RS59921B1 - (aza-)izohinolinon derivati - Google Patents

(aza-)izohinolinon derivati

Info

Publication number
RS59921B1
RS59921B1 RS20200154A RSP20200154A RS59921B1 RS 59921 B1 RS59921 B1 RS 59921B1 RS 20200154 A RS20200154 A RS 20200154A RS P20200154 A RSP20200154 A RS P20200154A RS 59921 B1 RS59921 B1 RS 59921B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
mmol
compounds
pharmaceutically acceptable
formula
solvates
Prior art date
Application number
RS20200154A
Other languages
English (en)
Inventor
Dieter Dorsch
Hans-Peter Buchstaller
Original Assignee
Merck Patent Gmbh
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Merck Patent Gmbh filed Critical Merck Patent Gmbh
Publication of RS59921B1 publication Critical patent/RS59921B1/sr

Links

Classifications

    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/395—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins
    • A61K31/435—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having six-membered rings with one nitrogen as the only ring hetero atom
    • A61K31/4353—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having six-membered rings with one nitrogen as the only ring hetero atom ortho- or peri-condensed with heterocyclic ring systems
    • A61K31/4375—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having six-membered rings with one nitrogen as the only ring hetero atom ortho- or peri-condensed with heterocyclic ring systems the heterocyclic ring system containing a six-membered ring having nitrogen as a ring heteroatom, e.g. quinolizines, naphthyridines, berberine, vincamine
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/395—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins
    • A61K31/435—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having six-membered rings with one nitrogen as the only ring hetero atom
    • A61K31/47—Quinolines; Isoquinolines
    • A61K31/472—Non-condensed isoquinolines, e.g. papaverine
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/395—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins
    • A61K31/435—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having six-membered rings with one nitrogen as the only ring hetero atom
    • A61K31/47—Quinolines; Isoquinolines
    • A61K31/472—Non-condensed isoquinolines, e.g. papaverine
    • A61K31/4725—Non-condensed isoquinolines, e.g. papaverine containing further heterocyclic rings
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P25/00—Drugs for disorders of the nervous system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P29/00—Non-central analgesic, antipyretic or antiinflammatory agents, e.g. antirheumatic agents; Non-steroidal antiinflammatory drugs [NSAID]
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A61P35/02—Antineoplastic agents specific for leukemia
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P43/00—Drugs for specific purposes, not provided for in groups A61P1/00-A61P41/00
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P9/00—Drugs for disorders of the cardiovascular system
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D217/00—Heterocyclic compounds containing isoquinoline or hydrogenated isoquinoline ring systems
    • C07D217/22—Heterocyclic compounds containing isoquinoline or hydrogenated isoquinoline ring systems with hetero atoms or with carbon atoms having three bonds to hetero atoms with at the most one bond to halogen, e.g. ester or nitrile radicals, directly attached to carbon atoms of the nitrogen-containing ring
    • C07D217/24—Oxygen atoms
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D401/00—Heterocyclic compounds containing two or more hetero rings, having nitrogen atoms as the only ring hetero atoms, at least one ring being a six-membered ring with only one nitrogen atom
    • C07D401/02—Heterocyclic compounds containing two or more hetero rings, having nitrogen atoms as the only ring hetero atoms, at least one ring being a six-membered ring with only one nitrogen atom containing two hetero rings
    • C07D401/10—Heterocyclic compounds containing two or more hetero rings, having nitrogen atoms as the only ring hetero atoms, at least one ring being a six-membered ring with only one nitrogen atom containing two hetero rings linked by a carbon chain containing aromatic rings
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D405/00—Heterocyclic compounds containing both one or more hetero rings having oxygen atoms as the only ring hetero atoms, and one or more rings having nitrogen as the only ring hetero atom
    • C07D405/02—Heterocyclic compounds containing both one or more hetero rings having oxygen atoms as the only ring hetero atoms, and one or more rings having nitrogen as the only ring hetero atom containing two hetero rings
    • C07D405/10—Heterocyclic compounds containing both one or more hetero rings having oxygen atoms as the only ring hetero atoms, and one or more rings having nitrogen as the only ring hetero atom containing two hetero rings linked by a carbon chain containing aromatic rings
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D471/00—Heterocyclic compounds containing nitrogen atoms as the only ring hetero atoms in the condensed system, at least one ring being a six-membered ring with one nitrogen atom, not provided for by groups C07D451/00 - C07D463/00
    • C07D471/02—Heterocyclic compounds containing nitrogen atoms as the only ring hetero atoms in the condensed system, at least one ring being a six-membered ring with one nitrogen atom, not provided for by groups C07D451/00 - C07D463/00 in which the condensed system contains two hetero rings
    • C07D471/04—Ortho-condensed systems

Landscapes

  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Pain & Pain Management (AREA)
  • Neurology (AREA)
  • Hematology (AREA)
  • Oncology (AREA)
  • Cardiology (AREA)
  • Rheumatology (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Heart & Thoracic Surgery (AREA)
  • Neurosurgery (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Pharmaceuticals Containing Other Organic And Inorganic Compounds (AREA)
  • Plural Heterocyclic Compounds (AREA)
  • Other In-Based Heterocyclic Compounds (AREA)
  • Nitrogen Condensed Heterocyclic Rings (AREA)

Description

Tehnička oblast pronalaska
Ovaj pronalazak ima za predmet pronalaženje novih jedinjenja koja imaju vredne karakteristike, posebno one koje se mogu upotrebiti u pripremi medikamenata.
Sadašnji pronalazak se odnosi na biciklične pirazinon derivate koji inhibiraju aktivnost Tankiraza (TANK-ovi) i poli(ADP-riboza)polimeraze PARP-1. Jedinjenja ovog pronalaska su prema tome korisna za lečenje bolesti kao što su kancer, multipleks skleroza, kardiovaskularne bolesti, povreda centralnog nervnog sistema i različiti oblici inflamacije. Sadašnji pronalazak takođe obezbeđuje postupke pripremanja ovih jedinjenja, farmaceutske kompozicije koje sadrže ova jedinjenja i jedinjenja za upotrebu radi tretiranja bolesti iskorišćavanjem farmaceutskih kompozicija koje sadrže ova jedinjenja.
Stanje tehnike
Nuklearni enzim poli(ADP-riboza) polimeraza-1 (PARP-1) je član PARP familije enzima. Ova rastuća familija enzima se sastoji od PARP-ova kao što su, na primer: PARP-1, PARP-2, PARP-3 i Vault-PARP; i Tankiraza (TANK-ovi) kao što su, na primer: TANK-1 I TANK-2. Na PARP se takođe upućuje kao na poli(adenozin 5'-difosfo-riboza) polimerazu ili PARS (poli(ADP-riboza) sintetaza).
Izgleda je je TANK-1 neophodan za polimerizaciju za mitotičko vreteno-povezanu poli(ADP-ribozu). Aktivnost poli(ADP-ribozil)acije TANK-1 može biti presudna za precizno formiranje i održavanje bipolarnosti vretena. Štaviše, za PARP aktivnost TANK-1 je pokazano da je neophodna za normalnu telomer separaciju pre anafaze. Mešanje sa tankiraza PARP aktivnošću rezultira u aberantnoj mitozi, što izaziva prolazni prekid ćelijskog ciklusa, verovatno zbog aktivacije tačke kontrole vretena, praćeno ćelijskom smrću. Prema tome, za inhibiciju tankiraza se očekuje da ima citotoksični efekat na proliferativne ćelije tumora (WO 2008/107478).
PARP inhibitori su opisani kod M. Rouleau et al. u Nature Reviews, Volume 10, 293-301 u kliničkim studijama kancera (Tabela 2, strana 298).
Prema pregledu od strane Horvath i Szabo (Drug News Perspect 20(3), april 2007.god., 171-181) najskorije studije demonstriraju da PARP inhibitori pojačavaju smrt ćelija kancera primarno zbog toga što se mešaju u popravku DNK na različitim nivoima. Skorije studije takođe demonstriraju da PARP inhibitori inhibiraju angiogenezu, bilo inhibiranjem ekspresije faktora rasta, ili inhibiranjem faktorom rasta-indukovanih ćelijskih proliferativnih odgovora. Ovi nalazi mogu takođe da imaju implikacije na modalitet antikancernih efekata PARP inhibitora in vivo.
Takođe studija od strane Tentori et al. (Eur. J. Cancer, 2007, 43 (14) 2124-2133) pokazuje da PARP inhibitori abrogiraju VEGF ili placentnim faktorom rasta- izazvanu migraciju i sprečavaju formiranje tubuli-sličnih mreža u ćelijski-zasnovanim sistemima, i smanjuju angiogenezu in vivo. Ova studija takođe demonstrira da faktorom rasta-izazvana angiogeneza ima manjak PARP-1 kod oglednih miševa. Rezultati studije pružaju dokazni materijal za ciljanje PARP-a radi anti-angiogeneze, dodajući nove terapeutske implikacije upotrebi PARP inhibitora u tretiranju kancera.
Za nedostatke u konzerviranim signalnim putanjama je dobro poznato da igraju ključne uloge u poreklima i ponašanju u osnovi svih kancera (E.A.Fearon, Cancer Cell, Vol. 16, izdanje 5, 2009, 366-368). Wnt putanja je cilj za antikancernu terapiju. Ključna karakteristika Wnt putanje je regulisana proteolizom (degradacijom) β-katenina putem kompleksa za destrukciju β-katenina. Proteini kao što su WTX, APC ili Axin su uključeni u proces degradacije. Odgovarajuća degradacija β-katenina je važna da bi se izbegla neodgovarajuća aktivacija Wnt putanje koja je primećena kod mnogih kancera. Tankiraze inhibiraju aktivnost Axina i tako inhibiraju degradaciju β-katenina. Konsekventno, tankiraza inhibitori povećavaju degradaciju β-katenina. Skorašnji rad u žurnalu Nature ne samo da nudi važane uvide u proteine koji regulišu Wnt signaliranje već takođe dalje podržavaju pristup da se antagonizuju β-katenin nivoi i lokalizacija putem malih molekula (Huang et al., 2009; Nature, Vol 461, 614-620). Jedinjenje XAV939 inhibira rast DLD-1-ćelija kancera. Pronašli su da XAV9393 blokira sa Wnt- stimulisanu akumulaciju β-katenina povećanjem nivoa AXIN1 i AXIN2 proteina. Potonji rad od strane autora utvrdio je da XAV9393 reguliše AXIN nivoe putem inhibicije tankiraza 1 i 2 (TNKS1 i TNKS2), gde su obe članovi poli(ADP-riboza) polimeraze (PARP) familije proteina (S.J. Hsiao et al., Biochimie 90, 2008, 83-92).
Pronađeno je da jedinjenja prema ovom pronalasku i njihove soli imaju vrlo vredne farmakološke osobine dok se istovremeno dobro tolerišu.
Sadašnji pronalazak se specifično odnosi na jedinjenja formule I prema zahtevu 1 koja inhibiraju Tankirazu 1 i 2, na kompozicije koje sadrže ova jedinjenja, i na jedinjenja za upotrebu radi tretmana sa TANK-om-izazvanih bolesti i zdravstvenih problema.
Jedinjenja formule I prema zahtevu 1 mogu dalje biti upotrebljena za izolaciju i istraživanje aktivnosti ili ekspresijeTANK-ova.
Domaćin ili pacijent može da pripada bilo kojoj vrsti sisara, na primer, vrsta primata, posebno Ijudi; glodari, uključujući miševe, pacove i hrčke; zečevi; konji, krave, psi, mačke, itd. Životinjski modeli su od interesa za eksperimentalna istraživanja, pošto obezbeđuju model lečenja humane bolesti.
Osetljivost određene ćelije na tretman sa jedinjenjima prema pronalasku može biti utvrđena in vitro testovima. Tipično, kultura ćelije se kombinuje sa jedinjenjem prema pronalasku pri različitim koncentracijama tokom vremenskog perioda dovoljnog da dopusti aktivnim sredstvima kao što su anti IgM da izazovu ćelijski odgovor kao što je ekspresovanje površinskog markera, uobičajeno između jednog sata i nedelju dana. In vitro testiranje može biti obavljeno kultivisanjem ćelija iz krvi ili iz uzorka biopsije. Količina površinskog markera koji se ekspresuje se procenjuje citometrijom protoka upotrebom specifičnih antitela koji prepoznaju marker.
Doza varira u zavisnosti od specifičnog jedinjenja koje se koristi, specifične bolesti, statusa pacijenta, itd. Terapeutska doza je tipično dovoljna da značajno smanji neželjenu ćelijsku populaciju u ciljanom tkivu dok se istovremeno pacijent održava u životu. Tretman se generalno nastavlja sve dok se ne pojavi značajno smanjenje, na primer bar oko 50% smanjenja u ćelijskom opterećenju, i može biti nastavljen sve dok se u osnovi ne mogu više detektovati neželjene ćelije u telu.
Dokumenti iz stanja tehnike
Drugi (aza-)izohinolinon derivati su opisani kao intermedijari u EP 1020445. Drugi izohinolinon derivati su opisani kao PARP inhibitori u WO 2010/133647.
Drugi izohinolinon derivati su opisani od strane:
Won-Jea Cho et al, Bioorganic and Medicinal Chemistry Letters (1998), 8, 41-46;
Sung Hoon Cheon et al, Archives of Pharmacal Research (1997), 20, 138-143;
Sung Hoon Cheon et al, Archives of Pharmacal Research (2001), 24, 276-280.
Hinazolinon derivat je opisan kao tankiraza inhibitor od strane
E. Wahlberg et al., Nature Biotechnology (2012), 30(3), 283.
OPIS PRONALASKA
Pronalazak se odnosi na pojedinačna jedinjenja prema zahtevu 1 koja obuhvata formula I
pod uslovom da ukoliko je R<1>odsutan ili metil ili metoksi, onda Y nije metil, trifluorometil, piperidinometil, butil, 3-metoksi-1-propil ili 4-morfolinil, i njihovi farmaceutski prihvatljivi solvati, soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim odnosima.
Predmetna stvar za koju se sada traži zaštita se odnosi na definiciju zahteva; celokupno otkriće, koje se pruža van obima zahteva samo služi u svrhe pružanja informacija.
Pronalazak se takođe odnosi na optički aktivne oblike (stereoizomere), enantiomere, racemate, diastereomere i hidrate i solvate ovih jedinjenja.
Pronalazak se odnosi na jedinjenja formule I prema zahtevu 1 i njihove tautomere formule la
Štaviše, ovaj pronalazak se odnosi na farmaceutski prihvatljive derivate jedinjenja formule I.
Pojam solvati jedinjenja se uzima da znači adukcije inertnih molekula rastvarača na jedinjenja koje se formiraju zahvaljujući njihovoj zajednički sili privlačenja. Solvati su, na primer, mono- ili dihidrati ili alkoksidi.
Podrazumeva se da se pronalazak takođe odnosi na solvate soli. Pojam farmaceutski prihvatljivi derivati se uzima da znači, na primer, soli jedinjenja prema ovom pronalasku.
Izraz „efektivna količina" označava količinu medikamenta ili farmaceutski aktivnog sastojka koja izaziva u tkivu, sistemu, životinji ili čoveku biološki ili medicinski odgovor koji se traži ili želi, na primer, od strane istraživača ili doktora.
Dodatno tome, izraz „terapeutski efektivna količina" označava količinu koja, upoređeno sa odgovarajućim subjektom koji nije primio ovu količinu, ima sledeće posledice:
poboljšano lečenje, zaceljivanje, prevencija ili eliminacija bolesti, sindroma, stanja, tegobe, poremećaja ili sporednog efekta ili takođe smanjenje u napretku bolesti, tegobe ili poremećaja.
Izraz „terapeutski efektivna količina" takođe obuhvata količine koje su efektivne za povećanje normalne fiziološke funkcije.
Ovaj pronalazak se takođe odnosi na upotrebu smeša jedinjenja formule I, na primer smeša dva diastereomera, na primer u odnosu 1:1, 1:2, 1:3, 1:4, 1:5, 1:10, 1:100 ili 1:1000.
Ovo su posebno poželjne smeše stereoizomernih jedinjenja.
„Tautomeri" upućuje na izomerne oblike jedinjenja koja su u ravnoteži jedno sa drugim. Koncentracije izomernih oblika će zavisiti od okruženja u kome se jedinjenje nalazi i mogu biti različite u zavisnosti od, na primer, da li je jedinjenje u čvrstom stanju ili je u organskom ili vodenom rastvoru.
Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja formule I i njihove soli i na postupak pripremanja jedinjenja formule I i njihovih farmaceutski upotrebljivih soli, solvata, tautomera i stereoizomera, karakterisan time što
ili
b) se radikal Y konvertuje u drugi radikal Y putem
i) konvertovanja halogenog atoma u estar grupu,
ii) konvertovanja estar grupe u alkohol grupu,
iii) konvertovanja u Suzuki sparivanju halogenovanog fenil prstena u arilovani fenil prsten.
i/ili
se baza ili kiselina formule I konvertuje u jednu od svojih soli.
U gornjem i donjem tekstu, radikali R<1>, X, Y i n imaju značenja naznačena za formulu I prema zahtevu 1, osim ukoliko nije izričito navedeno drugačije.
A označava alkil, koji je neračvast (linearan) ili račvast, i ima 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ili 10 C atoma. A poželjno označava metil, osim toga etil, propil, izopropil, butil, izobutil, sek-butil ili terc-butil, osim toga takođe pentil, 1-, 2- ili 3-metilbutil, 1,1-, ili 2,2-dimetilpropil, 1-etilpropil, heksil, 1-, 2-, 3- ili 4-metilpentil, 1,1-, 1,2-, 1,3-, 2,3- ili 3,3-dimetilbutil, 1- ili 2-etilbutil, 1-etil-1-metilpropil, 1-etil-2-metilpropil, ili 1,2,2-trimetilpropil, osim toga poželjno, na primer, trifluorometil.
A vrlo poželjno označava alkil koji ima 1, 2, 3, 4, 5 ili 6 C atoma, poželjno metil, etil, propil, izopropil, butil, izobutil, sek-butil, terc-butil, pentil, heksil, trifluorometil, pentafluoroetil ili 1,1,1 -trifluoroetil.
Štaviše, A označava poželjno CH2OCH3, CH2CH2OH ili CH2CH2OCH3.
Сус označava ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, cikloheksil ili cikloheptil, poželjno nesupstituisan ili monosupstituisan sa OH, Hal ili A.
R<1>poželjno označava H, F, Cl, CH3, OCH3ili CF3.
R<2>poželjno označava H, metil, etil, propil, izopropil, butil, pentil ili heksil, posebno poželjno H ili metil.
Ar označava poželjno o-, m- ili p-tolil, o-, m- ili p-etilfenil, o-, m- ili p-propilfenil, o-, mili p-izopropilfenil, o-, m- ili p-terc-butilfenil, o-, m- ili p-hidroksifenil, o-, m- ili pnitrofenil, o-, m- ili p-aminofenil, o-, m- ili p-(N-metilamino)fenil, o-, m- ili p-(N-metilaminokarbonil)-fenil, o-, m- ili p-metoksifenil, o-, m- ili p-etoksifenil, o-, mili p- etoksikarbonilfenil, o-, m- ili p-(N,N-dimetilamino)fenil, o-, m- ili p-(N,N-
1
dimetilaminokarbonil)fenil, o-, m- ili p-(N-etilamino)fenil, o-, m- ili p-(N,N-dietilamino)fenil, o-, m- ili p-fluorofenil, o-, m- ili p-bromofenil, o-, m- ili p-hlorofenil, o-, m- ili p-(metilsulfonamido)fenil, o-, m- ili p-(metilsulfonil)fenil, o-, m- ili p- cijanofenil, o-, m- ili p-karboksifenil, o-, m- ili p-metoksikarbonilfenil, o-, m- ili p- formilfenil, o-, mili p-acetilfenil, o-, m- ili p-aminosulfonilfenil, o-, m- ili p-[2- (morfolin-4-il)etoksi]fenil, o-, m- ili p-[3-(N,N-dietil-amino)propoksi]fenil, osim toga poželjno 2,3-, 2,4-, 2,5-, 2,6-, 3,4- ili 3,5-difluorofenil, 2,3-, 2,4-, 2,5-, 2,6-, 3,4- ili dihlorofenil, 2,3-, 2,4-, 2,5-, 2,6-, 3,4- ili 3,5-dibromofenil, 2,4- ili 2,5-dinitrofenil, 2,5 ili 3,4-dimetoksifenil, 3-nitro-4-hlorofenil, 3-amino-4-hloro-, 2-amino-3-hIoro-, 2- amino-4-hloro-, 2-amino-5-hloro- ili 2-amino-6-hlorofenil, 2-nitro-4-N,N- dimetilamino- ili 3-nitro-4-N,N-dimetilaminofenil, 2,3-diaminofenil, 2,3,4-, 2,3,5-, 2,3,6-, 2,4,6- ili 3,4,5-trihlorofenil, 2,4,6-trimetoksifenil, 2-hidroksi-3,5-dihlorofenil, p-jodofenil, 3,6-dihloro-4-aminofenil, 4-fluoro-3-hlorofenil, 2-fluoro-4-bromofenil, difluoro-4-bromofenil, 3-bromo-6-metoksifenil, 3-hloro-6-metoksifenil, 3-hloro-4- acetamidofenil, 3-fluoro-4-metoksifenil, 3-amino-6-metilfenil, 3-hloro-4- acetamidofenil ili 2,5-dimetil-4-hlorofenil.
Ar dalje poželjno označava fenil, koji je monosupstituisan sa Hal, A, [C(R<2>)2]pHet<2>ili [C(R<2>)2]pCOOR<2>.
Het<1>poželjno označava pirolidinil, azetidinil, tetrahidroimidazolil, tetrahidrofuranil, tetrahidropirazolil, tetrahidropiranil, piperidinil, morfolinil, heksahidropiridazinil, heksahidropirimidinil, [1,3]dioksolanil, piperazinil, furil, tienil, pirolil, imidazolil, pirazolil, oksazolil, izoksazolil, oksadiazolil, tiazolil, triazolil, tetrazolil, piridil, pirimidil, piridazinil, indolil, izoindolil, benzimidazolil, indazolil, hinolil, 1,3-benzodioksolil, benzotiofenil, benzofuranil, imidazopiridil ili furo[3,2-b]piridil, gde je svaki od njih nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa A i/ili [C(R<2>)2]pOR<2>.
Het<1>posebno poželjno označava pirolidinil, piperidinil, tetrahidrofuranil, oksetanil ili pirazolil, gde je svaki od njih nesupstituisan ili monosupstituisan sa A ili [C(R<2>)2]POR<2>.
Het<2>posebno poželjno označava pirolidinil, piperidinil ili pirazolil, gde je svaki od njih monosupstituisan sa A.
Hal poželjno označava F, Cl ili Br, ali takođe I, posebno poželjno F ili Cl.
Kroz ovaj pronalazak, svi radikali koji se pojavljuju više od jedanput mogu biti identični ili različiti, odnosno nezavisni su jedan od drugog.
Jedinjenja formule I mogu imati jedan ili više hiralnih centara i mogu prema tome da se pojavljuju u različitim stereoizomernim oblicima. Formula I obuhvata sve ove oblike.
Jedinjenja formule I prema zahtevu 1 a takođe i početni materijali za njihovo pripremanje su, dodatno, pripremljeni postupcima poznatim per se, kako je to opisano u literaturi (na primer u standardnim radovima, kao što je Houben-Weyl, Methoden der organischen Chemie [Methods of Organic Chemistry], Georg- Thieme-Verlag, Stuttgart), preciznije prema reakcionim uslovima koji su poznati i pogodni za navedene reakcije. Ovde se takođe mogu upotrebiti varijante poznate per se a koje ovde nisu pomenute detaljnije.
Početna jedinjenja formule II i formule III su generalno poznata. Ipak, ukoliko su nova onda mogu biti pripremljena postupcima poznatim per se.
Jedinjenja formule I mogu poželjno biti dobijena reagovanjem jedinjenja formule II sa NH3.
U zavisnosti od uslova koji se koriste, vreme reakcije je između nekoliko minuta i 14 dana, reakciona temperatura je između oko -10° i 140°, normalno između 30° i 130°, posebno između oko 60° i oko 120°. Reakcija se obavlja u inertnom rastvaraču.
Primeri odgovarajućih inertnih rastvarača su ugljovodonici kao što su heksan, petrolej etar, benzen, toluen ili ksilen; hlorovani ugljovodonici, kao što su trihloroetilen, 1,2-dihloroetan, ugljen tetrahlorid, hloroform ili dihlorometan; alkoholi као što su metanol, etanol, izopropanol, n-propanol, n-butanol ili terc-butanol; etri, kao što su dietil etar, diizopropil etar, tetrahidrofuran (THF) ili dioksan; glikol etri kao što su etilen glikol monometil ili monoetil etar, etilen glikol dimetil etar (diglim); ketoni, kao što su aceton ili butanon; amidi kao što su acetamid, dimetilacetamid ili dimetilformamid (DMF); nitrili kao što je acetonitril; sulfoksidi kao što je dimetil sulfoksid (DMSO); ugljen disulfid; karboksilne kiseline kao što su mravlja kiselina ili sirćetna kiselina; nitro jedinjenja kao što su nitrometan ili nitrobenzen; estri kao što su etil acetat, ili smeše navedenih rastvarača.
Posebno je poželjan DMF.
Jedinjenja formule I mogu dalje biti dobijena konvertovanjem radikala Y u drugi radikal Y putem
i) konvertovanja halogenog atoma u estar grupu,
ii) konvertovanja estar grupe u alkohol grupu,
iii) konvertovanjem Suzuki sparivanjem halogenovanog fenil prstena u arilovani fenil prsten.
Korak i):
Konvertovanje halogenog atoma u estar grupu se poželjno obavlja sa ugljen monoksidom, poželjno u organskom rastvaraču, poželjno u metanolu ili toluenu pos standardnim uslovima.
Poželjno se reakcija obavlja pod pritiskom, poželjno 2-4 bara.
Poželjno se dodaju paladijum- i/ili gvožđe-kompleks, poželjni kompleksi su (1,1'-bis(difenilfosfino)-ferocen)dihloropaladijum(ll) ili 1,1'bis(difenilfosfino)-ferocen.
U zavisnosti od uslova koji se koriste, vreme reakcije je između nekoliko minuta i 14 dana, reakciona temperatura je između oko 40° i 140°, normalno između 60° i 130°, posebno između oko 90° i oko 110°.
Korak ii):
Konvertovanje estar grupe u alkohol grupu se poželjno obavlja u prisustvu Cerijum(lll) hlorida sa alkilmagnezijumhloridom u THF pod standardnim uslovima ili sa litijumaluminijumhidridom u THF.
1
Korak iii):
Konvertovanje halogenovanog fenil prstena u arilovani fenil prsten se obavlja pod standardnim uslovima za Suzuku sparivanje.
Korak iv):
Konvertovanje halogenovane alkil grupe u alkil grupu se poželjno obavlja sa LiAIH4u THF ili sa cinkom u sirćetnoj kiselini pod standardnim uslovima.
Estri mogu biti saponifikovani, na primer, korišćenjem sirćetne kiseline ili korišćenjem NaOH ili KOH u vodi, voda/THF ili voda/dioksanu, na temperaturama između 0 i 100°.
Farmaceutske soli i drugi oblici
Navedena jedinjenja prema pronalasku mogu biti upotrebljena u njihovom konačnom neslanom obliku. Sa druge strane, sadašnji pronalazak takođe obuhvata upotrebu ovih jedinjenja u obliku njihovih farmaceutski prihvatljivih soli, koje mogu biti izvedene iz različitih organskih i neorganskih kiselina i baza postupcima poznatim u nauci. Oblici farmaceutski prihvatljivih soli formule I prema zahtevu 1 se u najvećem delu pripremaju konvencionalnim postupcima. Ukoliko jedinjenje formule I prema zahtevu 1 sadrži karboksilnu grupu, jedna od njegove odgovarajuće soli može biti formirana reagovanjem jedinjenja sa pogodnom bazom da se dobije odgovarajuća bazna-adiciona so. Takve baze su, na primer, hidroksidi alkalnih metala, uključujući kalijumhidroksid, natrijumhidroksid i litijumhidroksid; hidroksidi alkalno zemnih metala, kao što su barijumhidroksid i kalcijumhidroksid; alkoksidi alkalnih metala, na primer kalijumetoksid i natrijumpropoksid; i različite organske baze, kao što su piperidin, dietanolamin i N-metilglutamin. Na isti način su uključene aluminijum soli jedinjenja formule I prema zahtevu 1. U slučaju određenih jedinjenja formule I prema zahtevu 1, kisele-adicione soli mogu biti formirane tretiranjem ovih jedinjenja sa farmaceutski prihvatljivim organskim i neorganskim kiselinama, na primer, hidrogen halidi, kao što je hlorvodonik, bromvodonik ili jodvodonik, druge mineralne kiseline i njihove odgovarajuće soli, kao što su sulfat, nitrat ili fosfat i slično, i alkil- i monoarilsulfonati, kao što su etansulfonat, toluensulfonat i benzensulfonat, i druge organske kiseline i njihove odgovarajuće soli, kao što su acetat, trifluoroacetat, tartrat, maleat, sukcinat, citrat, benzoat, salicilat, askorbat i slično. U skladu sa tim, farmaceutski prihvatljive kisele-adicione soli jedinjenja formule I prema zahtevu 1 uključuju sledeće: acetat, adipat, alginat, arginat, aspartat, benzoat, benzensulfonat (bezilat), bisulfat, bisulfit, bromid, butirat, kamforat, kamforsulfonat, kaprilat, hlorid, hlorobenzoat, citrat, ciklopentanpropionat, diglukonat, dihidrogenfosfat, dinitrobenzoat, dodecilsulfat, etansulfonat, fumarat, format, galakterat (iz sluzne kiseline), galakturonat, glukoheptanoat, glukonat, glutamat, glicerofosfat, hemisukcinat, hemisulfat, heptanoat, heksanoat, hipurat, hlorhidrat, bromhidrat, jodhidrat, 2-hidroksietansulfonat, jodid, izetionat, izobutirat, laktat, laktobionat, malat, maleat, malonat, mandelat, metafosfat, metansulfonat, metilbenzoat, monohidrogenfosfat, 2-naftalensulfonat, nikotinat, nitrat, oksalat, oleat, palmoat, pektinat, persulfat, fenilacetat, 3-fenilpropionat, fosfat, fosfonat, ftalat, ali ovo ne predstavlja ograničenje.
Dalje, bazne soli jedinjenja prema ovom pronalasku uključuju aluminijum, amonijum, kalcijum, bakar, gvožđe(lll), gvožđe(ll), litijum, magnezijum, mangan(lll), mangan(ll), kalijum, natrijum i cink soli, ali ovim se nema namera da se nametne ograničenje. Od gore pomenutih soli, prednost se daje amonijumu; od soli alkalnih metala natrijumu i kalijumu, a od soli alkalno zemnih metala kalcijumu i magnezijumu. Soli jedinjenja formule I prema zahtevu 1 koje su izvedene iz farmaceutski prihvatljivih organskih ne-toksičnih baza uključuju soli primarnih, sekundarnih i tercijarnih amina, supstituisanih amina, takođe uključujući prirodno nastale supstituisane amine, cikličnih amina, baznih jon izmenjivačkih smola, na primer, arginin, betain, kafein, hloroprokain, holin, N,N'-dibenziletilendiamin (benzatin), dicikloheksilamin, dietanolamin, dietilamin, 2-dietilaminoetanol, 2-
1
dimetilaminoetanol, etanolamin, etilendiamin, N-etilmorfolin, N-etilpiperidin, glukamin, glukozamin, histidin, hidrabamin, izopropilamin, lidokain, lizin, meglumin, N-metil-D-glukamin, morfolin, piperazin, piperidin, poliamin smole, prokain, purini, teobromin, trietanolamin, trietilamin, trimetilamin, tripropilamin i tris(hidroksimetil)metilamin (trometamin) ali ovde nema namere da to predstavlja ograničenje.
Jedinjenja sadašnjeg pronalaska koja sadrže bazne grupe koje sadrže azot mogu biti kvaternizovane upotrebom agenasa kao što su (C1-C4)alkil halidi, na primer metil, etil, izopropil i terc-butil hlorid, bromid i jodid; di(C1-C4)alkil sulfati, na primer dimetil, dietil i diamil sulfat; (C10-C18)alkil halidi, na primer decil, dodecil, lauril, miristil i stearil hlorid, bromid i jodid; i aril(C1-C4)jalkil halidi, na primer benzil hlorid i fenetil bromid. Oba i vodeno- i u ulju-rastvorljiva jedinjenja prema ovom pronalasku mogu biti pripremljena upotrebom takvih soli.
Gore pomenute farmaceutske soli koje si poželjne uključuju acetat, trifluoroacetat, bezilat, citrat, fumarat, glukonat, hemisukcinat, hipurat, hlorhidrat, bromhidrat, isetionat, mandelat, meglumin, nitrat, oleat, fosfonat, pivalat, natrijum fosfat, stearat, sulfat, sulfosalicilat, tartrat, tiomalat, tozilat i trometamin, ali ovim se nema namera ograničavanja.
Posebno poželjni su hlorhidrat, dihlorhidrat, bromhidrat, maleat, mezilat, fosfat, sulfat i sukcinat.
Kisele-adicione soli baznih jedinjenja formule I prema zahtevu 1 se pripremaju dovođenjem oblika slobodne baze u kontakt sa dovoljnom količinom željene kiseline, čime se izaziva formiranje soli na konvencionalan način. Slobodna baza može biti regenerisana dovođenjem oblika soli u kontakt sa bazom i izolovanjem slobodne baze na konvencionalan način. Oblici slobodne baze se razlikuju u određenom pogledu od odgovarajućih oblika njihovih soli imajući u vidu određene fizičke osobine, kao što je rastvorljivost u polarnim rastvaračima; ipak, u svrhu
1
ovog pronalaska soli korespondiraju na svaki drugi način sa njihovim odgovarajućim oblicima slobodne baze.
Kao što je pomenuto, farmaceutski prihvatljive bazne-adicione soli jedinjenja formule I prema zahtevu 1 se formiraju sa metalima ili aminima, kao što su alkalni metali i alkalno zemni metali ili organski amini. Poželjni metali su natrijum, kalijum, magnezijum i kalcijum. Poželjni organski amini su N,N'-dibenziletilendiamin, hloroprokain, holin, dietanolamin, etilendiamin, N-metil-D-glukamin i prokain.
Bazne-adicione soli kiselih jedinjenja prema ovom pronalasku se pripremaju dovođenjem oblika slobodnog oblika kiseline u kontakt sa dovoljnom količinom željene baze, čime se izaziva formiranje soli na konvencionalan način. Slobodna kiselina može biti regenerisana dovođenjem oblika soli u kontakt sa kiselinom i izolovanjem slobodne kiseline na konvencionalan način. Oblici slobodne kiseline se razlikuju u određenom pogledu sa njihovim odgovarajućim oblicima soli kada se tiče određenih fizičkih osobina, kao što su rastvorljivost u polarnim rastvaračima; ipak u svrhu ovog pronalaska soli korespondiraju na svaki drugi način sa njihovim odgovarajućim oblicima slobodne kiseline.
Ukoliko jedinjenje prema pronalasku sadrži više od jedne grupe koja je sposobna da formira farmaceutski prihvatljivu so ovog tipa, pronalazak takođe obuhvata više soli. Tipični višestruki oblici soli uključuju, na primer, bitartrat, diacetat, difumarat, dimeglumin, difosfat, dinatrijum i trihlorhidrat ali ovim se nema namera da predstavljaju ograničenje.
U pogledu gore navedenog, može se videti da se je izraz „farmaceutski prihvatljiva so“ ovde uzet da znači aktivni sastojak koji sadrži jedinjenje formule I prema zahtevu 1 u obliku jedne od njegovih soli, posebno ukoliko ovaj oblik soli pruža poboljšanje farmakokinetičkih osobina aktivnog sastojka upoređeno sa slobodnim oblikom aktivnog sastojka ili bilo kojim drugim oblikom soli aktivnog sastojka koji je ranije korišćen. Farmaceutski prihvatljiv oblik soli aktivnog sastojka može takođe da obezbedi po prvi put aktivni sastojak sa željenom farmakokinetičkom osobinom
1
koju prethodno nije imao i čak može da ima pozitivan uticaj na farmakodinamiku ovog aktivnog sastojka u pogledu njegove terapeutske efikasnosti u telu.
Izotopi
Ima se osim toga namera da jedinjenje formule I prema zahtevu 1 uključi njegov izotopom-označen oblik. Izotopom-označen oblik jedinjenja formule I prema zahtevu 1 je identičan sa ovim jedinjenjem osim u činjenici da su jedan ili više atoma jedinjenja zamenjeni sa atomom ili atomima koji imaju atomsku masu ili maseni broj koji se razlikuje od atomske mase ili masenog broja atoma koji se uobičajeno prirodno pojavljuje. Primeri izotopa koji su već komercijalno dostupni i koji mogu biti inkorporisani u jedinjenje formule I prema zahtevu 1 putem dobro poznatih postupaka uključuju izotope vodonika, ugljenika, azota, kiseonika, fosfora, fluora i hlora, na primer<2>H,<3>H,<13>C,<14>C,<15>N,<18>O,<17>O,<31>P,<32>P,<35>S,<18>F i<36>CI, svaki posebno. Za jedinjenje formule I prema zahtevu 1 ili farmaceuski prihvatljivu so i jednog i drugog koji sadrži jedan ili više gore pomenutih izotopa i/ili drugih izotopa drugih atoma se ima namera da budu deo sadašnjeg pronalaska. Izotopom-označeno jedinjenje formule I prema zahtevu 1 može biti upotrebljeno na brojne korisne načine. Na primer, izotopom-označeno jedinjenje formule I prema zahtevu 1 u kojem je, na primer, radioizotop, kao što su<3>H ili<14>C, inkorporisan je pogodno za medikament i/ili oglede distribucije u supstrat tkivu. Ovi radioizotopi, odnosno tritijum (<3>H) i ugljenik-14 (<14>C), su posebno poželjni zato što se jednostavno pripremaju i odlično se mogu detektovati. Inkorporacija težih izotopa, na primer deuterijuma (<2>H), u jedinjenje formule I prema zahtevu 1 ima terapeutske koristi zbog veće metabolitičke stabilnosti ovog izotopom-označenog jedinjenja. Veća metabolitička stabilnost se direktno prenosi na povećanje in vivo polu-života ili niže doze, što u najvećem broju okolnosti predstavlja poželjnu realizaciju sadašnjeg pronalaska. Izotopom-označeno jedinjenje formule I prema zahtevu 1 može uobičajeno biti pripremljeno obavljanjem postupaka otkrivenih u šemama sinteze i
1
opisu koji se na njih odnosi, u delu sa primerima i u delu za pripremanje u ovom tekstu, tako što zamenjuju ne-izotopom-označen reaktant putem već dostupnog izotopom-označenog reaktanta.
Deuterijum (<2>H) može takođe biti inkorporisan u jedinjenje formule I prema zahtevu 1 u svrhu da se manipuliše oksidativnim metabolizmom jedinjenja putem efekta primarnog kinetičkog izotopa. Efekat primarnog kinetičkog izotopa je promena brzine hemijske reakcije što rezultira iz izmene izotopnog jezgra, što zauzvrat izaziva promenu osnovnog stanja energija neophodnih za formiranje kovalentne veze nakon izotopne izmene. Izmena težim izotopom uobičajeno rezultira u snižavanju osnovnog stanja energije hemijske veze i tako izaziva smanjenje u brzini raskida veze ograničenjem brzine. Ukoliko dođe do raskida veze u ili u blizini tačke opterećenja u regionu duž koordinate multi-produktivne reakcije, odnosi distribucije proizvoda mogu biti značajno izmenjeni. Radi objašnjenja: ukoliko je deuterijum vezan za atom ugljenika na neizmenjivačkoj poziciji, tipične su razlike u brzini kM/kD= 2-7. Ukoliko se ove razlike u brzini uspešno primene na jedinjenje formule I koje je osetljivo na oksidaciju, profil ovog jedinjenja in vivo može biti drastično modifikovan i rezultira u poboljšanim farmakokinetičkim osobinama.
Kada otkriva i razvija terapeutska sredstva, stručnjak iz ove oblasti nauke pokušava da optimizuje farmakokinetičke parametre dok istovremeno zadržava poželjne in vitro osobine. Razumno je pretpostaviti da su mnoga jedinjenja sa slabim farmakokinetičkim profilima osetljiva na oksidativni metabolizam. In vitro mikrozomski ogledi na jetri koji su trenutno dostupni daju vredne informacije o toku oksidativnog metabolizma ovog tipa, što zauzvrat dopušta racionalni dizajn deuterizovanih jedinjenja formule I prema zahtevu 1 sa poboljšanom stabilnošću kroz otpornost na takav oksidativni metabolizam. Prema tome, dobijena su značajna poboljšanja farmakokinetičkih profila jedinjenja formule I prema zahtevu 1, i mogu biti izražena kvantitativno u pogledu povećanja in vivo polu-života (t/2), koncentracije sa maksimalnim terepeutskim dejstvom (Cmax), površine pod krivom odgovora na dozu (AUC), i F; i u pogledu smanjenog uklanjanja, doze i troškova materijala.
1
U onom što sledi se ima namera da se ilustruje gore navedeno; jedinjenje formule I prema zahtevu 1 koje ima višestruke potencijalne položaje napada za oksidativni metabolizam, na primer benzilovane atome vodonika i atome vodonika vezane za atom azota, se priprema kao serija analoga u kojima su različite kombinacije atoma vodonika zamenjene atomima deuterijuma, tako da neki, najveći broj ili svi ovi atomi vodonika budu zamenjeni atomima deuterijuma. Određivanja polu-života omogućava povoljnu i preciznu determinaciju u kojoj meri je poboljšanje u otpornosti na oksidativni metabolizam poboljšano. Na ovaj način, utvrđeno je da polu-život matičnog jedinjenja može biti produžen do 100% kao rezultat izmene deuterijumvodonik ovog tipa.
Izmena deuterijum-vodonik u jedinjenju formule I prema zahtevu 1 može takođe biti upotrebljena da se postigne povoljna modifikacija spektra metabolita početnog jedinjenja da bi se umanjili ili eliminisali neželjeni toksični metaboliti. Na primer, ukoliko toksični metabolit proističe kroz oksidativno ugljenik-vodonik (C-H) cepanje veze, može se razumno pretpostaviti da će deuterizovani analog u velikoj meri umanjiti ili eliminisati proizvodnju neželjenog metabolita, čak i ukoliko određena oksidacija nije brzinom-utvrđeni korak. Dalje informacije o stanju tehnike u pogledu deuterijum-vodonik izmene mogu biti pronađene, na primer kod Hanzlik et al., J. Org.<Chem. 55>, 3992-3997, 1990, Reider et al., J. Org. Chem. 52, 3326-3334, 1987, Foster, Adv. Drug Res.14, 1-40, 1985, Gillette et al, Biochemistry 33(10) 2927-2937, 1994, i Jarman et al. Carcinogenesis 16(4), 683-688, 1993.
Pronalazak se dalje odnosi na medikamente koji sadrže bar jedno jedinjenje formule I prema zahtevu 1 i/ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, solvate i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i opciono vezivna sredstva i/ili adjuvante.
Farmaceutske formulacije mogu biti date u obliku jedinica doze koje sadrže prethodno utvrđenu količinu aktivnog sastojka po jedinici doze. Takva jedinica može da sadrže, na primer, 0,5 mg do 1 g, pretpostavljeno 1 mg od 700 mg,
2
posebno poželjno 5 mg do 100 mg jedinjenja prema pronalasku, u zavisnosti od stanja koje se tretira, postupka davanja i starosti, težine i stanja pacijenta, ili farmaceutske formulacije mogu biti date u obliku jedinica doze koje sadrže prethodno utvrđenu količinu aktivnog sastojka po jedinici doze. Poželjne formulacije jedinice doze su one koje sadrže dnevnu dozu ili delimičnu-dozu, kako je u gornjem tekstu naznačeno, ili njihovu korespondirajuću frakciju aktivnog sastojka. Štaviše, farmaceutske formulacije ovog tipa mogu biti pripremljene upotrebom postupka koji je generalno poznat u farmaceutskoj nauci.
Farmaceutske formulacije mogu biti adaptirane za davanje putem bilo kog željenog pogodnog postupka, na primer putem oralnog (uključujući bukalni ili podjezični), rektalnog, nazalnog, mesnog (uključujući bukalni, podjezični ili kroz kožu), vaginalnog ili parenteralnog (uključujući potkožni, intramuskularni, intravenozni ili intradermalni) postupka. Takve formulacije mogu biti pripremljene upotrebom postupaka poznatih u farmaceutskoj nauci putem, na primer, kombinovanja aktivnog sastojka sa ekscipijentom(ima) ili adjuvantom(ima).
Farmaceutske formulacije adaptirane za oralno davanje mogu biti date kao odvojene jedinice, kao što su, na primer, kapsule ili tablete; praškovi ili granule; rastvori ili suspenzije u vodenim ili ne-vodenimj tečnostiima; jestive pene ili penasta hrana; ili ulje-u-vodi tečne emulzije ili voda-u-ulju tečne emulzije.
Tako, na primer, u slučaju oralnog davanja u obliku tablete ili kapsule, komponenta aktivnog sastojka može biti kombinovana sa oralnim, netoksičnim i farmaceutski prihvatljivim inertnim vezivnim sredstvom, kao što su, na primer, etanol, glicerin, voda i slično. Praškovi se pripremaju usitnjavanjem jedinjenja do odgovarajuće fine veličine i njegovim mešanjem sa farmaceutskim vezivnim sredstvom usitnjenim na sličan način, kao što je, na primer, jestivi ugljeni hidrat, kao što su, na primer, skrob ili manit. Aroma, prezervativ, sredstvo za dispergovanje i boja mogu na isti način biti prisutni.
Kapsule se proizvode pripremanjem praška smeše kako je u gornjem tekstu opisano i punjenjem oblikovanih želatinskih omotača sa njima. Sredstva za poboljšanje protoka i lubrikanti, kao što su, na primer, krajnje dispergovana silicijumova kiselina, talk, magnezijum stearat, kalicijum stearat ili polietilen glikol u čvrstom obliku, mogu biti dodati smeši praška pre operacije punjenja. Sredstvo za dezintegraciju ili sredstvo za rastvaranje, kao što su, na primer, agar-agar, kalcijumkarbonat ili natrijumkarbonat, mogu na isti način biti dodati da bi se poboljšala dostupnost medikamenta nakon što se kapsula uzme.
Dodatno tome, ukoliko se želi ili je neophodno, odgovarajuća vezivna sredstva, lubrikanti ili sredstva za dezintegraciju kao i boje mogu na isti način biti inkorporisani u smešu. Odgovarajuća vezivna sredstva uključuju skrob, želatin, prirodne šećere, kao što su, na primer, glukoza ili beta-laktoza, sredstva za zaslađivanje spravljena od kukuruznog skroba, prirodna i sintetička guma, kao što su, na primer, akacija, tragakant ili natrijum alginat, karboksimetilceluloza, polietilen glikol, voskovi i slično. Lubrikanti koji se koriste u ovim oblicima doze uključuju natrijum oleat, natrijum stearat, magnezijum stearat, natrijum benzoat, natrijum acetat, natrijum hlorid i slično. Sredstva za dezintegraciju uključuju, bez ograničenja samo na njih, skrob, metilcelulozu, agar, bentonit, ksantan gumu i slično. Tablete su formulisane, na primer, pripremanjem smeše praška, granulacijom ili suvim presovanjem smeše, dodavanjem lubrikanta i sredstva za dezintegraciju i presovanjem celokupne smeše da se dobiju tablete. Smeša praška se priprema mešanjem jedinjenja usitnjenog na odgovarajući način sa rastvaračem ili bazom, kako je to u gornjem tekstu opisano, i opciono sa vezivnim sredstvom kao što su, na primer, cerboksimetilceluloza, alginat, želatin ili polivinilpirolidon, sredstvom za sprečavanje rastvaranja, kao što je to, na primer, parafin, akceleratorom absorbcije, kao što je to, na primer, kvaternarna so, i/ili absorbantom kao što su to, na primer, bentonit, kaolin ili dikalcijum fosfat. Smeša praška može biti granulirana njenim vlaženjem sa vezivnim sredstvom kao što su to, na primer, sirup, pasta skroba, gumarabika bagrema ili rastvori celuloze ili polimer materijali i njihovim presovanjem kroz sito. Kao alternativna granulacije, smeša praška može biti provedena kroz mašinu za pravljenje tableta, dajući grumenje neuniformnog oblika, koji se razbijaju da se formiraju granule. Granule mogu biti podmazane dodavanjem stearinske kiseline, stearat soli, talka ili mineralnog ulja da bi se sprečilo slepljivanje tablete sa kalup modlama. Podmazana smeša se onda presuje da se dobiju tablete. Jedinjenja prema pronalasku mogu takođe biti kombinovana sa inertnim vezivnim sredstvom slobodnog protoka i onda presovana direktno da se dobiju tablete bez obavljanja koraka granulacije ili suvog presovanja. Može biti prisutan prozirni ili neprozirni zaštitni sloj koji sadrži sloj šelaka za zaptivanje, sloj šećera ili polimer materijal i sloj lepka ili voska. Boje mogu biti dodate ovim oblogama da bi se bilo u mogućnosti da se napravi razlika između različitih jedinica doze.
Oralne tečnosti kao što su, na primer, rastvor, sirupi i eliksiri, mogu biti pripremljene u obliku jedinica doze tako da data količina sadrži prethodno specifikovanu količinu jedinjenja. Sirupi mogu biti pripremljeni rastvaranjem jedinjenja u vodenom rastvoru sa odgovarajućom aromom, dok se eliksiri pripremaju upotrebom netoksičnog alkoholnog nosača. Suspenzije mogu biti formulisane dispergovanjem jedinjenja u netoksičnom nosaču. Na isti način mogu biti dodata sredstva za poboljšanje rastvaranja i emulgatori kao što su, na primer, etoksilovani izostearil alkoholi i polioksietilen sorbitol etri, prezervativi, sredstva za dodavanje arome kao što su, na primer, pepermint ulje ili prirodni zaslađivači ili saharin, ili druga veštačka sredstva za zaslađivanje i slično.
Formulacije jedinica doze za oralno davanje mogu, ukoliko se to želi, biti stavljene u mikrokapsule. Formulacija takođe može biti pripremljena na takav način da je oslobađanje produženo ili zadržano kao što je to, na primer, putem oblaganja ili ugrađivanja određenog materijala u polimere, vosak i slično.
Jedinjenja formule I i njihove farmaceutske soli, solvati i fiziološki funkcionalni derivati mogu takođe biti data u obliku sistema za isporuku lipozoma kao što su to, na primer, mali unilamelasti mehurići, veliki unilamelasti mehurići i multilamelasti mehurići. Lipozomi mogu biti formirani iz različitih fosfolipida kao što su, na primer, holesterol, stearilamin ili fosfatidilholini.
2
Jedinjenja formule I prema zahtevu 1 i njihove soli, solvati i fiziološki funkcionalne soli mogu takođe biti isporučena upotrebom monoklonalnih antitela kao individualnih nosača za koje su molekuli jedinjenja spareni. Jedinjenja takođe mogu biti sparena za rastvorljive polimere kao ciljane nosače medikamenta. Takvi polimeri mogu da obuhvataju polivinilpirolidon, piran kopolimer, polihidroksipropilmetakrilamidofenol, polihidroksietilaspartamidofenol ili polietilen oksid polilizin, supstituisane palmitoil radikalima. Jedinjenja mogu dalje biti sparena za klasu biorazgradljivih polimera koji su pogodni za postizanje kontrolisanog oslobađanja medikamenta, na primer, polimlečna kiselina, poli-ipsilon-kaprolakton, polihidroksibuterna kiselina, poliortoestri, poliacetali, polidihidroksipirani, policijanoakrilati i unakrsno povezani ili amfipatični blok kopolimeri hidrogelova.
Farmaceutske formulacije adaptirane za transdermalno davanje mogu biti date kao nezavisni flasteri za produženi, bliski kontakt sa epidermom primaoca. Tako, na primer, aktivni sastojak može biti isporučen sa flastera jontoforezom, kako je to generalno opisano u Pharmaceutical Research, 3(6), 318 (1986).
Farmaceutska jedinjenja adaptirana za mesno davanje mogu biti formulisana kao masti, kreme, suspenzije, losioni, puderi, rastvori, paste, gelovi, sprejovi, aerosoli ili ulja.
Za tretman oka ili drugog eksternog tkiva, na primer usta i kože, formulacije se poželjno apliciraju kao mesna mast ili krema. U slučaju formulacije kao masti, aktivni sastojak može biti upošljen bilo sa parafinski ili vodeno-mešljivom osnovom kreme. Alternativno, aktivni sastojak može biti formulisan da se dobije krema sa ulje-u-vodi osnovom kreme ili voda-u-ulju osnovom.
Farmaceutske formulacije adaptirane za mesnu primenu na oku uključuju kapi za oči, u kojima je aktivni sastojak rastvoren ili suspendovan u odgovarajućem nosaču, posebno u vodenom rastvaraču.
Farmaceutske formulacije adaptirane za mesnu primenu u ustima obuhvataju pastile u obliku romba, pastile i sredstva za ispiranje usta.
Farmaceutske formulacije adaptirane za rektalno davanje mogu biti date u obliku supozitorija ili klistira.
Farmaceutske formulacije adaptirane za nazalno davanje, u kojima je supstanca nosača čvrsta, sadrže sirov prašak koji ima veličinu čestice, na primer, u opsegu 20-500 mikrona, koje se daju ušmrkavanjem, odnosno brzom inhalacijom kroz nazalne puteve iz kontejnera koji sadrži prašak koji se drži blizu nosu. Odgovarajuće formulacije za davanje kao nazalni sprej ili nazalne kapi sa tečnošću kao supstancom nosačem obuhvataju rastvore aktivnog sastojka u vodi ili ulju.
Farmaceutske formulacije adaptirane za davanje inhalacijom obuhvataju fino isitnjeni prašinast ili maglast prah, koji može biti generisan različitim tipovima dispenzera sa aerosolima, raspršivačima ili sredstvima za uduvavanje.
Farmaceutske formulacije adaptirane za vaginalno davanje mogu biti date kao vagitorije, tamponi, kreme, gelovi, paste, pene ili sprej formulacije.
Farmaceutske formulacije adaptirane za parenteralno davanje uključuju vodene i nevodene sterilne rastvore za ubrizgavanje koji sadrže antioksidante, pufere, bakteriostatike i rastvorljiva sredstva, putem kojih se formulacija čini izotoničnom sa krvlju primaoca koji se ima tretirati; i vodene i ne-vodene sterilne suspenzije, koje mogu sadržati medijum suspenzije i sredstva za zgušnjavanje. Formulacije mogu biti date u kontejneru sa pojedinačnom dozom ili sa multidozom, na primer zapečaćene ampule i bočice, a čuvaju se u zamrznutom-osušenom (liofilisanom) stanju, tako da je neophodno samo dodavanje sterilnog tečnog nosača, na primer vode u svrhe ubrizgavanja neposredno pre nego što je upotreba neophodna. Rastvori za ubrizgavanje i suspenzije pripremljeni u skladu sa receptom mogu biti pripremljeni iz sterilnih praškova, granula i tableta.
2
Podrazumeva se i bez da je pomenuto da, dodatno gore posebno pomenutim konstituentima, formulacije mogu takođe sadržati ostala sredstva uobičajena u nauci u pogledu određenog tipa formulacije; tako, na primer, formulacije koje su pogodne za oralno davanje mogu da sadrže arome.
Terapetuski efektivna količina jedinjenja formule I prema zahtevu 1 zavisi od brojnih faktora, uključujući, na primer, starost i težinu životinje, precizno stanje koje zahteva tretman i ozbiljnost istog, prirodu formulacije i način davanja, i konačno ga utvrđuje doktor ili veterinar koji tretira. Ipak, efektivna količina jedinjenja prema pronalasku je generalno u rasponu od 0,1 do 100 mg/kg telesne težine primaoca (sisar) na dan i posebno tipično je u rasponu od 1 do 10 mg/kg telesne težine na dan. Tako, stvarna količina na dan za odraslog sisara koji teži 70 kg je uobičajeno između 70 i 700 mg, pri čemu se ova količina može dati kao jedna doza na dan ili kako je uobičajeno u seriji delimičnih doza (kao što je, na primer, dva, tri, četiri, pet ili šest puta) po danu, tako da je ukupna dnevna doza ista. Efektivna količina njihovih soli ili solvata ili fiziološki funkcionalnog derivata može biti utvrđena kao frakcija efektivne količine jedinjenja prema pronalasku per se. Može se pretpostaviti da su slične doze pogodne za tretman drugih gore pomenutih stanja.
Kombinovani tretman ovog tipa može biti postignut uz pomoć simultanog, uzastopnog ili odvojenog izdavanja individualnih komponenti tretmana. Kombinacioni proizvodi ovog tipa upošljavaju jedinjenja prema ovom pronalasku.
Pronalazak se dalje odnosi na medikamente koji sadrže bar jedno jedinjenje formule I prema zahtevu 1 i/ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvate i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i bar jedan dalji medikament kao aktivni sastojak.
Pronalazak se takođe odnosi na set (pribor) koji sadrži odvojena pakovanja
(a) efektivne količine jedinjenja formule I prema zahtevu 1 i/ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli, solvata i stereoizomera, uključujući njihove smeše u svim razmerama,
2
(b) efektivne količine daljeg medikamenta kao aktivnog sastojka.
Pribor sadrži odgovarajuće kontejnere, kao što su kutije, pojedinačne boce, kese ili ampule. Pribor može, na pirmer, da sadrži odvojene ampule, gde svaka sadrži efektivnu količinu jedinjenja formule I prema zahtevu 1 i/ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvate i stereoziomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i efektivnu količinu daljeg medikamenta kao aktivnog sastojka u rastvorenom ili liofilisanom obliku.
„Tretiranje“ kako se ovde koristi, znači ublažavanje, u celini ili delimično, simptoma povezanih sa poremećajem ili bolešću, ili usporavanje ili zaustavljanje dalje progresije ili pogoršanja tih simptoma, ili prevenciju ili profilaksu bolesti ili poremećaja kod subjekta koji ga ima ili kod koga postoji rizik da se razvije bolest ili poremećaj.
Pojam “efektivna količina” u vezi sa jedinjenjem formule (I) može da znači količina sposobna da ublaži, u celini ili delimično, simptome povezane sa poremećajem ili bolešću, ili da uspori ili zaustavi dalju progresiju ili pogoršanje ovih simptoma, ili da spreči ili obezbedi profilaksu bolesti ili poremećaja kod subjekta koji ima ili kod koga postoji rizik razvoja bolesti koja su ovde date, kao što su inflamatorna stanja, imunološka stanja, kancerna ili metabolička stanja.
U jednoj realizaciji efektivna količina jedinjenja formule (I) prema zahtevu 1 je količina koja inhibira tankirazu u ćeliji kao što je to, na primer, in vitro ili in vivo. U nekim realizacijama, efektivna količina jedinjenja formule (I) prema zahtevu 1 inhibira tankirazu u ćeliji za 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 99%, upoređeno sa aktivnošću tankiraze u netretiranoj ćeliji. Efektivna količina jedinjenja formule (I) prema zahtevu 1, na primer u farmaceutskoj kompoziciji, može biti na nivou koji će izazvati željeno dejstvo; na primer, oko 0,005 mg/kg subjektove telesne težine do oko 10 mg/kg subjektove telesne težine u jedinici doze i za oralno i za parenteralno davanje.
2
UPOTREBA
Sadašnja jedinjenja su pogodna za farmaceutski aktivne sastojke za sisare, posebno Ijude, u lečenju kancera, multiple skleroze, kardiovaskularnih bolesti, povrede centralnog nervnog sistema i različitih oblika inflamacije.
Sadašnji pronalazak obuhvata upotrebu jedinjenja formule I prema zahtevu 1 i/ili njihovih fiziološki prihvatljivih soli i solvata za upotrebu radi tretmana ili prevencije kancera, multiple skleroze, kardiovaskularnih bolesti, povrede centralnog nervnog sistema i različitih oblika inflamacije.
Primeri inflamatornih bolesti uključuju reumatoidni artritis, psorijazu, kontaktni dermatitis, odloženu hipersenzitivnu reakciju i slično.
Ovde su takođe obuhvaćena jedinjenja formule I prema zahtevu 1 i/ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli i solvata za upotrebu radi tretmana ili prevencije tankirazom-izazvane bolesti ili tankirazom-izazvanog stanja kod sisara, u kojima se daje ovim postupkom terapeutski efektivna količina jedinjenja prema ovom pronalasku bolesnom sisaru kome je neophodan takav tretman. Terapeutska količina varira u skladu sa specifičnom bolešću i može biti utvrđena od strane stručnjaka iz ove oblasti nauke bez posebnog napora.
Izraz „tankirazom-izazvane bolesti ili stanja" upućuje na patološka stanja koja zavise od aktivnost jedne ili više tankiraza.
Bolesti povezane sa aktivnošću tankiraze uključuju kancer, multiple sklerozu, kardiovaskularne bolesti, povredu centralnog nervnog sistema i različite oblike inflamacije.
Sadašnji pronalazak se specifično odnosi na jedinjenja formule I prema zahtevu 1 i njihove farmaceutski prihvatljive soli, solvate, tautomere i stereoizomere,
2
uključujući njihove smeše u svim razmerama, za upotrebu radi tretmana bolesti u kojima inhibicija, regulacija i/ili modulacija inhibicije tankiraze igra ulogu.
Sadašnji pronalazak se specifično odnosi na jedinjenja formule I i njihove farmaceutski prihvatljive soli, solvate, tautomere i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, za upotrebu radi inhibicije tankiraze.
Sadašnji pronalazak se specifično odnosi na jedinjenja formule I i njihove farmaceutski prihvatljive soli, solvate, tatutomere i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, za upotrebu za tretman kancera, multiple skleroze, kardiovaskularnih bolesti, povrede centralnog nervnog sistema i različitih oblika inflamacije.
Reprezentativni kanceri za koje su jedinjenja formule I prema zahtevu 1 korisna za tretiranje ili prevenciju uključuju kancer glave, vrata, oka, usta, grla, jednjaka, bronhija, grkljana, ždrela, grudi, kosti, pluća, debelog creva, rektuma, stomaka, prostate, mokraćne bešike, materice, cerviksa, dojke, jajnika, testisa i drugih reproduktivnih organa, kože, tiroide, krvi, limfnih čvorova, bubrega, jetre, pankreasa, mozga, centralnog nervnog sistema, čvrste tumore i u krvi nastale tumore.
Reprezentativne kardiovaskularne bolesti za koje su jedinjenja formule I prema zahtevu 1 korisna za tretiranje i prevenciju uključuju restenozu, aterosklerozu i njene posledice kao što su šlog, miokardijački infarkt, ishemično oštećenje srca, pluća, stomaka, bubrega, jetre, pankreasa, slezine ili mozga.
Otkrivena jedinjenja formule I prema zahtevu 1 mogu biti data u kombinaciji sa drugim poznatim terapeutskim sredstvima, uključujući antikancerna sredstva. Kako se to ovde koristi, pojam „antikancerno sredstvo" se odnosi na bilo koje sredstvo koje se daje pacijentu sa kancerom u svrhe tretiranja kancera.
2
Anti-kancerni tretman koji je u gornjem tekstu definisan može biti primenjen kao jedina terapija ili može uključiti, dodatno jedinjenju ovog pronalaska, konvencionalnu hirurgiju ili radioterapiju ili hemoterapiju. Takva hemoterapija može uključiti jedno ili više od sledećih kategorija anti-tumornih sredstava:
(i) antiproliferativna/antineoplastična/za-DNK-štetna sredstva i njihove kombinacije, kako se koriste u medicinskoj onkologiji, kao što su sredstva za alkilovanje (na primer cis-platin, karboplatin, ciklofosfamid, azotni senf, melfalan, hloroambucil, busulfan i nitrosoureje); antimetaboliti (na primer antifolati kao što su fluoropirimidini kao što je 5-fluorouracil i tegafur, raltitreksed, metotreksat, citozin arabinozid, hidroksiurea i gemcitabin); antitumorni antibiotici (na primer antraciklini, kao što su adriamicin, belomicin, doksorubicin, daunomicin, epirubicin, idarubicin, mitomicin-C, daktinomicin i mitramicin); antimitotička sredstva (na primer vinca alkaloidi, kao što su vinkristin, vinblastin, vindesin i vinorelbin, i taksoidi, kao što su taksol i taksoter); topoizomeraze inhibitori (na primer epipodofilotoksini, kao što su etopozid i tenipozid, amsakrin, topotekan, irinotekan i kamptotecin) i ćelijskidiferencirajuća sredstva (na primer sve-trans-retinska kiselina, 13-cis-retinska kiselina i fenretinid);
(ii) citostatična sredstva, kao što su antiestrogeni (na primer tamoksifen, toremifen, raloksifen, droloksifen i jodoksifen), estrogen receptor regulatori naniže (na primer fulvestrant), antiandrogeni (na primer bikalutamid, flutamid, nilutamid i ciproteron acetat), LHRH antagonisti ili LHRH agonisti (na primer goserelin, leuprorelin i buserelin), progesteroni (na primer megestrol acetat), aromataza inhibitori (na primer anastrozol, letrozol, vorazol i eksemestan) i inhibitori 5areduktaze, kao što je finasterid;
(iii) sredstva koja inhibiraju invaziju ćelija kancera (na primer metaloproteinaza inhibitori, kao što je marimastat, i inhibitori receptorske funkcije urokinaza plazminogen aktivatora);
(iv) inhibitori funkcije faktora rasta, na primer takvi inhibitori uključuju antitela faktora rasta, antitela receptora faktora rasta (na primer anti-erbb2 antitelo trastuzumab [Herceptin™] i anti-erbbl antitelo cetuksimab [C225], farnezil transferaza inhibitore, tirozin kinaza inhibitore i serin/treonin kinaza inhibitore, na primer inhibitori epidermalne familije faktora rasta (na primer EGFR familija tirozin kinaza inhibitora, kao što su N-(3-hloro-4-fluorofenil)-7-metoksi-6-(3-mofolinopropoksi)hinazolin-4-amin (gefitinib, AZD1839), N-(3-etinilfenil)-6,7-bis (2-metoksietoksi)hinazolin-4-amin (erlotinib, OSI-774) i 6-akrilamido-N-(3-hloro-4-fluorofenil)-7-(3-morfolinopropoksi)hinazolin-4-amin (Cl 1033)), na primer inhibitore familije platelet-izvedenog faktora rasta i na primer inhibitore familije hepatocit faktora rasta;
(v) antiangiogenska sredstva, kao što su ona koja inhibiraju dejstva vaskularnog endotelijalnog faktora rasta, (na primer antitelo anti-vaskularnog endotelijskog ćelijskog faktor rasta bevacizumab [Avastin ™], jedinjenja kao što su ona otkrivena u publikovanim međunarodnim patentnim prijavama WO 97/22596, WO 97/30035, WO 97/32856 i WO 98/13354) i jedinjenja koja rade putem drugih mehanizama (na primer linomid, inhibitori integrin αvβ3 funkcije i angiostatin);
(vi) Za-sudove-štetna sredstva, kao što combretastatin A4 i jedinjenja otkrivena u međunarodnim patentnim prijavama WO 99/02166, WO 00/40529, WO 00/41669, WO 01/92224, WO 02/04434 i WO 02/08213;
(vii) antisens terapije, na primer one koje su usmerene na ciljeve koji su u gornjem tekstu navedeni, kao što su ISIS 2503, anti-Ras antisens;
(viii) pristupi genskom terapijom, uključujući, na primer, pristupe za zamenu aberantnih gena, kao što su aberant p53 ili aberantni BRCA1 ili BRCA2, GDEPT (terapija prolekom na genski-usmereni enzim) pristupi, kao što su oni koji koriste citozin deaminazu, timidin kinazu ili bakterijski nitroreduktaza enzim, i pristupi za povećanje tolerancije pacijenta na hemoterapiju ili radioterapiju, kao što je genska terapija otpornosti na više lekova; i
(ix) pristupi imunoterapijom uključujući, na primer, ex-vivo i in-vivo pristupe za povećanje imunogeničnosti pacijentovih ćelija tumora, kao što je transfekcija sa citokinima, kao što su interleukin 2, interleukin 4 ili stimulišući faktor za granulocitmakrofaga koloniju, pristupi za smanjenje energije T-ćelija, pristupi korišćenjem transficiranih imunih ćelija, kao što su citokin-transficirane dendritične ćelije, pristupi upotrebom citogen-transficiranih ćelijskih linija tumora, i pirstupi upotrebom antiidiotipskih antitela.
1
�
�
Streptavidin-XLent® je konjugat streptavidin-XL665 visokog stepena za koji su uslovi sparivanja optimizovani da se dobije prinos konjugata sa pojačanim performansama za neke oglede, posebno za one koji zahtevaju visoku osetljivost.
Testiranje biohemijske aktivnosti Tankiraze 1 i 2: Ogled autoparilacije
Ogled autoparilacije se obavlja u dva koraka: analizira se enzimska reakcija u kojoj GST-označena Tankiraza-1, odnosno Tankiraza-2 transferiše biotinilovanu ADP-ribozu na sebe sa biotinilovanog NAD kao ko-supstrata i reakcija detekcije gde je vremenski rešen FRET između kriptata označenog anti-GST vezom za GST oznaku enzima i Xlent® označenog-streptavidina vezanog za biotin-ostatak parilacije. Aktivnost autoparilacije se može detektovati direktno putem povećanja u HTRF signalu.
Ogled autoparilacije se obavlja formatom ogleda 384-bazenčića HTRF® (Cisbio, Codolet, Francuska) na Greiner-ovim mikrotiter plačama sa nb 384-bazenčića i koristi se za visoku proveru protoka, 250 nM GST-označene Tankiraze-1 (1023-1327 aa), posebno oko 250 nM GST-označene Tankiraze-2 (873-1166 aa) i 5 μM bio-NAD (Biolog, Life science Inst., Bremen, Nemačka) kao ko-supstrat se inkubiraju u ukupnoj zapremini od 5μl (50 mM HEPES, 4 mM Mg-hlorid, 0,05% Pluronic F-68, 1,4 mM DTT, 0,5% DMSO, pH 7,7) u odsustvu ili prisustvu testiranog jedinjenja (10 razblaženih koncentracija) tokom 90 minuta na 30°C. Reakcija se zaustavlja dodavanjem 1 μl 50 mM EDTA rastvora. Dodaju se 2 μl detekcionog rastvora (1,6 μM SA-Xlent® (Cisbio, Codolet, Francuska), 7,4 nM Atni-GST-K® (Eu-označen anti-GST, Cisbio, Codolet, Francuska) u 50 mM HEPES, 800 mM KF, 0,1% BSA, 20 mM EDTA, 0,1% CHAPS, pH 7,0). Nakon 1h inkubacije na sobnoj temperaturi HTRF je meri sa Envision multimod čitačem (Perkin Elmer LAS Germany GmbH) pri ekscitacionoj talasnoj dužini od 340 nm (laserski mod) i emisionim talasnim dužinama 615 nm i 665 nm. Utvrđuje se odnos emisionih signala. Upotrebljena puna vrednost je reakcija bez inhibicije. Farmakološka nula vrednost koja se koristi je XAV-939 (Tocris) u konačnoj koncentraciji od 5 μM. Inhibitorne vrednosti (IC50) se utvrđuju korišćenjem bilo programa Symyx Assay Explorer® ili Condosseo® od GeneData.
Merenje ćelijske inhibicije tankiraze
Pošto su Tankiraze opisane da moduliraju ćelijski nivo Axin2 (Huang et al., 2009; Nature) povećanje Axin2 nivoa se koristi kao očitavanje za utvrđivanje ćelijske inhibicije Tankiraza u Luminex baziranom ogledu.
Ćelije ćelijske linije DLD1 karcinoma debelog creva se postave na ploče sa 96 bazenčića sa 1,5x10<4>ćelija po bazenčiću. Sledeći dan, ćelije se tretiraju sa serijskim razblaživanjem testiranog jedinjenja u sedam koraka kao triplikati sa konačnom DMSO koncentracijom od 0,3%. Nakon 24 sata, ćelije se lizuju i pufer lize (20 mM Tris/HCI pH 8,0, 150 mM NaCI, 1% NP40, 10% Glicerin) i lizati se očiste centrifugiranjem kroz filter ploču 96 bazenčića (0,65μm). Axin2 protein se izoluje iz ćelijskih lizata inkubacijom sa monoklonalnim anti-Axin2 antitelom (R&D Systems #MAB6078) koje je vezano za fluorescentna karboksizrna. Onda se vezani Axin2 specifično detektuje sa poliklonalnim anti-Axin2 antitelom (Cell Signaling #2151) i odgovarajućim PE-fluorescentnim sekundarnim antitelom. Količina izolovanog Axin2 proteina se utvrđuje u Luminex<200>mašini (Luminex Corporation) prema proizvođačkom uputstvu računanjem 100 događaja po bazenčiću. Inhibicija Tankiraze putem testiranih jedinjenja rezultira u visokom nivoima Axin2 što je u direktnoj korelaciji sa povećanjem fluorescence koja se može detektovati. Kako su kontrolne ćelije tretirane samo sa rastvaračem (neutralna kontrola) i sa Tankiraza referentnim inhibitorom IWR-2 (ЗЕ-06 M) na koji se upućuje kao kontrolu maksimalnog povećanja Axin2. Radi analize, dobijeni podaci se normalizuju spram netretiranog rastvarača kao kontrole i uklapaju za određivanje EC50vrednosti upotrebom Assay Explorer softvera (Accelrys).
Opis PARP1 ogleda
Biohemijska aktivnost testiranja PARP-1: Ogled autoparilacije
Ogled autoparilacije se obavlja u dva koraka: analizira se enzimska reakcija u kojoj His-označeni Parp-1 transferiše biotinilovanu ADP-riboza/ADP-riboza samoj sebi iz biotinilovanog NAD/NAD kao ko-supstrata i detekcione reakcije gde se analizira vreme potrebno za rešavanje FRET između kriptata označenog sa anti-His antitelom veznom za His oznaku enzima i Xlent® označenog-streptavidina
4
vezanog za ostatak biotin-parilacije. Aktivnost autoparilacije se može detektovati direktno putem povećanja u HTRF signalu.
Ogled autoparilacije se obavlja kao ogled sa 384-bazenčića HTRF® (Cisbio, Codolet, Francuska) formatiran u Greiner-ovim mikrotiter plačama male zapremine nb 384-bazenčića. 35 nM His-označenog Parp-1 (humani, rekombinantni, Enzo Life Sciences GmbH, Lörrach, Nemačka) i smeša 125 nM bio-NAD (Biolog, Life science Inst., Bremen, Nemačka) i 800 nM NAD kao ko-supstrat se inkubiraju u ukupnoj zapremini od 6 μl (100 mM Tris/HCI, 4 mM Mg-hlorid, 0,01 % IGEPAL® CA630, 1 mM DTT, 0,5% DMSO, pH 8, 13 ng/μl aktivirane DNK (BPS Bioscience, San Diego, SAD)) u odsustvu ili prisustvu testiranog jedinjenja (10 razblaženih koncentracija) tokom 150 minuta na 23°C. Reakcija se zaustavlja dodavanjem 4 μL Stop/detekcija rastvora (70 nM SA-Xlent® (Cisbio, Codolet, Francuska), 2,5 nM Anti-His-K® (Euoznačen anti-His, Cisbio, Codolet, Francuska) u 50 mM HEPES, 400 mM KF, 0,1 % BSA, 20 mM EDTA, pH 7,0). Nakon jednog sata inkubacije na sobnoj temperaturi HTRF se meri sa Envision miltimod čitačem (Perkin Elmer LAS Germany GmbH) pri talasnoj dužini ekscitacije od 340 nm (laserski mod) i talasnim dužinama emisije od 615 nm i 665 nm. Utvrđuje se odnos emisionih signala. Puna vrednost koja se koristi je reakcija bez inhibitora. Farmakološka nulta vrednost koja se koristi je Olaparib (LCIabs, Woburn, SAD) u konačnoj koncentracii od 1 μM. Inhibitorne vrednosti (IC50) se utvrđuju upotrebom bilo programa Symyx Assay Explorer® ili Condosseo® od GeneData.
Opis TNKS1 i TNKS2 ELISA ogleda
Biohemijska aktivnost testiranja TNKS 1 i 2: aktivnost ELISA (ogled autoparilacije)
Radi analize aktivnost autoparilacije TNKS 1 i 2 obavlja se aktivnost ELISA: U prvom koraku GST označeni TNKS se hvataju na Glutationom obloženu ploču. Onda se obavlja ogled aktivnost sa biotinilovanim NAD u odsustvu/prisustvu jedinjenja. Tokom enzimske reakcije GST označeni TNKS transferiše biotinilovanu ADP-ribozu samom sebi iz biotinilovanog NAD kao ko-supstrata. Za detekciju dodaje se streptavidin-HRP konjugat koji se vezuje za biotinilovani TNKS i time se hvata za ploče. Količina biotinilovanih resp. autopariliranog TNKS se detektuje sa luminiscentnim supstratom za HRP. Nivo luminiscentnog signala je u direktnoj korelaciji sa količinom autopariliranih TNKS i prema tome sa aktivnošću TNKS. Aktivnost ELISA se obavlja na glutationom obloženim mikrotiter pločama sa 384 bazenčića (Express capture Glutathione obložena ploča, Biocat, Heidelberg, Nemačka). Ploče se prethodno ekvilibrišu sa PBS. Onda se ploče inkubiraju sa 50 μl 20 ng/bazenčić GST-označenim Tnks-1 (1023-1327 aa, pripremljeno u kući), i posebno GST-označenim Tnks-2 (873-1166 aa, pripemljeno u kući) u oglednom puferu (50 mM HEPES, 4 mM Mg-hlorid, 0,05% Pluronic F-68, 2 mM DTT, pH 7,7) preko noći na 4°C. Ploče se operu 3 puta sa PBS-Tween-20. Bazenčići se blokiraju inkubacijom na sobnoj temperaturi tokom 20 minuta sa 50 μl blokirajućeg pufera (PBS, 0,05 % Tween-20, 0,5 % BSA). Nakon toga se ploče operu 3 puta sa PBS-Tween-20. Enzimska reakcija se obavlja u 50 μl reakcionom rastvoru (50 mM HEPES, 4 mM Mg-hlorid, 0,05 % Pluronic F-68, 1,4 mM DTT, 0,5% DMSO, pH 7,7) sa 10 μM bio-NAD (Biolog, Life science Inst., Bremen, Nemačka) kao ko-supstratom u odsustvu ili prisustvu testiranog jedinjenja (10 razblaženih koncentracija) tokom jednog sata na 30°C. Reakcija se zaustavlja 3 puta pranjem sa PBS-Tween-20. Radi detekcije se dodaju 50 μl 20ng/μl Streptavidn, HRP konjugat (MoBiTec, Göttingen, Nemačka) u PBS/0,05%Tween-20/0,1%BSA i ploče se inkubiraju 30 minuta na sobnoj temperaturi. Nakon tri puta pranja sa PBS- Tween-20 dodaje se 50 μl rastvora SuperSignal ELISA Femto Maximum osetljivosti supstrata (ThermoFisherScientific (Pierce), Bonn, Nemačka). Nakon 1-og minuta inkubacije na sobnoj temperaturi signali luminiscence se mere sa Envision multimode čitačem (Perkin Elmer LAS Germany GmbH) pri 700 nm. Puna iskorišćena vrednost je reakcija bez inhibitora. Farmakološka nulta vrednost koja se koristi je XAV-939 (Tocris) u konačnoj koncentraciji od 5 μM. Inhibitorne vrednosti (IC50) se utvrđuju upotrebom bilo programa Symyx Assay Explorer® ili Condosseo® od GeneData.
U gornjem i donjem tekstu, sve temperature su naznačene u °C. U sledećim primerima, „konvencionalni rad“ znači: voda je dodata ukoliko je neophodno, pH je podešen, ukoliko je neophodno, do vrednosti između 2 i 10, u zavisnosti od konstitucije krajnjeg proizvoda, smeša je ekstrakovana sa etilacetatom ili dihlorometanom, faze su odvojene, organska faza je osušena preko natrijum sulfata i isparava, a ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu i/ili putem kristalizacije. Rf vrednosti na silika gelu: etilacetat/metanol 9:1.
HPLC/MS uslovi A
kolona: Chromolith PerformanceROD RP-18e, 100 х 3 mm<2>
gradijent: A:B = 99:1 do 0:100 za 1,8 min
brzina protoka: 2,0 mL/min
eluent A: voda 0,05% mravlje kiseline
eluent B: acetonitril 0,04 % mravlje kiseline
talasna dužina: 220 nm
masena spektroskopija: pozitivan mod
HPLC/MS uslovi B
kolona: Chromolith PerformanceROD RP-18e, 100 х 3 mm<2>
gradijent: A:B = 99:1 do 0:100 za 3,5 min
brzina protoka: 2,0 mL/min
eluent A: voda 0,05% mravlje kiseline
eluent B: acetonitril 0,04 % mravlje kiseline
talasna dužina: 220 nm
masena spektroskopija: pozitivan mod
<1>H NMR se beleži na Bruker DPX-300, DRX-400 ili AVII-400 spektrometru korišćenjem preostalog signala deuterijumizovanog rastvarača kao interne reference. O hemijskim pomeranjima (δ) se izveštava u ppm u odnosu na preostali signal rastvarača (δ = 2,49 ppm za<1>H NMR u DMSO-d6).<1>H NMR podaci su dati kako sledi: hemijsko pomeranje (mnogostrukost, konstante sparivanja i broj vodonika). Mnogostrukost je data skraćenicama kako sledi: s (singlet), d (dublet), t (triplet), q (kvartet), m (multiplet), br (široko).
4
Rastvoru metil estra 3-bromo-izonikotinske kiseline (648 mg, 3,00 mmol) u DMF (6 mL) se doda bis(trifenilfosfin)-paladijum(ll)-hlorid (210 mg, 0,30 mmoL), bakar(l) jodid (17,1 mg, 0,090 mmol), trietilamin (1,25 mL, 9,00 mmol) i 1-terc-butil-4-etinil- benzen (570 mg, 3,60 mmol). Rezultirajući tamno mrki rastvor se ispere sa azotom, zagreje do 80°C i meša u zatvorenoj reakcionoj posudi na ovoj temperaturi 3 sata. Reakcionoj smeši se dopusti da se ohladi do sobne temperature i redukuje se zapreminski pod vakumom. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije metil estar 3-(4-terc-butilfeniletinil)-izonikotinske kiseline kao mrko ulje: HPLC/MS 2,28 min (A), [M+H] 294.
Smeša metil estra 3-(4-terc-butil-feniletinil)-izonikotinske kiseline (786 mg, 2,68 mmol) i polifosforne kiseline (10 g) se zagreva do 80°C i meša se na ovoj temperaturi tri dana. Reakcionoj smeši se dopusti da se ohladi do sobne temperature i doda se voda. Rezultirajući talog se odvaja filtriranjem, opere sa vodom i osuši pod vakumom da se dobije 3-(4-terc-butil-fenil-pirano[4,3-c]piridin-1-on kao maslinasto zeleni prašak; HPLC/MS 2,16 min (A), [M+H] 280;
<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ = 9,08 (s, 1H), 8,76 (d, J= 5,2, 1H), 8,00 (d, J= 5,1, 1H), 7,86 (d, J= 8,6, 2H), 7,58 (d, J= 8,6, 2H), 7,55 (s, 1H), 1,33 (s, 9H).
Suspenziji 3-(4-terc-butil-fenil)-pirano[4,3-c]piridin-1-ona (556 mg, 1,99 mmol) u DMF (2 mL) se doda vodeni amonijak (25% težinski, 2 mL) i smeša se meša na 80°C 44 sata. Reakciona smeša se razblaži sa vodom. Rezultirajući talog se odvaja filtriranjem, opere sa vodom i osuši pod vakumom da se dobije smeša 3-(4- tercbutil-fenil)-2H-[2,6]naftiridin-1-ona i 3-(4-terc-butil-fenil)-3-hidroksi-3,4-dihidro- 2H-[2,6]naftiridin-1-ona. Suspenziji ovog materijala u dihlorometanu (4 mL) se doda mravlja kiselina (0,5 mL) i rezultirajući rastvor se meša 2 sata na sobnoj temperaturi. Doda se zasićeni rastvor natrijumhidrokarbonata. Rezultirajući talog se odvaja filtriranjem, opere sa vodom i osuši pod vakumom da se dobije 3-(4-terc- butil-fenil)-2H-[2,6]naftiridin-1-on kao beličasti prašak; HPLC/MS 1,88 min (A), [M+H] 279.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ = 11,83 (s, 1H), 9,09 (s, 1H), 8,59 (d, J=5,3, 1H), 7,98 (d, J=5,3, 1H), 7,76 (d, J= 8,5, 2H), 7,53 (d, J=8,5, 2H), 7,00 (s, 1H), 1,33 (s, 9H).
Primer 2
Sinteza metil estra 4-(1-okso-1,2-dihidro-izohinolin-3-il)-benzojeve kiseline („А2“ [referentni primer]) i 3-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-fenil]-2H-izohinolin-1-ona (,,A3“)
4
Rastvoru metil estra 2-jodo-benzojeve kiseline (1,31 g, 5,00 mmol) u DMF (10 mL) se dodaju bis(trifenilfosfin)-paladijum(ll)-hlorid (351 mg, 0,50 mmol), bakar(l) jodid (28,5 mg, 0,15 mmol), trietilamin (2,08 mL; 15,0 mmol) i 1 -bromo-4-etinil-benzen (905 mg, 5,00 mmol). Rezultirajući tamno mrki rastvor se ispere sa azotom, zagreje do 80°C i meša u zatvorenoj reakcionoj posudi na ovoj temperaturi 16 sati. Reakcionoj smeši se dopusti da ohladi do sobne temperature i odeli se u particije između vode i dihlorometana. Organska faza se opere sa 1 N HCI, osuši preko natrijumsulfata i sipara pod vakumom. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije metil estar 2-(4-bromofeniletinil)-benzojeve kiseline kao mrko ulje; HPLC/MS 3,46 min (B), [M+H] 315/317.
Smeša metil estra 2-(4-bromo-feniletinil)-benzojeve kiseline (1,24 g, 3,95 mmol) i polifosforne kiseline (16 g) se zagreva do 80°C i meša sa na ovoj temperaturi 20 sati. Reakcionoj smeši se dopusti da se ohladi do sobne temperature i doda se voda. Rezultirajući talog se odvaja filtriranjem, opere sa vodom i osuši pod
4
vakumom da se dobije 3-(4-bromo-fenil)-izohromen-1-on kao mrki prašak; HPLC/MS 2,18 min (A), [M+H] 301/303.
Suspenziji 3-(4-bromo-fenil)-izohromen-1-ona (1,05 g, 3,50 mmol) u DMF (7 mL) se doda vodeni amonijak (25% po težini, 7 mL) i smeša se meša na 80°C 3 dana. Reakciona smeša se razblaži sa vodom. Rezultirajući talog se odvaja flltriranjem, opere sa vodom i osuši pod vakumom da se dobije 3-(4-bromo-fenil)-2H-izohinolin-1-on kao mrki prašak; HPLC/MS 1,96 min (A), [M+H] 300/302;
<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ = 11,53 (s, 1H), 8,21 (d, J= 7,7, 1H), 7,72 (m, 6H), 7,50 (ddd, J= 8,2, 5,4, 2,9, 1H), 6,95 (s, 1H).
U autoklavu, rastvor 3-(4-bromo-fenil)-2H-izohinolin-1-ona (942 mg, 3,14 mmol) i trietilamina (0,70 mL, 5,04 mmol) u metanolu (10 mL) i toluenu (10 mL) se ispere sa azotom. Dodaju se (1,1'-bis(difenilfosfino)-ferocen)dihloropaladijum(ll) (77 mg, 0,09 mmol) i 1,1-bis-(difenil-fosfino)-ferocen (70 mg, 0,13 mmol). Onda se autoklav napuni sa ugljenmonoksidom i zagreva do 100°C. Autoklav se održava na ovoj temperaturi 16 sati pod pritiskom ugljenmonoksida od 2 - 3 bara. Autoklav se dovodi do atmosferskog pritiska i reakcionoj smeši se dopusti da se ohladi do sobne temperature. Oblici taloga, koji se odvajaju filtriranjem, se operu sa metanolom i osuše pod vakumom da se dobije metil estar 4-(1-okso-1,2-dihidro- izohinolin-3-il)-benzojeve kiseline kao beličaste iglice; HPLC/MS 2,47 min (B), [M+H] 280;
<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ = 11,61 (s, 1H), 8,22 (d, J= 7,9, 1H), 8,05 (d, J=8,4, 2H), 7,95 (m, 2H), 7,75 (d, J=3,8, 2H), 7,53 (m, 1H), 7,06 (s, 1H), 3,89 (s, ЗН).
Metil estar 4-(7-fluoro-1-okso-1,2-dihidro-izohinolin-3-il)-benzojeve kiseline (referentni primer) (,,A4“) se priprema analogno:
HPLC/MS 1,84 min (A), [M+H] 298;
<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ = 11,75 (s, 1H), 8,05 (d, J=8,6, 2H), 7,94 (d, J= 8,6, 2H), 7,86 (m, 2H), 7,65 (td, J= 8,7, 2,8, 1H), 7,10 (s, 1H), 3,89 (s, ЗН).
4
Suspenziji metil estra 4-(1-okso-1,2-dihidro-izohinolin-3-il)-benzojeve kiseline (494 mg, 1,77 mmol) u THF (7 mL) se doda cerijum(lll) hlorid (481 mg, 1,95 mmol). Smeša se meša na sobnoj temperaturi 1 sat. Onda se doda metilmagnezijum hlorid (20% rastvor u THF, 2,70 mL, 7,44 mmol) i reakciona smeša se meša na sobnoj temperaturi još jedan sat. Doda se pažljivo voda reakcionoj smeši. Smeša se filtrira kroz jastuče celita i odvaja odvaja u particije između vode i dihlorometana. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se pretvara u prašak sa tercbutilmetiletrom da se dobije 3-[4-(1-hidroksi-1-metil- etil)-fenil]-2H-izohinolin-1-on kao bledo žuti prašak; HPLC/MS 1,66 min (A), [M+H] 280;
<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ = 11,46 (s, 1H), 8,20 (dd, J= 7,8, 0,6, 1H), 7,72 (m, 4H), 7,58 (d, J=8,6, 2H), 7,48 (ddd, J= 8,2, 5,2, 3,1, 1H), 6,90 (s, 1H), 5,11 (s, 1H), 1,46 (s, 6H).
4
�
Pod azotom, dodaje se litijum aluminijumhidrid (22,8 mg, 0,60 mmol) suspenziji metil estra 4-(1-okso-1,2-dihidro-izohinolin-3-il)-benzojeve kiseline (83,8 mg, 0,301 mmol) (za pripremanje videti prethodni primer) u THF (3 mL). Reakciona smeša se meša na ambijentalnoj temperaturi 16 sati. Nekoliko kapi metanola a onda HCI (2 N vodeni rastvor, 0,5 mL) se polako dodaju reakcionoj smeši. Onda se ona filtrira preko jastučeta celita. Filtrat isparava a ostatak pretvara u prašak sa terc-butil metiletrom da se dobije 3-(4-hidroksimetil-fenil)-2H-izohinolin-1-on kao mrki prašak; HPLC/MS 1,55 min (A), [M+H] 252;
1
Rastvoru metil estra 2-bromo-5-fluoro-benzojeve kiseline (466 mg, 2,00 mmol) u DMF (4 mL) dodaju se bis(trifenilfosfin)-paladijum(ll)-hlorid (104 mg, 0,20 mmol), bakar(l) jodid (11,4 mg, 0,060 mmol), trietilamin (0,83 mL, 6,00 mmol) i 1-etinil-4-metil-benzen (279 mg, 2,40 mmol). Rezultirajući tamno mrki rastvor se ispere sa azotom, zagreje do 80°C i meša u zatvorenoj reakcionoj posudi na ovoj temperaturi 16 sati. Reakcionoj smeši se dopusti da se ohladi do sobne temperature i deli se na particije između vode i dihlorometana. Organska faza se opere sa 1 N HCI, osuši preko natrijum sulfata i isparava pod vakumom. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije metil estar 5-fluoro-2-p-toliletinil-benzojeve kiseline kao ulje mrke boje; HPLC/MS 2,29 min (A), [M+H] 269.
Smeša metil estra 5-fluoro-2-p-toliletinil-benzojeve kiseline (359 mg, 1,34 mmol) i polifosforne kiseline (4 g) se zagreva do 80°C i meša se na ovoj temperaturi 20
2
sati. Reakcionoj smeši se dopusti da se ohladi do sobne temperature i doda se voda. Smeša se deli na particije između vode i dihlorometana. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/dihlorometanom kao eluentom da se dobije 7-fluoro-3-p-tolil- izohromen-1-on kao beličasti čvrsti oblik; HPLC/MS 2,16 min (A), [M+H] 255.
Suspenziji 7-fluoro-3-p-tolil-izohromen-1-ona (200 mg, 0,79 mmol) u DMF (1,5 mL) se doda vodeni amonijak (25% težinski, 1,5 mL) i smeša se meša na 80°C tokom 3 dana. Reakciona smeša se razblaži sa vodom. Rezultirajući talog se izdvaja filtriranjem, opere sa vodom i osuši pod vakumom da se dobije smeša 7-fluoro-3-ptolil-2H-izohinolin-1 -ona i 7-fluoro-3-hidroksi-3-p-tolil-3,4-dihidro-2H-izohinolin-1 -ona. Suspenziji ovog materijala u dihlorometanu (2 mL) se doda mravlja kiselina (100 μL) i rezultirajući rastvor se meša 8 sati na sobnoj temperaturi. Rastvor isparava do suvog stanja da se dobije 7-fluoro-3-p-tolil-2H-izohinolin-1-on kao beli čvrsti oblik; HPLC/MS 1,92 min (A), [M+H] 254;
<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ = 11,60 (s, 1H), 7,85 (dd, J= 9,5, 2,8, 1H), 7,80 (dd, J=8,8, 5,3, 1H), 7,68 (d, J= 8,2, 2H), 7,62 (td, J= 8,7, 2,8, 1H), 7,30 (d, J=8,0, 2H), 6,94 (s, 1H), 2,37 (s, ЗН).
Sledeća jedinjenja se pripremaju analogno:
6-fluoro-3-p-tolil-2H-izohinolin-1-on („А10“ [referentni primer])
HPLC/MS 1,93 min (A), [M+H] 254;
<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ = 11,51 (s, 1H), 8,24 (dd, J=8,9, 6,0, 1H), 7,68 (d, J=8,2, 2H), 7,49 (dd, J=10,0, 2,5, 1H), 7,30 (m, ЗН), 6,87 (s, 1H), 2,37 (s, ЗН);
8-fluoro-3-p-tolil-2H-izohinolin-1-on („А11“ [referentni primer])
HPLC/MS 1,87 min (A), [M+H] 254;
<1>H NMR (300 MHz, DMSO) δ = 11,40 (s, 1H), 7,67 (m, ЗН), 7,49 (d, J= 7,3, 1H), 7,30 (d, J=8,0, 2H), 7,16 (ddd, J=12,0, 8,0, 1,0, 1H), 6,88 (d, J= 2,3, 1H), 2,37 (s, ЗН);
�
Suspenzija 3-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-fenil]-2H-izohinolin-1-ona (55,8 mg, 0,20 mmol) u dihlorometanu (0,5 mL) se ohladi do -78°C. Doda se dietilaminosulfurtrifluorid (105 μL, 0,80 mmol). Reakcionoj smeši se dopusti da dostigne sobnu temperaturu u roku od 30 minuta (formiranje bistrog rastvora). Reakciona smeša isparava i ostatak se tretira sa vodom i zasićenim rastvorom natrijumhidrokarbonata. Čvrsti oblici se izdvajaju filtriranjem i hromatografišu na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije 3-[4-(1- fluoro-1-metil-etil)-fenil]-2H-izohinolin-1-on kao fini beli prašak; HPLC/MS 1,94 min (A), [M+H] 282;
<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ = 11,49 (s, 1H), 8,22 (d, J=8,1, 1H), 7,83 (d, J= 8,2, 2H), 7,73 (m, 2H), 7,54 (d, J=8,4, 2H), 7,50 (ddd, J= 8,2, 5,0, 3,3, 1H), 6,94 (s, 1H), 1,70 (d, J=22,2, 6H).
Primer 6
Rastvoru 4-brom-nikotinonitrila (1,10 g, 6,00 mmol) u DMF (20 mL) se dodaju bis(trifenilfosfin)-paladijum(ll)-hlorid (211 mg, 0,30 mmol), bakar(l) jodid (34 mg, 0,18 mmol), trietilamin (1,66 mL, 12,0 mmol) i 1-bromo-4-etinil-benzen (1,19 g, 6,6 mmol). Smeša se ispere sa azotom, zagreje do 80°C i meša se u zatvorenoj reakcionoj posudi na ovoj temperaturi 4 sata. Reakcionoj smeši se dopušta da se ohladi do sobne temperature i odvoji se u particije između vodi i dihlorometana. Organska faza se opere sa 1 N HCI, osuši preko natrijum sulfata i isparava pod vakumom. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije 4-(4-bromo-feniletinil)- nikotinonitril kao bledo žuti prašak; HPLC/MS 2,09 min (B), [M+H] 283/285.
Smeša 4-(4-bromo-feniletinil)-nikotinonitrila (546 mg, 1,93 mmol) i polifosforne kiseline (8 g) se zagreva do 80°C i meša se na ovoj temperaturi 20 sati.
Reakcionoj smeši se dopušta da se ohladi do sobne temperature i doda se voda. Rezultirajući talog se izdvaja filtriranjem, opere sa vodom i pretvara u prašak sa zasićenim rastvorom natrijumhidrokarbonata. Čvrsti oblici se izdvajaju filtriranjem, operu sa vodom i osuše pod vakumom da se dobije 3-(4-bromo-fenil)-pirano[3,4-c]piridin-1-on kao svetlo bež čvrsti oblik; HPLC/MS 1,92 min (A), [M+H] 302/304.
Suspenziji 3-(4-bromo-fenil)-pirano[3,4-c]piridin-1-ona (378 mg, 1,25 mmol) u DMF (3 mL) se doda vodeni amonijak (25% težinski, 3 mL) i smeša se meša na 80°C tokom 20 sati. Reakciona smeša se razblaži sa vodom. Rezultirajući talog se izdvaja filtriranjem, opere sa vodom i osuši pod vakumom da se dobiji 3-(4-bromo- fenil)-2H-[2,7]naftiridin-1-on kao žuti čvrsti oblik; HPLC/MS 1,48 min (A), [M+H] 301/303.
Suspenzija 3-(4-bromo-fenil)-2H-[2,7]naftiridin-1-ona (63,2 mg, 0,210 mmol), 1- metil-4-(4,4,5,5-tetrametil-[1,3,2]dioksaborolan-2-il)-1H-pirazola (65,5 mg, 0,32 mmol) i natrijumhidrokarbonata (21,2 mg, 0,25 mmol) u DMF (1 mL) i vodi (0,25 mL) se ispere sa azotom i zagreje do 40°C. Onda se doda bis(trifenilfosfin)- paladijum(ll)-hlorid (3,0 mg, 0,004 mmol). Reakciona smeša se zagreva do 80°C i meša se na ovoj temperaturi 20 sati. Smeši se dopušta da se ohladi do sobne temperature i doda se višak vode. Rezultirajući talog se odvaja filtriranjem i opere sa vodom i osuši pod vakumom da se dobije (3-[4-(1-metil-1H-pirazol-4-il)-fenil]- 2H-[2,7]naftiridin-1-on kao maslinasto zeleni čvrsti oblik; HPLC/MS 1,33 min (A), [M+H] 303;
<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ = 11,80 (s, 1H), 9,31 (s, 1H), 8,69 (d, J= 5,5, 1H), 8,26 (s, 1H), 7,98 (s, 1H), 7,82 (d, J=8,5, 2H), 7,72 (d, J=8,5, 2H), 7,59 (d, J=5,1, 1H), 6,94 (s, 1H), 3,89 (s, ЗН).
Primer 7
Suspenziji 3-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-fenil]-2H-izohinolin-1-ona (83,8 mg, 0,30 mmol) u metanolu (1 mL) se doda monohidrat toluen-4-sulfokiseline (5,2 mg, 0,30 mmol). Reakciona smeša se meša 5 dana na ambijentalnoj temperaturi. Reakciona smeša, suspenzija bele boje, se isparava i ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije 3-[4-(1- metoksi-1-metil-etil)-fenil]-2H-izohinolin-1-on kao beli kristali; HPLC/MS 2,66 min (B), [M+H] 294;
<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ = 11,45 (s, 1H), 8,22 (dd, J=7,8, 0,7, 1H), 7,81 (d, J=8,6, 2H), 7,73 (m, 2H), 7,50 (m, ЗН), 6,94 (s, 1H), 3,04 (s, ЗН), 1,50 (s, 6H).
Primer 8
Sinteza 7-fluoro-3-{4-[1 -(2-hidroksi-etoksi)-1 -metil-etil]-fenil}-2H-izohinolin-1-ona (,,A16“) i 7-fluoro-3-(4-izopropenil-fenil)-2H-izohinolin-1-ona („А17“ [referentni primer])
Suspenziji 7-fluoro-3-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-fenil]-2H-izohinolin-1-ona (29,7 mg, 0,10 mmol) u etan-1,2-diolu (0,9 mL) se doda monohidrat toluen-4-sulfokiseline (3,8 mg, 0,020 mmol). Reakciona smeša se meša 11 dana na ambijentalnoj temperaturi. Reakcona smeša se odvaja na particije između vode i dihlorometana. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobiju dva proizvoda:
7-fluoro-3-{4-[1 -(2-hidroksi-etoksi)-1 -metil-etil]-fenil}-2H-izohinolin-1 -on kao čvrst oblik bele boje; HPLC/MS 1,73 min (A), [M+H] 342;
<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ = 11,60 (s, 1H), 7,86 (dd, J= 9,5, 2,8, 1H), 7,81 (dd, J=8,8, 5,4, 1H), 7,77 (d, J=8,4, 2H), 7,63 (td, J= 8,7, 2,8, 1H), 7,55 (d, J=8,5, 2H), 6,98 (s, 1H), 4,56 (t, J=5,4, 1H), 3,50 (q, J=5,3, 2H), 3,19 (t, J= 5,6, 2H), 1,50 (s, 6H) i
7-fluoro-3-(4-izopropenil-fenil)-2H-izohinolin-1-on kao čvrsti oblik bele boje; HPLC/MS 2,05 min (A), [M+H] 280;
Suspenzija 3-(4-bromo-fenil)-7-fluoro-2H-izohinolin-1-ona (159 mg, 0,50 mmol), 1-metil-4-(4,4,5,5-tetrametil-[1,3,2]dioksaborolan-2-il)-1H-pirazola (114 mg, 0,55 mmol) i natrijumhidrokarbonata (50,4 mg, 0,60 mmol) u DMF (1 mL) i vodi (0,5 mL) se ispere sa azotom i zagreva do 40°C. Onda se doda bis(trifenilfosfin)- paladijum(ll)-hlorid (7,0 mg, 0,01 mmol). Reakciona smeša se zagreva do 80°C i meša se na ovoj temperaturi 20 sati. Smeši se dopusti da se ohladi do sobne temperature i doda se višak vode. Rezultirajući talog se izdvaja filtriranjem i opere sa vodom. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa metanol/dihlorometanom da se dobije 7-fluoro-3-[4-(1-metil-1H-pirazol-4-il)-fenil]- 2H-izohinolin-1-on kao čvrsti oblik oker boje; HPLC/MS 2,43 min (B), [M+H] 320;
<1>H NMR (500 MHz, DMSO) δ = 11,60 (s, 1H), 8,24 (s, 1H), 7,96 (d, J=0,4, 1H), 7,86 (dd, J=9,4, 2,8, 1H), 7,80 (m, ЗН), 7,69 (d, J=8,5, 2H), 7,62 (td, J=8,7, 2,8, 1H), 7,00 (s, 1H), 3,88 (s, ЗН).
Rastvoru 3-jodo-izonikotinnitrila (911 mg, 3,95 mmol) u DMF (10 mL) se dodaju bis(trifenilfosfin)-paladijum(ll)-hlorid (139 mg, 0,20 mmol), bakar(l) jodid (22,6 mg, 0,12 mmol), trietilamin (1,10 mL, 7,9 mmol) i 1-brom-4-etinil-benzen (716 mg, 3,96 mmol). Smeša se ispere sa azotom, zagreje do 80°C i meša se u zatvorenoj reakcionoj posudi na ovoj temperaturi 18 sati. Reakcionoj smeši se dopušta da se ohladi do sobne temperature i izdvaja u particije između dihlorometana i 1 N HCI. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije 3-(4-bromo-feniletinil)-izonikotinonitril kao čvrsti oblik bež boje; HPLC/MS 2,13 min (A), [M+H] 283/285.
1
Smeša 3-(4-bromo-feniletmil)-izonikotinonitrila (855 mg, 3,02 mmol) i polifosforne kiseline (8 g) se zagreva do 80°C i meša se na ovoj temperaturi 4 dana. Reakcionoj smeši se dopušta da se ohladi do sobne temperature i doda se voda. Rezultirajući talog se izdvaja filtriranjem, opere sa vodom i osuši pod vakumom da se dobije 3-(4-bromo-fenil)-pirano[4,3-c]piridin-1-on kao čvrsti oblik sive boje; HPLC/MS 1,98 min (A), [M+H] 302/304.
Suspenziji 3-(4-bromo-fenil)pirano[4,3-c]piriding-1-ona (622 mg, 2,06 mmol) u DMF (4 mL) se doda vodeni amonojak (25% težinski, 4 mL) i smeša se meša na 80°C 20 sati. Reakciona smeša se razblaži sa vodom. Rezultirajući talog se izdvaja filtriranjem, opere sa vodom, osuši pod vakumom i suspenduje u dihlorometanu (4 mL). Doda se trifluorosirćetna kiselina (400 μL) i smeša se meša preko noći na sobnoj temperaturi. Čvrsti oblik se izdvaja filtriranjem i opere sa dihlorometanom. Ostatak se pretvara u prašak sa zasićenim vodenim rastvorom natrijumhidrokarbonata. Čvrsti oblik se izdvaja filtriranjem, opere sa vodom i osuši pod vakumom da se dobije 3-(4-bromo-fenil)-2H-[2,6]naftiridin-1-on kao čvrsti oblik sive boje; HPLC/MS 1,66 min (A), [M+H] 301/303.
Suspenzija 3-(4-bromo-fenil)-2H-[2,6]naftiridin-1-ona (55,0 mg, 0,18 mmol), 1- metil-4-(4,4,5,5-tetrametil-[1,3,2]dioksaborolan-2-il)-1H-pirazola (57 mg, 0,27 mmol) i natrijumhidrokarbonata (18,4 mg, 0,22 mmol) u DMF (0,5 mL) i vodi (0,25 mL) se ispere sa azotom i zagreva do 40°C. Onda se doda bis(trifenilfosfin)- paladijum(ll)-hlorid (2,6 mg, 0,004 mmol). Reakciona smeša se zagreva do 80°C i meša se na ovoj temperaturi 20 sati. Smeši se dopusti da se ohladi do sobne temperature i doda se voda. Rezultirajući talog se izdvaja filtriranjem, opere sa vodom i 2-propanolom i osuši pod vakumom da se dobije 3-[4-(1-metil-1H-pirazol-4-il)-fenil]-2H-[2,6]naftiridin-1-on kao čvrsti oblik sive boje; HPLC/MS 1,47 min (A), [M+H] 303;
<1>H NMR (500 MHz, DMSO) δ = 11,84 (s, 1H), 9,11 (s, 1H), 8,61 (d, J= 5,3, 1H), 8,26 (s, 1H), 8,00 (d, J=5,3, 1H), 7,97 (d, J=0,4, 1H), 7,81 (d, J= 8,5, 2H), 7,71 (d, J=8,5, 2H), 7,07 (s, 1H), 3,89 (s, ЗН).
2
Suspenziji 7-fluoro-3-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-fenil]-2H-izohinolin-1-ona (149 mg, 0,50 mmol) i natrijum azida (71,5 mg, 1,10 mmol) u dihlorometanu (1 mL) se dodaje rastvor trifluorosirćetne kiseline (316 μL, 4,1 mmol) u dihlorometanu (0,5 mL) ukapanjem pod eksternim hlađenjem sa ledom. Reakciona smeša se meša 2 sata na sobnoj temperaturi. Dodaju se voda i 25% vodeni amonijak (0,5 mL). Organska faza se odvaja a vodena faza se ekstrakuje sa dihlorometanom. Kombinovane organske faze se osuše preko natrijum sulfata i isparavaju da se dobije 3-[4-(1-azido-1-metiletil)-fenil]-7-fluoro-2H-izohinolin-1-on kao beli prašak; HPLC/MS 2,07 min (A), [M+H] 323.
Rastvoru 3-[4-(1-azido-1-metil-etil)-fenil]-7-fluoro-2H-izohinolin-1-ona (141 mg, 0,44 mmol) u 4 mL THF se dodaju cink prašina (143 mg, 2,19 mmol) i sirćetna kiselina (250 μL, 4,37 mmol) i smeša se meša 18 sati na sobnoj temperaturi. Suspenzija se razblaži sa THF i zakiseli sa malom količinom 25% hlorovodonične kiseline da se dobije bistri rastvor. Dodaje se još više THF i metanola. Smeša se filtrira i filtrat isparava. Ostatak se pretvara u prah sa vodom, čvrsti oblici se filtriraju, operu sa vodom i osuše pod vakumom da se dobije 3-[4-(1-amino-1-metil- etil)-fenil]-7-fluoro-2H-izohinolin-1-on hlor hidrat kao čvrsti oblik bele boje; HPLC/MS 1,35 min (A), [M+H] 297;
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ [ppm] 11,70 (s, 1H), 8,79 (s, ЗН), 7,91 - 7,78 (m, 4H), 7,73-7,68 (m, 2H), 7,64 (td, J=8,7, 2,8 Hz, 1H), 7,04 (s, 1H), 1,68 (s, 6H).
Pripremljeno praćenjem M. McConville et al., Org. Biomol. Chem., 2010, 8, 5614 -5619.
3-(4-Bromo-fenil)-7-fluoro-2H-izohinolin-1-on (159 mg, 0,50 mmol), paladijum(ll)acetat (5,6 mg, 0,03 mmol), 1,3-bis-(difenilfosfino)-propan (21,3 mg, 0,05 mmol), 4-penten-1-ol (51,7 mg, 0,60 mmol) i diizopropilamonijumtetrafluoroborat (142 mg, 0,75 mmol) se izmeri u reakcionoj posudi. Doda se 1,4-dioksana (1 mL) i reakciona posuda se ispere sa azotom. Rezultirajuća suspenzija se meša 1 minut, doda se trietilamin (208 μL, 1,50 mmol) i reakciona posuda se ispere sa azotom i zatvori. Reakciona smeša se meša preko noći na 110°C. Reakcionoj smeši se dopušta da se ohladi do sobne temperature. Dodaju se n-heptan (1,5 mL) i tetrafluoroborna kiselina (0,21 mL, 54% rastvor u dietiletru, 1,5 mmol) i rezultirajuća bifazna smeša se meša energično na sobnoj temperaturi
4
tokom 3 sata. Doda se trietilamin (69 μL, 0,5 mmol) i reakciona smeša se onda odvaja u particije između vode i dihlorometana. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije 7-fluoro-3-[4-(2-metil- tetrahidrofuran-2-il)-fenil]-2H-izohinolin-1-on kao prah bele boje;
HPLC/MS 2,78 min. (B), [M+H] 324;
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ [ppm] 11,58 (s, 1H), 7,85 (dd, J=9,5, 2,8 Hz, 1H), 7,80 (dd, J=8,8, 5,3 Hz, 1H), 7,77 - 7,71 (m, 2H), 7,62 (td, J= 8,7, 2,8 Hz, 1H), 7,53 -7,46 (m, 2H), 6,95 (s, 1H), 3,94 (td, J=7,8, 6,4 Hz, 1H), 3,83 (td, J=8,0, 5,7 Hz, 1H), 2,11 (ddd, J= 12,0, 8,0, 5,7 Hz, 1H), 2,04 (dt, Ј=11,9, 7,4 Hz, 1H), 1,97 (dtt, J=15,4, 7,7, 5,6 Hz, 1H), 1,74 (dqd, J=12,0, 7,6, 6,4 Hz, 1H), 1,46 (s, ЗН).
Sledeći primeri se odnose na medikamente:
Primer A: Bočice za ubrizgavanje
Rastvor 100 g aktivnog sastojka formule I prema zahtevu 1 i 5 g dinatrijum vodonikfosfata u 3 L bidestilovane vode se podesi na pH 6,5 upotrebom 2 N hlorovodonične kiseline, sterilno se filtrira, transferiše u bočice za ubrizgavanje, liofiliše pod sterilnim uslovima i zapečati pod sterilnim uslovima. Svaka bočica za ubrizgavanje sadrži 5 mg aktivnog sastojka.
Primer B: Supozitorije
Smeša 20 g aktivnog sastojka formule I prema zahtevu 1 sa 100 g soja lecitina i 1400 g kakaovog ulja se istopi, sipa u modle i dopusti se da se ohlade. Svaka supozitorija sadrži 20 mg aktivnog sastojka.
PrimerC: Rastvor
Rastvor se priprema od 1 g aktivnog sastojka formule I prema zahtevu 1, 9,38 g NaH2PO4· 2 H2O, 28,48 g Na2HPO4· 12 H2O i 0,1 g benzalkonijum hlorida u 940 mL bidestilisane vode. Vrednost pH se podesi na 6,8, i rastvor se napravi do 1 L i steriliše zračenjem. Ovaj rastvor može biti upotrebljen u obliku kapi za oči.
Primer D: Mast
500 mg aktivnog sastojka formule I prema zahtevu 1 se meša sa 99,5 g Vazelina pod aseptičnim uslovima.
PrimerE: Tablete
Smeša 1 kg aktivnog sastojka formule I prema zahtevu 1, 4 kg laktoze, 1,2 kg krompirovog skroba, 0,2 kg talka i 0,1 kg magnezijum stearata se presuje na konvencionalan način da se dobiju tablete tako da svaka tableta sadrži 10 mg aktivnog sastojka.
Primer F: Dražeje
Tablete se presuju analogno Primeru E i potom oblažu na konvencionalan način sa oblogom saharoze, krompirovog skroba, talka, tragakanta i boje.
Primer G: Kapsule
2 kg aktivnog sastojka formule I prema zahtevu 1 se uvodi u tvrde želatinske kapsule na konvencionalan način tako da svaka kapsula sadrži 20 mg aktivnog sastojka.
Primer H: Ampule
Rastvor 1 kg aktivnog sastojka formule I prema zahtevu 1 u 60 L bidestilovane vode se sterilno filtrira, transferiše u ampule, liofiliše pod sterilnim uslovima i začepi pod sterilnim uslovima. Svaka ampula sadrži 10 mg aktivnog sastojka.

Claims (6)

  1. i njihovi farmaceutski prihvatljivi solvati, soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama.
  2. 2. Medikamenti, naznačeni time, što sadrže bar jedno jedinjenje prema zahtevu 1 i/ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvate, tautomere i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i opciono farmaceutski prihvatljiv nosač, ekscipient ili tečni nosač.
  3. 3. Jedinjenja prema zahtevu 1 i njihove farmaceutski prihvatljive soli, solvati, tautomer i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama, naznačeni time, što služe za upotrebu u lečenju i/ili prevenciji kancera, multiple skleroze, kardiovaskularnih bolesti, povrede centralnog nervnog sistema i različitih oblika inflamacije.
  4. 4. Jedinjenja za upotrebu prema zahtevu 3, naznačena time, što služe za tretman i/ili prevenciju bolesti odabranih od grupe kancer glave, vrata, oka, usta, grla, jednjaka, bronhija, grkljana, ždrela, grudi, kosti, pluća, debelog creva, rektuma, stomaka, prostate, mokraćne bešike, materice, cerviksa, dojke, jajnika, testisa ili drugih reproduktivnih organa, kože, tiroide, krvi, limfnih čvorova, bubrega, jetre, pankreasa, mozga, centralnog nervnog sistema, čvrsti tumori i u krvi nastali tumori.
  5. 5. Medikamenti, naznačeni time, što sadrže bar jedno jedinjenje prema zahtevu 1 i/ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvate i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i bar još jedan dalji medikament kao aktivni sastojak.
  6. 6. Pribor, naznačen time, što sadrži u odvojenim pakovanjima (a) efektivnu količinu jedinjenja prema zahtevu 1 i/ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvate i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i (b) efektivnu količinu daljeg aktivnog sastojka. Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5 1
RS20200154A 2012-08-08 2013-07-12 (aza-)izohinolinon derivati RS59921B1 (sr)

Applications Claiming Priority (3)

Application Number Priority Date Filing Date Title
EP12005752 2012-08-08
EP13737146.4A EP2882714B1 (en) 2012-08-08 2013-07-12 (aza-)isoquinolinone derivatives
PCT/EP2013/002085 WO2014023390A2 (en) 2012-08-08 2013-07-12 (aza-)isoquinolinone derivatives

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS59921B1 true RS59921B1 (sr) 2020-03-31

Family

ID=48793165

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20200154A RS59921B1 (sr) 2012-08-08 2013-07-12 (aza-)izohinolinon derivati

Country Status (23)

Country Link
US (1) US9376433B2 (sr)
EP (1) EP2882714B1 (sr)
JP (2) JP6247294B2 (sr)
KR (1) KR102083154B1 (sr)
CN (1) CN104507912B (sr)
AR (1) AR092366A1 (sr)
AU (1) AU2013301870B2 (sr)
BR (1) BR112015002601A2 (sr)
CA (1) CA2881330C (sr)
DK (1) DK2882714T3 (sr)
ES (1) ES2773272T3 (sr)
HR (1) HRP20200180T1 (sr)
HU (1) HUE047608T2 (sr)
IL (1) IL237072B (sr)
LT (1) LT2882714T (sr)
MX (1) MX362939B (sr)
PL (1) PL2882714T3 (sr)
PT (1) PT2882714T (sr)
RS (1) RS59921B1 (sr)
RU (1) RU2654216C2 (sr)
SG (1) SG11201500732TA (sr)
SI (1) SI2882714T1 (sr)
WO (1) WO2014023390A2 (sr)

Families Citing this family (19)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
JP2942847B2 (ja) 1990-06-22 1999-08-30 ダイセル化学工業株式会社 液晶性ポリマーフィルムの製造装置とそれを用いた液晶性ポリマーフィルムの製造方法
WO2013132253A1 (en) 2012-03-07 2013-09-12 Institute Of Cancer Research: Royal Cancer Hospital (The) 3-aryl-5-substituted-isoquinolin-1-one compounds and their therapeutic use
WO2014087165A1 (en) * 2012-12-06 2014-06-12 University Of Bath Tankyrase inhibitors
EP3044221B1 (en) 2013-09-11 2018-02-21 Institute of Cancer Research: Royal Cancer Hospital (The) 3-aryl-5-substituted-isoquinolin-1-one compounds and their therapeutic use
UY36060A (es) 2014-04-02 2015-10-30 Bayer Pharma AG Compuestos de azol sustituidos con amida
RU2672722C2 (ru) * 2014-04-10 2018-11-19 Хубэй Био-Фармасьютикал Индастриал Текнолоджикал Инститьют Инк. Аналоги соединений 4н-пиразоло[1,5-а]бензимидазола в качестве ингибиторов parp
CN105153156B (zh) * 2015-09-22 2017-07-28 徐峰 一种4‑苯基‑2,7‑萘啶‑1（2h）‑酮的制备方法
WO2017055316A1 (en) 2015-10-01 2017-04-06 Bayer Pharma Aktiengesellschaft Amido-substituted azole compounds
WO2017055313A1 (en) 2015-10-01 2017-04-06 Bayer Pharma Aktiengesellschaft Amido-substituted azole compounds
WO2017156350A1 (en) 2016-03-09 2017-09-14 K-Gen, Inc. Methods of cancer treatment
US10759795B2 (en) 2016-03-15 2020-09-01 Purdue Research Foundation Aza-A-ring indenoisoquinoline topoisomerase I poisons
WO2018078005A1 (en) 2016-10-29 2018-05-03 Bayer Pharma Aktiengesellschaft Amido-substituted azaspiro derivatives as tankyrase inhibitors
WO2018078009A1 (en) 2016-10-29 2018-05-03 Bayer Pharma Aktiengesellschaft Amido-substituted cyclohexane derivatives
WO2018087126A1 (en) 2016-11-09 2018-05-17 Bayer Pharma Aktiengesellschaft Amido-substituted cyclohexane derivatives as inhibitors of tankyrase
CN110167936A (zh) 2016-12-22 2019-08-23 珀杜研究基金会 氮杂茚并异喹啉化合物及其用途
US10899733B2 (en) 2017-08-23 2021-01-26 Oregon Health & Science University Inhibitors of PARPs that catalyze mono-ADP-ribosylation
RU2709928C1 (ru) * 2019-02-21 2019-12-24 Федеральное государственное бюджетное научное учреждение "Институт природно-технических систем" (ИПТС) Датчик удельной электропроводности
WO2024029583A1 (ja) * 2022-08-05 2024-02-08 国立研究開発法人理化学研究所 新規ピラゾール誘導体及びその用途
GB2634228A (en) * 2023-10-02 2025-04-09 Duke Street Bio Ltd PARP1 inhibitor compounds

Family Cites Families (25)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
GB9624482D0 (en) 1995-12-18 1997-01-15 Zeneca Phaema S A Chemical compounds
DE69720965T2 (de) 1996-02-13 2004-02-05 Astrazeneca Ab Chinazolinderivate und deren verwendung als vegf hemmer
NZ331191A (en) 1996-03-05 2000-03-27 Zeneca Ltd 4-anilinoquinazoline derivatives and pharmaceutical compositions thereof
GB9718972D0 (en) 1996-09-25 1997-11-12 Zeneca Ltd Chemical compounds
GB9714249D0 (en) 1997-07-08 1997-09-10 Angiogene Pharm Ltd Vascular damaging agents
WO1999011622A1 (en) 1997-09-03 1999-03-11 Guilford Pharmaceuticals Inc. Amino-substituted compounds, methods, and compositions for inhibiting parp activity
US6197785B1 (en) * 1997-09-03 2001-03-06 Guilford Pharmaceuticals Inc. Alkoxy-substituted compounds, methods, and compositions for inhibiting PARP activity
ATE404539T1 (de) 1997-10-02 2008-08-15 Eisai R&D Man Co Ltd Kondensierte pyridinderivate
JP3989102B2 (ja) * 1997-10-02 2007-10-10 エーザイ・アール・アンド・ディー・マネジメント株式会社 縮合ピリジン誘導体
ID27843A (id) * 1998-08-11 2001-04-26 Pfizer Prod Inc Substitusi 1, 8-naftiridin-4(ih)-on sebagai penghambat fosfodiesterase 4
GB9900334D0 (en) 1999-01-07 1999-02-24 Angiogene Pharm Ltd Tricylic vascular damaging agents
GB9900752D0 (en) 1999-01-15 1999-03-03 Angiogene Pharm Ltd Benzimidazole vascular damaging agents
AU2001258628A1 (en) 2000-05-31 2001-12-11 Astrazeneca Ab Indole derivatives with vascular damaging activity
MXPA02012905A (es) 2000-07-07 2004-07-30 Angiogene Pharm Ltd Derivados de colquinol como agentes de dano vascular..
MXPA02012903A (es) 2000-07-07 2004-07-30 Angiogene Pharm Ltd Derivados de colquinol como inhibidores de angiogenesis.
MY140680A (en) * 2002-05-20 2010-01-15 Bristol Myers Squibb Co Hepatitis c virus inhibitors
WO2005075432A1 (ja) * 2004-02-06 2005-08-18 Chugai Seiyaku Kabushiki Kaisha １−（２ｈ）−イソキノロン誘導体およびその抗ガン剤としての使用
US7772180B2 (en) 2006-11-09 2010-08-10 Bristol-Myers Squibb Company Hepatitis C virus inhibitors
PT2118074E (pt) * 2007-02-01 2014-03-20 Resverlogix Corp Compostos para a prevenção e tratamento de doenças cardiovasculares
US8299256B2 (en) 2007-03-08 2012-10-30 Janssen Pharmaceutica Nv Quinolinone derivatives as PARP and TANK inhibitors
TWI499418B (zh) 2009-05-21 2015-09-11 Nerviano Medical Sciences Srl 異喹啉－１（２ｈ）－酮衍生物
FR2956816B1 (fr) 2010-03-01 2012-05-18 Univ Joseph Fourier Utilisation de quinolones pour la preparation de medicaments, nouvelles quinolones et leur procede de synthese
US8957203B2 (en) 2011-05-05 2015-02-17 Bristol-Myers Squibb Company Hepatitis C virus inhibitors
WO2013132253A1 (en) * 2012-03-07 2013-09-12 Institute Of Cancer Research: Royal Cancer Hospital (The) 3-aryl-5-substituted-isoquinolin-1-one compounds and their therapeutic use
US20130311482A1 (en) 2012-05-17 2013-11-21 Tagged, Inc. Multi-user timeline for facilitating social discovery in social networking environments

Also Published As

Publication number Publication date
LT2882714T (lt) 2020-03-10
WO2014023390A2 (en) 2014-02-13
IL237072B (en) 2018-11-29
JP2018008974A (ja) 2018-01-18
JP2015524450A (ja) 2015-08-24
JP6247294B2 (ja) 2017-12-13
EP2882714A2 (en) 2015-06-17
KR20150041649A (ko) 2015-04-16
AR092366A1 (es) 2015-04-15
DK2882714T3 (da) 2020-01-20
PL2882714T3 (pl) 2020-02-28
AU2013301870A1 (en) 2015-03-19
HK1209106A1 (en) 2016-03-24
US20150210686A1 (en) 2015-07-30
RU2654216C2 (ru) 2018-05-17
US9376433B2 (en) 2016-06-28
CA2881330A1 (en) 2014-02-13
MX2015001545A (es) 2015-05-11
HUE047608T2 (hu) 2020-05-28
JP6333450B2 (ja) 2018-05-30
CA2881330C (en) 2020-07-21
HRP20200180T1 (hr) 2020-05-01
WO2014023390A3 (en) 2014-04-10
SG11201500732TA (en) 2015-02-27
MX362939B (es) 2019-02-27
CN104507912B (zh) 2016-09-28
PT2882714T (pt) 2020-02-19
ES2773272T3 (es) 2020-07-10
KR102083154B1 (ko) 2020-03-02
CN104507912A (zh) 2015-04-08
SI2882714T1 (sl) 2020-03-31
EP2882714B1 (en) 2019-11-13
RU2015107702A (ru) 2016-09-27
BR112015002601A2 (pt) 2017-07-04
AU2013301870B2 (en) 2017-04-27

Similar Documents

Publication Publication Date Title
RS59921B1 (sr) (aza-)izohinolinon derivati
AU2013257018B2 (en) Pyrrolotriazinone derivatives
AU2013242492B2 (en) Bicyclic pyrazinone derivatives
AU2013324681B2 (en) Quinazolinone derivatives as PARP inhibitors
TWI572593B (zh) 四氫喹唑啉酮衍生物
RS55943B1 (sr) Ftalazin derivati
HK1209106B (en) (aza-)isoquinolinone derivatives
HK1205740B (en) Pyrrolotriazinone derivatives
HK1203961B (en) Bicyclic pyrazinone derivatives
HK1210777B (en) Quinazolinone derivatives as parp inhibitors