RS59951B1 - Uklanjanje arsena iz minerala - Google Patents

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na metodu uklanjanja arsena iz materijala koji ne sadrži pirit izabranog iz boratnih minerala, kao što je kolemanit i haulit.

STANJE TEHNIKE

[0002] Boratni minerali, poput kolemanita i haulita, sadrže jedinjenja arsena kao uobičajene nečistoće. Pre dalje prerade kolemanit minerala, na primer sulfatizacijom, arsen se mora ukloniti. Sulfatizacija je suštinski korak u proizvodnji hemikalija, kao što je borna kiselina iz kolemanita.

[0003] GB 1 344 024 stavlja na uvid javnosti postupak uklanjanja jedinjenja arsena, kao što su sulfidi arsena As4S4 i AS2S2 iz boratnih ruda, poput uleksita, kolemanita i boraksa, flotacijom pene na temperaturi od najmanje 75°C.

[0004] US 4756 894 stavlja na uvid javnosti postupak za dobijanje borne kiseline iz minerala kolemanita i/ili haulita. Proces obuhvata tretiranje minerala sumpornom kiselinom radi rastvaranja jedinjenja bora, reagovanje tako dobijenog rastvora sa vodonik-sulfidom da se istalože nečistoće arsena i gvožđa, odvajanje nečistoća, hlađenje preostalog rastvora za taloženje borne kiseline i odvajanje borne kiseline iz rastvora. Reakcija sa sumpornom kiselinom odvija se na temperaturi od 85 do 95°C. Reakcija sa vodonik-sulfidom odvija se na temperaturi od 30 do 90°C. U ovom procesu, arsen se uklanja taloženjem kao sulfid arsena. Sličan postupak uklanjanja arsena iz kolemanitnih i/ili minerala haulita stavljen je na uvid javnosti u US 4756 745 i US 4804 524.

[0005] DE 000019626034 Al stavlja na uvid javnosti metodu pripreme kalcijum borata iz boratnih soli koje sadrže mineral reakcijom minerala sa sumpornom kiselinom na temperaturi u rasponu od 90 do 100°C. Mineral koji se koristi kao polazni materijal može biti kolemanit, haulit ili njihova smeša, na primer. Takođe se navodi da metoda može obuhvatati postupak ispiranja kao korak prethodne obrade za delimično uklanjanje nečistoća, poput sulfida arsena.

[0006] DE 1 134 400 stavlja na uvid javnosti postupak uklanjanja arsena iz oksidnih ruda kao arsen trioksida korišćenjem smeše vodonika i vodene pare, opciono razblažene azotom i/ili ugljenom kiselinom. Proces se izvodi na temperaturi većoj od 500°C, poželjno od 900 do 1100°C. Proces se može izvesti u fluidizovanom sloju. Takođe se upućuje na poznate procese gde se arsen uklanja iz oksidnih ruda koje sadrže gvože ili pirita uz pomoć redukujućih agenasa, kao što je vodonik, pri visokim temperaturama od 900 do 1000°C.

[0007] Dokument WO 2012/080558 A1 odnosi se na postupak i postrojenje za tretiranje čestica koncentrata rude koje sadrže dragocene metale i sadrže najmanje komponente arsena i sumpora. Postupak obuhvata dvostepeni postupak pečenja koji obuhvata prvi korak pečenja u prvom reaktoru za pečenje i drugi korak pečenja u drugom reaktoru za pečenje. Smeša gasa se formira iz prve komponente procesnog gasa dobijene iz prvog koraka pečenja i iz druge komponente procesnog gasa dobijene iz drugog koraka pečenja. Naknadno sagorevanje smeše gasa vrši se u komori za naknadno sagorevanje. Naknadno sagorevanje funkcioniše sa pomenutom redukujućom i prvom komponentom procesnog gasa bogatom sumporom, i drugom komponentom procesnog gasa kao oksidizer gasom kako bi se razgradio SO3 u smeši gasa da bi se smanjio sadržaj SO3. Konačno, izlazni gas je izložen naknadnim koracima hlađenja gasa i uklanjanja prašine.

[0008] Iz WO 2008/077462 A2 poznat je postupak koji se odnosi na proizvodnju bezvodnog metalnog oksida iz metalnog hidroksida, pri čemu je metalni hidroksid barem delimično dehidriran i prethodno zagrejan, pre nego što se metalni hidroksid uvede u reaktor sa fluidizovanim slojem. Stoga se metalni hidroksid zagreva do temperature od oko 650 do oko 1250°C sagorevanjem goriva i dobija se metalni oksid. Primarni vazduh i/ili sekundarni vazduh obogaćen kiseonikom dovodi se u reaktor sa fluidizovanim slojem. Da bi se postigla prilično niska emisija prašine i mala količina dezintegracije zrna, kiseonik ili gas obogaćen kiseonikom se uvodi u reaktor sa fluidizovanim slojem malom brzinom gasa.

[0009] US 5,123,956 razmatra obnavljanje vrednosti dragocenog metala iz vatrostalnih ugljeničnih i sulfidnih ruda, koncentrata ili jalovine, koji takođe uključuju komponente koje sadrže arsen. Specifični postupak treba poboljšati pečenjem rude ili koncentrata rude u gasovitoj atmosferi obogaćenoj kiseonikom koja ima početni sadržaj kiseonika od oko 25 do oko 65 vol.-% uz održavanje temperature reakcije manjom od oko 600°C tokom pečenja i zadržavajući minimalnu količinu gvožđa kako bi reagovao sa arsenom i za formiranje feri-arsenata; nakon toga, dobijanje tako pečene rude kao proizvoda kalcinacije, pri čemu je proizvod kalcinacije pogodan za obnovu vrednosti plemenitih metala u njemu; zlatne rude su poželjne rude kandidati.

[0010] U US 4,919,715 A, rude koje sadrže zlato, koje imaju vatrostalnu sulfidnu materiju ili kombinaciju vatrostalne sulfidne materije i vatrostalne ugljenične materije, prerađuju se da bi se obnovile vrednosti zlata. U procesu se koristi postupak pečenja rude koji koristi dvofaznu peć sa fluidizovanim slojem. Proces, takođe, koristi atmosferu čistog kiseonika za vreme pečenja. Korak ugljenik-u-luženju poželjno se koristi za ekstrakciju vrednosti zlata iz pečene rude.

[0011] Dokument CN 102 628 097 A stavlja na uvid javnosti metodu za pripremu praha koncentrata gvožđa redukcijom i magnetizovanjem crvenog mulja u fluidizovanom sloju koja obuhvata korake magnetizacije, redukcije i pečenja osušenog i prethodno zagrejanog praha crvenog mulja. Nastali ispusni gas je delimično spaljeni deo za predzagrevanje, dok se preostali deo meša sa gasom iz peći za proizvodnju gasa za izgradnju fluidizacionog gasa.

[0012] DE 1 030 819 stavlja na uvid javnosti kontinuirani postupak za pripremu elementarnog sumpora bez arsena i sumpor-dioksida bez arsena iz ruda koje sadrže sumpor i arsen, kao što su rude pirita. Proces obuhvata tri uzastopna koraka: korak uklanjanja arsena, korak destilacije labilnog sumpora i završni korak pečenja. Uklanjanje arsena vrši se pečenjem na temperaturi od 500 do 550°C u reaktoru sa fluidizovanim slojem uz pomoć gasova za pečenje koji sadrže sumpor dioksid koji izlaze iz završnog koraka pečenja i opciono koristeći, takođe, gasove koji izlaze iz koraka destilacije. Arsen se uklanja kao arsen sulfid.

[0013] DE 1134 096 stavlja na uvid javnosti postupak u fluidizovanom sloju pomoću gasa koji sadrži slobodan kiseonik, poput vazduha, za pečenje pirita koji sadrže arsen za dobijanje proizvoda pečenja bez arsena. Proces pečenja se sprovodi na temperaturi od 850 do 900°C u prisustvu manjka kiseonika. Arsen se uklanja kao isparljiva jedinjenja arsena (As2S2, As4, As4O5) iz koraka pečenja, nakon čega sledi odvajanje prašine u separatoru prašine, nakon čega se isparljiva jedinjenja arsena oksiduju u neisparljiva jedinjenja arsena u prisustvu viška kiseonika i razdvajaju se uobičajenim načinima, poput ispiranja ili elektrostatičkog taloženja.

[0014] Dalja metoda za uklanjanje As iz kolemanita opisana je od strane Arslan et al, u Powder technology 103 (1999), 260-264.

[0015] Postupci sa kolemanitom bez pirita opisani u US 4756 894, US 4756 7 45 i US 4804 524 gore zasnovani su na tehnologiji koja uključuje upotrebu sumporne kiseline. Rukovanje sumpornom kiselinom ima nekoliko nedostataka, na primer prevoz na velike udaljenosti i znatne probleme sa otpadnom vodom. Sa druge strane, gore-opisani postupci sa piritom opisani u DE 1 030 819 i DE 1030 819, zasnovani na tehnologijama pečenja u fluidizovanom sloju, nisu toliko primenljivi na nepiritne materijale, kao što je kolemanit.

[0016] Shodno tome, postoji potreba za poboljšanim postupcima pečenja, posebno na bazi tehnologija fluidizovanog sloja za uklanjanje arsena iz materijala bez pirita, izbegavajući upotrebu sumporne kiseline.

KRATAK OPIS PRONALASKA

[0017] Cilj predmetnog pronalaska je, dakle, obezbediti metodu za primenu metode tako da se ublaže gorenavedeni nedostaci. Ciljevi pronalaska se postižu metodom i sistemom koji su okarakterisani onim šta je navedeno u nezavisnim patentnim zahtevima. Poželjna tehnička rešenja ovog pronalaska stavljena su na uvid javnosti u zavisnim patentnim zahtevima.

[0018] Pronalazak se zasniva na vršenju dearsenizacije materijala bez pirita pečenjem u redukcionim uslovima.

[0019] Prednost metode i sistema pronalaska je da se dearsenizacija može izvesti u suvim uslovima, izbegavajući upotrebu sumporne kiseline i izazove uklanjanja otpada.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0020] U daljem tekstu će pronalazak biti detaljnije opisan pomoću poželjnih tehničkih rešenje uz upućivanje na priložene crteže, u kojima

Slika 1 je tipičan primer tehničkog rešenja ovog pronalaska, koja prikazuje osnovni dijagram toka postupka uklanjanja arsena u atmosferi vodonika;

Slika 2 je još jedan tipičan primer tehničkog rešenja pronalaska, koja prikazuje osnovni dijagram toka postupka uklanjanja arsena sa redukcionim gasom proizvedenim u zasebnoj komori za sagorevanje;

Slika 3 je dodatni tipičan primer tehničkog rešenja pronalaska, koja prikazuje prikazuje osnovni dijagram toka postupka sa redukcionim gasom proizvedenim u samom reaktoru za dearsenizaciju, pri čemu se nakon jedinice za prečišćavanje otpadnih gasova postavlja komora za naknadno sagorevanje otpadnih gasova;

Slika 4 je još jedan tipičan primer tehničkog rešenja pronalaska, koja prikazuje osnovni dijagram toka postupka sa redukcionim gasom proizvedenim u samom reaktoru za dearsenizaciju, pri čemu je komora za naknadno sagorevanje otpadnih gasova smeštena u kontekstu sa jedinicom za prečišćavanje gasova.

DETALJNI OPIS PRONALASKA

[0021] Pronalazak se odnosi na metodu uklanjanja arsena iz materijala koji ne sadrže pirit podvrgavanjem materijala bez pirita pečenju na temperaturi nižoj od 900°C u redukcionim uslovima.

[0022] Polazni materijali bez pirita za metodu prema pronalasku su obično izabrani iz boratnih minerala i koncentrata. U poželjnom tehničkom rešenju ovog pronalaska, minerali bez pirita izabrani su iz kolemanita i haulita.

[0023] U jednom aspektu ovog pronalaska, redukcioni uslovi pečenja nastaju uvođenjem redukcionog gasa u pečenje.

[0024] Redukcioni gas može biti vodonik, koji je obično prethodno zagrejan do temperature u rasponu od 150 do 600°C, poželjno od 200 do 350°C. Redukcioni gas, takođe, može biti gas dobijen sagorevanjem prirodnog gasa ili tečnog naftnog gasa. Gas dobijen kao proizvod sagorevanja sadrži gasove kao što su H2: 0-40 vol. %, CO: 0-20 vol. %, H2O: 0-20 vol. %, CO2: 0-10 vol. %, N2: 35 -75 vol. %, O2: 0 vol. %, koji se zatim uvode u pečenje.

[0025] U drugom aspektu ovog pronalaska, redukcioni gas za pečenje se proizvodi u samom reaktoru za pečenje. U ovom aspektu predmetnog pronalaska, gas koji se uvodi u pečenje može biti izabran od vodonika, prirodnog gasa ili tečnog naftnog gasa. Redukcioni gasovi formirani u pečenju sadrže gasove kao što su H2: 0-35 vol. %, CO: 0-15 vol. %, H2O: 5-25 vol. %, CO2: 5-15 vol. %, N2: 40 -70 vol. %, O2: 0 vol. %.

[0026] U poželjnom tehničkom rešenju ovog pronalaska, pečenje se vrši u fluidizovanom sloju. Za fluidizaciju se mogu koristiti različite vrste reaktora sa fluidizovanim slojem, kao što su reaktor sa fluidizovanim slojem, reaktor sa cirkulacionim fluidizovanim slojem ili prstenasti reaktor sa fluidizovanim slojem. Tip reaktora zavisi od ponašanja fluidizacije, kinetike reakcije i kapaciteta. Reaktor sa fluidizovanim slojem (FB reaktor) je pogodan za umereno i kritično ponašanje fluidizacije i/ili sporu kinetiku reakcije i mali kapacitet. Reaktor sa cirkulacionim fluidizovanim slojem (CFB reaktor) pogodan je za dobro ponašanje fluidizacije i umerenu ili brzu kinetiku reakcije i veliki kapacitet. Prstenasti reaktor sa fluidizovanim slojem (AFB reaktor) je pogodan za iste procesne uslove kao i gornji CFB reaktor kao i u situacijama kada je temperatura fluidizacionog gasa viša od oko 400°C i druge situacije čime se izbegava potreba uvođenja fluidizacionog gasa preko mlaznica, koje imaju tipično temperaturno ograničenje od 400 do 500°C.

[0027] Kada se pečenje vrši u fluidizovanom sloju, gas koji se uvodi u pečenje deluje kao gas za fluidizaciju. Posledično, gas za fluidizaciju može biti (prethodno zagrejani) vodonik, prirodni gas ili tečni naftni gas, ili gas dobijen sagorevanjem prirodnog ili tečnog naftnog gasa.

[0028] U jednom tehničkom rešenju predmetnog pronalaska, materijal bez pirita je prethodno zagrevan do temperature u opsegu od 200 do 600°C, poželjno 300 do 500°C, pre uvođenja u pečenje. Predzagrevanje se može izvesti različitim metodama, kao što je pomoću metode cirkulacionog fluidizovanog sloja (CFB), protiv-strujne-venturi metode ili metode rotacione sušare.

[0029] Pečenje se izvodi na temperaturi u opsegu 400 do 800°C, poželjno 500 do 700°C. Pritisak u pečenju je obično u opsegu od 10 kPa do 300 kPa. Vreme zadržavanja pri pečenju može se odabrati u rasponu od nekoliko minuta do nekoliko sati.

[0030] Arsen izlazi iz pečenja sa otpadnim gasovima u isparljivom obliku, uglavnom kao arsen sulfid ili smeša arsen sulfida i arsen trioksida.

[0031] Od pečenja, otpadni gasovi koji sadrže arsen se uvode u prečišćavanje. Prečišćavanje obično obuhvata uklanjanje prašine i kvenčovanje da bi se dobili prečišćeni otpadni gasovi i jedinjenje arsena u čvrstom obliku. Uklanjanje prašine se može izvesti na primer pomoću ciklona i/ili filtera. Kvenčovanje se obično vrši u alkalnom tipu perača gasova (eng. scrubber) sa natrijum hidroksidom (NaOH). Jedinjenje arsena se obnavlja u čvrstom obliku kao fina prašina.

[0032] Prečišćeni otpadni gasovi mogu se reciklirati u pečenje, nakon opcionog predzagrevanja.

[0033] U jednom aspektu ovog pronalaska, otpadni gasovi iz pečenja mogu biti podvrgnuti sagorevanju, bilo pre bilo posle ili u kontekstu sa prečišćavanjem. Sagorevanje otpadnih gasova posebno se primenjuje na aspekt predmetnog pronalaska gde se redukcioni gas za pečenje stvara u samom reaktoru za pečenje, gde se obično zahteva naknadno sagorevanje. Naknadno sagorevanje se obično vrši vazduhom.

[0034] Materijal bez pirita dobijen je iz pečenja kao kalcijum borat bez arsena, koji može biti podvrgnut sulfatizaciji za proizvodnju borne kiseline.

[0035] U sledećem aspektu pronalaska, pronalazak se odnosi na sistem za uklanjanje arsena iz materijala koji ne sadrže pirit, koji obuhvata:

(a) jedinicu za uklanjanje arsena, koja je prilagođena za uklanjanje arsena iz materijala bez pirita pečenjem prethodno zagrejanim vodonikom da bi se formirao kalcijum borat bez arsena i otpadni gasovi koji sadrže arsen,

(b) prvu jedinicu za predzagrevanje koja je prilagođena za predzagrevanje materijala bez pirita,

(c) drugu jedinicu za predzagrevanje koja je prilagođena za predzagrevanje vodonika, (d) jedinicu za prečišćavanje koja je prilagođena za prečišćavanje otpadnih gasova koji sadrže arsen da bi se dobili prečišćeni otpadni gasovi i jedinjenje arsena u čvrstom obliku.

[0036] Sistem za uklanjanje arsena iz materijala bez pirita obuhvata:

(a) jedinicu za uklanjanje arsena, koja je prilagođena za uklanjanje arsena iz materijala bez pirita pečenjem gasom dobijenim sagorevanjem prirodnog gasa ili tečnog naftnog gasa, čime se formira kalcijum borat bez arsena i otpadni gasovi koji sadrže arsen,

(b) jedinicu za predzagrevanje koja je prilagođena za predzagrevanje materijala bez pirita, (c) jedinicu za sagorevanje koja je prilagođena za sagorevanje prirodnog gasa ili tečnog naftnog gasa, i

(d) jedinicu za prečišćavanje, koja je prilagođena za prečišćavanje otpadnih gasova koji sadrže arsen, da bi se dobili prečišćeni otpadni gasovi i jedinjenje arsena u čvrstom obliku.

[0037] U daljem tekstu, pronalazak će biti prikazan uz upućivanje na slike 1 do 4, koje su tipični primeri metode pronalaska, prikazujući, takođe, kombinacije raznih predtretmanskih i posttretmanskih koraka. Tipični primeri sa slika 1-4 nisu namenjeni ni na koji način da ograniče pronalazak.

[0038] Uz upućivanje na sliku 1, ovo prikazuje osnovni dijagram toka postupka za uklanjanje arsena u atmosferi vodonika. Kolemanit se prvo podvrgava predzagrevanju (10). Predzagrevanje se izvodi metodom cirkulacionog fluidizovanog sloja. Prilikom predzagrevanja, kolemanit se prethodno zagreva na temperaturu od 470°C. Pri predzagrevanju, kolemanit počinje da se razlaže do kalcijum borata. Prethodno zagrejani kolemanit (kolemanit, koji sadrži arsen, sa kalcijum boratom) dalјe se uvodi u dearsenizaciju (20). Dearsenizacija se vrši pečenjem na temperaturi od 500°C u reaktoru sa fluidizovanim slojem koristeći prethodno zagrejani vodonik kao gas za fluidizaciju. Prethodno zagrejani vodonik se dobija iz odvojene faze (30) predzagrevanja, gde se vodonik prethodno zagreva na temperaturu od 200 do 350°C. Dearsenizacija stvara kalcijum borat bez arsena i otpadne gasove koji sadrže arsen. Iz procesa se dobija kalcijum borat bez arsena. Otpadni gasovi koji sadrže arsen uvode se u prečišćavanje uklanjanjem prašine i kvenčovanjem (40, 50). Čvrsti materijal se iz uklanjanja prašine (40) vraća nazad u dearsenizaciju (20). Otpadni gasovi koji sadrže arsen, iz kojih je uklonjena prašina, uvode se u kvenčovanje (50) u alkalnom peraču gasova sa NaOH. Arsen (As) se dobija iz kvenčovanja (naglog hlađenja) u obliku sitne prašine (arsen sulfid ili smeša arsen sulfida sa arsen trioksidom). Prečišćeni otpadni gasovi bez arsena mogu se reciklirati u predzagrevanje (30) vodonika i posle toga do dearsenizacije (20). Opciono, prečišćeni gasovi mogu da se uvedu u sagorevanje gorivom da bi se stvorio vrući gas za predzagrevanje (10) kolemanita (nije prikazano na slici 1).

[0039] U tehničkom rešenju sa slike 1, energiju potrebnu za pečenje isporučuje prethodno zagrejani kolemanit. Nije neophodno sagorevanje vodonika u reaktoru za dearsenizaciju.

[0040] Pozivajući se na sliku 2, ona prikazuje osnovni dijagram toka postupka za uklanjanje arsena redukcionim gasom proizvedenim u zasebnoj komori za sagorevanje. Osnovni postupak je inače isti kao na slici 1, ali redukcioni gas za dearsenizaciju se dobija iz posebne komore (30’) za sagorevanje, gde se sagoreva prirodni gas ili tečni naftni gas (TNG), a zatim se gasovi sagorevanja uvode u dearsenizaciju (20) kao fluidizacioni gasovi.

[0041] Tehničko rešenje sa slike 2 je pogodno za situacije u kojima je temperatura u reaktoru za dearsenizaciju prilično niska (kao što je 500 do 700°C) i za gorivo (poput prirodnog gasa) kome je potrebna visoka temperatura da delimično sagori.

[0042] Pozivajući se sada na sliku 3, ona pokazuje osnovni dijagram toka postupka sa redukcionim gasom proizvedenim u samom reaktoru za dearsenizaciju. Proces je inače isti kao na slici 1, ali gas za fluidizaciju (vodonik, TNG ili prirodni gas) se uvodi u reaktor (20) za dearsenizaciju bez predzagrevanja. Dearsenizacija je izvršena na temperaturi od 600 do 800°C. Pored toga, postoji komora (25) za naknadno sagorevanje za otpadne gasove (koji sadrže CO i vodonik) koja je postavljena posle jedinice (40, 50) za prečišćavanje otpadnih gasova. Naknadno sagorevanje otpadnih gasova vrši se vazduhom. Otpadni gasovi se recikliraju iz naknadnog sagorevanja u predzagrevanje (10) kolemanita. Pored toga, opciona struja otpadnog gasa se može iz kvenčovanja (50) uvesti u dearsenizaciju.

[0043] Tehničko rešenje sa slike 3 je pogodno za situacije u kojima primenjeno gorivo delimično sagoreva na temperaturi dearsenizacije i gde se energija za redukciju može obezbediti sagorevanjem goriva u samom reaktoru za dearsenizaciju.

[0044] Pozivajući se na sliku 4, ona prikazuje osnovni dijagram toka drugog procesa sa redukcionim gasom proizvedenim u samom reaktoru za dearsenizaciju. Proces je inače isti kao na slici 3, ali je komora (55) za naknadno sagorevanje za otpadne gasove postavljena ispred odeljka (50) za kvenčovanje jedinice (40,50) za prečišćavanje otpadnih gasova.

[0045] Na isti način kao tehničko rešenje sa slike 3, sa slike 4 je pogodno za situacije kada primenjeno gorivo delimično sagoreva na temperaturi dearsenizacije i gde se energija za redukciju može obezbediti sagorevanjem goriva u samom reaktoru za dearsenizaciju.

[0046] Stručnjaku u oblasti će biti očigledno da, kako tehnologija napreduje, se inventivni koncept može primeniti na različite načine. Pronalazak i njegova tehnička rešenja nisu ograničeni na gore opisane primere, već mogu varirati u obimu patentnih zahteva.

Claims (12)

Patentni zahtevi

1. Metoda uklanjanja arsena iz materijala bez pirita, naznačena podvrgavanjem materijala bez pirita izabranog od boratnih minerala i koncentrata pečenju na temperaturi nižoj od 900°C u redukcionim uslovima.

2. Metoda prema patentnom zahtevu 1, naznačena time da su minerali bez pirita izabrani od kolemanita i haulita.

3. Metoda prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time da se pečenje izvodi u fluidizovanom sloju.

4. Metoda prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time da se redukcioni uslovi stvaraju uvođenjem redukcionog gasa u pečenje, gde redukcioni gas je poželjno vodonik, koji je poželjno prethodno zagrejan do temperature u rasponu od 150 do 600°C, poželjno 200 do 350°C, ili time da redukcioni gas je gas dobijen sagorevanjem prirodnog gasa ili tečnog naftnog gasa.

5. Metoda prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time da se redukcioni uslovi stvaraju uvođenjem u pečenje gasa koji formira redukcioni gas u uslovima pečenja, pri čemu poželjno gas uveden u pečenje je odabran od vodonika, prirodnog gasa ili tečnog naftnog gasa.

6. Metoda prema patentnom zahtevu 3 i bilo kom od patentnih zahteva 4 do 5, naznačena time da se gas uveden u pečenje koristi kao fluidizacioni gas.

7. Metoda prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time da je pre uvođenja u pečenje, materijal bez pirita prethodno zagrejan do temperature u opsegu od 200 do 600°C, poželjno 300 do 500°C i time da je predzagrevanje poželjno izvršeno metodom odabranom od metode cirkulacionog fluidizovanog sloja (CFB), protiv-strujneventuri metode i metode rotacione sušare.

8. Metoda prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time da se pečenje izvodi na temperaturi u opsegu 400 do 800°C, poželjno 500 do 700°C.

9. Metoda prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time da arsen izlazi iz pečenja sa otpadnim gasovima u isparljivom obliku kako bi se proizveli otpadni gasovi koji sadrže arsen, gde poželjno arsen izlazi kao arsen sulfid ili smeša arsen sulfida i arsen trioksida.

10. Metoda prema patentnom zahtevu 9, naznačena time da metoda dalje obuhvata prečišćavanje otpadnih gasova koji sadrže arsen da bi se dobili prečišćeni otpadni gasovi i jedinjenja arsena u čvrstom obliku, gde prečišćavanje poželjno obuhvata uklanjanje prašine i kvenčovanje i gde se prečišćeni otpadni gasovi poželjno recikliraju u pečenje ili predzagrevanje gasa uvedenog u pečenje.

11. Metoda prema patentnom zahtevu 10, naznačena time da se prečišćeni otpadni gasovi uvode u sagorevanje, poželjno pre prečišćavanja, gde se toplota oslobođena u sagorevanju poželjno uvodi u predzagrevanje materijala bez pirita.

12. Metoda prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time da se materijal bez pirita obnavlja kao kalcijum borat bez arsena iz pečenja.