RS59869B1 - Glukagon analozi - Google Patents

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na glukagon analoge i na njihovu medicinsku upotrebu, na primer za tretiranje gojaznosti ili prekomerne težine, dijabetesa i drugih metaboličkih poremećaja.

POZADINA PRONALASKA

[0002] Pre-proglukagon je prekursor polipeptid sa 158 amino kiselina koji se diferencijalno procesira u tkivu kako bi se formiralo više strukturno povezanih proglukagon izvedenih polipeptida, uključujući glukagon (Glu), glukagon-nalik peptid-1 (GLP-1), glukagon-nalik peptid-2 (GLP-2) i oksintomodulin (OXM). Ovi molekuli su uključeni u širokom opsegu različitih fizioloških funkcija, uključujući homeostazu glukoze, lučenje insulina, gastrično pražnjenje i interstinalni rast, kao i regulaciju unosa hrane.

[0003] Glukagon je peptid od 29 amino kiselina koji odgovara amino kiselinama 53 do 81 pre-proglukagona. Oksintomodulin (OXM) je peptid od 37 amino kiselina koji obuhvata celu amino kiselinsku sekvencu glukagona od 29 amino kiselina sa oktapeptid karboksiterminalnim produžetkom (amino kiseline 82 do 89 pre-proglukagona, i koji se naziva „intervenišući peptid 1“ ili IP-1). Glavni biološki aktivni fragment GLP-1 se proizvodi kao C-terminalni amidovani peptid od 30 amino kiselina koji odgovara amino kiselinama 98 do 127 pre-proglukagona.

[0004] Glukagon pomaže održavanje nivoa glukoze u krvi vezivanjem za glukagon receptore na hepatocitima što izaziva oslobađanje glukoze u jetri - koja je u obliku glikogena - putem glikogenolize. Kako se ove zalihe troše, glukagon stimuliše jetru da izvrši sintezu dodatne glukoze putem glukogeneze. Glukoza se oslobađa u krvotok, sprečavajući razvoj hipoglikemije.

[0005] GLP-1 smanjuje povišene nivoe glukoze u krvi poboljšavanjem lučenja insulina stimulisanog glukozom i promoviše gubitak težine uglavnom smanjujući unos hrane.

[0006] OXM se oslobađa u krv kao odgovor na uzimanje hrane i proporcionalnu kalorijskom sadržaju obroka. Pokazano je da OXM smanjuje apetit i suzbija unos hrane kod ljudi (Cohen i dr, Journal of Endocrinology and Metabolism, 88, 4696-4701, 2003; WO 2003/022304). Pored tih anorektičkih dejstava, koja su slična sa onima od GLP-1, OXM takođe mora uticati na telesnu težinu drugim mehanizmom, kako se pokazalo da pacovi tretirani sa oksintomodulinom dobijaju manje na težini od pacova hranjenih u paru (Bloom, Endocrinology 2004, 145, 2687). Tretiranje gojaznih glodara sa OXM takođe poboljšava njihovu toleranciju na glukozu (Parlevliet i dr, Am J Physiol Endocrinol Metab, 294, E142-7, 2008) i smanjuje dobijanje telesne težine (WO 2003/022304). OXM aktivira i glukagon i GLP-1 receptora sa dva puta jačom potentnošću za glukagon receptor u poređenju sa GLP-1 receptorom, ali je manje potentan od nativnog glukagona i GLP-1 na njihovim respektivnim receptorima. Ljudski glukagon je takođe u stanju da aktivira oba receptora, mada sa jakom sklonošću za glukagon receptor u poređenju sa GLP-1 receptorom. Sa druge strane, GLP-1 nije u stanju da aktivira glukagon receptore. Mehanizam delovanja oksintomodulina nije dobro shvaćen. Naročito, nije poznato da li su neka od ekstrahepatičkih dejstava hormona posredovana GLP-1 i glukagon receptorima, ili jednim ili više neidentifikovanih receptora.

[0007] Pokazano je da se drugi peptidi vezuju za i aktiviraju i glukagon i GLP-1 receptor (Hjort i dr, Journal of Biological Chemistry, 269, 30121-30124, 1994) i da suzbijaju dobijanje telesne težine i smanjuju unos hrane (videti, na primer, WO 2006/134340, WO 2007/100535, WO 2008/10101, WO 2008/152403, WO 2009/155257, WO 2009/155258, WO2010/070252, WO2010/070253, WO2010/070255, WO2010/070251, WO2011/006497, WO2011/160630, WO2011/160633, WO2013/092703, WO2014/041195). WO 2012/150503 opisuje peptide koji imaju delimičnu agonističku aktivnost na glukagon i GLP-1 receptorima.

[0008] Gojaznost je globalni zdravstveni problem koji se povećava i povezan je sa različitim bolestima, naročito kardiovaskularnom bolešću (CVD), dijabetesom tipa 2, opstruktivnom noćnom apnejom, određenim tipovima raka i osteoartritisom. Kao rezultat, pronađeno je da gojaznost smanjuje očekivani životni vek. Prema projekcijama iz 2005. godine od strane svetske zdravstvene organizacije širom sveta je postojalo 400 miliona odraslih osoba (starosti > 15 godina) koje su klasifikovane kao gojazne. U SAD, danas se veruje da je gojaznost drugi vodeći uzrok smrti koja se može sprečiti nakon pušenja.

[0009] Porast gojaznosti vodi povećanje obolelih od dijabetesa, i približno 90% ljudi sa dijabetesom tipa 2 se može klasifikovati gojaznim. Širom sveta postoji 246 miliona ljudi obolelih od dijabetesa i procenjuje se da će 2025 biti 380 miliona ljudi obolelih od dijabetesa. Mnogi imaju dodatne kardiovaskularne faktore rizika, uključujući visoke/aberantne LDL i trigliceride i nizak HDL.

REZIME PRONALASKA

[0010] Pronalazak pruža jedinjenje koje ima formulu:

R<1>-X-Z-R<2>

gde

R<1>predstavlja H (tj. vodonik), C1-4alkil, acetil, formil, benzoil ili trifluoroacetil;

R<2>predstavlja OH ili NH2;

X predstavlja peptid koji ima sekvencu:

H-X2-X3-GTFTSDYSKYL-X15-X16-X17-X18-A-X20-DFI-X24-WLE-X28-A

Gde je:

X2 izabran iz Ac3c, Ac4c i Ac5c;

X3 izabran iz Gln i His;

X15 izabran iz Asp i Glu;

X16 izabran iz Glu, Lys i Ψ;

X17 izabran iz Lys, Arg i Ψ;

X18 izabran iz Ala i Arg;

X20 izabran iz Lys i Ψ;

X24 izabran iz Glu, Lys i Ψ;

X28 izabran iz Ser, Lys i Ψ;

gde je svaki Ψ ostatak koji je nezavisno izabran iz Lys, Arg, Orn i Cys i gde je bočni lanac svakog ostatka Ψ konjugovan za lipofilni supstituent;

i gde je Z odsutan ili je sekvenca od 1-20 amino kiselina nezavisno izabranih iz grupe koju čine Ala, Leu, Ser, Thr, Tyr, Cys, Glu, Lis, Arg, Dbu, Dpr i Orn; ili farmaceutski prihvatljiva so ili solvat navedenog.

[0011] U nekim otelotvorenjima, Ψ je prisutan na jednom od X16, X17, X20, X24 i X28. Opciono, Ψ je prisutan na ne više od jednom od X16, X17, X20, X24 i X28. Može biti poželjno da je Ψ jedini ostatak prisutan u molekulu.

[0012] Peptid X može imati sekvencu izabranu iz:

ili

[0013] Jedinjenje pronalaska može biti izabrano iz:

ili

[0014] Kako bi se izbegla sumnja, one pozicije za koje nije izričito navedeno da dozvoljavaju varijabilnost su fiksirate i prema tome mogu obuhvatati samo navedeni ostatak.

[0015] U svim aspektima, jedinjenje pronalaska može obuhvatati jedan ili više ostataka Ψ. Svaki Ψ ostatak koji je nezavisno izabran iz Lys, Arg, Orn i Cys i bočni lanac svakog ostatka Ψ je konjugovan za lipofilni supstituent kao što je detaljnije opisano ispod.

[0016] Može biti poželjno da jedinjenje pronalaska ne sadrži više od tri ostatka Ψ, ili ne više od dva ostatka Ψ. Naročito, može biti poželjno da jedinjenje ne sadrži više od jednog ostatka Ψ, tj. da ne sadrži ostatak Ψ ili tačko jedan ostatak Ψ.

[0017] Lipofilni supstituent je obično konjugovan za funkcionalnu grupu na distalnom kraju bočnog lanca od alfa ugljenika. Sposobnost bočnog lanca da učestvuje u interakcijama posredovanim tom funkcionalnom grupom (npr., intra i inter-molekularne interakcije) se prema tome može smanjiti ili potpuno eliminisati prisustvom lipofilnog supstituenta. Zbog toga, opšta svojstva jedinjenja mogu biti relativno nesenzibilna na izmene u stvarnoj amino kiselini prisutnoj kao ostatak Ψ. Kao posledica toga, veruje se da bilo koji od ostataka Lys, Arg, Orn i Cys mogu biti prisutni na bilo kojoj poziciji gde je dozvoljen Ψ. Međutim, u određenim otelotvorenjima, može biti poželjno da je Ψ Lys.

[0018] Gde je ostatak Ψ prisutan, bočni lanac ostatka Lys, Arg, Orn ili Cys je konjugovan za lipofilni supstituent.

[0019] Lipofilni supstituent može imati formulu Z<1>gde je Z<1>lipofilni deo konjugovan (kovalentno vezan) direktno za bočni lanac relevantnog Lys, Arg, Orn ili Cys ostatka, ili Z<1>Z<2>gde je Z<1>lipofilni deo, Z<2>je razdelnik a Z<1>je konjugovan za bočni lanac relevantnog ostatka preko Z<2>.

[0020] R<1>može biti izabran iz H i C1-4alkila (npr., metil).

[0021] Jedinjenja pronalaska su glukagon analog peptidi. Reference na glukagon analog peptide bi trebalo protumačiti kao reference na jedinjenje pronalaska ili na peptid X ili X-Z kako kontekst zahteva. Reference na jedinjenje pronalaska bi trebalo shvatiti da obuhvataju bilo koju farmaceutski prihvatljivu so (npr., acetat ili hlorid so) ili solvat navedenog, ukoliko nije drugačije navedeno ili isključeno kontekstom.

[0022] Pronalazak pruža sastav koji sadrži jedinjenje pronalaska kao što je ovde definisano (uključujući farmaceutski prihvatljive soli ili solvate navedenog, kao što je već opisano), u smeši sa nosačem. U poželjnim otelotvorenjima, sastav je farmaceutski sastav i nosač je farmaceutski prihvatljiv nosač. Glukagon analog peptid može biti u obliku farmaceutski prihvatljive soli glukagon analoga.

[0023] Ovde opisana jedinjenja pronalaze upotrebu, između ostalog, u prevenciji povećanja težine ili promovisanju gubitka težine. Pod „prevencijom“ se smatra suzbijanje ili smanjenje u poređenju sa stanjem bez tretiranja i ne smatra se nužno potpuni prekid povećanja težine. Peptidi mogu izazvati smanjenje unosa hrane i/ili povećanu energetsku potrošnju, što se ispoljava u primećenom uticaju na telesnu težinu. Nezavisno od njihovog dejstva na telesnu težinu, jedinjenja pronalaska mogu imati korisno dejstvo na kontrolu glukoze i/ili nivoe cirkulišućeg holesterola, i u stanju su da smanje nivoe cirkulišućeg LDL i da povećaju odnos HDL/LDL. Zbog toga, jedinjenja pronalaska se mogu koristiti za direktnu ili indirektnu terapiju bilo kog stanja izazvanog ili okarakterisanog prekomernom telesnom težinom, kao što je tretiranje i/ili prevencija gojaznosti, morbidne gojaznosti, inflamacije povezane sa gojaznošću, bolest žučne kese povezane sa gojaznošću, noćne apneje izazvane gojaznošću. Takođe se mogu koristiti za prevenciju stanja izazvanih ili okarakterisanim neadekvatnim kontrolisanjem glukoze ili dislipidemije (npr., povećani nivoi LDL ili smanjeni odnos HDL/LDL), dijabetesa (naročito dijabetesa tipa 2), metaboličkog sindroma, hipertenzije, aterogene dislipidemije, ateroskleroze, arterioskleroze, koronarne bolesti srca, bolesti perifernih arterija, moždanog udara ili mikrovaskularne bolesti. Njihovo dejstvo na ova stanja može biti rezultat ili može biti povezano sa njihovim dejstvom na telesnu težinu, ili može biti zavisno od toga.

[0024] Pronalazak takođe pruža jedinjenje pronalaska za upotrebu u terapiji, naročito za upotrebu u metodi tretiranja stanja kao što je opisano iznad.

[0025] Jedinjenja pronalaska se mogu dati kao deo kombinovane terapije sa sredstvom za tretiranje dijabetesa, gojaznosti, dislipidemije ili hipertenzije.

[0026] U takvim slučajevima, dva aktivna sredstva se mogu dati zajedno ili odvojeno i kao deo iste farmaceutske formulacije ili odvojene formulacije.

[0027] Zbog toga, jedinjenje pronalaska se može koristiti u kombinaciji sa sredstvom protiv dijabetesa uključujući ali bez ograničenja biguanid (npr., metformin), sulfonilureu, meglitinid ili glinid (npr., nateglinid), DPP-IV inhibitor, glitazon, SGLT2 inhibitor, insulin ili insulin analog. Primeri insulin analoga obuhvataju ali nisu ograničeni na Lantus™, Novorapid™, Humalog™, Novomix™, Actraphane HM™, Levemir™ i Apidra™.

[0028] Jedinjenje se može dalje koristiti u kombinaciji sa sredstvom protiv gojaznosti uključujući ali bez ograničenja agonist glukagon-nalik peptidnog receptora, peptid YY ili njegove analoge, antagoniste kanabinoid receptora 1, inhibitor lipaze, agonist melanokortin receptora 4, antagonist receptora 1 melanin koncentrujućeg hormona, fentermin (samostalno ili u kombinaciji sa topiramatom), kombinaciju norepinfrin/dopamin inhibitora ponovnog preuzimanja i antagoniste opioid receptora (npr., kombinacija bupropiona i naltreksona) ili serotonergičko sredstvo (npr., lorkaserin).

[0029] Jedinjenje se može dalje koristiti u kombinaciji sa sredstvom protiv hipertenzije uključujući ali bez ograničenja inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima, blokator angiotenzin II receptora, diuretik, betablokator ili blokator kalcijum kanala.

[0030] Jedinjenje se može koristiti u kombinaciji sa sredstvom protiv dislipidemije uključujući ali bez ograničenja statin, fibrat, niacin ili inhibitor apsorpcije holesterola.

[0031] Zbog toga, pronalazak dalje pruža sastav ili farmaceutski komplet koji sadrži jedinjenje pronalaska i na primer sredstvo protiv dijabetesa, sredstvo protiv gojaznosti, sredstvo protiv hipertenzije ili sredstvo protiv dislipidemije kao što je opisano iznad. Takođe je dat takav sastav ili farmaceutski komplet za upotrebu u metode medicinskog tretiranja, naročito tretiranja stanja kao što je opisano iznad.

[0032] Jedinjenje pronalaska se može napraviti sintetičkom hemijom. Prema tome pronalazak pruža metodu sinteze jedinjenja pronalaska.

DETALJNI OPIS PRONALASKA

[0033] Kroz ovu specifikaciju, korišćeni su konvencionalni kodovi od jednog i tri slova za prirodne amino kiseline, kao i generalno prihvaćene skraćenice za druge amino kiseline, kao što su D-Ala ili Dala (D-alanin), Aib (a-aminoizobuterna kiselina), Orn (ornitin), NMeSer ili N-Me-Ser (N-metil serin), Ac3c (1-aminociklopropankarboksilna kiselina), Ac4c (1-amino-ciklobutankarboksilna kiselina), Ac5c (1-aminociklopentankarboksilna kiselina), Abu ((S)-2-aminobuterna kiselina).

[0034] Ac3c, Ac4c i Ac5c imaju slične strukture i do određene mere su naizmenične, iako Ac4c može biti poželjna.

[0035] Glukagon je peptid sa 29 amino kiselina koji odgovara amino kiselinama 53 do 81 pre-proglukagona i ima sekvencu His-Ser-Gln-Gly-Thr-Phe-Thr-Ser-Asp-Tyr-Ser-Lys-Tyr-Leu-Asp-Ser-Arg-Arg-Ala-Gln-Asp-Phe-Val-Gln-Trp-Leu-Met-Asn-Thr. Oksintomodulin (OXM) je peptid od 37 amino kiselina koji obuhvata celu amino kiselinsku sekvencu glukagona od 29 amino kiselina sa oktapeptid karboksiterminalnim produžetkom (amino kiseline 82 do 89 pre-proglukagona, koji ima sekvencu Lys-Arg-Asn-Arg-Asn-Asn-Ile-Ala i koji se naziva „intervenišući peptid 1“ ili IP-1; cela sekvenca ljudskog oksintomodulina je prema tome His-Ser-Gln-Gly-Thr-Phe-Thr-Ser-Asp-Tyr-Ser-Lys-Tyr-Leu-Asp-Ser-Arg-Arg-Ala-Gln-Asp-Phe-Val-Gln-Trp-Leu-Met-Asn-Thr-Lys-Arg-Asn-Arg-Asn-Asn-Ile-Ala). Glavni biološki aktivni fragment GLP-1 se proizvodi kao C-terminalni amidovani peptid od 30 amino kiselina koji odgovara amino kiselinama 98 do 127 pre-proglukagona.

[0036] Termin „nativni glukagon“ se zbog toga odnosi na nativni ljudski glukagon koji ima sekvencu H-His-Ser-Gln-Gly-Thr-Phe-Thr-Ser-Asp-Tyr-Ser-Lys-Tyr-Leu-Asp-Ser-Arg-Arg-Ala-Gln-Asp-Phe-Val-Gln-Trp-Leu-Met-Asn-Thr-OH.

[0037] Amino kiseline sa sekvencom X jedinjenja pronalaska se mogu smatrati da su numerisane uzastopno od 1 do 29 u konvencionalnom smeru od N-terminusa do C-terminusa. Referencu na „poziciju“ u okviru X bi trebalo tumačiti u skladu sa time, kao i referencu na pozicije sa nativnim ljudskim glukagonom i drugim molekulima.

[0038] Jedinjenje pronalaska može sadržati sekvencu Z C-terminusa peptida od 1-20 amino kiselina, na primer za stabilizovanje konformacije i/ili sekundarne strukture glukagon analog peptida i/ili za pružanje glukagon analog peptida koji je otporniji na enzimsku hidrolizu, npr., kao što je opisano u WO99/46283.

[0039] Kada je prisutan, Z predstavlja peptidnu sekvencu dužine 1-20 aminokiselinskih ostataka, npr., u opsegu od 1-15, poželjnije u opsegu od 1-10, naročito u opsegu od 1-7 aminokiselinskih ostataka, npr., 1, 2, 3, 4, 5, 6 ili 7 aminokiselinskih ostataka, kao što je 6 aminokiselinskih ostataka. Svaki od aminokiselinskih ostataka u peptidnoj sekvenci Z može biti nezavisno izabran iz Ala, Leu, Ser, Thr, Tyr, Cys, Glu, Lys, Arg, Dbu (2,4-diaminobuterne kiseline), Dpr (2,3-diaminopropionske kiseline) i Orn (ornitina). Poželjnom aminokiselinski ostaci su izabrani iz Ser, Thr, Tyr, Glu, Lys, Arg, Dbu, Dpr i Orn, poželjnije izabrani isključivo iz Glu, Lys i Cys. Iznad spomenute amino kiseline mogu imati ili D- ili L-konfiguraciju, a u određenim otelotvorenjima imaju L-konfiguraciju. Naročito poželjne sekvence Z su sekvence koje imaju četiri, pet, šest ili sedam uzastopnih lizin ostataka (tj., Lyss, Lys4, Lys5, Lys6ili Lys7) a naročito pet ili šest uzastopnih lizin ostataka. Druge primerne sekvence Z su prikazane u WO 01/04156. Alternativno ostatak C-terminusa sekvence Z može biti Cys ostatak. Ovo može pomoći modifikaciji (npr., PEGilaciji ili konjugaciji albumina) jedinjenja. U takvim otelotvorenjima, sekvenca Z može, na primer, biti dužine od samo jedne amino kiseline (tj., Z = Cys) ili može biti dužine od dve, tri, četiri, pet, šest ili čak više amino kiselina. Druge amino kiseline prema tome služe kao razdelnik između peptida X i krajnjeg Cys ostatka.

[0040] Peptidna sekvenca Z nema više od 25% identičnost sekvenca sa odgovarajućom sekvencom IP-1 dela ljudskog OXM (koji ima sekvencu Lys-Arg-Asn-Arg-Asn-Asn-Ile-Ala).

[0041] „Procenat (%) identičnosti aminokiselinske sekvence“ za datu peptidnu ili polipeptidnu sekvencu u odnosu na drugu polipeptidnu sekvencu (npr., IP-1) se računa kao procenat aminokiselinskih ostataka u datoj peptidnoj sekvenci koji je identičan sa odgovarajuće pozicioniranim aminokiselinskim ostacima u odgovarajućoj sekvenci drugog polipeptida kada se međusobno poravnaju, uvođenjem praznina za optimalno poravnanje ukoliko je potrebno. vrednost % identičnosti se može odrediti primenom WU-BLAST-2 (Altschul i dr., Methods in Enzymology, 266:460-480 (1996)). WU-BLAST-2 koristi nekoliko parametara za pretraživanje, od kojih je većina podešeno na različite vrednosti. Podesivi parametri se postavljeni na sledeće vrednosti: raspon preklapanja = 1, frakcija preklapanja = 0,125, početak reči (T) = 11. Vrednost % identičnosti aminokiselinske sekvence se određuje na osnovu broja poklopljenih identičnih ostataka kao što je određeno sa WU-BLAST-2 podeljenog sa ukupnim brojem ostataka referentne sekvence (praznine uvedene sa WU-BLAST-2 u referentnu sekvencu kao bi se maksimizovao ignorisani rezultat poklapanja), pomnožen sa 100.

[0042] Zbog toga, kada je Z optimalno poravnat sa 8 amino kiselina IP-1, nema više od dve amino kiseline koje su identične sa odgovarajućim amino kiselinama IP-1.

[0043] U određenim otelotvorenjima, Z je odsutan.

[0044] Ukoliko jedinjenje pronalaska sadrži ostatak Ψ onda Ψ sadrži ostatak Lys, Arg, Orn ili Cys čiji je bočni lanac konjugovan za lipofilni supstituent. Lys može biti poželjan. Lipofilni supstituent može biti kovalentno vezan za atom u aminokiselinskom bočnom lancu ili alternativno može biti konjugovan za aminokiselinski bočni lanac preko razdelnika.

[0045] Bez želje za vezivanje teorijom, veruje se da se lipofilni supstituent vezuje za proteine plazme (npr., albumin) u krvotoku, i zbog toga postoji zaštita jedinjenja pronalaska od enzimske degradacije i time se poboljšava poluvreme života jedinjenja. Takođe može modulirati potentnost jedinjenja, npr., u vezi sa glukagon receptorom i/ili GLP-1 receptorom.

[0046] U određenim otelotvorenjima, samo je jedan aminokiselinski lanac konjugovan za lipofilni supstituent. U drugim otelotvorenjima, dva aminokiselinska bočna lanca su konjugovana za lipofilni supstituent. U još drugih otelotvorenja, tri ili čak više aminokiselinskih bočnih lanaca je konjugovano za lipofilni supstituent. Kada jedinjenje sadrži dva ili više lipofilna supstituenta, oni mogu biti isti ili različiti.

[0047] Lipofilni supstituent može sadržati ili se sastojati od lipofilnog dela Z<1>koji može biti kovalentno vezan direktno za atom u aminokiselinskom bočnom lancu, ili alternativno može biti konjugovan za aminokiselinski bočni lanac razdelnikom Z<2>.

[0048] Termin „konjugovani“ se ovde koristi za opisivanje fizičkog povezivanja jednog hemijskog dela koji se može identifikovati za drugi i strukturne veze između tih delova. Ne treba podrazumevati bilo kakvu određenu metodu sinteze.

[0049] Lipofilni deo može biti povezan za aminokiselinski bočni lanac ili za razdelnik preko estra, sulfonil estra, tioestra, amida, karbamata, uree ili sulfonamida. Prema tome će se razumeti da lipofilni supstituent poželjno sadrži acil grupu, sulfonil grupu, N atom, O atom ili S atom koji formira deo estra, sulfonil estra, tioestra, amida ili sulfonamida. Poželjno, acil grupa u lipofilnom supstituentu formira deo amida ili estra sa aminokiselinskim lancem ili razdelnikom. Lipofilni deo može obuhvatati ugljovodonični lanac koji ima od 4 do 30 C atoma. Poželjno ima bar od 8 do 12 C atoma a poželjno ima 24 C atoma ili manje ili 20 C atoma ili manje. Ugljovodonični lanac može biti linijski ili razgranati i može biti zasićen ili nezasićen. Razumeće se da je ugljovodonični lanac poželjno zamenjen sa grupom koja formira deo veze sa aminokiselinskim bočnim lancem ili razdelnikom, na primer acil grupom, sulfonil grupom, N atomom O atomom ili S atomom. Najpoželjnije ugljovodonični lanac je zamenjen sa acilom, i u skladu sa time ugljovodonični lanac može biti deo alkanoil grupe, na primer, palmitoil, kaproil, lauroil, miristoil ili stearoil.

[0050] U skladu sa time, lipofilni deo može imati formulu kao što je prikazano ispod:

[0051] A može biti, na primer, acil grupa, sulfonil grupa, NH, N-alkil, O atom ili S atom, poželjno acil. n je ceo broj od 3 do 29, poželjno od 7 do 25, još poželjnije od 11 do 21, čak još poželjnije od 15 do 19.

[0052] Ugljovodonični lanac može biti dalje zamenjen. Na primer, može biti dalje zamenjen sa do tri supstituenta izabrana iz NH2, OH iCOOH, naročito na slobodnom kraju molekula koji je na distalnom kraju od razdelnika ili peptida. Na primer, može sadržati slobodnu grupu karboksilne kiseline.

[0053] Ukoliko je ugljovodonični lanac dalje zamenjen, poželjno je dalje zamenjen sa jednim supstituentom. Alternativno ili dodatno, ugljovodonični lanac može obuhvatati cikloalkan ili heterocikloalkan, na primer kao što je prikazano ispod:

[0054] Poželjno, cikloalkan ili heterocikloalkan je šestočlani prsten. Najpoželjnije je piperidin.

[0055] Alternativno, lipofilni deo može biti zasnovan na ciklopentanofenantren skelet, koji može biti delimično ili potpuno nezasićen ili zasićen. Atomi ugljenika u skeletu mogu biti zamenjeni sa Me ili OH. Na primer, lipofilni supstituent može biti holil, dezoksiholil ili litoholil.

[0056] Kao što je spomenuto iznad, deo može biti konjugovan za aminokiselinski bočni lanac razdelnikom.

Kada je prisutan, razdelnik je povezan za lipofilni deo i za aminokiselinski bočni lanac. Razdelnik može biti povezan za lipofilni deo i aminokiselinski bočni lanac nezavisno pomoću estra, sulfonil estra, tioestra, amida, karbamata, uree ili sulfonamida. U skladu sa time, može obuhvatati dve grupe nezavisno izabrane iz acila, sulfonila, N atoma, O atoma ili S atoma. Razdelnik može imati formulu:

gde su B i D svaki nezavisno izabrani iz acila, sulfonila, NH, N-alkila, O atoma i S atoma, poželjno iz acila i NH. Poželjno, n je ceo broj od 1 do 10, poželjno od 1 do 5. Razdelnik može biti dalje zamenjen sa jednim ili više supstituenata izabranih iz C0-6alkila, C0-6alkila amina, C0-6alkil hidroksi i C0-6alkil karboksi.

[0057] Alternativno, razdelnik može imati dve ili više ponovljene jedinice u formuli od iznad. B, D i n je svaki izabran nezavisno za svaki ponovljenu jedinicu. Susedne ponovljene jedinice mogu biti kovalentno povezane međusobno preko njihovih respektivnih B i D delova. Na primer, B i D delovi susednih ponovljenih jedinica mogu zajedno formirati estar, sulfonil estar, tioestar, amid ili sulfonamid. Slobodne B i D jedinice na svakom kraju razdelnika su povezane za aminokiselinski bočni lanac i lipofilnu grupu kao što je opisano iznad.

[0058] Poželjno, razdelnik ima pet ili manje, četiri ili manje ili tri ili manje ponovljenih jedinica. Najpoželjnije, razdelnik ima dve ponovljene jedinice ili je jednu jedinicu.

[0059] Razdelnik (ili jedna ili više ponovljenih jedinica razdelnika, ukoliko ponovljene jedinice postoje) može biti, na primer, prirodna ili veštačka amino kiselina. Razumeće se da amino kiseline koje imaju funkcionalizovani bočni lanac, B i/ili D mogu biti grupa sa bočnim lancem amino kiselina. Razdelnik može biti prirodna ili veštačka amino kiselina. Na primer, razdelnik (ili jedna ili više ponovljenih jedinica razdelnika ukoliko ima ponovljene jedinica) može biti Gly, Pro, Ala, Val, Leu, Ile, Met, Cys, Phe, Tyr, Trp, His, Lys, Arg, Gin, Asn, α-Glu, γ-Glu, Asp, Ser Thr, Gaba, Aib, β-Ala, 5-aminopentanoil, 6-aminoheksanoil, 7-aminoheptanoil, 8-aminooktanoil, 9-aminononanoil ili 10-aminodekanoil.

[0060] Na primer, razdelnik može biti jedna amino kiselina izabrana iz γ-Glu, Gaba, β-Ala i α-Glu.

[0061] Amino kiseline sa razdelnikom koji ima stereogene centre mogu biti racemske, enantio-obogaćene ili enantio-čiste. U nekim otelotvorenjima, ta ili svaka amino kiseline sa razdelnikom je nezavisno L-amino kiselina. U nekim otelotvorenjima, ta ili svaka amino kiselina je nezavisno D-amino kiselina.

[0062] Primeri lipofilnog supstituenta koji sadrži lipofilni deo i razdelnik je prikazan formulom ispod:

[0063] Ovde, Lys ostatak u jedinjenju predmetnog pronalaska je kovalentno povezan za γ-Glu (razdelnik) preko amidnog dela. Palmiotil (tj., heksadekanoil) je kovalentno povezan za γ-Glu (razdelnik) preko amidnog dela, i time stvara heksadekanoil-izoGlu grupu.

[0064] Ova grupa može biti prisutna kao Ψ u bilo kom jedinjenju pronalaska.

[0065] Alternativno ili dodatno, jedan ili više bočnih lanaca amino kiseline u jedinjenju pronalaska može biti konjugovano za polimerni deo, na primer, kako bi se povećala rastvorljivost i/ili poluvreme života in vivo (npr., u plazmi) i/ili bioraspoloživost. Takođe je poznato da takve modifikacije smanjuju klirens (npr., renalni klirens) terapeutskih proteina i peptida.

[0066] Stručni čitalac će biti poznavati pogodne tehnike koje se mogu koristiti za vršenje reakcija spajanja pomoću sredstva za spajanje i lipofilne grupe primenom opšte sintetičke metodologije koja je data npr., u „Comprehensive Organic Transformations, A Guide to Functional Group Preparations“, 2. izdanje, Larock, R. C.; Wiley-VCH: Njujork, 1999. Takve transformacije se mogu izvršiti u bilo kojoj pogodnoj fazi za vreme sinteze.

[0067] Polimerni deo se poželjno može rastvarati u vodi (amfifilni ili hidrofilni), može biti netoksičan i farmaceutski inertan. Pogodni polimerni delovi obuhvataju polietilen glikol (PEG), homo- ili ko-polimere PEG, monometil-supstituisani polimer PEG (mPEG) i polioksietilen glikol (POG). Videti, na primer, Int. J. Hematology 68:1 (1998); Bioconjugate Chem. 6:150 (1995); iCrit. Rev. Therap. Drug Carrier Sys. 9:249 (1992). Drugi pogodni polimerni delovi obuhvataju poli-amino kiseline kao što su poli-lizinska, poliasparaginska kiselina i poli-glutaminska kiselina (videti, na primer Gombotz, i dr. (1995), Bioconjugate Chem. , tom. 6 : 332-351; Hudecz, i dr. (1992), Bioconjugate Chem. , tom. 3, 49-57; Tsukada, i dr. (1984), J. Natl. Cancer Inst. , tom 73, : 721-729; i Pratesi, i dr. (1985), Br. J. Cancer, tom.52: 841-848).

[0068] Polimerni deo može biti pravolančani ili granati. Može imati molekulsku masu od 500-40.000 Da, na primer 500-10.000 Da, 1000-5000 Da, 10.000-20.000 Da ili 20.000-40,000 Da.

[0069] Jedinjenje pronalaska može sadržati dva ili više takva dela, u kom slučaju će ukupna molekulska masa svih delova generalno biti u opsegu koji je dat iznad.

[0070] Polimerni deo se može spojiti (kovalentnom vezom) za amino, karbonil ili tiol grupu bočnog lanca amino kiseline. Poželjni primeri su tiol grupa Cys ostataka i epsilon amino grupa Lys ostataka. Karbonil grupe Asp i Glu ostataka se takođe mogu koristiti.

[0071] Stručni čitalac će biti poznavati pogodne tehnike koje se mogu koristiti za vršenje reakcija spajanja. Na primer, PEG grupa koja nosi metoksi grupu se može spojiti za Cys tiol grupu maleimido vezom upotrebom reagensa koji su komercijalno dostupni od Nektar Therapeutics. Takođe videti WO 2008/101017, i reference date iznad, za detalje pogodne hemije.

Sinteza peptida

[0072] Jedinjenja predmetnog pronalaska se mogu proizvesti standardnim metodama sinteze ili bilo kojom metodom iz prethodnog stanja tehnike. Zbog toga se glukagon analozi mogu sintetisati na više načina, uključujući, na primer, metodu koja obuhvata sintetisanje peptida pomoću metodologije sa čvrstom ili tečnom fazon ili u vidu koraka ili fragmenata, i izolovanje i prečišćavanje krajnjeg peptidnog proizvoda.

[0073] Poželjno je sintetisati analoge pronalaska pomoću peptidne sinteze za čvrstom ili tečnom fazom. U tom kontekstu, izvršena je referenca na WO 98/11125 i, između ostalog, Fields, GB i dr., 2002, „Principles and practice of solid-phase peptide synthesis“. U: Synthetic Peptides (2. izdanje), i primere koji su ovde dati. Efikasnost

[0074] Vezivanje relevantnih jedinjenja za GLP-1 ili glukagon (Glu) receptore se može koristiti kao indikacija agonističke aktivnosti, ali je uopšteno poželjno koristiti biološku analizu koja meri unutarćelijsko signaliziranje izazvano vezivanjem jedinjenja relevantnog receptora. Na primer, aktiviranje glukagon receptora glukagon agonistom će stimulisati formiranje ćelijskog cikličnog (cAMP). Slično, aktiviranje GLP-1 receptora sa GLP-1 agonistom će stimulisati formiranje ćelijskog cAMP. Zbog toga, proizvodnja cAMP u pogodnim ćelijama koje ispoljavaju jedan od ova dva receptora se mogu koristiti za praćenje relevantne receptorske aktivnosti. Upotreba pogodnih tipova parova ćelija, gde svaka ispoljava jedan receptor ali ne i drugi, se zbog toga mogu koristiti za određivanje agonističke aktivnosti prema oba tipa receptora.

[0075] Stručna osoba će biti upoznata sa pogodnim formatima analize, i primeru su dati ispod. GLP-1 receptor i/ili glukagon receptor mogu imati sekvencu receptora kao što je opisano u primerima. Na primer, analiza može koristiti ljudski glukagon receptor (Glukagon-R) koji ima primarni pristupni broj GI:4503947 i/ili ljudski glukagon-nalik peptid 1 receptor (GLP-1R) koji ima primarni pristupni broj GI:166795283. (tamo gde se vrši referenca na sekvence prekursor proteina, trebalo bi naravno uvažiti da analiza koristi zrele proteine, koji nemaju signalnu sekvencu).

[0076] EC50vrednosti se mogu koristiti kao numerička mera potentnosti agonista za dati receptor. EC50vrednost je mera koncentracije jedinjenja koja je potrebna da se postigne polovina maksimalne aktivnosti tog jedinjenja u naročitoj analizi. Zbog toga, na primer, jedinjenje koje ima EC50[GLP-1] manje od EC50[GLP-1] glukagona u naročitoj analizi se može smatrati da ima veću potentnost GLP-1 receptor agonista od glukagona.

[0077] Jedinjenja opisana u ovoj specifikaciji su obično GluGLP-1 dvojni agonisti, kao što je određeno opservacijom da su u stanju da stimulišu cAMP formiranje i kod glukagon receptora i kod GLP-1 receptora.

Stimulisanje svakog receptora se može izmeriti u nezavisnim analizama i nakon toga se može međusobno porediti.

[0078] Poređenjem EC50vrednosti za GLP-1 receptor (EC50[GLP-1-R]) sa EC50vrednosti za Glukagon receptor, (EC50[GlukagonR]) za dato jedinjenje, relativna GLP-1R selektivnost se može izračunati kao što sledi:

Relativna GLP − 1R selektivnost<[>jedinjenje<]>= (EC50<[>GLP − 1R)/ (EC50[Glukagon − R])]

[0079] „EC50“ predstavlja polu maksimalnu efektivnu koncentraciju, obično za naročiti receptor, ili na nivou naročitog markera za funkciju receptora i može se odnositi na inhibitorsku ili antagonističku aktivnost, u zavisnosti od specifičnog biohemijskog sadržaja.

[0080] Bez želje za ograničenjem od strane teorije, relativna selektivnost jedinjenja može omogućiti svoj uticaj na to da se GLP-1 ili glukagon receptor porede direktno sa svojim uticajem na drugi receptor. Na primer, što je veća relativna GLP-1 selektivnost jedinjenja to jedinjenje može biti efikasnije na GLP-1 receptoru u poređenju sa glukagon receptorom. Obično se rezultati porede za glukagon i GLP-1 receptore od istih vrsta, npr., ljudski glukagon i GLP-1 receptore ili mišiji glukagon i GLP-1 receptori.

[0081] Jedinjenja pronalaska mogu imati veću relativnu GLP-1R selektivnost od ljudskog glukagona za naročiti nivo glukagon-R agonističke aktivnosti, jedinjenje može pokazivati veći nivo GLP-1R agonističke aktivnosti (tj., veću potentnost na GLP-1 receptoru) nego glukagon. Razumeće se da apsolutna potentnost naročitog jedinjenja na glukagon i GLP-1 receptorima može biti veća, manja ili približno jednaka onoj za nativni ljudski glukagon, sve dok se odgovarajuća relativna GLP-1R selektivnost postiže.

[0082] Bez obzira na to, jedinjenja ovog pronalaska mogu imati manji EC50[GLP-1R] nego ljudski glukagon. Jedinjenja mogu imati manji EC50[GLP-1-R] od glukagona dok se održava EC50[Glukagon-R] koji je manje od 10 puta veći nego kod ljudskog glukagona, manje od 5 puta veći nego kod ljudskog glukagona ili manje od 2 puta veći nego kod ljudskog glukagona.

[0083] Jedinjenja pronalaska mogu imati EC50[glukagon-R] koji je manje od dva puta veći nego kod ljudskog glukagona. Jedinjenja mogu imati EC50[Glukagon-R] koji je manje od dva puta veći nego kod ljudskog glukagona i EC50[GLP-1R] koji je manje od pola vrednosti ljudskog glukagona, manje od petine vrednosti ljudskog glukagona ili manje od desetine vrednosti ljudskog glukagona.

[0084] Relativna GLP-1R selektivnost jedinjenja može biti između 0,05 i 20. Na primer, jedinjenja mogu imati relativnu selektivnost od 0,05-0,20, 0,1-0,30, 0,2-0,5, 0,3-0,7 ili 0,5-1,0; 1,0-2,0, 1,5-3,0, 2,0-4,0 ili 2,5-5,0; ili 0,05-20, 0,075-15, 0,1-10, 0,15-5, 0,75-2,5 ili 0,9-1,1.

[0085] U određenim otelotvorenjima, može biti poželjno da EC50za bilo koje dato jedinjenje i za Glukagon-R i GLP-1R, npr., za ljudske glukagon i GLP-1 receptore, bude manje od 1 nM.

Terapeutske upotrebe

[0086] Jedinjenja pronalaska mogu pružiti privlačne opcije za tretiranje i/ili prevenciju, između ostalog, gojaznosti i metaboličke bolesti uključujući dijabetes, kao što je razmatrano ispod. Dijabetes obuhvata grupu metaboličkih bolesti okarakterisanih hiperglikemijom koja je posledica deficita pri lučenju insulina, delovanja insulina ili oba. Akutni znaci dijabetesa obuhvataju prekomernu proizvodnju urina, što se ispoljava u kompenzaciji žeđi i povećanom unosu tečnosti, zamućenom vidu, neobjašnjivom gubitku težine, letargiji i izmenama energetskog metabolizma. Hronična hiperglikemija dijabetesa je povezana za dugoročnim oštećenjem, disfunkcijom i nepravilnim radom različitih organa, naročito očiju, bubrega, nerva, srca i krvnih sudova. Dijabetes je klasifikovan na dijabetes tipa 1, dijabetes tipa 2 i gestacijski dijabetes na osnovu patogenskih karakteristika.

[0087] Dijabetes tipa 1 čini 5-10% svih slučajeva dijabetesa i izazvan je autoimunom destrukcijom β-ćelija pankreasa koje luče insulin.

[0088] Dijabetes tipa 2 čini 90-95% svih slučajeva dijabetesa i rezultat je kompleksne kombinacije metaboličkih poremećaja. Dijabetes tipa 2 je posledica endogene proizvodnje insulina koja postaje nedovoljna za održavanje nivoa glukoze u plazmi ispod dijagnostičkih standardnih vrednosti.

[0089] Gestacijski dijabetes se odnosi na bilo koji stepen netolerancije na glukozu identifikovane za vreme trudnoće.

[0090] Pre-dijabetes obuhvata oslabljenu glukozu bez ishrane i oslabljenu toleranciju na glukozu i odnosi se

1

na ona stanja koja se javljaju kada su nivoi glukoze u krvi povećani ali su ispod nivoa koji se uspostavljaju za kliničku dijagnozu dijabetesa.

[0091] Veliki deo ljudi sa dijabetesom tipa 2 i pre-dijabetesom su pri povećanom riziku od morbiditeta i mortaliteta zbog visoke prevalencije za dodatne metaboličke faktore rizika uključujući abdominalnu gojaznost (prekomerno masno tkivo oko abdominalnih unutrašnjih organa), aterogenu dislipidemiju (poremećaji krvi povezani sa masti uključujući visok sadržaj triglicerida, nizak HDL holesterol i/ili visok LDL holesterol, što podstiče razvoj plaka na arterijskim zidovima), povećani krvni pritisak (hipertenzija), protrombinsko stanje (npr., sadržaj fibrinogena ili plazminogen aktivator inhibitora-1 u krvi) i proinflamatorno stanje (npr., povećani C-reaktivni protein u krvi).

[0092] Obrnuto, gojaznost dodeljuje povećani rizik od razvijanja pre-dijabetesa, dijabetesa tipa 2 kao i na primer određenih tipova rakova, opstruktivne noćne apneje i bolesti žučne kese.

[0093] Dislipidemija je povezana sa povećanim rizikom od kardiovaskularne bolesti. Lipoprotein visoke gustine (HDL) je od kliničkog značaja kako postoji inverzna korelacija između koncentracija HDL u plazmi i rizika od ateroskleroze. Većina holesterola koji se nalazi u plakovima ateroskleroze potiče od LDL i zbog toga su povećane koncentracije lipoproteina niske gustine (LDL) blisko povezane sa aterosklerozom. Odnos HDL/LDL je klinički indikator rizika za aterosklerozu a naročito za koronarnu aterosklerozu.

[0094] Metabolički sindrom je okarakterisan grupom metaboličkih faktora rizika kod jedne osobe. Oni obuhvataju abdominalnu gojaznost (prekomerno masno tkivo oko abdominalnih unutrašnjih organa), aterogenu dislipidemiju (poremećaji krvi povezani sa masti uključujući visok sadržaj triglicerida, nizak HDL holesterol i/ili visok LDL holesterol, što podstiče razvoj plaka na arterijskim zidovima), povećani krvni pritisak (hipertenzija), otpornost na insulin i netoleranciju na glukozu, protrombinsko stanje (npr., sadržaj fibrinogena ili plazminogen aktivator inhibitora-1 u krvi) i proinflamatorno stanje (npr., povećani C-reaktivni protein u krvi).

[0095] Pojedinci sa metaboličkim sindromom su pri povećanom riziku od koronarne bolesti srca i drugih bolesti povezanih sa drugim manifestacijama arterioskleroze (npr., moždani u dar i periferna vaskularna bolest). Dominantni osnovni faktori rizika za ovaj sindrom deluju da su abdominalna gojaznost.

[0096] Bez želje za ograničavanjem teorijom, veruje se da jedinjenja pronalaska deluju kao dvojni agonisti i na ljudski glukagon receptor i na ljudski GLP1 receptor, ovde pod skraćenicom kao dvojni Glu-GLP-1 agonisti. Dvojni agonisti mogu kombinovati dejstvo glukagona, npr., na metabolizam masti, sa dejstvom GLP-1 npr., na nivoe glukoze u krvi i unos hrane. Prema tome mogu delovati tako da ubrzavaju eliminisanje prekomernog adipoznog tkiva, izazivaju održivi gubitak težine i poboljšavaju glikemijsko kontrolisanje. Dvojni GluGLP-1 agonisti mogu takođe delovati tako da smanjuju kardiovaskularne faktore rizika kao što je visok holesterol, visoki odnosi LDL-holesterola ili niski odnosi HDL/LDL holesterola.

[0097] Jedinjenja predmetnog pronalaska se prema tome mogu koristiti kod ispitanika koji ima potrebu za time kao farmaceutska sredstva za prevenciju povećanja težinu, promovisanje smanjenja težine, smanjenje prekomerne telesne težine ili za tretiranje gojaznosti (npr., kontrolisanjem apetita, hranjenjem, unosom hrane, kalorijskim unosom i/ili energetskom potrošnjom), uključujući morbidnu gojaznost, kao i povezane bolesti i zdravstvena stanja uključujući ali bez ograničenja inflamaciju povezanu sa gojaznosti, bolest žučne kese povezane sa gojaznosti i noćnu apneju izazvano sa gojaznosti. Jedinjenja pronalaska se takođe mogu koristiti za tretiranje stanja izazvanih ili povezanih sa oslabljenom kontrolom glukoze, uključujući metabolički sindrom, otpornost na insulin, netoleranciju na glukozu, pre-dijabetes, povećanu glukozu bez unosa hrane, dijabetes tipa 2, hipertenziju, aterosklerozu, arteriosklerozu, koronarnu bolest srca, bolest perifernih arterija i moždani udar, kod ispitanika koji ima potrebu za time. Neka od ovih stanja se mogu povezati za gojaznošću. Međutim, dejstva jedinjenja pronalaska na ova stanja mogu biti posredovana u potpunosti ili delom uticanjem na telesnu težinu ili mogu biti nezavisna od toga.

[0098] Sinergističko dejstvo dvojnih GluGLP-1 agonista se takođe može ispoljiti u smanjenju kardiovaskularnih faktora rizika kao što je visok holesterol i LDL što može biti u potpunosti nezavisno od uticaja na telesnu težinu.

[0099] Pronalazak pruža jedinjenje pronalaska za upotrebu u terapiji, naročito za upotrebu u metodi tretiranja stanja kao što je opisano iznad.

[0100] U poželjnom aspektu, opisana jedinjenja se mogu koristiti za tretiranje dijabetesa, naročito dijabetesa tipa 2.

[0101] U specifičnom otelotvorenju, predmetni pronalazak pruža jedinjenje kao što je opisano za upotrebu pri tretiranju dijabetesa, naročito dijabetesa tipa 2 kod pojedinca koji ima potrebu za time.

[0102] U ne manje poželjnom aspektu, opisana jedinjenja se mogu koristiti za prevenciju povećanja težine ili promovisanja smanjenja težine.

[0103] U specifičnom otelotvorenju, predmetni pronalazak pruža jedinjenje kao što je opisano za upotrebu u terapeutskoj metodi za prevenciju povećanja težine ili promovisanja smanjenja težine kod pojedinca koji ima potrebu za time.

[0104] U specifičnom otelotvorenju, predmetni pronalazak pruža jedinjenje kao što je opisano za upotrebu u metodi za tretiranje i/ili prevenciju gojaznosti, morbidne gojaznosti, morbidne gojaznosti pre operacije, inflamacije povezane sa gojaznošću, bolesti žučne kese povezane sa gojaznošću, noćne apneje izazvane gojaznošću, dijabetesa, metaboličkog sindroma, hipertenzije, aterogene dislipidemije, ateroskleroze, arterioskleroze, koronarne bolesti srca, bolesti perifernih arterija, moždanog udara ili mikrovaskularne bolesti kod pojedinca koji ima potrebu za time.

[0105] U drugom aspektu, opisana jedinjenja se mogu koristiti u metodi za smanjenje nivoa cirkulišućeg LDL i/ili povećanje odnosa HDL/LDL.

[0106] U specifičnom otelotvorenju, predmetni pronalazak pruža jedinjenje kao što je opisano za upotrebu u terapeutskoj metodi za smanjenje nivoa cirkulišućeg LDL i/ili povećanje odnosa HDL/LDL kod pojedinca koji ima potrebu za time.

[0107] Opisana jedinjenja se takođe mogu koristiti u metodi za smanjenje nivoa cirkulišućih triglicerida.

Farmaceutski sastavi

[0108] Jedinjenja predmetnog pronalaska se mogu formulisati kao farmaceutski sastavi pripremljeni za čuvanje ili davanje. Takvi sastavi obično obuhvataju terapeutski delotvornu količinu jedinjenja pronalaska, u odgovarajućem obliku, u farmaceutski prihvatljivom nosaču.

[0109] Terapeutski delotvorna količina jedinjenja predmetnog pronalaska će zavisiti od načina davanja, tipa sisara koji se tretira i fizičkih karakteristika specifičnog sisara koji se razmatra. Ovi faktori i njihov odnos za određivanje ove količine su dobro poznati medicinskom stručnjaku. Ova količina i metoda davanja se mogu napraviti tako da se postigne optimalna efikasnost i zavisiće od faktora kao što su težina, ishrana, konkurentni lekovi i drugih faktora koji su dobro poznati medicinskim stručnjacima. Veličina doze i režim doziranja najpogodniji za upotrebu kod ljudi se mogu odrediti na osnovu rezultata dobijenih predmetnim pronalaskom i mogu se potvrditi u ispravno doziranim kliničkim probama. Jedinjenja predmetnog pronalaska mogu biti od naročite koristi za tretiranje ljudi.

[0110] Delotvorna doza i protokol tretiranja se mogu odrediti konvencionalnim putem, počevši sa niskom dozom kod laboratorijskih životinja i zatim povećanjem doza dok se prate efekti, i takođe sistemskim menjanjem režima doziranja. Brojni faktori se mogu uzeti u obzir od strane lekara kada se određuje optimalna doza za datog ispitanika. Takva razmatranja su poznata stručnjaku.

[0111] Termin „farmaceutski prihvatljiv nosač“ obuhvata bilo koji od standardnih farmaceutskih nosača. Farmaceutski prihvatljivi nosači za terapeutsku upotrebu su dobro poznati u farmaceutskoj struci i opisani su, na primer, u Remington's Pharmaceutical Sciences, Mack Publishing Co. (A. R. Gennaro izd. 1985). Na primer, sterilni slani rastvor i fosfat-puferisani slani rastvor pri blago kiseloj ili fiziološkoj pH se može koristiti. pH puferska sredstva mogu biti fosfat, citrat, acetat, tris/hidroksimetil)aminometan (TRIS), N-Tris(hidroksimetil)metil-3-aminopropansulfonska kiselina (TAPS), amonijum bikarbonat, dietanolamin, histidin, koji je poželjan pufer, arginin, lizin, ili acetat ili njihove smeše. Termin dalje obuhvata bilo koja sredstva data u Farmakopeji SAD za upotrebu kod životinja a naročito kod ljudi.

[0112] Termin „farmaceutski prihvatljiva so“ se odnosi na so bilo kog jedinjenja pronalaska. Soli obuhvataju farmaceutski prihvatljive soli kao što su kisele adicione soli i bazne soli. Primeri kiselih adicionih soli obuhvataju hidrohloridne soli, citrat soli i acetat soli. Primeri baznih soli obuhvataju soli gde je katjon izabran iz alkalnih metala, kao što su natrijum i kalijum, zemno alkalnih metala, kao što su kalcijum i amonijum joni<+>N(R<3>)3(R<4>), gde R<3>i R<4>nezavisno označavaju opciono zamenjeni C1-6-alkil, opciono zamenjeni C2-6-alkenil, opciono zamenjeni aril ili opciono zamenjeni heteroaril. Drugi primeri farmaceutski prihvatljivih soli su opisane u „Remington's Pharmaceutical Sciences“ ,17. izdanje. ured. Alfonso R. Gennaro (ured.), Mark Publishing Company, Easton, PA, SAD., 1985 i novija izdanja, i u Encyclopaedia of Pharmaceutical Technology.

[0113] „Tretiranje“ je pristup za dobijanje korisnih ili željenih kliničkih rezultat. U svrhe ovog pronalaska, korisni ili željeni klinički rezultati obuhvataju, ali nisu ograničeni na ublažavanje simptoma, umanjenje opsega bolesti, stabilizovanje (tj., ne pogoršanje) stanja bolesti, prolongiranje ili usporavanje progresa bolesti, poboljšanje ili palaciju stanja bolesti i remisiju (bilo delimičnu ili celokupnu), bilo detektabilnu ili nedetektabilnu. „Tretiranje“ takođe može predstavljati prolongiranje preživljavanja u poređenju sa očekivanim preživljavanjem kada se tretiranje ne prima. „Tretiranje“ je intervencija koja se vrši sa namerom prevencije razvoja ili menjanja patologije poremećaja. Prema tome, „tretiranje“ se odnosi i na terapeutsko tretiranje i profilaktička ili preventivna sredstva u određenim otelotvorenjima. Oni koji imaju potrebu za tretiranje obuhvataju one koji već imaju poremećaj kao i one kod kojih se poremećaj može sprečiti. Pod tretiranjem se podrazumeva suzbijanje ili smanjenje povećanja patologije ili simptoma (npr., povećanje tezine hiperglikemija) u poređenju sa stanjem bez tretiranje, i nije nužno predviđeno da ukazuje na potpuni prekid relevantnog stanja.

[0114] Farmaceutski sastavi mogu biti u jediničnom obliku za doziranje. U takvom obliku, sastav se deli na jedinične doze koje sadrže odgovarajuće količine aktivnog jedinjenja. Jedinični oblik za doziranje može biti zapakovana preparacije, gde pakovanje sadrži diskretne količine preparacije, na primer, zapakovane tablete, kapsule i praškove u epruvetama ili ampulama. Jedinični oblik za doziranje takođe može biti kapsula, kašeta ili sama tableta ili može biti odgovarajući broj bilo kojih od ovih zapakovanih oblika. Može biti dat kao jedna doza za ubrizgavanje, na primer u obliku olovke. U određenim otelotvorenjima, zapakovani oblici sadrže oznaku ili uputstva za upotrebu. Sastavi se mogu formulisati na bilo koji pogodni način i sredstva davanja. Farmaceutski prihvatljivi nosači ili razblaživači obuhvataju one koju su pogodni za oralno, rektalno, nazalno, topikalno (uključujući bukalno i sublingvalno), vaginalno ili parenteralno (uključujući subkutano, intramuskularno, intravensko, intradermalno i transdermalno) davanje. Formulacije mogu konvencionalno biti prisutne u obliku za jedinično doziranje i mogu biti pripremljene bilo kojom metodom koja je dobro poznata u farmaceutskoj struci.

[0115] Subkutani ili transdermalni načini davanja mogu biti naročito pogodni za ovde opisana jedinjenja.

[0116] Sastavi pronalaska mogu dalje biti obuhvaćena u jedinjenju, ili povezana za, na primer kovalentno, hidrofobno i elektrostatičkim interakcijama, nosač leka, sistem za isporuku leka i napredni sistem za isporuku leka kako bi se dalje poboljšala stabilnost jedinjenja, povećala bioraspoloživost, povećala rastvorljivost, smanjili štetni efekti, postigla hronoterapija koja je dobro poznata stručnjacima i povećala lagodnost pacijenta ili bilo koja kombinacija navedenog. Primeri nosača, sistema za isporuku leka i napredni sistemi za isporuku leka obuhvataju ali nisu ograničeni na polimere, na primer celulozu i derivate, polisaharide, na primer dekstran i derivate, skrob i derivate, poli(vinil alkohol), akrilat i metakrilat polimere, polimlečnu i poliglikolnu kiselinu i njihove blok ko polimere, polietilen glikole, nosače proteina, na primer albumin, gelove, na primer termoželirajuće sisteme, na primer blok ko polimerne sisteme koji su dobro poznati u struci, micele, lipozome, mikrosfere, nanočestice, tečne kristale i disperzije navedenog, L2 fazu i njene disperzije dobro poznate stručnjaku u oblasti ponašanja vaze u lipidno-vodenim sistemima, polimernim micelima, višestrukim emulzijama, samostalnim emulzijama, samostalnim mikroemulzijama, ciklodekstrinima i njihovim derivatima i dendrimerima.

Kombinovana terapija

[0117] Jedinjenje ili sastav pronalaska se mogu dati kao deo kombinovane terapije sa sredstvom za tretiranje gojaznosti, hipertenzije, dislipidemije ili dijabetesa.

[0118] U takvim slučajevima, dva aktivna sredstva se mogu dati zajedno ili odvojeno i kao deo iste farmaceutske formulacije ili odvojene formulacije.

[0119] Zbog toga jedinjenje ili sastav pronalaska se mogu dalje koristiti u kombinaciji sa sredstvom protiv gojaznosti uključujući ali bez ograničenja agonist glukagon-nalik peptidnog receptora, peptid YY ili njegove analoge, antagoniste kanabinoid receptora 1, inhibitor lipaze, agonist melanokortin receptora 4, antagonist receptora 1 melanin koncentrujućeg hormona, fentermin (samostalno ili u kombinaciji sa topiramatom), kombinaciju norepinfrin/dopamin inhibitora ponovnog preuzimanja i antagoniste opioid receptora (npr., kombinacija bupropiona i naltreksona) ili serotonergičko sredstvo (npr., lorkaserin).

[0120] Jedinjenje ili sastav pronalaska se mogu koristiti u kombinaciji sa sredstvom protiv hipertenzije uključujući ali bez ograničenja inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima, blokator angiotenzin II receptora, diuretik, beta-blokator ili blokator kalcijum kanala.

1

[0121] Jedinjenje ili sastav pronalaska se mogu koristiti u kombinaciji sa sredstvom protiv dislipidemije uključujući ali bez ograničenja statin, fibrat, niacin ili inhibitor apsorpcije holesterola.

[0122] U nastavku, jedinjenje ili sastav pronalaska se mogu koristiti u kombinaciji sa sredstvom protiv dijabetesa uključujući ali bez ograničenja biguanid (npr., metformin), sulfonilureu, meglitinid ili glinid (npr., nateglinid), DPP-IV inhibitor, SGLT2 inhibitor, glitazon, drugačiji GLP-1 agonist, insulin ili insulin analog. U poželjnom otelotvorenju, jedinjenje ili njegova so se koriste u kombinaciji sa insulinom ili insulin analogom, DPP-IV inhibitorom, sulfonilureom ili metforminom, naročito sulfonilureom ili metforminom, za postizanje adekvatne glikemijske kontrole. Primeri insulin analoga obuhvataju ali nisu ograničeni na Lantus, Novorapid, Humalog, Novomix i Actraphan HM, Levemir i Apidra.

PRIMERI

Primer 1: Opšta sinteza glukagon analoga

[0123] Sinteza peptida sa čvrstom fazon (SPPS) je izvršena na uređaju za sintezu sa mikrotalasima upotrebom standardne Fmoc strategije u NMP na polistiren smoli (TentaGel S Ram). HATU je korišćen kao reagens za spajanje zajedno sa DIPEA kao bazom. Piperidin (20% u NMP) je korišćen za deprotekciju. Pseudoprolini: Fmoc-Phe-Thr(psiMe,Mepro)-OH i Fmoc-Asp-Ser(psiMe,Mepro)-OH (kupljeno od NovaBiochem) su korišćeni kada je to bilo primenljivo.

[0124] Korišćene skraćenice su kao što sledi:

Boc: terc-butiloksikarbonil

ivDde: 1-(4,4-dimetil-2,6-dioksocikloheksiliden)-3-metil-butil

Dde: 1-(4,4-dimetil-2,6-dioksocikloheksiliden)-etil

DCM: dihlorometan

DMF: N,N-dimetilformamid

DIPEA: diizopropiletilamin

EDT: 1,2-etanditiol

EtOH: etanol

Et2O: dietil eter

HATU: N-[(dimetilamino)-1H-1,2,3-tazol[4,5-b]piridin-1-ilmetilen]-N-metilmetanaminijum heksafluorofosfat N-oksid

MeCN: acetonitril

NMP: N-metilpirolidon

TFA: trifluorosirćetna kiselina

TIS: triizopropilsilan

Deljenje

[0125] Sirovi peptid je podeljen iz smole tretiranjem sa 95/2,5/2,5 % (v/v) TFA/TIS/ voda na sobnoj temperaturi (s.t.) u trajanju od 2 h. Većina TFA je uklonjena pri redukovanom pritisku i sirovi peptid je istaložen i ispran dietiletrom i ostavljen da se osuši do konstantne težine na temperaturi okoline.

[0126] Sledeća jedinjenja su sintetisana. Neka predstavljaju jedinjenja pronalaska. Druga pružaju koristan kontekst.

Jedinjenje br.

1 H-HAQGTFTSDYSKYLDS-K(Heksadekanoil-izoGlu)-AAHDFVEWLLSA-NH2

2 H-H-NMeSer-QGTFTSDYSKYLDS-K(Heksadekanoil-izoGlu)-AAHDFVEWLLSA-NH23 H-H-Ac3c-QGTFTSDYSKYLDS-K(Heksadekanoil-izoGlu)-AAHDFVEWLLSA-NH2Jedinjenje br.

4 H-H-Ac4c-QGTFTSDYSKYLDS-K(Heksadekanoil-izoGlu)-AAHDFVEWLLSA-NH25 H-HSHGTFTSDYSKYLDS-K(Heksadekanoil-izoGlu)-AAHDFVEWLLSA-NH2

6 H-HAHGTFTSDYSKYLDS-K(Heksadekanoil-izoGlu)-AAHDFVEWLLSA-NH2

7 H-H-DAla-HGTFTSDYSKYLDS-K(Heksadekanoil-izoGlu)-AAHDFVEWLLSA-NH28 H-H-Ac3c-HGTFTSDYSKYLDS-K(Heksadekanoil-izoGlu)-AAHDFVEWLLSA-NH29 H-H-Ac4c-HGTFTSDYSKYLDS-K(Heksadekanoil-izoGlu)-AAHDFVEWLLSA-NH210 H-H-Abu-QGTFTSDYSKYLDE-K(Heksadekanoil-izoGlu)-AAKDFIEWLESA-NH211 H-HAQGTFTSDYSKYLDE-K(Heksadekanoil-izoGlu)-AAKDFIEWLESA-NH2

12 H-H-DAla-QGTFTSDYSKYLDE-K(Heksadekanoil-izoGlu)-AAKDFIEWLESA-NH213 H-HPQGTFTSDYSKYLDE-K(Heksadekanoil-izoGlu)-AAKDFIEWLESA-NH2

14 H-H-Ac4c-QGTFTSDYSKYLDE-K(Heksadekanoil-izoGlu)-AAKDFIEWLESA-NH215 H-H-Ac4c-HGTFTSDYSKYLDE-K(Heksadekanoil-izoGlu)-AAKDFIEWLESA-NH216 H-Y-Aib-QGTFTSDYSKYLDE-K(Heksadekanoil-izoGlu)-AAKDFIEWLESA-NH217 H-H-Aib-QGTFTSDYSKYLDE-K(Heksadekanoil-izoGlu)-AAKDFIEWLEEE-NH2

[0127] K(Heksadekanoil-izoGlu modifikacija je opisana iznad.

Primer 2: Analiza efikasnosti glukagon receptora i GLP-1 receptora

[0128] cDNK kodiranje ili ljudskog glukagon receptora (Glukagon-R) (primarni pristupni broj P47871) ili ljudskog glukagon-nalik peptid 1 receptora (GLP-1R) (primarni pristupni broj P43220) je sintetisano i klonirano u ekspresioni vektor sisara koji je sadržao marker otpornosti na Zeocin.

[0129] Ekspresioni vektori sisara koji kodiraju Glukagon-R ili GLP-1-R su transfektovani u ćelije jajnika kineskog hrčka (CHO) metodom Atraktena. Klonovi koji su vršili stabilno ispoljavanje su dobijeni Zeocin selekcijom (250 µg/mL) nakon ograničenog razblaživanja ćelija otpornih na selekcioni pritisak. Ćelijski klonovi koji ispoljavaju Glukagon-R i GLP-1-R su izabrani, propagirani i testirani u probama Glukagon-R i GLP-1-R efikasnosti kao što je opisano ispod. Jedan klon koji ispoljava Glukagon-R i jedan klon koji ispoljava GLP-1-R su izabrani za profilisanje jedinjenja.

[0130] CHO ćelije koje su ispoljavale ljudski Glukagon-R ili ljudski GLP-1-R su zasejane 24 sata pre analize pri 30.000 ćelija po udubljenju u mikrotitarskim pločama sa 96 udubljenja u kulturu u 100 µl okruženja za rast. Na dan analize, okruženje za rast je uklonjeno i ćelije su dva puta isprane sa 200 µl pufera za analizu (Krebs-Ringerov pufer-KRBH). Pufer je uklonjen i ćelije su inkubirane u trajanju od 15 min na sobnoj temperaturi u 10 µl KRBH (KRBH 10 mM HEPES, 5 mM NaHCO3, 0,1 % (V/V) BSA) sa 0,1 mM IBMX u dejonizovanoj vodi koja je sadržala povećavajuće koncentracije test peptida. Reakcija je zaustavljena dodavanjem pufera za lizu (0,1 % w/v BSA, 5 mM HEPES, 0,3 % v/v Tween-20). Nakon ćelijske lize u trajanju od 10 min na sobnoj temperaturi, lizati su preneti u ploče sa 384 udubljenja i 10 µl smeši akceptor/donor zrna kao što se nalazilo u AlphaScreen™ cAMP kompletu za funkcionalnu analizu je dodato. Nakon jednog sata inkubiranja na sobnoj temperaturi u mraku, cAMP sadržaj je određen primenjivanjem AlphaScreen™ cAMP kompleta za funkcionalnu analizu od Perkin-Elmer u skladu sa uputstvima proizvođača. EC50i relativne efikasnosti u poređenju sa referentnim jedinjenjima (glukagon i GLP-1) su izračunati primenom računarskog podudaranja krivih. Odnos GLP-1/glukagon je izračunat kao što je definisano ranije. Videti Tabelu 1.

Tabela 1

1

Primer 3: Agonistička aktivnost endogenog GLP-1 receptora

[0131] Agonistička aktivnost test jedinjenja na endogenim GLP-1 receptorima je određena upotrebom mišije insulinom ćelijske linije. Unutarćelijski cMAP je korišćen kao indikator aktiviranja receptora.

[0132] Ćelije su kultivisane u trajanju od 24 h pri gustini od 10.000 ćelija/udubljenju u ploči sa 384 udubljenja. Okruženje je uklonjeno i 10 µl KRBH pufera (NaCl 130 mM, KCl 3,6 mM, NaH2PO40,5 mM, MgSO40,5 mM, CaCl21,5 mM) koji je sadržao test jedinjenje ili GLP-1 (pri rastućim koncentracijama od 0,1 pM do 100 nM) ili kontrola rastvarača (0,1% (v/v) DMSO) je dodato u udubljenja u trajanju od 15 minuta pri temperaturi od 26 °C.

[0133] Ćelijski cAMP sadržaj je izmeren upotrebnom AlphaScreen cAMP kompleta za funkcionalnu analizu (Perkin-Elmer). Merenje je izvršeno upotrebom Envision (PerkinElmer) u skladu sa preporukama proizvođača.

[0134] Sva merenja su izvršena u kvadriplikatu.

[0135] Rezultati su konvertovani u cAMP koncentracije upotrebom cAMP standardne krive pripremljene u KRBH puferu koji je sadržao 0,1% (v/v) DMSO. Dobijene cAMP krive su prikazane kao apsolutne cAMP koncentracije (nM) u odnosu na log (koncentracija test jedinjenja) i analizirane su upotrebom programa za podudaranje krivih XLfit.

[0136] Parametri izračunati za opisivanje kako potentnosti tako i agonističke aktivnosti svakog od test jedinjenja na endogenim GLP-1 receptorima su bili:

pEC50 (negativna logaritamska vrednost EC50, koncentracija koja se dobija u polu maksimalnom povećanju cAMP nivoa, oslikava potentnost test jedinjenja);

Procenat kontrole (%CTL)(% cAMP procenjivanje za koncentraciju svakog test jedinjenja normalizovano na osnovu GLP-1 izazvanog maksimalnog cAMP odgovora (100 %CTL)). Videti Tabelu 2.

1

Tabela 2.

Primer 4: Agonistička aktivnost endogenog glukagon receptora

[0137] Agonistička aktivnost test jedinjenja na endogeni glukagon receptor je određena merenjem njihovog dejstva na brzinu sinteze glikogena u primarnim hepatocitima pacova. Nakon aktiviranja glukagon receptora, suzbijanje očekivano je suzbijanje brzine sinteze glikogena. Brzina sinteze glikogena je određena računanjem količine radioaktivno obeležene glukoze uključena u zalihe ćelijskog glikogena u definisanom vremenskom periodu.

[0138] Primarni hepatociti pacova su kultivisani pri gustini od 40.000 ćelija/udubljenju u pločama sa 24 udubljenja u trajanju od 24 sata pri 37 °C i 5% CO2.

[0139] Okruženje je uklonjeno i ćelije su isprane sa PBS. 180 µL KRBH-zasnovanog pufera koji je sadržao 0,1% BSA i glukozu pri koncentraciji od 22,5 mM je zatim dodato u udubljenja, nakon test jedinjenja i 40 µCi/ml D-[U14C] glukoze (20 µL svako udubljenje). Inkubiranje je nastavljeno u trajanju od 3 sata.

[0140] Na kraju perioda inkubacije, pufer za inkubaciju je aspiriran i ćelije su isprane jednom sa ledeno hladnim PBS pre lize inkubiranjem u trajanju od 30 min na sobnoj temperaturi sa 100 µL 1 mol/l NaOH.

[0141] Ćelijski lizati su preneti u filterske ploče sa 96 udubljenja i glikogen je istaložen inkubiranjem filterskih ploča u trajanju od 120 min pri 4°C što je praćeno ispiranjem filterskih ploča 4 puta ledeno hladnim etanolom (70%). Dobijeni talog je filtriran dok nije bio suv i količina sadržane<14>C-glukoze određena upotrebom Topcount scintilacionog brojača u skladu sa preporukama proizvođača.

[0142] Udubljenja sa vehikulumima za kontrolu (0,1% (v/v) DMSO u KRBH puferu) su obuhvaćena kao referenca za ne-suzbijenu sintezu glikogena (100 %CTL). Ćelije bez dodate D-[U<14>C] glukoze su uključene kao kontrole za nespecifični pozadinski signal (oduzeto od svih vrednosti). Endogeni glukagon peptid je korišćen kao pozitivna kontrola.

[0143] Sva tretiranja su izvršena bar u triplikatima.

[0144] Parametri izračunati za opisivanje i potentnosti kao i antagonističke aktivnosti svakog test jedinjenja

1

na endogenom glukagon receptoru su bili pEC50 i %CTL.

[0145] %CTL je određen računanjem procenta CPM/udubljenju u prisustvu test jedinjenja u poređenju s CPM/udubljenju vehikuluma za kontrolu nakon oduzimanja pozadinskom CPM/udubljenju:

[0146] Aktivator glukagon receptora će se ispoljiti u suzbijanju brzine sinteze glikogena i daće %CTL vrednosti između 0%CTL (potpuno suzbijanje) i 100%CTL (suzbijanje nije primećeno).

[0147] Dobijene krive aktivnosti su prikazane kao apsolutni broj (jedinica: cpm/uzorku) u odnosu na log (koncentracija test jedinjenja) i analizirane su upotrebom programa za podudaranje krivih XLfit.

[0148] pEC50 (negativna logaritamska vrednost EC50) oslikava potentnost test jedinjenja.

Tabela 3.

[0149] Termini EC50i pEC50citirani u vezi sa Glukagon-R aktivacijom se mogu podjednako odnositi na IC50i plC50u vezi sa sintezom glikogena.

1

Claims (17)

1. Patentni zahtevi 1. Jedinjenje koje ima formulu: R<1>-X-Z-R<2> gde R<1>predstavlja H (tj. vodonik), C1-4alkil, acetil, formil, benzoil ili trifluoroacetil; R<2>predstavlja OH ili NH2; X predstavlja peptid koji ima sekvencu: H-X2-X3-GTFTSDYSKYL-X15-X16-X17-X18-A-X20-DFI-X24-WLE-X28-A Gde je: X2 izabran iz Ac3c, Ac4c i Ac5c; X3 izabran iz Gln i His; X15 izabran iz Asp i Glu; X16 izabran iz Glu, Lys i Ψ; X17 izabran iz Lys, Arg i Ψ; X18 izabran iz Ala i Arg; X20 izabran iz Lys i Ψ; X24 izabran iz Glu, Lys i Ψ; X28 izabran iz Ser, Lys i Ψ; gde je svaki Ψ ostatak koji je nezavisno izabran iz Lys, Arg, Orn i Cys i gde je bočni lanac svakog ostatka Ψ konjugovan za lipofilni supstituent; i gde je Z odsutan ili je sekvenca od 1-20 amino kiselina nezavisno izabranih iz grupe koju čine Ala, Leu, Ser, Thr, Tyr, Cys, Glu, Lis, Arg, Dbu, Dpr i Orn; ili farmaceutski prihvatljiva so ili solvat navedenog.
2. 2. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 gde peptid X ima sekvencu izabranu iz:
3. 3. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 2 koje je izabrano iz:
4. 4. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 gde peptid X ima sekvencu izabranu iz:
5. 5. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 4 koje je izabrano iz:
6. 6. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 4 koje je: H-H-Ac4c-QGTFTSDYSKYLDERAAKDFIΨWLESA-NH2.
7. 7. Jedinjenje prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva gde, kada je Ψ prisutan, lipofilni supstituent ima formulu Z<1>gde je Z<1>lipofilni deo konjugovan direktno za bočni lanac ostatka Ψ, ili Z<1>Z<2>gde je Z<1>lipofilni deo, Z<2>je razdelnik a Z<1>je konjugovan za bočni lanac ostatka Ψ preko Z<2>.
8. 8. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 7 gde je aminokiselinska komponenta Ψ Lys.
9. 9. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 8 gde je Ψ Lys(Heksadekanoil-izoGlu).
10. 10. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 koje ima sekvencu: H-Ac4c-QGTFTSDYSKYLDE-K(Heksadekanoil-izoGlu)-AAKDFIEWLESA ili H-Ac4c-HGTFTSDYSKYLDE-K(Heksadekanoil-izoGlu)-AAKDFIEWLESA 11.
11. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 koje je izabrano iz: H-H-Ac4c-QGTFTSDYSKYLDE-K(Heksadekanoil-izoGlu)-AAKDFIEWLESA- NH2i H-H-Ac4c-HGTFTSDYSKYLDE-K(Heksadekanoil-izoGlu)-AAKDFIEWLESA-NH212.
12. Farmaceutski prihvatljiva so jedinjenja prema bilo kom od patentnih zahteva od 2 do 11.
13. 13. Sastav koji sadrži jedinjenje ili farmaceutski prihvatljivu so prema bilo kom od patentnih zahteva od 1 do 12 u smeši sa nosačem, npr., gde je sastav farmaceutski sastav a nosač je farmaceutski prihvatljiv nosač.
14. 14. Jedinjenje ili farmaceutski prihvatljiva so prema bilo kom od patentnih zahteva od 1 do 12 za upotrebu u terapiji.
15. 15. Jedinjenje ili farmaceutski prihvatljiva so prema bilo kom od patentnih zahteva od 1 do 12 za upotrebu u: (i) terapeutskoj metodi za prevenciju povećanja težine ili promovisanje smanjenja težine; (ii) terapeutskoj metodi za smanjenje nivoa cirkulišućeg LDL i/ili povećanje odnosa HDL/LDL; ili (iii) metodi za prevenciju ili tretiranje gojaznosti, morbidne gojaznosti, morbidne gojaznosti pre operacije, inflamacije povezane sa gojaznošću, bolesti žučne kese povezane sa gojaznošću, noćne apneje izazvane gojaznošću, dijabetesa, metaboličkog sindroma, hipertenzije, aterogene dislipidemije, ateroskleroze, arterioskleroze, koronarne bolesti srca, bolesti perifernih arterija, moždanog udara ili mikrovaskularne bolesti.
16. 16. Jedinjenje ili farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema patentnom zahtevu 15 gde se jedinjenje ili farmaceutski prihvatljiva so daje kao deo kombinovane terapije zajedno sa sredstvom za tretiranje dijabetesa, gojaznosti, dislipidemije ili hipertenzije.
17. 17. Jedinjenje ili farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema patentnom zahtevu 16 gde je: (i) sredstvo protiv dijabetesa biguanid (npr., metformin), sulfonilurea, meglitinid ili glinid (npr., nateglinid), DPP-IV inhibitor, SGLT2 inhibitor, glitazon, drugačiji GLP-1 agonist, insulin ili insulin analog; (ii) sredstvo protiv gojaznosti agonist glukagon-nalik peptidnog receptora, peptid YY ili njegovi analozi, antagonisti kanabinoid receptora 1, inhibitor lipaze, agonist melanokortin receptora 4, antagonist receptora 1 melanin koncentrujućeg hormona, fentermin, kombinacija norepinfrin/dopamin inhibitora ponovnog preuzimanja i antagonisti opioid receptora (npr., kombinacija fentermina i topiramata), kombinacija bupropiona i naltreksona ili serotonergičko sredstvo; (iii) sredstvo protiv hipertenzije inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima, blokator angiotenzin II receptora, diuretik, beta-blokator ili blokator kalcijum kanala; ili (iv) sredstvo protiv dislipidemije statin, fibrat, niacin i/ili inhibitor apsorpcije holesterola. Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5