RS60027B1 - Metoda za rad i kontrolisanje mreže svetala - Google Patents

Description

Opis

[0001] Predmetni ponalazak se odnosi na metodu za rad i naročito kontrolisanje mreže svetala, u kom slučaju su svetla naročito ulična rasveta.

[0002] Stanje tehnike pokazuje da se mreže svetala opremaju sve inteligentnijim kontrolnim sistemima. Na primer, mrežama svetala se može upravljati pomoću sistema za daljinsko upravljanje, u kojima uređaj poznat kao kontroler odeljka koji je povezan sa upravljačkom konzolom na PC uređaju, kontroliše više svetala pomoću njihovog kontrolnog modula. Kontroler odeljka, koji je prevelik da bi bio integrisan u svetlo, mora biti postavljen tako da svetla koja treba da se kontrolišu mogu komunicirati sa kontrolerom preko kratkodometnog komunikacionog modula. Kvar kontrolera odeljka vodi otkazivanju kontrole mreže svetala. Konačno, kašnjenje u mreži je uporedivo visoko usled velikog broja svetala koja se mogu kontrolisati pomoću kontrolera odeljka, tako da se događaji visokog prioriteta ne mogu preneti do potencijalnih daljih grupa na vreme usled visokog kašnjenja.

[0003] WO 2014/147510 A1 stavlja na uvid javnosti spoljašnu mrežu rasvete u kojoj je obezbeđeno inteligentno nadziranje, kontrola i upravljanje. Svaka svetlosna jedinica u mreži uključuje senzor pri čemu svaka svetlosna jedinica komunicira sa najmanje jednom drugom svetlosnom jedinicom. Svako svetlo se kontroliše pomoću centralnog upravljačkog sistema kao odgovor na senzorsku informaciju dobijenu iz svetala u mreži.

[0004] US 2013/0057158 A1 stavlja na uvid javnosti spoljašnju mrežu rasvete koja sadrži mnoštvo modula za kontrolu osvetljenja i baznu stanicu; svaki modul sadrži mnoštvo komunikacionih modula, kao što su PLC modul i bežični modul, GPS modul i senzor. Ova mreža osvetljenja sadrži neke prepletene pod-mreže („mesh sub-networks“).

[0005] US 2010/201267 A1 stavlja na uvid javnosti sistem osvetljenja oblasti koji je sačinjen od mnoštva svetlosnih elemenata osetljivih na progresivno kretanje korisnika kroz oblast. Mnoštvo svetlosnih grupa normalno se pokreće prema pravilima na bazi grupe u zavisnosti od otkrivanja pokreta. Za bolje osvetljavanje predlaže se direktan prenos između kontrolnih modula koji pripadaju različitim grupama („segmenti linearnih putanja“ – eng. "linear path segments") ali koji su locirani jedan pored drugog na raskršćima ulica.

[0006] Ovde opisani pronalazak ima za cilj da stvori metodu za rad mreže svetala, koja ne samo da je lakša za pokretanje, već takođe garantuje poboljšanu stabilnost komunikacije kao i bržu komunikaciju. Zadatak se rešava metodom opisanom u patentnom zahtevu 1 kao i predmetom opisanim u patentnom zahtevu 8. Pogodna tehnička rešenja pronalaska su opisana u patentnim pod-zahtevima koji se odnose na prethodno pomenute patentne zahteve kao i u sledećem opisu.

[0007] Metoda u skladu sa ovim pronalaskom može se iskoristiti da olakša rad mreže. Istovremeno, unapređena stabilnost komunikacije i brža komunikacija su zagarantovane. Metoda za rad mreže i naročito njeno kontrolisanje, naročito uličnih svetala, u skladu sa ovim pronalaskom koristi više kontrolnih modula, od kojih je svaki dodeljen jednom svetlu i od kojih je svaki opremljen dugodometnim komunikacionim modulom (npr. GSM, GPRS, Iridijum ili druge mobilne mreže ili eternet veze), kratkodometnim komunikacionim modulom (ZigBee, 6 LoWPAN ili sličnim), poželjno komunikacionim modulom bliskog polja (eng. near field communication – NFC), geokoordinatnim modulom za određivanje položaja kontrolnog modula baziranog na GPS, GLONASS Galileo, BeiDou ili drugim osobitim satelitskim sistemima pozicioniranja, kontroler i dodatno kontrolni izlaz (npr. na bazi DALI ili 0 prema 1 do 10 volti). Najmanje jedan od kontrolnih modula sadrži senzor (npr. radar ili infracrveni senzor), koji može da stvori senzorsku informaciju, odnosno senzorske podatke koji su od važnosti više nego jednoj grupi. Kontrolni izlaz može preneti kontrolne signale pokretaču svetlosnog izvora, poželjno uličnom svetlu. Nadalje, mreža je opremljena najmanje jednim serverom koji može biti u dometu dalekodometnog komunikacionog modula. Odgovarajući softver za daljinsko upravljanje može raditi na ovom serveru. Dugodometni komunikacioni modul može biti zasnovan na različitim mrežnim tehnikama. Na primer, ove mogu biti mobilna mreža, IP-mreža ili dugodometna P2P mreža (eng. „peer to peer“ – ravnopravnih članova).

[0008] Za instaliranje i/ili rad mreže, kontrolni moduli su podeljeni u nekoliko grupa kontrolnih modula, pri čemu je ova podela zasnovana na informacijama obezbeđenim od strane kontrolnih modula a u vezi okruženja, svetala i/ili kontrolnog modula. Naročito, najviše 200 a poželjno ne više od 50 kontrolnih modula je dodeljeno jednoj grupi.

[0009] Kao informacije o okruženju, pored geokoordinata, u obzir se mogu uzeti informacije u vezi susednih kontrolnih modula u kratkodometnoj mreži (npr. kvalitet veze i/ili druge RF karakteristike i/ili tabele susedstva) i/ili okruženju svojstvene informacije (npr. intenzitet svetlosti u okolini). Informacije u vezi svetala mogu biti informacije u pogledu izvora svetlosti koji se koriste, njihovih pogona i/ili dalji detalji dodeljenog svetla, npr. intenzitet trenutnog svetla ili prigušivanje. Informacije kontrolnog modula su, naročito, informacije koje se koriste za jasnu identifikaciju kontrolnog modula, kao što je njegova IP adresa ili drugi jedinstveni identifikator (eng. UID – Unique IDentifier).

[0010] U skladu sa ovim pronalaskom, server odabira jedan kontrolni modul po grupi kao grupni kontroler. Drugi kontrolni moduli odgovarajuće grupe koriste njihove kratkodometne komunikacione module da komuniciraju sa ovim kontrolerom. Ovo znači da komunikacija unutar grupe koristi odgovarajuće kratkodometne komunikacione module. Unutar grupe, kontrolni moduli grupe formiraju kratkodometnu mrežu pomoću njigovih odgovarajućih kratkodometnih komunikacionih modula, poželjno prepletenu mrežu.

[0011] Tokom normalnog rada mreže, grupni kontroler može da prenosi samo informacije o svom okruženju, svetlu i/ili kontrolnom modulu (svojstvene) i odgovarajuće informacije primljene od njegovih drugih kontrolnih modula prema serveru putem dugodometnog komunikacionog modula. U ovu svrhu, normalnim radom se smatra uobičajeni rad mreže, u kome je svaki kontrolni modul dodeljen grupi i u kome svi kontrolni moduli izvršavaju njihove stvarne zadatke, kontrolišući svetlo. Za oba, metode opisane u tekstu iznad i ispod, prenos informacija se uvek izvršava kroz prenos odgovarajućih podataka na osnovu svojstvenih komunikacionih protokola.

[0012] U skladu sa ovim pronalaskom, informacije od značaja za više od jedne grupe mogu brzo biti razmenjene između susednih grupa. Informacije od značaja za više od jedne grupe su, naročito, senzorske informacije ili podaci zasnovani na senzorskim informacijama, na primer u pogledu stanja osvetljenja za vožnju kola ili pešake. Povećana brzina komunikacije u poređenju sa stanjem tehnike se zasniva na odgovarajućoj informaciji koja biva prenesena ili direktno putem dugodometne mreže do grupnog kontrolera susedne grupe, zaobilazeći server, ili direktno putem kratkodometne mreže do kontrolnog modula susedne grupe.

[0013] Naročito, ova informacija se može prenositi direktno od kontrolnog modula opremljenog senzorom koji je informaciju stvorio. Za potrebe protokola, server može biti informisan o toj odgovarajućoj informaciji.

[0014] Podaci od značaja za više grupa zasnovani na senzorskim informacijama mogu se prenositi direktno putem kratkodometne mreže do kontrolnog modula susedne grupe, zaobilazeći server, ukoliko se korisit različiti frekventni opseg u odnosu na onaj koji se korisi tokom normalnog rada unutar pojedine grupe. Ovo znači da bi kratkodometni komunikacioni modul trebalo da ima mogućnost multipleksiranja.

[0015] Da bi se predupredili lažni alarmi ili optimizovalo stanje osvetljenja, prenos senzorskih informacija zasnovanih na događaju može biti podložan prostornoj i/ili vremenskoj pojavi događaja. Na primer, ako samo jedno vozilo prilazi prelazu, nikakve informacije se ne mogu preneti, dok ukoliko se prilazak dvaju ili više vozila signalizira od strane različitih senzora istom grupnom kontroleru, ova informacija se može preneti susednoj grupi i jačina osvetljenja u različitim grupama može biti povećana.

[0016] Povoljno je za server, ako odgovarajući softver može da napravi grugno nezavisni izbor kontrolnih modula za razmenu podataka od interesa za više grupa. Ovo može biti podržano grafički, na primer, ako oni kontrolni moduli zaduženi za razmenu senzorskih informacija budu obeleženi na preglednoj mapi. To omogućava velikim raskrsnicama na granicama susednih grupa, a koje su opremljene kontrolnim modulima koji pripadaju različitim grupama koje treba obeležiti, da brzo pojačaju intenzitet osvetljenja u pravcu kretanja prilazećeg automobila. Naravno, ovaj odabir i odgovarajući komunikacioni partneri biće obezbeđeni članovima odgovarajućih grupa na koje je izvršen uticaj u listi primera.

[0017] Zbog redundantne postavke odgovarajućih kontrolnih modula unutar grupe, novi grupni kontroler se lako može odrediti od strane servera u slučaju otkazivanja grupnog kontrolera. Jednom kada je novi grupni kontroler unutar grupe proglašen, tj. na nivou kratkodometne komunikacione mreže (eng. PAN = Personal Area Network), drugi kontrolni moduli, koji nisu definisani kao grupni kontroleri, uspostavljaju svoje veze preko grupnog kontrolera. Ovo znači da server može da nastavi sa kontrolisanjem i nadgledanjem sistema. Istovremeno, jedan aktivni kontrolni modul (grupni kontroler) po grupi stvara znatno niže troškove nego kada u mreži svi kontrolni moduli komuniciraju odvojeno sa serverom putem njihovih odgovarajućih dugodometnih modula. Postavka unutrašnje grupne mreže kao prepletene mreže (eng. „mesh network“) čini sistem i komunikaciju na PAN-nivou otpornijom na otkazivanje.

[0018] Ukoliko je „sa“ upotrebljeno u tekstu iznad ili ispod u objašenjenju koraka postupka, to ne znači nužno da su povezani koraci postupka istovremeni. Tačnije, ovi koraci postupka mogu (ali ne moraju) biti istovremeni.

[0019] Server u ovom slučaju nije nužno odvojeni sistem obrade podataka sa odvojenim hardverom. To može takođe samo biti projektno svojstveno (specifični) odvajanje unutar programa za daljinsko upravljanje. Takođe, to može biti virtuelni server na istom hardveru ili rešenje unutar oblaka (eng. „cloud“).

[0020] Da bi se postavila prepletena mreža, za odgovarajući grupni kontroler može biti pogodno da primi podatke o članovima svoje grupe sa servera i da se odredi kao grupni kontroler prema ostalim članovima grupe. Kao alternativa ili dodatno, članovi drugih grupa mogu primiti podatke o putu komunkacije ili željenom grupnom kontroleru kako bi se osiguralo da komunikacija sa serverom i između više grupa ostane bez problema.

[0021] U skladu sa tim, informacija obezbeđena od strane servera može biti informacija za kontrolne module, koja ove informiše o susednim kontrolnim modulima iste grupe. Server može, na primer, da izdvoji ove podatke posmatranjem geokoordinata odgovarajućih kontrolnih modula.

[0022] Kako bi se signaliziralo uspešno puštanje u pogon/uključivanje, na primer uspešna integracija kontrolnog modula u grupnu mrežu ili uspešno uspostavljen kontakt sa serverom, radnom osoblju kada se novo svetlo ili novi kontrolni modul instaliraju i/ili posle rada na održavanju odgovarajućeg svetla, kontrolni modul može upravljati radom svetla koristeći drugačiji nivo osetljenja tokom unapred utvrđenih ili utvrdivih vremenskih intevala jednom kada se postigne željeno stanje.

[0023] Poželjno, najmanje jedan od kontrolnih modula prima ne samo informacije u vezi prenosa podataka između grupa, već takođe i skup parametara za rad svetala iz servera posle njegove inicijalne instalacije i/ili reinstalacije. Ovaj skup se može, na primer, sastojati iz krivulja prigušenja.

[0024] Kako bi olakšao najbrži mogući početak rada mreže bez odlaganja, kontrolni moduli mogu ispitati kratkodometnu mrežu na postojanje drugih kontrolnih modula automatski pošto su prvi put pokrenuti, na taj način praveći unutrašnju tabelu susednih modula koja sadrži najbliže susedne module u kratkodometnoj mreži. Ovaj lista se kasnije može preneti do servera. Naročito, ova informacija o susednim modulima se može preneti serveru zajedno sa drugim informacijama svojstvenim svetlu ili svojstvenim kontrolnom modulu pošto je prepletena mreža postavljena i grupni kontroler dodeljen.

[0025] Idealna, tj. brza komunikacija unutar grupe se ostvaruje naročito ako se, u zavisnosti od broja novih kontrolnih modula, zahtev grupe izvodi u unapred definisano vreme i/ili usled pokretanja od strane servera putem okruženja kontrolnih modula zasnovanog na kratkodometnoj mreži. U ovu svrhu, može biti od pomoći ako se komunikacija unutar prepletene mreže preko grupnog kontrolera ka serveru ograniči i dozvoli samo posmatranje i komunikacija sa najbližim susednim modulima u prepletenoj mreži zasnovana na kratkodometnim modulima i odgovarajućem protokolu. Ovo služi da se stvore tabele ili liste susedstva modula, sa informacijama u vezi sa jačinom signala i/ili kvalitetom veze sa odgovarajućim susednim modulom koji je registrovan u datom trenutku. Ova informacija može biti pohranjena u privremenoj i/ili stalnoj memoriji, a onda prenesena putem grupnog kontrolera ili, ako su svi dugodometni komunikacioni moduli kontrolnih modula aktivni, prenesena direktno do servera.

[0026] Kako bi se omogućilo serveru da odabere odgovarajući grupni kontroler i stvori idealnu grupu, može biti korisno imati registar odgovarajućih kontrolnih modula i čuvati podatke u pogledu njihovih UID-a u kratkodometnoj mreži, njihovih IP adresa u dugodometnoj mreži, njihovih UID-a u mreži bliskog polja, svetlu svojstvenih informacija, podatke o broju suseda u kratkodometnoj mreži, naročito do 50, a poželjno do 10 susednih kontrolnih modula u kratkodometnoj mreži uključujući njihove UID-e i/ili kvalitet veze susednih kontrolnih modula prilikom procesa skeniranja, a onda ove informacije (podatke) preneti putem grupnog kontrolera do servera u datom trenutku. Ako je kontrolni modul aktivan, tj, opremljen aktivnim pristupom dugodometnoj mreži, server može primiti ove informacije direktno od kontrolnog modula.

[0027] Puštanje u pogon mreže i podela u grupe i/ili dodela grupnog kontrolera na serveru bi trebalo, poželjno, da se vrši automatski. Kao alternativa ili dodatno, podela u grupe i/ili dodela grupnog kontrolera može se menjati korisničkim unosom. Na primer, ovo je korisno ako program koji radi na serveru uzrokuje nejasan odabir grupnog kontrolera.

[0028] Kako bi se kašnjenje u mreži održavalo ispod željenog nivoa, svakoj grupi bi poželjno trebalo dodeliti maksimalni definišući broj kontrolnih modula koji se mogu postaviti na serveru, gde bi 200 kontrolnih modula potencijalno bila gornja granica. Testovi i simulacije sa korišćenjem do 2000 svetala pokazuju da kašnjenje u većim mrežnim grupama postaje preveliko da bi se garantovao ispravan rad i redovna provera stanja mreže.

[0029] Poželjno, broj kontrolnih modula bi trebalo da bude manji od 150 po grupi, naročito manji od 50 kontrolnih modula.

[0030] Naročito, izbor grupnog kontrolera i/ili dodeljivanje kontrolnih modula njihovim odgovarajućim grupama može uzeti u obzir barem neka od pravila za:

• odnos aktivnih kontrolnih modula prema neaktivnim,

• dostupnost susednih kontrolnih modula u kratkodometnoj mreži,

• broj kvarova na mreži,

• promene na mreži (novi kontrolni moduli u odnosu na obrisane kontrolne module), • promene kvaliteta veze u kratkodometnoj mreži,

• procenjene troškove veze sa pružaocem usluga dugodometne mreže,

• komunikaciju senzorskih podataka među susednim grupama,

• kašnjenje unutar grupe (uključujući usporavanje usled prostorne udaljenosti),

• alternativne opcije (zamena pokvarenih grupnih kontrolera) i/ili

• stabilizacionu komponentu kako bi se uzelo u obzir vremenski kontrolisano prigušenje.

Poželjno, pravila se mapiraju i povezuju sistemom veštačke inteligencije (eng. „artificial inteligence Jednostavno sprovođenje ovih pravila može koristiti logičke operacije, npr. I/ILI/NITI linkove.

[0031] Nadalje, zaštita od otkazivanja se povećava ako se definiše najmanje jedan zamenski grupni kontroler od strane servera prema kontrolnim strategijama, koji iz isključenog prelazi u aktivno stanje ako konkretni grupni kontroler otkaže.

[0032] Kako bi se detekcija informacija sredine od strane kratkodometne mreže i komunikacija u kratkodometnoj mreži u svrhe normalnog rada (komunikacija sa serverom) dodatno oslobodile problema, može biti korisno da se odgovarajuća komunikacija u kratkodometnoj mreži obavlja u različitim frekventnim opsezima pomenute mreže. Poželjno je za ovo koristiti iste antene (režim multipleksiranja).

[0033] Mreža u skladu sa ovim pronalaskom, dizajnirana kao što je opisano u tekstu iznad i spod takođe ima odgovarajuće prednosti.

[0034] Za dalje prednosti i detaljna svojstva pronalaska, pogledati sledeće opise slika. Šematske slike prikazuju:

Sl.1 mrežu u skladu sa ovim pronalaskom,

Sl.2 drugu mrežu u skladu sa ovim pronalaskom,

Sl.3 komponentu objekta u skladu sa ovim pronalaskom, prema sl.2

Sl.4 komponentu objekta u skladu sa ovim pronalaskom, prema sl.2

[0035] Pojedinačna tehnička svojstva primera dizajna opisanih u tekstu ispod mogu biti kombinovana sa primerima dizajna opisanim u tekstu iznad kao i svojstva nezavisnih patentnih zahteva i potencijalnih dodatnih patentnih zahteva kako bi se obrazovali objekti u skladu sa ovim pronalaskom. Ukoliko to ima smisla, funkcionalno ekvivalentnim elementima se daju isti pozivni brojevi.

[0036] U skladu sa metodom ovog pronalaska, sl.1 prikazuje mnoštvo kontrolnih modula 1 koji su dodeljeni grupnom kontroleru 2. Hardver grupnog kontrolera 2 je identičan kontrolnim modulima 1. Međutim, samo dotični grupni kontroler 2 može koristiti dugodometnu vezu 3 da komunicira sa serverom 4. Uobičajeno, ovo je pristup lokalnom pružaocu usluga mobilne mreže, preko koga server onda može ostati dostupan putem IP-WAN veze. Veza između servera i grupnih kontrolera može, na primer, biti izvedena putem uobičajenog internet protokola (TCP/IP).

[0037] Unutar grupe 7, kontrolni moduli komuniciraju među sobom putem kratkodometnih veza 6. Poželjno, ova komunikacija bi trebalo da bude zasnovana na prepletenoj mreži na IEEE 802.15.4 standardu, na primer ZigBee.

[0038] Pojedinačne grupe 7 kontrolnih modula 1, 2 uobičajeno se ne mogu videti međusobno, pa se stoga ne mogu ni ometati međusobno. Međutim, za komunikaciju nekoliko grupa može biti predviđeno da kontrolni moduli sa susednim lokacijama koriste kratkodometnu vezu 8 kako bi delili/razmenjivali ili preusmeravali senzorske podatke ili odgovarajuće informacije između grupa. Ovo može onda biti upotrebljeno da se započnu delovanja poput pojačavanja količine svetla. Kao alternativa, ova komunikacija može takođe koristiti odgovarajuće grupne kontrolere 2, koji se međusobno mogu videti preko njihovih IP adresa na inter- ili intranetu. Informacije u vezi toga koji kontrolni modul može komunicirati sa kojim drugim kontrolnim modulom i kako ovaj modul može komunicirati je definisana na serveru i izvršena, na primer u slučaju kratkodometne komunikacije između grupa, naročito pomoću jedinice za multipleksiranje svakog kontrolnog modula.

[0039] U skladu sa drugim primerom dizajna pronalaska u skladu sa sl.2, više svetala sa njihovim odgovarajućim kontrolnim modulima 23 and 23' poređano je duž ulice 24. Ova svetla pripadaju grupi svetala ili kontrolnih modula A, koja je bila unapred određena na serveru. Obe grupe, A i B, označene su isprekidanim linijama 26 ili 27. Grupa B sadrži svetla sa njihovim odgovarajućim kontrolnim modulima 28 ili 28' koji su pozicionirani duž presečne ulice 29 koja vodi u ulicu 24. Unutrašnji crni krugovi 31 i 32 označavaju svetlo sa aktivnim kontrolnim modulom, grupnim kontrolerom. Senzori S1 i S2 su dodeljeni kontrolnom modulu 23 i 28, redom. Kao senzori u ulici 24 ili 29 mogu biti uzeti u obzir, iznad svega, radarski senzori, infracrveni senzori (naročito pasivni infracrveni senzori) ili indukcione petlje. Oni otkrivaju prilazeći objekat, vodeći do kontrolnih modula i unutar grupe i između grupa, prilagođavajući svetlost odgovarajućeg uličnog svetla grupe prema situaciji.

[0040] Na primer, senzor S1 kontrolnog modula uličnog svetla 23 otkriva prilazeći objekat, npr. automobil, intenzitet svetla grupe A se povećava pomoću kontrolnih modula 23 i 23' a ova informacija ili informacija o prilazećem automobilu se prenosi preko grupnog kontrolera 23' do grupnog kontrolera 28' grupe B. Nakon toga, jačina osvetljenja svetala od interesa 28 ili 28', tj. onih izabranih od strane servera, se takođe podešava. Kao alternativa, kontrolni modul 23 opremljen senzorom S1 može da komunicira direktno sa grupnim kontrolerom 28' grupe B ili drugim kontrolnim modulom 28 uličnog svetla dodeljenog ovom grupnom kontroleru, što znači da se ova informacija deli u mreži i grupa B reaguje prema tome.

[0041] Dodeljivanje odgovarajućih kontrolnih modula i, shodno tome, odgovarajućih uličnih svetala prve grupe, kojima treba da budu dostavljene senzorske informacije senzora susedne grupe i kroz koji se onda informacija prenosi između grupa, može biti izvedeno na serveru. Ulazne maske su dostupne u ovu svrhu, naročito na serveru.

[0042] Kontrolni modul u skladu sa ovim pronalaskom, koji se može koristiti u realizaciji gore opisane metode, poželjno je dizajniran kao zasebna jedinica koja može biti instalirana na svetlosnu glavu (light head), na primer uličnog svetla (sl.4). Za dodatne detalje vezano za neke od suštinskih komponenti spoljno instaliranog kontrolnog modula, videti sl.3. Uvećani prikaz sadrži kontrolni modul, vršni kućišni deo 33 i osnovni kućišni deo 34. Osnovni kućišni deo se pričvršćuje za osnovu postavljenu na vrh svetla pomoću zaptivke 36. Deo je povezan sa osnovom preko uvijajućih kontakta 37 bajonet-tipa. Ovi kontakti 37 su pričvršćeni u kućištu 34 i takođe lokaciju centralne jedinice 38 štampane ploče. Između ostalih stvari, kontroler 39, kratko i dugodometni komunikacioni moduli i akceleratorska senzorska jedinica 41 za utvrđivanje naročito seizmičkih talasa locirani su na ovoj jedinici štampane ploče.

[0043] Ova slika ne prikazuje RFID čitač, koji može biti instaliran u osnovi kućišta svetla, sa strane, kako bi registrovao svetlu svojstvene podatke RFID primopredajnika u bliskom polju, niti prikazuje infracrveni senzor 50 povezan kablom 40.

[0044] Ulično svetlo mreže u skladu sa ovim pronalaskom prikazano na sl. 1 ili 2 može biti učvršćeno za tlo pomoću „mršavog“ betona 44 (eng. lean concrete), cevi 45 temelja ili gustog materijala 46 za punjenje, kao što je prikazano na sl.4. Senzori ubrzanja potencijalno instalirani u ili na svetlosnoj glavi 48 u kontrolnom modulu mogu lako registrovati seizmičke talase koji se šire u zemlji ili duž površine preko jarbola 49. Potencijalno prilazeća vozila mogu se identifikovati pomoću pasivnog infracrvenog senzora 50 povezanog sa kontrolnim modulom 2 koji je, u ovom slučaju, označen kao grupni kontroler. Na sve to, dodatni senzori poput senzora jačine svetlosti ili temperature mogu biti instalirani na svetlosnoj glavi 48.

Claims (8)

Patentni zahtevi

1. Metoda za rad mreže svetala naročito za kontrolisanje pomenute mreže svetala, pri čemu mreža svetala sadrži veliki broj svetala, naročito uličnih svetala, brojne kontrolne module (1,2,23,23',28,28') i najmanje jedan server (4), pri čemu je svaki od pomenutih brojnih kontrolnih modula dodeljen odgovarajućem jednom od pomenutog velikog broja svetala i obuhvata:

- dugodometni komunikacioni modul,

- kratkodometni komunikacioni modul,

- poželjno komunikacioni modul bliskog polja,

- geokoordinatni modul,

- kontroler (39) i,

- kontrolni izlaz za kontrolisanje pokretača odgovarajućeg svetla,

pri čemu najmanje jedan od pomenutih kontrolnih modula sadrži najmanje jedan senzor (S1, S2) pogodan za stvaranje senzorske informacije,

pri čemu je odgovarajući dugodometni komunikacioni modul svakog kontrolnog modula prilagođen da komunicira sa pomenutim najmanje jednim serverom (4),

pri čemu metoda obuhvata:

- pomenute brojne kontrolne module (1,2,23,23',28,28') koji su podeljeni u nekoliko grupa (A,B) kontrolnih modula,

naznačena time da podela pomenutih brojnih kontrolnih modula (1,2,23,23',28,28') u nekoliko grupa (A,B) kontrolnih modula je zasnovana na informacijama vezanim za okruženje, svetlost, i/ili kontrolni modul, obezbeđenim od strane kontrolnih modula,

i time da metoda nadalje obuhvata:

- jedan od kontrolnih modula (1,2,23,23',28,28') od svake od pomenutih nekoliko grupa (A,B) koji je odabran od strane najmanje jednog servera (4) kao grupni kontroler (2,23',28'), sa kojim svi drugi kontrolni moduli (1,23,28) odgovarajuće grupe mogu komunicirati putem njihovih odgovarajućih kratkodometnih komunikacionih modula, - kontrolne module (1,2,23,23',28,28') unutar svake od pomenutih nekoliko grupa (A,B) koji obrazuju kratkodometnu mrežu putem njihovih odgovarajućih kratkodometnih komunikacionih modula, poželjno prepletenu mrežu,

- tokom normalnog rada mreže, samo prenošenje svakog grupnog kontrolera (2,23',28') putem odgovarajućeg dugodometnog komunikacionog modula do najmanje jednog servera, njegovih informacija svojstvenih okruženju, svetlosti i/ili kontrolnom modulu i odgovarajućih informacija primljenih od drugih kontrolnih modula (1,23,28) putem njihovog odgovarajućeg kratkodometnog komunikacionog modula,

pri čemu se podaci zasnovani na senzorskim informacijama od značaja za brojne od pomenutih nekoliko grupa (A,B), stvoreni od strane pomenutog najmanje jednog senzora (S1, S2), ili prenose direktno, putem dugodometne mreže, tako koristeći odgovarajuće dugodometne komunikacione module, do grupnog kontrolera (23',28') susedne grupe, zaobilazeći najmanje jedan server (4), i onda prenose od pomenutog grupnog kontrolera (23',28') pomenute susedne grupe do kontrolnog modula (23,28) pomenute susedne grupe, ili prenose direktno putem kratkodometne mreže do kontrolnog modula (23,28) susedne grupe.

2. Metoda u skladu sa patentnim zahtevom 1 naznačena time da se pomenuti prenos podataka zasnovanih na senzorskim informacija od značaja za brojne od pomenutih nekoliko grupa (A,B) putem kratkodometne mreže odvija u različitom frekventnom opsegu u odnosu na normalni rad unutar grupe.

3. Metoda u skladu sa patentnim zahtevom 1 ili 2 naznačena time da dalji prenos podataka zasnovanih na senzorskim informacijama od značaja za brojne od pomenutih nekoliko grupa (A,B), stvorenim od strane pomenutog najmanje jednog senzora (S1, S2), koje se odnose na događaj koji se izvodi podložan prostornoj i/ili vremenskoj pojavi događaja.

4. Metoda u skladu sa bilo kojim od prethodnih patentnih zahteva naznačena odabirom kontrolnih modula (1,2,23,23',28,28') od strane najmanje jednog servera (4) za razmenu podataka zasnovanih na senzorskim informacijama od značaja za brojne od pomenutih nekoliko grupa (A,B), stvorenih od strane pomenutog najmanje jednog senzora (S1, S2), pri čemu pomenuti odabir je nezavisan od grupe.

5. Metoda u skladu sa bilo kojim od prethodnih patentnih zahteva naznačena registrovanjem informacija u pogledu okruženja unutar kratkodometne mreže i komunikacijom unutar kratkodometne mreže u svrhu normalnog rada koji se odvijaju u različitim frekventnim opsezima kratkodometne mreže.

6. Metoda prema patentnom zahtevu 5 naznačena time da se ista antena koristi za različite frekvencije.

7. Metoda u skladu sa bilo kojim od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu pomenuti najmanje jedan senzor (S1, S2) je infracrveni senzor, senzor pokreta, senzor zvuka i/ili senzor vibracija.

8. Mreža svetala koja sadrži veliki broj svetala, naročito uličnih svetala, brojne kontrolne module (1,2,23,23',28,28') i najmanje jedan server (4), pri čemu je svaki od pomenutih brojnih kontrolnih modula dodeljen odgovarajućoj jedinici od pomenutog velikog broja svetala i sadrži:

- dugodometni komunikacioni modul,

- kratkodometni komunikacioni modul,

- poželjno komunikacioni modul bliskog polja,

- geokoordinatni modul,

- kontroler (39) i,

- kontrolni izlaz za kontrolisanje pokretača odgovarajućeg svetla,

pri čemu najmanje jedan od pomenutih kontrolnih modula sadrži najmanje jedan senzor (S1, S2) pogodan za stvaranje senzorske informacije,

pri čemu je odgovarajući dugodometni komunikacioni modul svakog kontrolnog modula prilagođen da komunicira sa pomenutim najmanje jednim serverom (4), i mreža je konfigurisana da radi u skladu sa metodom prema bilo kojim od prethodnih patentnih zahteva.