiguracijom za pristup sistemu, a time i SSI-jem specifičnim za baznu stanicu.
B. Konfiguracija za pristup sistemu se deli između baznih stanica u istom regionu, a karakteristike backhaul-a su vrlo različite između različitih baznih stanica i mogu biti nepoznate pre primene.
C. Konfiguracija pristupa sistemu se deli između baznih stanica istog tipa, što na primer može značiti da su makro bazne stanice podešene sa jednim SSI-jem, a mikro bazne stanice sa različitim SSI.
12
[1006] U strategiji A svaka bazna stanica obezbeđuje specifičan pristup sistemu, i neko poželjno automatsko planiranje može podesiti pristup sistemu. U slučaju bazne stanice u obliku klastera sa transmisionim tačkama, one inicijalno mogu imati neke prekonfigurisane konekcije između-prenosnih tačaka unutar klastera da omoguće koordinaciju prijema i slanja. Kada je raspoređena, konfiguracija pristupa sistemu se može automatski rekonfigurisati da se prilagodi lokalnim uslovima. Ovi lokalni radio uslovi mogu da se nauče tokom vremena, na osnovu kombinacije UE i BS merenja.
[1007] Kod strategije B, ambicija je da se obezbedi regionalni pristup sistemu. Stoga, konfiguracija pristupa sistemu može u početku biti planirana kao i u strategiji A. Kada je raspoređena, bazne stanice mogu biti preraspoređene u nove regione pristupa sistemu na bazi lokalnih radio uslova. Ovi lokalni radio uslovi mogu da se nauče tokom vremena, na osnovu kombinacije UE i BS merenja. Backhaul može biti vrlo različit i podložan različitim kašnjenjima, ograničavajući mogućnost koordinacije.
[1008] U slučaju da se NX rasporedi u oblasti u kojoj već postoji nasleđeni sistem, onda se postojeći logički modeli (odnosi suseda, konfiguracije oblasti praćenja, statistika procedure nasumičnog pristupa) mogu koristiti za dodelu bazne stanice regionu sistemskog pristupa (strategija B) ili u fazi planiranja, nakon uspostavljanja veze sa OAM sistemom, ili kada se uspostavi veza između nove NX bazne stanice i nasleđene mreže.
[1009] Slično, kada je NX raspoređen sa različitim tipovima baznih stanica, svaki tip može biti pridružen istoj sistemskoj pristupnoj konfiguraciji (strategija C). To je razumljivo, na primer, ako sistemska pristupna konfiguracija mora biti povezana sa snagom transmisije bazne stanice.
[1010] Jedna alternativa je razvoj novih baznih stanica sa BS specifičnim sistemskim pristupom (strategija A) iz skupa sistemskih pristupnih konfiguracija koje se koriste samo za novoinstalirane bazne stanice. Kada se uspostavi dovoljno znanje o lokalnim uslovima, bazna stanica se dodeljuje oblast za pristup sistemu (strategija B).
[1011] Slično, konfiguracija oblasti praćenja može biti podvrgnuta (automatskom) planiranju pre instalacije na lokaciji, centralno determinisana kao deo početnih OAM interakcija, ili distributivno rekonfigurisana nakon što je bazna stanica raspoređena. Oblast prać enja može zavisiti od postoje ć ih konfiguracija oblasti paćenja u nasleđenim mrežama i može biti povezana sa regionima za pristup sistemu.
[1012] U slučaju da se razmatraju obfuscirane operacije (odeljak 3.10.3), kada su neke referentne sekvence i/ili identifikatori bazne stanice obfuscirani, bazna stanica treba da uspostavi vezu sa entitetom za upravljanje pozicioniranjem (PME). Na ovaj način, bazna stanica dobija detalje za enkripciju, vremena validnosti, itd., o tim prenosima. Neke od ovih konfiguracija su za funkcije zajedničkoge pozicioniranja, a neke za funkcije namenskog pozicioniranja. Konfiguracija za nasumični pristup i optimizaciju se mogu posmatrati kao dva dela, prvo konfiguracija parametara za nasumični pristup sistemu mora biti podešena u odnosu na konfiguraciju pristupa sistemu u susednim regionima, i drugo treba da bude uspostavljeno upravljanje nasumičnim pristupom u regionu pristupa sistemu.
[1013] Za konfiguraciju parametara za nasumični pristup, strategija može biti da bazna stanica ili OAM sistem vodi statistiku nasumičnog pristupa na bazi merenja bazne stanice (broj primljenih preambula za pristup sistemu, broj uspelih/neuspelih procedura za pristup sistemu, broja primljenih za čvor specifičnih preambula nasumičnog pristupa, itd), i/ili izveštaja UE-a o merenju povezanih sa procedurom nasumičnog pristupa (broj emitovanih preambula za pristup sistemu i za čvor specifičnih preambula nasumičnog pristupa, broj neuspeha procedure zbog nadmetanja, broj preambula poslatih pri max snazi, itd).
[1014] Kada je pristup sistem podešen i bazna stanica operativna, bazne stanice i čvorovi u regionu pristupa sistemu treba da uspostave znanje o preklapanjima pokrivanja prijema čvora i slanja u okviru regiona za pristup sistemu i između regiona za pristup sistemu. Konfiguracija i podešavanje parametara cilja na lokalno jedinstvene konfiguracije sistemskog pristupa, što znači da se skup podešenih preambula za pristup sistemu i preambule nasumičnog pristupa specifične za čvor, kao i povezani resursi u vremenu, frekvenciji i prostoru mogu izmeniti zbog preklapanja sa susednim regionima za pristup sistemu.
[1015] Za strategije razmeštanja A i B, takva statistika preklapanja se može koristiti i da se shvati koji su snopovi i čvorovi unutar regiona sistemskog pristupa za koje je verovatno da će dobiti preambulu od UE, i koji mogu da pošalju odgovor takvoj UE. Jednako je važno utvrditi koji snopovi i čvorovi sa regionom sistemskog pristupa verovatno neć e primiti istu preambulu od određene UE ili nisu u stanju da pošalju odgovor takvoj UE. Ovo znanje može biti formalizovano kao odnosi prijema i slanja RA, kao i nepostojanje odnosa prijem i slanje RA.
[1016] Slika 140 ilustruje primer takvog preklapanja, gde dva različita regiona sistemskog pristupa imaju preklapanje i treba da usklade konfiguracije sistemskog pristupa. Osim toga, u regionu sistemskog pristupa sa SS1, čvorovima B1 i B2 imaju RA odnos (i prijem i slanje zbog jednostavnosti) kako je zaključeno na osnovu statističkih podataka povezanih sa UE 1 i slično, dok čvorovi B1 i B2 nemaju RA odnos kako je zaključeno na osnovu statističkih podataka povezanih sa UE 1 i UE 2 i slično. U slučaju strategije razmeštanja B, takve veze mogu da se koriste za koordinaciju RA odgovora, uplink konfiguraciju i rešavanje nadmetanja između čvorova. Za strategiju razmeštajaC, umesto toga odnosi mogu biti upotrebljeni prilikom koordinacije preambula i resursa specifičnih za čvor za duži vremenski period.
3.9.2 Uspostavljanje odnosa bazne stanice
[1017] Uprkos naprednim alatima za planiranje radio-mreže, veoma je teško detaljno predvideti radio propagaciju. Kao posledica toga, teško je predvideti koje bazne stanice treba da imaju odnos a možda i direktnu vezu pre razmeštanja mreže. Ovo je razmatrano u LTE, gde se može tražiti da UE-i preuzmu jedinstvenu informaciju iz difuzne emisije sistemske informacije nepoznatih baznih stanica i izveste baznu stanicu koja opslužuje. Takva informacija se koristila za prenošenje poruka preko jezgra mreže nepoznatoj baznoj stanici, koja održava tabelu za pretragu od jedinstvenog identifikatora do uspostavljene S1 veze. Jedna takva poruka je korišć ena da se zatraži informacija o adresi transportnog sloja mreže potrebna za direktno povezivanje bazne stanice sa baznom stanicom preko X2 interfejsa. Za odnose bazne stanice u NX kontekstu, bazna stanica je entitet koji ukida evolvirane X2 i/ili S1 interfejse.
[1018] Jedan pristup za uspostavljanje takvih odnosa baznih stanica je preko prekonfiguracije i naknadnog uklanjanjanja nepotrebnih odnosa. Inicijalni odnosi mogu biti zasnovani na geografskoj informaciji ili logičkoj informaciji, kao što su odnosi između svih baznih stanica u okviru istog klastera međusobno povezanog preko 'dobrog' backhaul-a. Osim toga, inicijalni odnosi mogu biti veoma lagani da omoguće širok skup inicijalnih odnosa bazne stanice. Nedostatak je što neki odnosi baznih stanica ne moraju biti relevantni na početku, već posle nekog vremena zbog promena u okruženju ili u UE obrascima mobilnosti. Alternativa je redovno uspostavljanje opsežnih odnosa sa baznim stanicama, a zatim uklanjanje nepotrebnih odosa. Za strategiju razmeštaja A sa klasterima transmisionih tačaka unutar iste bazne stanice, razumno je da su potrebni neki odnosi unutar klastera, na primer za koordinaciju pristupa sistemu, ali još uvek može postojati potreba za odnosima bazne stanice sa baznim stanicama u različitim klasterima i regionima sistemskog pristupa.
[1019] Prema tome, zaključuje se da postoji potreba za procedurom ABR (Automatic Base station Relation) u NX.
3.9.2.1 Ultra-lean emitovanje identifikatora bazne stanice
[1020] ABR može biti zasnovan na sličnoj osnovi kao ANR u LTE, gde se od UE traži da preuzme sistemske informacije od različitih baznih stanica i uzvrati izveštaj BS koja opslužuje. Postupak se stoga zasniva na difuznom emitovanju identifikatora bazne stanice (BSID). Jedan od izazova je da se ovo kombinuje sa ultra-lean dizajnom, a naročito relativno retko emitovanje BSID-a u odnosu na SSI. Periodičnost BSID-a bi mogla biti istog reda kao i periodičnost AIT-a, pa čak i povezana sa prenosom AIT zbog efikasnosti i bazne stanice i UE. Napominjemo da takva retka BSID emitovanja najverovatnije odgovaraju najgoroj performansi uspostavljanja veze u realnom vremenu u poređenju sa LTE, ali to je prihvatljiva degradacija, imajući u vidu korist od više ultra-lean transmisija.
[1021] Pored toga, za efikasno preuzimanje UE BSID-a, UE ima koristi od saznanja o približnom prostoru za pretragu BSID-a BS-a koje ne opslužuju. Prva alternativa se zasniva na pretpostavci da su bazne stanice vremenski usklađene na nivou milisekundi, na primer preko nekog mrežnog vremenskog protokola, i da se BSID-i prenose u rasponu mreže ili barem regionalnom zajedničkom prostoru za pretraživanje iz perspektive UE. To omoguć ava efikasno preuzimanje BSID-a takođe i za retka difuzna emitovanja BSID-a.
[1022] Druga alternativa razmatra da li bazne stanice nisu vremenski usklađene ili je poželjno podržati fleksibilniji BSID obrazac difuznog emitovanja između određenih područja. Zatim BSID obrazac prenosa može biti signalisan kao deo AIT-a i time biti vezan za region sistemskog pristupa. Međutim, takva šema zahteva da UE može da preuzme AIT svuda gde je poželjno da preuzme BSID. Na primer, može biti relevantno da emituje BSID-a gde god je bazna stanica razumno u mogu ć nosti da opslužuje povezane UE-ove, što bi moglo biti šire područje od onog koje pokriva SSI/AIT.
[1023] Tre ć a alternativa je osloniti se na merenja UE u neaktivnom stanju. UE-ovi se mogu podesiti za nadgledanje i evidentiranje SSI, AIT i BSID uz informacije o području pra ć enja, kao i vremenske oznake u neaktivnom modu. Takav log fajl se može dostaviti baznoj stanici koja opslužuje UE kada se poveže na mrežu. Log fajl tranzicija između različitih BSID-a se može koristiti za identifikaciju BS odnosa. BS koja opslužuje i koja je obezbedila log fajl može da preuzme BSID susedne BS iz najskorije poseć ene ć elije, ili BS koja oslužuje ili centralni entitet poput OAM sistema može da koristi puni log fajl da uspostavi BS veze koje odgovaraju svim BS prelazima u logu.
[1024] Četvrta alternativa je osloniti se na procedure ponovnog uspostavljanja radio veze, pri čemu UE obezbeđuje novu baznu stanicu sa informacijama o svojoj prethodnoj uslužnoj baznoj stanici. Važno je da se zna da možda postoji rupa u pokrivanju između dve bazne stanice koja je uzrokovala prekid radio veze. Međutim, odnos BS još uvek može biti veoma relevantan i važan deo u koordinaciji među BS radi kompenzacije praznine u pokrivanju.
[1025] Slika 141 ilustruje neke moguć e BSID informacije koje različiti UE mogu preuzeti na zahtev BS koja ne opslužuje da bi podržali automatske BS odnose:
12
• UE1, koga opslužuje B1, može da preuzme ID od B2 koristeć i bilo koju od četiri alternative. Takođe može biti podešena za preuzimanje svih BSID-a koji imaju istu BSID konfiguraciju prostora za pretraživanje kao i njegova opslužujuća BS i takođe može da preuzme ID od B2.
• UE2, koga opslužuje B3, ne može da preuzme nijedan BSID
• UE3, koga opslužuje B3, može da preuzme ID od B4 koristeć i bilo koju od prve, tre ć e i četvrte alternative, ali ne i drugu alternativu, pošto se SSI/AIT ne može preuzeti na toj lokaciji.
• UE4, koga opslužuje B3, može da preuzme ID od B4 koriste ć i bilo koju od četiri alternative.
[1026] Osim toga, nije potreban samo BSID, već i vreme preuzimanja u slučaju da bazne stanice emituju BSID u obfusciranom modu, što znači da je BSID fiksan samo tokom vremena validnosti, a BSID i vreme preuzimanja su potrebni za tačno identifikovanje BS. Slika 142 daje kartu signalizacije za pronalaženje BSID i TNL adrese i automatsko postavljanje X2. Koraci 1-5 ilustruju preuzimanje jedinstvenog BSID-a od PME (odeljak 3.10) ili slično, uprkos obfuskaciji preko vazduha, što je dovoljno za uspostavljanje BS odnosa. Pored toga, takođe je moguć e automatski preuzeti TNL informaciju o BS koje ne opslužuju, bilo putem tabele za pretraživanje u mrežnom čvoru (korak 6), bilo preko aktiviranog zahteva od mrežnog čvora prema BS koja ne opslužuje (korak 6 i 7). Preuzete TNL informacije se mogu naknadno koristiti za uspostavljanje evolvirane X2 veze između dve BS.
[1027] Slanje BSID-a takođe treba da se proceni i uporedi sa drugim sredstvima za uspostavljanje odnosa sa BS. Jedan primer se zasniva na centralnom entitetu, poput PME koji koordinira upotrebu MRS od baznih stanica. Baza stanica redovno pregovara sa PME koje MRS može da koristi. Tada se mogu uspostaviti odnosi BS na osnovu MRS izveštaja UE opslužujućoj baznoj stanici, koji se šalju ka PME radi asocijacije sa baznom stanicom pomoć u podnetog MRS. Takvo rešenje dolazi po cenu koordinacije, ali omoguć ava brže uspostavljanje BS veza, istim redosledom vremena uspostavljanja LTE-a.
3.9.2.2 Odnosi bazne stanice na bazi uplink transmisija
[1028] Alternativa ultra-lean difuznom emitovanju BSID-a je da se omogući opsluženim UE-ima da šalju u uplink-u tokom određenog uplink prostora za pretraživanje. U prvoj alternativi, informacije o ovom BS za pretraživanje mogu biti validne u celoj mreži, a pretpostavlja se da su BS vremenski usklađeni na nivou milisekunde. To omoguć ava efikasno BS nadgledanje prostora za pretraživanje pod uslovom da je taj prostor za pretraživanje dovoljno ograničen u vremenu i frekvenciji. BS koja opslužuje konfiguriše UE za slanje uplink poruke uključujuć i BSID opslužujuće BS. BS koja ne opslužuje i preuzima uplink prenos, može da izdvoji BSID ili ga barem pogleda preko drugog čvora i tako uspostavi vezu sa BS.
[1029] Alternativa podržava vremenski neusklađene BS ili fleksibilnije dodeljivanje prostora za pretraživanje uplinka između regiona. Ona se zasniva na tome da je definicija prostora za pretraživanje BS za takve prenose uplinka sa UE uključena u AIT ili slično i stoga je podešena kao deo pristupa sistemu. Ovo zahteva da UE preuzme SSI/AIT BS koja ne opslužuje i izvesti svoje BS koje je opslužuju.
[1030] Napominjemo da pošto BSID u ovom slučaju ne emituju čvorovi, potreba za obfuskacijom nije tako velika. Moguć e je da se uplink prenos obfuscira tako da bude na sigurnoj strani. Signalizacija sa nekim različitim opcijama ilustrovana je na Slici 143, koja predstavlja kartu signalizacije za ABR zasnovan na uplinku. Koraci 1-2 su potrebni samo ako je prostor za pretraživanje uplinka definisan pomoću SSI/AIT. Takođe su koraci 5a i b potrebni samo ako BS treba da pronađe UBSID iz PME-a na osnovu preuzetog ULID-a i vremena. Opet, koraci 3-5 (opciono 1-2) su potrebni za uspostavljanje BS veze, dok su koraci 6 i opciono 7 potrebni da bi se obnovila TNL adresa i napravila obostrana veza, dok su koraci 8-9 potrebni da se automatski uspostavi evolvirana veza X2.
3.9.3 Uspostavljanje odnosa snopa
[1031] Kada se uspostave odnosi BS, bazne stanice mogu komunicirati kako bi koordinirale i informisale o prenosima. Jedna od moguć ih upotreba takvih interakcija je da se uspostave odnosi između snopova mobilnosti različitih baznih stanica i čvorova/tačaka prenosa koje su povezane sa baznim stanicama kako je diskutovano u odeljku 3.5. Neki važni aspekti kada se govori o odnosima između snopova:
• odnosi ne bi trebalo da budu povezani sa poslatim MRS eksplicitno udruženim sa snopovima kako bi se izbegao problem planiranja MRS.
• čvorovi bi trebalo da mogu da imaju koristi od promena snopova podešavanjem snopova, deljenjem snopova itd. • odnos takođe može biti baziran na usklađivanju vremenske vrednosti uplinka da bi se dodatno suzili kandidatski snopopovi za hendover UE-a.
• tabela odnosa koja podržava hendover sa snopa izvornog čvora na snop ciljanog čvora bi se mogla nalaziti u izvornom čvoru ili u ciljanom čvoru.
[1032] Odnosi između snopova u NX zato mogu biti nešto drugačiji od odnosa izmeđuć elija u LTE.
12
[1033] Da bi se razmotrila prva dva aspekta, uveden je pojam snopova virtuelne mobilnosti. Virtuelni snop čvora N je predstavljen indeksom i, i = 1 .., M. U nastavku je virtuelni snop i čvora N označen sa VBNi, npr., VB21. Razmatrana procedura automatskog kreiranja odnosa snopova mobilnosti se stoga označava AVR (Automatic Virtual beam Relations) kako bi se naglasilo da su odnosi između virtuelnih snopova. Kako bi podržala mobilnost, čvor može realizovati virtuelni snop mobilnosti pomoć u jednog ili više snopova mobilnosti, kojima je svakom dodeljen MRS. Dodeljivanje MRS snopu mobilnosti nije fiksno i obično varira od jednog vremenskog prozora do sledećeg. Koncept virtuelnog snopa takođe može da prihvati i podrži mobilnost zasnovanu na uplinku, gde virtuelni snop može biti povezan sa uplink prijemom, verovatno i sa usmeravanjem. Diskusija u nastavku se zasniva na mobilnosti zasnovanoj na downlinku, ali rasprava se manje-više odnosi i na mobilnost zasnovanu na uplinku.
[1034] Slika 144 pruža još bolji uvid u virtuelne snopove i odnose virtuelnih snopova, iz perspektive virtuelnog snopa VB21 čvora B2. On ima jedan odnos virtuelnog snopa prema VB11 čvora B1 i drugi prema VB31 čvora B3. Virtuelni snop VB11 se realizuje pomoću snopa mobilnosti dodeljenog MRS-u M1, a VB21 se realizuje pomoću snopa mobilnosti dodeljenom MRS M2. Nadalje, virtuelni snop VB31 se realizuje sa dva snopa mobilnosti dodijeljena MRS M3 odnosno M4. Takođe je razumno pokušati povezati opsluživani UE sa virtuelnim snopom mobilnosti koji opslužuje, bilo direktnim merenjima periodično pposlatih snopova mobilnosti iz čvora koji opslužuje, bilo povezivanjem downlink-a ili uplink-a snopa koji opslužuje (obično UE-specifično podešen) UE-a sa virtuelnim snopom mobilnosti.
[1035] Kada čvor B2 pokaže potrebu za merenjima mobilnosti u ime prikazanog UE, čvor koristi prednost odnosa virtuelnog snopa između VB21 s jedne strane i VB11 i VB31 sa druge strane. U ovom slučaju, realizovani snop mobilnosti podešen sa MRS M3 je najpovoljnija alternativa.
[1036] Odnosi virtuelnog snopa mobilnosti takođe se mogu podesiti da budu odvojeni u uplink-u i downlink-u, a može se takođe uzeti u obzir i usklađivanje uplink vremena sa opslužujućim čvorom. U nastavku se pretpostavlja da su uplink i downlink odnosi isti, a čvor koji opslužuje je isti u uplink-u i downlink-u, što znači da je vremensko usklađivanje uplink-a primenljivo i na snop koji opslužuje downlnk. (U slučaju razdvajanja uplink-a i downlink-a, vremensko usklađivanje uplinka se odražava na drugi čvor osim čvora koji opslužuje downlink, što znači da vremensko usklađivanje uplinka ne može biti povezano sa snopom koji opslužuje downlink.)
[1037] Usklađivanje vremena uplink-a je postavljeno u kontekst odnosa snopa za virtuelnu mobilnost na Slici 145. Ovde odnosi nisu samo između snopa za virtuelnu mobilnost, već uključuju i udaljenost TA povezano sa čvorom koji opslužuje. Snop virtuelne mobilnosti VB21 sada ima jedan odnos virtuelnog snopa od TA rastojanja TA1 virtuelnog snopa VB11 čvora B1 i drugo TA rastojanje TA2 virtuelnog snopa VB31 čvora B3. Kada čvor B2 pokrene potrebu za merenjima mobilnosti u ime prikazanog UE sa TA unutar TA rastojanja TA2, čvor koristi vremensku prednost odnosa virtuelnog snopa između VB21, TA2 sa jedne strane i VB31 sa druge strane. Pri tome se od čvora B3 traži samo da prenosi snopove za mobilnost koji su udruženi sa snopom za virtuelnu mobilnost VB31. Takođe je u ovom slučaju najpovoljnija alternativa realizovani snop za mobilnost podešen sa MRS M3. Gore pomenuta TA rastojanja su uspostavljena iz TA statistike na osnovu uspešnih hendovera i tokom vremena ć e biti poboljšani sa više statističkih podataka.
[1038] Koncept snopova virtuelne mobilnosti i odnosa snopova virtuelne mobilnosti znači da snop virtuelne mobilnosti može biti snop za mobilnost sa bilo kojim MRS i predstavljati alternativu fiksnoj povezanosti između snopa i MRS što donosi problem planiranja MRS. Dizajn zasnovan na konceptu snopa virtuelne mobilnosti podrazumeva da odnos između logičkog snopa virtuelne mobilnosti i realizovanog snopa mobilnosti sa dodeljenim MRS treba da se prosledi drugim čvorovima zajedno sa informacijama o dodeljenim resursima putem evolviranih X2 ili S1. Na taj način, UE mogu biti informisani o tome koje ć e prostore za pretraživanje UE razmotriti i/ili koje MRS treba da traže. Dizajn takođe obezbeđuje da se svaka moguć a kolizija MRS iz dva različita čvora unapred predvidi. Pošto alokacija MRS snopu mobilnosti u takvom dizajnu nije fiksna, to omogu ć ava obfuscirani rad snopova mobilnosti.
[1039] Tablica odnosa snopa virtuelne mobilnosti koja se uzima u obzir za hendover od izvornog čvora do ciljnog čvora se može nalaziti u izvornom čvoru ili u ciljnom čvoru. One su sinhronizovane između ciljnih i izvornih čvorova, buduć i da su tablice odnosa snopa potrebne za hendover u oba smera između dva različita čvora.
[1040] Odnosi između snopova virtuelne mobilnosti su uspostavljeni na osnovu nadgledanja i izveštavanja UE-a. Ta zapažanja se daju kada se šalju udruženi snopovi za mobilnost. Zavisno od situacije, poslati snopovi za mobilnost mogu biti inicirani različito. Dve situacije su razmatrane u sledeć a dva pododjeljka. Osim toga, uspostavljanjem odnosa snopa virtuelne mobilnosti iz RLF događaja se bavi naredni pododeljak. Četvrta alternativa je kada su informacije o položaju dostupne od GNSS-a ili nekog drugog sistema koji nije baziran na NX-u, a koji su pedmet poslednjeg pododeljka u odeljku o odnosima snopova za virtuelnu mobilnost.
3.9.3.1 Uspostavljanje green field mreže
[1041] Kada su svi čvorovi na nekom području istovremeno raspoređeni, dosta odnosa virtuelnih snopova za mobilnost treba da se uspostavi i saobrać aj je obično relativno mali. Stoga je za brzo uspostavljanje odnosa relevantno iskoristiti
12
raspoložive UE što je više moguć e za opsežna zapažanja. Primena green field-a je korisna zbog posebne procedure obuke koja se dogovara nakon što se uspostave odnosi bazne stanice.
[1042] Kao što je prikazano na Slici 146, koja ilustruje uspostavljanje odnosa snopa virtuelne mobilnosti za green field razmeštaj, nakon uspostavljanja odnosa bazne stanice, bazne stanice se slažu o fazi koordiniranog merenja odnosa snopa virtuelne mobilnosti. U konfiguraciji, bazne stanice mogu koordinirati upotrebu MRS-a kako bi se izbegle kolizije i maksimizirao broj opservacija u ograničenom vremenu. Podešeni MRS-i povezani su sa snopovima virtuelne mobilnosti kao i sa realizacijama snopova mobilnosti svake bazne stanice. Opciono, odnosi snopa virtuelne mobilnosti su povezani sa usklađivanjem vremena uplinka i specifično različitim TA rastojanjima.
3.9.3.2 Uspostavljanje novog čvora u postojećoj mreži
[1043] Kada se novi čvor uspostavi u postojećoj mreži, obično već postoji velika količina opsluženih UE-a koji pokreć u hendover procedure. Svaki takav postupak hendovera pokreć e transmisije snopa za mobilnost podešene sa MRS. Stoga ima smisla pokušaj da se ovi snopovi za mobilnost iskoriste za merenja od strane UE-a koje opslužuje novi čvor. To se može izvesti na različite načine:
•<Novi čvor zahteva informacije o snopu mobilnosti za sve prenesene snopove mobilnosti sa susednih baznih>stanica. Kad god bazna stanica inicira snop za mobilnost, ona na vreme obaveštava novi čvor kako omogućio da taj čvor konfiguriše UE koje opslužuje, za merenje.
• Novi čvor zahteva dodatne transmisije snopa za mobilnost sa susednih baznih stanica i da bude obavešten kada su ovi poslati.
[1044] Oba načina su ilustrovana na Slici 147, koja ilustruje uspostavljanje odnosa virtuelnog snopa za mobilnost za postojeće razmeštanje, sa opcionim korakom 2 koji se odnosi na zahtev sa nove bazne stanice drugoj baznoj stanici za slanje prekomernih snopova mobilnosti. Korak 1 se odnosi na zahtev za informacijom o snopu mobilnosti kako bi se omoguć ilo učenje od snopa mobilnosti koji su poslati kako bi se podržao hendover između postoje ć ih baznih stanica i transmisionih tačaka. Istovremeno, nova BS šalje snopove mobilnosti za opslužene UE kako bi i oni merili. Na sličan način se informacije o ovim snopovima mobilnosti kre ć u od nove bazne stanice do susednih baznih stanica.
3.9.3.3 Odnosi snopa virtuelne mobilnosti iz RLF izveštaja
[1045] Neodgovarajući odnosi snopa virtualne mobilnosti mogu dovesti do prekida radio veze (RLF) kada opslužujući čvor ne može da održava vezu sa UE. Buduć i da UE ima uspostavljen kontekst u mreži, UE ne pokre ć e potpuno novu vezu, ve ć pokušava da obnovi vezu sa mrežom, tipično prema novoj/ciljnoj baznoj stanici. Ovo se takođe može shvatiti kao procedura uspostavljanja potrebnih odnosa bez ikakvih dodatnih informacija koje se emituju iz čvorova - iako neki od početnih UE dožive prekid radio veze, postupak uči potrebne odnose snopa iz takvih prekida i postaje robusniji u budu ć nosti.
[1046] Koraci 1-7 na Slici 148 se bave ponovnim uspostavljanjem veze kao i uspostavljanjem odnosa snopa virtualne mobilnosti na osnovu RLF izveštaja:
1.<UE se obaveštava o BSID opslužujuće BSkao deo neke procedure konfiguracije veze.>
2.<UE se regularno povezuje sa snopom virtuelne mobilnosti, bilo preko UE ili BS merenja, ili povezivanjem>opslužujućeg snopa podataka sa najprikladnijim snopom za virtuelnu mobilnost.
3. Radio link UE-a ne uspeva. Izvorišna BS održava kontekst UE-a.
4. UE čuva merenja, stanja i vreme kvara.
5. UE ponovo uspostavlja sa ciljnom BS ili čvorom i obezbeđuje UE ID i BSID na izvornoj BS za ciljanu BS. Ciljana BS ili je snabdevena sa UE kontekstom ako je hendover već započet, ili može preuzeti UE kontekst od izvorne BS koristeć i UEID i BSID. UE kontekst može uključivati povezanost sa snopom virtuelne mobilnosti.
6. Ciljana BS povezuje UE sa snopom virtualne mobilnosti u ciljanoj BS.
7. Ciljana BS uspostavlja odnos snopa virtualne mobilnosti između povezanih snopova virtuelne mobilnosti na izvorištu pre RLF i na cilju posle RLF (ovde se pretpostavlja da izvorišni čvor održava UE kontekst dok ne primi informaciju o ponovnom uspostavljanju za UE posle iskustva RLF za UE). Opciono, izvorišni TA se preuzima od UE konteksta i uključuje u odnos, i/ili se uspostavlja ciljni TA i uključuje u odnos.
[1047] Pod uslovom da je procedura ponovnog uspostavljanja pouzdana i brza, onda se ona može smatrati adekvatnim sredstvom za uspostavljanje odnosa snopa virtuelne mobilnosti. Možda se neki RLF-i mogu smatrati razumnom cenom u poređenju sa ograničenim overheadom, ali povezane performanse moraju biti povezane sa zahtevima kupaca.
[1048] Kako UE može da bude agnostičan za ID snopa koji opslužuje i/ili BSID-a koji opslužuje, UE proceduru ponovnog uspostavljanja može inicirati izvorna bazna stanica informisanjem potencijalnih ciljnih baznih stanica, kao što je prikazano na Slici 149, koja prikazuje proceduru ponovnog uspostavljanja pokrenutu od strane izvorne BS sa
12
poboljšanjima odnosa snopa virtuelne mobilnosti. Na osnovu količine informacija dostupnih za UE u momentu RLF-a, između originalne izvorne BS i ponovno uspostavljene BS može se razmeniti različita količina dodatnih informacija.
[1049] Ako je UE agnostična za BS koja je opslužuje i za snop koji je opslužuje, onda BS koja je opslužuje treba da pošalje obaveštenje svojim susedima o UE, kao što je prikazano na Slici 149. Dobrovoljnim delovanjem da pošalje RLF-obaveštenje od UE, susednim baznim stanicama, bazna stanica koja opslužuje se otvara za buduć u signalizaciju iz čvora za ponovno uspostavljanje. Napominjemo da korak 2 na Slici 149 može biti zamenjen sa UE koja izveštava čvor za ponovno uspostavljanje o prethodnom opslužujućem čvoru ako je UE agnostičnasamo za snop koji je opslužuje, a ne i za snop koji je opslužuje i za čvor koji je opslužuje.
[1050] U koraku 4 na Slici 149 se razmenjuju informacije ne samo o UE kontekstu, već i o informacijama koje pomažu u unapređenju odnosa snopa virtuelne mobilnosti. Ponovno uspostavljena BS obaveštava originalnu opslužujuću BS o trenutnom snopu virtuelne mobilnosti koji je pridružen UE na osnovu kojeg servisni čvor može da ažurira svoje odnose snopa virtuelne mobilnosti. Takođe izvorni čvor može da ponovo proceni pragove aktiviranja u proceduri aktivnog moda u originalnim konfiguracijama snopa koji opslužuje UE.
3.9.3.4 Informacije o poziciji i odnosi snopa virtualne mobilnosti
[1051] Ako bazna stanica i UE mogu da redovno ili, na zahtev, uspostavljaju procenu položaja UE, tada se odnosi snopa virtualne mobilnosti mogu zasnivati na informacijama o položaju. Ovo se takođe odnosi na razmatrane mehanizme pozicioniranja i pripadajuć u arhitekturu pozicioniranja. Jedna prednost je da izvorna BS ne mora da pridružuje UE snopu virtualne mobilnosti na izvornoj BS. Sa druge strane, kombinacija pridruženog snopa virtuelne mobilnosti na izvornoj BS kao i vremensko usklađivanje uplinka se mogu u kombinaciji smatrati grubom procenom pozicije, i samim tim odnosi snopa virtuelne mobilnosti na osnovu informacija o poziciji mogu videti kao što je gore razmatrano. Međutim, ako je informacija o poziciji nezavisna od snopova za mobilnost izvorne BS, onda se pozicija prema odnosima snopa za virtuelnu mobilnost može posmatrati kao crowd sourcing odnosa snopa za virtuelnu mobilnost.
[1052] Izrada takve tabele uključuje postepeno učenje, bilo tehnikama mašinskog učenja ili putem SON istraživačkih pristupa ili oboje, kako bi se identifikovalao koja radio funkcija najbolje predstavlja položaj UE (kada geo-položaj UE nije dostupan direktno), povezujuć i tačnost geografske lokacije sa snopovima za virtuelnu mobilnost, kao i pripadaju ć e snopove za mobilnost i kontinuirano optimizujuć i sadržaj tabele u skladu sa mrežnim promenama (promene u infrastrukturi grada, promene u razmeštaju itd.). Tačnost položaja takođe utiče na odgovarajuć u veličinu snopa virtualne mobilnosti.
3.9.4 Optimizacija robusnosti mobilnosti
[1053] Procedura mobilnosti je objasnjena u odeljku 3.5. Objašnjena procedura na bazi snopa zahteva funkciju samoorganizovanja kako bi se smanjio overhead MRS prenosa bez značajnijeg uticaja procedure za promenu snopa na robusnost mobilnosti. Dole navedene SON funkcije pretpostavljaju prisustvo odnosa bazne stanice i odnose snopova za virtualnu mobilnost, kao što je spomenuto u odeljcima 3.9.2 i 3.9.3. Takođe, SON funkcija koja je slična CIO (Cell Individual Offset) podešavanju pragova koja se vrši u LTE-u, ali je moguć a na nivou snopa - podešavanje pojedinačnog offset-a snopa (BIO) dopunjava svoj pandan u LTE.
3.9.4.1 Podešavanje procedure hendovera zasnovano na tabelama odnosa snopova virtualne mobilnosti
[1054] Odnosi snopova virtuelne mobilnosti podržavaju hendover proceduru za predlaganje odgovarajuć ih snopova virtuelne mobilnosti. Čvor koji opslužuje određuje koji snopovi virtuelne mobilnosti (i pridruženi snopovi mobilnosti sa konfigurisanim MRS) treba da budu poslati od njega i takođe zahteva od susednih čvorova da šalju određene snopove virtuelne mobilnosti ili obaveštava susedne o snopu virtuelne mobilnosti pridruženom na izvoru, koji susedni koriste za određivanje povezanih snopova virtualne mobilnosti u ciljanom čvoru. Izvorne i ciljne BS koriste snopove virtualne mobilnosti za generisanje povezanih snopova mobilnosti. Na primer, snop virtualne mobilnosti može biti povezan sa jednim ili više snopova za mobilnost, kako je ilustrovano na Slici 144. Povezanost između snopova virtualne mobilnosti i snopa mobilnosti, kao i same konfiguracije snopa za mobilnost se tokom vremena mogu prilagođavati.
[1055] Pod pretpostavkom da funkcija AVR SON radi dovoljno dugo da bi se izgradila tabela odnosa snopa virtualne mobilnosti sa dovoljno pouzdanosti, procedura HO može se dodatno usavršiti da bi se ubrzala. Scenario HO granice je prikazan na Slici 150. Odnos snopa virtualne mobilnosti za UE na pravougaoniku je povezan s jednim snopom mobilnosti A3 na izvornom čvoru A i jednim snopom mobilnosti B2 na ciljnom čvoru B. Pošto se od UE traži samo da meri samo jedan ciljni snop mobilnosti, umesto toga se može razmotriti hendover “na slepo” bez konfiguracije UE-a za merenje i izveštavanje o snopovima mobilnosti. Stoga se mogu izbeć i svi koraci do faze „Priprema mreže“ na Slici 106 da bi se ubrzala HO procedura.
3.9.4.2 Dinamičko upravljanje geo-ogradom
12
[1056] Koncept geo-ograde se pominje u odeljku 3.5.2. Samo da sumiramo koncept geo-ograde, ona je identifikator pokrivenosti aktivnog moda UE za čvor. Takva geo-ograda se može koristiti za proaktivno (bez čekanja da SINR padne ispod određenog praga) pokretanje hendover procedure aktivnog moda. Geo-ograda se formira pomoć u snopa geo-ograde (snop geo-ograde je MRS snop širi od uskog MRS snopa i taj snop se periodično prenosi iz čvora kada je barem jedan aktivni mod UE povezan sa čvorom) i nekih relativnih pragova (graničnih vrednosti) u svakom smeru uskog MRS snopa. Ovaj metod je dodatno ilustrovan pomoć u Slike 151. Na slici su identifikovani uski MRS snopovi, a područje geo-ograde je zasenčeno područje koje prekriva uske MRS snopove. U ovoj metodi, područje geo-ograde se generiše pomoć u snopova geo-ograde, tako da postoji fizički snop koji se prenosi sa čvora kako bi se stvorilo osenčeno područje na Slici 151. Područje geoograde za takav snop geo-ograde je definisano pomoć u pragova u svakom uskog MRS snopu. Prema tome, kada je UE u uskom MRS snopu-1, tada se prag-1 koristi za identifikaciju pokrivanja snopa geo-ograde a kada je UE u uskom MRS snopu-2, tada se za identifikaciju pokrivanja snopa geo-ograde koristi prag-2 i tako dalje. Na ovaj način, UE u uskom MRS snopu 1 koristi prag-1 kao relativni offset prema kvalitetu signala snopa geo-ograde da aktivira izvještaj o merenju koji pokreć e događaj.
[1057] U početnim fazama razmeštanja čvora, na osnovu merenja “u pogonu” ili bilo kog drugog dostupnog predznanja, OAM može identifikovati geo-ogradu datog čvora i može konfigurirati čvor sa odgovarajuć im pragovima direktno povezanim sa geo-ogradom. Kao što bi neko radije smanjio testove u pogonu, neko drugi bi ovo mogao videti kao konfiguraciju zasnovanu na testu bez pogona, pri čemu OAM konfiguriše svaki od pragova koji odgovara uskim MRS snopovima za istu vrednost i omoguć ava da SON funkcija za upravljanje geo-ogradom optimizuje ove pragove.
[1058] Geo-ograda se može dalje optimizovati na osnovu različitih merenja koja je prikupio čvor od UE-a i performansi HO odluka. Oblik geo-ograde zavisi od podešavanja parametara snopa koji se zasnivaju ne samo na performansama HO u prošlosti, već i na sposobnostima čvora uključenog u granice HO. Kao primer, oblik snopa geo-ograde se može značajno razlikovati u određenim pravcima uskih smopova u poređenju s drugim pravcima uskih snopova. To je prikazano na Slici 151. Kao što je prikazano na slici, pokrivenost snopa geo-ograde se može ograničiti različitim pragovima u različitim pravcima, na osnovu kvaliteta uskih MRS snopova i performansi kvaliteta snopova susednih čvorova (nije prikazano na slici, ali se pretpostavlja da trenutni čvor ima susede). Takođe napominjemo da iako su merenja jačine signala geo-ograde određenog čvora bolja od merenja jačine signala geo-ograde drugog čvora na određenom položaju, to ne garantuje da položaj pripada prvom čvoru u smislu regije geo-ograde prvog čvora, pošto sposobnosti čvora da stvara uske snopove diktiraju koliko je geo-ograda čvora velika ili mala.
[1059] Zbog toga, SON funkcija dinamičkog upravljanja ogradom optimizira proceduru mobilnosti u aktivnom modu za pokretanje lokacije zasnovanu na HO statistikama (Ping-Pong ponašanja između čvorova, neuspeli hendoveri itd.), moguć nostima čvorova (svojim i susedskim) i takođe mogu ć im situacijama optere ć enja. Kontrolisani parametar je vrednost praga koja je specifična za uski MRS snop.
3.9.5 Samo-optimizacija i samoodrživost
[1060] U ovom odeljku je ukratko komentarisano nekoliko SON funkcija kao što su upravljanje identitetom, specifični entitetski parametri, upravljanje optere ć enjem, optimizacija pokrivanja i kapaciteta, kognicija i samoodrživost.
3.9.5.1 Upravljanje identitetom
[1061] Kada se mreža koristi u obfusciranom modu, ambicija je da se redovno menjaju poslate sekvence i identifikatori. Ovo se takođe može posmatrati kao način da se izbegne problem planiranja dodeljivanja identifikatora za lokalnu jedinstvenost. Identifikatori se uglavnom nalaze u mreži i između mrežnih elemenata, a poslati identifikatori i sekvence se redovno menjaju u koordinaciji s PME-om.
3.9.5.2 Parametri specifični za entitet
[1062] Detaljne procedure mrežnih elemenata mogu biti podložne automatizaciji, pod uslovom da postoje sistematski aspekti, poput radio uslova za adaptiranje.
3.9.5.3 Poboljšana podela optere ć enja između susednih čvorova
[1063] Snop potencijalno može da opsluži UE dobrim kvalitetom kanala čak i kada je UE izvan geo-ograde čvora. To će se najverovatnije dogoditi kada susedni čvor ne ometa, npr., zbog nedostatka aktivnosti u snopu prema UE. Iako susedni ne emituje nikakve snopove u pravcu trenutnog UE, susedni čvor bi mogao biti preoptereć en zbog velike aktivnosti u drugim snopovima. To ima uticaja na backhaul i ostali overhead obrade kod susednog čvora. Jedan primer scenarija balansiranja optere ć enja mobilnosti je prikazan na Slici 152.
[1064] Na Slici 152, UE se kreć e od čvora A prema čvoru B i kada UE izađe izvan pokrivanja čvora A, tada se u HO metodi pokretanja zasnovanoj na geo-ogradi, pokreć e procedura HO prema čvoru B. Na osnovu rezultata merenja MRS, čvor A prepoznaje da je HO kandidat čvor B, a posebno snop B2 u čvoru B. Kada čvor A zatraži HO od snopa B2, čvor B može
1
odloži prihvatanje HO ako shvati da čvor A može dovoljno dobro da služi UE. (Napominjemo da čvor B opslužuje nekoliko drugih UE u različitim snopovima što može uzrokovati više overheada obrade i backhaul overheada u čvoru B.) U takvoj karakteristici balansiranja optereć enja, čvor B može dalje dobiti samo određena merenja od čvora A koja se odnose na UE da bi bio siguran da UE ne trpi zbog neefikasnog kvaliteta snopa iz čvora A.
3.9.5.4 Optimizacija pokrivenosti i kapaciteta
[1065] Sa sistemom zasnovanim na snopu, ambicija je da se UE uvek obezbedi adekvatan snop. Istovremeno, pokrivenost mreže i usluga treba da budu održavani i predvidivi. Zbog toga je važno ponovo oceniti pokrivenost i situaciju kapaciteta u mreži za procenu da li su potrebni razmeštaji dodatnih mrežnih elemenata ili postojeć i mogu biti re-konfigurabilni tako da zadovolje potrebe korisnika.
3.9.5.5 Kognicija i samodrživost
[1066] Već ina procena i analiza danas koristi prednosti široke emisije referentnih signala i identifikatora. Uz restriktivniji prenos takvih identifikatora, važno je i dalje podržavati analizu osnovnog zročnika i analizu slučajeva pravilne upotrebe.
3.10 Pozicioniranje
[1067] Pozicioniranje u NX-u ima za cilj da zadovolji krajnje različite potrebe za pozicioniranjem i razlikovanjem korisnika, vrsta uređaja, usluga itd. Signali i postupci za pozicioniranje u NX-u su fleksibilni da ispune zahteve.
3.10.1 Zahtevi i mogu ć nosti
[1068] Sa mnoštvom potencijalnih primena i slučajeva primene, zahtevi se mogu navesti u više dimenzija, kao što je prikazano i ilustrovano na Slici 153, koja ilustruje kompenzovanje zahteva za pozicioniranjem, ilustrovane kritičnom aplikacijom (osenčeno područje koje se uglavnom proteže horizontalno) poput hitnog poziva ili autonomnog prevoznog sredstva povezanog sa uređajem i nekritične aplikacije (osenčeno područje koje se uglavnom proteže vertikalno), poput osluškivanja ili upravljanja mrežom. Skup zahteva je stoga heterogeniji od samih zahteva za tačnošć u.
[1069] Zahtevi za fizički sloj:
•<Troškovi koji se tiču CAPEX i OPEX troškova operatera povezanih sa pozicioniranjem, kao i radio resursa>alociranih za pozicioniranje
•<Aspekti Energetske efikasnosti mogu biti relevantni i na strani mreže i na strani uređaja i odnose se na to koliko>se energetska efikasnost uzima u obzir ili ne. Takođe je povezano sa troškovima.
•<Zahtevi za tačnost se kreć u od grubih (100m) do vrlo preciznih (ispod metra). Srodni zahtev se odnosi na>procene tačnosti, što podrazumeva da treba navesti procenjenu tačnost procenjene pozicije.
[1070] Zahtevi orijentisani na protokol:
•<Aspekti protokola se odnose na to da li pozicioniranje podržava vrlo specifičan protokol, kao što je LTE protokol>pozicioniranja između UE i mrežnog čvora, ili je to kombinacija različitih protokola, koja uključuje signalizaciju korisničke ravni i kontrolne ravni, signalizaciju pristupnog i ne pristupnog stratuma itd.
•<Zavisnost od tipa uređaja se odnosi na podršku za različita ograničenja povezana sa uređajima i tagovima.>•<Zavisnost od stanja je uslov koji diktira da li uređaj može da bude pozicioniran u različita stanja, kao što su>neaktivno/uspavano/aktivno
[1071] Zahtevi za arhitekturu i razmeštanje
•<Deplojment se odnosi na to da li pozicioniranje postavlja zahteve koji utiču na konfiguraciju deplojmenta.>•<Apsolutni/relativni zahtevi za poziciju sa procenama koje se odnose na poznatu geografsku odrednicu, ili samo>na logički entitet, možda sa neizvesnim ili čak nepoznatim položajem.
•<Vreme utvrđivanja, vreme od kada se podnese zahtev za pozicioniranje, do momenta kada se procena položaja>daje podnosiocu zahteva, može biti različitog značaja i na različitom nivou u zavisnosti od primene. Na primer, autonomija plovila bi imala strožije zahteve od poziva za hitne slučajeve.
•<Fleksibilnost za podržavanje različitih zahteva tokom vremena>
•<Skalabilnost za podršku aplikacija sa ogromnim brojem uređaja>
1 1
•<Aspekti mrežne arhitekture su takođe povezani sa vremenom određivanja i skalabilnosti, kao i sa aspektima>sečenja mreže. Neke aplikacije mogu zahtevati da se uključi određeni mrežni čvor, dok je drugima dovoljna podrška logičke mrežne funkcije koja može biti virtuelizovana bilo gde.
[1072] Zahtevi za viši sloj
•<Diferencijacija se odnosi na mogućnost istovremenog pružanja različitih stepena performansi pozicioniranja za>različite aplikacije, uređaje, usluge, itd.
•<Privatnost diktira da li bi trebalo informacije o pozicioniranju anonimizirati za operatera i da li mreža podržava>anonimizirano UE-bazirano pozicioniranje.
•<Sigurnost se odnosi na to da li treć a strana može preuzeti neke informacije o pozicioniranju>
[1073] Slika 153 ilustruje zahteve iz dva primera slučaja upotrebe. Slučaj prve upotrebe predstavlja kritičnu primenu gde je striktno vreme za popravljanje, tačnost, sigurnost, aspekti protokola i zahtevi zavisnosti od stanja najbitniji, a skalabilnost je manje striktna. Drugi slučaj primene ilustruje aplikaciju nekritičnu za osluškivanje i upravljanje mrežom, gde su umesto toga striktna fleksibilnost, skalabilnost, troškovi i privatnost najbitniji zahtevi, a zahtevi za tačnost, zavisnost od stanja i aspekti protokola su manje striktni.
[1074] Opseg moguć nosti pozicioniranja takođe u velikoj meri zavisi od mogu ć nosti terminala. Na Slici 154 su navedene neke tipične moguć nosti i neki primeri različitih nivoa složenosti uređaja. Različite složenosti uređaja se mogu npr. povezati da podrže različite numerologije, gde su jednostavni uređaji ograničeni u pogledu podržane širine opsega i vremena simbola itd. Složenost uređaja se može povezati i sa načinom na koji se uređaj napaja, što je usko povezano sa aspektom energetske efikasnosti. Neki uređaji su pre-configurisani i ne mogu se rekonfigurisati nakon razmeštanja, dok su drugi sposobni da preuzmu neke zajedničke informacije, a još sposobniji uređaji mogu da preuzmu namenske informacije o konfiguraciji.
[1075] Uređaji takođe mogu imati različite moguć nosti kada je u pitanju podrška različito složenim šemama downlink prijema i uplink predaje. Jednostavni uređaji mogu biti podešeni tako da prenose samo u uplink-u, dok nešto složeniji uređaji mogu da mere i izveštavaju downlink merenja. Beamforming i tehnike na bazi liste kodova mogu zahtevati još napredniji uređaj itd. Takođe, neki uređaji su u stanju da iskoriste prednosti svog položaja, dok jednostavniji uređaji omogu ć avaju samo nekom drugom čvoru da odredi njegov položaj i koristi ga u aplikacijama.
3.10.2 Zajedničke i namenske funkcije
[1076] NX komponente za pozicioniranje mogu biti konfigurisane kao zajedničke ili namenske komponente kako bi se omoguć ilo i skalabilno i grubo pozicioniranje kao i tačno i prilagođeno pozicioniranje. Zajednički referentni signali pozicioniranja (PRS) i uplinku signali na bazi nadmetanja mogu biti konfigurisani preko posebne Tabele Informacija o Pozicioniranju (PIT) ili neke druge tabele, poput tabele AIT (Access Information Table). Namenske komponente uključuju namenske PRS, namenske signale za sinhronizaciju uplinka (USS) i namenske procedure. Procedura pozicioniranja se može pokrenuti uobičajenim postupkom da bi bila podešena preko posebnih postupaka. Geografska povezanost sa komponentom može biti uključena u podatke o pomoć i UE-u (pozicioniranje na bazi UE-a) ili može biti konfigurisana u bazi podataka u mrežnom čvoru, gde je povezivanje napravljeno na osnovu povratnih informacija UE-a (UE-asistirano pozicioniranje). Obe strategije pozicioniranja su podržane u prethodnim generacijama, a podržane su i u NX-u.
3.10.2.1 Zajednički PRS-i
[1077] Neki zajednički signali se mogu videti kao primeri PRS-a, kao što je SS (System Signature). Pored toga, mogu biti definisani dodatni zajednički PRS-i i UE mora da preuzme informaciju o takvim PRS preko planirane (scheduled) signalizacije u aktivnom modu. Informacija o konfiguraciji je označena Tabalom Informacija o Pozicioniranju (PIT), koja se može povezati sa regionom validnosti koju karakteriše SSI ili oblast prać enja. Na UE-u je da nadgleda validnost PIT-a i preuzme ažuriranje nakon što se region promeni. To znači da se uobičajeni PRS-ovi mogu nadgledati suštinski u bilo kom stanju.
[1078] Zajednički PRS može biti specifičan za čvor ili skup čvorova. Takođe može biti specifičan za snop. Zajednički PRS se takođe može prenositi preko različitog RAT-a, kao što su postoje ć i PRS LTE.
3.10.2.2 Zajednički uplink signali zasnovani na nadmetanju
[1079] Zajednički uplink signali, kao što su PRACH preambule, mogu se koristiti za uspostavljanje uplink vremenske sinhronizacije na čvoru. Pošto su signali zajednički, nadmetanje mora biti rešen da se obezbedi pravi identitet uređaja. Informacije o konfiguraciji ovih zajedničkih signala se mogu obezbediti za UE preko difuzno emitovanih informacija ili planiranih informacija
1 2
3.10.2.3 Namenski PRS-i
[1080] PRS-i takođe mogu biti konfigurisani da budu namenski, bilo da se prošire zajednički PRS za poboljšanje performansi ili da se podesi rezolucija PRS-a u vremenu i/ili prostoru. Jedna tipična PRS konfiguracija je signal za vremensku sinhronizaciju (TSS) za procenu tačnosti, obično u kombinaciji sa referentnim signalom za mobilnost (MRS) za preciziranje procene tajminga i omoguć avanje identifikacije snopa. PRS je konfiguracija prema UE, što znači da s obzirom na preneseni TSS, jedan UE može biti konfigurisan da koristi TSS za procenu tajminga, dok je drugi UE podešen da razmatra TSS kao realizaciju PRS-a.
[1081] Osim toga, namenski PRS-i takođe mogu biti konfigurisani tako da prošire TSS i/ili MRS u vremenu i/ili frekvenciji. U jednom primeru, čvor je podešen da šalje identične sekvence za TSS i MRS u dva uzastopna simbola. Jedan UE je konfigurisan da koristi prenos prvog simbola kao TSS/MRS, dok je drugi UE konfigurisan da koristi sekvence od dva simbola kao PRS.
3.10.2.4 Namenski Uplink Signali za Sinhronizaciju (USS)
[1082] Usklađivanje vremena tokom nasumičnog pristupa ima za cilj usklađivanje vremena u odnosu na čvor. UE-u je dodeljen USS kako bi se omoguć ila procena uplink tajminga. Procedura se takođe može posmatrati kao procedura za proceneu dvostrukog kašnjenja, koja potencijalno može koristiti USS kakav jeste ili biti podešena pomoću poboljšanog USS sa još boljom podrškom za procenu tajminga.
[1083] Pored toga, više čvorova može primiti USS da omoguć e uplink TDOA (Time Difference of Arrival ). Da bi se podržalo takvo pozicioniranje, informacija o USS moraju biti signalisane između čvorova ili bar odgovarajuć oj jedinici za obradu propusnog opsega.
3.10.2.5 Kombinovanje zajedničkih i namenskih komponenti
[1084] Slika 155 prikazuje primer nekih zajedničkih i namenskih komponenti, gde su zajedničke komponente definisane u regionu validnosti koji karakteriše SSI područje. Pozicioniranje se postepeno može podesiti od grubog i podržanog od zajedničkih PRS-a poslatog preko skupa čvorova do tačnih i podržanih od nekih specifičnih za snop namenskih PRS. UE treba da preuzme informaciju o namenskim PRS-ovima u aktivnom stanju UE NX. Kad su preuzeta, merenja se mogu objediniti i obraditi u bilo kom stanju (aktivno, uspavano, neaktivno).
3.10.2.6 Izazovi mrežne sinhronizacije
[1085] Neki okviri za pozicioniranje, kao što je vremenska razlika u dolasku uplinka i downlinka se zasnivaju na informaciji o relativnom tajmingu između čvorova ili odgovaraju ć ih jedinica osnovnog opsega. Za grubo pozicioniranje, mrežna sinhronizacija je manje problematična, i dovoljna je postojeća procedura mrežne sinhronizacije zasnovana na Globalnom navigacionom satelitskom sistemu (GNSS). Ona podrazumeva standardnu devijaciju greške tajminga reda veličine od 50 ns [3GPP37.857], što odgovara 15 metara. Međutim, za zahteve za tačnošć u ispod metra, ovo nije dovoljno tačno. Zbog toga je poželjna vremenska sinhronizacija zasnovana na over-the-air merenjima. Alternativa je upotreba mehanizama koji koriste merenja udaljenosti i pravca, koji u kombinaciji mogu da obezbede tačno pozicioniranje bez tačne sinhronizacije među čvorovima.
3.10.3 Ograničena dostupnost informacija o pozicioniranju
[1086] Postoji nekoliko razloga za ograničavanje dostupnosti informacija o pozicioniranju. Jedan je da redovan prenos PRS-a ima uticaj na potrošnju energije čvora jer ograničava mirovanje čvora. Ako ne postoje UE koji koriste prednosti PRS-a, tada treba izbegavati njihov prenos. Osim toga, ako su takvi signali semi-statički podešeni, tada se mogu koristiti aplikacije treć e-strane za registraciju PRS-a, njihovo pridruživanje geografskim pozicijama i čuvanje podataka u bazi podataka. Ova baza podataka tada omoguć ava aplikacijama tre ć e strane da mere PRS-ove i upoređuju ih sa uspostavljenom bazom podataka kako bi se omoguć ilo pozicioniranje uređaja. Operater bi mogao da bude zainteresovan da ograniči pristup PRS-ima samo za svoje kupce, uz moguć u određenu diferencijaciju. Ograničena dostupnost i pristup informacijama o pozicioniranju je novi koncept za NX i zato je detaljnije opisan nego PRS komponente u prethodnom pododeljku.
[1087] Generalno, PRS se može posmatrati kao sekvence/resursi/deskremblovanje koji su funkcije vremena (t) i, frekvencije (f), ID čvora (id1), sistemskog ID-ja (id2) PRS ID-ja (idPRS) itd. koji se mogu polu-statički podesiti. Dodavanjem vremenski promenljivog parametra α (t) koji se regularno menja i treba da se preuzme preko namenske signalizacije:
PRSn= f(idn, …, α(t)
1
[1088] Moguć e je definisati PRS pomoću vremena validnosti ili vremena pristupa u smislu da UE treba da preuzme informacije o α(t) kada njegova trenutna informacija postane zastarela. Samim tim, nije moguć e snimiti PRS preko top aplikacija, pošto je ova informacija validna samo ograničeno vreme.
[1089] Ovo je prikazano na Slici 156, gde različiti čvorovi prenose različite referentne signale za pozicioniranje. Signali nisu u potpunosti korisni za UE osim ako ne zna vremenski promenljivu sekvencu α(t) koja se koristi za generisanje signala. U ovom primeru vremenski promenljiv parametar α(t) se označava "ključem za pozicioniranje" pošto omoguć ava UE-u da otključa visoku mogu ć nost tačnog pozicioniranja koje obezbeđuje mreža.
[1090] Primer signalizacije je dat na Slici 157. U ovom primeru, mrežni entitet označen kao entitet za upravljanje pozicioniranjem (PME) konfiguriše mrežne čvorove sa vremenski-promenljivom namenskom PRS konfiguracijom. Mrežni čvor n prenosi namenski PRSn (u ime nekog drugog UE, verovatno) koji je funkcija vremenski promenljive PRS konfiguracije. Pošto UE u ovom primeru nema informaciju o trenutnoj namenskoj PRS konfiguraciji, ona ne može da izvodi pozicioniranje visoke tačnosti korišćenjem namenskih PRS signala. Opciono ona može izvesti pozicioniranje sa malom tačnošć u, npr., korišćenjem zajedničke PRS informacije koja nije vremenski promenljiva.
[1091] Ako UE utvrdi da želi da izvrši pozicioniranje visoke tačnosti pomoć u namenskih PRS signala, ona šalje zahtev mreži (obično preko trenutno opslužujućeg čvora koji potom zahtev može proslediti PME čvoru) i prima kao odgovor informaciju potrebnu za pozicioniranje visoke tačnosti.
[1092] Nakon nekog vremena, trenutno pozicioniranje ističe i PME konfiguriše mrežne čvorove novom namenskom PRS konfiguracijom (ili bi njegov konfiguracioni šablon mogao biti podešen na duži vremenski period). Ako UE nije dobio ažuriranje koje sadrži informaciju vezanu za ovu novu konfiguraciju, sada više ne može da vrši pozicioniranje visoke tačnosti.
[1093] Napominjemo da je primer dat na Slici 157 samo primer. Alternativna rešenja mogu biti da mrežni čvorovi upravljaju PRS tajmerima i rekonfigurišu se autonomno, nakon inicijalne konfiguracije, npr. pomoću OSS (operation and support system) ili SON (self-optimizing network) čvora.
[1094] Diferencirana tačnost pozicioniranja se može omogu ć iti na više različitih načina, npr., jedno ili više od:
• Obezbeđivanje ključa za pozicioniranje koji je validan kratko ili duže vreme trajanja.
• Obezbeđivanje informacija koje korisničkom terminalu omoguć avaju da dekodira samo odabrani podskup raspoloživih PRS signala koji se prenose iz mreže.
• Obezbeđivanje da se izabrani delovi PRS-a mogu dekodirati na UE (npr. u vremenu i/ili opsegu).
• Obezbeđivanje dodatnih PRS-a kao odgovor na zahtev za ve ć u tačnost.
3.10.4 Fleksibilni referentni čvorovi
[1095] U prethodnim generacijama infrastruktura za pozicioniranje su bili mrežni čvorovi, kao što su bazne stanice, transmisione tačke, itd. Međutim, u nekim slučajevima korišć enja, gustina i geometrija mrežnih čvorova nisu dovoljni da omoguć e tačno pozicioniranje. Osim toga, neke aplikacije i slučajevi upotrebe se oslanjaju na relativno pozicioniranje između entiteta, a tačne relativne pozicije su važnije od apsolutnih pozicija. Jedan primer su slučajevi upotrebe autonomnih plovila sa ljudima u blizini. U takvim slučajevima, relativni položaj je od vitalnog značaja za izbegavanje nezgoda.
[1096] Zbog toga je važno smatrati da su neki uređaji deo infrastrukture za pozicioniranje.
[1097] Da bi bilo jasno, pravi se slede ć a razlika:
Pozicioniranje - određivanje lokacije uređaja, koja se može proceniti na osnovu signala iz infrastrukture čvorova i uređaja.
Lokacija - lokacija dela infrastrukture, koja može biti ili mrežni čvorovi ili drugi uređaji. Primetite da se lokacija takvog uređaja može odrediti preko pozicioniranja.
[1098] Uređaji koji podržavaju pozicioniranje mogu imati ili specifične moguć nosti kao što su sposobnost samopozicioniranja u apsolutnom smislu (npr. GNSS) ili u relativnom pogledu (npr. radar, senzori). Ovi uređaji se ovde nazivaju uređajima za podršku pozicioniranju. Ovi uređaji najmanje imaju moguć nost slanja referentnog signala za pozicioniranje, ili čak mogu ć nost podržavanja procedure za procenu udaljenosti i/ili azimuta.
[1099] Slika 158 ilustruje primer signalizacije sa uređajem 1 koji deluje kao uređaj za podršku pozicioniranju i na taj način poboljšava pozicioniranje uređaja 2. Uređaj za podršku pozicioniranju informiše mrežni čvor o njegovoj sposobnosti i prima PRS konfiguraciju. Jedan primer PRS-a je signal otkrivanja perifernog linka u LTE-u, pojačan procedurom za izveštavanje.
1 4
3.10.5 Procedure za procenu udaljenosti(ranging)
[1100] Svrha usklađivanja uplink tajminga je uspostavljanje uplink tajminga koji je približno jednak za sve UE koje opslužuje isti čvor. Obično se uspostavlja tokom nasumičnog pristupa i održava se tokom trajanja veze na osnovu povratnih informacija sa čvora ka UE sa relativnim podešavanjima tajminga.
[1101] Određivanje udaljenostitakođe može biti važna komponenta u pozicioniranju, ali zahteva procenu udaljenosti od najmanje dva do četiri čvora, u zavisnosti od toga da li je na raspolaganju vremenski niz merenja i da li je potrebna 2D ili 3D pozicija. Prema tome, može biti relevantno osmisliti proceduru za određivanje udaljenosti prema čvorovima koji ne opslužuju. Prirodno je takav postupak bazirati na uplink vremenskom usklađivanju koje počinje od nasumičnog pristupa. Dakle, UE mora biti autorizovan i konfigurisan tako da može inicirati nasumični pristup čvoru koji ga ne opslužuje. Konfiguracija može da se obavi preko jednog ili više od
• AIT koji obezbeđuje sistemske pristupne informacije, pri čemu neke preambule nasumičnog pristupa opciono mogu ograničiti pristup uređajima koji ne opslužuju.
•<čvor koji opslužuje, i koji obezbeđuje informacije o procedurama za nasumični pristup čvorovima koji ne>opslužuju, uključuju ć i kako preambule nasumičnih pristupa, tako i povezane downlink referentne signale.
• pre-konfiguracija, gde određeni downlink referentni signal ukazuje na prihvatanje primljene preambule za nasumični pristup za udaljenost koja neopslužuje.
[1102] UE inicira procenu rastojanja nadgledanjem downlink referentnog signala (PRS ili nekog drugog DL RS-a) povezanog sa udaljenošću od čvora koji ne opslužuje. Na osnovu primljenog tajminga downlink signala ili tajminga uplinka koji se odnosi na ć eliju koja opslužuje, UE šalje preambulu za nasumični pristup čvoru koji ne opslužuje i čeka odgovor u prekonfigurisanom ili konfigurisanom vremenskom/frekvencijskom resursu ili u prostoru za pretraživanje. Odgovor može da uključi inicijalni tajming uplink-a i može da uključuje uplink resurs i transmisionu konfiguraciju za narednu uplink transmisiju. Procedura slanja/odgovora može da se nastavi sve dok se ne postigne zadovoljavaju ć a tačnost udaljenošću. Procedura može sadržati konfiguraciju postepeno širih signala uplinka i downlinka kako bi se omoguć ila postepena poboljšanja tačnosti.
3.10.6 Procedura za procenu pravca
[1103] Interakcije čvorova koji opslužuju mogu uključivati povratne informacije o povoljnom snopu ili snopovima, obično pridružene MRS-u. Povratna informacija takođe može da uključuje snagu primljenog MRS signala. Čvor može na taj način povezati UE procenu pravca na osnovu pravca i širine povoljnog snopa. Preduslov je da su snopovi kalibrisani u prostornom pravcu. Takva kalibracija se može izvesti prikupljanjem nekih tačnih pozicija u fazi treninga preko GNSS ili slično, i pridruživanjem takvih pozicija pogodnim snopovima.
[1104] Jedan način da se preciziraju procene pravca je ne samo da se zahteva od UE da izveštava o povoljnom snopu, nego da se konfiguriše više snopova u pravcu u kojem se UE približno kreće, a od UE tražiti da prijavi snagu primljenog signala iz više snopa. Feedback može biti efikasan ako se uzmu u obzir izveštaji o jačini signala kao snaga primljenog signala u odnosu na snagu pogodnog snopa.
[1105] Ako snopovi potiču iz istog čvora, a uslovi radio propagacije se mogu smatrati istim, tada je relativna snaga signala između dva snopa ekvivalentna relativnom dobitku antenskog snopa između snopova. Sa kalibrisanim snopovima se to može prevesti u vrlo tačne procene pravca.
3.11 Komunikacija uređaj-sa-uređajem
[1106] Iako je prvi skup LTE D2D karakteristika prvi put dodat u izdanju 12, NX uključuje D2D moguć nosti kao sastavni deo sistema. To uključuje ravnopravnu komunikaciju peer-to-peer korisničkih podataka direktno između uređaja ali, na primer, upotrebu mobilnih uređaja kao releja za proširenje pokrivenosti mreže.
3.11.1 Osnovno obrazloženje i željene karakteristike za D2D komunikacije
[1107] U LTE izdanju 12 je prvi put dodata rudimentarna podrška za D2D komunikacije. Glavne funkcionalnosti su razvijene za slučaj korišć enja javne bezbednosti (PS), uključuju ć i unutar i između ć elija (unutar pokrivanja), izvan pokrivanja i scenarije delimičnog pokrivanja mreže. Za slučajeve upotrebe koji nisu javni, podržano je samo otkrić e unutar pokrivanja mreže. Za izdanje-13 i izdanje-14, opseg D2D komunikacije će biti proširen i za PS i za slučajeve komercijalne upotrebe, uključujuć i podršku za V2X komunikaciju. Ipak, trenutno podržane komponente LTE D2D komunikacione tehnologije nisu dizajnirane da u potpunosti iskoriste potencijal dobitka pokrivanja, kapaciteta i odlaganja za koje se očekuje da D2D komunikacije isporuče.
1
[1108] Za NX, D2D komunikacione mogućnosti su podržane kao inherentni deo sistema, pre nego kao dodatatna karakteristika. Osnovno obrazloženje za D2D komunikacije kao tehnološku komponentu je da D2D transmisiju treba koristiti kad god je ona (1) efikasnija u pogledu spektralne efikasnosti, energetske efikasnosti, dostignutog kašnjenja ili pouzdanosti ili (2) može pružiti bolje iskustvo usluge od tradicionalne celularne komunikacije.
[1109] D2D karakteristike koje su ili ć e biti podržane Izdanjem-12, -13, -14 D2D su takođe podržane NX D2D dizajnom. Pored toga, NX D2D dizajn podržava dodatne karakteristike koje su motivisane novim slučajevima upotrebe, zahtevima ili poboljšanjima performansi. Da bi sumirali D2D scenarije i uspostavili neku osnovnu listu zahteva povezanih sa D2D, D2D scenariji su sumirani na Slici 159. Ovi scenariji mogu biti korisni za identifikaciju poželjnih karakteristika i opcija dizajna, ali komponente D2D tehnologije o kojima se raspravlja nisu i ne treba da budu čvrsto povezane ili ograničene tim scenarijima.
[1110] Slika 160 navodi poželjne karakteristike povezane sa D2D i upoređuje njihov trenutni status sa načinom na koji se taj zahtev primenjuje na NX. Unicast (point-to-point) D2D komunikacija se može posmatrati kao osnovni slučaj, koji -kada se pravilno odaberu režimi, alokacija resursa i kontrola snage - mogu značajno poboljšati performanse mreže kada postoje proksimalne moguć nosti komunikacije. Multicast i difuzno emitovana komunikacija pomo ć u D2D je podržana od 3GPP Rel-12. U NX mogu biti poboljšanja performansi za podršku dužeg dometa multicast/broadcast i već ih brzina bez uticaja na ć elijski sloj. Podrška za prosleđivanje na bazi D2D u situacijama delimične pokrivenosti mreže postoji ve ć u Rel-12, ali se može očekivati da ć e se performanse, kako u pogledu proširenja dometa, tako i dostignutih sa kraja-na-kraj brzina, pove ć ati odgovaraju ć im izborom relejnih uređaja i RRM funkcija.
[1111] Kooperativne komunikacije omoguć ene mrežno kontrolisanim i podržanim D2D komunikacijama mogu imati mnogo različitih oblika u različitim slojevima protokolskog steka, kao što su distribuirano keširanje i distribucija sadržaja zasnovana na uređaju, kooperativni MAC protokoli i, na primer, mrežnim kodiranjem poboljšano kooperativno prosleđivanje. Slično tome, neki oblici D2D komunikacije izvan NW pokrivanja su podržani već u Rel-12 (npr. multicast/broadcast), ali u NX D2D je dalje razvijen da pokrije već e površine u, na primer, situacijama katastrofe i obezbedi usluge sa ve ć om brzinom prenosa čak i u (privremeno) oblastima izvan pokrivanja.
3.11.2 NX principi dizajna i D2D
[1112]
Tabela 17: rinci i NX diza na i n ihove rimene na D2D u NX
[1113] NX principi dizajna se primenjuju na D2D dizajn što je više moguć e kako bi se osigurala nesmetana integracija u NX sistem i omoguć ila postepena konvergencija između rešenja za UL, DL, bočnu vezu i eventualno takođe za backhaul linkove. Tabela 17 navodi neke od principa dizajna NX koji se primenjuju za D2D, a takođe i dva dodatna (poslednja dva reda gornje Tabele) kao principe specifične za D2D.
3.11.3 Spektar za D2D i Dupleks Šeme
[1114] Za LTE, D2D komunikacija je podržana u resursima UL spektra, u UL opsegu ili UL podokvirima u slučaju FDD ili TDD mreže. Razlozi ove odluke povezani su sa regulatornim i aspektima primene.
1
[1115] Međutim, NX je dizajniran da fleksibilno upravlja UL/DL resursima i koristi različite tipove opsega spektra, i samim tim je i NX D2D dizajniran tako da može fleksibilno da radi i u UL i u DL resursima. Zatim, D2D bi trebao da bude u moguć nosti da radi i u licenciranom i nelicenciranom opsegu spektra, zavisno od scenarija, mogu ć nosti UE, situacije pokrivanja i drugih faktora. Za NX, u višim frekventnim opsezima (> 6 GHz), mreža ć e obično raditi u TDD modu, dok se u opsezima nižih frekvencija mogu pretpostaviti i FDD i TDD operacije. U FDD mrežama, NX D2D link koristi UL frekventne resurse, dok u TDD mrežama D2D rad konfiguriše NW u skladu sa fleksibilnim dupleksnim i dinamičkim TDD principima NX.
[1116] U NX, D2D bočna veza je evolvirana tako da veze NX UL, NX DL, NX bočna veza i backhaul postaju slični u pogledu moguć nosti PHY sloja, uključuju ć i šeme dupleksiranja. Za blisku komunikaciju, to jest kada su dva uređaja blizu jedan drugom, dvosmerni puni dupleks takođe može biti održiva dupleksing šema.
[1117] Rad u nelicenciranim i licenciranim opsezima može zahtevati da bočna veza fleksibilno podržava planirani (scheduled) i LBT tip MAC protokola (vidi odeljak 3.8).
3.11.4 Osnovna Arhitektura za D2D Komunikacije: Koncept Grupisanja (Klasterovanja)
[1118] Slika 161 ilustruje D2D komunikacije podržane konceptom klasterovanja. CH čvor može biti u NW pokrivanju ili izvan NW pokrivanja. UE u pokrivanju može da deluje kao izvor za sinhronizacione signale ili da obezbedi RRM informacije za CH koji je izvan NW pokrivanja.
[1119] NX D2D dizajn koristi klastere da se podrži široka raznolikost slučajeva upotrebe sa pokrivanjem, izvan pokrivanja i sa delimičnim pokrivanjem. Osnovna ideja klasterovanja je da se proširi ć elijski koncept za situacije izvan pokrivanja nominovanjem UE (ručni, na kamionu montiran ili privremeno postavljen) da deluje kao vlasnik resursa i kontrolni čvor, slično regularnom eNB-u. Čvor, glava klastera (CH) je stoga vrlo sličan eNB, mada razlike u moguć nostima u pogledu izlazne snage, broja UE koje može da podržava ili montiranih antena mogu da variraju.
[1120] CH, kada je izvan NW pokrivanja može da dobije informacije o sinhronizaciji ili podatke o upravljanju radioresursima iz ne-CH UE koji je unutar pokrivanja i koji takve informacije može da prenosi od eNB (Slika 161).
[1121] Sastavni deo koncepta klasterovanja je dinamički proces selekcije CH. Koncept klasterovanja je hibrid distribuiranih (CH selekcija) i centralizovanih (sam CH deluje kao centralni čvor unutar klastera) elemenata. Ukratko, postupak selekcije CH je distribuiran i koristi signale za otkrivanje koji se šalju sa svih uređaja, uključujuć i značajne informacije o njegovom statusu da bi mogao biti izabran kao glava klastera i čiji izbor pandan uređaj treba da deluje kao glava klastera za određeni uređaj.
3.11.5 NX mreža i UE Scenariji
[1122] Slika 162 ilustruje neke kombinacije scenarija NX razmeštaja i UE moguć nosti. U slučaju samostalnog NX (levo), UE podržava NX, dok u slučajevima zajednički-raspoređenih (srednji) i raspoređenih na više mesta (desno), možda postoji potreba za RAT selekcijom za D2D.
[1123] Kao što je prikazano na Slici 162, kada je NX zajednički-raspoređen ili kada su NX i LTE raspoređeni na različitim mestima, UE-i sa različitim RAT moguć nostima mogu biti blizu jedan drugom, tako da D2D komunikacija može biti održiva alternativa pod uslovom da ovi UE-i koriste kompatibilne RAT-ove. Da se olakša D2D komunikacija u takvim scenarijima, izbor RAT-a za D2D može biti poželjna funkcija za potpuno korišćenje blizine različitih uređaja.
[1124] Takav izbor RAT-a ne podrazumeva nužno odabir samo jednog od raspoloživih interfejsa u isto vreme: RAT izbor takođe može značiti i istovremeno korišć enje raspoloživih RAT-ova. To može biti slučaj, na primer, u scenarijima sa više skokova (multi-hop).
3.11.6 Arhitektura protokola
[1125] Da bi se podržao D2D u situacijama delimičnog pokrivanja i izvan pokrivanja, može se izvesti nekoliko dizajnerskih pristupa, uključujuć i hijerarhijsku arhitekturu ili distribuiranu (flat) arhitekturu kao osnovu dizajna. Hibridni pristup ima za cilj da odabere glavu klastera (CH) koja ima sličnu ulogu kao eNB u slučaju da infrastruktura postane nefunkcionalna. U ovom pristupu selekccija CH i re-selekcija se distribuiraju u smislu da čvorovi mogu birati CH između sebe bez pomoć i centralnog entiteta. Jednom kada je CH izabran, on deluje slično kao eNB do ponovnog izbora.
[1126] Kada je potrebno podržati samo grupne komunikacije zasnovane na difuznom emitovanju ili multicastu, arhitektura zasnovana na CH i pridružene dinamičke procedure za organizaciju klastera nisu neophodni. Međutim, kada su zahtev D2D komunikacije od tačke do tačke i moguć nost da se preko višestrukih skokova dođe do ć elijske bazne stanice, pristup zasnovan na CH može nadmašiti potpuno ravne arhitekture.
3.11.6.1 Opšte
1
[1127] Protokolski stek za bočnu vezu je, kad je to moguć e i kada to može biti motivisano, usklađen sa protokolskim stekom za uplink/downlink. Na primer, fizički sloj koji je simetričan u uplink-u i downlink-u se dobro uklapa u D2D komunikaciju. Kao još jedan primer, glava klastera za D2D komunikaciju može biti eNB ili UE.
[1128] Osim toga, protokolski stek korisničke ravni za različite slučajeve prenošenja koji uključuju direktni UE-UE interfejs (kao što je UE-ka-mreži relej i UE-UE relej) treba da bude usklađen sa bilo kojim relejnim slučajevima za selfbackhauling. Usklađeni nizovi protokola imaju sledeć e dodatne prednosti:
• RAN ima moguć nost da kontroliše koja putanja se koristi za određeni protok saobra ć aja, i posledično da kontroliše koja vrsta radio resursa se koristi. Ova fleksibilnost omoguć ava, na primer, da se UE-UE korisnička ravan prenosi preko RAN-a, kao i da se UE-NW korisnička ravan prenosi preko UE (deluje kao UE-NW relej), kontrolisano od strane RAN-a.
• Osim toga, postoji moguć nost da RAN prebaci protok saobra ć aja između različitih putanja obezbeđuju ć i kontinuitet usluge tokom switching-a, pošto bi se switching izvodio u Sloju 2, ispod IP sloja UE (poput hendovera). (Da bi se izvršila promena (switching) saobrać aja između npr. putanje UE-mreža i relejnog puta UE-ka-mreži, IP adresa koju koristi UE mora biti validna na obe putanje, za šta je potrebna podrška jezgra mreže.)
3.11.6.2 Korisnička ravan
[1130] Arhitektura protokola korisničke ravni za slučaj jednostrukog skoka je prikazana na Slici 164. Za slučajeve releja glavni pristup je da se koristi relej L2. (Relej L2 u principu ne isključuje da se prenošenje L3 (IP) izvodi pomoć u UE kao IP rutera.) To je takođe u skladu sa glavnom alternativom za self-backhauling (vidi odeljke 3.6.6 i 2.2.8.4.). Slika 165 prikazuje arhitekturu protokola korisničke ravni za prenos UE-ka-mreži. Na ovoj slici se pretpostavlja RLC rešenje u dva sloja, što je dalje opisano kao jedan od alternativnih pristupa u Odeljku 2.2.8.4.
[1131] Slika 166 prikazuje arhitekturu protokola korisničke ravni za UE-to-UE prenos.
3.11.6.3 Kontrolna ravan
[1132] Za D2D komunikaciju i otkrivanje postoje tri potencijalne kontrolne ravni:
• UE-Cluster Head kontrolna ravan: Koristi se za dodelu radio resursa za D2D komunikaciju i otkrivanje. U slučaju da je UE pokriven, eNB preuzima ulogu glave klastera. U slučaju da je UE van pokrivanja, UE se bira kao glava klastera i preuzima tu ulogu.
• end-to-end UE-UE kontrolna ravan. Ovaj protokol obično nije specifičan za radio-sloj („NAS“) i koristi se za međusobnu autentikaciju, podešavanje sigurnosti i podešavanje parametara nosioca za UE-UE end-to-end UE-UE korisničku ravan. Ovaj protokol odgovara PC5 Signalnom Protokolu navedenom za LTE-based D2D u 3GPP Rel-13. Ova kontrolna ravan je orijentisana na vezu, pošto bi bili potrebni konteksti/stanja protokola u svakom peer UE.
• link-by-link UE-UE kontrolna ravan. Ovaj protokol je specifičan za radio sloj i koristi se za kontrolu PHI, MAC i RLC konfiguracija koji se koriste tokom jednog skoka između dva UE. Takođe se može koristiti za prenos merenja na UE-UE direktnoj radio vezi. Ova kontrolna ravan je obično orijentisana na vezu.
• Osim toga, postoji i kontrolna ravan potrebna za direktno otkrivanje, uključujuć i otkrivanjemulti-hop putanje i selekciju/reselekciju releja. Ova kontrolna ravan može biti uključena kao deo end-to-end UE-UEkontrolne ravni i/ili gore pomenute link-by-link UE-UE kontrolne ravni.
[1133] Slika 167 ilustruje ravanske protokole koje koristi D2D (UE3 je spoljašnja pokrivenost).
3.11.7 Komponente D2D Tehnologije
[1134] Slika 168 prikazuje neke kombinacije scenarija NX primene i sposobnosti UE.
[1135] Da bi se ostvarili potencijalni dobici zbog D2D komunikacije, zaštitila mreža od interferencija izazvanih transmisijama perifernog linka i da bi se rad D2D neometano integrisao u NX sistem, u mreži i uređajima treba implementirati neke tehnološke komponente specifične za D2D. One su sumirane na Slici 168.
3.11.7.1 D2D sinhronizacija
[1136] Uređaji koji učestvuju u D2D (unicast, multicast i broadcast) komunikaciji treba da budu sinhronizovani u vremenu i frekvenciji. Dobra sinhronizacija je neophodna da bi se osiguralo da transmisije bočnih linkova budu u skladu sa odlukama o rasporedu vremenskog/frekventnog domena, energetski efikasnim otkrićem i radom komunikacije i da
1
olakšavaju visoko kvalitetan prijem podataka. D2D sinhronizacija može biti izazovna u situacijama van pokrivanja i delimičnog pokrivanja.
[1137] Koncept SynS (synchronization source) obezbeđen od UE je primenljiv na NX D2D. U LTE-u je D2D sinhronizacija omoguć ena procedurama koje se odnose na PHY bočnu vezu sa sinhronizacijom [TS 36.213]. Sličan dizajn je osnova za procedure sinhronizacije NX D2D, koje se mogu proširiti na situacije izvan pokrivanja (Scenario 4) korišćenjem SynS koncepta. SynS može biti mrežni čvor (BS), kada je dostupan, ili može biti UE u zoni pokrivanja koji obezbeđuje sinhronizacijski signal za UE izvan pokrivanja. SynS takođe može biti UE izvan pokrivanja koji obezbeđuje sinhronizaciju uz pomoć drugog (npr. u-pokrivanju) UE-a.
3.11.7.2 Otkrivanje Uređaja i Servisa
[1138] Otkrivanje uređaja i servisa može biti deo D2D sesije ili može biti samostalan servis. U oba slučaja, otkrivanje podrazumeva da UE može preuzeti ulogu UE-a koji najavljuje ili UE-a koji otkriva ili i najavljuje i otkriva. U oba slučaja, preduslov za pokretanje procedure otkrivanja je autorizacija servisa i pružanja usluge(Vidi Odeljak 3.11.5.3.).Slično kao i LTE, mreža podržava i konfiguriše dva modela otkrivanja, uzimajuć i u obzir sposobnosti UE, prioritete korisnika itd. Iako ovi modeli otkrivanja ne podrazumevaju razlike na fizičkom nivou, oni mogu dovesti do različitih performansi u pogledu ukupne potrošnje energije i vremena otkrivanja zbog različitih obrazaca transmisije signal za otkrivanje.
[1139] U prvom modelu otkrivanja (za LTE označenom kao „Model A“), UE koji najavljuje, dfuzno emituje poruke o otkrivanju na određenim radio resursima konfigurisanim od mreže. Takva mrežna konfiguracija može koristiti informacije o difuznom emitovanju, prekonfigurisane informacije i/ili signalizaciju specifičnu za UE (npr. RRC signalizacija). UE koji otkriva može koristiti informacije o konfiguraciji za snimanje i dekodiranje poruka o otkrivanju na energetski efikasan način, pošto on treba treba da nadgleda samo resurse za otkrivanje.
[1140] U drugom modelu (za LTE označenom kao „Model B“), UE koji otkriva (radije nego najavljujuć i UE) difuzno emituje poruke o otkrivanju, takođe prema konfigurisanim i predviđenim parametrima i resursima. Pokazalo se da je asistencija mreže u procedurama otkrivanja korisna i u pogledu vremena otkrivanja i ukupne energije utrošene tokom procesa otkrivanja.
[1141] U situacijama delimičnog pokrivanja i izvan pokrivanja, D2D mehanizmi otkrivanja zavise od odluka osnovne arhitekture u pogledu arhitekture na bazi klastera ili ravne arhitekture za D2D komunikacije. Kada se koriste klasteri, postupci distribuirane selekcije i reselekcije CH i asocijacije CH deluju kao postupci otkrivanja zasnovani na autonomnim (distribuiranim) odlukama čvora o prenosu i detekciji signal za otkrivanje i signala za sinhronizaciju.
[1142] Poseban slučaj otkrivanja je otkrivanje prenosa UE-ka-Mreži. UE koji je ovlašć en od strane mreže da deluje kao relej za udaljene UE koji su obično izvan pokrivanja (ili u okviru pokrivanja) učestvuje u otkrivanju prenosa UE-ka-Mreži tokom koga udaljeni UE bira kojić e UE biti koriš ć en kao relej UE-ka-Mreži.
[1143] Štaviše, mehanizmi otkrivanja za NX moraju da podrže izbor putanje za složenije slučajeve, kao što su UE-ka-UE prosleđivanje i prosleđivanje sa više skokova (multihop relaying).
3.11.7.3 Autorizacija i pružanje servisa
[1144] Autorizacija i pružanje servisa omoguć ava uređaju da koristi radio i druge resurse za svrhe D2D otkrivanja i komunikacije. Tačni mehanizmi za to mogu zavisiti od slučaja upotrebe D2D (vidi Odeljak 3.11.1) i mogu da obuhvate jedan ili više od sledeć ih glavnih elemenata:
• Pre-konfigurisane informacije u uređaju. Pre-konfigurisane informacije mogu da sadrže dozvoljene opsege frekvencija, odgovarajuće nivoe snage prenosa i druge parametre koje uređaj može koristiti za otkrivanje i komunikaciju. Pre-konfigurisanje se može izvršiti pre pristupa NX sistemu i/ili preko drugih pristupa.
• NAS signalizacija za razmenu informacija sa CN funkcijama sličnim LTE ProSe funkciji.
• Sistemska informacija i UE specifična signalizacija (npr. RRC) kada je u NX pokrivenosti.
3.11.7.4 Upravljanje bočnim vezama
[1145] Upravljanje bočnim vezama je odgovorno za uspostavljanje, održavanje i prekidanje perifernog kanala, uključujuć i kanale za otkrivanje i komunikaciju. Ove funkcije se mogu smatrati proširenjima i evolviranjem funkcija koje su definisane u LTE u [TS 36.213].
1
[1146] Primeri upravljanja bočnim vezama uključuju pokretanje poruka o otkrivanju difuznog emitovanja (najavljivanje ili traganje), uspostavljanje perifernog deljenog kanala sa određenim pandanuređajem ili pokretanje broadcast/multicast poruka ka skupu pandan UE-a na određenim resursima, itd.
[1147] Slika 169 ilustruje primere funkcija upravljanja sporednom vezom.
3.11.7.5 Izveštaji o merenjima i upravljanje radio resursima
[1148] Slika 170 ilustruje primere mernih funkcija poželjnih za D2D komunikacije.
[1149] Merenja i odgovarajući izveštaji daju važan doprinos upravljanju bočnim vezama i funkcijama upravljanja radio resursima vezanim za D2D tako da D2D komunikacija zaista može poboljšati ukupnu spektralnu/energetsku efikasnost i pokrivenost i smanjiti kašnjenje bez izazivanja neprihvatljivih smetnji u ć elijskom saobra ć aju. Funkcije upravljanja radio resursima poželjne za ostvarivanje ovih ciljeva zavise od slučaja upotrebe (vidi Odeljak 3.11.1), dostupnosti licenciranih/nelicenciranih spektralnih izvora, saobrać ajnog optere ć enja, mogu ć nosti uređaja (npr. mali uređaj sa baterijama, pametni telefon, uređaj za javnu sigurnost). RRM funkcije se distribuiraju između mrežnih čvorova i uređaja. Važni aspekti funkcionalne distribucije između mrežnih čvorova i uređaja su nivo upravljanja mrežom i vremenska skala preko koje rade funkcije mreže i RRM uređaja. Opšti princip ovih aspekata je da mreža ili CH imaju strogu kontrolu nad resursima koji su u vlasništvu mreže ili CH (npr. licencirani resursi spektra). Shodno tome, dva UE-a, od kojih nijedan nema CH mogućnost, ne mogu komunicirati na licenciranim resursima kada su izvan pokrivenosti.
[1150] RRM funkcije koje su poželjne za D2D komunikacije uključuju standardizovane i vlasničke elemente i mogu delimično ponovo koristiti RRM funkcije dizajnirane za tradicionalne ć elijske komunikacije. Takve RRM funkcije uključuju jedno ili više od:
# Izbor moda između ć elijskog i direktnog D2D režima;
# Alokaciju i planiranje resursa za periferni link;
# Kontrola snage perifernog linka;
# Formiranje klastera za izvan pokrivenosti i za delimičnu pokrivenost.
3.11.7.6 Sheme sa više antena (UE beamforming,beam matching perifernog linka)
[1151] Slika 171 prikazuje kako se UE beamforming za D2D komunikacije oslanja na mrežno kontrolisanu autorizaciju servisa, pružanje servisa i lokalna merenja. Kontrola eNB/CH je u znatno grubljoj vremenskoj skali (∼ 500 ms) nego kontrola D2D veze koja se autonomno vrši unutar ograničenja koja postavlja eNB/CH.
[1152] UE beamforming može u velikoj meri poboljšati domet D2D i stoga može dodatno poboljšati potencijal D2D komunikacije za, npr., proširenje ćelijske pokrivenosti, poveć avaju ć i broj uređaja koji se dosežu otkrivanjem uređaja ili smanjuje broj uređaja potrebnih da se obezbedi privremena pokrivenost u situacijama katastrofa. Iz perspektive konfiguracije i upravljanja, osnovni princip za podršku UE beamforming-a je sličan drugim funkcijama uređaja (vidi 3.11.7.3 i 3.11.7.5): rad uređaja se oslanja na informaciju o pružanju servisa i konfiguraciji i prateć im procedurama merenja.
3.11.7.7 Strategija za izbor D2D opsega
[1153] U slučajevima sa više raspoloživih opsega, poput licenciranih i nelicenciranih opsega, trebalo bi primeniti strategiju pregovaranja i odlučivanja kako bi se poboljšala ravnoteža ukupne efikasnosti propusnog opsega i specifičnih prednosti bočnih veza. Na primer, pojasi visokih ili nižih frekvencija imaju različite fizičke karakteristike kao što su različiti gubici propagacije, raspoloživost propusnog opsega, koherentno vreme kanala, granularnost prostornog razdvajanja. Ovi aspekti bi se mogli oprezno razmotriti za različite D2D slučajeve u pogledu različitih QoS zahteva, situacije određivanja budžeta linka, statusa interferencije itd. Ako je dostupno više opsega, optimizirani i dinamički izbor opsega bitno utiče na performanse D2D veze i ukupan korisni učinak NW.
[1154] U praksi su dostupni UE uređaji sa više modova. Integrisanje takvih modova i opsega pruža više moguć nosti za balansiranje performansi individualnih linkova i ciljeva NW performansi što je od posebnog interesa za slučajeve D2D kako bi se dodatno pove ć ali dobitci kapaciteta D2D.
[1155] Strategija odabira opsega može uzeti u obzir mnoge faktore, kao što su učitavanje NW-a, dostupnost i kvalitet opsega bez licenci, zajednička sposobnost UE parova, kvalitet perifernog linka za različite opsege, zahtev za kašnjenje u saobraćaju, uloga perifernih linkova kao relejnih ili direktnih komunikacija, uloga UE u bežičnom prenosu ili jednostavna pojedinačna uloga kao destinacija/izvor saobra ć aja.
[1156] U različitim opsezima, UE ili eNB mogu imati različit MAC mod, koji je optimizovan za ovaj specifični opseg. Naime, jedan čvor sposoban za rad na različitim particijama radio resursa poseduje MAC sa više modova koji prelaze sa
14
jednog na drugi. Podela resursa omoguć ava pojednostavljenu D2D integraciju u ć elijski pristup; Potencijalno on može doneti nezamenjivu robusnost za gust NW razmeštaj i slučajeve velike opterećenosti i laku deprecijaciju karakteristike ili njeno uključivanje za NX ć elijski NW sa D2D.
3.11.7.8 D2D planiranje, HARQ i DRX
[1157] Slika 172 prikazuje operaciju planiranja, perifernog linka.
[1158] L2 mehanizmi predloženi za D2D bi trebalo da omoguć e energetski efikasnu, sa malim kašnjenjem i visoko pouzdanu komunikaciju za scenarije u-pokrivenosti i izvan pokrivenosti, npr. usvajanjem potrebnih L2 mehanizama, npr. DRX i HARQ.
[1159] Brzim planiranjem, (rad u kratkim vremenskim režimima) perifernog linka automatski upravljaju uređaji, u okviru ograničenja podešenih od strane eNB ili CH kao što je prikazano na Slici 172. Primeri rada perifernog linka podešene od eNB ili CH uključuju D2D sporo (alokacija spektra, maksimalna snaga prenosa itd.) planiranje, HARQ procese i upravljanje DRX-om.
[1160] Zbog činjenice da eNB planiranje zahteva dodatnu mrežnu obradu i dve razmene poruka za D2D planiranje, disjunkcija planiranja se koristi za D2D prenose kada se pretpostavlja scenario pokrivenosti. To znači da je svaki D2D UE odgovoran za svoju sopstvenu transmisiju, a za svaku transmisiju, informacija o brzom planiranju koja je podskup dozvola za sporo planiranje, se nalazi unutar prenosa perifernog linka kako bi se omoguć ilo selektivno planiranje frekvencija. Takođe treba napomenuti da bi ponovna upotreba resursa za uplink i periferni link (za isti UE) bila moguć a ako ih eNB konfiguriše zajednički i polu-istrajno.
[1161] Slika 173 ilustruje HARQ operaciju perifernog linka. Slično kao i NX DL HARQ (vidi odeljak 2.2.7.2 za dalje detalje), HARQ povratna informacija se može poslati kao MAC kontrolni element perifernog linka. Ugrađivanjem HARQ povratne informacije u MAC, ona postaje zašti ć ena CRC-om i greška u otkrivanju ACK/ NACK se može svesti na minimum.
[1162] Slika 174 ilustruje DRX usklađivanje infrastruktura-ka-uređaju (I2D) i D2D komunikacija radi maksimiziranja OFF-trajanja. D2D-DRX ić elijski-DRX (C-DRX) mogu biti nezavisni DRX mehanizmi. Obe konfiguracije mogu biti vidljive samo za CH. Prema tome CH može da uskladi D2D-DRX sa C-DRX kada se dogodi prenos D2D i infrastrukture-ka-uređaju (I2D) tako da se minimizira potrošnja energije isključivanjem više komponenti terminalnog primopredajnika.
3.11.8 Aspekti mobilnosti D2D Komunikacije
[1163] Kada je u pitanju upravljanje mobilnošć u, odeljak 3.5 opisuje rešenje mobilnosti zasnovane na snopu, a za D2D veze postoje dva glavna pitanja koja ć e se dalje razmatrati:
-<Promena od održavanja pojedinačne UE specifične veze ka više od jednog UE-a: tradicionalno, kada dođe do>promene radnog čvora mreže, alokacija resursa pokretnom UE može biti rekonfigurisana. Međutim, ova vrsta alokacije resursa mora voditi računa o statusu odgovarajuć ih UE-a koji evolviraju u D2D komunikaciji, kako bi se minimizirao prekid rada D2D zbog rekonfiguracije resursa. Ovo ć e možda zahtevati neko poboljšanje u proceduri upravljanja mobilnoš ć u usmerenoj na ć eliju.
- D2D komunikacija u uspavanom stanju RRC-a (koja je definisana u odjeljku 2.1): U ovom stanju upotrebu resursa D2D veze kontrolišu sami UE-i (iako još uvek unutar baze resursa definisane mrežom koristeći difuzno emitovanu signalizaciju), tako da kada se UE kreće izvan dometa mrežnih čvorova, promene konfiguracije resursa ne mogu biti poznate drugim odgovarajućim D2D UE-u (UE-ima) preko mrežnih čvorova. Prema tome, da bi prebacivanje bilo nesmetano/bez gubitaka, potrebno je obavestiti druge odgovarajuće UE o rekonfiguraciji resursa, putem D2D signalizacije preko D2D upravljačke ravni, što treba poboljšati da bi se ovo postiglo.
3.11.8.1 D2D-svesni hendover
[1164] Slika 175 ilustruje D2D klaster koji komunicira preko granica ć elije. U slučajevima upotrebe u- pokrivenosti u kojem eNB je CH, RRC signalizacija za D2D kontrolu treba da se razmeni između D2D klastera i eNB kako bi se omoguć ila pouzdana kontrolna ravan i robusna mobilnost. U ovom slučaju, može biti skupo da mreža upravlja kontrolnom ravni D2D klastera sa više eNB-a, zbog činjenice da će backhaul overhead u radio mreži možda predstavljati problem. Stoga je korisno držati kontrolnu ravan D2D klastera pod jednim eNB. Ovo se postiže upravljanjem mobilnošć u D2D klastera ne samo na osnovu kvaliteta kanala jednog uređaja već i na osnovu merenja ostalih uređaja u klasteru. Ovaj mehanizam se može implementirati na mrežnoj strani jednostavnim definisanjem dodatnog kriterijuma hendovera. Napominjemo da se složenost može poveć ati ako za D2D kontrolu treba odabrati optimalni čvor jer su tada potrebni koordinirani izveštaji o merenju (i dodatna konfiguracija merenja i izveštaj o njima).
3.12 Aspekti arhitekture NX konektivnosti sa više tačaka
[1165] Ovaj odeljak opisuje solucije arhitekture za podršku NX konektivnosti sa više tačaka. Odeljak je organizovan kako sledi: U odeljku 3.12.1 je data kratka pozadina i motivacija za konektivnost sa više tačaka. Odeljak 3.12.2 opisuje arhitekturu protokola višeg nivoa za konektivnost sa više tačaka za NX. Odeljak 3.12.3 razmatra neke aspekte mobilnosti koji su specifični za konektivnost sa više tačaka. Zatim, u odeljku 3.12.4 je opisana metoda koja se može koristiti za relaksiranje backhaul kašnjenja primenom UE-asistiranog diverzitija za konektivnost sa više tačaka.
3.12.1 Pozadina
[1166] NX ć e verovatno biti raspoređen u opsezima već im od onih u trenutnim komercijalnim RAN-ovima. Na višim frekvencijama je zasenjenje radio putanja mnogo jače u poređenju sa zasenjenjem na nižim frekvencijama. Posebno za visoke frekvencije, može biti potrebna linija optičke vidljivosti za uspešan prenos. U takvim radio uslovima, konektivnost sa više tačaka se može koristiti za smanjenje prekida u saobrać aju. Poboljšanje kapaciteta i propusnosti za korisnike se takođe može postić i kada se istovremeno može održavati konektivnost sa više tačaka. NX dizajn podržava konektivnost sa više tačaka kao sastavni deo tog koncepta. Kao što je gore diskutovano, koncept DL mobilnosti NX je zasnovan na snopu. Sa stanovišta UE, procedure mobilnosti su iste, nezavisno od broja eNB-a koji su uključeni. Posledica toga je da UE ne mora da brine koji eNB šalje snopove a koji ne; ponekad se ovo označava kao čvor-agnostičan UE, a mobilnost je UE-centrična. Da bi mobilnost funkcionisala efikasno, uključeni eNB-ovi moraju da održavaju liste susednih snopova, razmenjuju informacije o snopovima i koordiniraju upotrebu MRS-a. Pristup generičke mobilnosti za NX je opisan u odeljku 3.5. Brza promena snopova u scenariju konektivnosti sa više tačaka zahteva brzu komunikaciju između eNB-a i može zahtevati i pred-memorisanje i dupliranje podataka; u mnogim slučajevima podatke treba duplirati i distribuirati u i iz više eNB-a. Ovaj zahtev dovodi u pitanje moguć nost backhaula u pogledu kapaciteta i kašnjenja. Jedna opcija je da se određena agencija za spliting podataka postavi na stranu EPC-a kako bi se uklonila petlja na sidro-eNB S1 vezi. Pored toga, na bežičnom interfejsu se može smanjiti moguć nost/verovatnoća prenosa tako dupliranih podataka između eNB-ova preko UE-asistirane kontrole protoka. U pododeljku 3.12.5 se razmatra mogućnost da UE-asistencija u tom pogledu može maksimizirati performanse diverzitija konektivnosti sa više tačaka.
[1167] Na slici 176 je prikazan odnos između različitih modova višestruke konektivnosti u NX. Povezane transmisione tačke mogu pripadati jednom ili više eNB-a, i obično se nazivaju intra-eNB konektivnost sa više tačaka i inter-eNB konektivnost sa više tačaka, respektivno.
Različiti načini slanja/prijema se mogu uzeti u obzir u zavisnosti od uslova kanala, razmeštaja mreže, raspoloživog backhaul kapaciteta i kašnjenja, i od vrste saobrać aja. Problemi NX konteksta su diverziti za više tačaka (MPD), agregacija saobraćaja i distribuirani MIMO. Agregacija saobra ć aja se obično odnosi na operacije višestruke konektivnosti na nižim nivoima koje su nezavisne i različite u pogledu resursa i/ili RAT-a, kao što su agregacija nosilaca ili agregacija na IP sloju. Distribuirani MIMO uključuje više predajnih tačaka i pretpostavlja zajedničko kodiranje preko grana. Obično mu je potreban backhaul velikog kapaciteta i sa malim kašnjenjem kako bi se postigle očekivane performanse. U ovom odeljku, fokus je na arhitekturi i aspektima protokola za MPD (multi-point diversity) i agregaciju saobra ć aja.
[1168] Koordinirani multi-point (CoMP) je termin koji se koristi da opiše skup specifičnih karakteristika LTE-a koje se koriste za intra LTE konektivnost u više tačka. CoMP obično karakteriše uska koordinacija na MAC nivou. Koordinacija MAC-a je poželjna kada se za različite predajne tačke koriste zajednički kanalni radio resursi. Izraz CoMP se namerno izbegava u NX kontekstu kako bi se izbegla konfuzija.
[1169] Uporedo sa akvizicijom merenja, izazov u vezi konektivnosti sa više tačaka leži u ograničenjima kapaciteta i kašnjenju u backhaul linkovima koji nose interfejse između čvorova. U mnogim razmeštajima, backhaul sa ograničenim kapacitetom i velikim kašnjenjem je jedina opcija zbog visokih troškova koji su uključeni u brzi backhul. Na primer, u nekim slučajevima, X2 veze su dostupne pomo ć u obične internet veze.
[1170] Višestruka konektivnost opisana u ovom odeljku je fokusirana na slučaj konektivnosti za intra- eNB. Solucija za višestruku konektivnosti intra-eNB gde eNB sadrži centralizovani RRC/PDCP i distribuirani RLC/MAC je alternativna realizacija.
3.12.2 Protokol i arhitektura konektivnosti sa više tačaka u NX-u
3.12.2.1 Arhitektura protokola korisničke ravni
[1171] Konektivnost sa više tačaka korisničke ravni se može izvesti na različitim slojevima. Integracioni sloj za konektivnost sa više tačaka može biti ili PHY sloj, MAC sloj (što odgovara Agregaciji Nosilaca u LTE kontekstu) ili PDCP sloj (što odgovara Dualnoj Konektivnosti u LTE) kako je pomenuto u odeljku 3.7. U ovom odeljku, ispitivana rešenja za konektivnost sa više tačaka funkcionišu u PDCP sloju. Ovo rešenje je održivo i za spori backhaul i u skladu sa predlogom iz odeljka 3.7 za interakciju između NX i LTE. Ostale solucije za konektivnost sa više tačaka, npr. deljena MAC konektivnost sa više tačaka između čvorova je još jedan moguć i pristup. Poželjan je MAC podeljen između čvorova, kada se ima u vidu centralizovana RRC/PDCP arhitektura i brzi backhaul. U ovom odeljku se podrazumeva spori backhaul i deljeni PDCP. Protokolski stek korisničke ravni za NX konektivnost sa više tačaka je prikazan na Slici 177, uzimajuć i kao primer dva SeNB-a. On je pogodan kako za diverziti, tako i za modove agregacije saobra ć aja u više tačaka.
3.12.2.2 Alternativne arhitekture protokole kontrolne ravni
[1172] Odeljak 3.7 govori o RRC dizajnu za čvrstu integraciju LTE i NX. Ovde se fokusira na konektivnost sa više tačaka unutar NX korišćenjem PDCP-a kao integracionog sloja. Pitanje u fokusu je da li u MeNB-u (Master eNB) treba imati jedan centralizovani RRC entitet, koji se u daljem tekstu naziva alternativa 1, ili više RRC entiteta distribuiranih u oba MeNB i svakom SeNB koji ima konektivnost sa više tačaka, što se u nastavku naziva alternativom 2. MeNB je tačka sidrenja UE-a iz CN (jezgro mreže) tačke gledanja, a radio veza između MeNB i UE određuje stanje RRC UE. SeNB asistira MeNB-u da opslužuje UE ili da pove ć a protok UE-a ili da pove ć a jačinu radio veze između UE i RAN-a.)
[1173] Alternativa 1 je slična onoj koja je definisana za DC u LTE-u sa nekim proširenjima. Pored jednog MeNB-a, više SeNB-a je uključeno u konektivnost sa više tačaka. Postoji samo jedan RRC entitet lociran u MeNB-u koji komunicira sa RRC entitetom u UE. Kada SeNB RRM funkcija treba da konfiguriše svoje lokalne radio resurse između sebe i UE, SeNB prvo mora da kapsulira svoju RRC poruku u X2 poruku i pošalje je preko backhaul-a na MeNB. A zatim MeNB prosleđuje RRC poruku od SeNB-a ka UE. Slično tome, kada UE šalje izveštaj o merenju, čak i ako se ovaj izveštaj o merenju odnosi na SeNB, ovu poruku prima MeNB. MeNB zatim proverava izveštaj o merenju, i ako su neke informacije povezane sa SeNB-om, sastavlja novu poruku i prosleđuje je SeNB-u preko backhaul-a. Solucija RRC diverzitija može da bude podržana u ovoj alternativi, što znači da se RRC poruka od MeNB može preneti na UE preko više kraka da bi se poveć ala robusnost prenosa signalizacije. Na Slici 178 je prikazana arhitektura protokola za alternativu 1, što ilustruje da u MeNB postoji jedan RCC entitet.
[1174] Prednost ove alternative je što je jednostavna, u poređenju sa alternativom 2 (diskutovana dole) i sledi istu arhitekturu kao LTE DC. UE samo treba da održava jednu RRC vezu sa MeNB, a na to ne utiče razdvajanje DL i UL. Nedostatak je što odgovor na neke konfiguracije radio resursa u SeNB, npr. UE promena snopa unutar SeNB, može biti spora, a kada MeNB otkaže, procedura za obnavljanje ukupne konektivnosti sa više tačaka bi mogla biti relativno dugotrajna u poređenju sa alternativom 2.
[1175] U alternativi 2, više RRC entiteta se podešava u MeNB i SeNB, kao što je prikazano na Slici 179. RRC entitet u SeNB može komunicirati sa RRC entitetom u UE. Postoji samo jedno RRC stanje između UE i konektivnosti u više tačaka koje je određeno RRC vezom između UE i MeNB. RRC u MeNB je RRC sa punim stekom koji može da izvršava sve RRC funkcionalnosti dok je RRC u SeNB tanak RRC koji može da izvršava samo ograničene RRC funkcionalnosti, npr., može se izvršiti rekonfiguracija RRC veze za podešavanje radio resursa između SeNB i UE, ali podešavanje i oslobađanje RRC veze je isključeno. Arhitektura protokola alternative 2 je prikazana na Slici 179.
[1176] Prednost ove alternative je to što može brzo reagovati na događaje konfiguracije lokalnih radio resursa između SeNB i UE. Kada MeNB otkaže, pod pretpostavkom da se veza između UE i SeNB održava, vreme za obnavljanje povezivanja u više tačaka može biti kratko ako SeNB već ima UE kontekst koji se odnosi na RRC, npr. S1AP UE ID. Dakle, ili UE ili SeNB, koji preuzima ulogu novog MeNB-a, može poslati RRC poruku direktno svom paru da preduzme mere bez zahteva za ponovno uspostavljanje RRC veze. A SeNB kojić e postati MeNB takođe može obavestiti CN da je on novi MeNB koja ć e obnoviti S1 vezu. Nedostatak ove alternative je to što je ona komplikovanija. Budu ć i da više mrežnih čvorova može da pošalje RRC poruku UE-u, potrebno je rešiti nekoliko problema. Prvo, SRB (nosilac radio signala) treba da bude podešen između svakog SeNB-a i UE-a. Bezbednosni ključ koji se koristi za SRB između SeNB i UE treba da konfiguriše MeNB tokom postupka podešavanja. Drugo, SRB između SeNB i UE treba da bude podešen sa jedinstvenim ID logičkog kanala u okviru više tačaka povezivanja, tako da UE može da zna iz kojeg čvora dolazi RRC poruka i da zatim kao odgovor isporuči RRC poruku nazad u skladu sa odnosom mapiranja između ID logičkog kanala i mrežnog čvora. Treć e, potrebno je poboljšati postupanje sa UE-internim RRC procedurama da bi se podržale paralelne RRC procedure. To jest, RRC procedure SeNB-a i MeNB-a se mogu istovremeno izvoditi. Može postojati rizik da se RRC zahtevi MeNB-a i SeNB-a sukobe jedan sa drugim, npr. ukupni protoci za primanje podešeni od mreže mogu premašiti moguć nosti UE. Ako je tako, UE može da prijavi, npr. SeNB-u da ukupni podešeni protoci prevazilaze njegov kapacitet. Nakon primanja ovih informacija, SeNB može da rekonfiguriše svoju poruku UE-u kako bi se ispunile mogu ć nosti UE-a.
[1177] Pošto je alternativa 1 centralizovana arhitektura RRC protokola, bolje je da šema promene snopa može da radi na Sloju 2, tako da se komanda i poruka koja se odnosi na promenu snopa mogu direktno razmenjivati između SeNB i UE, a da ne zahteva uključivanje MeNB. Za alternativu 2, ona odgovara shemi promene snopa koja radi ili na sloju 2 ili sloju 3, kao što je spomenuto u odeljku 3.5.
3.12.3 Aspekti arhitekture mobilnosti za konektivnost sa više tačaka
[1178] Procedure signalizacije na L3 za konektivnost sa više tačaka u NX uključuju dodavanje SeNB, oslobađanje SeNB, promenu SeNB, modifikaciju SeNB, promenu MeNB, zamenu uloga MeNB i SeNB. Za procedure koje uključuju samo SeNB, ako se koriste različite frekvencije za povezivanje u više tačaka, kriterijum i uslov za pokretanje procedure bi mogao biti sličan onome za LTE DC - SeNB sa dobrim radio kvalitetom mogao biti uključen u povezivanje u više tačaka, a prema tome SeNB sa lošijim kvalitetom radija može biti isključen iz povezivanja u više tačaka. Ako se za konektivnost sa više tačaka koristi jedna frekvencija, za odluku o tome koji SeNB dodati ili isključiti iz povezivanja u više tačaka se mora uzeti
14
u obzir uticaj interferencije na ovo povezivanje u više tačaka, pored samog kvaliteta radio kanala kojem je potrebno dodatno ispitivanje.
[1179] Za promenu MeNB (novi eNB izvan ovog povezivanja u više tačaka postaje nova MeNB, a SeNB se ne menja), ili MeNB i jedna SeNB menjaju uloge - jedna SeNB prelazi u novu MeNB, a MeNB prelazi u novu SeNB, postupak definisan u LTE DC je prilično glomazan: UE prvo mora ukloniti sve SeNB povezive u više tačaka, da izvrši hendover sa stare MeNB-a na novu MeNB, a zatim da ponovo podesi u SeNB novu povezivost u više tačaka. Pošto se svi članovi u povezivanju u više tačaka ne menjaju nakon zamene uloga, može se definisati brza i efikasna procedura, kao što je prikazano na Slici 180.
[1180] To znači da se pre zamene uloga takođe konfiguriše i bezbednosni ključ koji ć e se koristiti između SeNB (koja ć e biti nadograđena na MeNB) i UE. UE održava više sigurnosnih konteksta. Kada se dogodi zamena uloga, signalizacija između uključenih eNB ukazuje da je to zamena uloga, tako da se svi postojeć i entiteti protokola i kontekst u eNB-ima mogu ponovo koristiti tokom zamene uloga što je više moguć e. Nije potrebna dodatna L3 RRC signalizacija da bi se UE obavestila o ovoj zameni uloga (ažuriranje vremenskog odstupanja i sl. vrši se nezavisno od zamene uloga). Možda ć e nakon zamene uloga biti potrebno prosleđivanje paketa sa stare MeNB-a na novu MeNB.
[1181] Mobilnost na nivou veze uključuje dodavanje/uklanjanje/promenu servisnih UE linkova za povezivost u više tačaka. Zavisnost od sposobnosti UE-a u komunikaciji sa više eNB-a pri povezivanju u više tačaka i rasporeda mreže, mobilnost na nivou veze može značiti da UE šalje/prima podatke korišćenjem više veza ili krakova istovremeno, da UE šalje/prima podatke korišćenjem samo jedne veze/kraka istovremeno i brzo se prebacuje unutar ovih veza/krakova ili kombinacije. Na primer, jedna veza/krak se uvek koristi za slanje/prijem podataka, a ostale veze/krakovi se dinamički prebacuju sa jednog na drugo.
3.12.4 Brzi UE-asistirani diverzitiuviše tačakaza NX radio pristup
[1182] Kao što je pomenuto u 3.12.1, i S1 i X2 veze između eNB-a i EPC-a ili unutar-eNB-a se obično izvode pomoću nenamenskih kablova putem običnih internet veza. Rezultat toga je ne-idealni backhaul i performanse kašnjenja koje predstavljaju usko grlo za poboljšanje performansi diverzitija. Suočavajuć i se sa ovom ralnoš ć u, ovaj odeljak uvodi metodu koja se može koristiti za ubrzanje koordinacije kontrolne ravni kada je backhaul spor a integracioni sloj je PDCP. Važna ideja brzog UE-asistiranog diverzitija kod povezivanja u više tačaka je da koristi pomoć UE-a ili čak odluku UE-a da pomogne MAC proceduru, kako bi se ubrzala MAC koordinacija između uključenih eNB-a.
[1183] Cilj ovog odeljka je da predloži rešenje za MPD (multi-point diversity), za koji se podrazumeva: (i) Scenario realističnog ne-idealnog backhaul-a, (ii) Razmatraju se šeme MPD diverzitija i za downlink (DL) i za uplink (UL). (iii) Pristupni linkovi funkcionišu u istom frekventnom opsegu. Dakle, to je šema diverzitija za više tačaka unutar iste frekvencije. Zbog gore navedenih razloga, ona u stvarnosti ima široku primenu.
[1184] Za razliku od povezivanja u više tačaka unutar nosioca koji koristi relaksirani backhaul za koordinaciju, ovaj pristup se oslanja na koordinaciju zasnovanu na bežičnom interfejsu kroz pomoć ili odluku UE. Prema tome, u mnogim slučajevima se može postić i manje kašnjenje kontrolne ravni od šema koordinacije koje se oslanjaju na (relaksirani) backhaul.
[1185] Napominjemo da je ovaj pristup još uvek podložan uticaju backhaul kašnjenja na kašnjenje korisničke ravni, pošto se podaci korisničke ravni i dalje isporučuju preko relaksiranog backhaul-a.
[1186] Ovaj dizajn pre svega obuhvata dva dela: (i) UE asistirani MAC i (ii) UE asistiranu kontrolu protoka, ova dva dela mogu da rade samostalno ili zajedno kako bi poboljšali dobitak diverzitija za više tačaka. Generički opis je da “prethodna-dozvola” iz NW i odluka UE-a & potvrda „prethodne-dozvole“ igraju ulogu u ovoj operaciji. Kao prvo, koncept UE-asistiranog MAC-a se bazira na činjenici da UE poseduje pravovremene informacije o kvalitetu veze, tako da je pogodan za dinamičko sprovođenje koordinacije resursa (za razliku od tradicionalnih DC šema koje se oslanjanju na BH da vrši koordinaciju). Predlaže se da UE potvrda ili odbijanje „prethodne-dozvole“ od NW-a, pomaže mreži da brzo promeni udeo resursa između svake veze kako bi se prilagodila različitim varijacijama kvaliteta linka za veze u istom frekventnom opsegu.
[1187] Drugo, glavni koncept UE asistirane kontrole protoka je uvođenje subjekta za odlučivanje u UE-u za kontrolu protoka zasnovanu na odluci UE. Ulazne informacije se dobijaju pomoć u lokalnog merenja od UE-a, i UE donosi odluku/predlog o rutiranju isporuke PDU za višestruko povezivanje i direktno šalje komande svakoj AP koja opslužuje.
4 Diskusija o izabranim terminima
4.1. Antene
[1188] Antenski port - Antenski port se definiše tako da se kanal preko kog se prenosi simbol na antenskom portu može zaključiti iz kanala preko kojeg se prenosi drugi simbol na istom antenskom portu.
[1189] U praksi referentni signal i "antena" kako ih vidi prijemnik. Za dva antenska porta se kaže da su ko-locirani ako se bitna svojstva kanala preko kojeg se prenosi simbol na jednom antenskom portu mogu zaključiti iz kanala preko kojeg se prenosi simbol na drugom antenskom portu.
[1190] Primer: Unakrsno polarizovani snop = skup dva antenska porta, mapiran na dve ortogonalne polarizacije, sa QCL pretpostavljenim širenjem wrt odlaganja, Doplerovim širenjem, Doplerovim efektom, [lista nije konačna]
[1191] Snop - snop je skup vektora težine snopa, gde svaki vektor težine snopa ima zaseban antenski port, a svi antenski portovi imaju slične prosečne prostorne karakteristike. Svi antenski portovi snopa tako pokrivaju istu geografsku oblast. Napominjemo da karakteristike brzog fedinga različitih antenskih priključaka mogu biti različite. Jedan antenski port se zatim mapira na jedan ili više antenskih elemenata, korišćenjem moguć eg dinamičkog mapiranja. Broj antenskih portova snopa je rang snopa.
4.2 Kašnjenje
[1192] Kašnjenje kontrolne ravni - Kašnjenje kontrolne ravni (C-ravan) se obično meri kao vreme prelaska iz različitih modova povezivanja, npr. iz neaktivnog (idle) u aktivno stanje.
[1193] Kašnjenje RAN korisničke ravni - Kašnjenje RAN korisničke ravni (poznato i kao Radio specifično kašnjenje) je definisano kao jednosmerno vreme prenosa između SDU paketa koji je dostupan na IP nivou u korisničkom terminalu/baznoj stanici i dostupnosti ovog paketa (jedinica protokola podataka, PDU) na IP nivou u baznoj stanici/korisničkom terminalu. Kašnjenje paketa korisničkog nivoa uključuje kašnjenje koje uvode pridruženi protokoli i kontrolna signalizacija pod pretpostavkom da je korisnički terminal u aktivnom stanju.
[1194] Kašnjenjemobilne mreže korisničke ravni - Kašnjenjemobilne mreže ili PLMN korisničke ravni je definisano kao jednosmerno vreme tranzita između SDU paketa koji je dostupan na IP sloju u korisničkom terminalu/Mrežnom prolazu i dostupnosti ovog paketa (protokolska jedinica podataka, PDU) na IP sloju u mrežnom prolazu/korisničkom terminalu. PLMN kašnjenje paketa uključuje kašnjenje koje uvode svi transportni tuneli kojima upravlja mrežni operater, uključujuć i virtuelnog mrežnog operatera koji koristi fizičku infrastrukturu koja je u vlasništvu treć e strane.
[1195] End-to-end kašnjenje aplikacije – end-to-end kašnjenje predstavlja jednosmerno vreme prenosa, uključujuć i kašnjenje uokvirivanja i kašnjenja baferinga na izvoru i na svim intermedijarnim čvorovima za obradu koji su svesni aplikacije tokom tranzita paketa ili strima paketa između servisne ili softverske aplikacije na terminalnom/serverskom čvoru koji komunicira sa drugim terminalnim ili serverskim čvorom. Kašnjenje aplikacije je specifično za scenario i može uključivati uokvirivanje informacija, usluge kodovanja ili prevođenja i mrežna kašnjenja. U retkim slučajevima kada aplikacija zavisi od dvosmerne interaktivne komunikacije, možda ć e se morati uračunati dvostruko kašnjenje (round-trip time).
[1196] Jitter aplikacije - jitter aplikacije u pogledu minimalnog kašnjenja odgovara varijaciji kašnjenja od minimalne vrednosti, a meri se statističkim očekivanjem razlike između trenutnog kašnjenja i minimalno moguć eg kašnjenja. Jitter aplikacije u odnosu na srednje kašnjenje logično sledi.
4.3 Pouzdanost i dostupnost servisa
[1197] Za 5G su predviđeni novi slučajevi upotrebe u području kritične komunikacije mašinskog tipa, koju ITU naziva ultra-pouzdanom komunikacijom sa malim kašnjenjem. Primeri upotrebe su u automatizaciji distribucije pametne elektroenergetske mreže, industrijska proizvodnja i kontrola, autonomna vozila, daljinsko upravljanje mašinama, telehirurgija. Za ove slučajeve upotrebe koriste se zahtevi za pouzdanošć u i dostupnoš ć u, koje smo definisali u ovom odeljku. Tipične aplikacije su kontrolni procesi, koji obično rade sa nekom vrstom feedbacka i senzorskim ulazom koji upravljaju aktuatorom i zavise od "determinisanog" ponašanja osnovnog komunikacionog sistema. Pouzdanost definiše na kom nivou se može ispuniti determinisano ponašanje, npr. željene informacije se uspešno primaju u pravo vreme.
[1198] Pouzdanost - Pouzdanost povezanosti je verovatnoć a da se poruka uspešno prenese na prijemnik u okvir u određene granice kašnjenja. Na primer, pouzdanost može zahtevati da se kontrolne poruke isporuče prijemniku sa garancijom od 99.9999% i u roku od 1 ms. To znači da se samo 0.0001% paketa izgubi zbog grešaka u prenosu ili kasni zbog zagušenja ili optereć enja kanala, ili preniske dostignute brzine podataka. Ova pouzdanost se daje s obzirom na maksimalnu veličinu poruke, tako da se kašnjenje može povezati sa potrebnom brzinom podataka. Pouzdanost se odnosi na pouzdanost povezanosti obezbeđene od pošiljaoca do prijemnika; povezivanje može biti obezbeđeno pomoć u jedne radio veze, ali i skupa radio veza (npr., na različitim frekvencijskim slojevima, sa različitim mestima antena ili čak na bazi različitih RAT-ova) koji zajedno obezbeđuju vezu. Pouzdanost zahteva da je na raspolaganju dovoljna količina radio resursa za prenos u dovoljno visokom SINR-u na konekcijskim linkovima. SINR mora omoguć iti radio vezi da zadovolji traženu brzinu podataka i ograničenje kašnjenja, kao i da obezbedi dovoljne fading margine za željeni nivo pouzdanosti.
14
[1199] Dostupnost usluge - Za određenu pouzdanu uslugu sa malim kašnjenjem - parom granica za pouzdanost i latenciju -može se definisati raspoloživost usluge, koja definiše na kom nivou pouzdanosti-kašnjenja u prostoru i vremenu se usluga pruža. U ograničenim okruženjima se može tražiti velika dostupnost, npr. preko sporazuma o nivou usluge. Na primer, u industrijskom postrojenju se može navesti 99.9999% dostupnosti, tako da 99.9999% prenosa u vremenu i prostoru ispunjava zahteve pouzdanosti/kašnjenja u prostoru postrojenja. To se može omoguć iti odgovaraju ć im razmeštanjem i redundantnošć u mreže. (SLA se može dalje ograničiti na npr. najve ć i broj uređaja u okruženju ili maksimalno zbirno optereć enje prioritetnog saobra ć aja.) U prostorno neograničenim okruženjima, poput povezanih vozila koja se autonomno voze bilo kuda na kontinentu, dostupnost ne može biti lako garantovana bez bilo kakve raspoređene infrastrukture. Čak i uz ad-hoc D2D komunikaciju između vozila, dostupnost pouzdanog servisa sa malim kašnjenjem se može obezbediti samo za određeni raspon oko predajnika i eventualno uz dodatna ograničenja maksimalne gustine vozila (i optereć enja prioritetnog saobra ć aja).
[1200] Treba napomenuti da mnogi kontrolni sistemi koji zahtevaju pouzdane servise sa malim kašnjenjem mogu imati nekoliko modova rada, zavisno od pouzdanosti i kašnjenja povezivanja. Na primer, konvoj kamiona sa autonomnim upravljanjem može voziti sa 4 m rastojanjem između vozila ako komunikacija može biti garantovana za 99.9999% u okviru od 5 ms, a može se prebaciti na 8 m rastojanja između vozila ako se može obezbediti kašnjenje od 10 ms uz 99% pouzdanost. Slično tome, kontrolni ciklus proizvodnog pogona se može smanjiti, ili daljinski upravljane mašine mogu raditi samo u konzervativnom kontrolnom modu za neadekvatne nivoe pouzdanosti/kašnjenja. Poželjno je da komunikacioni sistem može da obavesti uslugu o promenama dostignutog nivoa usluge tako da se aplikacija može prilagoditi. Ovaj koncept se ponekad naziva pouzdan sastav usluge, gde se promene nivoa usluge navode u indikaciji dostupnosti.
5 Metode, oprema radio radio mreže i bežični uređaji
[1201] U ovom odeljku, neke od mnogih gore opisanih detaljnih tehnika i postupaka su generalizovane i primenjuju se na specifične metode, mrežne čvorove i bežične uređaje. Svaka od ovih metoda, oprema radio mreže i bežični uređaji, kao i brojne njihove verzije koje su opisane u detaljnom opisu gore, mogu se smatrati otelotvorenjem ovog pronalaska. Podrazumeva se da su određene grupe ovih karakteristika opisane u daljem tekstu primeri - druga grupisanja i kombinacije su mogu ć i, o čemu svedoči prethodno detaljno izlaganje.
[1202] Napominjemo da u diskusiji koja sledi i u ovde priloženim primerima upotreba oznaka „prvo“, „drugo“, „treć e“, itd., znači jednostavno razlikovanje jedne stavke od druge, i ne podrazumeva se da označava određeni redosled ili prioritet, osim ako kontekst jasno ne ukaže drugačije.
5.1 Bežični uređaji i metode
[1203] Kako se ovde koristi, "bežični uređaj" se odnosi na uređaj koji je sposoban, podešen, uređen i/ili funkcionalan da bežično komunicira sa mrežnom opremom i/ili drugim bežičnim uređajem. U ovom kontekstu, bežično komuniciranje uključuje slanje i/ili primanje bežičnih signala korišćenjem elektromagnetnih signala. U posebnim realizacijama, bežični uređaji mogu biti podešeni za slanje i/ili primanje informacija bez direktne ljudske interakcije. Na primer, bežični uređaj može biti dizajniran da prenosi informacije mreži po unapred određenom rasporedu, kada je aktivirano unutrašnjim ili spoljnim događajem ili kao odgovor na zahteve mreže. Generalno, bežični uređaj može predstavljati bilo koji uređaj koji je sposoban, podešen, uređen i/ili operabilan za bežičnu komunikaciju, na primer radio komunikacioni uređaji. Primeri bežičnih uređaja uključuju, ali nisu ograničeni na, korisničku opremu (UE), poput pametnih telefona. Dalji primeri uključuju bežične kamere, tablet računare koji imaju bežičnu vezu, opremu ugrađenu u laptop (LEE), opremu montiranu na laptop (LME), USB ključeve i/ili bežičnu korisničku opremu (CPE).
[1204] Kao jedan specifičan primer, bežični uređaj može predstavljati UE podešen za komunikaciju u skladu sa jednim ili više komunikacionih standarda objavljenih u partnerskom projektu treće generacije (3GPP), kao što su 3GPP-ovi GSM, UMTS, LTE i/ili 5G standardi. Kako se ovde koristi, „korisnička oprema“ ili „UE“ ne mora nužno da ima „korisnika“ u smislu ljudskog korisnika koji poseduje i/ili upravlja relevantnim uređajem, umesto toga UE može da predstavlja uređaj koji je namenjen za prodaju korisniku ili za rad sa njom, ali to možda u početku nije povezano sa određenim ljudskim korisnikom. Takođe treba primetiti da se u prethodnoj detaljnoj raspravi koristi termin "UE", radi praktičnosti, još opštije, tako da u kontekst NX mreže uključi bilo koju vrstu bežičnog uređaja koji pristupa i/ili ga opslužuje NX mreža, bez obzira da li je UE, sam po sebi, povezan sa „korisnikom“. Stoga, termin „UE“, kako se koristi u gornjoj detaljnoj raspravi, uključuje MTC (machine-type-communication) uređaje (koji se ponekad nazivaju mašina-sa-mašinom ili M2M uređaji), na primer, kao i ručne telefonske setove ili bežične uređaje koji mogu biti povezani sa „korisnikom“.
[1205] Neki bežični uređaji mogu podržavati komunikaciju između uređaja i uređaja (D2D), na primer, primenom 3GPP standarda za bočnu komunikaciju i mogu se u ovom slučaju nazvati D2D komunikacioni uređaji.
[1206] Kao još jedan specifičan primer, u IOT (Internet of Things) scenariju, bežični uređaj može predstavljati mašinu ili drugi uređaj koji vrši nadzor i/ili merenja i prenosi rezultate takvog prać enja i/ili merenja drugom bežičnom uređaju i/ili mrežnoj opremi. Bežični uređaj u ovom slučaju može biti M2M (machine-to-machine) uređaj, koji se u 3GPP kontekstu
14
može nazvati MTC (machine-type communication) uređaj. Kao jedan poseban primer, bežični uređaj može biti UE koji implementira 3GPP NB-IoT (narrow band internet of things) standard. Posebni primeri takvih mašina ili uređaja su senzori, merni uređaji kao što su merači snage, industrijske mašine, kuć ni ili lični uređaji, npr. frižideri, televizori, lična sredstva poput satova itd. U drugim scenarijima, bežični uređaj može predstavljati vozilo ili drugu opremu koja je u stanju da nadgleda i/ili izveštava o svom radnom stanju ili drugim funkcijama povezanim sa njegovim radom.
[1207] Bežični uređaj kako je gore opisano može predstavljati krajnju tačku bežične veze, u kom slučaju se uređaj može nazvati bežičnim terminalom. Osimt toga, bežični uređaj kao što je gore opisano može biti mobilan, u kom slučaju se može nazvati i mobilnim uređajem ili mobilnim terminalom.
[1208] Iako ć e se ceniti da specifične realizacije ovde opisanih bežičnih uređaja mogu uključivati bilo koju od različitih pogodnih kombinacija hardvera i/ili softvera, bežični uređaj podešen za rad u bežičnim komunikacionim mrežama koje su ovde opisane i/ili u skladu sa ovde opisanim različitim tehnikama mogu, naročito u realizacijama, biti predstavljene na primeru bežičnog uređaja 1000 prikazanog na Slici 181.
[1209] Kao što je prikazano na Slici 181, primer bežičnog uređaja 1000 uključuje antenu 1005, strujno kolo za radio frontend 1010 i strujno kolo za obradu 1020, koje u ilustrovanom primeru uključuje medijum za čuvanje čitljiv kompjuteru 1025, npr. jednu ili više memorija. Antena 1005 može da sadrži jednu ili više antena ili antenskih nizova i podešena je za slanje i/ili primanje bežičnih signala i povezana je sa strujnim kolom za radio front-end 1010. U određenoj alternativi realizacije, bežični uređaj 1000 možda ne uključuje antenu 1005, a antena 1005 umesto toga može biti odvojena od bežičnog uređaja 1000 i biti poveziva sa bežičnim uređajem 1000 preko interfejsa ili porta.
[1210] Strujno kolo za radio front-end 1010 koji može da sadrži različite filtere i pojačivače, na primer, povezan je sa antenom 1005 i strujnim kolom za obradu 1020 i podešen je da kondicionira signale koji se prenose između antene 1005 i strujnog kola za obradu 1020. U određenim alternativnim rešenjima, bežični uređaj 1000 možda ne uključuje strujno kolo za radio front-end 1010, a strujno kolo za obradu 1020 umesto toga može biti povezano sa antenom 1005 bez strujnog kola za radio front-end 1010. U nekim rešenjima, strujno kolo za radio front-end 1010 je podešeno za upravljanje signalima u više frekventnih opsega, u nekim slučajevima istovremeno.
[1211] Strujno kolo za obradu 1020 može da obuhvata jedno ili više strujnih kola RF primopredajnika 1021, kola za obradu baznog opsega 1022 i kola za obradu aplikacije 1023. U nekim realizacijama, strujno kolo RF primopredajnika 1021, strujno kolo za osnovni opseg 1022 i kola za obradu aplikacije 1023 mogu biti na zasebnim setovima čipova. U alternativnim rešenjima, deo ili čitavo strujno kolo za osnovni opseg 1022 i kola za obradu aplikacije 1023 se mogu kombinovati u jedan čipset, a RF sklop primopredajnika 1021 može biti na zasebnom setu čipova. U još nekim alternativnim rešenjima, deo ili ceo sklop primopredajnika 1021 i strujno kolo za osnovni opseg 1022 može biti na istom setu čipova, a kolo za obradu aplikacija 1023 može biti na zasebnom setu čipova. U još nekim alternativnim rešenjima, deo ili ceo sklop radio-frekvencionog primopredajnika 1021, strujno kolo za osnovni opseg 1022 i kolo za obradu aplikacije 1023 se mogu kombinovati u istom setu čipova. strujno kolo za obradu 1020 može obuhvatati, na primer, jednu ili više centralnih procesorskih jedinica (CPU), jedan ili više mikroprocesora, jedan ili više integrisanih sklopova specifičnih za aplikaciju (ASICs) i/ili jedan ili više FPGA (field programmable gate arrays).
[1212] U pojedinim ostvarenjima, neke ili sve ovde opisane funkcionalnosti koje su relevantne za korisničku opremu, MTC uređaj ili drugi bežični uređaj mogu biti ostvarene u bežičnom uređaju ili, kao alternativa, mogu biti ostvarene u strujnom kolu za obradu1020 koje izvršava instrukcije koje se nalaze na medijumu za čuvanje čitljivom kompjuteru 1025, kao što je prikazano na Slici 181. U alternativnim rešenjima, strujno kolo za obradu 1020 može da obezbedi neke ili sve funkcije bez izvršavanja uputstava sačuvanih na računarski čitljivom medijumu, kao kod žičnih sistema. U bilo kojoj od ovih posebnih realizacija, bilo da se izvršavaju uputstva sačuvana na računarski čitljivom medijumu za čuvanje ili ne, može se reć i da je strujno kolo za obradu 1020 podešeno da izvršava opisanu funkciju. Prednosti koje pruža takva funkcionalnost nisu ograničene na samo strujno kolo za obradu 1020 ili na druge komponente bežičnog uređaja, već ih uživaju bežični uređaj u celini i/ili krajnji korisnici i bežična mreža uopšte.
[1213] Strujno kolo za obradu 1020 može biti podešeno za obavljanje bilo kojih operacija utvrđivanja koje su ovde opisane. Utvrđivanje koje izvodi strujno kolo za obradu 1020 može obuhvatati informacije o obradi dobijene od strane strujnog kola za obradu 1020, na primer, pretvaranjem dobijenih informacija u druge informacije, upoređivanjem dobijenih informacija ili pretvorenih informacija sa informacijama sačuvanim u bežičnom uređaju i/ili izvođenje jedne ili više operacija na osnovu dobijenih informacija ili pretvorenih informacija i kao rezultat pomenute obrade utvrđivanje.
[1214] Antena 1005, strujno kolo za radio front-end 1010 i/ili strujno kolo za obradu 1020 mogu biti podešeni za obavljanje bilo kojih ovde opisanih operacija prenosa. Sve informacije, podaci i/ili signali se mogu proslediti mrežnoj opremi i/ili drugom bežičnom uređaju. Slično tome, antena 1005, strujno kolo za radio front-end 1010 i/ili strujno kolo za obradu 1020 mogu biti podešeni za obavljanje bilo kojih operacija prijema koje su ovde opisane da ih vrši bežični uređaj. Sve informacije, podaci i/ili signali mogu biti primljeni od mrežne opreme i/ili drugog bežičnog uređaja
14
[1215] Kompjuterski čitljiv medijum za čuvanje 1025 je generalno operativan za čuvanje uputstava, poput računarskog programa, softvera, aplikacije koja uključuje jednu ili više logika, pravila, kodova, tabela itd. i/ili drugih uputstava koja može izvršiti procesor. Primeri kompjuterski čitljivog medijuma za čuvanje 1025 uključuju računarsku memoriju (na primer, memorija sa nasumičnim pristupom (RAM) ili memorija samo za čitanje (ROM)), medijum za masovnu memoriju (na primer, hard disk), prenosivi medijum za skladištenje (na primer, kompakt disk (npr. CD) ili digitalni video disk (DVD)), i/ili bilo koji drugi nepostojani ili postojani, privremeni kompjuterski čitljiv i/ili izvodljiv uređaj koji čuva informacije, podatke i/ili uputstva koja može koristiti strujno kolo za obradu1020. U nekim realizacijama, strujno kolo za obradu 1020 i računarski čitljiv medijum za čuvanje se mogu smatrati integrisanim.
[1216] Alternativne realizacije bežičnog uređaja 1000 mogu uključivati dodatne komponente osim onih prikazanih na Slici 181 koje mogu biti odgovorne za pružanje određenih aspekata funkcionalnosti bežičnog uređaja, uključujuć i bilo koju od ovde opisanih funkcija i/ili bilo koju funkciju potrebnu za podršku gore opisane solucije. Kao samo jedan primer, bežični uređaj 1000 može uključivati ulazne interfejse, uređaje i sklopove, zatim izlazne interfejse, uređaje i sklopove. Ulazni interfejsi, uređaji i sklopovi podešeni su tako da omoguć avaju unos informacija u bežični uređaj 1000, a povezani su sa strujnim kolom za obradu 1020 kako bi se strujnom kolu za obradu 1020 omoguć ilo da obrađuje ulazne informacije. Na primer, ulazni interfejsi, uređaji i sklopovi mogu da sadrže mikrofon, senzor za bliznu ili drugi senzor, tastere/dugmiće, ekran osetljiv na dodir, jednu ili više kamera, USB port ili druge ulazne elemente. Izlazni interfejsi, uređaji i sklopovi su podešeni da omoguć avaju izlaz informacija sa bežičnog uređaja 1000 i povezani su sa strujnim kolom za obradu 1020 kako bi se omoguć ilo strujnom kolu za obradu 1020 da izdaje informacije iz bežičnog uređaja 1000. Na primer, izlazni interfejsi, uređaji ili sklopovi mogu uključivati zvučnik, ekran, vibraciona kola, USB port, interfejs za slušalice ili druge izlazne elemente. Koristeć i jedan ili više ulaznih i izlaznih interfejsa, uređaja i sklopova, bežični uređaj 1000 može komunicirati sa krajnjim korisnicima i/ili bežičnom mrežom i omoguć iti im da imaju koristi od ovde opisane funkcionalnosti.
[1217] Kao još jedan primer, bežični uređaj 1000 može uključivati strujno kolo za napajanje1030. Kolo za napajanje 1030 može da sadrži sklop za upravljanje napajanjem. Strujno kolo za napajanje može primati struju iz izvora napajanja, koji može biti u ili izvan strujnog kola za napajanje 1030. Na primer, bežični uređaj 1000 može da sadrži izvor napajanja u obliku baterije ili baterije povezane ili integrisane u strujno kolo za napajanje 1030. Takođe se mogu koristiti i drugi tipovi izvora napajanja, poput fotonaponskih uređaja. Kao dodatni primer, bežični uređaj 1000 može biti povezan sa spoljnim izvorom napajanja (kao što je utičnica za struju) preko ulaznog kola ili interfejsa, kao što je električni kabl, pri čemu spoljni izvor napaja strujno kolo za napajanje 1030.
[1218] Strujno kolo za napajanje 1030 može biti povezano sa strujnim kolom za radio front-end 1010, strujnim kolom za obradu 1020, i/ili medijumom za čuvanje čitljivim kompjuteru 1025 i podešeno za napajanje bežičnog uređaja 1000, uključuju ć i strujno kolo za obradu 1020, energijom za obavljanje ovde opisanih funkcija.
[1219] Bežični uređaj 1000 može takođe da obuhvata više setova strujnih kola za obradu 1020, medijum za čuvanje čitljiv kompjuteru 1025, strujno kolo za radio front-end 1010 i/ili antene 1005 za različite bežične tehnologije integrisane u bežični uređaj 1000, kao što je, na primer, GSM, VCDMA, LTE, NR, WiFi ili Bluetooth bežične tehnologije. Ove bežične tehnologije mogu biti integrisane u iste ili različite setove čipova i druge komponente unutar bežičnog uređaja 1000.
[1220] Bežični uređaj 1000, u različitim realizacijama, prilagođen je za obavljanje bilo koje od različitih kombinacija ovde opisanih karakteristika i tehnika. U nekim realizacijama, na primer, strujno kolo za obradu 1020, npr., korišć enjem antene 1005 i strujnog kola za radio front-end 1010, je podešeno za prijem downlink signala koji sadrži indeks uplink pristupnih konfiguracija, koristi indeks uplink pristupnih konfiguracija da identifikuje uplink pristupnu konfiguraciju iz unapred određenog mnoštva uplink pristupnih konfiguracija i pošalje je bežičnoj komunikacionoj mreži u skladu sa identifikovanom uplink pristupnom konfiguracijom. Kao što je rečeno u gornjem odeljku 3.2.2, ovaj indeks uplink pristupne konfiguracije pokazivac u tabeli uplink pristupnih konfiguracija. Ovaj pokazivač može biti preuzet, na primer, iz SSI-ja, kao što je prethodno opisano, dok se konfiguracije pristupa uzlaznoj liniji primaju kao AIT. Kao što je detaljno opisano gore, prednost koja proizilazi iz upotrebe indeksa uplink pristupnih konfiguracije je ta što se difuzno emitovane informacije mogu smanjiti. Mnoštvo uplink pristupnih konfiguracija iz kojih se preuzima određena uplink pristupna konfiguracija, korišćenjem indeksa uplink pristupne konfiguracije se može distribuirati odvojeno od emitovanja samog indeksa.
[1221] Strujno kolo za obradu 1020 je takođe podešeno za primanje, u prvom downlink podokviru, prve OFDM transmisije formatirane prema prvoj numerologiji i, u drugom downlink podokviru, druge OFDM transmisije formatirane prema drugoj numerologiji, pri čemu se druga numerologija razlikuje od prve numerologije. Prva numerologija može npr. imati prvo rastojanje između podnosioca (ili opseg prvog podnosioca), a druga numerologija može imati drugo rastojanje između podnosioca (ili opseg drugog podnosioca), pri čemu se rastojanje prvog podnosioca razlikuje od rastojanje drugog podnosioca. Napominjemo da se "numerologija", kako se ovde koristi ovaj izraz, odnosi na određenu kombinaciju širine opsega OFDM podokvira, dužinu cikličnog prefiksa i dužinu podokvira. Pojam širine opsega podnosioca, koji se odnosi na širinu opsega koji zauzima jedan podnosilac, direktno je povezan i ponekad se koristi naizmenično, sa rastojanjem podnosioca. Kao što je detaljno opisano gore, npr. u Odeljku 2.3, dostupnost i upotreba različitih numerologija omogu ć ava bolje usklađivanje fizičkog sloja sa specifičnim aplikacijama i zahtevima primene.
14
[1222] U nekim realizacijama, komponente bežičnog uređaja 1000, a naročito strujno kolo za obradu 1020, takođe su podešeni tako da izvode postupak 18200 kao što je prikazano na Slici 182 ili prema bilo kojoj drugoj metodi ostvarenja opisanoj dalje u tekstu. Metoda 18200 uključuje prijem prvog downlink signala koji sadrži indeks uplink pristupne konfiguracije, korišćenje indeksa pristupne konfiguracije za prepoznavanje uplink pristupne konfiguracije iz unapred određenog broja uplink pristupnih konfiguracija i slanje bežičnoj komunikacionoj mreži u skladu sa identifikovanom uplink pristupnom konfiguracijom (blok 18210). Metoda 18200 takođe uključuje primanje, u prvom downlink podokviru, prve OFDM transmisije formatirane prema prvoj numerologiji i primanje, u drugom downlink podokviru, druge OFDM transmisije formatirane prema drugoj numerologiji, druga numerologija se razlikuje od prve numerologije (blok 18220). Prva numerologija može npr. imati prvo rastojanje među podnosiocima (ili širinu opsega prvog podnosioca), a druga numerologija može imati drugo rastojanje među podnosiocima (ili širinu opsega drugog podnosioca), pri čemu se prvo rastojanje podnosioca razlikuje od rastojanja drugog podnosioca. Prva OFDM transmisija može imati numerologiju prema specifikacijama za LTE, omoguć avaju ć i koegzistenciju sa nasleđenim LTE. Metoda 18200 može takođe da obuhvata primanje difuzno emitovanih informacija za pristup sistemu i korišć enje primljenih informacija za pristup sistemu za pristup bežičnoj komunikacionoj mreži. Pored toga, prvi i drugi downlink podokvir se mogu primati na istoj frekvenciji nosioca (vidi npr. [0583]), što je prednost pošto na istom nosiocu mogu biti različite numerologije.
[1223] Kao primer, prva i druga numerologija mogu sadržavati podokvire prve i druge dužine podokvira, pri čemu se prva dužina podokvira razlikuje od druge dužine podokvira. Podokviri prve i druge numerologije mogu sadržati prvi i drugi unapred određeni broj OFDM simbola, vidi npr. [0536] i [0553]. Na ovaj način, može da postoji standardizovani vremenski interval (npr. 1 ms), a da različite numerologije koriste različit broj OFDM simbola da pokriju ovaj vremenski interval. Takav standardizovani ili zajednički vremenski interval ima koristi u omoguć avanju radio koegzistencije. Najmanje jedna od prve i druge numerologije može sadržati podokvire u dužini od 250 mikrosekundi ili manje, vidi [0536] i [0553]] ili Tabelu 3. Metoda takođe može obuhvatati traženje dodatnih informacija o sistemu od bežične komunikacione mreže i primanje dodatnih informacije o sistemu od bežične komunikacione mreže, kao odgovor na pomenuti zahtev, takođe pogledajte [0745], [0755],[0756]. Ovo je korisno zbog toga što se sistemske informacije mogu tražiti samo kada je to potrebno. Metoda može dalje obuhvatati primanje dodatnih sistemskih informacija iz bežične komunikacione mreže, u namenskom prenosu, takođe vidi [0745], [0755], [0756]. Prednost je u tome što se dodatne sistemske informacije mogu poslati samo onim bežični uređaji (npr. UE) koji to izričito traže. Prva OFDM transmisja može biti frekvencijski multipleksirana sa ili bar delimičnim vremenskim preklapanjem sa drugim OFDM prenosom, vidi npr. i Sl. 46. Na primer, prenosi koji koriste različite numerologije se mogu istovremeno primati. Zbog različitih dužina, preklapanje može biti samo delimično. Kao što je takođe opisano u [0541] ili [0583], metoda može dalje da obuhvati prijem, prijem, u vremenski prvom OFDM simbolu navedenih prvog ili drugog downlink podokvira, kontrolnih downlink signala u prvom skupu podnosioca navedenog vremenski prvog OFDM simbola i namenjenih korisničkih podataka u drugom skupu podnosioca navedenog vremenski prvog OFDM simbola, povoljno je primanje kontrolne signalizacije, npr. informacije o alokaciji resursa, što pre je moguć e u podokviru (prvi OFDM simbol), i ako ove informacije pokazuju da su podaci alocirani takođe u taj prvi simbol, UE može početi da dekodira korisničke podatke već nakon što je primio prvi simbol OFDM. Ovo smanjuje kašnjenje na najmanju moguć u vrednost. Ovo je korisno npr. za aplikacije u realnom vremenu gde je kašnjenje problem. Metoda može dalje obuhvatati prenošenje potvrde (ACK) ili negativne potvrde (NACK) podataka kao odgovor na prvu OFDM transmisiju u prvom downlink podokviru, u poslednjem OFDM simbolu intervala uplink podokvira, koji se bar delimično preklapa sa prvim downlink podokvirom, vidi na primer [0541] ili [0583]. Nakon što primi i dešifruje korisničke podatke u downlink podokviru, bežični uređaj može da pošalje ACK/NACK odgovor što je pre moguć e u odgovaraju ć em uplink podokviru. Tako brz odgovor je moguć npr. kada dekodiranje može početi veoma rano kao što je prethodno opisano. Kao što je opisano npr. u [686] ili [693], prvi downlink podokvir može sadržavati jedan ili više referentnih simbola u vremenski prvom OFDM simbolu prvog downlink podokvira, a metoda takođe može sadržati početno dekodiranje prve OFDM transmisije u prvom downlink podokviru pre završetka trajanja prvog podokvira downlinka, korišćenjem procene kanala na osnovu jednog ili više referentnih simbola. Postupak može dalje da obuhvata primanje informacije koja definiše mnoštvo uplink pristupnih konfiguracija, na prvom nosiocu, pri čemu downlink signal koji sadrži indeks uplink pristupne konfiguracije može biti primljen na drugom nosiocu, za razliku od navedenog prvog nosioca, vidi npr. [0778]. Na ovaj način se može izabrati odgovarajuć i nosilac za odgovaraju ć e različite vrste prenosa. Metoda može dalje da obuhvata primanje treć e OFDM transmisije formatirane prema prvoj numerologiji, tre ć a OFDM transmisija zauzima interval vremena trasmisije (TTI) koji ima dužinu jednaku mnoštvu podokvira prema prvoj numerologiji. Povoljno je imati moguć nost dobijanja više podokvira korisnih podataka,ako postoji velika količina podataka za slanje. Najmanje jedna od prve i druge OFDM transmisije može biti Diskretnom Furijeovom Transformacijom raširena OFDM, DFTS-OFDM, transmisija, vidi npr. ili [0525] ili [0532]. DFTS-OFDM je povoljna zbog toga što ima manji pik za prosečan odnos od čistog OFDM, što pojednostavljuje dizajn pojačivača snage i smanjuje troškove.
[1224] U nekim realizacijama, metoda 18200 koja je gore razmatrana ili neki drugi postupak može dalje uključivati prijem i obradu podataka prvog Sloja 2 na prvom fizičkom kanalu podataka i primanje i obradu podataka drugog Sloja 2 na drugom fizičkom kanalu podataka, kao što je prikazano na blokovima 18230 i 18232 na Slici 183. Gore su navedeni primeri, gde su ovaj prvi i drugi fizički kanal podataka označeni kao retransmitabilni i direktni kanali, odnosno rPDCH i DPDCH, respektivno. Prijem i obrada podataka prvog Sloja 2 obuhvata upotrebu mekog kombinovanja HARQ, a prijem i obrada podataka drugog Sloja 2 ne uključuje meko HARQ kombinovanje. To može uključivati upotrebu zajedničkog skupa demodulacionih referentnih signala za prijem podataka i prvog i drugog Sloja 2. Prednost upotrebe ova dva tipa fizičkih
14
kanala podataka je to što se korekcije grešaka i overhead povezan sa svakim od ovih kanala mogu bolje uskladiti sa specifičnim vrstama podataka koje nose odgovarajuć i kanali. Može biti prednost koristiti isti skup referentnih signala za demodulaciju kontrolnih i korisničkih podataka, jer to znači manji overhead referentnih signala. Takođe, bazna stanica može upotrebljavati beamforming i za kontrolu i za podatke, ali bežični uređaj (UE) ne mora da bude upoznat sa tom činjenicom, s obzirom da su referentna signalizacija i kontrolni i korisnički podatci svi pod uticajem istiih težina snopa. Kao što je opisano u [0401] - [0403] ili [0417], zajednički skup referentnih signala demodulacije može biti skup referentnih signala demodulacije specifičan za korisnika. Buduć i da snopovi bazne stanice mogu biti specifični za korisnika, referentna signalizacija može takođe biti specifična za korisnika. Metoda može dalje obuhvatati prijem fizičkog kontrolnog kanala korišćenjem skupa referentnih signala za demodulaciju koji se razlikuju od uobičajenog skupa referentnih signala demodulacije, vidi npr. [402].
[1225] U nekim slučajevima se može koristiti jedan RRC (Radio Resource Control) pristup za rukovanje i prvom i drugom OFDM transmisijom, npr. u kombinaciji sa nekim ili svim gore opisanim karakteristikama. O ovom pristupu jedinstvenog RRC-a je diskutovano gore, na primer, u odeljku 2.1.4. Napominjemo da se u detaljnoj diskusiji gore, izraz „RRC“ često koristi kao skrać enica za precizniji termin sloja protokola za kontrolu radio resursa ili RRC protokolski sloj, što je skup procedura koji obezbeđuju kontrolu radio resursa, npr. kako je određeno industrijskim standardima i kao što se obično primenjuje sa odgovarajuć im softverskim modulima u bežičnim uređajima i mrežnoj radio opremi. Na primer, metoda 18200 ili druga metoda, kao što je prikazano na Slici 184, mogu dalje uključivati obradu podataka iz prve OFDM transmisije korišć enjem prvog MAC protokolskog sloja (blok 18240) i obradu podataka iz druge OFDM transmisije korišć enjem drugog MAC protokolskog sloja, pri čemu se prvi MAC protokolski sloj razlikuje od drugog MAC protokolskog sloja (blok 18242). Ova metoda može dalje uključivati obradu poruka primljenih od prvog i drugog MAC protokolskog sloja korišćenjem jednog, zajedničkog RRC protokolskog sloja (blok 18244). Prednost ovog pristupa je u tome što je upravljanje RRC-om za dva fizička kanala, koji mogu biti na primer LTE i NX kanal, u tome što je rukovanje RRC-om čvršće integrisano i efikasnije.
[1226] U nekim slučajevima se umesto toga može koristiti dualni RRC pristup, opet kao što je rečeno u odeljku 2.1.4. U ovom slučaju, metoda 18200 ili druga metoda, kao što je prikazano na Slici 185, dalje uključuje obradu podataka iz prve OFDM transmisije pomoć u prvog MAC protokolskog sloja (blok 18250) i obradu podataka iz druge OFDM transmisije korišćenjem drugog MAC protokolskog sloja, pri čemu se prvi MAC protokolski sloj razlikuje od drugog MAC protokolskog sloja (blok 18252). Metoda 18200 može dalje uključivati obradu poruka primljenih preko prvog MAC protokolskog sloja korišćenjem prvog RRC protokolskog sloja i obradu poruka primljenih preko drugog MAC protokolskog sloja korišćenjem drugog RRC protokolskog sloja, pri čemu se prvi RRC protokolski sloj razlikuje od drugog RRC protokolskog sloja. (blok 18256). Najmanje prvi od prvog i drugog RRC protokolskog sloja je podešen za prosleđivanje odabranih RRC poruka onom drugom od prvog i drugog RRC protokolskog sloja. Odabrane RRC poruke su RRC poruke koje su primljene i obrađene od prvog prvog i drugog RRC protokolskog sloja, ali su namenjene onom drugom od prvog i drugog RRC protokolskog sloja. Kao što je rečeno u Odeljku 2.1.4.2, ovaj pristup predviđa nezavisne specifikacije RRC protokolskih slojeva u kontekstu rada sa dva različita RAT-a (kao što su NX i LTE) i omoguć ava da se svaki RRC protokolski sloj modifikuje nezavisno od onog drugog.
[1227] Metoda 18200 ili neka druga metoda, kao što je prikazano na Slici 186, može dalje uključivati prenošenje podataka treć eg Sloja 2 na tre ć em fizičkom kanalu podataka (blok 18260) i prenos podataka četvrtog Sloja 2 na četvrtom fizičkom kanalu podataka (blok 18262 ). Prenos podataka treć eg Sloja 2 uključuje upotrebu HARQ procesa koji podržava meko kombinovanje, a prenos podataka četvrtog Sloja 2 ne uključuje HARQ proces. Ovi treć i i četvrti fizički kanali podataka odgovaraju predajnim i direktnim kanalima o kojima je gore detaljno diskutovano.
[1228] U nekim slučajevima, metoda 18200 ili druga metoda, kao što je prikazano na Slici 187, uključuje rad u povezanom modu za jedan ili više prvih intervala i rad u uspavanom modu za jedan ili više drugih intervala, gde se prva i druga OFDM transmisija obavljaju u povezanom modu (blok 18270). Detalji takvog uspavanog stanja u NX kontekstu su dati gore, npr. u odeljku 1.2. Rad u uspavanom modu uključuje signale nadgledanja koji nose identifikatore oblasti (blok 18272), upoređivanje identifikatora oblasti primljenih tokom nadgledanja sa popisom identifikatora oblasti (blok 18274) i obaveštavanje bežične komunikacione mreže kao odgovor na utvrđivanje da primljeni identifikator oblasti praćenja nije na navedenoj listi, ali u suprotnom uzdržavanje od obaveštavanja bežične komunikacione mreže kao odgovor na prijem promenjenih identifikatora oblasti praćenja. (blok 18276). Primeri detalja ovog ponašanja vezanog za prać enje su opisani gore, u odjeljku 3.2.4.1. U gornjoj detaljnoj raspravi, primeri ovih identifikatora oblasti praćenja su označeni kao kodovi RAN oblasti prać enja (TRAC), koji odgovaraju određenoj RAN oblasti prać enja i koji se mogu primiti u indeks signala za prać enje RAN oblasti. Napominjemo da ovo uspavano stanje omogu ć ava bežičnom uređaju da se kre ć e unutar oblasti praćenja bez izveštavanja o mreži, što omogu ć ava efikasniji rad i manju signalizaciju.
[1229] Metoda 18200 može da uključuje prenošenje, bežičnoj komunikacionoj mreži, indikatora sposobnosti, indikator sposobnosti koji identifikuje skup sposobnosti bežičnog uređaja, smeštenog u bežičnoj komunikacionoj mreži. Tako, umesto da šalje skup sposobnosti, bežični uređaj umesto toga može da pošalje indikator na već sačuvani skup sposobnosti u mreži. Detalji ovog pristupa dati su gore, u odeljku 2.1.5.3. Kao što je tamo napomenuto, ovaj pristup omoguć ava kontinuiranu evoluciju novih sposobnosti bežičnih uređaja, bez potrebe za stalnim ažuriranjem signalizacije da bi se pokazale te sposobnosti. Skup sposobnosti može uključivati najmanje jednog prodavca bežičnih uređaja (npr. prodavca
1
UE), verziju sposobnosti ili vlasničke informacije o bežičnom uređaju (npr. vlasničke informacije o UE) ili mrežu, vidi [0345] ili Sl. 10. Metoda može obuhvatati slanje bežičnoj komunikacionoj mreži korišćenjem Diskretnom Furijeovom Transformacijom raširene OFDM, DFTS-OFDM, transmisije.
[1230] Kao što je gore detaljno opisano, bežični uređaji prema mnogim ovde opisanim realizacijama mogu da koriste planirane (scheduled) transmisije, transmisije na bazi nadmetanjaili njihovu kombinaciju. Prema tome, metoda 18200 može uključivati slanje bežičnoj komunikacionoj mreži korišćenjem pristupnog protokola na bazi nadmetanja. Pristupni protokol na bazi nadmetanja može sadržati pristupni mehanizam LBT (listen-before-talk). Slanje bežičnoj komunikacionoj mreži korišćenjem pristupnog protokola na bazi nadmetanja može sadržati prenošenje poruke koja označava identitet bafera hibridnog automatskog zahteva za ponavljanjem (HARQ) povezanog sa porukom, vidi [0454]. Kao što je opisano u [0457], slanje bežičnoj komunikacionoj mreži pristupnog protokola na bazi nadmetanja može da reaguje na prvo primanje slobodno-za-slanje signala. Slanje bežičnoj komunikacionoj mreži korišćenjempristupnog protokola na bazi nadmetanjamože biti reagovanje na primanje poruke koja dodeljuje uplink resurse za slanje prema pristupnom protokolu na bazi nadmetanja, vidi [0453]. Kao što je opisano u 0454, slanje bežičnoj komunikacionoj mreži korišćenjem pristupnog protokola na bazi nadmetanja može sadržati prenošenje poruke koja ukazuje na identitet bežičnog uređaja, npr. identitet UE. Slanje bežičnoj komunikacionoj mreži korišćenjem pristupnog protokola na bazi nadmetanja može sadržati prenošenje pomo ć u resursa na bazi nadmetanja koji je prethodno planiran za potencijalnu upotrebu, videti [0413] ili [0428].
[1231] Metoda 18200 ili neka druga metoda, kao što je prikazano na Slici 188, može uključivati merenje prvog referentnog signala za mobilnost na prvom primljenom snopu (blok 18280) i merenje drugog referentnog signala za mobilnost na drugom primljenom snopu, gde se drugi referentni signal za mobilnost razlikuje od prvog referentnog signala za mobilnost (blok 18282). Ovi referentni signali mobilnosti se nazivaju MRS u gore opisanom detaljnom sistemu, npr. u diskusijama prenosa i feedbacka zasnovanih na snopu u Odeljku 3.4, i u raspravi o mobilnosti u Odeljku 3.5. Metoda 18200 može dalje uključivati izveštavanje o rezultatima merenja prvog i drugog referentnog signala za mobilnost bežičnoj komunikacionoj mreži (blok 18284). Prvi referentni signal za mobilnost može sadržati konkatanaciju prvog signala za sinhronizaciju vremena i frekvencije (TSS) i prvi referentni signal snopa (BRS) u vremenu u jedan OFDM simbol, vidi [0629].
Kao što je takođe opisano u [0629], konkatanacija prvog signala za sinhronizaciju vremena i frekvencije (TSS) i prvog referentnog signala snopa (BRS) u vremenu u jedan OFDM simbol se može izvršiti u skladu sa diskretnom Furijeovom transformacijom (DFT). Metoda 18200 takođe može uključivati primanje, kao odgovor na izveštavanje o rezultatima, naredbe za prelazak sa primanja podataka na trenutnom downlink snopu na primanje podataka na drugom downlink snopu (blok 18286). Metoda 18200 može uključivati primanje vrednosti vremenskog odstupanjaza primenu na različite downlink snopove (blok 18288). Ovaj pristup predviđa aktivnu mobilnost zasnovanu na snopu, detaljno opisanu u odeljcima 3.5.2 do 3.5.4, za razliku od mobilnosti zasnovane na ć eliji koja se koristi u konvencionalnim bežičnim sistemima. Primanje najmanje jednog prvog i drugog OFDM transmisije može obuhvatati dekodiranje najmanje jedne od navedene prve i druge OFDM transmisije korišć enjem polarnog koda, vidi [02326]. Kao što je takođe opisano u [0236], prijem najmanje jedne od navedene prve i druge OFDM transmisije može da obuhvata dekodiranje najmanje jedne od navedene prve i druge OFDM transmisije koriš ć enjem LDPC (low-density parity check) koda.
5.2 Oprema i metode radio mreže
[1232] Kako se ovde koristi, termin "mrežna oprema" se odnosi na opremu koja je sposobna, podešena, raspoređena i/ili operabilna da komunicira direktno ili indirektno sa bežičnim uređajem i/ili sa drugom opremom u bežičnoj komunikacionoj mreži koja omoguć ava i/ili obezbeđuje bežični pristup bežičnom uređaju. Primeri mrežne opreme uključuju, ali nisu ograničeni na, pristupne tačke (AP), naročito radio pristupne tačke. Mrežna oprema može predstavljati bazne stanice (BS), kao što su radio bazne stanice.
Konkretni primeri radio baznih stanica uključuju Node Bs i evolvirane Node Bs (eNB). Bazne stanice se mogu kategorisati na osnovu veličine pokrivenosti koju pružaju (ili, drugačije rečeno, njihovih nivoa snage prenosa) i mogu se zatim nazivati i femto bazne stanice, piko bazne stanice, mikro bazne stanice ili makro bazne stanice. "Mrežna oprema" takođe uključuje jedan ili više (ili sve) delove distribuirane radio stanice, kao što su centralizovane digitalne jedinice i/ili udaljene radio jedinice (RRU), koje se ponekad nazivaju i daljinske radio glave (RRH). Takve daljinske radio jedinice mogu ili ne moraju biti integrisane sa antenom kao što je antena integrisana u radio. Delovi distribuiranih radio stanica se takođe mogu se smatrati čvorovima u distribuiranom sistemu antena (DAS).
[1233] Kao poseban neograničavajuć i primer, bazna stanica može biti relejni čvor ili relejni donorski čvor koji kontroliše relej.
[1234] Još neki primeri mrežne opreme uključuju multi-standard radio (MSR) radio opremu kao što su MSR BS, mrežni kontroleri kao što su kontroleri radio mreže (RNC) ili kontroleri bazne stanice (BSCs), primopredajne bazne stanice (BTSs), transmisione tačke, transmisioni čvorovi, Multi-cell/multicast koordinacioni entiteti (MCE), čvorovi jezgra mreže (npr. MSC, MME), O&M čvorovi, OSS čvorovi, SON čvorovi, čvorovi za pozicioniranje (npr. E-SMLGs) i/ili MDT. Generalno, međutim, mrežna oprema može da predstavlja bilo koji pogodan uređaj (ili grupu uređaja) koji je sposoban, podešen, raspoređen i/ili operabilan kako bi bežičnom uređaju omoguć io i/ili obezbedio pristup bežičnoj komunikacionoj mreži ili pružio neku uslugu bežičnom uređaju koji je pristupio bežičnoj komunikacionoj mreži.
1 1
[1235] Kako se ovde koristi, izraz "radio mrežna oprema" se koristi za označavanje mrežne opreme koja uključuje radio sposobnosti. Prema tome, primeri mrežne radio opreme su radio bazne stanice i radio pristupne tačke koje su gore razmotrene. Bić e poznato da neka radio mrežna oprema može sadržati opremu koja se distribuira - kao što su distribuirane radio bazne stanice (sa RRH i/ili RRU) koje su gore razmatrane. Bić e poznato da se razne reference ovde na eNB, eNodeBs, čvor Bs i slično odnose na primere mrežne radio opreme. Takođe treba razumeti da se termin "radio mrežna oprema", kako se ovde koristi, može odnositi na jednu baznu stanicu ili jedan radio čvor, u nekim slučajevima, ili na više baznih stanica ili čvorova, npr., na različitim lokacijama. U nekim slučajevima se ovaj dokument može odnositi na „primer“ mrežne radio opreme kako bi se jasnije opisali određeni scenariji u koje je uključeno više različitih izvedbi ili instalacija radio opreme. Međutim, nedostatak upuć ivanja na neki "primer" u vezi sa raspravom o mrežnoj radio opremi ne znači da se misli samo na taj jedan primer koji je pomenut. Dati primer mrežne radio opreme se može alternativno nazvati „čvor radio mreže“, gde upotreba reči „čvor“ označava da navedena oprema deluje kao logički čvor u mreži, ali ne podrazumeva da su sve komponente nužno kolocirane.
[1236] Iako radio mrežna oprema može da sadrži bilo koju pogodnu kombinaciju hardvera i/ili softvera, jedan primer mrežne radio opreme 1100 detaljnije je ilustrovan na Slici 189. Kao što je prikazano na Slici 189, primer mrežne radio opreme 1100 uključuje antenu 1105, strujno kolo za radio front-end1110 i strujno kolo za obradu 1120, što u ilustrovanom primeru uključuje medijum za čuvanje čitljiv kompjuteru 1025, npr. jedan ili više memorijskih uređaja. Antena 1105 može da sadrži jednu ili više antena ili antenskih nizova, koja je podešena za slanje i/ili primanje bežičnih signala i povezana sa strujnim kolom za radio front-end 1110. U nekim alternativnim rešenjima, oprema radio mreže 1100 možda ne uključuje antenu 1005, Umesto toga, antena 1005 može biti odvojena od opreme radio mreže 1100 i biti povezana sa opremom radio mreže 1100 putem interfejsa ili porta. U nekim realizacijama, ceo ili delovi strujnog kola za radio frontend 1110 mogu biti smešteni na jednoj ili više lokacija, odvojeno od strujnog kola za obradu 1120, na primer, u RRH ili RRU. Slično tome, delovi strujnog kola za obradu 1120 se mogu fizički odvojiti jedan od drugog. Radio mrežna oprema 1100 takođe može da uključuje RF komunikacioni interfejs 1140 za komunikaciju sa drugim mrežnim čvorovima, npr., sa drugom radio mrežnom opremom i sa čvorovima u jezgru mreže.
[1237] Strujno kolo za radio front-end 1110 koje može da sadrži razne filtere i pojačivače, na primer, povezan je na antenu 1105 i strujno kolo za obradu 1120 i podešen je da kondicionira signale koji se komuniciraju između antene 1105 i strujnog kola za obradu 1120. U nekim alternativnim rešenjima, radio mrežna oprema 1100 ne mora da uključuje strujno kolo za radio front-end 1110, a strujno kolo za obradu 1120 umesto toga može biti povezano sa antenom 1105 bez strujnog kola za radio front-end 1110. U nekim rešenjima, radio-frekventno kolo 1110 je podešeno za upravljanje signalima u više frekventnih pojasa, u nekim slučajevima istovremeno.
[1238] Strujno kolo za obradu 1120 može da sadrži jedan ili više strujnih kola RF primopredajnika1121, kola za obradu baznog opsega 1122 i kola za obradu aplikacije 1123. U nekim realizacijama, RF sklop primopredajnika 1121, kola za obradu baznog opsega 1122 i kola za obradu aplikacije 1123 mogu biti na odvojenim setovima čipova. U alternativnim rešenjima, deo ili celo kolo za obradu baznog opsega 1122 i kola za obradu aplikacije 1123 se mogu kombinovati u jedan čipset, a RF sklop primopredajnika 1121 može biti na zasebnom setu čipova. U još nekom alternativnim rešenjima, deo ili ceo sklop primopredajnika 1121 i kola za obradu baznog opsega 1122 mogu biti na istom setu čipova, a kola za obradu aplikacija 1123 mogu biti na zasebnom setu čipova. U još nekim alternativnim rešenjima, deo ili ceo sklop RF primopredajnika 1121, kola za obradu baznog opsega 1122 i kola za obradu aplikacija 1123 se mogu kombinovati u istom setu čipova. Strujno kolo za obradu 1120 može da sadrži, na primer, jedan ili više centralnih CPU-a, jedan ili više mikroprocesora, jedan ili više ASIC-a i/ili jedan ili više field FPGA.
[1239] U konkretnim realizacijama, neke ili sve ovde opisane funkcionalnosti koje su relevantne za mrežnu radio opremu, radio-bazne stanice, eNB-e itd., mogu biti ostvarene u mrežnoj radio opremi ili, kao alternativa, mogu biti ostvarene pomoću strujnog kola za obradu 1120 koje izvršavanje uputstava uskladištena na računarski čitljivom medijumu za skladištenje 1125, kao što je prikazano na Slici 183. U alternativnim rešenjima, neke ili sve funkcionalnosti mogu biti obezbeđene od strane strujnog kola za obradu 1120 bez izvršavanja uputstava sačuvanih na računarski čitljivom medijumu, npr. kao u žičnim sistemima. U bilo kojoj od ovih konkretnih realizacija, bilo da se izvršavaju uputstva sačuvana na računarski čitljivom medijumu za čuvanje ili ne, može se reć i da je strujno kolo za obradu konfigurisano za obavljanje opisane funkcionalnosti. Prednosti koje pruža takva funkcionalnost nisu ograničene na samo strujno kolo za obradu 1120 ili na druge komponente mrežne radio opreme, već ih uživa radio mrežna oprema 1100 kao celina i/ili krajnji korisnici i bežična mreža generalno.
[1240] Strujno kolo za obradu 1120 može biti podešeno za obavljanje bilo kojih ovde opisanih operacija odlučivanja. Odlučivanje kako se izvodi pomoću strujnog kola za obradu 1120 može uključivati informacije o obradi dobijene od strane strujnog kola za obradu 1120, na primer, pretvaranje dobijenih informacija u druge informacije, upoređivanje dobijenih informacija ili pretvorenih informacija sa informacijama sačuvanim u mrežnoj radio opremi, i/ili obavljanje jedne ili više operacija zasnovanih na dobijenim informacijama ili konvertovanim informacijama, a kao rezultat pomenute obrade donošenje odluke.
1 2
[1241] Antena 1105, strujno kolo za radio front-end 1110 i/ili strujno kolo za obradu 1120 mogu biti podešeni za obavljanje bilo kojih ovde opisanih operacija slanja. Sve informacije, podaci i/ili signali se mogu proslediti bilo kojoj mrežnoj opremi i/ili bežičnom uređaju. Slično tome, antena 1105, strujno kolo za radio front-end 1110 i/ili strujno kolo za obradu 1120 mogu biti podešeni tako da izvršavaju bilo koje ovde opisane operacije prijema koje izvodi radio mrežna oprema. Sve informacije, podaci i/ili signali se mogu biti primljeni sa bilo koje mrežne opreme i/ili bežičnog uređaja.
[1242] Računarski čitljiv medijum za skladištenje 1125 je generalno operativan za čuvanje uputstava, poput računarskog programa, softvera, aplikacije koja uključuje jednu ili više logika, pravila, kodova, tabela itd. i/ili drugih uputstava koja se mogu izvršiti od strane procesora. Primeri računarski čitljivog medijuma za skladištenje 1125 uključuju računarsku memoriju (na primer, RAM ili ROM), medijume za masovno skladištenje podataka (na primer, hard disk), druge medijume za skladištenje podataka (na primer, CD ili DVD) i/ili bilo koju drugu nepostojanu ili postojanu, privremeni memorijski uređaj koji se može očitati i/ili izvršavati na računaru i koji čuva informacije, podatke i/ili uputstva koje može koristiti strujno kolo za obradu 1120. U nekim rešenjima, strujno kolo za obradu 1120 i računarski čitljiv medijum za skladištenje 1125 se mogu smatrati integrisanim.
[1243] Alternativne realizacije radio-mrežne opreme 1100 mogu da uključuju dodatne komponente osim onih prikazanih na Slici 189 koje mogu biti odgovorne za obezbeđivanje određenih aspekata funkcionalnosti mrežne radio opreme, uključujuć i bilo koju od ovde opisanih funkcija i/ili bilo koju funkciju koja je potrebna da podrži gore opisano rešenje. Kao samo jedan primer, radio mrežna oprema 1100 može da uključuje ulazne interfejse, uređaje i sklopove, kao i izlazne interfejse, uređaje i sklopove. Ulazni interfejsi, uređaji i sklopovi podešeni su tako da omoguć avaju unos informacija u radio mrežnu opremu 1100 i povezani su sa strujnim kolom za obradu 1120 da bi se omoguć ilo strujnom kolom za obradu 1120 da obrađuje ulazne informacije. Na primer, ulazni interfejsi, uređaji i sklopovi mogu da sadrže mikrofon, senzor za blizinu ili druge senzore, tastere/dgmiće, ekran osetljiv na dodir, jednu ili više kamera, USB port ili druge ulazne elemente. Izlazni interfejsi, uređaji i sklopovi podešeni su tako da omoguć avaju izlaz informacija iz mrežne radio opreme 1100 i povezani su sa strujnim kolom za obradu 1120 da bi se omoguć ilo strujnom kolu za obradu 1120 da informacije izađu iz mrežne radio opreme 1100. Na primer, izlazni interfejsi, uređaji ili sklopovi mogu da uključuju zvučnik, ekran, USB port, interfejs za slušalice ili druge izlazne elemente. Korišć enjem jednog ili više ulaznih i izlaznih interfejsa, uređaja i sklopova, radio mrežna oprema 1100 može komunicirati sa krajnjim korisnicima i/ili bežičnom mrežom i omoguć iti im da imaju koristi od ovde opisane funkcionalnosti.
[1244] Kao još jedan primer, radio mrežna oprema 1100 može da uključuje strujno kolo za napajanje1130. Strujno kolo za napajanje 1130 može da sadrži sklop za upravljanje napajanjem. Strujno kolo za napajanje 1130 može primati struju iz izvora napajanja, koji može biti ili u ili izvan sklopa za napajanje 1130. Na primer, mrežna radio oprema 1100 može da sadrži izvor za napajanje u obliku baterije ili paketa baterija koji je povezan ili je integrisan u strujno kolo za napajanje1130. Takođe se mogu koristiti i drugi tipovi izvora napajanja, poput fotonaponskih uređaja. Kao dodatni primer, mrežna radio oprema 1100 se može povezati sa spoljnim izvorom napajanja (kao što je utičnica za struju) preko ulaznog kola ili interfejsa, kao što je električni kabl, pri čemu spoljni izvor napajanja dovodi struju u strujno kolo za napajanje1130.
[1245] Strujno kolo za napajanje 1130 može biti povezano sa strujnim kolom za radio front-end 1110, strujnim kolom za obradu 1120 i/ili računarski čitljivim medijumom za čuvanje 1125 i podešeno za napajanje mrežne radio opreme 1100, uključuju ć i strujno kolo za obradu 1120, energijom za obavljanje ovde opisane funkcionalnosti.
[1246] Radio mrežna oprema 1100 takođe može da obuhvata više setova strujnih kola za obradu 1120, računarski čitljivog medijuma 1125, strujnog kola za radio front-end 1110, antene 1105 i/ili sklopa komunikacionog interfejsa 1140 za različite bežične tehnologije integrisane u radio mrežnu opremu 1100, kao što su na primer, GSM, VCDMA. LTE, NR, WiFi ili Bluetooth bežične tehnologije. Ove bežične tehnologije mogu biti integrisane u iste ili različite setove čipova i druge komponente unutar mrežne radio opreme 1100.
[1247] Jedan ili više primera mrežne radio opreme 1100 se može adaptirati za izvođenje nekih ili svih ovde opisanih tehnika, u bilo kojoj od različitih kombinacija. Bić e poznato da ć e se u datoj mrežnoj implementaciji koristiti više primera mrežne radio opreme 1100. U nekim slučajevima, nekoliko slučajeva mrežne radio opreme 1100 može istovremeno komunicirati sa ili prenositi signale na određeni bežični uređaj ili grupu bežičnih uređaja. Stoga treba razumeti da, iako se mnoge ovde opisane tehnike mogu izvoditi pomoć u jedne instance mrežne radio opreme 1100, ove tehnike treba razumeti kao da ih izvodi sistem od jedne ili više instanci mrežne radio opreme 1100, u nekim slučajevima koordinirano. Radio mrežna oprema 1100 prikazana na Slici 189 je, dakle, najjednostavniji primer ovog sistema.
[1248] U nekim realizacijama, na primer, sistem od jedne ili više instanci mrežne radio opreme 1100, a naročito strujno kolo za obradu 1120 u takvoj mrežnoj radio opremi 1100, npr., koriš ć enjem antene 1105 i strujnog kola za radio frontend 1110, je k za prenos prvog downlink signala koji sadrži indeks pristupnih konfiguracija, indeks uplink pristupnih konfiguracija, indeks uplink pristupnih konfiguracija identifikuje uplink pristupnu konfiguraciju iz mnoštva unapred određenih uplink pristupnih konfiguracija i odmah zatim primi prenos od prvog bežičnog uređaja u skladu sa identifikovanom uplink pristupnom konfiguracijom. Napominjemo da ovo slanje indeksa uplink pristupne konfiguracije može biti difuzni prenos, jer nije nužno ciljano na bilo koji određeni bežični uređaj ili grupu bežičnih uređaja. Treba imati
1
u vidu da ove tehnike dopunjuju tehnike zasnovane na bežičnim uređajima opisanim u odeljku 5.1 i pružaju iste prednosti. Strujna kola za obradu 1120 su takođe podešena da pošalju, u prvom downlink podokviru, prvu OFDM transmisiju formatiranu u skladu s prvom numerologijom i pošalju, u drugom downlink podokviru, drugu OFDM transmisiju formatiranu u skladu sa drugom numerologijom, pri čemu se druga numerologija razlikuje od prve numerologije. Prva numerologija ima prvo rastojanje između podnosioca, a druga numerologija ima drugo rastojanje između podnosioca, pri čemu se prvo rastojanje između podnosioca razlikuje od drugog rastojanja između podnosioca. Prvi i drugi downlink podokvir se mogu prenositi na istoj frekvenciji nosioca. Ovde je svaka od ove prve i druge OFDM transmisije tipično (ali ne nužno) ciljan na određeni bežični uređaj ili grupu bežičnih uređaja; dva prenosa ovde mogu biti ciljani na isti bežični uređaj ili na dva različita bežična uređaja. Opet, ove tehnike nadopunjuju one opisane u odeljku 5.1.
[1249] U nekim realizacijama, sistem koji sadrži jednu ili više instanci mrežne radio opreme 1100 je podešen za izvođenje postupka 19000, kao što je prikazano na Slici 190, ili bilo koju drugu realizaciju postupka, kako je opisano u nastavku. Metoda 19000 uključuje slanje prvog downlink signala koji sadrži indeks uplink pristupne konfiguracije, indeks uplink pristupne konfiguracije koji identifikuje pristupnu konfiguraciju u mnoštvu unapred određenih uplink pristupnih konfiguracija i naknadno primanje prenosa od prvog bežičnog uređaja u skladu s identifikovanom pristupnom konfiguracijom uzlaznoj liniji (blok 19010). Metoda 19000 takođe uključuje prenošenje, u prvom downlink podokviru, prve OFDM transmisije formatirane prema prvoj numerologiji i prenošenje, u drugom downlink podokviru, druge OFDM transmisije formatirane prema drugoj numerologiji, pri čemu se druga numerologija razlikuje od prve numerologije (blok 19020). Prva numerologija ima prvo rastojanje među podnosiocima, a druga numerologija ima drugo rastojanje među podnosiocima, pri čemu se prvo rastojanje podnosioca razlikuje od rastojanja drugog podnosioca. Prvi i drugi downlink podokvir se mogu prenositi na istoj frekvenciji nosioca.
[1250] U nekim slučajevima, prenos prvog downlink signala se vrši prvom instancom mrežne radio opreme, dok slanje prve i druge OFDM transmisije vrši druga instanca mrežne radio opreme. Prva OFDM transmisija može imati numerologiju prema specifikacijama za LTE.
[1251] Prva i druga numerologija mogu sadržati podokvire prve i druge dužine podokvira, pri čemu se prva dužina podokvira razlikuje od druge dužine podokvira. Podokviri prve i druge numerologije mogu sadržati prve i druge unapred određene brojeve OFDM simbola, respektivno. Najmanje jedna od prve i druge numerologije može sadržati podokvire u dužini od 250 mikrosekundi ili manje. Prva OFDM transmisija može biti frekvencijski multipleksirana sa najmanje delimičnim preklapanjem sa drugom OFDM transmisijom.
Metoda može dalje da obuhvata slanje, u vremenski prvom OFDM simbolu navedenih prvog ili drugog downlink podokvira, downlink kontrolnu signalizaciju u prvim podnosiocima navedenog vremenski prvog OFDM simbola i namenjene korisničke podatke u drugim podnosiocima navedenog vremenski prvog OFDM simbola. Metoda može dalje da obuhvata prijem podataka za potvrdu, ACK, ili negativnu potvrdu, NACK, kao odgovor na navedenu prvu OFDM transmisiju u navedenom prvom downlink podokviru, u poslednjem OFDM simbolu uplink podokvirnog intervala koji se bar delimično preklapa sa navedenim prvim downlink podokvirom. Postupak može dalje obuhvatati prenošenje treće OFDM transmisije formatirane prema navedenoj prvoj numerologiji, pri čemu navedena treća OFDM transmisija zauzima transmisioni vremenski interval, TTI, dužine jednake mnoštvu podokvira prema navedenoj prvoj numerologiji. Najmanje jedna od prve i druge OFDM transmisije može biti Diskretnom Furijeovom Transformacijom raširena OFDM, DFTS-OFDM, transmisija.
[1252] Metoda 19000, kako je dalje prikazano na Slici 190, može uključivati slanje drugog downlink signala koji sadrži signal pristupne informacije, signal pristupne informacije koji ukazuje na mnoštvo uplink pristupnih konfiguracija, pri čemu indeks uplink pristupne konfiguracije identifikuje jednu od mnoštva uplink pristupnih konfiguracija (blok 19030). Prenos drugog downlink signala može da obavlja tre ć a instanca mrežne radio opreme.
[1253] U nekim slučajevima, metoda 19000 ili druga metoda, kao što je prikazano na Slici 191, uključuje obradu i prenos podataka prvog Sloja 2 na prvom fizičkom kanalu podataka (blok 19040) i obradu i prenos podataka drugog Sloja 2 na drugom fizičkom kanalu podataka (blok 19042). Obrada i slanje prvih podataka Sloja 2 uključuje upotrebu HARQ procesa koji podržava meko kombinovanje, a obrada i prenos drugog podataka Sloja 2 ne uključuje HARQ proces. Prenos podataka prvog i drugog Sloja 2 se može izvesti pomoć u zajedničkog antenskog priključka, gde metoda 19000 dalje uključuje prenošenje zajedničkog skupa referentnih signala za demodulaciju, korišćenjem zajedničkog antenskog porta, za upotrebu u prijemu podataka i prvog i drugog Sloja 2. Stoga je zajednički skup referentnih signala za demodulaciju namenjen bežičnim uređajima za primanje podataka prvog i drugog Sloja 2. Zajednički skup referentnih signala za demodulaciju može biti skup za korisnika specifičnih referentnih signala za demodulaciju. Metoda može dalje obuhvatati slanje fizičkog kontrolnog kanala korišćenjem skupa referentnih signala za demodulaciju koji se razlikuje od zajedničkog skupa referentnih signala za demodulaciju. Opet, ove tehnike i odgovarajuć e tehnike za prijem fizičkih kanala podataka o kojima se govori neposredno u nastavku dopunjuju tehnike o kojima je reč u odeljku 5.1 i pružaju iste prednosti.
[1254] Metoda 19000, kao što je prikazano na Slici 192, može da uključuje prijem i obradu podataka treć eg Sloja 2 na treć em fizičkom kanalu podataka (blok 19050) i prijem i obradu podataka četvrtog Sloja 2 na četvrtom fizičkom kanalu podataka (blok 19052 ), gde prijem i obrada podataka treć eg Sloja 2 uključuje upotrebu mekog kombinovanja HARQ, a prijem i obrada podataka četvrtog Sloja 2 ne uključuje meko kombinovanje HARQ.
1 4
[1255] U nekim slučajevima, slanje prvog i drugog OFDM transmisije može da se izvrši jednom instancom mrežne radio opreme, u kom slučaju metoda 19000 ili druga metoda, kao što je prikazano na Slici 193, mogu dalje da uključuju obradu podataka za prvu OFDM transmisiju korišćenjem prvog sloja MAC protokola (blok 19060) i obradu podataka za drugi OFDM prenos korišćenjem drugog sloja MAC protokola, pri čemu se prvi sloj MAC protokola razlikuje od drugog sloja MAC protokola (blok 19062). Metoda 19000 može dalje uključivati obradu poruka koje ć e se transportovati od strane i prvog i drugog sloja MAC protokola, korišćenjem jednog, zajedničkog RRC protokolskog sloja (blok 19064).
[1256] U ostalim slučajevima, slanje prve i druge OFDM trensmisije se vrši jednom instancom mrežne radio opreme, u kojem slučaju metoda 19000 ili druga metoda, kao što je prikazano na Slici 194, mogu dalje uključivati obradu podataka za prvu OFDM transmismisiju korišćenjem prvog sloja MAC protokola (blok 19070) i obradu podataka za drugi OFDM prenos korišćenjem drugog sloja MAC protokola, pri čemu se prvi sloj MAC protokola razlikuje od drugog sloja MAC protokola (blok 19072). Metoda 19000 zatim uključuje obradu poruka koje se transportuju u prvom sloju MAC protokola, korišć enjem prvog RRC protokolskog sloja (blok 19074), i obradu poruka koje se prenose u drugom sloju MAC protokola, korišćenjem drugog RRC protokolskog sloja, pri čemu se prvi RRC protokolski sloj razlikuje od drugog RRC protokolskog sloja (blok 19076). Najmanje prvi, od prvog i drugog RRC protokolskog sloja je podešen za prosleđivanje odabranih RRC poruka onom drugom od prvog i drugog RRC protokolskog sloja, pri čemu su odabrane RRC poruke RRC poruke primljene i obrađene od strane onog prvog od prvog i drugog RRC protokolskog sloja, ali su ciljane za onaj drugi od prvog i drugog RRC protokolskog sloja.
[1257] Metoda 19000 ili druga metoda, kao što je prikazano na Slici 195, može uključivati primanje, od drugog bežičnog uređaja, indikatorasposobnosti, indikator sposobnosti koji identifikuje skup sposobnosti za drugi bežični uređaj (blok 19080) i preuzimanje skupa sposobnosti drugog bežičnog uređaja iz baze podataka sačuvanih sposobnosti za više bežičnih uređaja pomo ć u primljenog indikatora sposobnosti (blok 19082). Skup sposobnosti može uključivati najmanje jednog prodavca bežičnih uređaja (npr. prodavca UE), verziju o sposobnosti ili informacije o vlasništvu bežičnog uređaja (npr. informacije o vlasništvu UE) ili mreže.
[1258] Metoda 19000 može uključivati slanje na treć i bežični uređaj korišćenjem protokola na bazi nadmetanja. Pristupni protokol na bazi nadmetanja može sadržati LBT mehanizam pristupa.
[1259] U nekim realizacijama, metoda 19000 ili druga metoda, kao što je prikazano na Sslici 196, uključuje primanje poruke sa zahtevom za nasumični pristup sa četvrtog bežičnog uređaja, preko uplink snopa formiranog korišć enjem više antena na jednoj od jedne ili više instanci mrežne radio opreme (blok 19090), procenjivanje dolaznog ugla koji odgovara poruci za nasumični pristup (blok 19092) i slanje odgovora za nasumični pristup, korišć enjem downlink snopa koji je formiran pomoć u više antena na jednoj ili više instanci mrežne radio opreme (blok 19094). Formiranje downlink snopa se zasniva na proceni dolaznog ugla. Uplink snop može biti uplink snop dobijen beem sweeping tehikom. Širina downlink snopa se može zasnivati na procenjenom kvalitetu procenjenog dolaznog ugla. Napominjemo da su primeri detalja procedure nasumičnog pristupa u NX opisani u odeljku 3.2.5.2, dok su aspekti višestrukih antena u postupku nasumičnog pristupa dati u odeljku 3.4.5.2
[1260] Metoda 19000 ili neki drugi postupak, kao što je prikazano na Slici 197, može uključivati opsluživanje petog bežičnog uređaja, gde opsluživanje petog bežičnog uređaja obuhvata slanje podataka sa petog bežičnog uređaja na prvi mrežni čvor ili prvi skup mrežnih čvorova, prema prvom identifikatoru mrežnog odsečka koji je povezan sa petim bežičnim uređajem (blok 19096). Metoda 19000 može takođe da uključuje opsluživanje šestog bežičnog uređaja, pri čemu opsluživanje šestog bežičnog uređaja obuhvata slanje podataka sa šestog bežičnog uređaja na drugi mrežni čvor ili drugi skup mrežnih čvorova, prema drugom identifikatoru mrežnog odsečka koji je povezan sa šestim bežičnim uređajem (blok 19098). Drugi identifikator mrežnog odsečka se razlikuje od prvog identifikatora mrežnog odsečka, a drugi mrežni čvor ili drugi skup mrežnih čvorova se razlikuje od prvog mrežnog čvora ili prvog skupa mrežnih čvorova.
5.3 Funkcionalne reprezentacije i proizvodi računarskih programa
[1261] Slika 198 ilustruje primer funkcionalnog modula ili arhitekture kola koji se mogu implementirati u bežičnom uređaju 1000, npr., na bazi strujnog kola za obradu 1020. Bežični uređaj 1000 može npr. biti UE. Ilustrovana realizacija najmanje funkcionalno uključuje modul za konfiguraciju pristupa 19802 za prijem downlink signala koji sadrži indeks uplink pristupne konfiguracije, korišćenje indeksa pristupne konfiguracije da bi se identifikovala uplink pristupna konfiguracija iz unapred određenog broja uplink pristupnih konfiguracija i slanje bežičnoj komunikacionoj mreži u skladu sa identifikovanom uplink pristupnom konfiguracijom. Realizacija takođe uključuje prijemni modul 19804 za prijem, u prvom downlink podokviru, prve OFDM transmisije formatirane prema prvoj numerologiji i prenošenje, u drugom downlink podokviru, druge OFDM transmisije formatirane prema drugoj numerologiji, pri čemu se druga numerologija razlikuje od prve numerologije. Prva numerologija ima prvo rastojanje podnosioca, a druga numerologija ima drugo rastojanje podnosioca, pri čemu se rastojanje prvog podnosioca, razlikuje od rastojanja drugog podnosioca. Jedan ili oba modula za pristupnu konfiguraciju 19802 i prijemni modul 19804 se mogu dalje podesiti za prijem difuzno emitovanih informacija o pristupu sistemu i korišćenje primljenih informacija o pristupu sistemu za pristup bežičnoj komunikacionoj mreži. Prijemni modul 19804 može biti podešen za prijem prvog i drugog downlink podokvira na istoj frekvenciji nosača.
1
[1262] U nekim realizacijama, implementacija uključuje modul za prijem i obradu 19806 za uključivanje prijema i obrade podataka prvog Sloja na prvii fizički kanal podataka i primanje i obradu podataka drugog Sloja 2 na drugom fizičkom kanalu podataka, pri čemu primanje i obrada podataka prvog Sloja 2 uključuje upotrebu mekog kombinovanja HARQ i gde prijem i obrada podataka drugog Sloja 2 ne uključuje meko kombinovanje HARQ. Modul za prijem i obradu 19806 može biti podešen za upotrebu zajedničkog skupa referentnih signala demodulacije za prijem podataka i prvog i drugog Sloja 2. Modul za prijem i obradu 19806 se može dalje konfigusirati za prijem fizičkog kontrolnog kanala korišćenjem skupa referentnih signala za demodulaciju koji se razlikuju od zajedničkog skupa referentnih signala za demodulaciju.
[1263] U nekim realizacijama, implementacija uključuje predajnički modul 19808 za prenos bežičnoj komunikacionoj mreži, indikatora sposobnosti, indikator sposobnosti koji identifikuje skup sposobnosti bežičnog uređaja smeštenog u bežičnoj komunikacionoj mreži. Skup sposobnosti može uključivati najmanje jednog prodavca bežičnih uređaja (npr. prodavca UE), verziju o sposobnostima ili informacije o vlasništvu bežičnog uređaja (npr. informacije o vlasništvu UE) ili mreži. Predajnički modul 19808 može biti podešen za prenos na bežičnu komunikacionu mrežu korišćenjem Diskretnom Furijeovom Transformacijom raširene OFDM, DFTS-OFDM, transmisije.
[1264] U nekim realizacijama, implementacija uključuje merni modul 19810 za merenje prvog referentnog signala za mobilnost na prvom primljenom snopu i za merenje drugog referentnog signala za mobilnost na drugom primljenom snopu, pri čemu se drugi referentni signal za mobilnost razlikuje od prvog referentnog signala za mobilnost. Ova primena uključuje i izveštaj modula za izveštavanje 19812 za izveštavanje bežične komunikacione mreže o rezultatima merenja prvog i drugog referentnog signala za mobilnost.
[1265] Slika 199 ilustruje primer funkcionalnog modula ili arhitekture kola koje se može primeniti u radio mrežnoj opremi 1100, npr., na bazi strujnog kola za obradu 1120. Ilustrovana realizacija najmanje funkcionalno uključuje modul za konfiguraciju pristupa 19902 za slanje prvog downlink signala koji sadrži indeks uplink pristupne konfiguracije, indeks uplink pristupne konfiguracije koji identifikuje uplink pristupnu konfiguraciju iz mnoštva unapred određenih uplink pristupnih konfiguracija, a zatim primanje prenosa od prvog bežičnog uređaja u skladu s identifikovanom uplink pristupnom konfiguracijom. Realizacija takođe uključuje predajni modul 19904 za slanje, u prvom downlink podokviru, prve OFDM transmisije formatirane prema prvoj numerologiji i slanje, u drugom downlink podokviru, druge OFDM transmisije formatirane prema drugoj numerologiji, druga numerologija se razlikuje od prve numerologije. Prva numerologija ima prvo rastojanje podnosioca, a druga numerologija ima drugo rastojanje podnosioca, pri čemu se rastojanje prvog podnosioca, razlikuje od rastojanja drugog podnosioca. Prenosni modul 19904 može biti podešen za prenos prvog i drugog downlink podokvira na istoj frekvenciji nosioca.
[1266] U nekim realizacijama, implementacija uključuje modul 19906 za prenos drugog downlink signala koji sadrži signal pristupne informacije, signal pristupne informacije koji ukazuje na mnoštvo uplink pristupnih konfiguracija, pri čemu indeks uplink pristupne konfiguracije identifikuje jednu od mnoštva uplink pristupnih konfiguracija. Jedan ili oba predajni modul 19904 i predajni modul 19906 mogu biti podešeni tako da difuzno emituju pristupne sistemske informacije za pristup bežičnoj komunikacionoj mreži.
[1267] U nekim realizacijama, implementacija uključuje modul za obradu i slanje 19908 za obradu i slanje podataka prvog Sloja 2 na prvom fizičkom kanalu podataka i obradu i prenos podatka drugog Sloja 2 na drugom fizičkom kanalu podataka, pri čemu obrada i slanje podataka prvog Sloja 2 uključuje upotrebu HARQ procesa koji podržava meko kombinovanje i gde obrada i prenos podataka drugog Sloja 2 ne uključuje HARQ proces. Modul za obradu i prenos 19908 može biti podešen da šalje podatke prvog i drugog Sloja 2 pomoć u zajedničkog antenskog priključka i da šalje zajednički skup referentnih signala za demodulaciju, korišćenjem zajedničkog antenskog priključka, za upotrebu u prijemu podataka i prvog i drugog drugog Sloja 2. Stoga je zajednički skup referentnih signala za demodulaciju namenjen bežičnim uređajima za primanje podataka prvog i drugog Sloja 2. Modul za obradu i slanje 19908 takođe može biti podešen za slanje fizičkog kontrolnog kanala korišćenjem skupa referentnih signala za demodulaciju koji se razlikuje od navedenog zajedničkog skupa referentnih signala za demodulaciju.
[1268] U nekim realizacijama, implementacija uključuje prijemni modul 19910 za prijem od drugog bežičnog uređaja, indikatorasposobnosti, indikatora sposobnosti koji identifikuje skup sposobnosti drugog bežičnog uređaja. Ova implementacija takođe uključuje modul za preuzimanje 19912 za preuzimanje skupa sposobnosti za drugi bežični uređaj, iz baze podataka sačuvanih sposobnosti za više bežičnih uređaja, korišćenjem primljenog indikatora sposobnosti.
[1269] U nekim realizacijama, implementacija uključuje prijemni modul 19914 za prijem poruke za nasumični pristup od četvrtog bežičnog uređaja, putem uplink snopa formiranog korišć enjem više antena na radio mrežnoj opremi. Ova implementacija takođe uključuje modul za procenjivanje 19916 za procenu dolaznog ugla koji odgovara poruci sa zahtevom za nasumični pristup i predajni modul 19918 za prenos poruke sa odgovorom za nasumični pristup, korišć enjem downlink snopa koji je formiran pomoć u više antena na mrežnoj radio opremi, pri čemu se formiranje downlink snopa zasniva na proceni dolaznog ugla.
[1270] U nastavku će biti opisani neograničavaju ć i primeri 1-110.
1
1. Metoda, u bežičnom uređaju, za rad u bežičnoj komunikacionoj mreži, pri čemu metoda obuhvata: primanje downlink signala koji sadrži indeks uplink pristupne konfiguracije, korišćenje indeksa uplink pristupne konfiguracije za identifikaciju uplink pristupne konfiguracije iz unapred određenog mnoštva uplink pristupnih konfiguracija i slanje bežičnoj komunikacionoj mreži u skladu sa identifikovanom uplink pristupnom konfiguracijom; i primanje, u prvom podokviru, prve Ortogonalne Frekvencijski Multipleksirane (OFDM), transmisije formatirane prema prvoj numerologiji i prijem, u drugom podokviru, druge (OFDM) transmisije formatirane prema drugoj numerologiji, pri čemu je druga numerologija različita od prve numerologije
2. Metod iz primera 1, pri čemu prva OFDM transmisija ima numerologiju prema specifikacijama za Long-Term Evolution (LTE).
3. Metod iz primera 1 ili 2, naznačen time što prva i druga numerologija sadrže podokvire prve i druge dužine podokvira, odnosno, prva dužina podokvira se razlikuje od druge dužine podokvira.
4. Metod prema bilo kojem od primera 1-3, naznačen time što prva numerologija ima prvo rastojanje među podnosiocima a druga numerologija ima drugo rastojanje među podnosiocima, pri čemu je prvo rastojanje među podnosiocima različito od drugog rastojanja među podnosiocima.
5. Metod prema bilo kojem od primera 1-4, koji dalje uključuje prijem i obradu podataka prvog sloja 2 na prvom fizičkom kanalu podataka i prijem i obradu podataka drugog Sloja 2 na drugom fizičkom kanalu podataka, pri čemu prijem i obrada podataka prvog Sloja 2 uključuju upotrebu mekog HARQ kombinovanja i pri čemu prijem i obrada podatka drugog Sloja 2 ne uključuje meko HARQ kombinovanje.
6. Metod iz primera 5, koji dalje obuhvata upotrebu zajedničkog skupa demodulacionih referentnih signala za primanje podataka i prvog i drugog Sloja 2.
7. Metod prema bilo kojem od primera 1-6, pri čemu metod dalje uključuje obradu podataka iz prve OFDM transmisije korišć enjem prvog Medium Access Control (MAC) protokolskog sloja i obradu podataka iz druge OFDM transmisije korišć enjem drugog MAC protokolskog sloja sloja, prvi MAC protokolski sloj se razlikuje od drugog MAC protokolskog sloja, i pri čemu metod dalje uključuje obradu poruka primljenih od svakog od prvog i drugog MAC protokolskog sloja korišćenjem jednog, zajedničkog protokolskog sloja - Radio Resource Control (RRC).
8. Metod prema bilo kojem od primera 1-6, pri čemu metoda dalje uključuje obradu podataka iz prve OFDM transmisije korišćenjem prvog protokolskog sloja Kontrole Pristupa Medijumu, MAC i obradu podataka iz druge OFDM transmisije korišćenjem drugog sloja MAC protokola, pri čemu se prvi sloj MAC protokola razlikuje od drugog sloja MAC protokola, pri čemu metoda dalje uključuje obradu poruka primljenih preko prvog sloja MAC protokola korišćenjem prvog sloja protokola za upravljanje resursima (RRC) i obradu primljenih poruka preko drugog sloja MAC protokola korišćenjem drugog RRC protokolskog sloja, pri čemu se prvi sloj RRC protokola razlikuje od drugog sloja RRC protokola i gde je najmanje prvi od prvog i drugog RRC protokolskog sloja podešen da prenosi odabrane RRC poruke onom drugom od prvog i drugog RRC protokolskog sloja, izabrane RRC poruke su RRC poruke koje su primljene i obrađene od onog prvog od prvog i drugog RRC protokolskog sloja, ali su usmerene za onaj drugi od prvog i drugog RRC protokolskog sloja.
9. Metod prema bilo kojem od primera 1-8, koji dalje uključuje slanje podataka treć eg Sloja 2 na tre ć em fizičkom kanalu podataka i slanje podataka četvrtog Sloja 2 na četvrtom fizičkom kanalu podataka, pri čemu prenošenje podataka treć eg Sloja 2 obuhvata upotrebu HARQ procesa koji podržava meko kombinovanje, a prenos podataka četvrtog Sloja 2 ne sadrži HARQ proces.
10. Metod prema bilo kojem od primera 1-9, koji dalje uključuje rad u povezanom modu za jedan ili više prvih intervala i rad u uspavanom modu za jedan ili više drugih intervala, pri čemu se navedena prva i druga OFDM transmisija vrši u povezanom modu i gde navedeni rad u uspavanom modu obuhvata: nadgledanje signala koji nose identifikatore oblasti prać enja; upoređivanje identifikatora oblasti pra ć enja primljenih tokom navedenog pra ć enja sa popisom identifikatora oblasti pra ć enja; i obaveštavanje bežične komunikacione mreže kao odgovor na utvrđivanje da primljeni identifikator oblasti praćenja nije na navedenoj listi, a u suprotnom uzdržavanje od obaveštavanja bežične komunikacione mreže kao odgovor na prijem promenjenih identifikatora oblasti praćenja.
11. Metod prema bilo kojem od primera 1-10, koji dalje uključuje prenošenje bežičnoj komunikacionoj mreži, indikatora sposobnosti, indikatora sposobnosti koji identifikuje skup sposobnosti bežičnog uređaja, smeštenog u bežičnoj komunikacionoj mreži.
12. Metod prema bilo kojem od primera 1-11, koji dalje uključuje slanje bežičnoj komunikacionoj mreži korišćenjem pristupnog protokola na bazi nadmetanja.
1
13. Metod iz primera 12, naznačen time što pristupni protokol na bazi nadmetanja sadrži mehanizam pristupa “listenbefore-talk” (LBT).
14. Metod prema bilo kojem od primera 1-13, koji dalje uključuje: merenje prvog referentnog signala za mobilnost na prvom primljenom snopu; merenje drugog referentnog signala za mobilnost na drugom primljenom snopu, pri čemu se drugi referentni signal za mobilnost razlikuje od prvog referentnog signala za mobilnost; i izveštavanje rezultata merenja prvog i drugog referentnog signala za mobilnost bežičnoj komunikacionoj mreži.
15. Metod iz primera 14, koji dalje obuhvata, kao odgovor na izveštavanje o rezultatima, primanje komande za prebacivanje sa primanja podataka na trenutnom downlink snopu na primanje podataka na drugom downlink snopu.
16. Metod iz primera 15, koji dalje uključuje primanje vrednosti vremenskog odstupanja za primenu na drugom downlink snopu.
17. Metod u mrežnoj radio opremi koja radi u bežičnoj komunikacionoj mreži, pri čemu metod sadrži: prenošenje prvog downlink signala koji sadrži indeks uplink pristupne konfiguracije, indeks uplink pristupne konfiguracije koji identifikuje uplink pristupnu konfiguraciju iz mnoštva unapred određenih uplink pristupnih konfiguracija i odmah zatim primanje prenosa od prvog bežičnog uređaja u skladu sa identifikovanom uplink pristupnom konfiguracijom; i prenošenje, u prvom podokviru, prve ortogonalno frekvencijski multipleksirane (OFDM) transmisije formatirane prema prvoj numerologiji i prenošenje, u drugom podokviru, druge OFDM transmisije formatirane prema drugoj numerologiji, pri čemu se druga numerologija razlikuje od prve numerologije.
18. Metod iz primera 17, naznačen time što slanje prvog downlink signala koji sadrži indeks uplink pristupne konfiguracije izvodi prva instanca mrežne radio opreme, a slanje prve i druge OFDM transmisije vrši druga instanca mrežne radio opreme.
19. Metod iz primera 17 ili 18, pri čemu prva OFDM transmisija ima numerologiju prema specifikacijama za Long-Term Evolution (LTE).
20. Metod prema bilo kojem od primera 17-19, pri čemu prva i druga numerologija obuhvataju podokvire prve i druge dužine podokvira, respektivno, prva dužina podokvira se razlikuje od druge dužine podokvira.
21. Metod prema bilo kojem od primera 17-20, naznačen time što prva numerologija ima prvo rastojanje među podnosiocima, a druga numerologija ima drugo rastojanje među podnosiocima, pri čemu se prvo rastojanje među podnosiocima razlikuje od drugog rastojanja među podnosiocima.
22. Metod prema bilo kojem od primera 17-21, koji dalje uključuje prenošenje drugog downlink signala koji sadrži signal pristupne informacije, pri čemu signal pristupne informacije ukazuje na mnoštvo uplink pristupnih konfiguracija, pri čemu indeks uplink pristupne konfiguracije identifikuje jednu od mnoštva uplink pristupnih konfiguracija.
23. Metod iz primera 22, naznačen time što prenos drugog downlink signala vrši treć a instanca mrežne radio opreme.
24. Metod prema bilo kojem od primera 17-23, koji dalje uključuje obradu i prenos podataka prvog Sloja 2 na prvom fizičkom kanalu podataka i obradu i prenos podataka drugog Sloja 2 na drugom fizičkom kanalu podataka, pri čemu obrada i prenos podataka prvog Sloja 2 uključuju upotrebu HARQ procesa koji podržava meko kombinovanje i pri čemu obrada i prenos podatka drugog Sloja 2 ne uključuju HARQ proces.
25. Metod iz primera 24, naznačen time što se prenos podataka prvog i drugog Sloja 2 vrši pomoć u zajedničkog antenskog priključka, pri čemu metod dalje uključuje slanje zajedničkog skupa referentnih signala za demodulaciju, korišćenjem zajedničkog antenskog priključka, koji se koristi u prijemu i prvog i drugog Sloja 2.
26. Metod prema bilo kojem od primera 17-25, koji zatim uključuje prijem i obradu podataka treć eg Sloja 2 na treć em fizičkom kanalu podataka i prijem i obradu podataka četvrtog Sloja 2 na četvrtom fizičkom kanalu podataka, pri čemu prijem i obrada podataka treć eg Sloja 2 uključuju upotrebu mekog kombinovanja HARQ i pri čemu primanje i obrada podataka četvrtog Sloja 2 ne uključuju meko HARQ kombinovanje.
27. Metod prema bilo kojem od primera 17-26, pri čemu slanje prve i druge OFDM transmisije vrši jedna instanca mrežne radio opreme, pri čemu metoda dalje uključuje obradu podataka za prvu OFDM transmisiju korišćenjem prvog Medium Access Control (MAC) protokolskog sloja i obrada podataka za drugu OFDM transmisiju korišćenjem drugog sloja MAC protokola, pri čemu se prvi sloj MAC protokola razlikuje od drugog sloja MAC protokola, i pri čemu metoda dalje uključuje obradu poruka koje treba preneti svakom od prvog i drugog sloja MAC protokola, korišćenjem jednog, zajedničkog sloja protokola za kontrolu radio resursa (RRC).
1
28. Metod prema bilo kojem od primera 17-26, pri čemu slanje prve i druge OFDM transmisije vrši jedna instanca mrežne radio opreme, pri čemu metoda dalje uključuje obradu podataka za prvu OFDM transmisiju korišćenjem prvog protokolskog sloja za kontrolu pristupa medijumu (MAC) i obradu podataka za drugu OFDM transmisiju korišćenjem drugog sloja MAC protokola, pri čemu se prvi sloj MAC protokola razlikuje od drugog sloja MAC protokola, pri čemu metoda dalje uključuje obradu poruka koje se transportuju u prvom sloju MAC protokola, korišćenjem prvog sloja protokola za kontrolu radio resursa (RRC) i obradu poruka koje se prenose u drugom sloju MAC protokola, korišćenjem drugog RRC protokolskog sloja, pri čemu se prvi RRC protokolski sloj razlikuje od drugog RRC protokolskog sloja i gde je najmanje prvi od prvog i drugog RRC protokolskog sloja podešen da prenosi odabrane RRC poruke onom drugom od prvog i drugog RRC protokolskog sloja, izabrane RRC poruke su RRC poruke koje su primljene i obrađene od onog prvog od prvog i drugog RRC protokolskog sloja, ali su usmerene ka onom drugom od prvog i drugog RRC protokolskog sloja.
29. Metod prema bilo kojem od primera 17-28, koji dalje uključuje: prijem od drugog bežičnog uređaja indikatora sposobnosti, indikator sposobnosti identifikuje skup sposobnosti drugog bežičnog uređaja; i preuzimanje skupa sposobnosti za drugi bežični uređaj, iz baze podataka sačuvanih sposobnosti za više bežičnih uređaja, korišćenjem primljenog indikatora sposobnosti.
30. Metod prema bilo kojem od primera 17-29, koji dalje uključuje slanje treć em bežičnom uređaju, korišćenjem protokola na bazi nadmetanja.
31. Metod iz primera 30, naznačen time što pristupni protokol zasnovan na nadmetanju sadrži mehanizam pristupa LBT (listen-before-talk).
32. Metod prema bilo kojem od primera 17-31, koji dalje obuhvata: primanje poruke sa zahtevom za nasumični pristup od četvrtog bežičnog uređaja, preko beamformed uplink-a korišć enjem više antena na mrežnoj radio opremi; procenjivanje dolaznog ugla koji odgovara poruci sa zahtevom za nasumični pristup; i slanje poruke sa odgovorom za nasumični pristup, korišć enjem downlink snopa koji je formiran pomoću više antena na mrežnoj radio opremi, pri čemu se bamforming downlink snopa zasniva na procenjenom dolaznog ugla.
33. Metod iz primera 32, naznačen time što uplink snop predstavlja uplink snop dobijen beem sweeping tehnikom.
34. Metod iz primera 32 ili 33, naznačen time što se širina downlink snopa zasniva na procenjenom kvalitetu procenjenog dolaznog ugla.
35. Metod prema bilo kojem od primera 17-34, koji dalje obuhvata: opsluživanje petog bežičnog uređaja, pri čemu opsluživanje petog bežičnog uređaja obuhvata slanje podataka sa petog bežičnog uređaja na prvi mrežni čvor ili prvi skup mrežnih čvorova, u skladu sa identifikatorom prvog mrežnog odsečka povezanog sa petim bežičnim uređajem; i opsluživanje šestog bežičnog uređaja, pri čemu opsluživanje šestog bežičnog uređaja obuhvata slanje podataka sa šestog bežičnog uređaja na drugi mrežni čvor ili drugi skup mrežnih čvorova, prema drugom identifikatoru mrežnog odsečka koji je povezan sa šestim bežičnim uređajem, drugi identifikator mrežnog odsečka se razlikuje od prvog identifikatora mrežnog odsečka, a drugi mrežni čvor ili drugi skup mrežnih čvorova se razlikuje od prvog mrežnog čvora ili prvog skupa mrežnih čvorova.
36. Bežični uređaj, koji sadrži radio-frekvencijska strujna kola i strujno kolo za obradu koje je operativno povezano sa radio-frekvencijskim strujnim kolom i podešen da: primi downlink signal koji sadrži indeks uplink pristupne konfiguracije, koristi indeks uplink pristupne konfiguracije za identifikaciju uplink pristupne konfiguracije iz unapred određenog mnoštva uplink pristupnih konfiguracija i šalje bežičnoj komunikacionoj mreži u skladu sa identifikovanom uplink pristupnom konfiguracijom; i primi, u prvom podokviru, prvu ortogonalno frekvencijski multipleksiranu (OFDM) transmisiju formatiranu prema prvoj numerologiji i primi, u drugom podokviru, drugu OFDM transmisiju formatiranu prema drugoj numerologiji, pri čemu se druga numerologija razlikuje od prve numerologije.
37. Bežični uređaj iz primera 36, naznačen time što prva OFDM transmisija ima numerologiju prema specifikacijama za Long-Term Evolution (LTE).
38. Bežični uređaj iz primera 36 ili 37, naznačen time što prva i druga numerologija sadrže podokvire prve i druge dužine podokvira, respektivno, dužina prvih podokvira se razlikuje od dužine drugih podokvira.
39. Bežični uređaj prema bilo kojem od primera 36-38, naznačen time što prva numerologija ima prvo rastojanje između podnosioca i druga numerologija ima drugo rastojanje između podnosioca, pri čemu se prvo rastojanje između podnosioca razlikuje od drugog rastojanja između podnosioca.
40. Bežični uređaj prema bilo kojem od primera 36-39, naznačen time što je strujno kolo za obradu dalje podešeno da prima i obrađuje podatke iz prvog Sloja 2 na prvom fizičkom kanalu podataka i prima i obrađuje podatke iz drugog Sloja 2 na drugom fizičkom kanalu podataka, tako da primanje i obrada podataka prvog Sloja 2 uključuju upotrebu
1
mekog HARQ kombinovanja i tako da primanje i obrada podataka drugog Sloja 2 ne uključuju meko HARQ kombinovanje.
41. Bežični uređaj iz primera 40, naznačen time što je strujno kolo za obradu dalje podešeno da koristi zajednički skup referentnih demodulacijskih signala za primanje podataka i prvog i drugog Sloja 2.
42. Bežični uređaj prema bilo kojem od primera 36-41, naznačen time što je strujno kolo za obradu dalje podešeno za obradu podataka iz prve OFDM transmisije korišć enjem prvog sloja protokola Medium Access Control (MAC) i obradu podataka iz druge OFDM transmisije korišć enjem drugog sloja MAC protokola, prvi sloj MAC protokola se razlikuje od drugog sloja MAC protokola i pri čemu je strujno kolo za obradu podešeno za obradu poruka primljenih iz svakog od prvog i drugog sloja MAC protokola korišćenjem jednog, zajedničkog protokolskog sloja za kontrolu radio resorsa (RRC).
43. Bežični uređaj prema bilo kojem od primera 36-41, naznačen time što je strujno kolo za obradu dalje podešeno za obradu podataka iz prve OFDM transmisije korišć enjem prvog Medium Access Control (MAC) protokolskog sloja i za obradu podatka iz druge OFDM transmisije korišć enjem drugog sloja MAC protokola, prvi sloj MAC protokola se razlikuje od drugog sloja MAC protokola, pri čemu je kolo za obradu podešeno da obrađuje poruke primljene preko prvog sloja MAC protokola korišćenjem prvog Radio Resource Control (RRC) protokolskog sloja i da obrađuje poruke primljene preko drugog sloja MAC protokola korišćenjem drugog RRC protokolskog sloja, pri čemu se prvi sloj RRC protokola razlikuje od drugog RRC protokolskog sloja i gde je najmanje onaj prvi od prvog i drugog RRC protokolskog sloja podešen da prenosi odabrane RRC poruke onom drugom od prvog i drugog RRC protokolskog sloja, izabrane RRC poruke su RRC poruke koje su primljene i obrađene od onog prvog od prvog i drugog RRC protokolskog sloja, ali su usmerene ka onom drugom od prvog i drugog RRC protokolskog sloja.
44. Bežični uređaj prema bilo kojem od primera 36-43, naznačen time što je strujno kolo za obradu podešeno za prenos podataka treć eg Sloja 2 na tre ć em fizičkom kanalu podataka i prenos podataka četvrtog Sloja 2 na četvrtom fizičkom kanalu podataka, tako da prenošenje podataka treć eg Sloja 2 uključuje upotrebu HARQ procesa koji podržava meko kombinovanje i tako da prenošenje podataka četvrtog sloja 2 ne uključuje HARQ proces.
45. Bežični uređaj prema bilo kojem od primera 36-44, naznačen time što je strujno kolo za obradu podešeno da radi u povezanom modu za jedan ili više prvih intervala i da radi u uspavanom modu tokom jednog ili više drugih intervala, tako da se navedene prva i druga OFDM transmisija izvode u povezanom modu i gde je strujno kolo za obradu, kada radi u uspavanom modu, podešeno da: nadgleda signale koji nose identifikatore oblasti prać enja; upoređuje identifikatore oblasti prać enja primljene tokom navedenog pra ć enja sa popisom identifikatora oblasti pra ć enja; i obavesti bežičnu komunikacionu mrežu kao odgovor na utvrđivanje da primljeni identifikator oblasti praćenja nije na navedenoj listi, a u suprotnom uzdržavanje od obaveštavanja bežične komunikacione mreže kao odgovor na prijem promenjenih identifikatora oblasti praćenja.
46. Bežični uređaj prema bilo kojem od primera 36-45, naznačen time što je strujno kolo za obradu dalje podešeno da bežičnoj komunikacionoj mreži šaljeindikator sposobnosti, indikator sposobnosti koji identifikuje skup sposobnosti, za bežični uređaj, koji je smešten u bežičnoj komunikacionoj mreži.
47. Bežični uređaj prema bilo kojem od primera 36-46, naznačen time što je strujno kolo za obradu dalje podešeno za slanje u bežičnu komunikacionu mrežu korišćenjem pristupnog protokola na bazi nadmetanja.
48. Bežični uređaj iz primera 47, naznačen time što pristupni protokol na bazi nadmetanja sadrži pristupni mehanizam listen-before-talk (LBT).
49. Bežični uređaj prema bilo kojem od primera 36-48, naznačen time što je strujno kolo za obradu dalje podešeno da: meri prvi referentni signal za mobilnost na prvom primljenom snopu; meri drugi referentni signal za mobilnosti na drugom primljenom snopu, pri čemu se drugi referentni signal za mobilnost razlikuje od prvog referentnog signala za mobilnost; i izveštavanje rezultata merenja prvog i drugog referentnog signala za mobilnost bežičnoj komunikacionoj mreži.
50. Bežični uređaj iz primera 49, naznačen time što je strujno kolo za obradu dalje podešeno da, kao odgovor na izveštavanje o rezultatima, primi komandu za prebacivanje sa prijema podataka sa trenutnog downlink snopa na prijem podataka na drugom downlink snopu.
51. Bežični uređaj iz primera 50, naznačen time što je strujno kolo za obradu podešeno da primi vrednost vremenskog odstupanjaza primenu na drugi downlink snop.
52. Sistem koji sadrži jednu ili više instanci mrežne radio opreme, pri čemu svaka instanca mrežne radio opreme obuhvata radio kola i strujno kolo za obradu koje je operativno povezano na radio kola, pri čemu je strujno kolo za obradu ili strujna kola za obradu u mrežnoj radio opremi podešena da: pošalju prvi downlink signal koji sadrži indeks
1
pristupne konfiguracije, indeks uplink pristupne konfiguracije koji identifikuje uplink pristupnu konfiguraciju iz mnoštva unapred određenih uplink pristupnih konfiguracija, a zatim prime prenos sa prvog bežičnog uređaja u skladu sa identifikovanom uplink pristupnom konfiguracijom; i prenesu, u prvom podokviru, prvu Ortogonalno frekvencijski multipleksiranu (OFDM) transmisiju formatiranu u skladu sa prvom numerologijom i prenesu, u drugom podokviru, drugu OFDM transmisiju formatiranu u skladu sa drugom numerologijom, pri čemu se druga numerologija razlikuje od prve numerologije.
53. Sistem iz primera 52, naznačen time što je strujno kolo za obradu prve instance mrežne radio opreme podešeno da prenese prvi downlink signal koji sadrži indeks pristupne konfiguracije za uplink i gde je strujno kolo za obradu druge instance mrežne radio opreme podešeno da prenese prvu i drugu OFDM transmisiju.
54. Sistem iz primera 52 ili 53, naznačen time što se prva OFDM transmisija formatira u skladu sa specifikacijama za dugoročnu evoluciju (LTE).
55. Sistem prema bilo kojem od primera 52-54, naznačen time što prva i druga numerologija obuhvataju podokvire prve i druge dužine podokvira, respektivno, prva dužina podokvira se razlikuje od druge dužine podokvira.
56. Sistem prema bilo kojem od primera 52-55, pri čemu prva numerologija ima prvo rastojanje između podnosioca, a druga numerologija ima drugo rastojanje između podnosioca, pri čemu se prvo rastojanje između podnosioca razlikuje od drugog rastojanja između podnosioca.
57. Sistem prema bilo kojem od primera 52-56, pri čemu je strujno kolo za obradu najmanje jedne instance mrežne radio opreme podešeno za prenos drugog downlink signala koji sadrži signal pristupne informacije, signal pristupne informacije koji ukazuje na mnoštvo uplink pristupnih konfiguracija, pri čemu indeks uplink pristupne konfiguracije identifikuje jednu od mnoštva uplink pristupnih konfiguracija.
58. Sistem iz primera 57, naznačen time što je strujno kolo za obradu prve instance mrežne radio opreme podešeno za prenos prvog downlink signala koji sadrži indeks uplink pristupne konfiguracije i gde je strujno kolo za obradu druge instance mrežne radio opreme podešeno za prenos prve i druge OFDM transmisije, pri čemu je strujno kolo za obradu treć e instance mrežne radio opreme podešeno za prenos drugog downlink signala.
59. Sistem prema bilo kojem od primera 52-58, naznačen time što je strujno kolo za obradu najmanje jedne instance mrežne radio opreme podešeno za obradu i prenos podataka prvog Sloja 2 na prvom fizičkom kanalu podataka i obradu i prenos podataka drugog Sloja 2 na drugom fizičkom kanalu podataka, tako da obrada i prenos podataka prvog Sloja 2 obuhvata upotrebu HARQ procesa koji podržava meko kombinovanje i tako da obrada i prenos drugog podataka Sloja 2 ne obuhvata HARQ proces.
60. Sistem iz primera 59, naznačen time što je strujno kolo za obradu kola najmanje jedne instance mrežne radio opreme podešeno za prenos podataka prvog i drugog Sloja 2 korišćenjem zajedničkog antenskog priključka i za prenos zajedničkog skupa referenci za demodulaciju, pomoću zajedničkog antenskog priključka, za upotrebu u prijemu i prvog i drugog Sloja 2.
61. Sistem prema bilo kojem od primera 52-60, naznačen time što je strujno kolo za obradu najmanje jedne instance mrežne radio opreme podešeno za prijem i obradu podataka treć eg Sloja 2 na tre ć em fizičkom kanalu podataka i prijem i obradu podataka četvrtog Sloja 2 na četvrtom fizičkom kanalu podataka, tako da prijem i obrada podataka treć eg Sloja 2 obuhvata upotrebu meko HARQ kombinovanje i tako da prijem i obrada podataka četvrtog Sloja 2 ne obuhvata meko HARQ kombinovanje.
62. Sistem prema bilo kojem od primera 52-61, naznačen time što je strujno kolo za obradu jedne instance mrežne radio opreme podešeno za obavljanje prve i druge OFDM transmisije i obradu podataka za prvu OFDM transmisiju korišćenjem prvog Medium Access Control (MAC) protokolskog sloja i obradu podataka za drugu OFDM transmisiju korišćenjem drugog sloja MAC protokola, pri čemu se prvi sloj MAC protokola razlikuje od drugog sloja MAC protokola, i za obradu poruka koje prenose oba od prvog i drugog sloja MAC protokola, korišćenjem jednog, zajedničkog Radio Resource Control (RRC) protokolskog sloja.
63. Sistem prema bilo kojem od primera 52-61, naznačen time što je strujno kolo za obradu jedne instance mrežne radio opreme podešeno za obavljanje prve i druge OFDM transmisije i obradu podataka za prvu OFDM transmisiju korišćenjem prvog Medium Access Control (MAC) protokolskog sloja i obradu podataka za drugu OFDM transmisiju korišćenjem drugog sloja MAC protokola, prvi sloj MAC protokola se razlikuje od drugog sloja MAC protokola, za obradu poruka koje se transportuju u prvom sloju MAC protokola, korišćenjem prvog Radio Resource Control (RRC) protokolskog sloja i za obradu poruka koje se transportuju preko drugog sloja MAC protokola, korišćenjem drugog RRC protokolskog sloja, pri čemu se prvi RRC protokolski sloj razlikuje od drugog RRC protokolskog sloja i gde je najmanje prvi od prvog i drugog RRC protokolskog sloja podešen da prenosi odabrane RRC poruke onom drugom od prvog i
1 1
drugog RRC protokolskog sloja, izabrane RRC poruke su RRC poruke koje su primljene i obrađene od onog prvog od prvog i drugog RRC protokolskog sloja, ali su usmerene ka onom drugom od prvog i drugog RRC protokolskog sloja.
64. Sistem prema bilo kojem od primera 52-63, naznačen time što je strujno kolo za obradu najmanje jedne instance mrežne radio opreme podešeno da: od drugog bežičnog uređaja primi indikator sposobnosti, indikator sposobnosti identifikuje skup sposobnosti za drugi bežični uređaj; i preuzima skup sposobnosti za drugi bežični uređaj iz baze podataka sačuvanih sposobnosti za više bežičnih uređaja korišćenjem primljenog indikatora sposobnosti.
65. Sistem prema bilo kojem od primera 52-64, naznačen time što je strujno kolo za obradu najmanje jedne instance mrežne radio opreme podešeno da šalje na tre ć i bežični uređaj, korišćenjem protokola na bazi nadmetanja.
66. Sistem iz primera 65, naznačen time što pristupni protokol na bazi nadmetanja sadrži mehanizam pristupa listenbefore-talk (LBT).
67. Sistem prema bilo kojem od primera 52-66, naznačen time što je strujno kolo za obradu najmanje jedne instance mrežne radio opreme podešeno za: prijem poruke sa zahtevom za nasumični pristup sa četvrtog bežičnog uređaja, preko uplink snopa dobijenog beamformingom pomoć u više antena na mrežnoj radio opremi; procenu dolaznog ugla koji odgovara poruci zahteva za nasumični pristup; i prenos poruke sa odgovorom za nasumični pristup, korišćenjem downlink snopa dobijenog beamformingom pomoć u više antena na mrežnoj radio opremi, pri čemu se downlink snop formira na osnovu procenjenog dolaznog ugla.
68. Sistem iz primera 67, naznačen time što je uplink snop, snop dobijen dobijen beem sweeping tehikom.
69. Sistem iz primera 67 ili 68, naznačen time što se širina downlink snopa zasniva na procenjenom kvalitetu procenjenog dolaznog ugla.
70. Sistem prema bilo kom od primera 52-69, naznačen time što je strujno kolo za obradu najmanje jedne instance mrežne radio opreme podešeno da: opslužuje peti bežični uređaj, tako da opsluživanje petog bežičnog uređaja obuhvata slanje podataka sa petog bežičnog uređaja na prvi mrežni čvor ili prvi skup mrežnih čvorova, prema prvom identifikatoru mrežnog odsečka koji je povezan sa petim bežičnim uređajem; i opslužuje šesti bežični uređaj, tako da opsluživanje šestog bežičnog uređaja obuhvata slanje podataka sa šestog bežičnog uređaja na drugi mrežni čvor ili drugi skup mrežnih čvorova, prema drugom identifikatoru mrežnog odsečka koji je povezan sa šestim bežičnim uređajem, pri čemu se drugi identifikator mrežnog odsečka razlikuje od prvog identifikatora mrežnog odsečka, i drugi mrežni čvor ili drugi skup mrežnih čvorova koji se razlikuju od prvog mrežnog čvora ili prvog skupa mrežnih čvorova.
71. Bežični uređaj za rad u bežičnoj komunikacionoj mreži, naznačen time što je bežični uređaj prilagođen: za primanje downlink signala koji sadrži indeks uplink pristupne konfiguracije, korišćenje indeksa uplink pristupne konfiguracije da se identifikuje uplink pristupna konfiguracija iz unapred određenog mnoštva uplink pristupnih konfiguracija i slanje bežičnoj komunikacionoj mreži u skladu sa identifikovanom uplink pristupnom konfiguracijom; i primanje, u prvom podokviru, prve ortogonalno frekvencijski multipleksirane (OFDM) transmisije formatirane prema prvoj numerologiji i primanje, u drugom podokviru, druge OFDM transmisije formatirane prema drugoj numerologiji, pri čemu se druga numerologija razlikuje od druge prve numerologije.
72. Bežični uređaj iz primera 71, naznačen time što prva OFDM transmisija ima numerologiju prema specifikacijama za Long-Term Evolution (LTE).
73. Bežični uređaj iz primera 71 ili 72, naznačen time što prva i druga numerologija sadrže podokvire prve i druge dužine podokvira, odnosno, prva dužina podokvira se razlikuje od druge dužine podokvira.
74. Bežični uređaj prema bilo kojem od primera 71-73, naznačen time što prva numerologija ima prvo rastojanje između podnosioca a druga numerologija ima drugo rastojanje između podnosioca, pri čemu se prvo rastojanje između podnosioca razlikuje od drugog rastojanja između podnosioca.
75. Bežični uređaj prema bilo kojem od primera 71-74, naznačen time što je bežični uređaj dalje prilagođen za primanje i obradu podataka prvog Sloja 2 na prvom fizičkom kanalu podataka i primanje i obradu podataka drugog Sloja 2 na drugom fizičkom kanalu podataka, tako da prijem i obrada podataka prvog Sloja 2 sadrži upotrebu mekog HARQ kombinovanja i tako da prijem i obrada podataka drugog Sloja 2 ne sadrži meko HARQ kombinovanje.
76. Bežični uređaj iz primera 75, naznačen time što je bežični uređaj dodatno prilagođen da koristi zajednički skup referentnih signala za demodulaciju za primanje podataka i prvog i drugog Sloja 2.
77. Bežični uređaj prema bilo kojem od primera 71-76, naznačen time što je bežični uređaj dalje prilagođen za obradu podataka iz prve OFDM transmisije korišć enjem prvog sloja protokola Medium Access Control (MAC) i za obradu podataka iz druge OFDM transmisije korišćenjem drugog sloja MAC protokola, prvi sloj MAC protokola se
1 2
razlikuje od drugog sloja MAC protokola i gde je bežični uređaj dodatno prilagođen za obradu poruka primljenih iz prvog i drugog sloja MAC protokola korišćenjem jednog, zajedničkog Radio Resource Control (RRC) protokolskog sloja.
78. Bežični uređaj prema bilo kojem od primera 71-76, naznačen time što je bežični uređaj dalje prilagođen za obradu podataka iz prve OFDM transmisije korišć enjem prvog Medium Access Control (MAC) protokolskog sloja i obradu podataka iz druge OFDM transmisije korišćenjem drugog sloja MAC protokola, prvi sloj MAC protokola se razlikuje od drugog sloja MAC protokola, pri čemu je bežični uređaj dalje prilagođen za obradu poruka primljenih preko prvog sloja MAC protokola pomoć u prvog Radio Resource Control (RRC) protokolskog sloja i obradu poruke primljene preko drugog sloja MAC protokola korišćenjem drugog sloj RRC protokola, pri čemu se prvi sloj RRC protokola razlikuje od drugog RRC protokolskog sloja i gde je najmanje prvi od prvog i drugog RRC protokolskog sloja podešen da prenese odabrane RRC poruke onom prvom od prvog i drugog RRC protokolskog sloja, pri čemu su odabrane RRC poruke RRC poruke primljene i obrađene od strane prvog od prvog i drugog RRC protokolskog sloja, ali su usmerene ka onom drugom od prvog i drugog RRC protokolskog sloja.
79. Bežični uređaj prema bilo kojem od primera 71-78, naznačen time što je bežični uređaj dalje prilagođen za prenos podataka treć eg Sloja 2 na tre ć em fizičkom kanalu podataka i prenos podataka četvrtog Sloja 2 na četvrtom fizičkom kanalu podataka, tako da prenošenje podatak treć eg Sloja 2 sadrži upotrebu HARQ procesa koji podržava meko kombinovanje i tako da prenošenje podataka četvrtog Sloja 2 ne sadrži HARQ procesa.
80. Bežični uređaj prema bilo kojem od primera 71-79, naznačen time što je bežični uređaj dodatno prilagođen za rad u povezanom modu za jedan ili više prvih intervala i za rad u uspavanom modu za jedan ili više drugih intervala, tako da se navedene prva i druga OFDM transmisija obavljaju u povezanom modu, i time što je bežični uređaj, kada radi u uspavanom modu prilagođen za: nadgledanje signala koji nose identifikatore oblasti prać enja; upoređivanje identifikatora oblasti prać enja primljenih tokom navedenog pra ć enja sa popisom identifikatora oblasti pra ć enja; i obaveštavanje bežične komunikacione mreže kao odgovor na utvrđivanje da primljeni identifikator oblasti praćenja nije na navedenoj listi, a u suprotnom uzdržavanje od obaveštavanja bežične komunikacione mreže kao odgovor na prijem promenjenih identifikatora oblasti praćenja.
81. Bežični uređaj prema bilo kojem od primera 71-80, naznačen time što je bežični uređaj dodatno prilagođen da bežičnoj komunikacionoj mreži, pošalje indikator sposobnosti, indikator sposobnosti koji identifikuje skup sposobnosti, za bežični uređaj, koji je smešten u bežičnu komunikacionu mrežu.
82. Bežični uređaj prema bilo kojem od primera 71-81, naznačen time što je bežični uređaj dalje prilagođen da šalje bežičnoj komunikacionoj mreži korišćenjem pristupnog protokola na bazi nadmetanja
83. Bežični uređaj iz primera 82, naznačen time što pristupni protokol na bazi nadmetanja sadrži pristupni mehanizam za slušanje pre razgovora (LBT).
84. Bežični uređaj prema bilo kojem od primera 71-83 naznačen time što je bežični uređaj dodatno prilagođen za: merenje prvog referentnog signala za mobilnost na prvom primljenom snopu; merenje drugog referentnog signala za mobilnost na drugom primljenom snopu, pri čemu se drugi referentni signal za mobilnost razlikuje od prvog referentnog signala za mobilnost; i izveštavanje bežične komunikacione mreže o rezultatima merenja prvog i drugog referentnog signala za mobilnost.
85. Bežični uređaj iz primera 84, naznačen time što je bežični uređaj dodatno prilagođen da prima, kao odgovor na izveštavanje o rezultatima, naredbu za prebacivanje sa primanja podataka na trenutnom downlink snopu na primanje podataka na drugom downlink snopu.
86. Bežični uređaj iz primera 85, naznačen time što je bežični uređaj dodatno prilagođen za primanje vrednosti za vremensku prednost za primenu u različitom downlink snopu.
87. Sistem koji sadrži jednu ili više instanci mrežne radio opreme, od kojih svaka instanca mrežne radio opreme sadrži radio kola i strujna kola za obradu koja su operativno povezana sa radio kolima, pri čemu je jedna ili više instanci mrežne radio opreme prilagođena za: slanje prvog downlink signala koji sadrži indeks uplink pristupne konfiguracije, indeks uplink pristupne konfiguracije koji identifikuje uplink pristupnu konfiguraciju iz mnoštva unapred određenih uplink pristupnih konfiguracija, a odmah zatim primanje prenosa sa prvog bežičnog uređaja u skladu sa identifikovanom uplink pristupnom konfiguracijom; i slanje, u prvom podokviru, prve ortogonalne frekvencijski multipleksirane (OFDM) transmisije formatirane u skladu sa prvom numerologijom i prenošenje, u drugom podokviru, druge OFDM transmisije formatirane prema drugoj numerologiji, pri čemu se druga numerologija razlikuje od prve numerologije.
88. Sistem iz primera 87, naznačen time što je prva instanca mrežne radio opreme prilagođena za prenos prvog downlink signala koji sadrži indeks pristupne konfiguracije i time što je druga instanca mrežne radio opreme prilagođena da šalje prvu i drugu OFDM transmisiju.
1
89. Sistem iz primera 87 ili 88, naznačen time što prva OFDM transmisija ima numerologiju prema specifikacijama za Long-Term Evolution (LTE).
90. Sistem prema bilo kojem od primera 87-89, naznačen time što prva i druga numerologija obuhvataju podokvire prve i druge dužine podokvira, respektivno, prva dužina podokvira se razlikuje od druge dužine podokvira.
91. Sistem prema bilo kojem od primera 87-90, naznačen time što prva numerologija ima prvo rastojanje između podnosioca, a druga numerologija ima rastojanje između podnosioca, pri čemu se prvo rastojanje između podnosioca razlikuje od drugog rastojanja između podnosioca.
92. Sistem prema bilo kojem od primera 87-91, naznačen time što je bar jedan od jedne ili više instanci mrežne radio opreme prilagođene za prenos drugog downlink signala koji sadrži signal sa pristupnom informacijom, signal sa pristupnom informacijom koji ukazuje na mnoštvo uplink pristupnih konfiguracija, pri čemu indeks uplink pristupne konfiguracije identifikuje jednu od mnoštva uplink pristupnih konfiguracija.
93. Sistem iz primera 92, naznačen time što je prva instanca mrežne radio opreme prilagođena za slanje prvog downlink signala koji sadrži indeks uplink pristupne konfiguracije i gde je druga instanca mrežne radio opreme prilagođena za slanje prve i druge OFDM transmisije i gde je tre ć a instanca mrežne radio opreme prilagođena za slanje drugog downlink signala.
94. Sistem prema bilo kojem od primera 87-93, naznačen time što je bar jedna od jedne ili više instanci mrežne radio opreme dodatno prilagođena za obradu i prenos podataka prvog Sloja 2 na prvom fizičkom kanalu podataka i obradu i prenos podataka drugog Sloja 2 na drugom fizičkom kanalu podataka, tako da obrada i prenos podataka prvog Sloja 2 obuhvata upotrebu HARQ procesa koji podržava meko kombinovanje i tako da obrada i prenos podataka drugog Sloja 2 ne obuhvata HARQ proces.
95. Sistem iz primera 94, naznačen time što je bar jedna od jedne ili više instanci mrežne radio opreme prilagođena da pošalje podatke prvog i drugog Sloja 2 pomoć u zajedničkog antenskog priključka i da pošalje zajednički skup referenci za demodulaciju, korišćenjem zajedničkog antenskog priključka, za upotrebu u prijemu i prvog i drugog Sloja 2.
96. Sistem prema bilo kojem od primera 87-95, naznačen time što je bar jedan od jedne ili više instanci mrežne radio opreme dodatno prilagođena za prijem i obradu podataka treć eg Sloja 2 na tre ć em fizičkom kanalu podataka i prijem i obradu četvrtog Sloja 2 podataka na četvrtom fizičkom kanalu podataka, tako da prijem i obrada podataka treć eg Sloja 2 sadrži upotrebu mekog HARQ kombinovanja i tako da prijem i obrada podataka četvrtog Sloja 2 ne sadrži meko HARQ kombinovanje.
97. Sistem prema bilo kojem od primera 87-96, naznačen time što je jedna od jedne ili više instanci mrežne radio opreme prilagođena da vrši slanje i prve i druge OFDM transmisije, i gde je jedna od jedne ili više instanci mrežne radio opreme dodatno prilagođena da obradi podatke za prvu OFDM transmisiju korišćenjem prvog Medium Access Control (MAC) protokolskog sloja i obradi podatke za drugu OFDM transmisiju korišćenjem drugog sloja MAC protokola, pri čemu se prvi sloj MAC protokola razlikuje od drugog sloja MAC protokola, i gde je jedna od jedne ili više instanci mrežne radio opreme dodatno prilagođena za obradu poruka koje se prenose od svakog i prvog i drugog sloja MAC protokola, korišćenjem jednog zajedničkog Radio Resource Control (RRC) protokolskog sloja.
98. Sistem prema bilo kojem od primera 87-96, naznačen time što je jedna od jedne ili više instanci mrežne radio opreme prilagođena da vrši prenos i prve i druge OFDM tramsmisije i gde je jedna od jedne ili više instanci mrežne radio opreme dodatno prilagođena za obradu podataka za prvu OFDM transmisiju korišćenjem prvog Medium Access Control (MAC) protokolskog sloja i obradu podataka za drugu OFDM transmisiju korišćenjem drugog sloja MAC protokola, pri čemu se prvi sloj MAC protokola razlikuje od drugog sloja MAC protokola i gde je jedna od jedne ili više instanci mrežne radio opreme dodatno prilagođena za obradu poruka koje se prenose preko prvog sloja MAC protokola, korišćenjem prvog Radio Resource Control (RRC) protokolskog sloja i za obradu poruka koje se prenose preko drugog sloja MAC protokola, korišćenjem drugog RRC protokolskog sloja, pri čemu se prvi sloj RRC protokola razlikuje od drugog RRC protokolskog sloja, i gde je najmanje prvi od prvog i drugog RRC protokolskog sloja podešen da prenese odabrane RRC poruke onom prvom od prvog i drugog RRC protokolskog sloja, pri čemu su odabrane RRC poruke RRC poruke primljene i obrađene od strane prvog od prvog i drugog RRC protokolskog sloja, ali su usmerene ka onom drugom od prvog i drugog RRC protokolskog sloja.
99. Sistem prema bilo kojem od primera 87-98, naznačen time što je bar jedna od jedne ili više instanci mrežne radio opreme prilagođena za: primanje, od drugog bežičnog uređaja, indikatora sposobnosti, indikatora sposobnosti koji identifikuje skup sposobnosti za drugi bežični uređaj; i preuzimanje skupa sposobnosti drugog bežičnog uređaja, iz baze podataka sačuvanih sposobnosti za više bežičnih uređaja korišćenjem primljenog indikatora sposobnosti.
1 4
100. Sistem prema bilo kojem od primera 87-99, naznačen time što je bar jedna od jedne ili više instanci mrežne radio opreme prilagođena za slanje tre ć em bežičnom uređaju, korišćenjem protokola na bazi nadmetanja.
101. Sistem iz primera 100, naznačen time što pristupni protokol na bazi nadmetanja sadrži pristupni mehanizam listen-before-talk (LBT).
102. Sistem prema bilo kojem od primera 87-101, naznačen time što je bar jedna od jedne ili više instanci mrežne radio opreme prilagođena za: primanje poruke sa zahtevom za nasumični pristup sa četvrtog bežičnog uređaja, preko uplink snopa dobijenog beamformingom pomoć u više antena na mrežnoj radio opremi; procenu dolaznog ugla koji odgovara poruci sa zahtevom za nasumični pristup; i slanje poruke sa odgovorom za nasumični pristup, korišćenjem downlink snopa koji je dobijen beamformingom korišć enjem više antena na mrežnoj radio opremi, pri čemu se downlink snop formira na osnovu procenjenog dolaznog ugla.
103. Sistem iz primera 102, naznačen time što je uplink snop, snop dobijen beem sweeping tehnikom.
104. Sistem iz primera 102 ili 103, naznačen time što se širina downlink snopa zasniva na procenjenom kvalitetu procenjenog dolaznog ugla.
105. Sistem prema bilo kojem od primera 87-104, naznačen time što je bar jedna od jedne ili više instanci mrežne radio opreme prilagođena za: opsluživanje petog bežičnog uređaja, tako da opsluživanje petog bežičnog uređaja obuhvata slanje podataka sa petog bežičnog uređaj na prvi mrežni čvor ili prvi skup mrežnih čvorova, prema prvom identifikatoru mrežnog odsečka koji je povezan sa petim bežičnim uređajem; i opsluživanje šestog bežičnog uređaja, tako da opsluživanje šestog bežičnog uređaja obuhvata slanje podataka sa šestog bežičnog uređaja na drugi mrežni čvor ili drugi skup mrežnih čvorova, prema drugom identifikatoru mrežnog odsečka koji je povezan sa šestim bežičnim uređajem, drugi identifikator mrežnog odsečka se razlikuje od prvog identifikatora mrežnog odsečka i drugi mrežni čvor ili drugi skup mrežnih čvorova se razlikuje od prvog mrežnog čvora ili prvog skupa mrežnih čvorova.
106. Korisnička oprema (UE) za rad u bežičnoj komunikacionoj mreži, naznačena time što UE sadrži: antenu podešenu za slanje i prijem bežičnih signala; strujno kolo za obradu; strujno kolo za radio front-end spojeno sa antenom i strujno kolo za obradu podešeno da kondicionira signale komunicirane između antene i strujnog kola za obradu; ulazni interfejs povezan sa procesorskim štampanim kolima i podešen da omoguć i unos informacija u UE za obradu od strane procesorskih štampanih kola; izlazni interfejs povezan sa strujnim kolima za obradu i podešen za izlaz informacija iz UE-a koje je obradilo strujno kolo za obradu; i bateriju koja je povezana sa strujnim kolima za obradu i podešena za snabdevanje UE energijom; strujno kolo za obradu podešeno za: primanje downlink signala koji sadrži indeks uplink pristupne konfiguracije, korišć enje indeksa uplink pristupne konfiguracije za identifikaciju uplink pristupne konfiguracije iz unapred određenog mnoštva uplink pristupnih konfiguracija i slanje bežičnoj komunikacionoj mreži u skladu sa identifikovanom uplink pristupnom konfiguracijom; i primanje, u prvom podokviru, prve ortogonalno frekvencijski multipleksirane (OFDM) transmisije formatirane prema prvoj numerologiji i primanju, u drugom podokviru, druge OFDM transmisije formatirane prema drugoj numerologiji, pri čemu se druga numerologija razlikuje od prve numerologija.
107. UE iz primera 106, naznačena time što je UE dalje operativna za izvođenje koraka iz bilo kojeg od primera 2-16.
108. Bazna stanica (BS) za rad u bežičnoj komunikacijskoj mreži, naznačena time što BS sadrži: jednu ili više antena podešenih za slanje i prijem bežičnih signala; strujno kolo za obradu ; strujno kolo za radio front-end povezan sa antenom i strujnim kolima za obradu i podešen da kondicionira signale komunicirane između antene i strujnog kola za obradu; ulazni interfejs povezan sa procesorskim štampanim kolima i podešen za unos informacija u UE za obradu od strane strujnog kola za obradu; izlazni interfejs povezan sa strujnim kolom za obradu i podešen za izlaz iz UE-a informacija koje je obradilo strujno kolo za obradu; i strujno kolo za napajanje povezano sa strujnim kolom za obradu i podešeno za napajanje UE; strujno kolo za obradu koje je podešeno za: prenošenje prvog downlink signala koji sadrži indeks pristupne konfiguracije, indeks uplink pristupne konfiguracije koji identifikuje uplink pristupnu konfiguraciju iz mnoštva unapred određenih pristupnih konfiguracija, a zatim za primanje od prvog bežičnog uređaja u skladu sa identifikovanom uplink pristupnom konfiguracijom; i slanje, u prvom podokviru, prve ortogonalno frekvencijski multipleksirane (OFDM) transmisije formatirane prema prvoj numerologiji i slanje, u drugom podokviru, druge OFDM transmisije formatirane prema drugoj numerologiji, druga numerologija se razlikuje od prve numerologije.
109. BS primera 108, naznačena time što je UE dalje operativna za izvođenje koraka iz bilo kojeg od primera 17-35.
110. Bazna stanica (BS) za rad u bežičnoj komunikacionoj mreži, naznačena time što BS sadrži: jednu ili više antena podešenih za slanje i prijem bežičnih signala; strujno kolo za obradu; strujno kolo za radio front-end povezano sa antenom i strujnim kolom za obradu i podešen da kondicionira signale komunicirane između antene i strujnog kola za obradu; ulazni interfejs povezan sa strujnim kolom za obradu i podešen tako da omoguć ava unos informacija u BS za obradu od strane strujnog kola za obradu; izlazni interfejs povezan sa strujnim kolom za obradu i podešen za izlaz
1

Claims (93)

  1. informacija iz BS-a koje je obradilo strujno kolo za obradu; i strujno kolo za napajanje povezano sa strujnim kolom za obradu i podešeno za napajanje BS; strujno kolo za obradu je podešeno za: slanje prvog downlink signala koji sadrži indeks uplink pristupne konfiguracije, indeks uplink pristupne konfiguracije koji identifikuje uplink pristupnu konfiguraciju iz mnoštva unapred određenih pristupnih konfiguracija, a zatim za primanje od prvog bežičnog uređaja u skladu sa identifikovanom uplink pristupnom konfiguracijom; i slanje, u prvom podokviru, prve ortogonalno frekvencijski multipleksirane (OFDM) transmisije formatirane prema prvoj numerologiji i slanje, u drugom podokviru, druge OFDM transmisije formatirane prema drugoj numerologiji, druga numerologija se razlikuje od prve numerologije.
    Patentni zahtevi
    1. Metod za bežični uređaj, za rad u bežičnoj komunikacionoj mreži i operativan za komunikaciju sa opremom za radio mreže u bežičnoj komunikacionoj mreži, koji metod obuhvata:
    prijem prvog downlink signala koji sadrži informacije koje označavaju postojanje mnoštva uplink pristupnih konfiguracija, svaku uplink pristupnu konfiguraciju uključujući i konfiguraciju za nasumični pristup; prijem drugog downlink signala koji sadrži indeks uplink pristupnih konfiguracija, korišćenje indeksa uplink pristupnih konfiguracija za identifikaciju pojedinačne uplink pristupne konfiguracije iz označenog mnoštva uplink pristupnih konfiguracija i slanje transmisije za nasumični pristup bežičnoj komunikacionoj mreži u skladu sa konfiguracijom za nasumični pristup uključenom u identifikovanu uplink pristupnu konfiguraciju;
    naznačeno time što metod dalje obuhvata:
    prijem, kao odgovora, u prvom downlink podokviru, prve transmisije Ortogonalnim Frekvencijski-Izdvojenim Multipleksiranjem, OFDM, transmisije formatirane prema prvoj numerologiji i prijem, u drugom downlink podokviru, druge OFDM transmisije formatirane prema drugoj numerologiji, pri čemu je druga numerologija različita od prve numerologije po tome što prva numerologija ima prvo rastojanje među podnosiocima a druga numerologija ima drugo rastojanje među podnosiocima, pri čemu je prvo rastojanje među podnosiocima različito od drugog rastojanja među podnosiocima.
  2. 2. Metod iz patentnog zahteva 1, pri čemu metod dalje obuhvata:
    dodatno, prijem difuzno emitovanih informacija za pristup sistemu i korišćenje primljenih informacija za pristup sistemu za pristup bežičnoj komunikacionoj mreži.
  3. 3. Metod iz patentnog zahteva 1 ili 2, koji dalje obuhvata funkcionisanje u povezanom modu tokom jednog ili više prvih intervala i funkcionisanje u uspavanom modu tokom jednog ili više drugih intervala, pri čemu se navedene prva i druga OFDM transmisija obavljaju u povezanom modu, pri čemu navedeno funkcionisanje u uspavanom modu obuhvata:
    nadgledanje signala koji nose identifikatore oblasti praćenja;
    poređenje identifikatora oblasti praćenja primljenih tokom opisanog nadgledanja sa listom identifikatora oblasti praćenja; i obaveštavanje bežične komunikacione mreže kao odgovor na utvrđivanje da primljeni identifikator oblasti praćenja nije na navedenoj listi, ali u suprotnom uzdržavanje od obaveštavanja bežične komunikacione mreže kao odgovor na prijem promenjenih identifikatora oblasti praćenja.
  4. 4. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu su navedeni prvi i drugi downlink podokviri primljeni na istom nosiocu.
  5. 5. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu navedene prva i druga numerologija obuhvataju, redom, podokvire prve i druge dužine podokvira, gde se dužina prvih podokvira razlikuje od dužine drugih podokvira.
  6. 6. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu podokviri navedenih prve i druge numerologije obuhvataju, redom, prve i druge predodređene brojeve OFDM simbola.
  7. 7. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu bar jedna od navedenih prve i druge numerologije obuhvata podokvire dužine 250 mikrosekundi ili manje.
  8. 8. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu taj metod dalje obuhvata:
    zahtevanje dodatnih sistemskih informacija od bežične komunikacione mreže; i prijem dodatnih sistemskih informacija od bežične komunikacione mreže, kao odgovor na navedeni zahtev.
  9. 9. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu taj metod dalje obuhvata prijem dodatnih sistemskih informacija od bežične komunikacione mreže, u namenskoj transmisiji.
  10. 10. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu taj metod dalje obuhvata:
    prijem, u vremenski prvom OFDM simbolu navedenih prvog ili drugog downlink podokvira, kontrolnih downlink signala u prvom skupu podnosioca navedenog vremenski prvog OFDM simbola i namenjenih korisničkih podataka u drugom skupu podnosioca navedenog vremenski prvog OFDM simbola.
  11. 11. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu metod dalje obuhvata:
    slanje podataka za potvrdu, ACK, ili negativnu potvrdu, NACK, kao odgovor na navedenu prvu OFDM transmisiju u navedenom prvom downlink podokviru, u poslednjem OFDM simbolu uplink podokvirnog intervala koji se bar delimično preklapa sa navedenim prvim downlink podokvirom.
    1
  12. 12. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, koji dalje obuhvata prijem treće OFDM transmisije formatirane prema navedenoj prvoj numerologiji, a navedena treća OFDM transmisija zauzima transmisioni vremenski interval, TTI, dužine jednake mnoštvu podokvira prema navedenoj prvoj numerologiji.
  13. 13. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu metod dalje obuhvata obradu podataka iz prve OFDM transmisije korišćenjem prvog protokolskog sloja Kontrole Pristupa Medijumu, MAC, i obradu podataka iz navedene druge OFDM transmisije korišćenjem drugog MAC protokolskog sloja, pri čemu se navedeni prvi MAC protokolski sloj razlikuje od navedenog drugog MAC protokolskog sloja, i pri čemu metod dalje obuhvata obradu poruka primljenih od oba od navedenih prvog i drugog MAC protokolskog sloja koristeći jedinstveni, zajednički protokolski sloj Kontrole Radio Resursa, RRC.
  14. 14. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, koji dalje obuhvata prenos u bežičnoj komunikacionoj mreži korišćenjem Diskretnom Furijeovom Transformacijom raširene OFDM, DFTS-OFDM, transmisije.
  15. 15. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, koji dalje obuhvata:
    merenje prvog referentnog signala za mobilnost na prvom primljenom snopu;
    merenje drugog referentnog signala za mobilnost na drugom primljenom snopu, pri čemu se drugi referentni signal za mobilnost razlikuje od prvog referentnog signala za mobilnost; i
    izveštavanje bežične komunikacione mreže o rezultatima navedenih prvog i drugog referentnog signala za mobilnost.
  16. 16. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu navedeni prijem bar jedne od navedenih prve i druge OFDM transmisije obuhvata dekodiranje bar jedne od navedenih prve i druge OFDM transmisije korišćenjem polarnog koda.
  17. 17. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu navedeni prijem bar jedne od navedenih prve i druge OFDM transmisije obuhvata dekodiranje bar jedne od navedenih prve i druge OFDM transmisije korišćenjem kod za proveru uparnosti, niske gustine, LDPC.
  18. 18. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu metod dalje obuhvata:
    prijem signala korišćenjem asinhronog protokola za hibridno automatsko ponavljanje zahteva, HARQ.
  19. 19. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu metod dalje obuhvata:
    prenos signala korišćenjem asinhronog protokola za hibridno automatsko ponavljanje zahteva, HARQ.
  20. 20. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu metod dalje obuhvata:
    prenos na fizičkom uplink kontrolnom kanalu koristeći istu numerologiju kao i na fizičkom kanalu za podatke.
  21. 21. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu metod dalje obuhvata:
    konstruisanje preambule za nasumični pristup ponavljanjem kratke sekvence više puta, pri čemu ta kratka sekvenca ima istu dužinu kao OFDM simbol koji se koristi za signalizaciju korisničkih podataka; i slanje preambule za nasumični pristup opremi mrežnog čvora.
  22. 22. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu metod dalje obuhvata:
    1
    prijem, od mrežne radio opreme, indikatora o referentnom signalu za stanje kanala, CSI-RS, čije resurse treba koristiti za merenja.
  23. 23. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu metod dalje obuhvata:
    funkcionisanje u povezanom modu tokom jednog ili više prvih intervala i funkcionisanje u uspavanom modu tokom jednog ili više drugih intervala i
    prijem, kada bežični uređaj funkcioniše u uspavanom modu, zahteva za pozivanje od opreme mrežnog čvora preko jezgra mreže.
  24. 24. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu metod dalje obuhvata:
    funkcionisanje u povezanom modu tokom jednog ili više prvih intervala i funkcionisanje u uspavanom modu tokom jednog ili više drugih intervala i
    nakon ulaska u uspavani mod, čuvanja, za bežični uređaj, svih entiteta protokola za konvergenciju paketskih podataka, PDCP, radio nosilaca za signaliziranje, SRB, i blokova resursa, RB, i kontrole radio resursa, RRC, UE Identiteta Konteksta, pri čemu je RRC UE Identiteta Konteksta primljen u proceduri uspostavljanja RRC konekcije.
  25. 25. Metod iz jednog od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu metod dalje obuhvata:
    prijem konfiguracije koja ukazuje na ograničeni skup radio resursa u kojem je bežični uređaj jedino podešen da funkcioniše.
  26. 26. Metod, u opremi radio mreže koja funkcioniše u bežičnoj komunikacionoj mreži upotrebljiv za komunikaciju sa bežičnim uređajem u bežičnoj komunikacionoj mreži, koji metod obuhvata:
    slanje prvog downlink signala koji sadrži informacije koje označavaju postojanje mnoštva uplink pristupnih konfiguracija, svaku uplink pristupnu konfiguraciju uključujući i konfiguraciju za nasumični pristup; slanje drugog downlink signala koji sadrži indeks uplink pristupnih konfiguracija, gde indeks uplink pristupnih konfiguracija identifikuje pojedinačne uplink pristupne konfiguracije iz označenog mnoštva uplink pristupnih konfiguracija i naknadni prijem transmisije za nasumični pristup od prvog bežičnog uređaja u skladu sa konfiguracijom za nasumični pristup uključenom u navedenu identifikovanu uplink pristupnu konfiguraciju; naznačen time što metod dalje obuhvata:
    slanje, kao odgovora, u prvom downlink podokviru, prve transmisije Ortogonalnim Frekvencijski-Izdvojenim Multipleksiranjem, OFDM, transmisije formatirane prema prvoj numerologiji i transmisiju, u drugom downlink podokviru, druge OFDM transmisije formatirane prema drugoj numerologiji, pri čemu je druga numerologija različita od prve numerologije po tome što prva numerologija ima prvo rastojanje među podnosiocima a druga numerologija ima drugo rastojanje među podnosiocima, a prvo rastojanje među podnosiocima različito od drugog rastojanja među podnosiocima.
  27. 27. Metod iz patentnog zahteva 26, pri čemu taj metod dalje obuhvata:
    difuzno emitovanje, dodatno, informacija za pristup sistemu radi omogućavanja korišćenja primljenih informacija za pristup sistemu navedenom bežičnom uređaju za pristup bežičnoj komunikacionoj mreži.
  28. 28. Metod iz jednog od patentnih zahteva 26 i 27, pri čemu su navedeni prvi i drugi downlink podokviri poslati na istom nosiocu.
  29. 29. Metod iz jednog od patentnih zahteva od 26 do 28, pri čemu navedeno slanje drugog downlink signala obuhvata navedeni indeks uplink pristupnih konfiguracija obavlja prva instanca mrežne radio opreme, i pri čemu navedeno slanje prve i druge OFDM transmisije obavlja druga instanca mrežne radio opreme.
    1
  30. 30. Metod iz jednog od patentnih zahteva od 26 do 29, pri čemu navedene prva i druga numerologija obuhvataju, redom, podokvire prve i druge dužine podokvira, pri čemu se navedena prva dužina podokvira razlikuje od navedene druge dužine podokvira.
  31. 31. Metod iz jednog od patentnih zahteva od 26 do 30, pri čemu podokviri navedenih prve i druge numerologija obuhvataju, redom, prvi i drugi predodređeni broj OFDM simbola.
  32. 32. Metod iz jednog od patentnih zahteva od 26 do 31, pri čemu bar jedna od navedenih prve i druge numerologije obuhvata podokvire dužine 250 mikrosekundi ili manje.
  33. 33. Metod iz jednog od patentnih zahteva od 26 do 32, pri čemu metod dalje obuhvata:
    transmisiju, u vremenski prvom OFDM simbolu navedenih prvog ili drugog downlink podokvira, kontrolnih downlink signala u prvim podnosiocima navedenog vremenski prvog OFDM simbola i namenjenih korisničkih podataka u drugim podnosiocima navedenog vremenski prvog OFDM simbola.
  34. 34. Metod iz jednog od patentnih zahteva od 26 do 33, pri čemu taj metod dalje obuhvata:
    prijem podataka za potvrdu, ACK, ili negativnu potvrdu, NACK, kao odgovor na navedenu prvu OFDM transmisiju u navedenom prvom downlink podokviru, u poslednjem OFDM simbolu uplink podokvirnog intervala koji se u najmanjem bar delimično preklapa sa navedenim prvim downlink podokvirom.
  35. 35. Metod iz jednog od patentnih zahteva od 26 do 34, koji dalje obuhvata slanje treće OFDM transmisije formatirane prema navedenoj prvoj numerologiji, a navedena treća OFDM transmisija zauzima transmisioni vremenski interval, TTI, dužine jednake mnoštvu podokvira prema navedenoj prvoj numerologiji.
  36. 36. Metod iz patentnog zahteva 29, pri čemu transmisiju prvog downlink signala obavlja treća instanca mrežne radio opreme.
  37. 37. Metod iz jednog od patentnih zahteva od 26 do 36, pri čemu navedeno slanje prve i druge OFDM transmisije obavlja ista instanca mrežne radio opreme, pri čemu taj metod dalje obuhvata obradu podataka za navedenu prvu OFDM transmisiju korišćenjem prvog protokolskog sloja Kontrole Pristupa Medijumu, MAC, i obradu podataka za navedenu drugu OFDM transmisiju korišćenjem drugog MAC protokolskog sloja, pri čemu se navedeni prvi MAC protokolski sloj razlikuje od navedenog drugog MAC protokolskog sloja, i pri čemu metod dalje obuhvata obradu poruka koje treba da budu transportovane oboma od navedenih prvog i drugog MAC protokolskog sloja koristeći jedinstveni, zajednički protokolski sloj Kontrole Radio Resursa, RRC.
  38. 38. Metod iz jednog od patentnih zahteva od 26 do 37, koji dalje obuhvata:
    opsluživanje petog bežičnog uređaja, pri čemu opsluživanje petog bežičnog uređaja obuhvata slanje podataka od navedenog petog bežičnog uređaja prvom mrežnom čvoru ili prvom skupu mrežnih čvorova, prema identifikatoru prvog mrežnog odsečka pridruženom navedenom petom bežičnom uređaju; i opsluživanje šestog bežičnog uređaja, pri čemu opsluživanje šestog bežičnog uređaja obuhvata slanje podataka od navedenog šestog bežičnog uređaja drugom mrežnom čvoru ili drugom skupu mrežnih čvorova, prema identifikatoru drugog mrežnog odsečka pridruženom navedenom šestom bežičnom uređaju, gde se identifikator drugog mrežnog odsečka razlikuje od identifikatora prvog mrežnog odsečka, i drugi mrežni čvor ili drugi skup mrežnih čvorova se razlikuje od prvog mrežnog čvora ili prvog skupa mrežnih čvorova.
    1
  39. 39. Metod iz jednog od patentnih zahteva od 26 do 38, pri čemu metod dalje obuhvata:
    slanje signala korišćenjem asinhronog protokola za hibridno automatsko ponavljanje zahteva, HARQ.
  40. 40. Metod iz jednog od patentnih zahteva od 26 do 39, pri čemu metod dalje obuhvata:
    prijem signala korišćenjem asinhronog protokola za hibridno automatsko ponavljanje zahteva, HARQ.
  41. 41. Metod iz jednog od patentnih zahteva od 26 do 40, pri čemu metod dalje obuhvata:
    prijem na fizičkom uplink kontrolnom kanalu koristeći istu numerologiju kao i na fizičkom kanalu za podatke.
  42. 42. Metod iz jednog od patentnih zahteva od 26 do 41, pri čemu metod dalje obuhvata:
    prijem preambule za nasumični pristup od bežičnog uređaja, pri čemu preambula za nasumični pristup obuhvata objedinjena ponavljanja kratke sekvence više puta, pri čemu ta kratka sekvenca ima istu dužinu kao OFDM simbol koji se koristi za signalizaciju korisničkih podataka.
  43. 43. Metod iz jednog od patentnih zahteva od 26 do 42, pri čemu metod dalje obuhvata:
    transmisiju indikatora bežičnom uređaju o referentnom signalu za stanje kanala, CSI-RS, za upotrebu resursea za merenja.
  44. 44. Metod iz jednog od patentnih zahteva od 26 do 43, pri čemu metod dalje obuhvata:
    transmisiju, kada je bežični uređaj u uspavanom modu, zahteva za pozivanje bežičnom uređaju preko jezgra mreže.
  45. 45. Metod iz jednog od patentnih zahteva od 26 do 44, pri čemu taj metod dalje obuhvata:
    transmisiju konfiguracije bežičnom uređaju koja ukazuje na ograničeni skup radio resursa u kojem je bežični uređaj jedino podešen da funkcioniše.
  46. 46. Bežični uređaj koji obuhvata radio-frekvencijsko strujno kolo i strujno kolo za obradu operativno povezano za radiofrekvencijsko strujno kolo, koji je upotrebljiv za komunikaciju sa mrežnom radio opremom u bežičnoj komunikacionoj mreži, pri čemu je strujno kolo za obradu podešeno za:
    prijem prvog downlink signala koji sadrži informacije koje označavaju postojanje mnoštva uplink pristupnih konfiguracija, svaku uplink pristupnu konfiguraciju uključujući i konfiguraciju za nasumični pristup; prijem drugog downlink signala koji sadrži indeks uplink pristupnih konfiguracija, korišćenje indeksa uplink pristupnih konfiguracija za identifikaciju pojedinačne uplink pristupne konfiguracije iz označenog mnoštva uplink pristupnih konfiguracija i slanje transmisije za nasumični pristup bežičnoj komunikacionoj mreži u skladu sa konfiguracijom za nasumični pristup uključenom u identifikovanu uplink pristupnu konfiguraciju; naznačen time što je strujno kolo za obradu dalje podešeno za:
    prijem, kao odgovora, u prvom downlink podokviru, prve transmisije Ortogonalnim Frekvencijski-Izdvojenim Multipleksiranjem, OFDM, transmisije formatirane prema prvoj numerologiji i prijem, u drugom downlink podokviru, druge OFDM transmisije formatirane prema drugoj numerologiji, pri čemu je druga numerologija različita od prve numerologije po tome što prva numerologija ima prvo rastojanje među podnosiocima a druga numerologija ima drugo rastojanje među podnosiocima, pri čemu je prvo rastojanje među podnosiocima različito od drugog rastojanja među podnosiocima.
  47. 47. Bežični uređaj iz patentnog zahteva 46, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu dalje podešeno za: dodatno, prijem difuzno emitovanih informacija za pristup sistemu i korišćenje primljenih informacija za pristup sistemu za pristup bežičnoj komunikacionoj mreži.
    1 1
  48. 48. Bežični uređaj iz patentnih zahteva od 46 do 47, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu podešeno za funkcionisanje u povezanom modu tokom jednog ili više prvih intervala i funkcionisanje u uspavanom modu tokom jednog ili više drugih intervala, takav da se navedene prva i druga OFDM transmisija obavljaju u navedenom povezanom modu, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu, kada funkcioniše u uspavanom modu, podešeno za:
    nadgledanje signala koji nose identifikatore oblasti praćenja;
    poređenje identifikatora oblasti praćenja primljenih tokom opisanog nadgledanja sa listom identifikatora oblasti praćenja; i obaveštavanje bežične komunikacione mreže kao odgovor na utvrđivanje da primljeni identifikator oblasti praćenja nije na navedenoj listi, ali u suprotnom uzdržavanje od obaveštavanja bežične komunikacione mreže kao odgovor na prijem promenjenih identifikatora oblasti praćenja.
  49. 49. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 48, pri čemu su navedeni prvi i drugi downlink podokviri primljeni na istom nosiocu.
  50. 50. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 49, pri čemu navedene prva i druga numerologija obuhvataju, redom, podokvire prve i druge dužine podokvira, gde se dužina prvih prvih podokvira razlikuje od dužine drugih podokvira.
  51. 51. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 50, pri čemu podokviri navedenih prve i druge numerologije obuhvataju, redom, prve i druge predodređene brojeve OFDM simbola.
  52. 52. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 51, pri čemu bar jedna od navedenih prve i druge numerologije obuhvata podokvire dužine 250 mikrosekundi ili manje.
  53. 53. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva 46 do 52, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu dalje podešeno za:
    zahtevanje dodatnih sistemskih informacija od bežične komunikacione mreže; i prijem dodatnih sistemskih informacija od bežične komunikacione mreže, kao odgovor na navedeni zahtev.
  54. 54. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 53, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu dalje podešeno za prijem dodatnih sistemskih informacija od bežične komunikacione mreže, u namenskoj transmisiji.
  55. 55. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 54, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu dalje podešeno za:
    prijem, u vremenski prvom OFDM simbolu navedenih prvog ili drugog downlink podokvira, kontrolnih downlink signala u prvom skupu podnosioca navedenog vremenski prvog OFDM simbola i namenjenih korisničkih podataka u drugom skupu podnosioca navedenog vremenski prvog OFDM simbola.
  56. 56. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 55, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu dalje podešeno za:
    transmisiju podataka za potvrdu, ACK, ili negativnu potvrdu, NACK, kao odgovor na navedenu prvu OFDM transmisiju u navedenom prvom downlink podokviru, u poslednjem OFDM simbolu uplink podokvirnog intervala koji se bar delimično preklapa sa navedenim prvim downlink podokvirom.
  57. 57. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 56, pri čemu navedeni prvi downlink podokvir obuhvata jedan ili više referentnih simbola u vremenski prvom OFDM simbolu navedenog prvog downlink podokvira, i pri čemu
    1 2
    je navedeno strujno kolo za obradu dalje podešeno da započne dekodiranje navedene prve OFDM transmisije u navedenom prvom downlink podokviru pre isteka trajanja navedenog prvog downlink podokvira, koristeći procenu kanala na osnovu navedenih jednog ili više referentnih simbola.
  58. 58. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 57, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu dalje podešeno za prijem treće OFDM transmisije formatirane prema navedenoj prvoj numerologiji, pri čemu navedena treća OFDM transmisija zauzima transmisioni vremenski interval, TTI, dužine jednake mnoštvu podokvira prema navedenoj prvoj numerologiji.
  59. 59. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 58, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu dalje podešeno za obradu podataka iz prve OFDM transmisije korišćenjem prvog protokolskog sloja Kontrole Pristupa Medijumu, MAC, i obradu podataka iz navedene druge OFDM transmisije korišćenjem drugog MAC protokolskog sloja, pri čemu se navedeni prvi MAC protokolski sloj razlikuje od navedenog drugog MAC protokolskog sloja, i pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu podešeno za obradu poruka primljenih od oba od navedenih prvog i drugog MAC protokolskog sloja koristeći jedinstveni, zajednički protokolski sloj Kontrole Radio Resursa, RRC.
  60. 60. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 59, pri čemu je bežični uređaj dalje podešen za prenos u bežičnoj komunikacionoj mreži korišćenjem Diskretnom Furijeovom Transformacijom raširene OFDM, DFTS-OFDM, transmisije.
  61. 61. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 60, pri čemu je strujno kolo za obradu dalje podešeno za:
    merenje prvog referentnog signala za mobilnost na prvom primljenom snopu;
    merenje drugog referentnog signala za mobilnost na drugom primljenom snopu, pri čemu se drugi referentni signal za mobilnost razlikuje od prvog referentnog signala za mobilnost; i
    izveštavanje bežične komunikacione mreže o rezultatima navedenih prvog i drugog referentnog signala za mobilnost.
  62. 62. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 61, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu podešeno za dekodiranje bar jedne od navedenih prve i druge OFDM transmisije korišćenjem polarnog koda.
  63. 63. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 62, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu podešeno za dekodiranje bar jedne od navedenih prve i druge OFDM transmisije korišćenjem koda za proveru parnosti niske gustine, LDPC.
  64. 64. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 63, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu podešeno za prijem signala korišćenjem asinhronog protokola za hibridno automatsko ponavljanje zahteva, HARQ.
  65. 65. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 64, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu podešeno za slanje signala korišćenjem asinhronog protokola za hibridno automatsko ponavljanje zahteva, HARQ.
  66. 66. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 65, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu podešeno za slanje na fizičkom uplink kontrolnom kanalu koristeći istu numerologiju kao i na fizičkom kanalu za podatke.
  67. 67. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 66, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu podešeno za konstruisanje preambule za nasumični pristup ponavljanjem kratke sekvence više puta, pri čemu ta kratka
    1
    sekvenca ima istu dužinu kao OFDM simbol koji se koristi za signalizaciju korisničkih podataka; i prenos preambule za nasumični pristup opremi mrežnog čvora.
  68. 68. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 67, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu podešeno za prijem, od mrežne radio opreme, indikatora o referentnom signalu za stanje kanala, CSI-RS, čije resurse treba koristiti za merenja.
  69. 69. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 68, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu podešeno za funkcionisanje u povezanom modu tokom jednog ili više prvih intervala i funkcionisanje u uspavanom modu tokom jednog ili više drugih intervala i prijem, kada bežični uređaj funkcioniše u uspavanom modu, zahteva za pozivanje od opreme mrežnog čvora preko jezgra mreže.
  70. 70. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 69, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu podešeno za funkcionisanje u povezanom modu tokom jednog ili više prvih intervala i funkcionisanje u uspavanom modu tokom jednog ili više drugih intervala i nakon ulaska u uspavani mod, čuvanja, za bežični uređaj, svih entiteta protokola za konvergenciju paketskih podataka, PDCP, radio nosilaca za signaliziranje, SRB, i blokova resursa, RB, i kontrole radio resursa, RRC, UE Identiteta Konteksta, pri čemu je RRC UE Identiteta Konteksta primljen u proceduri uspostavljanja RRC konekcije.
  71. 71. Bežični uređaj iz jednog od patentnih zahteva od 46 do 70, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu podešeno za prijem konfiguracije koja ukazuje na ograničeni skup radio resursa u kojem je bežični uređaj jedino podešen da funkcioniše.
  72. 72. Sistem koji obuhvata jednu ili više instanci mrežne radio opreme, gde svaka instanca mrežne radio opreme obuhvata radio strujno kolo i strujno kolo za obradu operativno povezano za radio strujno kolo, gde je mrežna radio oprema upotrebljiva za komunikaciju sa bežičnim uređajem u bežičnoj komunikacionoj mreži, pri čemu je strujno kolo za obradu u mrežnoj radio opremi podešeno za:
    prenos prvog downlink signala koji sadrži informacije koje označavaju postojanje mnoštva uplink pristupnih konfiguracija, svaku uplink pristupnu konfiguraciju uključujući i konfiguraciju za nasumični pristup; prenos drugog downlink signala koji sadrži indeks uplink pristupnih konfiguracija, gde indeks uplink pristupnih konfiguracija identifikuje pojedinačne uplink pristupne konfiguracije iz označenog mnoštva uplink pristupnih konfiguracija i naknadni prijem transmisije za nasumični pristup od prvog bežičnog uređaja u skladu sa konfiguracijom za nasumični pristup uključenom u navedenu identifikovanu uplink pristupnu konfiguraciju;
    naznačeno time što je strujno kolo za obradu u mrežnoj radio opremi dalje podešeno za:
    slanje, kao odgovora, u prvom downlink podokviru, prve transmisije Ortogonalnim Frekvencijski-Izdvojenim Multipleksiranjem, OFDM, transmisije formatirane prema prvoj numerologiji i slanje, u drugom downlink podokviru, druge OFDM transmisije formatirane prema drugoj numerologiji, pri čemu je druga numerologija različita od prve numerologije po tome što prva numerologija ima prvo rastojanje među podnosiocima a druga numerologija ima drugo rastojanje među podnosiocima, pri čemu je prvo rastojanje među podnosiocima različito od drugog rastojanja među podnosiocima.
  73. 73. Sistem iz patentnog zahteva 72, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu u navedenoj mrežnoj radio opremi podešeno za difuzno emitovanje, dodatno, informacija za pristup sistemu za pristup bežičnoj komunikacionoj mreži.
  74. 74. Sistem iz patentnih zahteva 72 ili 73, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu u navedenoj mrežnoj radio opremi podešeno za slanje navedenih prvog i drugog downlink podokvira na istom nosiocu.
    1 4
  75. 75. Sistem iz jednog od patentnih zahteva od 72 do 74, pri čemu je strujno kolo za obradu prve instance navedene mrežne radio opreme podešeno za slanje navedenog drugog downlink signala obuhvatajući navedeni indeks uplink pristupnih konfiguracija, i pri čemu je strujno kolo za obradu druge instance navedene mrežne radio opreme podešeno za slanje navedenih prve i druge OFDM transmisija.
  76. 76. Sistem iz jednog od patentnih zahteva od 72 do 75, pri čemu navedene prva i druga numerologija obuhvataju, redom, podokvire prve i druge dužine podokvira, pri čemu se prva dužina podokvira razlikuje od druge dužine podokvira.
  77. 77. Sistem iz jednog od patentnih zahteva od 72 do 76, pri čemu podokviri navedenih prve i druge numerologija obuhvataju, redom, prvi i drugi predodređeni broj OFDM simbola.
  78. 78. Sistem iz jednog od patentnih zahteva od 72 do 77, pri čemu bar jedna od navedenih prve i druge numerologije obuhvata podokvire dužine 250 mikrosekundi ili manje.
  79. 79. Sistem iz jednog od patentnih zahteva od 72 do 78, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu u navedenoj mrežnoj radio opremi podešeno za:
    transmisiju, u vremenski prvom OFDM simbolu navedenih prvog ili drugog downlink podokvira, kontrolnih downlink signala u prvom skupu podnosioca navedenog vremenski prvog OFDM simbola i namenjenih korisničkih podataka u drugom skupu podnosioca navedenog vremenski prvog OFDM simbola.
  80. 80. Sistem iz jednog od patentnih zahteva od 72 do 79, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu u navedenoj mrežnoj radio opremi podešeno za:
    prijem podataka za potvrdu, ACK, ili negativnu potvrdu, NACK, kao odgovor na navedenu prvu OFDM transmisiju u navedenom prvom downlink podokviru, u poslednjem OFDM simbolu uplink podokvirnog intervala koji se u najmanjem delimično preklapa sa navedenim prvim downlink podokvirom.
  81. 81. Sistem iz jednog od patentnih zahteva od 72 do 80, pri čemu je navedeno strujno kolo za obradu u navedenoj mrežnoj radio opremi podešeno za slanje treće OFDM transmisije formatirane prema navedenoj prvoj numerologiji, pri čemu treća OFDM transmisija zauzima transmisioni vremenski interval, TTI, dužine jednake mnoštvu podokvira prema navedenoj prvoj numerologiji.
  82. 82. Sistem iz patentnog zahteva 75, pri čemu je strujno kolo za obradu treće instance mrežne radio opreme podešeno za slanje navedenog prvog downlink signala.
  83. 83. Sistem iz jednog od patentnih zahteva od 72 do 82, pri čemu je strujno kolo za obradu jedne instance navedene mrežne radio opreme podešeno za obavljanje navedenih prve i druge OFDM transmisije, i za obradu podataka za navedenu prvu OFDM transmisiju korišćenjem prvog protokolskog sloja Kontrole Pristupa Medijumu, MAC, i obradu podataka za navedenu drugu OFDM transmisiju korišćenjem drugog MAC protokolskog sloja, pri čemu se prvi MAC protokolski sloj razlikuje od drugog MAC protokolskog sloja, i obradu poruka koje treba da budu transportovane oboma od navedenih prvog i drugog MAC protokolskog sloja koristeći jedinstveni, zajednički protokolski sloj Kontrole Radio Resursa, RRC.
  84. 84. Sistem iz jednog od patentnih zahteva od 72 do 83, pri čemu je strujno kolo za obradu bar jedne instance navedene mrežne radio opreme podešeno za:
    1
    opsluživanje petog bežičnog uređaja, tako da opsluživanje petog bežičnog uređaja obuhvata slanje podataka od navedenog petog bežičnog uređaja prvom mrežnom čvoru ili prvom skupu mrežnih čvorova, prema identifikatoru prvog mrežnog odsečka pridruženom navedenom petom bežičnom uređaju; i opsluživanje šestog bežičnog uređaja, tako da opsluživanje šestog bežičnog uređaja obuhvata slanje podataka od navedenog šestog bežičnog uređaja drugom mrežnom čvoru ili drugom skupu mrežnih čvorova, prema identifikatoru drugog mrežnog odsečka pridruženom navedenom šestom bežičnom uređaju, gde se identifikator drugog mrežnog odsečka razlikuje od identifikatora prvog mrežnog odsečka, i drugi mrežni čvor ili drugi skup mrežnih čvorova se razlikuje od prvog mrežnog čvora ili prvog skupa mrežnih čvorova.
  85. 85. Sistem iz jednog od patentnih zahteva od 72 do 84, pri čemu je strujno kolo za obradu bar jedne instance navedene mrežne radio opreme podešeno za:
    transmisiju signala korišćenjem asinhronog protokola za hibridno automatsko ponavljanje zahteva, HARQ.
  86. 86. Sistem iz jednog od patentnih zahteva od 72 do 85, pri čemu je strujno kolo za obradu bar jedne instance navedene mrežne radio opreme podešeno za:
    prijem signala korišćenjem asinhronog protokola za hibridno automatsko ponavljanje zahteva, HARQ.
  87. 87. Sistem iz jednog od patentnih zahteva od 72 do 86, pri čemu je strujno kolo za obradu bar jedne instance navedene mrežne radio opreme podešeno za:
    prijem na fizičkom uplink kontrolnom kanalu koristeći istu numerologiju kao i na fizičkom kanalu za podatke.
  88. 88. Sistem iz jednog od patentnih zahteva od 72 do 87, pri čemu je strujno kolo za obradu bar jedne instance navedene mrežne radio opreme podešeno za:
    prijem preambule za nasumični pristup od bežičnog uređaja, pri čemu se preambula za nasumični pristup sastoji od objedinjenog ponavljanja kratke sekvence više puta, pri čemu ta kratka sekvenca ima istu dužinu kao OFDM simbol koji se koristi za signalizaciju korisničkih podataka.
  89. 89. Sistem iz jednog od patentnih zahteva od 72 do 88, pri čemu je strujno kolo za obradu bar jedne instance navedene mrežne radio opreme podešeno za:
    slanje indikatora bežičnom uređaju o referentnom signalu za stanje kanala, CSI-RS, čiji resursi se upotrebljavaju za merenja.
  90. 90. Sistem iz jednog od patentnih zahteva od 72 do 89, pri čemu je strujno kolo za obradu bar jedne instance navedene mrežne radio opreme podešeno za:
    transmisiju, kada bežični uređaj radi u uspavanom modu, zahteva za pozivanje bežičnom uređaju preko jezgra mreže.
  91. 91. Sistem iz jednog od patentnih zahteva od 72 do 90, pri čemu je strujno kolo za obradu bar jedne instance navedene mrežne radio opreme podešeno za:
    transmisiju konfiguracije bežičnom uređaju koja ukazuje na ograničeni skup radio resursa u kojem je bežični uređaj jedino podešen da funkcioniše.
  92. 92. Kompjuterski program koji obuhvata naredbe koje, kada se izvrše na bar jednom procesoru, uzrokuju da bar jedan od procesora izvrši metodu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 25 i patentnih zahteva 26 do 45.
  93. 93. Medijum za skladištenje čitljiv kompjuteru, koji sadrži kompjuterski program iz patentnog zahteva 92.
    1
RS20191346A 2016-05-13 2017-05-12 Multipleksiranje podokvira sa različitim rastojanjima između podnosioca RS59691B1 (sr)

Applications Claiming Priority (3)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US15/154,212 US10630410B2 (en) 2016-05-13 2016-05-13 Network architecture, methods, and devices for a wireless communications network
EP17727742.3A EP3443704B8 (en) 2016-05-13 2017-05-12 Multiplexing of subframes with different subcarrier spacings
PCT/SE2017/050487 WO2017196246A2 (en) 2016-05-13 2017-05-12 Network architecture, methods, and devices for a wireless communications network

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS59691B1 true RS59691B1 (sr) 2020-01-31

Family

ID=58995202

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20191346A RS59691B1 (sr) 2016-05-13 2017-05-12 Multipleksiranje podokvira sa različitim rastojanjima između podnosioca

Country Status (37)

Country Link
US (6) US10630410B2 (sr)
EP (3) EP3920459A1 (sr)
JP (2) JP7075897B2 (sr)
KR (3) KR102197258B1 (sr)
CN (2) CN114286347A (sr)
AU (1) AU2017264328B2 (sr)
CA (1) CA3023874C (sr)
CL (1) CL2018003218A1 (sr)
CO (1) CO2018012120A2 (sr)
CR (1) CR20180542A (sr)
CU (1) CU24683B1 (sr)
CY (1) CY1122041T1 (sr)
DK (2) DK3443704T3 (sr)
DO (1) DOP2018000249A (sr)
EA (1) EA036666B1 (sr)
EC (1) ECSP18084351A (sr)
ES (2) ES2887048T3 (sr)
HR (1) HRP20191844T1 (sr)
HU (1) HUE052384T2 (sr)
IL (1) IL262811B (sr)
LT (1) LT3443704T (sr)
MA (2) MA44669B1 (sr)
MD (1) MD3443704T2 (sr)
MX (1) MX388176B (sr)
MY (1) MY189831A (sr)
NI (1) NI201800122A (sr)
NZ (1) NZ747827A (sr)
PE (1) PE20181879A1 (sr)
PL (2) PL3443704T3 (sr)
PT (2) PT3443704T (sr)
RS (1) RS59691B1 (sr)
SG (1) SG11201805377UA (sr)
SM (1) SMT201900586T1 (sr)
SV (1) SV2018005784A (sr)
UA (1) UA121931C2 (sr)
WO (1) WO2017196246A2 (sr)
ZA (1) ZA201804167B (sr)

Cited By (1)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
EP3722950A4 (en) * 2017-12-06 2021-02-17 Guangdong Oppo Mobile Telecommunications Corp., Ltd. Resource allocation method and related product

Families Citing this family (821)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US10075969B2 (en) 2011-04-25 2018-09-11 Texas Instruments Incorporated Medium access control schedulers for wireless communication
US11653215B2 (en) 2012-09-25 2023-05-16 Parallel Wireless, Inc. Heterogeneous mesh network and a multi-RAT node used therein
US11147079B2 (en) 2013-02-17 2021-10-12 Parallel Wireless, Inc. Methods of incorporating an ad hoc cellular network into a fixed cellular network
US9642099B2 (en) * 2014-05-08 2017-05-02 Futurewei Technologies, Inc. System and method for power control command for device-to-device transmissions
EP3518435A1 (en) * 2015-01-07 2019-07-31 LG Electronics Inc. Method for reporting channel quality information in tdd type wireless communication system, and device therefor
EP3249870B1 (en) * 2015-01-23 2020-10-07 LG Electronics Inc. Method and apparatus for generating signal by device-to-device communication terminal in wireless communication system
WO2016153265A1 (ko) * 2015-03-26 2016-09-29 엘지전자 주식회사 무선 통신 시스템에서 빔 스캐닝 절차를 이용하여 도플러 주파수를 추정하는 방법 및 장치
JP2018093256A (ja) * 2015-04-20 2018-06-14 シャープ株式会社 端末装置および基地局装置
CN106330630B (zh) * 2015-07-03 2019-09-03 华为技术有限公司 传输灵活以太网的数据流的方法、发射机和接收机
US9967900B2 (en) * 2015-07-31 2018-05-08 Qualcomm Incorporated Methods and apparatus for multi-channel medium access control protocol
DE112016004288T5 (de) * 2015-09-23 2018-07-26 Intel Corporation Dynamisches hosten von v2x-diensten in mobilfunknetzen
US11432314B2 (en) 2015-10-31 2022-08-30 Parallel Wireless, Inc. Elastic scheduling
US11277232B2 (en) * 2015-11-27 2022-03-15 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Method and devices employing retransmission schemes
CN109041137B (zh) 2016-01-16 2020-01-17 华为技术有限公司 一种切换的方法、基站及终端设备
EP3411958B1 (en) * 2016-02-04 2019-10-23 Telefonaktiebolaget LM Ericsson (PUBL) A method for adapting a beam shape of a beam
US20170265230A1 (en) * 2016-03-14 2017-09-14 Futurewei Technologies, Inc. System and Method for Random Access Backoffs
EP3435702B1 (en) 2016-03-22 2020-12-02 LG Electronics Inc. -1- Method and user equipment for transmitting data unit, and method and user equipment for receiving data unit
CN114158126B (zh) * 2016-03-22 2025-08-12 中兴通讯股份有限公司 一种信息传输方法、装置和系统
CN108496330B (zh) * 2016-03-30 2021-07-09 Oppo广东移动通信有限公司 中继传输的方法和装置
US10439663B2 (en) * 2016-04-06 2019-10-08 Qualcomm Incorporated Methods and apparatus for phase noise estimation in data symbols for millimeter wave communications
US10750513B2 (en) * 2016-05-02 2020-08-18 Lg Electronics Inc. Signal transmission method performed by terminal in wireless communication system and terminal using same method
US11774944B2 (en) 2016-05-09 2023-10-03 Strong Force Iot Portfolio 2016, Llc Methods and systems for the industrial internet of things
US10983507B2 (en) 2016-05-09 2021-04-20 Strong Force Iot Portfolio 2016, Llc Method for data collection and frequency analysis with self-organization functionality
US10754334B2 (en) 2016-05-09 2020-08-25 Strong Force Iot Portfolio 2016, Llc Methods and systems for industrial internet of things data collection for process adjustment in an upstream oil and gas environment
US11327475B2 (en) 2016-05-09 2022-05-10 Strong Force Iot Portfolio 2016, Llc Methods and systems for intelligent collection and analysis of vehicle data
EP4072092A1 (en) * 2016-05-10 2022-10-12 Nokia Technologies Oy Antenna co-location and receiver assumptions
US10367677B2 (en) 2016-05-13 2019-07-30 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Network architecture, methods, and devices for a wireless communications network
US10630410B2 (en) * 2016-05-13 2020-04-21 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Network architecture, methods, and devices for a wireless communications network
US11025455B2 (en) * 2016-05-13 2021-06-01 Lg Electronics Inc. Method for estimating self-interference channel and device for same
US20170339688A1 (en) * 2016-05-17 2017-11-23 Industrial Technology Research Institute Method of network slicing and related apparatuses using the same
EP3448084B1 (en) * 2016-05-26 2020-02-26 Kyocera Corporation Network apparatus
US10425138B2 (en) 2016-05-26 2019-09-24 Qualcomm Incorporated System and method for beam switching and reporting
US10541741B2 (en) * 2016-05-26 2020-01-21 Qualcomm Incorporated System and method for beam switching and reporting
US10498406B2 (en) 2016-05-26 2019-12-03 Qualcomm Incorporated System and method for beam switching and reporting
US10917158B2 (en) * 2016-05-26 2021-02-09 Qualcomm Incorporated System and method for beam switching and reporting
US10651899B2 (en) 2016-05-26 2020-05-12 Qualcomm Incorporated System and method for beam switching and reporting
US10181891B2 (en) 2016-05-26 2019-01-15 Qualcomm Incorporated System and method for beam switching and reporting
US11381995B2 (en) 2016-05-26 2022-07-05 Parallel Wireless, Inc. End-to-end prioritization for mobile base station
US10485054B2 (en) * 2016-05-26 2019-11-19 Futurewei Technologies, Inc. System and method for managing neighbors in a communications system with beamforming
CN109196943B (zh) * 2016-05-27 2022-10-25 株式会社Ntt都科摩 通信装置及随机接入控制方法
CN109314684B (zh) * 2016-05-27 2021-12-07 株式会社Ntt都科摩 用户终端和无线通信方法
KR102621627B1 (ko) * 2016-06-01 2024-01-08 삼성전자주식회사 순환 중복 검사와 극 부호를 이용하는 부호화를 위한 장치 및 방법
WO2017209417A1 (ko) * 2016-06-03 2017-12-07 엘지전자 주식회사 무선 통신 시스템에서 상향링크 제어 정보 전송 방법 및 이를 위한 장치
CN109315006A (zh) * 2016-06-07 2019-02-05 诺基亚技术有限公司 终端设备的多连接
KR102275675B1 (ko) * 2016-06-12 2021-07-09 엘지전자 주식회사 신호를 수신하는 방법 및 그 무선 기기
WO2017218849A1 (en) * 2016-06-15 2017-12-21 Convida Wireless, Llc Network slice discovery and selection
US10361728B2 (en) * 2016-06-17 2019-07-23 Huawei Technologies Co., Ltd. Multiple-symbol combination based decoding for general polar codes
JP6683849B2 (ja) * 2016-06-24 2020-04-22 華為技術有限公司Ｈｕａｗｅｉ Ｔｅｃｈｎｏｌｏｇｉｅｓ Ｃｏ．，Ｌｔｄ． スケジューリング方法及び基地局
US10448380B2 (en) * 2016-06-27 2019-10-15 Qualcomm Incorporated Split symbol control for aligned numerology
US10574425B2 (en) * 2016-06-28 2020-02-25 Lg Electronics Inc. Method for receiving downlink signal and user equipment, and method for transmitting downlink signal and base station
EP3479497A1 (en) 2016-06-30 2019-05-08 Sony Corporation Base station and user equipment
EP3481135B1 (en) * 2016-07-01 2024-08-14 KT Corporation Method and device for configuring dual connectivity
JP2019149591A (ja) * 2016-07-14 2019-09-05 シャープ株式会社 端末装置、基地局装置、通信方法、および、集積回路
US10680699B2 (en) * 2016-07-20 2020-06-09 Lg Electronics Inc. Method and apparatus for calculating beamforming based paging occasion in wireless communication system
CN107659907B (zh) 2016-07-25 2022-08-12 北京三星通信技术研究有限公司 一种接收公共信令的方法及设备
WO2018021821A1 (ko) * 2016-07-26 2018-02-01 엘지전자 주식회사 무선 통신 시스템에서 단말의 상향링크 제어 정보 전송 방법 및 이를 지원하는 장치
DE102016009232A1 (de) * 2016-07-28 2018-02-01 Giesecke+Devrient Mobile Security Gmbh Integriertes Teilnehmeridentitätsmodul mit Core-OS und Anwendungs-OS
US10757576B2 (en) 2016-08-05 2020-08-25 Nxgen Partners Ip, Llc SDR-based massive MIMO with V-RAN cloud architecture and SDN-based network slicing
EP3496502B1 (en) 2016-08-05 2025-07-23 LG Electronics Inc. Method for transmitting and receiving signal in wireless communication system supporting unlicensed band, and devices supporting same
US10932142B2 (en) 2017-01-09 2021-02-23 Nxgen Partners Ip, Llc Point-to-multipoint or multipoint-to-multipoint mesh self-organized network over WiGig standards with new MAC layer
US9949133B2 (en) * 2016-08-05 2018-04-17 Nxgen Partners Ip, Llc Ultra-broadband virtualized telecom and internet
KR102441129B1 (ko) * 2016-08-05 2022-09-08 삼성전자 주식회사 이동 통신 시스템에서 빔을 선택하는 방법 및 장치
US10326566B2 (en) * 2016-08-08 2019-06-18 Lg Electronics Inc. Reference signal transmission using multiple numerology
US10375718B2 (en) * 2016-08-11 2019-08-06 Qualcomm Incorporated Adaptive resource management for robust communication in new radio
WO2018030841A1 (ko) * 2016-08-11 2018-02-15 엘지전자 주식회사 무선 통신 시스템에서 단말이 참조 신호 측정 정보를 보고하는 방법 및 이를 지원하는 장치
US10356758B2 (en) * 2016-08-11 2019-07-16 Asustek Computer Inc. Method and apparatus for requesting and modifying resource configuration in a wireless communication system
WO2018027899A1 (en) * 2016-08-12 2018-02-15 Qualcomm Incorporated Cell level isolation for network slicing and network sharing
WO2018029854A1 (ja) * 2016-08-12 2018-02-15 富士通株式会社 無線基地局、無線装置、無線制御装置、無線通信システム、通信方法および無線端末
CN109155995B (zh) * 2016-08-12 2020-12-04 华为技术有限公司 一种资源指示方法及相关设备
EP3282782B1 (en) * 2016-08-12 2019-11-06 Nokia Technologies Oy Transmission of position reference signals within wireless telecommunication network
WO2018034603A1 (en) * 2016-08-17 2018-02-22 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Risk aware validity assessment of system information
BR112019004397A2 (pt) * 2016-09-09 2019-05-28 Sony Corporation dispositivo e método de comunicação, e, mídia de gravação legível por computador não transitória.
EP3512239A4 (en) * 2016-09-09 2020-05-06 Ntt Docomo, Inc. USER TERMINAL AND RADIO COMMUNICATION METHOD
KR102397164B1 (ko) * 2016-09-13 2022-05-11 퀄컴 인코포레이티드 위성 통신 시스템에서 이웃 셀 리스트
US10455636B2 (en) * 2016-09-16 2019-10-22 Nec Corporation Link packing in mmWave networks
US10201020B2 (en) * 2016-09-19 2019-02-05 National Instruments Corporation Multi-user random access procedures for massive MIMO wireless communication systems
US10341960B2 (en) * 2016-09-23 2019-07-02 Qualcomm Incorporated Handling transmissions after pause in eLAA
CN109618402B (zh) * 2016-09-24 2022-06-21 上海朗帛通信技术有限公司 一种ue、基站中的发射功率调整的方法和装置
US10687252B2 (en) * 2016-09-28 2020-06-16 Qualcomm Incorporated Bandwidth group (BWG) for enhanced channel and interference mitigation in 5G new radio
CN118054824A (zh) 2016-09-28 2024-05-17 交互数字专利控股公司 用于nr的波束形成系统中的有效广播信道
US10171214B2 (en) 2016-09-29 2019-01-01 At&T Intellectual Property I, L.P. Channel state information framework design for 5G multiple input multiple output transmissions
US10206232B2 (en) 2016-09-29 2019-02-12 At&T Intellectual Property I, L.P. Initial access and radio resource management for integrated access and backhaul (IAB) wireless networks
US10644924B2 (en) 2016-09-29 2020-05-05 At&T Intellectual Property I, L.P. Facilitating a two-stage downlink control channel in a wireless communication system
US10602507B2 (en) 2016-09-29 2020-03-24 At&T Intellectual Property I, L.P. Facilitating uplink communication waveform selection
US10158555B2 (en) 2016-09-29 2018-12-18 At&T Intellectual Property I, L.P. Facilitation of route optimization for a 5G network or other next generation network
HUE054209T2 (hu) * 2016-09-30 2021-08-30 Ericsson Telefon Ab L M Energia- és erõforrás-hatékony felfelé irányú kapcsolati DMRS sorozatok IFDMA-hoz
US11178640B2 (en) * 2016-09-30 2021-11-16 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Methods and devices for broadcast signaling transmission
US11388640B2 (en) * 2016-09-30 2022-07-12 Qualcomm Incorporated Enhanced capability exchange procedure for radio access technology change
CN107888256B (zh) * 2016-09-30 2022-12-02 中兴通讯股份有限公司 数据传输、接收方法、装置、基站及终端
US10356764B2 (en) * 2016-09-30 2019-07-16 Qualcomm Incorporated Channelization for uplink transmissions
WO2018063062A1 (en) * 2016-09-30 2018-04-05 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Methods and apparatuses for adapting serving cell interruption based on numerology
CN110089166B (zh) * 2016-10-07 2021-01-15 周建铭 用于系统信息传递的装置及方法
KR102417096B1 (ko) 2016-10-13 2022-07-05 후아웨이 테크놀러지 컴퍼니 리미티드 측정 보고 방법 및 관련 장치
US10925107B2 (en) * 2016-10-14 2021-02-16 Nokia Technologies Oy Fast activation of multi-connectivity utilizing uplink signals
US10154514B2 (en) * 2016-10-18 2018-12-11 Qualcomm Incorporated Scheduling request transmission for directional beam access
US10355803B2 (en) 2016-10-24 2019-07-16 Qualcomm Incorporated Multiplexing reference signals with scalable numerology for new radio (NR) networks
PL3316646T3 (pl) * 2016-10-28 2019-05-31 Deutsche Telekom Ag Radiowa sieć komunikacyjna z rekonfigurowalną radiową jednostką planującą
US10708938B2 (en) 2016-10-31 2020-07-07 Samsung Electronics Co., Ltd. Transmission of UL control channels with dynamic structures
US20190261287A1 (en) * 2016-11-02 2019-08-22 Idac Holdings, Inc. Devices, systems and methods for power efficient beam management in wireless systems
US10652851B2 (en) * 2016-11-03 2020-05-12 Huawei Technologies Co., Ltd. Uplink-based user equipment tracking for connected inactive state
EP4340290B1 (en) * 2016-11-03 2025-07-16 Samsung Electronics Co., Ltd. Method and device for supporting various services in mobile communication system
WO2018083585A1 (en) * 2016-11-04 2018-05-11 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Neighboring mobility reference signal set search in beambased nr mobility
CN110115064B (zh) 2016-11-04 2021-12-07 瑞典爱立信有限公司 标识用于接入无线切换的目标小区的波束的方法和设备
US10582397B2 (en) * 2016-11-09 2020-03-03 Qualcomm Incorporated Beam refinement reference signal transmissions during control symbol
US11283575B2 (en) 2016-11-10 2022-03-22 Qualcomm Incorporated Sequence generation for systems supporting mixed numerologies
US10257715B2 (en) * 2016-11-28 2019-04-09 Dell Products, Lp Method and apparatus for concurrent radio communication in shared spectrum
EP3549381B1 (en) * 2016-12-01 2021-07-07 Telefonaktiebolaget LM Ericsson (publ) Method for channel access and related network node
US10142963B2 (en) * 2016-12-02 2018-11-27 Ofinno Technologies, Llc MBMS configuration between eNBs for V2X services
CA3046134C (en) * 2016-12-06 2022-08-23 Guangdong Oppo Mobile Telecommunications Corp., Ltd. Method for demodulating shared reference signal, terminal device, and network device
WO2018106819A1 (en) * 2016-12-06 2018-06-14 Invidi Technologies Corporation Resource allocation in communications networks using probability forecasts
US11304182B2 (en) * 2016-12-07 2022-04-12 Qualcomm Incorporated Control channel configuration and timing for autonomous uplink
US10587373B1 (en) * 2016-12-08 2020-03-10 Sprint Spectrum L.P. Controlling transmission based on acknowledgement delay
CN108616998B (zh) * 2016-12-09 2020-04-24 上海朗帛通信技术有限公司 一种ue和基站中的方法和设备
EP3554149B1 (en) * 2016-12-13 2020-11-25 Guangdong Oppo Mobile Telecommunications Corp., Ltd. Uplink power control method and device
KR102519326B1 (ko) * 2016-12-16 2023-04-07 삼성전자주식회사 무선 통신 시스템에서 채널 측정 방법 및 장치
CN112087814B (zh) * 2016-12-26 2022-10-28 Oppo广东移动通信有限公司 随机接入方法和装置
US10966271B2 (en) * 2016-12-28 2021-03-30 Nokia Technologies Oy Connection setup recovery for wireless networks
CN106851589B (zh) * 2016-12-30 2019-02-19 北京小米移动软件有限公司 无线网络接入方法、装置及系统
EP3549302B1 (en) * 2017-01-04 2024-10-30 LG Electronics Inc. Method and apparatus for sharing spectrum between 3gpp lte and nr in wireless communication system
JP6677321B2 (ja) 2017-01-05 2020-04-08 日本電気株式会社 無線アクセスネットワークノード及びその方法
WO2018127487A1 (en) * 2017-01-05 2018-07-12 Sony Mobile Communications Inc. Low-latency random access for wireless networks
JP6913171B2 (ja) * 2017-01-05 2021-08-04 ノキア テクノロジーズ オサケユイチア ハンドオーバのためのビームを選択する方法、コンピュータプログラム、及び装置
CN113365261B (zh) 2017-01-05 2024-12-10 日本电气株式会社 源无线接入网节点、无线终端及其方法
US11050516B2 (en) * 2017-01-05 2021-06-29 Guangdong Oppo Mobile Telecommunications Corp., Ltd. Method, network device and terminal device for transmitting feedback information
US20190350038A1 (en) * 2017-01-05 2019-11-14 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Methods and devices for facilitating discontinuous reception
KR102134504B1 (ko) * 2017-01-05 2020-07-16 아서스테크 컴퓨터 인코포레이션 무선 통신 시스템에서 뉴머롤로지를 결정하는 방법 및 장치
US11272512B2 (en) * 2017-01-06 2022-03-08 Sony Corporation Wireless telecommunications apparatuses and methods
US11706006B2 (en) * 2017-01-06 2023-07-18 Ntt Docomo, Inc. User equipment apparatus, base station, demodulation reference signal transmission method
US10951285B2 (en) * 2017-01-06 2021-03-16 Futurewei Technologies, Inc. Hybrid mobility and radio resource management mechanisms
CN108616300B (zh) * 2017-01-06 2024-03-08 华为技术有限公司 一种信道状态信息测量的配置方法及相关设备
JP6869351B2 (ja) * 2017-01-09 2021-05-12 テレフオンアクチーボラゲット エルエム エリクソン（パブル） 半永続的ｃｓｉ−ｒｓに対する信頼できる動的指示のためのシステムおよび方法
US10292059B2 (en) * 2017-01-20 2019-05-14 Nec Corporation Managing analog beams in mmWave networks
US10362589B2 (en) * 2017-01-23 2019-07-23 Electronics And Telecommunications Research Institute Communication method and apparatus using multiple antennas in wireless communication system
CN108347774B (zh) * 2017-01-24 2021-10-15 华为技术有限公司 数据的传输方法和装置
US10165574B2 (en) * 2017-01-31 2018-12-25 Qualcomm Incorporated Vehicle-to-everything control channel design
WO2018141079A1 (en) * 2017-02-02 2018-08-09 Qualcomm Incorporated Downlink data coordination based low or 0 ms mobility interruption
MX2019009167A (es) * 2017-02-03 2019-11-05 Idac Holdings Inc Códigos polares avanzados para canal de control.
WO2018143760A1 (ko) * 2017-02-06 2018-08-09 엘지전자 주식회사 측정 수행 방법 및 사용자기기
WO2018145242A1 (en) * 2017-02-07 2018-08-16 Qualcomm Incorporated A low complexity puncturing method for low-rate polar codes
US10383143B2 (en) * 2017-03-03 2019-08-13 Samsung Electronics Co., Ltd. Methods and systems for sidelink operations for proximity based services in multi SIM multi standby user equipment
USRE50723E1 (en) * 2017-03-10 2025-12-30 Pegasus Wireless Innovation Llc Buffer state report transmission method and device therefor
EP4425895B1 (en) * 2017-03-20 2025-12-17 Motorola Mobility LLC Accessing a local data network via a mobile data connection
CN108633019B (zh) * 2017-03-23 2022-02-08 华为技术有限公司 信息收发方法和设备
WO2018170856A1 (zh) * 2017-03-23 2018-09-27 Oppo广东移动通信有限公司 无线通信方法和设备
US10149213B2 (en) * 2017-03-23 2018-12-04 Futurewei Technologies, Inc. Group handover methods and systems
CN108632003B (zh) * 2017-03-24 2021-03-23 华为技术有限公司 一种信息传输方法和装置
KR102271492B1 (ko) * 2017-03-24 2021-06-30 후아웨이 테크놀러지 컴퍼니 리미티드 랜덤 액세스 방법 및 장치, 디바이스 및 저장 매체
WO2018175852A1 (en) * 2017-03-24 2018-09-27 Intel IP Corporation Beam recovery frame structure and recovery request for communication systems
CN110463233B (zh) * 2017-03-24 2022-06-24 三星电子株式会社 用于短数据服务的客户端协议选择的系统和方法
CN108633043B (zh) * 2017-03-24 2021-06-29 中兴通讯股份有限公司 波束恢复的处理方法及装置
US20180287860A1 (en) 2017-03-31 2018-10-04 Futurewei Technologies, Inc. System and Method for Communications Beam Recovery
US11363631B2 (en) * 2017-04-03 2022-06-14 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Dynamic start for transmission on unlicensed spectrum
US10484066B2 (en) * 2017-04-04 2019-11-19 Qualcomm Incorporated Beam management using synchronization signals through channel feedback framework
US10433203B1 (en) * 2017-04-19 2019-10-01 Sprint Spectrum L.P. Providing a quality of service to wireless devices attached to relay access nodes
RU2737171C1 (ru) * 2017-04-24 2020-11-25 Гуандун Оппо Мобайл Телекоммьюникейшнс Корп., Лтд. Способ передачи информации, оконечное устройство и сетевое устройство
JP2020107919A (ja) * 2017-04-27 2020-07-09 シャープ株式会社 端末装置、基地局装置、および、通信方法
US10326576B2 (en) * 2017-04-28 2019-06-18 Qualcomm Incorporated Reusing long-term evolution (LTE) reference signals for nested system operations
US11277863B2 (en) 2017-05-01 2022-03-15 Qualcomm Incorporated Simultaneous transmission sweep and reception in a full-duplex node
SG11201910087XA (en) 2017-05-02 2019-11-28 Guangdong Oppo Mobile Telecommunications Corp Ltd Methods and apparatuses for detecting control channels in wireless communication systems
CN108811006B (zh) * 2017-05-02 2022-01-07 大唐移动通信设备有限公司 一种信息处理方法及装置
US10470140B2 (en) * 2017-05-04 2019-11-05 Qualcomm Incorporated Power headroom report for uplink split bearer communications
EP4089941A1 (en) * 2017-05-05 2022-11-16 Telefonaktiebolaget LM Ericsson (publ) Polar coding for beam sweeping broadcast channel
US10820225B2 (en) 2017-05-05 2020-10-27 Motorola Mobility Llc Method and apparatus for transmitting a RACH preamble on a wireless network
CN114900890B (zh) 2017-05-05 2025-03-21 北京三星通信技术研究有限公司 基站、终端及随机接入前导检测、随机接入信道配置方法
EP3619996A4 (en) * 2017-05-05 2020-11-18 Motorola Mobility LLC INDICATION OF A BEAM SWITCHING REQUEST
US10469298B2 (en) * 2017-05-12 2019-11-05 Qualcomm Incorporated Increasing reference signal density in wireless communications
WO2018209553A1 (en) * 2017-05-16 2018-11-22 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Methods supporting multicast/multiuser transmission using listen after talk and related network nodes
US11165669B2 (en) * 2017-05-28 2021-11-02 Drivenets Ltd. Provisioning of services in a communication network
US11122480B2 (en) 2017-06-02 2021-09-14 Qualcomm Incorporated Multimedia session continuity and domain selection based on user equipment learning and history
WO2018226028A1 (ko) * 2017-06-07 2018-12-13 한국전자통신연구원 주파수/타이밍 옵셋을 위한 게이트웨이 시그널링 방법 및 이를 위한 장치
EP3636017B1 (en) * 2017-06-07 2025-08-06 Sharp Kabushiki Kaisha Area update procedure(s) for radio system
KR102758629B1 (ko) * 2017-06-07 2025-01-22 한국전자통신연구원 주파수/타이밍 옵셋을 위한 게이트웨이 시그널링 방법 및 이를 위한 장치
US11419143B2 (en) * 2017-06-08 2022-08-16 Qualcomm Incorporated Random access procedure in a wireless backhaul network
US11528749B2 (en) 2017-06-08 2022-12-13 Qualcomm Incorporated Techniques and apparatuses for random access procedure in a wireless backhaul network
EP3860239B1 (en) * 2017-06-15 2026-01-07 Malikie Innovations Limited Configuring sidelink communications
CN109644521B (zh) * 2017-06-16 2021-04-20 瑞典爱立信有限公司 用于测量报告的方法、装置和计算机可读介质
CN110945935B (zh) * 2017-06-29 2023-09-12 皇家飞利浦有限公司 允许可靠的无线通信的装置、基站和方法
US10880062B2 (en) * 2017-06-29 2020-12-29 Qualcomm Incorporated Providing protection for information delivered in demodulation reference signals (DMRS)
US11290986B2 (en) * 2017-07-10 2022-03-29 Qualcomm Incorporated Dynamic resource allocation in wireless network
US11228966B2 (en) * 2017-07-10 2022-01-18 Qualcomm Incorporated Requesting resource allocation in a wireless backhaul network
US10750476B2 (en) 2017-07-11 2020-08-18 Qualcomm Incorporated Synchronization signal transmission for mobility
JP7031729B2 (ja) * 2017-07-21 2022-03-08 日本電気株式会社 ユーザ装置による方法、基地局による方法、およびユーザ装置
WO2019016350A1 (en) * 2017-07-21 2019-01-24 Koninklijke Kpn N.V. SELECTING A SUBSET OF FREQUENCY RESOURCES BASED ON CANDIDATE FREQUENCY RESOURCE MEASUREMENTS
US11218884B2 (en) 2017-07-21 2022-01-04 Nec Corporation Methods and devices for uplink data transmission and scheduling on unlicensed band
US11071063B2 (en) * 2017-07-23 2021-07-20 Ali Atefi Apparatuses, methods, and computer-readable medium for communication in a wireless local area network
EP3659268A1 (en) * 2017-07-26 2020-06-03 Telefonaktiebolaget LM Ericsson (publ) Methods and devices for handling transmissions with non-orthogonalty losses
US11131989B2 (en) 2017-08-02 2021-09-28 Strong Force Iot Portfolio 2016, Llc Systems and methods for data collection including pattern recognition
US10952252B2 (en) * 2017-08-08 2021-03-16 Cable Television Laboratories, Inc. Systems and methods for coordinated multi point operation in the unlicensed band
KR20190017612A (ko) * 2017-08-10 2019-02-20 삼성전자주식회사 무선 셀룰라 통신 시스템에서 상향 제어 채널 전송 방법 및 장치
WO2019030077A1 (en) 2017-08-10 2019-02-14 Sony Corporation WIRELESS COMMUNICATION METHOD, COMMUNICATION DEVICE, AND WIRELESS NETWORK INFRASTRUCTURE
CN117460055A (zh) 2017-08-10 2024-01-26 三星电子株式会社 无线蜂窝通信系统中传输上行链路控制信道的方法和设备
US10952273B2 (en) * 2017-08-10 2021-03-16 At&T Intellectual Property I, L.P. Detecting and correcting radio link failures based on different usage scenarios
US11723063B2 (en) * 2017-08-11 2023-08-08 Qualcomm Incorporated Different configurations for message content and transmission in a random access procedure
WO2019028861A1 (zh) * 2017-08-11 2019-02-14 富士通株式会社 波束失败事件的触发条件的配置方法、装置和通信系统
US11483891B2 (en) * 2017-08-11 2022-10-25 Samsung Electronics Co., Ltd. Method for performing bearer type change of a plurality of bearers configured for user equipment
US10965360B2 (en) * 2017-08-23 2021-03-30 Qualcomm Incorporated Methods and apparatus related to beam refinement
US10772125B2 (en) * 2017-08-28 2020-09-08 Qualcomm Incorporated Systems and methods for a spatial listen-before-talk protocol
US10062970B1 (en) * 2017-09-05 2018-08-28 At&T Intellectual Property I, L.P. Dual mode communications device and methods for use therewith
US11343714B2 (en) * 2017-09-12 2022-05-24 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Radio communication of critical packet data units
US10856340B2 (en) * 2017-09-15 2020-12-01 Mediatek Inc. Enhanced cell selection mechanisms in mobile communications
US12363743B2 (en) * 2017-09-18 2025-07-15 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Activation and de-activation of semi-persistent scheduling
CN109587782B (zh) * 2017-09-28 2021-04-30 中兴通讯股份有限公司 一种同步方法和装置
EP3836729B1 (en) * 2017-09-28 2023-05-17 Samsung Electronics Co., Ltd. Methods and devices for network access
KR102645345B1 (ko) * 2017-09-28 2024-03-08 삼성전자주식회사 네트워크 액세스를 위한 방법 및 장치
EP3688906B1 (en) * 2017-09-29 2023-11-08 Fraunhofer-Gesellschaft zur Förderung der angewandten Forschung e.V. System for non-terrestrial communications
US11576148B2 (en) * 2017-10-13 2023-02-07 Lg Electronics Inc. Method for transmitting sidelink message by terminal in wireless communication system, and terminal using same method
US10524266B2 (en) 2017-10-20 2019-12-31 Google Llc Switching transmission technologies within a spectrum based on network load
US11134534B2 (en) * 2017-10-23 2021-09-28 Avago Technologies International Sales Pte. Limited System on a chip with multiple cores
TWI646793B (zh) * 2017-10-30 2019-01-01 財團法人工業技術研究院 達成通道互惠的校準方法及無線通訊裝置
US10674449B2 (en) * 2017-11-13 2020-06-02 Qualcomm Incorporated Signal for a synchronized communication system operating in a shared spectrum frequency band
WO2019098681A1 (ko) * 2017-11-14 2019-05-23 엘지전자 주식회사 시간 분할 듀플렉싱을 지원하는 협대역 iot 시스템에서 랜덤 액세스 프리앰블을 전송하기 위한 방법 및 이를 위한 장치
EP3706466B1 (en) * 2017-11-16 2022-08-17 Guangdong Oppo Mobile Telecommunications Corp., Ltd. Intra cell handover with core network relocation
KR20200088858A (ko) 2017-11-17 2020-07-23 노키아 테크놀로지스 오와이 새로운 라디오에서 시간 및 주파수 추적 참조 신호 사용을 위한 방법 및 장치
US11323227B2 (en) * 2017-11-17 2022-05-03 Qualcomm Incorporated Multiplexing of physical uplink shared channel (PUSCH) and physical uplink control channel (PUCCH) in uplink short burst transmission
EP3711427A1 (en) * 2017-11-18 2020-09-23 Lenovo (Singapore) Pte. Ltd. Random access configuration
US11832205B2 (en) * 2017-11-21 2023-11-28 Qualcomm Incorporated Open loop uplink timing advance
WO2019101287A1 (en) * 2017-11-21 2019-05-31 Huawei Technologies Co., Ltd. Method and devices for fast handover in a wireless network
US10681652B2 (en) * 2017-11-28 2020-06-09 Qualcomm Incorporated Power control for dual radio access technology (RAT) communication
TWI680691B (zh) * 2017-11-28 2019-12-21 聯發科技股份有限公司 通道狀態資訊參考訊號無線資源管理測量方法及使用者設備
US10592309B2 (en) 2017-12-05 2020-03-17 Bank Of America Corporation Using smart data to forecast and track dual stage events
US11006413B2 (en) 2017-12-06 2021-05-11 Google Llc Narrow-band communication
EP4009574B1 (en) 2017-12-06 2025-09-10 Guangdong Oppo Mobile Telecommunications Corp., Ltd. Wireless communication method and device
US10784999B2 (en) * 2017-12-08 2020-09-22 Qualcomm Incorporated Narrowband physical broadcast channel design on multiple anchor channels
US10841143B2 (en) 2017-12-12 2020-11-17 Qualcomm Incorporated Phase tracking reference signal for sub-symbol phase tracking
US20200044716A1 (en) * 2017-12-12 2020-02-06 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Channel Tracking in Beam Based Mobility, a Radio Receiver, and a Radio Transmitter
US10779303B2 (en) 2017-12-12 2020-09-15 Google Llc Inter-radio access technology carrier aggregation
US10608721B2 (en) 2017-12-14 2020-03-31 Google Llc Opportunistic beamforming
US11246143B2 (en) 2017-12-15 2022-02-08 Google Llc Beamforming enhancement via strategic resource utilization
WO2019118020A1 (en) 2017-12-15 2019-06-20 Google Llc Satellite-based narrow-band communication
US10868654B2 (en) 2017-12-15 2020-12-15 Google Llc Customizing transmission of a system information message
US11509775B2 (en) * 2017-12-18 2022-11-22 Incnetworks, Inc. System, network, device and stacked spectrum method for implementing spectrum sharing of multiple contiguous and non-contiguous spectrum bands utilizing universal wireless access gateways to enable dynamic security and bandwidth policy management
KR102420252B1 (ko) 2017-12-19 2022-07-13 삼성전자주식회사 무선 통신 시스템에서 측정 구성을 위한 장치 및 방법
KR102439425B1 (ko) * 2017-12-21 2022-09-05 삼성전자 주식회사 무선 셀룰라 통신 시스템에서 안테나 빔 추적 방법 및 장치
US10375671B2 (en) * 2017-12-22 2019-08-06 Google Llc Paging with enhanced beamforming
US10715499B2 (en) * 2017-12-27 2020-07-14 Toshiba Memory Corporation System and method for accessing and managing key-value data over networks
WO2019127183A1 (zh) * 2017-12-28 2019-07-04 北京小米移动软件有限公司 传输混合自动重传请求信息的方法及装置
CN110011692A (zh) * 2017-12-29 2019-07-12 株式会社Ntt都科摩 一种扩频通信方法、用户设备和基站
CN108599892B (zh) * 2017-12-29 2021-03-19 海能达通信股份有限公司 一种数据传输方法及装置
CN111492718A (zh) * 2018-01-08 2020-08-04 中兴通讯股份有限公司 无线用户设备的双重链路操作
KR102402844B1 (ko) * 2018-01-10 2022-05-27 삼성전자주식회사 무선 통신 시스템에서 단말의 상태를 관리하기 위한 장치 및 방법
WO2019137721A1 (en) * 2018-01-10 2019-07-18 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Transmitting and receiving a data unit
CA3029946A1 (en) * 2018-01-11 2019-07-11 Comcast Cable Communications, Llc Cell configuration for packet duplication
EP3738352B1 (en) 2018-01-11 2022-12-28 Sony Group Corporation Wireless communications device and method
CN111434071B (zh) 2018-01-11 2024-02-20 富士通株式会社 信号接收装置及方法、通信系统
CN111557121B (zh) * 2018-01-11 2023-11-03 瑞典爱立信有限公司 集成接入回程(iab)网络中的分组转发
CN110035536B (zh) * 2018-01-11 2024-04-09 北京三星通信技术研究有限公司 一种时频资源的确定方法，配置方法和设备
WO2019138658A1 (ja) 2018-01-11 2019-07-18 ソニー株式会社 端末装置、基地局装置及び方法
US10791579B2 (en) * 2018-01-12 2020-09-29 Qualcomm Incorporated Random access response (RAR) monitoring for multiple preamble transmissions in multi-beam operation
US11233685B2 (en) * 2018-01-12 2022-01-25 Qualcomm Incorporated Orthogonal cover code (OCC) sequences design for uplink transmissions
CN110034899B (zh) * 2018-01-12 2021-02-12 华为技术有限公司 信号检测的方法和装置
IT201800000832A1 (it) * 2018-01-12 2019-07-12 Inst Rundfunktechnik Gmbh Sender und/oder empfänger zum senden bzw. empfangen von rundfunkinformationssignalen
CN110034866B (zh) * 2018-01-12 2020-08-07 华为技术有限公司 一种用于反馈的方法、装置及计算机存储介质
CN110034853B (zh) * 2018-01-12 2021-09-21 华为技术有限公司 信号传输方法、相关设备及系统
CN110049559B (zh) * 2018-01-17 2021-11-12 维沃移动通信有限公司 侦听指示方法、终端及网络设备
US10993132B2 (en) 2018-01-22 2021-04-27 Qualcomm Incorporated Generalized mobility scheduling framework
US10349266B1 (en) * 2018-01-23 2019-07-09 Nishi Kant Method and system for programmatically changing the (U)SIM parameters to aid provisioning and distribution of internet of things devices globally
US10827380B2 (en) 2018-01-30 2020-11-03 Huawei Technologies Co., Ltd. System and method for supporting URLLC in advanced V2X communications
CN110099458B (zh) * 2018-01-30 2021-05-04 中国移动通信有限公司研究院 随机接入方法、网络侧设备及用户终端
US10924167B2 (en) * 2018-02-01 2021-02-16 Qualcomm Incorporated Forward compatible design for non-orthogonal UE signature sequences
EP3750262B1 (en) * 2018-02-06 2022-04-27 Telefonaktiebolaget LM Ericsson (publ) Enhanced link adaptation
CN108449118B (zh) * 2018-02-08 2020-12-25 北京邮电大学 一种大规模mimo系统中的混合预编码方法及装置
CN110139387B (zh) * 2018-02-08 2022-02-22 大唐移动通信设备有限公司 一种上行小数据的传输方法、网络侧du和网络侧cu
CN110139391B (zh) * 2018-02-09 2021-02-02 维沃移动通信有限公司 波束失败事件处理方法、装置及终端设备
CN110139292B (zh) * 2018-02-09 2022-03-22 中兴通讯股份有限公司 下行覆盖增强方法、装置及设备、存储介质
KR102350842B1 (ko) * 2018-02-11 2022-01-12 광동 오포 모바일 텔레커뮤니케이션즈 코포레이션 리미티드 이동 통신 시스템, 방법 및 장치
LT3525517T (lt) * 2018-02-12 2021-03-25 Curvalux Uk Limited Didelės spartos daugkartinio kartoninio priėmimo tinklas su daugiasluoksniu pliūpsnių formavimu
CN110166196B (zh) * 2018-02-12 2021-10-22 华为技术有限公司 一种同步信号配置方法及相关设备
US10979925B2 (en) * 2018-02-13 2021-04-13 Mediatek Inc. Measurement timing configuration for CSI-RS
WO2019157617A1 (en) * 2018-02-13 2019-08-22 Qualcomm Incorporated Techniques and apparatuses for a polar coded hybrid automatic repeat request (harq) with incremental channel polarization
US11044675B2 (en) * 2018-02-13 2021-06-22 Idac Holdings, Inc. Methods, apparatuses and systems for adaptive uplink power control in a wireless network
CN110149712B (zh) * 2018-02-13 2021-09-03 华为技术有限公司 一种用于上行授权的方法及装置
KR102616557B1 (ko) * 2018-02-13 2023-12-26 삼성전자 주식회사 무선 통신 시스템에서 데이터 및 제어 정보 송수신 방법 및 장치
WO2019158193A1 (en) * 2018-02-14 2019-08-22 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Link adaptation correction for low latency mu-mimo
CN110167199B (zh) * 2018-02-14 2024-03-19 华为技术有限公司 一种无线回传通信处理方法和相关设备
KR102537515B1 (ko) * 2018-02-14 2023-05-30 광동 오포 모바일 텔레커뮤니케이션즈 코포레이션 리미티드 지시 방법, 탐지 방법 및 관련 장치
EP3751947B1 (en) * 2018-02-14 2025-02-12 Guangdong Oppo Mobile Telecommunications Corp., Ltd. Signal transmission method and device
WO2019160462A1 (en) 2018-02-15 2019-08-22 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Wireless device, network node, and methods performed thereby
WO2019158124A1 (en) * 2018-02-16 2019-08-22 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Method and system for autonomous transmission to resolve channel interference in a wireless network using a coordination indicator
WO2019158123A1 (en) 2018-02-16 2019-08-22 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Method and system for scheduled uplink transmission to resolve channel interference in a wireless network using a coordination indicator
PT3758248T (pt) * 2018-02-19 2025-07-31 Ntt Docomo Inc Terminal de utilizador e método de comunicação sem fios
CN111989964B (zh) * 2018-02-19 2023-04-21 弗劳恩霍夫应用研究促进协会 侧链测距和多边定位
EP3756296A1 (en) * 2018-02-22 2020-12-30 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Nr user plane signaling controlled triggering of pdcp duplication
CN110393025A (zh) * 2018-02-23 2019-10-29 联发科技股份有限公司 连结重建后用于上行链路传输的默认波束
CN108494455B (zh) * 2018-02-27 2021-04-30 同济大学 采用单比特模数转换器mimo系统的混合预编码设计方法
WO2019171141A2 (en) * 2018-03-07 2019-09-12 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Transmissions between a baseband unit and a radio unit of transformed signals in a beam space
WO2019174586A1 (zh) * 2018-03-14 2019-09-19 华为技术有限公司 随机接入方法及装置
US11191060B2 (en) 2018-03-15 2021-11-30 Sprint Communications Company L.P. Dynamic wireless network architecture to serve uplink-centric and downlink-centric user applications
WO2019178750A1 (zh) * 2018-03-20 2019-09-26 Oppo广东移动通信有限公司 用于寻呼的方法、网络设备和终端设备
CN108260163B (zh) * 2018-03-28 2023-03-24 中兴通讯股份有限公司 信息的发送、接收方法及装置
US11251847B2 (en) 2018-03-28 2022-02-15 Google Llc User device beamforming
AU2018416731A1 (en) * 2018-03-30 2020-11-19 Guangdong Oppo Mobile Telecommunications Corp., Ltd. Information indication method and device, and computer storage medium
ES2984657T3 (es) * 2018-03-30 2024-10-30 Ntt Docomo Inc Equipo de usuario, método de comunicación y estación base inalámbrica
CN108494457B (zh) * 2018-03-30 2020-06-19 西安交通大学 Fdd大规模mimo系统中基于移动速度的天线规模选择方法
KR102742391B1 (ko) * 2018-04-02 2024-12-16 엘지전자 주식회사 무선 통신 시스템에서 신호의 송수신 방법 및 이를 위한 장치
CN108650049B (zh) * 2018-04-04 2020-04-07 宇龙计算机通信科技(深圳)有限公司 一种信道检测方法、装置及基站
WO2019192691A1 (en) * 2018-04-04 2019-10-10 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Transmission beam change management
CN118042491A (zh) * 2018-04-04 2024-05-14 北京三星通信技术研究有限公司 用于配置中继节点的方法和设备
US11596016B2 (en) * 2018-04-06 2023-02-28 Apple Inc. Enhancing latency and throughput in LTE and in an asymmetric EN-DC configuration
CN110366130B (zh) * 2018-04-09 2021-01-29 华为技术有限公司 一种v2x业务授权方法、装置及设备
CN108667809B (zh) * 2018-04-13 2020-05-19 三维通信股份有限公司 一种多系统das web界面账户信息同步管理的实现方法
US10903942B2 (en) * 2018-04-16 2021-01-26 Qualcomm Incorporated Synchronization signal block and downlink channel multiplexing
US11490363B2 (en) 2018-04-18 2022-11-01 Google Llc User device-initiated bandwidth request
US10609681B2 (en) 2018-04-24 2020-03-31 Google Llc User device-initiated request for resource configuration
US11252736B2 (en) 2018-04-26 2022-02-15 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Methods, network nodes, and computer programs for transmit timing adjustment
WO2019210468A1 (zh) * 2018-05-02 2019-11-07 北京小米移动软件有限公司 同步广播块的发送、解调方法及装置、基站和用户设备
CN110446220B (zh) * 2018-05-04 2022-03-25 维沃移动通信有限公司 一种无线链路恢复方法和终端
EP3791672A4 (en) 2018-05-07 2022-01-19 Nokia Technologies Oy Random access
CN113225147B (zh) 2018-05-07 2024-05-14 中兴通讯股份有限公司 一种阵列天线总辐射功率的测量方法、装置和系统
CN110475342A (zh) * 2018-05-09 2019-11-19 北京三星通信技术研究有限公司 传输数据、harq-ack、ofdm符号的方法、基站、ue和计算机介质
US12052704B2 (en) 2018-05-10 2024-07-30 Interdigital Patent Holdings, Inc. Mechanism for SSB transmission in NR-U
CN110519028B (zh) * 2018-05-21 2022-01-28 维沃移动通信有限公司 处理方法和设备
US12500677B2 (en) * 2018-05-21 2025-12-16 Qualcomm Incorporated Dynamic search space configuration
US10841953B2 (en) * 2018-05-21 2020-11-17 Qualcomm Incorporated Receiver-based listen before talk techniques in shared millimeter wave radio frequency spectrum
EP3804406A4 (en) * 2018-05-25 2022-03-09 Parallel Wireless, Inc. 5G INTEROPERABILITY ARCHITECTURE
US11503559B2 (en) * 2018-05-29 2022-11-15 Qualcomm Incorporated Cell acquisition in frequency diversity implementing opportunistic frequency switching for frame based equipment access
US11405972B2 (en) * 2018-06-01 2022-08-02 Qualcomm Incorporated Radio link failure (RFL) procedure with generic cell group management
CN110582095B (zh) * 2018-06-07 2022-09-27 上海朗帛通信技术有限公司 一种被用于无线通信的用户设备、基站中的方法和装置
US11139939B2 (en) * 2018-06-08 2021-10-05 Qualcomm Incorporated Feedback using wideband CSI
CN110611948B (zh) * 2018-06-14 2021-01-08 维沃移动通信有限公司 同步信号块的传输方法、网络设备及终端
CN112272961A (zh) * 2018-06-15 2021-01-26 夏普株式会社 用于无线通信中的系统信息采集的装置和方法
US11075846B2 (en) * 2018-06-18 2021-07-27 Qualcomm Incorporated Round-trip time signaling
CN110636549B (zh) * 2018-06-21 2022-04-12 华为技术有限公司 数据传输方法、网络设备以及终端设备
WO2019245930A1 (en) * 2018-06-21 2019-12-26 Google Llc Beam failure reporting
US10805949B2 (en) 2018-06-21 2020-10-13 Qualcomm Incorporated Processing retransmissions in semi-persistently scheduled wireless communications
US20190393980A1 (en) * 2018-06-22 2019-12-26 Mediatek Inc. Method for NR Radio Link Monitoring (RLM) and Evaluation Period Determination
US10485053B1 (en) * 2018-06-22 2019-11-19 Nokia Solutions And Networks Oy Method and apparatus for pre-empting evolved node B control plane collisions
CN110636616B (zh) 2018-06-22 2022-08-26 华为技术有限公司 无线通信方法及装置
US12028731B2 (en) * 2018-06-25 2024-07-02 Apple Inc. Techniques in system frame number (SFN) and frame timing difference measurements in new radio (NR)
US11109399B2 (en) 2018-06-29 2021-08-31 Asustek Computer Inc. Method and apparatus for multi-hop integrated access and backhaul systems
US10813069B2 (en) 2018-06-29 2020-10-20 Qualcomm Incorporated Techniques and apparatuses for using different timing advance values for different numerologies
RU2763289C1 (ru) * 2018-07-02 2021-12-28 Нокиа Текнолоджиз Ой Управление доступом для оборудования пользователя в подсоединенном режиме
CN110691408B (zh) * 2018-07-06 2022-06-14 维沃移动通信有限公司 信息传输方法、网络设备及终端
EP4583449A3 (en) 2018-07-17 2025-07-30 ZTE Corporation Methods, apparatus and systems for transmitting signal and channel information
JP2021530170A (ja) 2018-07-19 2021-11-04 オッポ広東移動通信有限公司Ｇｕａｎｇｄｏｎｇ Ｏｐｐｏ Ｍｏｂｉｌｅ Ｔｅｌｅｃｏｍｍｕｎｉｃａｔｉｏｎｓ Ｃｏｒｐ．， Ｌｔｄ． Ｄ２ｄ通信の方法及び端末デバイス
CN108990170B (zh) * 2018-07-20 2020-08-28 新华三技术有限公司 Mesh链路建立方法、装置、胖AP及存储介质
CN110768699B (zh) 2018-07-27 2022-08-26 华为技术有限公司 接收和发送数据的方法以及通信装置
CN110784942B (zh) * 2018-07-31 2022-04-12 华为技术有限公司 一种连接建立方法及装置
CN110798897B (zh) * 2018-08-02 2021-06-22 华为技术有限公司 一种网络资源的调度方法和装置
WO2020032839A1 (en) * 2018-08-05 2020-02-13 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Handling bs-to-bs interference in radio access networks
EP4243564A3 (en) * 2018-08-07 2023-11-22 Mitsubishi Electric Corporation Communication system, communication terminal, and base station
KR102547937B1 (ko) 2018-08-08 2023-06-26 삼성전자주식회사 무선 통신 시스템에서 데이터를 송수신하는 방법 및 장치
CN112567673B (zh) * 2018-08-09 2024-07-26 交互数字专利控股公司 用于nr v2x的波束赋形和分组
US10986010B2 (en) 2018-08-09 2021-04-20 At&T Intellectual Property I, L.P. Mobility network slice selection
EP3834547A1 (en) * 2018-08-09 2021-06-16 Sharp Kabushiki Kaisha Base station coordinated synchronization block transmissions in integrated access and backhaul network
US11228931B2 (en) * 2018-08-10 2022-01-18 Qualcomm Incorporated On-demand physical layer reporting by a UE
CN110831135B (zh) * 2018-08-10 2022-08-26 华为技术有限公司 一种功率控制的方法和装置
US11057051B2 (en) * 2018-08-13 2021-07-06 Qualcomm Incorporated Fractally enhanced kernel polar coding
US12133295B2 (en) 2018-08-13 2024-10-29 Apple Inc. 5G new radio NAS notification procedures
CN109168179B (zh) * 2018-08-28 2021-08-17 中国联合网络通信集团有限公司 一种系统双连接调度方法及装置
WO2020043932A1 (en) * 2018-08-29 2020-03-05 Nokia Solutions And Networks Oy Scheduling downlink data and uplink data based on received resource requirements
EP3844901A4 (en) * 2018-08-30 2022-09-07 Nokia Technologies Oy FREQUENCY TIME DOMAIN CHANNEL HARDENING AND OVERHEAD REDUCTION
EP3621210A1 (en) * 2018-09-06 2020-03-11 FRAUNHOFER-GESELLSCHAFT zur Förderung der angewandten Forschung e.V. Control unit, wireless communication network and method for operating a control unit
WO2020055602A1 (en) 2018-09-10 2020-03-19 Google Llc Fast beam tracking
US10785708B2 (en) * 2018-09-12 2020-09-22 Trespass Tracker Ltd. System and method of tracking a mobile device
JP7193621B2 (ja) * 2018-09-13 2022-12-20 ノキア ソリューションズ アンド ネットワークス オサケユキチュア 機械学習を使用してグリッドオブビームを設計するための装置および方法
EP3850892B1 (en) * 2018-09-14 2022-08-24 Telefonaktiebolaget LM Ericsson (publ) Transmission system control
WO2020061530A1 (en) * 2018-09-21 2020-03-26 Intel Corporation Coordination signaling for synchronization signal block (ssb) transmission configurations
CN110944305B (zh) * 2018-09-25 2023-06-27 普天信息技术有限公司 一种v2x双模终端的数据传输方法、4g基站及终端
US11540312B2 (en) * 2018-09-25 2022-12-27 Mediatek Singapore Pte. Ltd. Method and apparatus for handling multiple active configurations of configured grant in mobile communications
CN109041127B (zh) * 2018-09-26 2021-11-23 北航（四川）西部国际创新港科技有限公司 适于高动态无线网络的负载均衡的自适应稳定分簇方法和系统
CN110958630B (zh) * 2018-09-26 2021-01-22 电信科学技术研究院有限公司 一种测量方法及设备
CN108924946B (zh) * 2018-09-27 2021-06-25 西安电子科技大学 卫星物联网中智能随机接入方法
CN110958700B (zh) * 2018-09-27 2022-04-22 维沃移动通信有限公司 一种副链路资源确定方法和设备
US10736003B2 (en) * 2018-09-27 2020-08-04 Verizon Patent And Licensing Inc. Anchor management for dual connectivity devices
CN112740785B (zh) * 2018-09-27 2024-08-06 株式会社Ntt都科摩 用户装置
CN110536406B (zh) 2018-09-27 2023-05-26 中兴通讯股份有限公司 传输定时方法及装置、基站、计算机可读存储介质
CN110958696B (zh) * 2018-09-27 2022-08-02 维沃移动通信有限公司 能力与资源分配的方法、终端设备和控制设备
CN110958710B (zh) * 2018-09-27 2021-12-24 维沃移动通信有限公司 信道接入方法、配置方法、终端及网络侧设备
US10986661B2 (en) 2018-09-27 2021-04-20 Lenovo (Singapore) Pte. Ltd. Transmitting a physical downlink shared channel after losing uplink synchronization
US11166307B2 (en) * 2018-09-27 2021-11-02 Lenovo (Singapore) Pte. Ltd. Transmitting a physical downlink shared channel after losing uplink synchronization
EP3846570B1 (en) * 2018-09-27 2023-03-22 LG Electronics Inc. Feedback monitoring in a narrowband wireless communication system
US11212062B2 (en) * 2018-09-28 2021-12-28 Qualcomm Incorporated Limits on quantity of downlink control information (DCI) processed
CN114900839B (zh) 2018-09-28 2025-07-15 华为技术有限公司 传输信息的方法和装置
CN110972197B (zh) 2018-09-28 2021-12-28 华为技术有限公司 数据传输方法、终端及存储介质
EP3849271B1 (en) * 2018-09-28 2025-06-25 Huawei Technologies Co., Ltd. Communication method and apparatus
US11412400B2 (en) * 2018-10-01 2022-08-09 Nokia Technologies Oy Method for positioning reference design
KR102258814B1 (ko) * 2018-10-04 2021-07-14 주식회사 엘지에너지솔루션 Bms 간 통신 시스템 및 방법
US11740320B2 (en) * 2018-10-05 2023-08-29 Qualcomm Incorporated Simplified cell location information sharing for positioning purposes
US11115944B2 (en) * 2018-10-08 2021-09-07 Qualcomm Incorporated Timing synchronization with neighbor nodes different from parent nodes
US11490272B2 (en) 2018-10-16 2022-11-01 Parallel Wireless, Inc. Radio access network dynamic functional splits
CN111083730B (zh) * 2018-10-19 2023-01-31 中兴通讯股份有限公司 一种数据处理方法及装置、网络设备
SG10201809360VA (en) * 2018-10-23 2020-05-28 Panasonic Ip Corp America Communication apparatuses and communication methods for random access
KR102174653B1 (ko) * 2018-10-24 2020-11-05 연세대학교 산학협력단 무선 통신 시스템의 랜덤 액세스 장치 및 방법
WO2020085963A1 (en) * 2018-10-25 2020-04-30 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) A network unit and methods therein for determining a target radio network node
WO2020089507A1 (en) 2018-10-31 2020-05-07 Nokia Solutions And Networks Oy Monitoring mobile device
CN109565381B (zh) * 2018-10-31 2021-08-17 北京小米移动软件有限公司 信息反馈方法及装置
US11234145B2 (en) * 2018-11-01 2022-01-25 Hyundai Motor Company Method and apparatus for beam management in communication system supporting vehicle-to-everything communication
US10757572B2 (en) * 2018-11-01 2020-08-25 Qualcomm Incorporated Identity based signature in system information protection
CN112956153B (zh) * 2018-11-02 2024-03-05 苹果公司 远程干扰管理参考信号
US11012964B2 (en) * 2018-11-02 2021-05-18 Nokia Technologies Oy Timing advance control for IAB
WO2020087524A1 (zh) * 2018-11-02 2020-05-07 Oppo广东移动通信有限公司 非授权频段上ssb的传输方法和设备
EP3874789A1 (en) * 2018-11-02 2021-09-08 FRAUNHOFER-GESELLSCHAFT zur Förderung der angewandten Forschung e.V. Terrestrial or non-terrestrial wireless communication systems
US11362776B2 (en) 2018-11-04 2022-06-14 Semiconductor Components Industries, Llc Early link detection based adaptive selection of receive parameters
CN109286954B (zh) * 2018-11-05 2022-08-26 中国联合网络通信集团有限公司 一种数据传输方法和传送网控制器
US10771201B2 (en) * 2018-11-08 2020-09-08 Qualcomm Incorporated On-demand retransmissions in broadcast communication
US11038727B2 (en) * 2018-11-08 2021-06-15 Qualcomm Incorporated User equipment receiver processing for multi-transmit-receive-point communication
EP3878200B1 (en) * 2018-11-08 2023-09-06 Telefonaktiebolaget LM Ericsson (publ) Measurement adaptation based on channel hardening
US11902931B2 (en) * 2018-11-09 2024-02-13 Nokia Technologies Oy Method and apparatus for transmitting positioning measurement report
CN111245560B (zh) * 2018-11-29 2024-01-05 华为技术有限公司 数据发送的方法及装置
CN109361433B (zh) * 2018-11-30 2021-08-10 东南大学 子阵列协作的室内多用户太兆赫兹通信系统波束训练方法
US11169240B1 (en) 2018-11-30 2021-11-09 Ball Aerospace & Technologies Corp. Systems and methods for determining an angle of arrival of a signal at a planar array antenna
CN111294801B (zh) 2018-12-07 2023-10-27 中兴通讯股份有限公司 信息处理、信息接收方法及装置、存储介质
WO2020123633A1 (en) 2018-12-12 2020-06-18 Google Llc Facilitating self-organizing network (son) enhancement
CN111328102B (zh) * 2018-12-14 2022-10-18 中国移动通信集团广西有限公司 一种共覆盖关系识别的方法及装置
CN114727328B (zh) * 2018-12-14 2024-11-29 华为技术有限公司 一种故障确定方法及装置
EP3900430A4 (en) * 2018-12-17 2022-08-03 Intel Corporation TECHNIQUES FOR USING RESOURCES AND SUPPORTING QUALITY OF SERVICE IN VEHICLE SIDE LINK COMMUNICATIONS TO ALL NEW RADIO
CN111371733B (zh) * 2018-12-26 2024-03-12 上海新微技术研发中心有限公司 支持NB-IOT协议与LPMesh协议的系统、装置、方法、设备和介质
CN109547096B (zh) * 2018-12-26 2021-12-07 西安空间无线电技术研究所 一种适用于全球低轨卫星星座的编址与路由方法
CN109510673B (zh) * 2018-12-27 2021-03-05 河海大学常州校区 一种能量有效的次用户信息传输方法及系统
KR102709853B1 (ko) * 2018-12-27 2024-09-26 삼성전자주식회사 최적의 빔을 결정하기 위한 방법 및 그 전자 장치
FR3091454B1 (fr) * 2018-12-30 2021-12-10 Air Lynx Système de communication entre des stations de base améliorées d’un système de radiocommunication mobile utilisant un mode de diffusion de type broadcast/multicast pour établir des liaisons de transport de données
US11228475B2 (en) 2019-01-03 2022-01-18 Parallel Wireless, Inc. 2G/3G signals over 4G/5G virtual RAN architecture
EP3909298A1 (en) * 2019-01-10 2021-11-17 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Nr user equipment (ue) power savings reporting and configuration
US11388632B2 (en) * 2019-01-10 2022-07-12 Qualcomm Incorporated Pre-reservation resource management
CN111432466B (zh) * 2019-01-10 2021-07-09 成都华为技术有限公司 发送同步信号的方法和装置
CN111684853A (zh) * 2019-01-10 2020-09-18 联发科技股份有限公司 未授权频谱中新无线电(nr-u)的带宽部分(bwp)操作
US11553542B2 (en) * 2019-01-11 2023-01-10 Qualcomm Incorporated Device-to-device signaling
JP2022517938A (ja) 2019-01-11 2022-03-11 アップル インコーポレイテッド 基準信号を介してリモート干渉管理情報を伝達する方法
US12004143B2 (en) 2019-01-11 2024-06-04 Qualcomm Incorporated Resource reservation techniques for wireless communications
US11317445B2 (en) * 2019-01-15 2022-04-26 Qualcomm Incorporated Transmission of communication signals associated with different listen-before-talk time periods
CN113330706A (zh) * 2019-01-30 2021-08-31 瑞典爱立信有限公司 基于竞争的多层传输
CN113330693A (zh) * 2019-01-30 2021-08-31 苹果公司 下行链路接收信号冲突避免
US11356859B2 (en) 2019-02-11 2022-06-07 Parallel Wireless, Inc. 5G native architecture
CN113424575B (zh) * 2019-02-13 2024-12-03 苹果公司 消息3中针对增强型机器类型通信和窄带物联网的质量报告的设计
KR102658886B1 (ko) 2019-02-14 2024-04-18 삼성전자 주식회사 차세대 이동 통신 시스템에서 차량 통신을 지원하기 위한 단말 능력 절차 수행 방법 및 장치
SE1900029A1 (en) 2019-02-15 2020-08-16 Telefonaktiebolaget L M Ericsson Ÿ Publ IAB downlink timing
WO2020164142A1 (zh) * 2019-02-15 2020-08-20 Oppo广东移动通信有限公司 同步信号块信息处理方法、装置及通信装置
CN111586831B (zh) 2019-02-15 2022-08-19 华为技术有限公司 信号传输方法与装置
WO2020165308A1 (en) 2019-02-15 2020-08-20 Nokia Technologies Oy Preconfigured uplink resource control signaling enhancements
CN113711554B (zh) * 2019-02-22 2024-09-03 株式会社Ntt都科摩 终端、无线通信方法以及系统
US11412544B2 (en) * 2019-02-27 2022-08-09 Samsung Electronics Co., Ltd. Method and apparatus for configuration of a RACH occasion in NR unlicensed
KR102401124B1 (ko) * 2019-02-27 2022-05-23 엘지전자 주식회사 사이드링크 통신을 수행하는 장치의 장치 능력 보고
CN112655258A (zh) * 2019-03-01 2021-04-13 Oppo广东移动通信有限公司 无线通信的方法、终端设备和网络设备
WO2020179214A1 (ja) * 2019-03-01 2020-09-10 日本電気株式会社 制御装置、制御方法、非一時的なコンピュータ可読媒体、及び通信システム
US11291067B2 (en) 2019-03-01 2022-03-29 At&T Intellectual Property I, L.P. Detection of failure in a backhaul communications link
US11101862B2 (en) * 2019-03-22 2021-08-24 Qualcomm Incorporated Beam update techniques in wireless communications
US11751158B2 (en) * 2019-03-26 2023-09-05 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Integrated access backhaul (IAB) nodes with negative propagation delay indication
CN119697756A (zh) 2019-03-26 2025-03-25 诺基亚技术有限公司 用于按需定位参考信号传输的测量
CN111182579B (zh) * 2019-03-26 2022-04-29 维沃移动通信有限公司 定位测量信息上报方法、终端和网络设备
CN110557235B (zh) * 2019-03-27 2023-04-07 中兴通讯股份有限公司 定位参考信号的发送、接收方法、装置、收发节点
US11064337B2 (en) 2019-03-28 2021-07-13 At&T Intellectual Property I, L.P. Beam as a service for 5G or other next generation network
CN113647039B (zh) * 2019-03-28 2023-08-18 联想(北京)有限公司 用于复制通信的方法及设备
US11297554B2 (en) 2019-03-28 2022-04-05 At&T Intellectual Property I, L.P. Candidate beam selection and control for 5G or other next generation network
US10880836B2 (en) 2019-03-28 2020-12-29 At&T Intellectual Property I, L.P. Beam provisioning for sensory data collection for 5G or other next generation networks
US11327142B2 (en) 2019-03-29 2022-05-10 Ball Aerospace & Technologies Corp. Systems and methods for locating and tracking radio frequency transmitters
WO2020205591A1 (en) * 2019-03-29 2020-10-08 Ball Aerospace & Technologies Corp. Systems and methods for locating and tracking radio frequency transmitters
US11419170B2 (en) * 2019-04-02 2022-08-16 Qualcomm Incorporated Radio access technology ping-pong reselection and registration avoidance
KR102785897B1 (ko) 2019-04-03 2025-03-25 삼성전자주식회사 데이터 송신 방법 및 이를 위한 장치
US11419052B2 (en) * 2019-04-03 2022-08-16 Acer Incorporated Techniques for handling measurement set adaptation
CN113498614A (zh) * 2019-04-04 2021-10-12 株式会社Ntt都科摩 簇头参数确定方法及终端
WO2020208118A1 (en) * 2019-04-08 2020-10-15 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Serving cell activation and deactivation
CN112997575B (zh) * 2019-04-11 2023-07-21 Oppo广东移动通信有限公司 无线通信方法、终端设备和网络设备
CN111294146B (zh) * 2019-04-12 2021-08-10 展讯通信（上海）有限公司 数据帧的重传方法及装置
US11962097B2 (en) 2019-04-16 2024-04-16 Nokia Solutions And Networks Oy Method and apparatus for selecting antenna elements of an antenna array
US11654635B2 (en) 2019-04-18 2023-05-23 The Research Foundation For Suny Enhanced non-destructive testing in directed energy material processing
CN111866790B (zh) * 2019-04-25 2022-08-26 上海朗帛通信技术有限公司 一种被用于无线通信的节点中的方法和装置
EP3963930B1 (en) * 2019-04-30 2025-04-09 Nokia Technologies OY Mechanism for providing multiple transmission opportunities
CN115426018A (zh) * 2019-04-30 2022-12-02 华为技术有限公司 指示和确定预编码矩阵的方法以及通信装置
US11997711B2 (en) * 2019-05-02 2024-05-28 Nokia Technologies Oy Contention window size adjustment feedback
CN110896324B (zh) * 2019-05-15 2022-02-11 腾讯科技（深圳）有限公司 一种增强波束成形方法、装置、系统及设备
CN113841440B (zh) * 2019-05-17 2025-08-01 交互数字专利控股公司 用于能量收集的波形设计和信令的方法和装置
CN111988107B (zh) * 2019-05-21 2022-02-18 华为技术有限公司 用于干扰协调的方法和装置
TWI707240B (zh) * 2019-05-30 2020-10-11 遠傳電信股份有限公司 判斷沉睡站台之系統及其判斷流程
US11375416B2 (en) 2019-05-31 2022-06-28 Samsung Electronics Co., Ltd. Method and user equipment apparatus for optimizing radio resource for URLLC services in dual connectivity technology
JP7667929B2 (ja) * 2019-06-07 2025-04-24 エムティーエフコム インク． 新規な大容量通信システム
CN116113024A (zh) * 2019-06-10 2023-05-12 上海朗帛通信技术有限公司 一种被用于无线通信的节点中的方法和装置
US10715951B1 (en) * 2019-06-11 2020-07-14 Nokia Technologies Oy Positioning support for wireless devices such as NR-IoT devices and useful for geofencing
US11689965B2 (en) 2019-06-11 2023-06-27 British Telecommunications Public Limited Company Fronthaul physical layer split in a cellular telecommunications network
CN110267284B (zh) * 2019-06-27 2023-04-07 上海金卓科技有限公司 基于软件定义的4g小基站侧数据传输方法及4g小基站
CN112152681B (zh) * 2019-06-27 2022-02-15 华为技术有限公司 一种预编码方法及装置
CN110311905B (zh) * 2019-06-27 2021-10-22 上海金卓科技有限公司 基于软件定义的5g小基站侧数据传输方法及5g小基站
US11456823B2 (en) * 2019-06-28 2022-09-27 Qualcomm Incorporated Distance and angle based sidelink HARQ
GB201909462D0 (en) * 2019-07-01 2019-08-14 Samsung Electronics Co Ltd eMeas and MDT
WO2021002713A1 (en) * 2019-07-02 2021-01-07 Samsung Electronics Co., Ltd. Resource selection method and apparatus for sidelink transmission
CN114097277B (zh) * 2019-07-04 2024-12-06 上海诺基亚贝尔股份有限公司 V2x通信从sidelink连接到小区连接的主动切换
US11576134B2 (en) * 2019-07-10 2023-02-07 Qualcomm Incorporated Methods and apparatus to facilitate a soft in-coverage/out-of-coverage indication for sidelink communications
US11800584B2 (en) * 2019-07-12 2023-10-24 Parallel Wireless, Inc. 5G mobile network with intelligent 5G non-standalone (NSA) radio access network (RAN)
US10848965B1 (en) * 2019-07-12 2020-11-24 Qualcomm Incorporated Compromised-message exploit protection
US11889435B2 (en) * 2019-07-12 2024-01-30 Mediatek Singapore Pte. Ltd. Enhanced high-throughput synchronous and constrained multi-link transmissions in WLAN
CN110380796B (zh) * 2019-07-12 2022-03-25 浙江云蝠电子科技有限公司 提升wifi定位设备抗干扰能力的方法
US10838061B1 (en) * 2019-07-16 2020-11-17 Blackmore Sensors & Analytics, LLC. Method and system for enhanced velocity resolution and signal to noise ratio in optical phase-encoded range detection
WO2021008710A1 (en) 2019-07-18 2021-01-21 Nokia Technologies Oy Power exposure reporting for wireless networks
US12587824B2 (en) 2019-07-19 2026-03-24 Parallel Wireless, Inc. 5G stand alone (SA) radio access network (RAN) with evolved packet core (EPC)
WO2021012593A1 (en) 2019-07-22 2021-01-28 Guangdong Oppo Mobile Telecommunications Corp., Ltd. User equipment and method of uplink beam management
CN110380763B (zh) * 2019-07-23 2021-05-11 东南大学 收发方向图非互易全数字波束成形天线阵列及其实现方法
CN110519849B (zh) * 2019-07-25 2022-02-18 中国矿业大学 一种针对移动边缘计算的通信和计算资源联合分配方法
CN113498628B (zh) * 2019-07-26 2023-11-17 Oppo广东移动通信有限公司 监听随机接入响应的方法、设备及存储介质
US10833838B1 (en) * 2019-07-26 2020-11-10 Itron Global Sarl Precise time synchronization for communication devices in networks
US11924925B2 (en) * 2019-07-26 2024-03-05 Parallel Wireless, Inc. 5G enhanced HetNet gateway
US11012540B2 (en) * 2019-07-29 2021-05-18 International Business Machines Corporation Dynamic retransmission timeout values
CN112312460B (zh) * 2019-07-29 2022-05-13 华为技术有限公司 测量上报的方法与装置
US11026095B2 (en) 2019-07-31 2021-06-01 At&T Intellectual Property I, L.P. Real-time network provisioning for distributed virtual zones of collaborative mobile devices for 5G or other next generation network
CN114268530B (zh) * 2019-08-01 2023-10-20 大唐移动通信设备有限公司 一种信号的发送、接收方法、终端及装置
US11589310B2 (en) * 2019-08-15 2023-02-21 Qualcomm Incorporated Discontinuous reception for mode 1 sidelink
US11153830B2 (en) * 2019-08-15 2021-10-19 Qualcomm Incorporated Emission limit indication techniques for aerial wireless devices
KR102227287B1 (ko) * 2019-08-15 2021-03-15 엘지전자 주식회사 자율주행시스템에서 차량의 멀티안테나 제어방법 및 이를 위한 장치
US20220353842A1 (en) * 2019-08-15 2022-11-03 Sony Group Corporation Methods and devices for on-demand positioning
US11101856B2 (en) * 2019-08-16 2021-08-24 Lg Electronics Inc. Method and apparatus for uplink signal transmission based on codebook in a wireless communication system
WO2021031090A1 (zh) * 2019-08-19 2021-02-25 华为技术有限公司 一种侧行链路通信方法及装置
US11265828B2 (en) * 2019-08-21 2022-03-01 Qualcomm Incorporated Power allocation for sidelink feedback transmission
EP3783932B1 (en) 2019-08-23 2022-09-21 Nokia Solutions and Networks Oy Receiving vehicular communication messages
CN114270749B (zh) * 2019-08-23 2024-07-05 上海诺基亚贝尔股份有限公司 用于通信的设备、方法以及装置
CN114342301B (zh) * 2019-08-26 2024-06-25 瑞典爱立信有限公司 用于urllc传输的资源缩放
IT201900015096A1 (it) * 2019-08-27 2021-02-27 Telecom Italia Spa Sistema di rete auto-organizzante
US11438124B2 (en) 2019-08-28 2022-09-06 Qualcomm Incorporated Coordination notifications in wireless backhaul systems
WO2021046650A1 (en) 2019-09-12 2021-03-18 Trespass Tracker Ltd. System and method of tracking a mobile device
US11871215B2 (en) 2019-09-18 2024-01-09 Qualcomm Incorporated Uplink-centric handover in a wireless multi-hop network
CN112543484B (zh) * 2019-09-20 2023-02-21 维沃移动通信有限公司 保持业务连续性方法和设备
WO2021056238A1 (en) * 2019-09-25 2021-04-01 Qualcomm Incorporated Frequency band prioritization for wireless communications
CA3153202A1 (en) * 2019-09-30 2021-04-08 Nannan Liu Communication method and apparatus
CN114391269B (zh) * 2019-09-30 2023-09-22 华为技术有限公司 无线通信方法及设备
CN110719276B (zh) * 2019-09-30 2021-12-24 北京网瑞达科技有限公司 基于缓存密码的网络设备安全访问的系统及其工作方法
GB2590142B (en) * 2019-10-04 2022-10-12 Samsung Electronics Co Ltd Capability coordination for mobility with DAPS
JP7378606B2 (ja) 2019-10-04 2023-11-13 ソニーグループ株式会社 受信ビーム選択方法、関連する受信機ノード及び関連する送信機ノード
US11546124B2 (en) 2019-10-11 2023-01-03 Electronics And Telecommunications Research Institute Method and apparatus for communication using fronthaul interface
US12284710B2 (en) * 2019-10-14 2025-04-22 Google Llc Fast failure recovery with master node
FR3102253B1 (fr) * 2019-10-16 2022-01-14 Commissariat Energie Atomique Procédé de détection d’obstacle, dispositif de détection, système de détection et véhicule associés
WO2021072727A1 (en) * 2019-10-18 2021-04-22 Qualcomm Incorporated Switching from non-standalone mode to standalone mode for new radio communications
CN112702800B (zh) * 2019-10-22 2023-03-28 成都华为技术有限公司 一种通信方法及装置
EP3813270A1 (en) * 2019-10-23 2021-04-28 Nokia Solutions and Networks Oy Coordinated link adaptation and packet scheduling in dynamic spectrum sharing
US10862558B1 (en) * 2019-10-25 2020-12-08 GM Global Technology Operations LLC Vehicle telematics systems with MIMO antenna selection based on channel state information
KR102916646B1 (ko) * 2019-10-30 2026-01-22 삼성전자주식회사 무선 통신 시스템에서 프론트홀 전송을 위한 장치 및 방법
EP4055768B1 (en) * 2019-11-07 2026-04-22 Guangdong Oppo Mobile Telecommunications Corp., Ltd. Communication method and device
EP4055748B1 (en) * 2019-11-07 2026-01-28 ZTE Corporation System and method for transmission repetition mode indicators
US10856191B1 (en) * 2019-11-08 2020-12-01 Nokia Technologies Oy User equipment configuration
CN114900271A (zh) * 2019-11-08 2022-08-12 华为技术有限公司 基于ntn的数据传输方法、装置和存储介质
TWI729566B (zh) 2019-11-15 2021-06-01 財團法人工業技術研究院 協調波束掃瞄排程的方法及智能控制器
US11882449B1 (en) 2019-11-21 2024-01-23 Cable Television Laboratories, Inc. Systems and methods for protecting cellular network messages
US12137176B1 (en) 2019-11-21 2024-11-05 Cable Television Laboratories, Inc. Systems and methods for protecting network broadcast messages
US12309281B1 (en) 2019-11-21 2025-05-20 Cable Television Laboratories, Inc. Systems and methods for protecting cellular network messages
US11330668B2 (en) * 2019-11-22 2022-05-10 Apple Inc. 5G NR FR2 beam management enhancements
US11889510B2 (en) 2019-11-26 2024-01-30 Qualcomm Incorporated Frame based operation for millimeter wave (mmWave) with receiver based contention
CN112867168B (zh) * 2019-11-27 2024-03-22 中国移动通信集团陕西有限公司 窄带物联网高并发接入方法、装置、计算设备及存储介质
US11778641B2 (en) * 2019-11-27 2023-10-03 Qualcomm Incorporated Configurations for sidelink beam management
CN111106859B (zh) * 2019-11-28 2020-11-20 东南大学 毫米波/太赫兹网络大规模mimo无线传输方法
US11665594B2 (en) * 2019-12-02 2023-05-30 Cisco Technology, Inc. Telemetry data correlation for device-level assurance in wireless networks
US12193040B2 (en) * 2019-12-09 2025-01-07 Qualcomm Incorporated Beam and cell selection based on power configuration
CN114830793A (zh) * 2019-12-20 2022-07-29 索尼集团公司 处理由无线电网络节点服务的一个或更多个无线终端引起的干扰的方法和设备
CN111711518B (zh) * 2019-12-27 2021-12-10 电子科技大学 一种多用户物理层密钥分发与广播通信同时进行的方法
CN115802502A (zh) * 2020-01-02 2023-03-14 上海朗帛通信技术有限公司 一种被用于无线通信的节点中的方法和装置
EP4080986B1 (en) 2020-01-08 2024-10-02 LG Electronics Inc. Signaling for multi-link transmission
CN111031585B (zh) * 2020-01-10 2022-01-14 赣江新区智慧物联研究院有限公司 一种休眠控制方法、装置、存储介质及服务器
WO2021144352A1 (en) * 2020-01-14 2021-07-22 Sony Group Corporation Beam management for frequency division duplex operation
CN113141643B (zh) * 2020-01-20 2023-04-07 中移(上海)信息通信科技有限公司 锚点驻留方法、终端、系统及存储介质
US20210227604A1 (en) * 2020-01-21 2021-07-22 Asustek Computer Inc. Method and apparatus for monitoring device-to-device sidelink control signal in a wireless communication system
US11152991B2 (en) 2020-01-23 2021-10-19 Nxgen Partners Ip, Llc Hybrid digital-analog mmwave repeater/relay with full duplex
WO2021152378A1 (en) * 2020-01-28 2021-08-05 Zeku Inc. Layer 2 downlink data in-line processing using integrated circuits
CN116963308A (zh) * 2020-01-31 2023-10-27 联发科技（新加坡）私人有限公司 数据传输方法
US11696156B2 (en) * 2020-01-31 2023-07-04 Qualcomm Incorporated Methods and apparatus for flexible configuration of fronthaul split radio units
US11528636B2 (en) 2020-02-04 2022-12-13 Parallel Wireless, Inc. OpenRAN networking infrastructure
WO2021157895A1 (en) 2020-02-07 2021-08-12 Lg Electronics Inc. Method and apparatus for small data transmission in rrc inactive state in mr-dc
JP7544828B2 (ja) * 2020-02-07 2024-09-03 オッポ広東移動通信有限公司 情報処理方法及び装置
US12035360B2 (en) * 2020-02-07 2024-07-09 Qualcomm Incorporated Acknowledgement-based link adaptation with listen-before-talk procedures
EP4102905A4 (en) * 2020-02-07 2023-11-01 Ntt Docomo, Inc. TERMINAL AND BASE STATION
CN111294886B (zh) * 2020-02-10 2022-03-25 广东工业大学 一种基于无线能量驱动的移动边缘计算方法及装置
FI20205140A1 (en) * 2020-02-11 2021-08-12 Nokia Technologies Oy OPTIMIZED INDICATIVE RADIATION FOR THE INVESTIGATION PROCESS
WO2021159418A1 (zh) * 2020-02-13 2021-08-19 华为技术有限公司 一种确定侧链路时长的方法及其装置
WO2021161264A1 (en) * 2020-02-13 2021-08-19 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Methods and nodes for simultaneous reception on backhaul and access links in iab nodes
US12294999B2 (en) * 2020-02-13 2025-05-06 Lenovo (Beijing) Ltd. Method and apparatus for beam-based transmission for sidelink
US11924895B2 (en) * 2020-02-14 2024-03-05 Qualcomm Incorporated Techniques for new radio layer two relay
US11751150B2 (en) * 2020-02-19 2023-09-05 Qualcomm Incorporated Synchronization signal block indexing schemes
CN111231531A (zh) * 2020-02-26 2020-06-05 广东阿诺捷喷墨科技有限公司 一种网络化智能集中管控的侧喷喷印系统
US20210282230A1 (en) * 2020-03-05 2021-09-09 Geoverse, LLC Core router for a multi-purpose cellular network with 5g proxy functionalities
CN113766627B (zh) * 2020-03-11 2023-07-18 海能达通信股份有限公司 一种信号的发送及处理方法、装置
CN115245026B (zh) * 2020-03-12 2025-06-24 高通股份有限公司 在非活跃状态中至分解式基站的小数据传输
WO2021184201A1 (en) * 2020-03-17 2021-09-23 Mediatek Singapore Pte. Ltd. Methods and apparatus of csi report to support reliable multicast transmission
CN113498142A (zh) * 2020-03-18 2021-10-12 华为技术有限公司 一种中继通信方法及相关设备
US11115860B1 (en) * 2020-03-19 2021-09-07 Sprint Communications Company L.P. Secondary access node control in a wireless communication network
CN111401279A (zh) * 2020-03-20 2020-07-10 三一重工股份有限公司 工厂智能管理方法及装置
BR112022019160A2 (pt) * 2020-03-24 2022-11-08 Lenovo Beijing Ltd Método e aparelho para reavaliação de recursos de enlace lateral
CN113453274B (zh) * 2020-03-25 2023-03-03 华为技术有限公司 一种上行数据的分流方法及终端
US11665701B2 (en) * 2020-03-27 2023-05-30 Qualcomm Incorporated Sidelink feedback timing
CN111641583B (zh) 2020-04-07 2021-09-03 北京邮电大学 一种物联网资源接入系统及资源接入方法
EP4133649A1 (en) * 2020-04-07 2023-02-15 Telefonaktiebolaget LM Ericsson (publ) Control information on data channel
US12302367B2 (en) * 2020-04-08 2025-05-13 Qualcomm Incorporated Link management for sidelink
CN113517955B (zh) * 2020-04-10 2024-04-26 中信科智联科技有限公司 信息发送、接收方法及发送设备和接收设备
CN113543203B (zh) * 2020-04-14 2023-10-24 海能达通信股份有限公司 一种通信资源分配和通信节点唤醒的方法
CN115516913A (zh) * 2020-04-20 2022-12-23 中兴通讯股份有限公司 确保无线通信中的服务连续性
US12483954B2 (en) 2020-04-21 2025-11-25 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Method and apparatus for configuring channel resource
WO2021221352A1 (ko) * 2020-04-27 2021-11-04 엘지전자 주식회사 무선 통신 시스템에서 빔포밍된 신호를 이용하여 측위를 수행하기 위한 방법 및 장치
CN115462165B (zh) * 2020-04-29 2025-05-09 华为技术有限公司 接入方法和装置以及通信系统
WO2021217598A1 (en) * 2020-04-30 2021-11-04 Lenovo (Beijing) Limited Emtc scheduling and mpdcch monitoring
US12058532B2 (en) * 2020-05-04 2024-08-06 Qualcomm Incorporated Estimating features of a radio frequency band based on an inter-band reference signal
WO2021224705A1 (en) * 2020-05-05 2021-11-11 Nokia Technologies Oy Measurement configuration for local area machine learning radio resource management
US10986570B1 (en) 2020-05-08 2021-04-20 At&T Intellectual Property I, L.P. Location-based adaptation of wireless communication device operating parameters
CN111585898B (zh) * 2020-05-08 2021-06-25 西安电子科技大学 面向无线自组织网络的路由信息增量传输方法
CN115606237A (zh) * 2020-05-08 2023-01-13 三星电子株式会社（Kr） 并行处理数据的方法和系统
CN111650671B (zh) * 2020-05-13 2021-10-22 苏翔 一种基于多对象最优匹配技术的降水预报空间检验方法
CN113676292B (zh) 2020-05-15 2023-04-07 维沃移动通信有限公司 信息传输、harq-ack码本的生成、传输方法及设备
CN113709723B (zh) 2020-05-20 2022-10-14 大唐移动通信设备有限公司 一种能力上报及处理方法、设备、装置及介质
CN111669213B (zh) * 2020-05-22 2020-12-08 军事科学院系统工程研究院网络信息研究所 一种卫星通信资源的动态管控系统和管控方法
CN111651138B (zh) * 2020-05-28 2023-11-03 Oppo广东移动通信有限公司 一种集成电路、信号处理方法及装置、存储介质
KR20210147717A (ko) * 2020-05-29 2021-12-07 삼성전자주식회사 차세대 이동 통신 시스템에서 멀티캐스트를 지원하는 베어러 구조와 지원 방법 및 장치
US11570742B2 (en) 2020-05-29 2023-01-31 Qualcomm Incorporated Differential positioning reference signal reporting within co-located cells
CN111601243A (zh) * 2020-06-01 2020-08-28 蚌埠珠领智能科技有限公司 用于行人携带的移动终端与车载移动终端之间进行信息传输的方法及系统
US11705952B2 (en) 2020-06-01 2023-07-18 Qualcomm Incorporated Periodic channel state information reference signal beam management scheduling
US11737018B2 (en) * 2020-06-02 2023-08-22 Apple Inc. Multi-link hibernation mode for WLAN
CN116405071A (zh) * 2020-06-03 2023-07-07 华为技术有限公司 通信方法及相关装置
US11792832B1 (en) * 2020-06-05 2023-10-17 Space Exploration Technologies Corp. System and method of providing an adaptive modulation and coding scheme
WO2021249618A1 (en) * 2020-06-08 2021-12-16 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Geofencing systems and methods
US11800591B2 (en) * 2020-06-12 2023-10-24 Qualcomm Incorporated Sidelink DRX and standalone sidelink beam failure detection and recovery
US11743932B2 (en) * 2020-06-16 2023-08-29 Qualcomm Incorporated Techniques for random access channel-based self-interference measurement
CN111898796A (zh) * 2020-06-16 2020-11-06 国网浙江省电力有限公司绍兴供电公司 一种多业务融合的配电网可靠性优化的方法
CN116235602B (zh) * 2020-06-19 2025-07-04 中兴通讯股份有限公司 具有已配置授权的处于非活动状态的用户设备的波束切换
CN113866711B (zh) * 2020-06-30 2025-03-18 京东方科技集团股份有限公司 定位方法、定位装置及系统、电子设备和计算机可读介质
EP4133887A4 (en) * 2020-07-06 2023-09-06 Samsung Electronics Co., Ltd. METHOD AND DEVICE FOR TRANSMITTING SMALL AMOUNTS OF DATA
CN111954312A (zh) * 2020-07-08 2020-11-17 北京瀚诺半导体科技有限公司 一种信道上的用户选择方法及系统
WO2022015004A1 (en) 2020-07-13 2022-01-20 Samsung Electronics Co., Ltd. Method and device for determining timing information
CN114007184A (zh) * 2020-07-13 2022-02-01 北京三星通信技术研究有限公司 定时信息的确认方法和设备
US20230199755A1 (en) * 2020-07-14 2023-06-22 Qualcomm Incorporated Ul tdm carrier aggregation
CN111787509B (zh) * 2020-07-14 2021-11-02 中南大学 边缘计算中基于强化学习的无人机任务卸载方法及系统
WO2022011618A1 (zh) * 2020-07-15 2022-01-20 Oppo广东移动通信有限公司 信息处理方法、终端设备和网络设备
WO2022016474A1 (zh) * 2020-07-23 2022-01-27 北京小米移动软件有限公司 接入控制方法及装置、存储介质
US12241959B2 (en) * 2020-07-23 2025-03-04 Qualcomm Incorporated Beam management for bistatic air interface based radio frequency sensing in millimeter wave systems
US11893507B1 (en) * 2020-07-24 2024-02-06 Amperity, Inc. Predicting customer lifetime value with unified customer data
US11849341B2 (en) * 2020-07-27 2023-12-19 Verizon Patent And Licensing Inc. Systems and methods for simulating wireless user equipment and radio access network messaging over packet-based networks
CN112073096B (zh) * 2020-07-28 2021-05-25 北京邮电大学 一种基于极化变换的mimo传输系统的信号发送、接收方法和装置
EP4190024A4 (en) * 2020-08-03 2024-04-24 Qualcomm Incorporated MRB ARCHITECTURE WITH PDCP RETRANSMISSION
US11812255B2 (en) 2020-08-04 2023-11-07 Nokia Technologies Oy Congestion aware DRX_ON adaptation in sidelink unicast
US20230247606A1 (en) * 2020-08-05 2023-08-03 Beijing Xiaomi Mobile Software Co., Ltd. Switching method and apparatus for terminal, device and medium
CN116134787B (zh) * 2020-08-05 2025-10-21 苹果公司 基于信道的波束成形
US12127099B2 (en) 2020-08-06 2024-10-22 Apple Inc. Base station operation to restrict access by reduced capability user equipment
US12048066B2 (en) * 2020-08-06 2024-07-23 Apple Inc. Network access by a reduced capability user equipment
WO2022027484A1 (zh) * 2020-08-06 2022-02-10 北京小米移动软件有限公司 随机接入的方法、装置、通信设备及存储介质
US20230292254A1 (en) * 2020-08-07 2023-09-14 Indian Institute Of Technology Hyderabad Methods for improving coverage of a cellular network and systems thereof
CN114071503B (zh) * 2020-08-07 2024-04-19 大唐移动通信设备有限公司 下行定位参考信号收发方法、终端、基站、设备及装置
US11576181B2 (en) 2020-08-10 2023-02-07 International Business Machines Corporation Logical channel management in a communication system
CN111935800B (zh) * 2020-08-12 2022-08-19 成都极米科技股份有限公司 多链路场景下的系统消息变更方法、终端设备和存储介质
CN114342359B (zh) 2020-08-12 2025-12-23 北京小米移动软件有限公司 接入控制的方法、装置、通信设备及存储介质
CN116018828A (zh) * 2020-08-13 2023-04-25 瑞典爱立信有限公司 用于在本地服务区中提供多播广播服务的方法和设备
EP3958008B1 (en) 2020-08-17 2024-09-04 Nokia Technologies Oy Los training dataset imbalance detection
US12075513B2 (en) * 2020-08-19 2024-08-27 Qualcomm Incorporated Associated with a positioning reference signal configuration
CN111988856B (zh) * 2020-08-19 2024-04-26 太仓市同维电子有限公司 4g/5g分布式小基站的扩展单元的多射频单元基带合并方法
CN112036821B (zh) * 2020-08-24 2024-02-02 智能创谷(北京)科技有限公司 基于网格图规划专线的量化方法、装置、介质和电子设备
CN111901270B (zh) * 2020-08-24 2021-07-09 北京大学 宽带多用户一比特毫米波系统模型辅助学习的解调方法
CN114125762B (zh) * 2020-08-28 2025-06-27 上海朗帛通信技术有限公司 一种副链路无线通信的方法和装置
US12063617B2 (en) * 2020-08-28 2024-08-13 Acer Incorporated Method and user equipment for implementing NTN mobility
US20220066798A1 (en) * 2020-08-30 2022-03-03 Timothy L. Kelly Remote Support Device
CN112199804B (zh) * 2020-09-04 2023-11-14 中通服咨询设计研究院有限公司 一种无线网络仿真区域的计算与绘制方法
CN112073353B (zh) * 2020-09-09 2023-07-04 浙江树人学院（浙江树人大学） 基于fpga的lte-u通信系统
US11716695B2 (en) * 2020-09-11 2023-08-01 Qualcomm Incorporated Exception-robust time-averaged radio frequency exposure compliance continuity
US12556354B2 (en) * 2020-09-17 2026-02-17 Qualcomm Incorporated Timing event trigger full duplex abortion
EP4214984B1 (en) * 2020-09-18 2024-10-09 Fraunhofer-Gesellschaft zur Förderung der angewandten Forschung e.V. Communication system
TWI755068B (zh) * 2020-09-21 2022-02-11 宜鼎國際股份有限公司 具有系統作業能力的資料儲存裝置
EP3975453B1 (en) * 2020-09-24 2026-04-01 Rohde & Schwarz GmbH & Co. KG Adaptive coverage optimization in single-frequency networks (sfn)
CN115088327B (zh) 2020-09-25 2025-08-29 苹果公司 支持侧链路非连续接收(sl-drx)的用户装备(ue)的感测
CN114258127B (zh) * 2020-09-25 2023-09-15 维沃移动通信有限公司 信息确定方法、信息发送方法、装置和设备
CN114337947B (zh) * 2020-09-29 2024-11-15 维沃移动通信有限公司 确定传输模式的方法、装置和通信设备
CN114339713B (zh) * 2020-09-29 2023-07-14 维沃移动通信有限公司 传输处理方法、终端及网络侧设备
CN112437449B (zh) * 2020-09-30 2023-02-21 国网安徽省电力有限公司信息通信分公司 联合资源分配方法
WO2022067751A1 (en) * 2020-09-30 2022-04-07 Zte Corporation Systems and methods for interference management
CN112202530B (zh) * 2020-09-30 2024-03-22 芯象半导体科技(北京)有限公司 信道盲检测方法和装置以及通信装置和存储介质
WO2022078876A1 (en) * 2020-10-14 2022-04-21 Sony Group Corporation Terminals, base stations, systems, methods, circuitry and computer program products
US20220124652A1 (en) * 2020-10-16 2022-04-21 Nokia Technologies Oy IAB Timing Delta MAC CE Enhancement For Case #6 Timing Support
US12155657B2 (en) 2020-10-16 2024-11-26 Somos, Inc. Systems and methods for an internet of things device registry display
US12238529B2 (en) * 2020-10-19 2025-02-25 Samsung Electronics Co., Ltd. Electronic device and method of controlling electronic device in communication network supporting dynamic spectrum sharing
EP4233450A4 (en) 2020-10-22 2023-12-27 Apple Inc. Sidelink (sl) discontinuous reception (drx) for unicast, connection-specific drx
US20220132381A1 (en) * 2020-10-23 2022-04-28 At&T Intellectual Property I, L.P. User plane adaptation for mobile integrated access and backhaul
CN112423347B (zh) * 2020-11-02 2023-08-11 中国联合网络通信集团有限公司 QoS保障方法及装置
US12324037B1 (en) * 2020-11-04 2025-06-03 Sprint Spectrum Lp Ensuring quality of service for relay nodes
EP4243211A4 (en) * 2020-11-04 2024-11-13 KMW Inc. METHOD FOR CORRECTING CHANNEL IRREVERSIBILITY AND TEMPORAL/SPATIAL SEPARATION OF POLARIZED BEAMS, AND MULTI-BEAM ANTENNA DEVICE USING SAME
CN112422250B (zh) * 2020-11-06 2021-08-06 上海擎昆信息科技有限公司 一种多参考信号联合测量时偏的方法及系统
CN114466455B (zh) * 2020-11-10 2026-02-03 维沃移动通信有限公司 工作模式确定方法、装置、设备及存储介质
CN112199865B (zh) * 2020-11-11 2022-03-22 西南科技大学 基于sbr的多层密闭舱体射线跟踪方法、存储介质及终端
US12089148B2 (en) * 2020-11-13 2024-09-10 Samsung Electronics Co., Ltd. Electronic device for searching a node based on identification information of cellular communication network and method for the same
CN114501570B (zh) * 2020-11-13 2024-09-20 维沃移动通信有限公司 基于侧链路中继的切换方法、装置、设备及存储介质
CN112583468B (zh) * 2020-11-18 2023-01-24 郑州大学 一种基于mf-tdma体制的多波束卫星上行时隙、带宽、功率三维联合分配的方法
CN114641078B (zh) * 2020-11-30 2024-11-26 上海华为技术有限公司 一种资源分配的动态调整方法、装置、存储介质及设备
CN112399609B (zh) * 2020-12-03 2023-08-11 中国联合网络通信集团有限公司 一种资源配置方法及装置
JP7812375B2 (ja) * 2020-12-09 2026-02-09 クゥアルコム・インコーポレイテッド Ｕｅ間測位
JP2023553127A (ja) * 2020-12-10 2023-12-20 華為技術有限公司 通信方法および装置
CN112399450B (zh) * 2020-12-11 2023-06-16 中国联合网络通信集团有限公司 一种干扰评估方法及装置
CN112600657B (zh) * 2020-12-11 2022-06-28 紫光展锐(重庆)科技有限公司 一种定位的启动方法及相关装置
CN112669585B (zh) * 2020-12-15 2022-08-16 广州极飞科技股份有限公司 用于设备配对的方法、处理器、移动终端及服务器
CN115004720B (zh) * 2020-12-17 2024-06-18 上海诺基亚贝尔股份有限公司 侧链路定位参考信号的重传
US11758471B2 (en) 2020-12-17 2023-09-12 Sony Group Corporation Broadcast frame with feedback
WO2022128277A1 (en) * 2020-12-18 2022-06-23 British Telecommunications Public Limited Company Controlling a radio access point
CN116210330A (zh) * 2020-12-21 2023-06-02 中兴通讯股份有限公司 用于pusch的子载波间隔和prach的子载波间隔的组合的系统和方法
EP4020823A1 (en) * 2020-12-22 2022-06-29 INTEL Corporation A distributed radiohead system
CN112653585B (zh) * 2020-12-23 2022-12-02 中盈优创资讯科技有限公司 一种业务移机的自动分阶段处理方法及装置
EP4020853A1 (en) * 2020-12-24 2022-06-29 INTEL Corporation A distributed radiohead system
US11889494B2 (en) * 2020-12-29 2024-01-30 ISRD Sp. z o.o. Cooperative radio resource scheduling in a wireless communication network and methods for use therewith
KR20230117448A (ko) 2021-01-15 2023-08-08 지티이 코포레이션 사전 구성된 리소스를 할당하기 위한 방법
WO2022160104A1 (zh) * 2021-01-26 2022-08-04 北京小米移动软件有限公司 应用功能会话处理方法、应用功能会话处理装置及存储介质
US11425675B2 (en) * 2021-01-28 2022-08-23 Qualcomm Incorporated Timing advance (TA) handling for sidelink (SL)-assisted positioning
CN116888907A (zh) * 2021-02-10 2023-10-13 高通股份有限公司 用于在无线网络之间进行切换的方法和装置
US11477728B2 (en) * 2021-02-15 2022-10-18 Verizon Patent And Licensing Inc. Systems and methods for network-assisted radio access network selection for a user equipment
EP4292390A1 (en) * 2021-02-15 2023-12-20 Telefonaktiebolaget LM Ericsson (publ) Control signaling for wireless communication network
EP4295624A1 (en) * 2021-02-18 2023-12-27 Qualcomm Incorporated Varying reference signal for positioning configurations
CN113037590B (zh) * 2021-03-02 2022-06-17 成都爱瑞无线科技有限公司 一种用于通信系统中的时延估计方法和装置
CN112994782B (zh) * 2021-03-03 2021-09-10 军事科学院系统工程研究院网络信息研究所 空时频三重复用与带宽自适应相结合的卫星移动通信方法
JP7641395B2 (ja) * 2021-03-10 2025-03-06 テレフオンアクチーボラゲット エルエム エリクソン（パブル） Ｓｄｔを用いるオンデマンドｓｉｂの配信
CN113133013B (zh) * 2021-03-16 2023-01-24 中国电子科技集团公司第五十四研究所 定向自组网方法、设备及系统
US11533688B2 (en) * 2021-03-17 2022-12-20 T-Mobile Usa, Inc. Dynamic switching of user equipment power class
EP4311146A4 (en) * 2021-03-18 2024-05-22 Beijing Xiaomi Mobile Software Co., Ltd. Method and apparatus for transmitting configuration information of physical downlink control channel, and storage medium
US11540111B2 (en) * 2021-03-22 2022-12-27 Qualcomm Incorporated Optimized multiple subscriber identity module mode in high mobility environments
GB2605204B (en) * 2021-03-26 2025-07-02 Airspan Ip Holdco Llc Wireless radio system for adjusting path loss calculations
ES2999377T3 (en) * 2021-03-31 2025-02-25 Nokia Technologies Oy Efficient signaling of non-preferred transmission resources
US20240205729A1 (en) * 2021-04-09 2024-06-20 Beijing Xiaomi Mobile Software Co., Ltd. Information sending method and information sending apparatus
US12207232B2 (en) * 2021-04-16 2025-01-21 Qualcomm Incorporated Resource allocations to source user equipment from a user equipment in a hop
US12321951B2 (en) 2021-04-16 2025-06-03 Somos, Inc. Systems and methods for fraudulent activity detection
CN112804744B (zh) * 2021-04-16 2021-08-13 翱捷科技股份有限公司 一种适用于nr的自动增益控制方法及装置
CN117121604A (zh) * 2021-04-20 2023-11-24 中兴通讯股份有限公司 执行用于空间信道探测的规则编码波束扫描的方法、系统和设备
US20240244640A1 (en) * 2021-04-26 2024-07-18 Lg Electronics Inc. Method and device for performing sl drx retransmission timer-based transmission resource reselection operation in nr v2x
RU2765810C1 (ru) * 2021-04-28 2022-02-03 Федеральное государственное бюджетное образовательное учреждение высшего образования "Владивостокский государственный университет экономики и сервиса" (ВГУЭС) Способ многомерной динамической маршрутизации в сети связи с пакетной передачей сообщений
US20220353131A1 (en) * 2021-04-29 2022-11-03 Qualcomm Incorporated Uplink beam continuation for downlink beam failure recovery
US11424805B1 (en) * 2021-04-30 2022-08-23 Qualcomm Incorporated Offloading beam tracking using a configurable deflector
EP4335138A1 (en) * 2021-05-07 2024-03-13 Telefonaktiebolaget LM Ericsson (publ) Network traffic management
BR112023023494A2 (pt) * 2021-05-10 2024-03-12 Beijing Xiaomi Mobile Software Co Ltd Método e aparelho de medição de feixe de célula de coordenação, dispositivo de comunicação, e, meio de armazenamento de computador
CN117321952A (zh) * 2021-05-11 2023-12-29 瑞典爱立信有限公司 用于不同部署模式中16-qam的tbs索引范围解释的方法、网络节点、无线设备、介质
US12063093B2 (en) 2021-06-10 2024-08-13 Qualcomm Incorporated Configurations for utilization of a padding duration
CN113534829B (zh) * 2021-06-11 2024-04-05 南京邮电大学 一种基于边缘计算的无人机日常巡逻检测系统
US11451949B2 (en) * 2021-06-14 2022-09-20 Ultralogic 6G, Llc Sidelink V2V, V2X, and low-complexity IoT communication in 5G and 6G
CN113259976B (zh) * 2021-06-16 2021-09-24 浩鲸云计算科技股份有限公司 一种基于多数据融合的5g基站网络路径还原的方法及系统
US12089249B2 (en) 2021-06-24 2024-09-10 Qualcomm Incorporated High-priority data transmission handling
US12342219B2 (en) * 2021-06-25 2025-06-24 Cypress Semiconductor Corporation Minimizing over the air data transmission for wireless battery monitoring systems
CN115567908B (zh) * 2021-07-02 2026-04-03 华为技术有限公司 一种通信的方法、装置和系统
US11877354B2 (en) * 2021-07-08 2024-01-16 Qualcomm Incorporated Assistance information for full-duplex relay user equipment selection
US11627018B2 (en) * 2021-07-13 2023-04-11 Qualcomm Incorporated Reference signal design for channel estimation and power amplifier modeling
US11864005B1 (en) * 2021-07-27 2024-01-02 T-Mobile Innovations Llc Optimized carrier combination selection
CN115913475B (zh) * 2021-08-02 2024-05-24 维沃移动通信有限公司 波束信息确定方法、装置、通信设备及存储介质
CN113630747B (zh) * 2021-08-16 2023-07-18 中国联合网络通信集团有限公司 交通信息处理方法及装置
WO2023019414A1 (en) * 2021-08-17 2023-02-23 Zte Corporation Sensing information assisted beam management
US12328698B2 (en) * 2021-08-23 2025-06-10 Qualcomm Incorporated Reconfigurable intelligent surface assisted sidelink ranging
US11665596B2 (en) * 2021-08-24 2023-05-30 At&T Intellectual Property I, L.P. Planning of fixed wireless internet
CN115734243A (zh) * 2021-08-26 2023-03-03 中国移动通信集团浙江有限公司 基于4g定位数据的5g覆盖寻优方法、网络设备及存储介质
CN113765623B (zh) * 2021-09-02 2022-06-07 中山大学 基于叠加编码和额外信息传输的双向通信方法
CN113825238B (zh) * 2021-09-03 2024-02-20 天地信息网络研究院(安徽)有限公司 一种卫星通信中柔性信令波束多场景应用方法
WO2023033835A1 (en) * 2021-09-03 2023-03-09 Zeku, Inc. Apparatus and method of beam parameter estimation for line-of-sight determination
US12041483B2 (en) * 2021-09-03 2024-07-16 Cisco Technology, Inc. Wireless network contention reduction through dynamic radio frequency parameters
US11901931B2 (en) * 2021-09-09 2024-02-13 Qualcomm Incorporated Transmit diversity power leakage detection and filtering in antenna compensator power detector
CN113973104B (zh) * 2021-09-16 2024-03-15 上海金仕达软件科技股份有限公司 基于事件的二进制通讯协议的交易系统及方法
CN113642934B (zh) * 2021-10-11 2022-01-04 中国电力科学研究院有限公司 电力无线网络通信质量评价方法及系统、设备、存储介质
US20250016561A1 (en) * 2021-10-14 2025-01-09 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) First device, first node, node, and methods performed thereby for handling identification of the device
WO2023061646A1 (en) * 2021-10-14 2023-04-20 Sony Group Corporation Method for facilitating channel management
US12217174B2 (en) 2021-10-19 2025-02-04 Volvo Car Corporation Intelligent messaging framework for vehicle ecosystem communication
CN114022103A (zh) * 2021-10-26 2022-02-08 博锐尚格科技股份有限公司 数据处理方法、装置、电子设备和可读存储介质
CN113783679B (zh) * 2021-10-29 2024-01-09 国网信息通信产业集团有限公司 一种基于rpl路由协议的通信方法及系统
CN114095124B (zh) * 2021-11-03 2023-05-12 中国联合网络通信集团有限公司 通信方法、装置及计算机可读存储介质
CN114071546B (zh) * 2021-11-04 2023-06-06 中国联合网络通信集团有限公司 一种数据传输方法、装置及电子设备
EP4434171A4 (en) * 2021-11-20 2025-07-09 Ofs Fitel Llc BACKSCATTER ENHANCED FIBER OPTIC NETWORKS
US11552989B1 (en) 2021-11-23 2023-01-10 Radware Ltd. Techniques for generating signatures characterizing advanced application layer flood attack tools
US11582259B1 (en) * 2021-11-23 2023-02-14 Radware Ltd. Characterization of HTTP flood DDoS attacks
CN116193380B (zh) * 2021-11-25 2025-01-21 上海朗帛通信技术有限公司 一种被用于无线通信中的方法和装置
US11627063B1 (en) * 2021-12-02 2023-04-11 Verizon Patent And Licensing Inc. Systems and methods for measuring unidirectional latency of applications over asymmetric links
CN114095392B (zh) * 2021-12-02 2022-04-08 深圳市光网视科技有限公司 一种基于物联网的通信电源监控方法和系统
CN114205834B (zh) * 2021-12-03 2024-06-25 中国信息通信研究院 一种无线通信系统同步块发送指示方法和设备
US20230180153A1 (en) * 2021-12-03 2023-06-08 Qualcomm Incorporated Adaptive doppler feedback
US11740978B2 (en) * 2021-12-10 2023-08-29 International Business Machines Corporation Edged cloud application backup
TR2021020126A2 (tr) * 2021-12-15 2022-02-21 Univ Istanbul Medipol Flexible resource grid design for orthogonal time frequency space (otfs) wavefo
US11832091B2 (en) * 2021-12-16 2023-11-28 Qualcomm Incorporated Timing advance configuration for uplink communication resources
WO2023138750A1 (en) * 2022-01-18 2023-07-27 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Automatic resource partitioning for radio access network slices
WO2023140954A1 (en) * 2022-01-21 2023-07-27 Qualcomm Incorporated Reference signal security
US11870527B2 (en) * 2022-01-21 2024-01-09 ISRD Sp. z o.o. Wireless communication network with master distributed unit and methods for use therewith
CN114567921B (zh) * 2022-02-21 2024-02-23 上海瀚讯信息技术股份有限公司 一种优化发射功率的全双工协作回传方法
CN115118424A (zh) * 2022-03-11 2022-09-27 达闼机器人股份有限公司 一种可信区块链的联盟管理方法、装置及可信区块链系统
US11877163B2 (en) * 2022-03-25 2024-01-16 Dish Wireless L.L.C. Systems and methods for operating radio access networks with high service availability
US11836480B2 (en) 2022-03-25 2023-12-05 Dish Wireless L.L.C. Systems and methods for reducing service downtime during software upgrades
CN118985102A (zh) * 2022-03-30 2024-11-19 索尼集团公司 覆盖增强设备的波束宽度和辐射功率控制
CN114915934A (zh) * 2022-03-31 2022-08-16 广东电网有限责任公司 一种电力监控系统主站的无线组网方法及系统
US12349081B2 (en) * 2022-04-01 2025-07-01 Qualcomm Incorporated Techniques for energy headroom report (EHR) and sustainable duty cycle (SDC) reporting for dynamic power aggregation
CN114786221B (zh) * 2022-04-06 2023-08-18 北京邮电大学 面向基于非同步卫星的非地面网络切换方法和装置
CN114900558B (zh) * 2022-04-21 2024-04-19 厦门亿联网络技术股份有限公司 一种通用的设备管理协议控制方法及装置
US12185125B2 (en) * 2022-05-17 2024-12-31 Qualcomm Incorporated 60 GHz beam management for wireless local area networks (WLANs)
CN114978948B (zh) * 2022-05-20 2024-02-09 中国电信股份有限公司 网元承载网络切片业务的评估方法、装置、设备及存储
CN115051847B (zh) * 2022-06-07 2024-01-19 中国电子信息产业集团有限公司第六研究所 确定拒绝服务攻击的攻击等级的方法、装置和电子设备
US20250358163A1 (en) * 2022-06-07 2025-11-20 Wisig Networks Private Limited Methods for transmitting uplink otfdm symbols and transmitters thereof
US12328605B2 (en) * 2022-06-29 2025-06-10 EdgeQ, Inc. Systems and methods for wireless channel information sharing
US12438666B2 (en) 2022-07-08 2025-10-07 T-Mobile Usa, Inc. User-specific demodulation reference signals
US12267119B2 (en) 2022-07-15 2025-04-01 Rakuten Symphony, Inc. Enhancing detection in wireless communication systems
US12192041B2 (en) 2022-07-15 2025-01-07 Rakuten Symphony, Inc. Enhancing detection in wireless communication systems
CN115499058B (zh) * 2022-08-23 2024-09-06 重庆理工大学 分层调制联合物理层网络编码的fso通信方法及系统
CN115988590B (zh) * 2022-08-24 2023-10-03 深圳市摩尔环宇通信技术有限公司 系统测试方法和相关计算机存储介质
FR3139424B1 (fr) * 2022-09-01 2025-05-23 Sagemcom Broadband Sas Procede et dispositif de selection d’un nœud dans un reseau local
CN115688686B (zh) * 2022-09-02 2024-01-12 中国人民解放军92493部队试验训练总体研究所 一种lvc资源接入校验方法及设备
CN117784837A (zh) * 2022-09-27 2024-03-29 蔚来移动科技有限公司 基于操作系统的温度控制方法、系统、装置及介质
US12517791B2 (en) * 2022-10-11 2026-01-06 SK Hynix Inc. Method for facilitating frame error handling and an electronic device
US12574449B2 (en) * 2022-10-11 2026-03-10 SK Hynix Inc. Operation method for an electronic device and an electronic device capable of performing an advanced line coding
US12513227B2 (en) 2022-10-11 2025-12-30 SK Hynix Inc. Method for control protocol frame transmission and electronic device
US11711425B1 (en) 2022-10-17 2023-07-25 International Business Machines Corporation Broadcast and scatter communication operations
CN115469672B (zh) * 2022-11-02 2023-03-07 成都铂升科技有限公司 一种室内分布式灯光机器人集群控制方法
WO2024097295A1 (en) * 2022-11-02 2024-05-10 Ofinno, Llc Uplink transmission for early time alignment acquisition
CN115442870A (zh) * 2022-11-07 2022-12-06 杭州锐思客技术有限公司 Mesh组网方法和系统
US12512927B2 (en) 2022-11-14 2025-12-30 SK Hynix Inc. Operation method for an electronic device and an electronic device capable of performing an advanced line coding
US12407404B2 (en) * 2022-11-21 2025-09-02 Skylo Technologies, Inc. Wireless device activation tracking of a wireless satellite service
US12587880B2 (en) * 2022-12-08 2026-03-24 At&T Intellectual Property I, L.P. Autonomous drive tests in wireless communication systems
US12451908B2 (en) * 2022-12-16 2025-10-21 Qualcomm Incorporated Phased array antenna architecture
CN116366091A (zh) * 2022-12-23 2023-06-30 北京环佳通信技术有限公司 一种自组织网络场景的分布式频域扩频方法、解扩频方法
US20240214835A1 (en) * 2022-12-23 2024-06-27 Qualcomm Incorporated Modem performance optimization under high frequency drift
US20240214300A1 (en) * 2022-12-23 2024-06-27 At&T Intellectual Property I, L.P. Out-of-band signaling and energy consumption based routing
WO2024151200A1 (en) * 2023-01-10 2024-07-18 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Protection from false base stations in l1/l2-triggered mobility (ltm) by user equipment
US12446057B2 (en) * 2023-02-24 2025-10-14 T-Mobile Usa, Inc. Uplink and downlink prescheduling in fixed wireless access networks
US12610320B2 (en) * 2023-02-24 2026-04-21 Qualcomm Incorporated Radio map-based uplink power control
US12526790B2 (en) 2023-02-24 2026-01-13 T-Mobile Usa, Inc. Uplink and downlink prescheduling in fixed wireless access networks
US12418909B2 (en) * 2023-02-24 2025-09-16 T-Mobile Usa, Inc. Uplink and downlink prescheduling in fixed wireless access networks
CN116229942B (zh) * 2023-03-15 2025-11-14 北京有竹居网络技术有限公司 模型生成方法、声音事件检测方法、装置、介质及设备
WO2024194902A1 (en) * 2023-03-22 2024-09-26 Wisig Networks Private Limited Orthogonal time frequency multiplexing based communication for future wireless systems
CN115996167B (zh) * 2023-03-22 2023-06-13 中国人民解放军国防科技大学 混合参数集系统的峰均比抑制方法、系统、装置及介质
JP7601130B2 (ja) * 2023-03-27 2024-12-17 日本電気株式会社 基地局、セル調整システム、セル調整方法、及びプログラム
WO2024237921A1 (en) * 2023-05-18 2024-11-21 goTenna Inc. Method and apparatus for decentralized slot acquisition and pinning in wireless mesh networks
EP4721285A1 (en) * 2023-05-24 2026-04-08 Telefonaktiebolaget LM Ericsson (publ) Beamformed transmission of csi-rs
CN116367332B (zh) * 2023-05-31 2023-09-15 华信咨询设计研究院有限公司 一种5g系统下基于分级控制的d2d资源分配方法
US20240413889A1 (en) * 2023-06-07 2024-12-12 T-Mobile Innovations Llc Method for uplink/downlink channel bundling for improved spectrum allocation and link budget for performance mobile cellular satellite systems
KR102616723B1 (ko) * 2023-06-09 2023-12-21 주식회사 아이티텔레콤 차량 사물 간 통신 지원 방법
CN119276439A (zh) * 2023-07-04 2025-01-07 大唐移动通信设备有限公司 信息传输方法、装置、终端及网络设备
WO2025008047A1 (en) * 2023-07-04 2025-01-09 Huawei Technologies Co., Ltd. Entities and methods for wireless communication
US12356196B2 (en) 2023-09-08 2025-07-08 ISN Sp. z o.o. Security in a flexible software-defined radio access network architecture and methods for use therewith
US12604237B2 (en) 2023-09-08 2026-04-14 ISRD Sp. z o.o. Flexible software-defined radio access network architecture and methods for use therewith
US12375100B2 (en) * 2023-09-20 2025-07-29 Qualcomm Incorporated Labeling for higher order modulation polar codes
CN117217147B (zh) * 2023-09-21 2024-06-07 苏州异格技术有限公司 一种用于fpga的逻辑映射方法、装置、设备及介质
CN116980083B (zh) * 2023-09-22 2024-03-08 深圳传音控股股份有限公司 重传方法、通信设备及存储介质
EP4648325A1 (en) 2023-09-22 2025-11-12 Shenzhen Transsion Holdings Co., Ltd. Retransmission method, communication device and storage medium
US20250141503A1 (en) * 2023-10-27 2025-05-01 Rakuten Symphony, Inc. Transmitted precoding matrix indicator (tpmi) determination for new radio (nr) fr1 single user (su) multiple input multiple output (mimo) in an uplink
CN118094686B (zh) * 2023-11-27 2024-08-30 重庆大学 一种基于节点分配法的多自由度车辆接触点响应计算方法
CN120201571A (zh) * 2023-12-22 2025-06-24 维沃移动通信有限公司 下行信号到上行信号资源的映射方法、装置及设备
WO2025151247A1 (en) * 2024-01-11 2025-07-17 Qualcomm Incorporated Beam search procedures for multiple spatial streams
CN117952190B (zh) * 2024-01-31 2024-07-23 天津大学 一种面向大模型神经架构搜索的联邦协同训练方法
TWI909392B (zh) * 2024-04-01 2025-12-21 致伸科技股份有限公司 防止信號失真之音頻信號處理裝置與運用於其中之音頻信號處理方法
CN118659822B (zh) * 2024-08-19 2024-11-15 深圳市遨游通讯设备有限公司 一种卫星语音通信任务的智能优化方法及系统
US20260087158A1 (en) * 2024-09-26 2026-03-26 Digicert, Inc. Device Trust System for Managing a Large Number of IoT Devices in a Distributed Environment
CN119338456B (zh) * 2024-10-30 2025-07-08 广东通莞科技股份有限公司 一种用于移动终端的分账结算优化方法

Family Cites Families (132)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US1253254A (en) * 1916-03-25 1918-01-15 George M Whitney Bean-snipping machine.
JPH09247063A (ja) 1996-03-06 1997-09-19 Nippon Telegr & Teleph Corp <Ntt> ディジタル高速無線通信装置
US6778835B2 (en) 2000-03-18 2004-08-17 Lg Electronics Inc. Method for allocating physical channel of mobile communication system and communication method using the same
GB2386513B (en) 2002-02-07 2004-08-25 Samsung Electronics Co Ltd Apparatus and method for transmitting/receiving serving hs-scch set information in an hsdpa communication system
US6993334B2 (en) 2002-04-30 2006-01-31 Qualcomm Inc. Idle handoff with neighbor list channel replacement
US6973310B2 (en) 2002-06-26 2005-12-06 Qualcomm Inc. Fast reacquisition after long sleep
KR100584431B1 (ko) * 2003-02-14 2006-05-26 삼성전자주식회사 부호 분할 다중 접속 통신 시스템에서 역방향 데이터재전송 시스템 및 방법
JP4396379B2 (ja) 2004-04-23 2010-01-13 日本電気株式会社 受信ダイバーシティシステムおよびその制御方法
US20050259673A1 (en) 2004-05-18 2005-11-24 Axalto Inc. Method and system for end-to-end communication between a universal integrated circuit card and a remote entity over an IP-based wireless wide area network and the internet
US7562280B2 (en) * 2004-09-10 2009-07-14 The Directv Group, Inc. Code design and implementation improvements for low density parity check codes for wireless routers using 802.11N protocol
US8874477B2 (en) 2005-10-04 2014-10-28 Steven Mark Hoffberg Multifactorial optimization system and method
EP1952662A4 (en) 2005-11-24 2012-11-07 Nokia Corp Methodology, module, terminal, and system enabling scheduled operation of a radio frequency identification (rfid) subsystem and a wireless communication subsystem
KR100770017B1 (ko) 2006-01-27 2007-10-25 삼성전자주식회사 패킷 서비스 시의 효율적인 도먼트 처리 방법 및 이를 위한멀티모드 단말기
CN101433106A (zh) 2006-05-01 2009-05-13 高通股份有限公司 通信环境中的动态服务质量预授权
US8271013B2 (en) 2006-10-31 2012-09-18 Telefonakbolaget L M Ericsson (Publ) Method and arrangement for transmitting CQI on the uplink
KR101312876B1 (ko) 2006-12-13 2013-09-30 삼성전자주식회사 이동통신시스템에서 단말기의 측정 방법 및 장치
EP2095661B1 (en) 2006-12-19 2018-03-28 Telefonaktiebolaget LM Ericsson (publ) Handling of idle gap commands in a telecommunication sysytem
US7873710B2 (en) 2007-02-06 2011-01-18 5O9, Inc. Contextual data communication platform
US20080219210A1 (en) 2007-03-09 2008-09-11 Elster Electricity, Llc Reconfigurable mobile mode and fixed network mode endpoint meters
CN101281052A (zh) 2007-04-02 2008-10-08 周建明 高精度低功耗雷达液位仪系统
WO2008132598A2 (en) 2007-04-30 2008-11-06 Nokia Corporation Method and apparatus for reporting channel quality in a 3gpp system
CN101312575B (zh) 2007-05-22 2011-10-19 展讯通信（上海）有限公司 Td-scdma系统中终端测量gsm邻区的方法
US20090029652A1 (en) 2007-07-25 2009-01-29 Kai Xie Adjusting power consumption of mobile communication devices based on received signal quality
US20090093222A1 (en) 2007-10-03 2009-04-09 Qualcomm Incorporated Calibration and beamforming in a wireless communication system
US8204025B2 (en) * 2007-11-09 2012-06-19 Zte (Usa) Inc. Flexible OFDM/OFDMA frame structure for communication systems
US9749022B2 (en) 2008-02-01 2017-08-29 Marvell World Trade Ltd. Channel sounding and estimation strategies in MIMO systems
US8239694B2 (en) 2008-03-31 2012-08-07 Qualcomm, Incorporated Dynamic frequency scaling of a switched mode power supply
US8717150B2 (en) 2008-05-01 2014-05-06 Hochiki Corporation Alarming device
CN101610102B (zh) 2008-06-18 2014-03-12 华为技术有限公司 一种优化功率的方法、系统和装置
US8125885B2 (en) * 2008-07-11 2012-02-28 Texas Instruments Incorporated Frequency offset estimation in orthogonal frequency division multiple access wireless networks
US8311053B2 (en) * 2008-09-15 2012-11-13 Infineon Technologies Ag Methods for controlling an uplink signal transmission power and communication devices
CN105721122B (zh) 2008-09-22 2020-06-05 交互数字专利控股公司 检测无线电链路失败的方法及设备
US8315657B2 (en) 2008-09-22 2012-11-20 Futurewei Technologies, Inc. System and method for enabling coordinated beam switching and scheduling
US10764771B2 (en) 2008-11-10 2020-09-01 Nokia Technologies Oy Reduction of unnecessary downlink control channel reception and decoding
US9112575B2 (en) 2009-03-12 2015-08-18 Futurewei Technologies, Inc. System and method for smart relay operation in a wireless communications system
CN102342145A (zh) * 2009-03-20 2012-02-01 瑞典爱立信有限公司 用于监控随机接入信道的方法和装置
CN104363624B (zh) 2009-05-08 2018-05-15 瑞典爱立信有限公司 无线电通信系统中用于支持dtx的方法和设备
EP2456093B1 (en) * 2009-07-13 2017-05-24 LG Electronics Inc. Method and apparatus for configuring a transmission mode for a backhaul link transmission
CN101610538B (zh) 2009-07-21 2011-06-01 北京天碁科技有限公司 一种长期演进系统中终端的测量调度方法和装置
WO2011039959A1 (ja) 2009-10-02 2011-04-07 三菱電機株式会社 移動体通信システム
US8340593B2 (en) 2009-11-10 2012-12-25 Intel Corporation Techniques to control uplink power
EP2341678A1 (en) 2010-01-05 2011-07-06 Panasonic Corporation Signaling of resource assignments in cross-carrier scheduling scenarios
US20110176466A1 (en) 2010-01-21 2011-07-21 Bengt Lindoff Micro-Sleep Techniques in LTE Receivers
JP2013520108A (ja) 2010-02-12 2013-05-30 インターデイジタル パテント ホールディングス インコーポレイテッド ダウンリンク協調コンポーネントキャリアを介してセルエッジユーザパフォーマンスを向上させるため、および無線リンク障害条件をシグナリングするための方法および装置
WO2011105810A2 (ko) * 2010-02-23 2011-09-01 엘지전자 주식회사 상향링크 다중 안테나 전송을 지원하는 무선 통신 시스템에서 상향링크 전송을 위한 제어정보를 제공하는 방법 및 장치
WO2011116815A1 (en) 2010-03-23 2011-09-29 Nokia Siemens Networks Oy Resource allocation for direct terminal-to-terminal communication in a cellular system
JP4823371B2 (ja) * 2010-03-30 2011-11-24 シャープ株式会社 無線通信システム、移動局装置、基地局装置、無線通信方法および集積回路
JP5149348B2 (ja) 2010-04-05 2013-02-20 株式会社エヌ・ティ・ティ・ドコモ 送信電力制御方法及び移動局装置
JP5072999B2 (ja) * 2010-04-05 2012-11-14 株式会社エヌ・ティ・ティ・ドコモ 無線通信制御装置及び無線通信制御方法
US8571542B2 (en) 2010-06-21 2013-10-29 Htc Corporation Mobile communication device, service network, and methods for MDT log reporting
CN101945417B (zh) 2010-06-28 2014-06-11 深圳市华为安捷信电气有限公司 计算多条接收链路/发射链路增益的方法及装置
WO2012008730A2 (ko) * 2010-07-12 2012-01-19 엘지전자 주식회사 상향 링크 신호를 전송하는 방법 및 이를 위한 장치
CN102131225B (zh) 2010-08-16 2013-04-17 华为技术有限公司 一种数据信道状态信息的测量方法和设备
US8842080B2 (en) 2010-10-01 2014-09-23 Z124 User interface with screen spanning icon morphing
US8886190B2 (en) 2010-10-08 2014-11-11 Qualcomm Incorporated Method and apparatus for measuring cells in the presence of interference
FI3319395T3 (fi) * 2010-12-03 2023-08-01 Interdigital Patent Holdings Inc Menetelmä ja laite moniradioliityntätekniikan kantoaaltojen yhdistämisen suorittamiseksi
US8902830B2 (en) 2010-12-28 2014-12-02 Motorola Mobility Llc Energy-saving base station and method
CN102065040B (zh) 2011-01-06 2015-05-20 意法·爱立信半导体（北京）有限公司 终端的频偏的调整方法、终端以及tdd系统
CN107580376B (zh) 2011-04-01 2021-08-20 交互数字专利控股公司 移动性管理实体及用于提供连接性信息的方法
US8549433B2 (en) 2011-04-08 2013-10-01 Nokia Corporation Method and apparatus for providing a user interface in association with a recommender service
US8768166B2 (en) 2011-04-15 2014-07-01 Cisco Technology, Inc. Adaptive setting of transmit power in optical transceivers
KR101479895B1 (ko) 2011-04-29 2015-01-06 엘지전자 주식회사 세션 관리 및 이동성 관리에 관련된 데이터를 처리하는 방법
CN102833801B (zh) 2011-06-17 2018-05-29 华为技术有限公司 异构网络中小区改变的方法和装置
US8983557B1 (en) 2011-06-30 2015-03-17 Marvell International Ltd. Reducing power consumption of a multi-antenna transceiver
EP2730123B1 (en) * 2011-07-07 2019-11-27 Telefonaktiebolaget LM Ericsson (publ) Handover decision in serving base station based on first and second types of mobility mechanisms
RU2563803C2 (ru) 2011-07-22 2015-09-20 Телефонактиеболагет Л М Эрикссон (Пабл) Перемещение пользовательского оборудования в сеть радиодоступа с отличающейся технологией радиодоступа
KR101828836B1 (ko) 2011-08-23 2018-02-13 삼성전자주식회사 빔 포밍 기반의 무선통신시스템에서 빔 스캐닝을 통한 스케줄링 장치 및 방법
KR102016685B1 (ko) 2011-10-19 2019-08-30 삼성전자 주식회사 무선통신 시스템에서 상향링크 제어 방법 및 장치
WO2013069994A1 (ko) * 2011-11-08 2013-05-16 엘지전자 주식회사 무선통신 시스템에서 상향링크 전송 전력을 설정하는 방법 및 이를 위한 장치
CN103220796B (zh) * 2012-01-21 2016-09-21 电信科学技术研究院 一种下行数据传输方法及其设备
EP2621242A1 (en) 2012-01-26 2013-07-31 Panasonic Corporation Improved discontinuous reception operation with additional wake up opportunities
KR101932984B1 (ko) 2012-03-02 2018-12-27 한국전자통신연구원 헤테로지니어스 네트워크 환경에서 단말기 관리 방법
US20130229931A1 (en) 2012-03-02 2013-09-05 Electronics And Telecommunications Research Institute Methods of managing terminal performed in base station and terminal
US9912430B2 (en) 2012-07-06 2018-03-06 Samsung Electronics Co. Ltd. Method and apparatus for channel state information feedback reporting
US9699811B2 (en) 2012-07-12 2017-07-04 Samsung Electronics Co., Ltd. Apparatus and method for random access with multiple antennas in a wireless network
JP6015195B2 (ja) 2012-07-25 2016-10-26 富士通株式会社 通信装置及び送信電力制御方法
US9178755B2 (en) 2012-11-14 2015-11-03 Telefonaktiebolaget L M Ericsson (Publ) Time-based link fault localization
KR102008467B1 (ko) 2012-12-27 2019-08-07 삼성전자주식회사 빔포밍 기반 무선 통신시스템의 상향링크 전력 제어 방법 및 장치
CN103906123B (zh) 2012-12-28 2018-08-21 展讯通信（上海）有限公司 终端测量调度方法和装置
CN103945393B (zh) 2013-01-22 2017-06-27 华为技术有限公司 一种利用波束激活容量站的方法及装置
EP2958355B1 (en) 2013-02-15 2017-12-20 Mitsubishi Electric Corporation Communication system
WO2014142613A1 (en) 2013-03-15 2014-09-18 Lg Electronics Inc. Method and apparatus for performing cell management in wireless communication system
TW201507524A (zh) 2013-04-15 2015-02-16 Interdigital Patent Holdings 毫米波長(mmw)雙連接性不連續接收(drx)方案
KR20140126555A (ko) 2013-04-23 2014-10-31 삼성전자주식회사 빔포밍 통신시스템의 피드백 정보 송수신 방법 및 장치
US20160157148A1 (en) * 2013-05-08 2016-06-02 Sharp Kabushiki Kaisha Wireless communication system, base station apparatus, terminal apparatus, wireless communication method, and integrated circuit
US10218527B2 (en) 2013-05-09 2019-02-26 Lg Electronics Inc. Method and apparatus for setting sub-frame for supporting MBMS
EP2997666B1 (en) 2013-05-17 2018-08-22 Samsung Electronics Co., Ltd. Methods for linear rf beam search in millimeter wave communication system with hybrid beam-forming
US20160072572A1 (en) 2013-06-25 2016-03-10 Lg Electronics Inc. Method for performing beamforming based on partial antenna array in wireless communication system and apparatus therefor
CN104349378B (zh) 2013-07-26 2019-06-14 中兴通讯股份有限公司 发现信号测量的方法、基站及终端
CN103716081B (zh) 2013-12-20 2019-08-06 中兴通讯股份有限公司 下行波束确定方法、装置及系统
CN111163494B (zh) 2013-12-30 2025-06-17 华为技术有限公司 一种信道测量方法、小区切换方法、相关装置及系统
EP2991411B1 (en) 2014-01-10 2019-09-18 LG Electronics Inc. Method for supporting power saving mode and radio device therefor
CN104796930A (zh) 2014-01-17 2015-07-22 中兴通讯股份有限公司 一种小区处理方法和装置
US10080223B2 (en) 2014-01-21 2018-09-18 Lg Electronics Inc. Method for configuring transmission time interval bundling at a user equipment with multiple carriers and device therefor
US10721720B2 (en) 2014-01-30 2020-07-21 Qualcomm Incorporated Cell On-Off procedure for dual connectivity
US10862634B2 (en) 2014-03-07 2020-12-08 Huawei Technologies Co., Ltd. Systems and methods for OFDM with flexible sub-carrier spacing and symbol duration
US9509827B2 (en) 2014-03-12 2016-11-29 Intel IP Corporation Apparatus, system and method of managing at a mobile device execution of an application by a computing device
US10285195B2 (en) 2014-06-11 2019-05-07 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Processing of random access preamble sequences
US20150373667A1 (en) * 2014-06-20 2015-12-24 Qualcomm Incorporated Method to reduce page misses in multi-sim user equipment by split acquisition
JP2016019016A (ja) 2014-07-04 2016-02-01 アンリツ株式会社 ミリ波帯フィルタ
GB2529406A (en) 2014-08-18 2016-02-24 Vodafone Ip Licensing Ltd Paging in cellular networks
KR102233939B1 (ko) 2014-08-29 2021-03-31 삼성전자주식회사 무선 통신 시스템에서 빔 폭 조절 장치 및 방법
EP3195508A1 (en) 2014-09-08 2017-07-26 Interdigital Patent Holdings, Inc. Systems and methods of operating with different transmission time interval (tti) durations
US10560891B2 (en) * 2014-09-09 2020-02-11 Blackberry Limited Medium Access Control in LTE-U
US9882620B2 (en) * 2014-09-24 2018-01-30 Mediatek Inc. Synchronization in a beamforming system
MY192923A (en) 2014-10-08 2022-09-15 Ericsson Telefon Ab L M Mobility synchronization measurements
WO2016064048A1 (en) 2014-10-21 2016-04-28 Lg Electronics Inc. Method for monitoring downlink control channel in wireless communication system and apparatus for the same
US9723651B2 (en) 2014-11-10 2017-08-01 Qualcomm Incorporated Enhanced connection management for multiple access networks
US9445282B2 (en) * 2014-11-17 2016-09-13 Mediatek Inc. Transceiver architecture for multiple antenna systems
US9780856B2 (en) 2015-01-16 2017-10-03 Hon Hai Precision Industry Co., Ltd. System and method for spatial on sub-band massive MIMO/BFN to provide a large number of orthogonal channels
CA2974948A1 (en) 2015-01-29 2016-08-04 Sony Corporation Apparatus and method
US10038581B2 (en) 2015-06-01 2018-07-31 Huawei Technologies Co., Ltd. System and scheme of scalable OFDM numerology
US10014918B2 (en) 2015-09-12 2018-07-03 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Systems and methods for beam selection for hybrid beamforming
US9723561B2 (en) 2015-09-22 2017-08-01 Qualcomm Incorporated System and method for reducing power consumption in detecting signal from target device
EP3353913A4 (en) 2015-09-24 2019-07-31 Ntt Docomo, Inc. RADIO BASE STATION AND USER EQUIPMENT
CN105357692B (zh) 2015-09-28 2018-12-25 北京拓明科技有限公司 一种多网协同的网络优化与节能方法和系统
WO2017105305A1 (en) 2015-12-16 2017-06-22 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Paging a wireless device
EP4661546A3 (en) 2016-02-03 2026-03-04 Mitsubishi Electric Corporation Communication system, base station and user apparatus
US20170230869A1 (en) 2016-02-10 2017-08-10 Qualcomm Incorporated Beam selection for uplink and downlink based mobility
CN108702755B (zh) 2016-02-29 2023-05-30 株式会社Ntt都科摩 终端、基站、系统以及无线通信方法
US10243715B2 (en) 2016-04-01 2019-03-26 National Instruments Corporation Unified flexible radio access technology (RAT) for 5G mobile communication systems
US9912409B2 (en) 2016-04-12 2018-03-06 Cable Television Laboratories, Inc Fiber communication systems and methods
JP6350588B2 (ja) 2016-04-28 2018-07-04 マツダ株式会社 緊急通報装置の配設構造
KR102381091B1 (ko) 2016-05-11 2022-03-31 소니그룹주식회사 무선 시스템에서의 분산형 제어
US10630410B2 (en) * 2016-05-13 2020-04-21 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Network architecture, methods, and devices for a wireless communications network
US10367677B2 (en) 2016-05-13 2019-07-30 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Network architecture, methods, and devices for a wireless communications network
US20180234153A1 (en) 2016-05-13 2018-08-16 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Low-Power Channel-State-Information Reporting Mode
US10615897B2 (en) 2016-06-01 2020-04-07 Qualcomm Incorporated Time division multiplexing of synchronization channels
US10110398B2 (en) 2016-06-10 2018-10-23 Apple Inc. Adaptive receive diversity
US10349403B2 (en) 2016-08-25 2019-07-09 Qualcomm Incorporated Supporting different numerology configurations
US10652851B2 (en) 2016-11-03 2020-05-12 Huawei Technologies Co., Ltd. Uplink-based user equipment tracking for connected inactive state
EP3566371B1 (en) 2017-01-05 2021-09-22 SHARP Kabushiki Kaisha Short physical uplink control channel (pucch) design for 5th generation (5g) new radio (nr)

Cited By (1)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
EP3722950A4 (en) * 2017-12-06 2021-02-17 Guangdong Oppo Mobile Telecommunications Corp., Ltd. Resource allocation method and related product

Also Published As

Publication number Publication date
CA3023874A1 (en) 2017-11-16
KR102197258B1 (ko) 2021-01-05
PE20181879A1 (es) 2018-12-05
NZ747827A (en) 2019-12-20
EP3443704B8 (en) 2020-05-06
PT3499785T (pt) 2021-08-03
MY189831A (en) 2022-03-10
CY1122041T1 (el) 2020-10-14
CR20180542A (es) 2019-03-05
US10938497B2 (en) 2021-03-02
MA45952A (fr) 2019-06-19
PL3499785T3 (pl) 2022-01-31
IL262811A (en) 2018-12-31
MA44669A (fr) 2019-02-20
CU20180140A7 (es) 2019-08-06
US12418355B2 (en) 2025-09-16
ZA201804167B (en) 2019-09-25
KR20190010863A (ko) 2019-01-31
AU2017264328B2 (en) 2019-10-03
PL3443704T3 (pl) 2020-02-28
EP3920459A1 (en) 2021-12-08
SG11201805377UA (en) 2018-07-30
MA44669B1 (fr) 2019-09-30
MD3443704T2 (ro) 2020-09-30
WO2017196246A2 (en) 2017-11-16
KR102318650B1 (ko) 2021-10-28
US11652562B2 (en) 2023-05-16
CO2018012120A2 (es) 2019-02-08
JP2021193796A (ja) 2021-12-23
EP3443704A2 (en) 2019-02-20
MX388176B (es) 2025-03-19
AU2017264328A1 (en) 2018-11-29
HUE052384T2 (hu) 2021-04-28
PT3443704T (pt) 2019-11-07
US20240421931A1 (en) 2024-12-19
ES2887048T3 (es) 2021-12-21
CN109588059B8 (zh) 2022-01-07
MX2018013884A (es) 2019-09-06
EP3499785B1 (en) 2021-07-14
EA201892578A1 (ru) 2019-04-30
NI201800122A (es) 2020-10-09
WO2017196246A3 (en) 2017-12-07
US20210126726A1 (en) 2021-04-29
EP3443704B1 (en) 2019-07-31
EP3499785A1 (en) 2019-06-19
KR20210132728A (ko) 2021-11-04
CU24683B1 (es) 2023-10-06
CN109588059B (zh) 2021-11-26
JP2019524003A (ja) 2019-08-29
CN114286347A (zh) 2022-04-05
BR112018073273A2 (pt) 2019-02-19
JP7075897B2 (ja) 2022-05-26
CN109588059A (zh) 2019-04-05
KR102455895B1 (ko) 2022-10-18
DK3499785T3 (da) 2021-08-30
ECSP18084351A (es) 2018-11-30
US20200120482A1 (en) 2020-04-16
LT3443704T (lt) 2019-09-25
HRP20191844T1 (hr) 2020-02-07
KR20200145849A (ko) 2020-12-30
IL262811B (en) 2019-07-31
EA036666B1 (ru) 2020-12-07
EP3499785A8 (en) 2020-07-15
US20170331577A1 (en) 2017-11-16
CA3023874C (en) 2021-10-26
CL2018003218A1 (es) 2019-01-18
US12021609B2 (en) 2024-06-25
SMT201900586T1 (it) 2019-11-13
DOP2018000249A (es) 2019-03-31
DK3443704T3 (da) 2019-09-02
SV2018005784A (es) 2019-03-25
US10638253B1 (en) 2020-04-28
UA121931C2 (uk) 2020-08-10
US10630410B2 (en) 2020-04-21
US20230224059A1 (en) 2023-07-13
ES2753755T3 (es) 2020-04-14

Similar Documents

Publication Publication Date Title
JP7284211B2 (ja) ワイヤレス通信ネットワークのためのネットワークアーキテクチャ、方法、およびデバイス
US12418355B2 (en) Network architecture, methods, and devices for a wireless communications network
HK40000929B (zh) 用於无线通信网络的网络架构、方法和设备
HK40000929A (en) Network architecture, methods, and devices for a wireless communications network
BR112018073273B1 (pt) Arquitetura de rede, métodos, e dispositivos para uma rede de comunicações sem fio
BR112018073312B1 (pt) Método, em um dispositivo sem fio, para operar em uma rede de comunicações sem fio e dispositivo sem fio