RS59889B1 - Metoda odvajanja izoprenskih sastojaka gvajule - Google Patents

Description

Opis

Oblast primene

[0001] Predmetni pronalazak se generalno odnosi na industrijski sektor ekstrakcije i prerade gume, naročito gume iz biljaka gvajula i/ili tipa gvajula, posebno u oblasti obnove njihovih otpadnih proizvoda.

[0002] Predmetni pronalazak se naročito odnosi na metodu za odvajanje izoprenskih sastojaka iz smole gvajule ili od smole tipa gvajule, među kojima gvajulin A i B, i argentatin A, B, C i D.

Stanje tehnike

[0003] Gvajula (Partenium argentatum) je višegodišnji grm poreklom iz polu sušnih regiona severnog Meksika i Teksasa.

[0004] U zavisnosti od nekoliko faktora ima promenljiv sadržaj cis-1,4-poliizoprenske gume i između oko 5 i 20% po suvoj biljci. Zbog visokih troškova uvoza gume koja se ekstrahuje iz drugih prirodnih izvora kao što je Hevea brasilensis, gvajula je uzeta u obzir već pre drugog svetskog rata, i u Sjedinjenim Državama i u Italiji, kao alternativni izvor prirodne gume.

[0005] Gvajula guma se razlikuje od one od Hevea brasiliensis po nekim suštinskim aspektima, najrelevantnije se odnosi na značajno niži sadržaj proteina koji daje hipoalergene osobine prirodnoj gumi. U stvari, alergiju na Hevea lateks uzrokuje protein nazvan pro-hevein, koji ima ulogu u koagulaciji lateksa u biljci; on veže IgEs hevein epitop izazivajući imuni odgovor, što određuje niz kožnih i respiratornih alergijskih reakcija.

[0006] Ostale pogodne biljke za ekstrakciju gume slične onoj ekstrahovanoj iz gvajule uključuju, na primer, Euphorbia lathyris, Parthenium incanum, Chrysothamnus nauseosus, Pedilanthus macrocarpus, Cryptostegia grandiflora, Asclepias syriaca, Asclepias speciosa, Asclepias subulata, Solidago altissima, Solidago gramnifolia, Solidago rigida, Cacalia atriplicifolia, Taraxacum koksaghyz, Pycnanthemum incanum, Teucreum canadense, Campanula americana. Pored toga, druge biljke pripadaju Asteraceae (Compositae), Euphorbiaceae, Campanulaceae, Labiatae i Moraceae rodovima.

[0007] Trenutno, gvajula se ne smatra samo mogućim izvorom hipoalergene prirodne gume i naročito poslednjih godina je sprovedeno nekoliko studija koje su imale za cilj da razviju metode i tehnologije tako da omoguće potpunu eksploataciju svih biljnih komponenti, među kojima je smola.

[0008] U stvari smola gvajule, proizvedena u uporedivoj ili većoj količini od one od gume, može se koristiti za nekoliko primena među kojima je, na primer, proizvodnja lepkova i proizvodnja drvenih panela otpornih na oštećenja parazitima, dok, nakon ekstrakcije prirodne gume i/ili smole, zaostala biomasa gvajule može da se koristi u proizvodnji zapaljivih peleta i briketa i kao izvor takozvanih "šećera druge generacije" (iz frakcija celuloze i hemiceluloze navedene preostale biomase) koji zatim fermentiraju u bioetanol i/ili biogoriva.

[0009] Smola proizvedena iz biljke gvajula, kao i iz drugih biljaka iz kojih se dobija guma i smola slična onoj iz gvajule, među kojima su one navedene gore, je bogata sekundarnim metabolitima među kojima su izoprenski sastojci koji pripadaju familiji terpena (vidi tabelu 1). Gvajulini su jedinjenja seskviterpena od potencijalnog interesa za industriju mirisa i za proizvodnju feromona insekata, dok su argentatini jedinjenja triterpena sa potencijalnom antioksidantnom i antitumorskom aktivnošću. Do sada razvijene tehnike obrade gvajule uglavnom su fokusirane na procese ekstrakcije cis-1,4-poliizoprenske prirodne gume i sirove smole, na njihovu obradu i na procese očuvanja biomase.

Tabela 1: Izoprenski sastojci od interesa

[0010] Po pitanju specifične problematike smole gvajule (ili slično) a još posebno njenih sastojaka, do sada nisu sprovedene detaljne studije, kako zbog prirode biomase, koja se smatra otpadom od prerade prirodne gume, ali iznad svega zbog teškoće da se pristupi njenim sastojcima u čistom obliku i sa jednostavnim i jeftinim sistemima.

[0011] U stvari, metode poznate u oblasti omogućavaju primenu hromatografskih (kolonskih) procesa prečišćavanja koji su skupi, kao i teški da se proporcionalno povećaju uzimajući u obzir kasniju industrijsku primenu. Poteškoća u odvajanju i prečišćavanju leži u činjenici da je smola sastavljena od složene mešavine jedinjenja različite prirode koja uključuju, pored metabolita kao što su masti, voskovi i gume male molekulske mase, takođe i određen broj sekundarnih izoprenski metabolita.

[0012] Schloman et al. (1983) su opisali kvantifikaciju gvajulina i argentatina polazeći od smole biljke gvajule (Parthenium argentatum). Gvajulini su obnovljeni saponifikacijom sa destilacijom "kratkog puta" praćenom kristalizacijom. Kvantifikacija je izvršena pomoću hromatografskih metoda (HPLC) (Schloman, W. W., Jr.; Hively, R. A.; Krishen, A.; Andrews, A.M. Gvajula by product evaluation: ekstrakt characterization J. Agric. Food Chem.1983, 31, 873-876).

[0013] Metodu dobijanja gvajulina A i B opisao je Zoeller (1994) a koristi hromatografske tehnike (Zoeller, Jr.J.H., Wagner, J.P., Sulikowski, G.A. Concise multigram purification of guayulin A from guayule. J. Agric. Food Chem. 1994, 42, 1647-1649). Ova metoda se sastoji od nekoliko koraka: ekstrakcija gvajula smole pomoću dva postupka ekstrakcije u odgovarajućem reaktoru sa acetonom pod refluksom tokom jednog sata; koncentrovanje sirovog ekstrakta potpunim isparavanjem rastvarača; odvajanje guma male molekulske mase, pri čemu je sirovi ekstrakt rastvoren u etil acetatu i podvrgut tečno/tečnoj podeli sa slanim rastvorom, nakon čega sledi anhidrifikacija organske faze i uklanjanje rastvarača uparavanjem pod vakumom da se dobije masno zeleno jedinjenje; hromatografsko frakcionisanje smole gravimetrijskom hromatografijom na silika gelu; hromatografsko prečišćavanje gvajulina A dodatnim postupkom gravimetrijske hromatografije na silika gelu. Nakon koncentrovanja sakupljenih frakcija, dobijaju se talog gvajulina A kao čista bela čvrsta supstanca sa prinosom od 1% po sirovom ekstraktu i smeša A i B gvajulina. Ova metoda ne obezbeđuje odvajanje ili izolovanje argentatina.

[0014] Gore navedena metoda koju su opisali Zoeller et al., 1994, ima neke nedostatke, među kojima su niski prinosi dobijenog čistog gvajulina. U stvari, čist gvajulin A se dobija sa prinosom od 1% po sirovom ekstraktu, dok se gvajulin B dobija u smeši sa gvajulinom A i njegovo prečišćavanje je teško.

[0015] Drugi nedostatak ove metode je konstituisan prečišćavanjem samo jedne od njegovih komponenti, naime gvajulina A.

[0016] Suprotno tome, gvajulin B je dobijen u čistom obliku od strane Firestone Tire i Guma Co., ali sa prinosom od samo 0.4% iz smole, pomoću hromatografskih tehnika (Singh, M. Bagwa Guayula resin separation and purification M.S. Teza, Teksas A&M Univerzitet, Odsek za Nuklearno Inženjerstvo, Dec 1992).

[0017] US-A-4,739,038 i Z. Naturforsch. C tom 56(1-2) str 95-105 (2001) stavlja na uvid javnosti proizvodnju izoprenskih jedinjenja iz gvajule ili smole gvajule, koja nije odmašćena.

[0018] Zbog toga je tehnički problem kojim se bavio ovaj predmetni pronalazak obezbeđivanje metode koja je praktična, jeftina, višenamenska, skalabilna i sa visokim prinosom za odvajanje izoprenskih komponenti iz smole biljke gvajula, naročito gvajulina A, gvajulina B, argentatina A, argentatina B, argentatina C i/ili argentatina D.

Rezime predmetnog pronalaska

[0019] Pomenuti problem je rešen prema predmetnom pronalasku pomoću metode za odvajanje najmanje jednog izoprenskog sastojka smole iz biljke gvajula i/ili gvajula tipa koja obuhvata korake:

a) obezbeđivanje odmašćene smole gvajule i/ili gvajula tipa;

b) podvrgavanje odmašćene smola podeli tečno-tečnog tipa sa rastvaračima koji se međusobno ne mešaju, čime se dobija nepolarni ekstrakt koji sadrži izoprenske sastojke gvajulin A, gvajulin B i argentatin B; i polarni ekstrakt koji sadrži izoprenske sastojke argentatin A, argentatin C i argentatin D; i

c) odvajanje najmanje jednog izoprenskog sastojka iz pomenutog polarnog ekstrakta i/ili iz pomenutog nepolarnog ekstrakta tako dobijenog, pri čemu korak c) sadrži korak u kome se polarni ekstrakt podvrgava podeli tečno-tečnog tipa sa rastvaračima koji se međusobno ne mešaju i/ili korak u kome se navedeni nepolarni ekstrakt podvrgava podeli čvrsto-tečnog tipa.

[0020] Ovde termin "odmašćena smola" označava smolast ekstrakt iz biljke gvajula u osnovi bez voskova, masti i guma male molekulske mase.

[0021] Ovde termini "podela tečno-tečnog tipa" i "tečno-tečna podela" označavaju postupak odvajanja jednog ili više jedinjenja koja su prisutna u složenoj smeši, koji koristi različitu rastvorljivost jedinjenja koje treba razdvojiti u dva rastvarača koji se ne mešaju jedan sa drugim.

[0022] Ovde, termini "podela tečno-čvrstog tipa " i " tečno-čvrsta podela" znači da se operacija ekstrakcije zasniva na afinitetu čvrste faze za jedan ili više sastojaka prisutnih u složenoj smeši.

[0023] U stvari, u podeli (ili ekstrakciji) tečno-čvrstog tipa (uobičajeno naznačeno akronimom SPE, iz Engleskog naziva solid-phase extraction), koristi se raspodela sastojaka, između tečne faze i čvrste faze nerastvorne u rastvoru sa kojim je dovedena u kontakt. Nakon kontakta tokom odgovarajućeg vremenskog perioda, tečna faza se uklanja i jedinjenja apsorbovana na čvrstoj fazi, mogu biti obnovljena korišćenjem rastvora za ekstrakciju.

[0024] Poželjno, najmanje jedan navedeni izoprenski sastojak (takođe naznačen kao nepolimerni izoprenoid) je izabran iz grupe koja sadrži gvajulin A, gvajulin B, argentatin A, argentatin B, argentatin C, argentatin D, i njihove smeše.

[0025] Poželjno, u koraku a) odmašćena smola je dobijena iz biljke gvajula ili gvajula tipa, poželjnije iz jedne ili više biljaka izabranih iz grupe koja sadrži Parthenium argentatum, Euphorbia lathyris, Parthenium incanum, Chrysothamnus nauseosus, Pedilanthus macrocarpus, Cryptostegia grandiflora, Asclepias syriaca, Asclepias speciosa, Asclepias subulata, Solidago altissima, Solidago gramnifolia, Solidago rigida, Cacalia atriplicifolia, Taraxacum koksaghyz, Pycnanthemum incanum, Teucreum canadense i Campanula americana, poželjno Parthenium argentatum.

[0026] Odmašćena smola iz koraka a) može da se dobije počevši od sveže ili osušene biljke, prirodne ili kultivisane in vitro.

[0027] Prema jednom tehničkom rešenju, odmašćena smola iz koraka a) se dobija počevši od sirovog ekstrakta cele biljke.

[0028] Prema alternativnom tehničkom rešenju, odmašćena smola iz koraka a) se dobija počevši od sirovog ekstrakta iz jedne ili više grana, stabljike, i lišća biljke.

[0029] Prema daljem alternativnom tehničkom rešenju, odmašćena smola iz koraka a) se dobija počevši od sirovog ekstrakta bagase.

[0030] Ovde, se termin "sirovi ekstrakt" odnosi na frakciju iz biljke gvajula ili iz gvajula tipa koja sadrži smolu koja se dobija nakon tretiranja biljke, obično sa rastvaračima, kako bi se iz lingoceluloznih komponenti odvojila željena frakcija biljke koja sadrži smolu.

[0031] Izraz "bagasa" se odnosi na zaostalu biomasu koja je dobijena iz postupaka ekstrakcije gvajula prirodne gume.

[0032] Poželjno, odmašćena smola iz koraka a) se dobija korakom odmašćivanja, poželjnije korakom frakcione kristalizacije (koja se takođe naziva "vinterizacija") sirovog ekstrakta iz biljke gvajula ili iz gvajula tipa.

[0033] Povoljno, nakon koraka odmašćivanja, prinos odmašćene smole, izražen kao procenat suve mase smole u odnosu na suvu masu sirovog ekstrakta, je između 50 i 70%, poželjnije oko 60%. Poželjno, korak frakcione kristalizacije (ili "vinterizacije") obuhvata tretman na temperaturi između 30 i 50 °C, poželjnije 40°C, sirovog ekstrakta sa rastvaračem, poželjno uz mešanje do suštinski potpunog rastvaranja sirovog ekstrakta; i naknadno hlađenje, poželjno na temperaturi od oko 0°C, čime se dobija odvajanje nepolarne komponente, koja sadrži voskove, masti i gume male molekulske mase, od polarne komponente (takođe zvane "matične tečnosti") koja sadrži odmašćenu smolu.

[0034] Poželjno, u koraku frakcione kristalizacije, rastvarač je izabran od metanola, vode, etanola, metanola, acetona i njihove kombinacije, poželjno metanol.

[0035] Poželjno, u koraku frakcione kristalizacije, sirovi ekstrakt je suspendovan u rastvaraču u odnosu, izraženom kao suva masa (g) sirovog ekstrakta u odnosu na zapreminu (1) rastvarača, između 50 i 150 g/l, poželjnije 100 g/l.

[0036] Poželjno koraku b) predhodi korak koncentrovanja odmašćene smole do zapremine, izražene kao zapreminsko/zapreminski procenat smole pre koncentrovanja, između 5 i 20% (v/v), poželjnije između 5 i 10% (v/v).

[0037] Poželjno, u pomenutom koraku b), podela tečno-tečog tipa se izvodi na temperaturi između 15°C i 26°C, poželjnije na 20°C.

[0038] Poželjno, u pomenutom koraku b), rastvarači koji se ne mešaju jedan sa drugim sadrže polarni rastvarač i nepolarni rastvarač.

[0039] Poželjno, u koraku b) polarni rastvarač je izabran iz grupe koja sadrži vodu, metanol, etanol, izopropanol, terc-butanol, etil acetat, i njihovu kombinaciju, poželjnije rastvor metanola i vode; poželjnije u zapreminskom odnosu između metanola i vode između 2:1 i 6:1, poželjnije između 3:1 i 5:1, još poželjnije oko 4:1; nepolarni rastvarač je izabran između petrol etra, nheksana i njihovih kombinacija, poželjnije petrol etra.

[0040] Poželjno, polarni rastvarač je u zapreminskom odnosu u odnosu na nepolarni rastvarač između 2:1 i 8:1, poželjnije između 4:1 i 5:1.

[0041] Poželjno, korak b) podvrgavanja odmašćene smole podeli se ponavlja jednom ili više puta.

[0042] Poželjno, korak b) sadrži korak sušenja tako dobijenog nepolarnog ekstrakta, poželjnije pod pritiskom između 1.5 mbar i 2.0 mbar i na temperaturi između 25°C i 35°C.

[0043] Poželjno, prinos zbira gvajulina A, gvajulina B i argentatina B u nepolarnom ekstraktu dobijenom u koraku b), izražen kao procenat suve mase u odnosu na suvu masu odmašćene smole iz koraka a) je najmanje 10.0%, poželjnije najmanje 12.0%.

[0044] Poželjno, prinos zbira argentatina A, argentatina C i argentatina D u polarnom ekstraktu dobijenom u koraku b), izražen kao procenat suve mase u odnosu na suvu masu odmašćene smole iz koraka a) je najmanje 6.0%, poželjnije najmanje 11.0%.

[0045] Poželjno, u koraku c), najmanje jedan izoprenski sastojak je izabran od gvajulina A, gvajulina B, argentatina B ili njihove smeše i korak c) obuhvata korak podvrgavanja nepolarnog ekstrakta dobijenog u koraku b) podeli čvrsto-tečnog tipa.

[0046] Poželjno, u koraku c), podela čvrsto-tečnog tipa sadrži korake podvrgavanja nepolarnog ekstrakta dobijenog u koraku b), rastvorenog u kombinaciji dva rastvarača koji se mogu međusobno mešati, adsorpciji na čvrstom matriksu, poželjnije selektivnim hvatanjem; i obrade, poželjnije ispiranja, čvrstog matriksa tako dobijenog sa kombinacijom dva rastvarača koji se međusobno mešaju, čime se dobija rastvor koji sadrži smešu gvajulina A i gvajulina B, i čvrstog matriksa koji sadrži argentatin B.

[0047] Poželjno, tretman tako dobijenog čvrstog matriksa izvodi se kombinacijom rastvarača koja je ista kao kombinacija rastvarača u koraku adsorpcije na čvrstom matriksu.

[0048] Poželjno, korak adsorpcije na čvrstom matriksu je praćen isparavanjem kombinacije rastvarača.

[0049] Poželjno, adsorpcija na čvrstom matriksu se vrši u reakcionoj tikvivi ili na nosaču za filtriranje, poželjnije u reakcionoj tikvici.

[0050] Poželjno, adsorpcija na čvrstom matriksu se vrši pri pritisku između 1.0 mbar i 2.5 mbar, poželjnije između 1.5 mbar i 2.0 mbar i na temperaturi između 25°C i 35°C, poželjnije između 28°C i 32°C.

[0051] Poželjno, čvrsti matriks je izabran iz grupe koja sadrži: osnovne silika gelove, silika gelove vezane za ugljovodonike koji imaju C8-C18alkil grupu (tj. reverzna faza), silika gelove vezane za cijanidne grupe ili ekvivalent, silika gelove vezane za fenil alkil groupe ili ekvivalent, i njihove kombinacije, poželjnije osnovni silika gel.

[0052] Poželjno, u podeli čvrsto-tečnog tipa iz koraka c), kombinacija rastvarača je kombinacija polarnog rastvarača i nepolarnog rastvarača, poželjnije u zapreminskom odnosu u pogledu nepolarnog rastvarača i polarnog rastvarača između 4:1 i 49:1, poželjnije između 5.5:1 i 19:1, čak poželjnije od oko 9:1.

[0053] Poželjno, čvrst matriks ima veličinu mreže (mesh) između 70 i 230.

[0054] Poželjno, odnos, izražen kao zapreminsko/zapreminski procenat, između kombinacije rastvarača i čvrstog matriksa je između 1:5 i 1:2, poželjnije između 1:4 i 1:3.

[0055] Poželjno, pri podeli čvrsto-tečnog tipa iz koraka c), u kombinaciji rastvarača, rastvarači se mešaju sa nepolarnim ekstraktom dobijenim u koraku b) u odnosu, izraženom kao kombinacija zapremine rastvarača u odnosu na suvu masu nepolarnog ekstrakta, između 5 i 9 ml/g, poželjnije 7 ml/g.

[0056] Poželjno, pri podeli čvrsto-tečnog tipa iz koraka c), polarni rastvarač je izabran iz grupe koja sadrži: etanol, metanol, aceton, sirćetnu kiselinu, etil acetat, acetonitril, dihlorometan, i njihove kombinacije; a nepolarni rastvarač je izabran iz grupe koja sadrži: petrol etar i n-heksan i njihovu kombinaciju.

[0057] Poželjno, prinos smeše gvajulina A i gvajulina B u rastvoru koji sadrži mešavinu gvajulina A i gvajulina B dobijenu u koraku c), izražen kao procenat suve mase u odnosu na suvu masu odmašćene smole iz koraka a) je najmanje 5.0%, poželjnije najmanje 8.0%.

[0058] Poželjno, prinos argentatina B u čvrstom matriksu dobijenom u koraku c), izražen kao procenat suve mase u odnosu na suvu masu odmašćene smole iz koraka a) je najmanje 2.0%, poželjnije najmanje 3.2%.

[0059] Poželjno, čvrst matriks koji sadrži argentatin B je podvrgnut daljoj obradi, poželjno ispiranju sa polarnim rastvaračem, čime se dobija rastvor argentatina B.

[0060] Poželjno, u daljem tretmanu čvrstog matriksa, polarni rastvarač je izabran od grupe koja sadrži etanol, metanol, aceton, sirćetnu kiselinu, etil acetate, acetonitril, dihlorometan, i njihove kombinacije, poželjno etil acetat.

[0061] Poželjno, dalja obrada čvrstog matriksa se izvodi na temperaturi između 15°C i 30°C, poželjnije između 20°C i 25°C.

[0062] Poželjno, dalja obrada čvrstog matriksa je praćena korakom filtracije i sušenja rastvora od argentatina B tako odvojenog.

[0063] Poželjno, u koraku c), najmanje jedan izoprenski sastojak je izabran od argentatina A, argentatina C, argentatina D ili njihove smeše i korak c) obuhvata korak podvrgavanja polarnog ekstrakta dobijenog u koraku b) podeli tečno-tečnog tipa.

[0064] Poželjno, u koraku c), podela tečno-tečnog tipa obuhvata korak podvrgavanja polarnog ekstrakta dobijenog u koraku b) odvajanju u kombinaciji polarnog rastvarača i nepolarnog rastvarača čime se dobija organska faza koja sadrži argentatin A i vodena faza koja sadrži smešu argentatina C i argentatina D.

[0065] Poželjno, u podeli tečno-tečnog tipa iz koraka c), nepolarni rastvarač i polarni rastvarač su u zapreminskom odnosu nepolarnog rastvarača u odnosu na polarni rastvarač u rasponu između 1:2 i 1:8, poželjnije između 1:5 i 1:7, čak poželjnije od oko 1:6.

[0066] Poželjno, u koraku c), korak podele tečno-tečnog tipa se ponavlja jednom ili više puta.

[0067] Poželjno, u podeli tečno-tečnog tipa iz koraka c), nepolarni rastvarač je izabran od grupe koja sadrži cikloheksan, n-heksan, petrol etar i njihove kombinacije, poželjnije cikloheksan.

[0068] Poželjno, u podeli tečno-tečnog tipa iz koraka c), polarni rastvarač je izabran od grupe koja sadrži vodu, metanol, etanol, izopropanol, terc-butanol, i njihove kombinacije, poželjno metanol i vodu.

[0069] Poželjno, u podeli tečno-tečnog tipa iz koraka c), polarni rastvarač sadrži rastvarač suspenzije polarnog ekstrakta dobijenog u koraku b).

[0070] Poželjno, u koraku podele tečno-tečnog tipa iz koraka c), podeli tečno-tečnog tipa prethodi korak koncentrovanja polarnog ekstrakta dobijenog u koraku b).

[0071] Poželjno, organska faza koja sadrži tako dobijeni argentatin A je osušena.

[0072] Poželjno, vodena faza koja sadrži smešu argentatina C i argentatina D dalje se tretira polarnim rastvaračem i još poželjnije je da se osuši.

[0073] Poželjno, prinos argentatina A u organskoj fazi dobijenoj u koraku c), izražen kao procenat suve mase u odnosu na suvu masu odmašćene smole iz koraka a) je najmanje 3.0%, poželjnije najmanje 8.0%.

[0074] Poželjno, prinos mešavine argentatina C i argentatina D u vodenoj fazi dobijenoj u koraku c), izražen kao procenat suve mase u odnosu na suvu masu odmašćene smole iz koraka a) je najmanje 0.5%, poželjnije najmanje 3.0%.

[0075] Poželjno, korak c) je praćen najmanje jednim korakom d) prečišćavanja bar jednog pomenutog izoprenskog sastojka.

[0076] Poželjno, korak prečišćavanja d) sadrži korak kristalizacije najmanje jednog izoprenskog sastojka, čime se dobija najmanje jedan izoprenski sastojak smole u suštinski čistom kristalnom obliku.

[0077] Poželjno, u koraku d), korak kristalizacije je direktna kristalizacija sa nepolarnim rastvaračima, poželjnije petrol etar i/ili n-heksan, na niskim temperaturama, poželjnije na temperaturi koja je jednaka ili niža od 0°C.

[0078] Poželjno, u koraku kristalizacije gvajulina A, argentatina A, C i D, temperatura kristalizacije je oko -23 °C.

Poželjno, korak d) sadrži korak d1) u kome se smeša gvajulina A i gvajulina B dobijena u koraku c) podvrgava taloženju gvajulina A treatmanom sa nepolarnim rastvaračem, poželjno izabranim iz grupe koja sadrži petrol etar, n-heksan i njihove kombinacije, čak poželjnije n-heksan, sa hlađenjem, poželjnije na temperaturi između 0 i -23°C, čak poželjnije -23°C, čime se dobija talog prečišćenog gvajulina A i supernatant koji sadrži mešavinu gvajulina A i gvajulina B.

[0079] Poželjno, talog prečišćenog gvajulina A je podvrgnut kristalizaciji, poželjnije direktnoj kristalizaciji sa n-heksanom, čime se dobijaju kristali čistog gvajulina A.

[0080] Poželjno, prinos čistog gvajulina A, izražen kao procenat suve mase u odnosu na suvu masu odmašćene smole iz koraka a), je najmanje 2.0%, poželjnije najmanje 5.0%.

[0081] Poželjno, prinos smeše gvajulina A i gvajulina B dobijene u koraku d1), procenat suve mase u odnosu na suvu masu odmašćene smole iz koraka a), je najmanje 0.5%, poželjnije najmanje 2.8%.

[0082] Poželjno, korak d) sadrži korak d2) u kome se argentatin B dobijen u koraku c) podvrgava taloženju sa nepolarnim rastvaračem, poželjno izabranim iz grupe koja sadrži petrol etar, n-heksan i njihove kombinacije, čak poželjnije petrol etar, hlađenjem, poželjnije na temperaturi između 0 i -23°C, čak poželjnije 0°C, čime se dobija talog prečišćenog argentatina B.

[0083] Poželjno, talog prečišćenog argentatina B je podvrgnut kristalizaciji, poželjnije direktnoj kristalizaciji sa petrol etrom, čime se dobijaju kristali čistog argentatina B.

[0084] Poželjno, prinos čistog argentatina B, izražen kao procenat suve mase u odnosu na suvu masu odmašćene smole iz koraka a), je najmanje 1.5%, poželjnije najmanje 3.4%.

[0085] Poželjno, korak d) sadrži korak d3) u kome se argentatin A dobijen u koraku c) podvrgava taloženju sa nepolarnim rastvaračem, poželjno odabranim iz grupe koja sadrži cikloheksan, n-heksan, etil etar, petrol etar, i njihove kombinacije, čak poželjnije etil etar i nheksan, hlađenjem, poželjnije na temperaturi između 0 i -23°C, čak poželjnije - 23°C, čime se dobija talog prečišćenog argentatina A.

[0086] Poželjno, talog prečišćenog argentatina A je podvrgnut kristalizaciji, poželjnije direktnoj kristalizaciji sa n-heksanom i etil etrom, čime se dobijaju kristali čistog argentatina A.

[0087] Poželjno, kristalizacija taloga prečišćenog argentatina A se izvodi na temperaturi između 0 i -78°C.

[0088] Poželjno, korak d) sadrži korak d4) pri čemu se smeša argentatina C i argentatina D dobijena u koraku c) podvrgava taloženju argentatina D sa nepolarnim rastvaračem, poželjno izabranim iz grupe koja sadrži petrol etar, n-heksan i njihove kombinacije, čak poželjnije petrol etar, sa hlađenjem, poželjnije na temperaturi između 0 i -23°C, čak poželjnije - 23°C, čime se dobija talog prečišćenog argentatina D i supernatant koji sadrži argentatin C.

[0089] Poželjno, talog prečišćenog argentatina D je podvrgnut kristalizaciji, poželjnije direktnoj kristalizacija sa petrol etrom, čime se dobijaju kristali čistog argentatina D.

[0090] Poželjno, prinos čistog argentatina D, izražen kao procenat suve mase u odnosu na suvu masu odmašćene smole iz koraka a), je najmanje 0.3%, poželjnije najmanje 0.8%.

[0091] Poželjno, korak d4) je praćen korakom d5) gde je supernatant koji sadrži argentatin C podvrgnut uparavanju rastvarača a ostatak je rastvoren u nepolarnom rastvaraču, poželjno odabranom iz grupe koja sadrži cikloheksan, petrol etar, etil etar, n-heksan i njihove kombinacije, čak poželjnije etil etar, hlađenjem, poželjnije na temperaturi između 0 i -23°C, poželjnije -23°C, čime se dobija talog prečišćenog argentatina C.

[0092] Poželjno, talog prečišćenog argentatina C je podvrgnut kristalizaciji, poželjnije direktnoj kristalizaciji sa n-heksanom, čime se dobijaju kristali čistog argentatina C.

[0093] Poželjno, prinos čistog argentatina C, izražen kao procenat suve mase u odnosu na suvu masu odmašćene smole iz koraka a), je najmanje 0.1%, poželjnije najmanje 0.3%.

[0094] Poželjno, koraku d4) predhodi korak koncentrovanja vodene faze dobijene u koraku c).

[0095] Poželjno, korak c) je praćen korakom e1) koji sadrži baznu reakciju hidrolize gvajulina A dobijenog u koraku d1) i/ili smeše gvajulina A i gvajulina B dobijene u koraku c) čime se dobija rastvor koji sadrži parteniol.

[0096] Poželjno, bazna reakcija hidrolize se izvodi u reakcionoj smeši koja sadrži gvajulin A i/ili smešu gvajulina A i gvajulina B i baznog rastvora; pri čemu je bazni rastvor poželjnije izabran iz grupe koja sadrži kalijum hidroksid, natrijum hidroksid i njihove kombinacije, poželjnije kalijum hidroksid, pri čemu su gvajulin A i/ili smeša gvajulina A i gvajulina B i baznog rastvora u odnosu mase (g) po zapremini (ml) gvajulina A i/ili smeše gvajulina A i gvajulina B u odnosu na bazni rastvor između 1:2 i 1:10, poželjnije između 1:1.5 i 1:10, čak poželjnije od oko 1:5, poželjnije uz mešanje, čime se dobija organska faza koja sadrži parteniol.

[0097] Poželjno, reakciona smeša dalje sadrži metanol i vodu, pri čemu je odnos zapremina/zapremina između vode i metanola između 1:20 i 1:100 i poželjnije između 1:50.

[0098] Poželjno, rastvor koji sadrži parteniol je podvrgnut kristalizaciji, poželjnije direktnoj kristalizaciji sa petrol etrom, hlađenjem, poželjnije na 0°C, čime se dobija čist parteniol.

[0099] Poželjno, prinos čistog parteniola dobijenog hidrolizom smeše gvajulina A i gvajulina B iz koraka d1), izražen kao procenat suve mase u odnosu na suvu masu odmašćene smole iz koraka a), je najmanje 0.5%, poželjnije 1.5%.

[0100] Poželjno, korak e1) je praćen korakom e2) esterifikacije tako dobijenog parteniola, čime se dobija rastvor koji sadrži gvajulin B.

[0101] Poželjno, esterifikacija parteniola se izvodi sa anisnom kiselinom or anizoil hloridom.

[0102] Poželjno, u koraku esterifikacije parteniola, anisna kiselina ili anizoil hlorid se koriste u količini od 1 ekvivalenta u odnosu na parteniol.

[0103] Poželjno, rastvor koji sadrži gvajulin B dobijen tako u koraku e2) podvrgnut je evaporaciji i ostatak je rastvoren u nepolarnom rastvaraču, poželjno izabranom od grupe koja sadrži cikloheksan, n-heksan, etil etar, petrol etar i njihove kombinacije, čak poželjnije petrol etar, čime se dobija talog prečišćenog gvajulina B.

[0104] Poželjno, talog prečišćenog gvajulina B je podvrgnut kristalizaciji, hlađenjem, poželjnije na temperaturi između 0 i -23°C, poželjnije 0°C, čime se dobijaju kristali čistog gvajulina B.

[0105] Poželjno, prinos čistog gvajulin B, izražen kao procenat suve mase u odnosu na suvu masu odmašćene smole iz koraka a), je najmanje 0.55% (reakcioni prinos 38% mola reakcije).

[0106] Poželjno, korak c) je praćen korakom e3) koji obuhvata reakciju redukcije argentatina B dobijenog u koraku c) i/ili u koraku d2), čime se dobija rastvor koji sadrži argentatin D.

[0107] Poželjno, reakcija redukcije se vrši u reakcionoj smeši koja sadrži argentatin B i litijum aluminijum hidrid LiAlH4ili natrijum borohidrid, poželjnije natrijum borohidrid NaBH4, pri čemu je poželjno da reakciona smeša ima koncentraciju, izraženu kao suva masa argentatina B u odnosu na zapreminu smeše, koja je između 2.5 i 1.5 g/100 ml, poželjnije 2.0 g/100 ml, poželjnije uz mešanje, čime se dobija rastvor koji sadrži argentatin D.

[0108] Poželjno, u reakciji redukcije, litijum aluminijum hidrid LiAlH4ili natrijum borohidrid su u količini jednakoj 3 ekvivalenta u odnosu na argentatin B.

[0109] Poželjno, reakciona smeša dalje sadrži metanol, pri čemu je metanol u koncentraciji izraženoj kao maseni (g) procenat po zapremini (ml) sadržanoj između 70 i 90%, poželjnije 80%.

[0110] Poželjno, nakon reakcije redukcije, rastvor koji sadrži tako dobijen argentatin D je podvrgnut uparavanju i ostatak je rastvoren u nepolarnom rastvaraču, poželjno izabranom od grupe koja sadrži cikloheksan, etil etar, n-heksan, petrol etar i njihove kombinacije, čak poželjnije petrol etar, čime se dobija talog prečišćenog argentatina D.

[0111] Poželjno, talog prečišćenog argentatina D je podvrgnut kristalizaciji, hlađenjem, poželjnije na temperaturi koja je sadržana između 0 i - 23°C, poželjnije 0°C, čime se dobijaju kristali čistog argentatina D.

[0112] Poželjno, prinos čistog argentatina D, izražen kao procenat suve mase u odnosu na suvu masu odmašćene smole iz koraka a), je najmanje 0.50%, poželjnije najmanje 0.8%.

[0113] Strukture prečišćenih jedinjenja dobijenih prema ovom predmetnom pronalasku su određene analizama i spektroskopskom karakterizacijom u skladu sa tehnikama poznatim u oblasti.

[0114] U stvari, utvrđeno je da podvrgavanjem smole gvajula (ili tipa gvajula) i proizvoda ekstrakcije smole odgovarajućim razdvajanjima sa rastvaračima, naročito podelama tečnotečnog i/ili tečno-čvrstog tipa, moguće je razdvojiti i prečistiti sve izoprenske sastojke od interesa, gvajulin A, gvajulin B, argentatin A, argentatin B, argentatin C i argentatin D, sa većim prinosom u odnosu na poznate tehnike.

[0115] Poznate tehnike se u stvari zasnivaju na hromatografskim metodama na koloni, koje su skupe i koje se ne mogu prilagoditi industrijskom obimu.

[0116] Osim toga, predhodno stanje tehnike ne opisuje odvajanje ili izolovanje argentatina, koji su takođe od značajnog interesa za primene u farmaceutskoj oblasti.

[0117] Nasuprot tome, Podnosilac je mogao da identifikuje metodu koja, koristeći osobine polarnosti molekula od interesa, i zasnovane na preciznom nizu koraka i biranju rastvarača za svaki korak, omogućava odvajanje i prečišćavanje svih molekula od interesa na brzi, jednostavan, prilagodljiv i jeftin način.

[0118] Na primer, Metoda ovog predmetnog pronalaska omogućava obradu 1 Kg sirove smole u dva dana, čime se dobija oko 30 g gvajulina A, 20 g argentatina B i 3 g di argentatina A u čistom obliku.

[0119] Osim toga, Metoda predmetnog pronalaska nema ograničenja za zapremine, pa se može primeniti takođe na zapremine industrijskog obima.

[0120] Prema tome, po prvi put, je bilo moguće obezbediti sastojke gvajulina A, gvajulina B, argentatina A, argentatina B, argentatina C, i argentatina D, do stepena čistoće i zapremina takvih da se omogući proučavanje njihovih karakteristika i njihovih industrijskih primena u velikom obimu.

[0121] Gore navedeni molekuli mogu imati zanimljive primene u raznim oblastima među kojima su oblast parfema, pljoprivredna oblast, kozmetička oblast i farmaceutska oblast.

[0122] Osim toga, metoda predmetnog pronalaska, putem reakcija polusinteze, omogućava dobijanje minornih izoprenoida koje je teško dobiti iz smole, poput gvajulina B i argentatina D, koje inače ne bi bilo moguće razdvojiti u zadovoljavajućim količinama.

[0123] Ovi polusintetski proizvodi predstavljaju racionalan način da se dobiju prirodni i sintički proizvodi koji imaju visoku potentnost koja je potrebna za industrijsku primenljivost, počevši od proizvoda koji su razdvojeni i prečišćeni zahvaljujući metodi predmetnog pronalaska, koja je prilagodljivija i ekološki održivija u odnosu na naporne i skupe metode koje su već opisane u stanju tahnike.

[0124] Jedinstvena odlika čitave metode predmetnog pronalaska predstavljena je odsustvom hromatografskih tehnika na koloni, ali istovremeno omogućava da se u skladu sa poželjnim tehničkim rešenjima, dobiju kristalni proizvodi dalje prečišćeni direknom kristalizacijom sa nepolarnim rastvaračima na niskoj temperaturi. Prilagodljivo i efikasno odvajanje dobijeno predmetnim pronalaskom je neočekivano što je očigledno u suprotnosti sa teorijama koje su opšte prihvaćene i opisane u stanju tehnike, u kojima bi bili neophodni skupi koraci prečišćavanja na hromatografskoj koloni, da bi se dobili rezultati uporedivi sa onima dobijenim prema metodi predmetnog pronalaska.

[0125] Međutim, ako je poželjno, koraci prečišćavanja iz predmetnog pronalaska su pogodni da se primene takođe na proizvode koji nisu potpuno odvojeni ili prečišćeni, a koji su predhodno podvrgnuti hromatografiji.

[0126] Metoda predmetnog pronalaska omogućava smanjenje broja koraka za odvajanje i prečišćavanje sastojaka u odnosu na metode poznate u oblasti, čineći metodu jednostavnijom i prilagodljivom i ujedno optimizujući prinose dobijanja čistih proizvoda, kao i troškova i utrošenog vremena. Osim toga, metoda predmetnog pronalaska ne zahteva upotrebu opasnih rastvarača.

[0127] Metoda predmetnog pronalaska je primenljiva na smolu dobijenu polazeći od svih delova biljke bez ikakvih posebnih predostrožnosti. U stvari, metoda se može primeniti ne samo na smoli dobijenoj polazeći od cele biljke već i polazeći od lišća, grana ili stabljika (razmatranih zajedno ili pojedinačno), pa čak i iz njihovih ćelijskih kultura.

[0128] Zahvaljujući metodi predmetnog pronalaska, dobijeno je značajno povećanje u pogledu prinosa (5% čistog gvajulina A prema metodi predmetnog pronalaska u odnosu na 1% prema metodi od Zoeller et al.1994).

[0129] Metodom predmetnog pronalaska moguće je koristiti i iskoristiti prednost potencijala dobijenih proizvoda, čime se obnavlja materijal koji se tradicionalno smatra otpadnim materijalom prerade biljke gvajula da bi se dobila prirodna guma.

[0130] Metoda predmetnog pronalaska dalje pruža zanimljivo rešenje problema dobijanja i pristupačnosti nepolimernih izoprenoidnih jedinjenja iz gvajule, stavljajući na raspolaganje čiste proizvode koji se mogu hemijski modifikovati kako bi se dobio strukturni analog od mogućeg interesa u različitim oblastima primene.

Kratak opis crteža

[0131]

Slika 1 predstavlja kompletan blok-dijagram jednog tehničkog rešenja metode predmetnog pronalaska, polazeći od sirovog ekstrakta dobijenog iz bagase od Parthenium argentatum. Brojevi u zagradama predstavljaju količinu proizvoda izraženu u gramima.

Slika 2 predstavlja blok-dijagram jednog tehničkog rešenja metode ovog predmetnog pronalaska, polazeći od sirovog ekstrakta dobijenog od grana i stabljike Parthenium argentatum, koji pokazuje dobijanje gvajulina A, i argentatina A i B. Brojevi u zagradama predstavljaju količinu proizvoda izraženu u gramima.

Slika 3 predstavlja blok-dijagram jednog tehničkog rešenja metode predmetnog pronalaska, polazeći od sirovog ekstrakta dobijenog od lišća Parthenium argentatuma, koji pokazuje dobijanje gvajulina A, i argentatina A i B. Brojevi u zagradama predstavljaju količinu proizvoda izraženu u gramima.

Slika 4 predstavlja delimični blok-dijagram jednog tehničkog rešenja metode predmetnog pronalaska, koji pokazuje polusintezu nižih prirodnih gvajulina i argentatina polazeći od nepolimernih viših izoprenskih sastojaka (guayulin A i argentatin B) odvojenih i prečišćenih metodom predmetnog pronalaska. Brojevi u zagradama predstavljaju prinos po masi prikazanih proizvoda dobijenih polusintezom.

Detljan opis predmetnog pronalaska

[0132] Predmetni pronalazak će sada biti dalje opisan sa upućivanjem na neka tehnička rešenja samo kao primer, i nisu ograničavajuća na predmetni pronalazak.

[0133] Svi naznačeni procenti su izraženi kao maseni procenti a sve proporcije smeša rastvarača izražene su kao zapreminske proporcije, osim ako nije drugačije naznačeno.

PRIMER 1

Vinterizacija sirovog ekstrakta Parthenium argentatum (Slika 1)

[0134] 108 g sirovog ekstrakta dobijenog iz bagase od Parthenium argentatum polako je rastvoreno uz neprekidno mešanje na 40°C u metanolu (800 mL) korišćenjem zapremine rastvarača od 1.0 L/100 g sirovog ekstrakta.

[0135] Posle potpunog rastvaranja smeša je hlađena na sobnoj temperaturi tokom 1 sata a zatim na 0°C tokom 24 sata. Formiran je kompaktni talog koji je zatim oporavljen filtracijom pod 1.5 mbar.

[0136] Ostatak koji ima gumenu konzistenciju je zatim ispran metanolom, ohlađen do 0°C i osušen na vazduhu na sobnoj temperaturi čime je dobijeno 44 g masti i guma sa niskom molekulskom masom (LMW).

[0137] Polarna tečna frakcija (matične tečnosti) koja sadrži odmašćenu smolu je obnovljena za naredne korake.

PRIMER 2

Podela smole tečno-tečnog tipa (Slika 1)

[0138] 800 mL rastvora metanola dobijenog iz procesa vinterizacije, radi odvajanja lipofilne komponente sirove smole, razblaženo je do krajnje zapremine od 1 L sa 200 mL vode dobijajući smešu metanol/voda 4:1.

[0139] Dobijena smeša je podvrgnuta procesu podele sa petrol etrom (200 mL). Nakon što je postigla ravnotežu između faza, organska faza je odvojena od vodene faze.

[0140] Potonja je ponovo 3 puta ekstrahovana sa 200 mL petrol etra. Rezultujuća organska faza je zatim isprana sa 200 mL smeše metanol/voda (4:1), oporavljena, obezvodnjena i koncentrovana pod sniženim pritiskom do potpunog sušenja čime je dobijeno 7.7 g proizvoda.

[0141] Proces podele praćen je pomoću TLC (Thin layer chromatography - tankoslojne hromatografije).

PRIMER 3

Čvrsto-tečna podela nepolarnog ekstrakta (Slika 1)

[0142] 7.7 g nepolarnog ekstrakta dobijenog postupkom tečno-tečne podele 108 g sirove smole je rastvoreno u 60 mL (∼7 mL/g) smeše petrol etra i etil acetata 9 : 1 i adsorbovano na sloju od 200 mL silika gela (70-230 mesh-a, 25 mL/g).

[0143] Rastvarač je uklonjen iz suspenzije uparavanjem pod sniženim pritiskom ili vakum filtracijom, a rezultirajući čvrsti matriks je opran tri puta sa 100 mL smeše rastvarača koja je korišćena za apsorpciju.

[0144] Ova operacija je izvedena u reakcionoj tikvici prema metodi znanoj osobi koja je stručnjak u oblasti. Rastvor koji nije apsorbovan je uparen, čime je dobijena smeša gvajulina (5.0 g). Čvrst matriks je zatim ispran sa 200 mL etil acetata, time obnavljajući argentatin B (2.3 g).

PRIMER 4

Tečno-tečna podela polarne frakcije (Slika 1)

[0145] 1.2 L rastvora metanol/voda 4:1 dobijenog od prvog procesa podele tečno-tečnog tipa opisanog u primeru 2, podvrgnuto je daljem procesu podele sa cikloheksanom (200 mL).

[0146] Nakon postizanja ravnoteže između faza, organska faza je odvojena od vodene faze. Potonja je ponovo 3 puta ekstrahovana sa 200 mL cikloheksana.

[0147] Rezultirajuća organska faza je zatim isprana sa 200 mL smeše metanol/voda (4:1), obnovljena, obezvodnjena i koncentrovana pod sniženim pritiscima do potpunog sušenja tako da se dobije 5.25 g ekstrakta.

[0148] Metanolska faza podele, koja sadrži argentatine C i D, je ekstrahovana 3 puta sa 200 mL etil acetata, obezvodnjena i koncentrovana pod sniženim pritiscima do potpunog sušenja tako da se dobije 1.77 g ekstrakta.

[0149] Proces podele praćen je pomoću TLC (tankoslojne hromatografije).

PRIMER 5

Direktna kristalizacija gvajulina i argentatina (Slika 1)

[0150] a. Gvajulin A: 5.0 g smeše gvajulina dobijene podelom čvrsto-tečnog tipa, opisanom u primeru 3, je rastvoreno u 10 mL n-heksana. Bogat talog je dobijen hlađenjem rastvora na -23°C (aceton i kupatilo sa suvim ledom), koji je zatim obnovljen filtracijom.

[0151] Ostatak je ispran sa n-heksanom na -23°C do dobijanja belog kristalnog proizvoda koji je identifikovan kao gvajulin A (3.2 g). IR ν max (KBr): 3081, 2977, 2925, 2860, 1709, 1640, 1496, 1310, 1180, 927, 766, 708, 662, 563, 486 cm<-1>.<1>H NMR (250 MHz, CDCl3) δ ppm: 1.08 (s, 1H), 1.13 (s, 1H), 1.55 (d, J = 1.2 Hz, 3H), 1.67 (d, J = 1.4 Hz, 3H), 2.79 (dd, J = 12.3, 5.3 Hz, 2H), 4.52 (d, J = 11.6 Hz, 1H), 4.92 (td, J = 11.1, 5.3 Hz, 2H), 5.12 (m), 6.43 (d, J = 16Hz, 1H), 7.40 (m, 3H), 7.50 (m, 2H).<13>C NMR (75 MHz, CDCl3) δ ppm: 166.2; 144.3; 135.8; 134.5; 130.1; 130.0; 128.8; 128.1; 128.0; 125.0; 118.7; 75.4; 42.9; 40.3; 32.9; 28.8; 28.5; 25.2; 21.4; 20.4; 16.5; 15.4.

[0152] Supernatant je obnovljen i rastvarač je uparen pod sniženim pritiscima čime je dobijeno 1.3 g smeše gvajulina A i B.

[0153] b. Argentatin B: 2.3 g frakcije argentatina dobijene podelom čvrsto-tečnog tipa, opisanom u primeru 3, rastvoreno je u 10 mL petrol etra. Bogat talog je dobijen hlađenjem rastvora na 0°C (ledeno kupatilo), koji je zatim obnovljen filtracijom.

[0154] Ostatak je ispran petrol etrom na 0°C do dobijanja belog kristalnog proizvoda koji je identifikovan kao argentatin B (2.2 g). IR ν max (KBr): 3523, 3048, 2967, 2871, 2723, 1704, 1448, 1372, 1336, 1244, 1171, 1112, 1059, 910, 578 cm-1.<1>H-NMR (250 MHz, CDCl3); δ ppm: 4.55 (m, 1H,), 3.56 (dd, 5, 5, 1H), 1.11 (s, 3H), 1.07 (s, 3H), 1.06 (s, 3H), 0.92 (s, 3H), 0.87 (d, 7, 3H), 0.85 (s, 3H), 0.83 (s, 3H), 0.51 (d, 5, 1H) i 0.31 (d, 5, 1H).<13>C-NMR (75 MHz, CDCl3) ; δ ppm: 18.83, 19.51, 20.8, 21.03, 21.12, 21.65, 22.24, 23.68, 24.06, 25.15, 26.25, 26.32, 26.42, 29.27, 29.78, 32.93, 33.62, 35.79, 37.66, 45.07, 46.06, 47.73, 48.67, 50.35, 57.61, 75.14, 80.14, 92.93, 217.00.

[0155] c. Argentatin A: 5.25 g ekstrakta izvedenog iz organske faze dobijene procesom podele tečno-tečnog tipa, opisanom u primeru 4, rastvoreno je u 30 mL etil etra. Rastvor je ohlađen na -23°C (aceton i kupatilo sa suvim ledom) i polako je dodavan n-heksan sve dok nije primećena zamućenost rastvora sa posledičnim taloženjem argentatina A.

[0156] Talog je obnovljen filtracijom i zatim je podvrgnut ispiranjima sa etil etrom i n-heksanom da bi se dobio beli kristalni proizvod.

[0157] Dobijeno je 0.3 g proizvoda koji je identifikovan kao argentatin A. IR νmax (KBr): 3386, 2966, 2870, 1705, 1462, 1380, 1249, 1175, 1051, 954, 890, 837 cm<-1>.<1>H-NMR (250 MHz, CDCl3); δ ppm: 3.83 (dd, 11,1H), 3.58 (m, 1H), 1.67 (s, 3H), 1.43 (s, 3H), 1.27 (s, 3H), 1.23 (s, 3H), 1.12 (s, 3H), 1.11 (s, 3H), 0.92 (s, 3H), 0.77 (d, 7, 1H), 0.43 (d, 7, 1H).<13>C-NMR (75 MHz, CDCl3) ; δ ppm: 20.4, 20.9, 21.1, 21.5, 23.9, 25.6, 26.0, 26.2, 26.4, 26.7, 27.4, 30.2, 33.4, 37.4, 37.6, 46.6, 46.7, 47.8, 48.7, 50.3, 56.1, 70.9, 73.4, 87.2, 84.7, 216.1.

[0158] d. Argentatini C i D: 1.77 g ekstrakta izvedenog iz vodene faze dobijene iz procesa podele tečno-tečnog tipa, opisanom u primeru 4, rastvoreno je u 10 mL petrol etra.

[0159] Beli talog je dobijen hlađenjem rastvora na -23°C (aceton i kupatilo sa suvim ledom), koji je zatim oporavljen filtracijom. Ostatak je ispran sa petrol etrom na -23°C do dobijanja belog kristalnog proizvoda identifikovanog kao argentatin D (0.54 g). IR ν max (KBr): 3499, 3036, 2972, 2922, 2862, 1710, 1440, 1337, 1162, 1111, 1055, 913, 779, 564 cm<-1>.<1>H-NMR (250 MHz, CDCl3) ; δ ppm: 4.55 (m, 1H), 3.56 (dd, 5, 5, 1H), 3.44 (br t,1H), 1.11 (s, 3H), 1.07 (s, 3H), 1.06 (s, 3H), 0.92 (s, 3H), 0.87 (d, 7, 3H), 0.85 (s,3H), 0.83 (s, 3H), 0.51 (d, 5, 1H), 0.31 (d, 5, 1H) .<13>C-NMR (75 MHz; CDCl3) : δ ppm: 18.83, 19.51, 20.85, 21.03, 21.12, 21.65, 22.24, 23.68, 24.06, 25.15, 26.25, 26.32, 26.42, 29.27, 29.78, 32.93, 33.62, 35.79, 37.66, 45.07, 46.06, 47.73, 48.67, 50.35, 57.61, 75.14, 78.9, 80.14, 92.93.

[0160] Supernatant dobijen iz procesa prečišćavanja argentatina D je obnovljen i rastvarač je kompletno uparen pod sniženim pritiscima. Ostatak je rastvoren u 10 mL etil etra.

[0161] Rastvor je ohlađen na -23°C (aceton i kupatilo sa suvim ledom) i n-heksan je lagano dodavan sve dok nije primećena zamućenost rastvora sa posledičnim taloženjem argentatina C.

[0162] Talog je obnovljen filtracijom i zatim je podvrgnut ispiranjima sa etil etrom i n-heksanom do dobijanja belog kristalnog proizvoda. Supernatant je obnovljen i ponovo kristalizovan da bi se obnovio dodatni proizvod.

[0163] Dobijeno je 0.2 g proizvoda koji je identifikovan kao argentatin C. IR νmax (KBr): 3346, 2936, 2870, 1714, 1455, 1373, 1288, 1167, 1098, 1064, 917, 732, 669, cm<-1>.<1>H-NMR (250 MHz, CDCl3); δ ppm: 4.55 (m, 1H), 3.58 (s, 2H), 3.56 (dd, 5, 5, 1H), 1.11 (s, 3H), 1.07 (s, 3H), 1.06 (s, 3H), 0.92 (s, 3H), 0.87 (d, 7, 3H), 0.85 (s, 3H), 0.83 (s, 3H), 0.51 (d, 5, 1H) 0.31 (d, 5, 1H).

PRIMER 6

Sinteza minornih izoprenskih sastojaka polazeći od ekstrakata (Slika 4)

[0164] Počevši od smeše gvajulina dobijene kako je opisano u primeru 3 ili iz čistog gvajulina A dobijenog kao što je opisano u primeru 5 ili iz njegove matične tečnosti, moguće je polusintezom dobiti prirodne proizvode sadržane u smoli, pri čemi se oni teško dobijaju nehromatografskim metodama zbog njihovih nižih koncentracija.

a. Parteniol: Čist parteniol je dobijen reakcijom pomoću bazne hidrolize polazeći od smeše gvajulina dobijene iz ekstrakta u smeši petrol etar/etil acetat 9:1 iz postupka podele čvrsto/tečnog tipa ili od čistog gvajulina A.23.8 mL baznog rastvora kalijum hidroksida i metanola (5% m/v; 425.4 mmol; 60 ekv) i 510 µL vode dodato je u 5.00 g smeše gvajulina. Reakcija je održavana uz mešanje na 40°C tokom 24 sata, praćenjem njenog napretka pomoću TLC (Tankoslojne hromatografije). Reakcija je zaustavljena razblaživanjem zasićenim rastvorom vode i natrijum hlorida i ekstrahovana sa petrol etrom. Organska faza je obezvodnjena, filtrirana i rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Ostatak (5.0 g) je zatim prečišćen kristalizacijom u petrol etru na 0 °C (u ledenom kupatilu). Dobijen je beli kristalni proizvod (2.6 g) koji je identifikovan kao parteniol ili deacilgvajulin. IR ν max (KBr): 3294, 3014, 2976, 2924, 2854, 2730, 1654, 1454, 1204, 1004, 851, 655, 534 cm<-1>.<1>H-NMR (250 MHz, CDCl3); δ ppm: 0.73 (dd), 1.15 (s), 1.16 (s), 1.19 (s), 1.42 (dd), 1.44 (s), 1.63 (s), 3.6 (ddd), 4.36 (d), 4.91 (dd).<13>CNMR (75 MHz; CDCl3) : δ 15.5, 16.5, 20.5, 20.8, 25.3, 28.8, 29.2, 36.0, 40.5, 46.3, 72.6, 125.3, 126.9, 129.2, 136.9.

b. Gvajulin B: u rastvor od 100 mg anisne kiseline (molekulska masa 152.15; 0.657 mmol) rastvorene u 2 mL dihlorometana, dodati su 380 µL rastvora 98% oksalil hlorida u dihlorometanu (molekulska masa 126.93; gustina 1.335 g/mL; 2.63 mmol; 4 ekvivalenta) i 66 µL DMF-a (100 µL/mmol kiseline) na 0°C uz mešanje tokom 1 sata. Reakcija je održavana uz mešanje na sobnoj temperaturi tokom naredna 2.5 sata praćenjem njenog napretka pomoću TLC-a (Tankoslojne hromatografije). Reakcija je zaustavljena uparavanjem rastvarača pod sniženim pritiscima čime je dobijeno 100 mg anizoil hlorida. Kasnije je 77 mg anizoil hlorida (molekulska masa 170.15; 0.454 mmol; 1 ekvivalent) dodato u rastvor od 100 mg parteniola (molekulska masa 220.35; 0.454 mmol) rastvorenog u 6 mL piridina. Reakcija je održavana uz mešanje na sobnoj temperaturi tokom 4 sata praćenjem njenog napretka pomoću TLC (Tankoslojne hromatografije). Reakcija je zaustavljena razblaživanjem zasićenim rastvorom vode i natrijum hlorida i ekstrahovana je sa petrol etrom. Organska faza je obezvodnjena, filtrirana i rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Ostatak je zatim prečišćen kristalizacijom u petrol etru na 0 °C (u ledenom kupatilu). Dobijen je beli kristalni proizvod (0.15 g), identifikovan kao gvajulin B. IR ν max (KBr): 3504, 2932, 2854, 2790, 2657, 2123, 1707, 1606, 1449, 1359, 1166, 1045, 890, 770, 645, 539 cm-1.<1>H-NMR (250 MHz, CDCl3); δ ppm: 1.08 (s), 1.13 (s), 1.55 (d, J = 1.2 Hz, 3H), 1.67 (d, J = 1.41 Hz, 3H), 2.79 (dd, J = 12.3, 5.3 Hz, 2H), 3.85 (s), 4.52 (d, J = 11.6 Hz, 1H), 4.92 (td, J = 11.1, 5.3 Hz, 2H), 5.12 (m), 6.82 (d, J = 9 Hz, 1H), 7.95 (d, J = 9 Hz, 2H).

c. Semisintetski argentatin D: U rastvor od 100 mg argentatina B (molekulska masa 456.70; 0.218 mmol) koji je dobijen podelom čvrsto-tečnog tipa koja je opisana u primeru 4 ili od matične tečnosti dobijene u procesu kristalizacije opisane u primeru 5, rastvorenog u 4 mL metanola, polako je dodato 25 mg natrijum borohidrida NaBH4(molekulska masa 37.83; 0.661 mmol; 3.0 ekvivalenta), u ledenom kupatilu na 0°C. Reakcija je održavana uz mešanje na sobnoj temperaturi tokom 5 minuta, nadgledajući razvoj pomoću TLC (Tankoslojne hromatografije). Reakcija je zaustavljena razblaživanjem zasićenim rastvorom vode i natrijum hlorida, dodavanjem rastvora vode i 5% sumporne kiseline do neutralnog pH i ekstrakcijom vodene faze etil acetatom. Organska faza obezvodnjena, filtrirana i rastvarač je uparen pod sniženim pritiscima. Ostatak je zatim prečišćen kristalizacijom u petrol etru na 0°C (u ledenom kupatilu). Dobijen je beli kristalni proizvod (0.070 g) identifikovan kao argentatin D. IR ν max (KBr): 3499, 3036, 2972, 2922, 2862, 1710, 1440, 1337, 1162, 1111, 1055, 913, 779, 564 cm<-1>.<1>H-NMR (250 MHz, CDCl3) ; δ ppm: 4.55 (m, 1H), 3.56 (dd, 5, 5, 1H), 3.44 (br t,1H), 1.11 (s, 3H), 1.07 (s, 3H), 1.06 (s, 3H), 0.92 (s, 3H), 0.87 (d, 7, 3H), 0.85 (s,3H), 0.83 (s, 3H), 0.51 (d, 5, 1H), 0.31 (d, 5, 1H).<13>C-NMR (75 MHz; CDCl3): δ ppm: 18.83, 19.51, 20.85, 21.03, 21.12, 21.65, 22.24, 23.68, 24.06, 25.15, 26.25, 26.32, 26.42, 29.27, 29.78, 32.93, 33.62, 35.79, 37.66, 45.07, 46.06, 47.73, 48.67, 50.35, 57.61, 75.14, 78.9, 80.14, 92.93.

PRIMER 7

Biljni materijal: sirovi ekstrakt grana i stabljika od Parthenium argentatum (Slika 2)

[0165] 3.89 g sirovog ekstrakta, dobijenog iz grana i stabljike od Parthenium argentatum prerađeno je u skladu sa ovim pronalaskom za odvajanje gvajulina A i argentatina A i B. Nakon postupka odvajanja lipofilne komponente koja sadrži masti i gume male molekulske mase, postupkom vinterizacije, sprovedeni su procesi odvajanja i direktne kristalizacije istim postupcima koji su opisani u primerima 2-6 a u odnosu na količinu korišćenog sirovog ekstrakta. Dobijeno je 1.7 g lipofilne smeše masti i guma male molekulske mase i velike molekulske mase (HMW), 0.15 g kristalnog gvajulina A, 0.08 g argentatina A, 0.18 g argentatina B.

PRIMER 8

Biljni materijal: sirov ekstrakt lišća od Parthenium argentatum (Slika 3)

[0166] 4.6 g sirovog ekstrakta, dobijenog iz lišća italijanskog Parthenium argentatum iz Bazilikate, prerađeno je u skladu sa ovim pronalaskom, za odvajanje gvajulinske komponente i argentatina A i B. Nakon postupka odvajanja lipofilne komponente koja sadrži masti i gume niske molekulske mase, postupkom vinterizacije, sprovedeni su procesi odvajanja i direktne kristalizacije istim postupcima koji su opisani u primerima 2-6 a u odnosu na količinu korišćenog sirovog ekstrakta. Dobijeno je 0.30 g smeše gvajulina, iz koje je direktnom kristalizacijom sa nheksanom na -23°C (aceton i kupatilo sa suvim ledom) dobijeno 0.06 g kristalnog gvajulina A, 0.06 g argentatina A i 0.17 g argentatina B.

PRIMER 9 (UPOREDAN)

Tečno-tečna podela nevinterizovanog sirovog ekstrakta od Parthenium argentatum

[0167] 5.0 g sirovog ekstrakta dobijenog iz bagase od Parthenium argentatum polako je rastvoreno uz neprekidno mešanje na 40°C u metanolu (400 mL) koristeći zapreminu rastvarača od 1.0 L/100 g sirovog ekstrakta. Posle potpunog rastvaranja, smeša je ohlađena na sobnoj temperaturi i razblažena do konačne zapremine od 500 mL sa 100 mL vode, čime je dobijena smeša metanol/voda (4:1).

[0168] Dobijena smeša je podvrgnuta postupku razdvajanja sa petrol etrom (100 mL). 250 mL smeše metanol/voda (4:1) dalje je dodato smeši, i konačno je ostvareno uspostavljanje ravnoteže između faza; nakon čega je organska faza odvojena od vodene faze.

[0169] Potonja je ponovo šest puta podvrgnuta ekstrakciji sa 100 mL petrol etra. Rezultirajuća organska faza je zatim isprana sa 200 mL smeše metanol/voda (4:1), obnovljena, obezvodnjena i koncentrovana pod sniženim pritiskom do potpunog sušenja, pri čemu je dobijeno 2.5 g proizvoda. Proces razdvajanja je praćen pomoću TLC (Tankoslojne hromatografije).

PRIMER 10 (UPOREDAN)

Čvrsto-tečna podela nepolarnog ekstrakta koji potiče od nevinterizovanog sirovog ekstrakta od Parthenium argentatum

[0170] 2.5 g nepolarnog ekstrakta dobijenog iz procesa tečno-tečnog razdvajanja 5.0 g sirovog ekstrakta dobijenog kao što je opisano u uporednom primeru 9 rastvoreno je u 20 mL smeše petrol etra i etil acetata (9:1) i adsorbovano na sloju od 70 mL silika gela (70-230 mesh-a, 25 mL/g). Rastvarač je uklonjen iz suspenzije uparavanjem pod sniženim pritiskom ili filtracijom pod vakumom, a dobijeni čvrsti matriks je ispran tri puta sa 100 mL smeše rastvarača koja je korišćena za adsorpciju.

[0171] Proces je bio težak i neefikasan, jer se nije moglo opaziti nikakvo efikasno odvajanje komponenti početnog nepolarnog sirovog ekstrakta, zbog prisustva komponente koja se sastoji od masti i guma male molekulske mase, što je negativno uticalo na proces čvrsto-tečne podele.

PRIMER 11 (UPOREDAN)

Tečno-tečna podela polarne frakcije koja potiče od nevinterizovanog sirovog ekstrakta od Parthenium argentatum

[0172] 950 mL rastvora metanol/voda (4:1) dobijenog iz prvog postupka tečno-tečne podele, opisanog u uporednom primeru 9, podvrgnuto je daljem postupku razdvajanja sa 100 mL cikloheksana. Posle uspostavljanja ravnoteže između faza, organska faza je odvojena od vodene faze. potonja je ponovo podvrgnuta tri puta ekstarkciji sa 100 mL cikloheksana. Rezultirajuća organska faza je zatim isprana sa 100 mL smeše metanol/voda (4:1), oporavljena, obezvodnjena i koncentrovana pod sniženim pritiskom do kompletnog sušenja, pri čemu se dobija 300 mg ekstrakta. Metanolska faza iz podele, koja sadrži argentatine C i D, ekstrahovana je tri puta sa 100 mL etil acetata, obezvodnjena i koncentrovana pod niskim pritiskom do kompletnog sušenja, pri čemu se dobija 100 mg ekstrakta.

PRIMER 12 (UPOREDAN)

Kristalizacija gvajulina i argentatina iz ekstrakata koji potiču iz nevinterizovanog sirovog ekstrakta od Parthenium argentatum

[0173]

a. Gvajulin A i argentatin B: 2.5 g nepolarnog ekstrakta dobijenog iz tečno-tečne podele opisane u uporednom primeru 9, rastvoreno je u 10 mL n-heksana. Hlađenjem rastvora do -23°C (u kupatilu sa suvim ledom/acetonom) nije moglo da se primeti očekivano formiranje bilo kakvog taloga gvajulina A i/ili argentatina B.

b. Argentatin A: 300 mg ekstrakta dobijenog iz organske faze dobijene iz procesa tečno-tečne podele opisane u uporednom primeru 11, rastvoreno je u 5 mL etil etra. Rastvor je ohlađen do -23°C (u kupatilu sa suvim ledom/acetonom) i n-heksan je polako dodavan dok nije primećena blaga zamućenost rastvora, što je rezultiralo neefikasnim taloženjem argentatina A.

c. Argentatini C i D: 100 mg ekstrakta dobijenog iz vodene faze dobijene iz procesa tečnotečne podele opisane u uporednom primeru 11, je rastvoreno u 2 mL petrol etra. Nakon hlađenja rastvora do -23°C (u kupatilu sa suvim ledom/acetonom) nije primećeno stvarnje taloga.

Ovi uporedni primeri jasno pokazuju da izostavljanje presudnog koraka vinterizacije u metodi odvajanja predmetnog pronalaska rezultira drastičnim smanjenjem njene efikasnosti u dobijanju izoprenskih sastojaka iz gvajula ili slične gvajuli smole u prečišćenom obliku.

Claims (19)

Patentni zahtevi

1. Metoda za odvajanje najmanje jednog izoprenskog sastojka iz smole biljke gvajula i/ili tipa gvajula obuhvata korake:

a) obezbeđivanje odmašćene smole gvajule i/ili tipa gvajule;

b) podvrgavanje navedene odmašćene smole podeli tečno-tečnog tipa sa rastvaračima koji se međusobno ne mešaju čime se dobija nepolarni ekstrakt koji sadrži izoprenske sastojke gvajulin A, gvajulin B i argentatin B; i polarni ekstrakt koji sadrži izoprenske sastojke argentatin A, argentatin C i argentatin D; i

c) odvajanje najmanje jednog izoprenskog sastojka iz navedenog polarnog ekstrakta i/ili iz navedenog nepolarnog ekstrakta tako dobijenih, pri čemu korak c) sadrži korak u kojem je navedeni polarni ekstrakt podvrgnut podeli tečno-tečnog tipa sa rastvaračima koji se međusobno ne mešaju i/ili korak u kojem je navedeni nepolarni ekstrakt podvrgnut podeli čvrsto-tečnog tipa.

2. Metoda prema patentnom zahtevu 1, gde navedeni najmanje jedan izoprenski sastojak je izabran iz grupe koja sadrži gvajulin A, gvajulin B, argentatin A, argentatin B, argentatin C, argentatin D, i njihove smeše.

3. Metoda prema patentnom zahtevu 1 ili 2, gde se navedena odmašćena smola iz koraka a) dobija korakom odmaščivanja, poželjnije korakom frakcione kristalizacije, sirovog ekstrakta biljke gvajule ili tipa gvajule.

4. Metoda prema bilo kojem od predhodnih patentnih zahteva, gde, u koraku b), rastvarači koji se međusobno ne mešaju sadrže polarni rastvarač i nepolarni rastvarač, pri čemu poželjno polarni rastvarač je izabran iz grupe koja sadrži vodu, metanol, etanol, izopropanol, terc-butanol, etil acetat, i njihove kombinacije, poželjnije rastvor metanola i vode; a nepolarni rastvarač je izabran između petrol etra, n-heksana i njihovih kombinacija, poželjnije petrol etar.

5. Metoda prema bilo kojem od predhodnih patentnih zahteva, gde, u koraku c), podela čvrstotečnog tipa sadrži korake podvrgavanja nepolarnog ekstrakta dobijenog u koraku b), rastvorenog u kombinaciji dva rastvarača koji se međusobno mešaju, adsorpciji na čvrstom matriksu, poželjno selektivnim hvatanjem; i obrade, poželjno ispiranja, navedenog čvrstog matriksa tako dobijenog kombinacijom dva rastvarača koji se međusobno mešaju, čime se dobija rastvor koji sadrži smešu gvajulina A i gvajulina B, i čvrst matriks koji sadrži argentatin B.

6. Metoda prema patentnom zahtevu 5, gde navedeni čvrst matriks koji sadrži argentatin B je podvrgnut daljoj obradi, poželjno ispiranju polarnim rastvaračem, čime se dobija rastvor argentatina B.

7. Metoda prema bilo kojem od predhodnih patentnih zahteva, gde, u koraku c), podela tečnotečnog tipa sadrži korak podvrgavanja polarnog ekstrakta dobijenog u koraku b) odvajanju u kombinaciji polarnog rastvarača i nepolarnog rastvarača čime se dobija organska faza koja sadrži argentatin A i vodena faza koja sadrži smešu argentatina C i argentatina D.

8. Metoda prema patentnom zahtevu 7, gde u koraku podele tečno-tečnog tipa iz koraka c), nepolarni rastvarač je izabran iz grupe koja sadrži cikloheksan, n-heksan, petrol etar, i njihove kombinacije, poželjnije cikloheksan; a polarni rastvarač je izabran iz grupe koja sadrži vodu, metanol, etanol, izopropanol, terc-butanol, i njihove kombinacije, poželjno metanol i vodu.

9. Metoda prema bilo kojem od predhodnih patentnih zahteva, gde nakon koraka c) sledi najmanje jedan korak d) prečišćavanja najmanje jednog navedenog izoprenskog sastojka.

10. Metoda prema patentnom zahtevu 9 gde korak prečišćavanja d) sadrži korak kristalizacije najmanje jednog izoprenskog sastojka, čime se dobija najmanje jedan izoprenski sastojak smole u suštinski čistom kristalnom obliku.

11. Metoda prema patentnom zahtevu 9 ili 10, gde korak d) sadrži korak d1) pri čemu navedena smeša gvajulina A i gvajulina B dobijena u koraku c) je podvrgnuta taloženju gvajulina A treatmanom sa nepolarnim rastvaračem, poželjno izabranim iz grupe koja sadrži petrol etar, nheksan i njihove kombinacije, poželjnije n-heksan, uz hlađenje, čime se dobija talog prečišćenog gvajulina A i supernatant koji sadrži smešu gvajulina A i gvajulina B; i gde poželjno, navedeni talog prečišćenog gvajulina A je podvrgnut kristalizaciji tako da se dobiju kristali čistog gvajulina A.

12. Metoda prema bilo kom od patentnih zahteva 9 do 11, gde pomenuti korak d) sadrži korak d2) pri čemu navedeni argentatin B dobijen u koraku c) je podvrgnut taloženju sa nepolarnim rastvaračem, poželjno izabranim iz grupe koja sadrži petrol etar, n-heksan i njihove kombinacije, poželjnije petrol etar, uz hlađenje, čime se dobija talog prečišćenog argentatina B; i gde poželjno navedeni talog prečišćenog argentatina B je podvrgnut kristalizaciji tako da se dobiju kristali čistog argentatina B.

13. Metoda prema bilo kom od patentnih zahteva 9 do 12, gde navedeni korak d) sadrži korak d3) pri čemu navedeni argentatin A dobijen u koraku c) je podvrgnut taloženju sa nepolarnim rastvaračem, poželjno izabranim iz grupe koja sadrži cikloheksan, n-heksan, etil etar, petrol etar, i njihove kombinacije, poželjnije etil etar i n-heksan, uz hlađenje, čime se dobija talog prečišćenog argentatina A; i gde poželjno navedeni talog prečišćenog argentatina A je podvrgnut kristalizaciji tako da se dobiju kristali čistog argentatina A.

14. Metoda prema bilo kom od patentnih zahteva 9 do 13, gde navedeni korak d) sadrži korak d4) pri čemu navedena smeša argentatina C i argentatina D dobijena u koraku c) je podvrgnuta taloženju argentatina D sa nepolarnim rastvaračem, poželjno izabranim iz grupe koja sadrži petrol etar, n-heksan i njihove kombinacije, poželjnije petrol etar, uz hlađenje, čime se dobija talog prečišćenog argentatina D i supernatant koji sadrži argentatin C; i gde poželjno navedeni talog prečišćenog argentatina D je podvrgnut kristalizaciji tako da se dobiju kristali čistog argentatina D.

15. Metoda prema patentnom zahtevu 14, gde navedeni korak d4) je praćen korakom d5) pri čemu navedeni supernatant koji sadrži argentatin C je podvrgnut uparavanju rastvarača a ostatak se rastvara u nepolarnom rastvaraču, poželjno izabranom iz grupe koja sadrži cikloheksan, petrol etar, etil etar, n-heksan i njihove kombinacije, poželjnije etil etar, uz hlađenje, čime se dobija talog prečišćenog argentatina C; i gde poželjno navedeni talog prečišćenog argentatina C je podvrgnut kristalizaciji tako da se dobiju kristali čistog argentatina C.

16. Metoda prema prema bilo kom od patentnih zahteva 5 do 15, gde navedeni korak c) je praćen korakom e1) koji sadrži reakciju bazne hidrolize gvajulina A dobijenog u koraku d1) i/ili smeše gvajulina A i gvajulina B dobijene u koraku c) čime se dobija rastvor koji sadrži parteniol; gde poželjno navedena reakcija bazne hidrolize je izvedena u reakcionoj smeši koja sadrži navedeni gvajulin A i/ili navedenu smešu gvajulina A i gvajulina B i bazni rastvor; i gde poželjno navedeni rastvor koji sadrži parteniol je podvrgnut kristalizaciji, uz hlađenje, čime se dobija čist parteniol.

17. Metoda prema patentnom zahtevu 16, gde navedeni korak e1) je praćen korakom e2) esterifikacije tako dobijenog parteniola, poželjno sa anisnom kiselinom ili anizoil hloridom čime se dobija rastvor koji sadrži gvajulin B.

18. Metoda prema patentnom zahtevu 17, gde navedeni rastvor koji sadrži gvajulin B tako dobijen u koraku e2) se podvrgava uparavanju a ostatak se rastvara u nepolarnom rastvaraču, poželjno izabranom iz grupe koja sadrži cikloheksan, n-heksan, etil etar, petrol etar i njihove kombinacije, poželjnije petrol etar, čime se dobija talog prečišćenog gvajulina B; i gde poželjno pomenuti talog prečišćenog gvajulina B je podvrgnut kristalizaciji, uz hlađenje, čime se dobijaju kristali čistog gvajulina B.

19. Metoda prema prema bilo kom od patentnih zahteva 5 do 18 gde navedeni korak c) je praćen korakom e3) koji sadrži reakciju redukcije argentatina B dobijenog u koraku c) i/ili u koraku d2), poželjno gde je reakcija redukcije izvedena u reakcionoj smeši koja sadrži navedeni argentatin B i litijum aluminijum hidrid LiAlH4ili natrijum borohidrid, poželjnije natrijum borohidrid NaBH4, čime se dobija rastvor koji sadrži argentatin D.