RS60452B2 - Sastav grinja i njegova upotreba kao agensa za biološku kontrolu - Google Patents

Description

Opis pronalaska

[1] Ovaj pronalazak se odnosi na sastav sa grinjama koji obuhvata najmanje jednu uzgajanu populaciju vrste predatorskih grinja iz famijije Phytoseiidae i prvi izvor hrane za ovu vrstu predatorskih grinja, pri čemu su uzgajana populacija predatorskih grinja i prvi izvor hrane smešteni u zajedničko kućište, koje ima najmanje jedan otvor koji omogućava jedinkama predatorskih grinja da napuste zajedničko kućište.

[2] Još jedan aspekt pronalaska je metod za zaštitu useva obezbeđivanjem najmanje jedne uzgajane populacije vrste predatorskih grinja iz porodice Phytoseiidae i prvi izvor hrane za ovu vrstu predatorskih grinja u usevu, pri čemu su i uzgajana populacija vrste predatorskih grinja i prvi izvor hrane smešteni u zajedničko kućište, koje ima najmanje jedan otvor koji omogućava jedinkama ove vrste predatorskih grinja da napuste zajedničko kućište.

[3] Od članova akarinske porodice Phytoseiidae dobijena je do sada većina predatora odabranih kao biološki agensi za kontrolu u zaštiti useva. Oni su u širokoj upotrebi u staklenim baštama i sličnim strukturama, npr. plastenicima. Trenutno se nekih sedam vrsta proizvode komercijalno širom sveta. Sumarni pregled upotrebe ovih vrsta priiredili su Griffiths (2003) i van Lenteren (2012).

[4] Nanošenje ovih agenasa na useve vrši se prskanjem. Na malim površinama ovo će se vršiti ručnim bocama sa prskalicama ili raspršivačima sa pumpom. Za veće površine i/ili visoke useve prskalica se montira na uređaj koji može da nosi znatno veći rezervoar predatora. Za niske biljke koristi se modifikovani uređaj za đubrenje sa rotirajućim diskom. Cilj ovih dobro poznatih tehnika je da se predatori ujednačeno rasprostru preko useva u efektivnim i ekonomičnim vremenskim intervalima tako da se tokom života useva održava ravnoteža odnosa predatora prema štetočini u korist predatora.

[5] Često se uspešna srazmera postiže samo ako se na usevu može uspostaviti uzgajana populacija solidne veličine pre nego što prve štetočine stignu. Međutim, ako se predatori nanesu pre nego što štetočine stignu, brzo će uginuti od gladi, naročito ako sam usev ne može da im obezbedi nutrijente, kao što su polen ili nektar. Mnogi bitni usevi, kao recimo krastavac, nemaju ni cvetove sa polenom niti mesta sa nektarom, tako da ne poseduju alternativni izvor nutrijenata. Drugi usevi, kao što je slatka paprika ili ukrasne biljke, tek treba da cvetaju. Međutim, čak i kada je prisutan polen ili cvet, ne mogu svi predatori da koriste polen ili nektar kao izvor hrane.

[6] Prema tome, glavni nedostatak trenutnih bioloških programa za zaštićene kulture je taj što su faktori koji utiču na dolazak prvih populacija štetočina složeni, i do danas niti komercijalni proizvođači niti uzgajivači nisu bili u stanju da dobro identifikuju trenutak ovog događaja.

[7] Obično se predatori nanose na usev uz pomoć „tehnike vrećica“, koju je izumeo Griffiths (Sampson et al. "The commercial development of an Amblyseius cucumeris controlled release method for the control of Frankliniella occidentalis in protected crops". The 1998 Brighton Conference -Pest & Diseases, 5B-4, 409-416). Vrećica se sastoji od male papirne omotnice u koju se postavljaju uzgajane populacije i predatora i njegovog plena, zajedno sa bogatim dovodom hrane za plen, uz dodatak male količine komercijalnog, voluminoznog supstrata od mekinja ili čestica vermikulita. Omotnica se zapečati i opremi malom kartonskom kukom za kačenje vrećice na biljku. U trenutku punjenja, probuši se mala rupa na vrećici bočno pri vrhu, tako da predatori mogu izaći na list.

[8] Budući da je plen, astigmatidni domaćin, hrana predatoru, i predator i plen mogu da se razmnožavaju dok se nalaze u vreći. Domaćin obično pripada grupi grinja koje su od vrsta poznatih kao "skladište hrane" i obično su pripadaju Astigmatama. Kao takve, one su uslovljene da ostanu u vrećici, jer su naviknute na život u mraku ili pri slabom osvetljenju. Dakle, ovaj domaćin teži da ostane unutar vrećice, zajedno sa svojim zalihama hrane i, uopšte, neće ni jedna ili će vrlo malo jedinki slučajno izaći iz vrećice.

[9] Ova tehnika je dovela do značajnih poboljšanja. Pošto je domaćin izvor hrane za predatore, on je u stanju da živi unutar vrećiice nekoliko sedmica. Oni će biti dobro uhranjeni kada napuste vrećicu, ali ako populacija štetočina ne bude prisutna kada izađu iz vreće, ubrzo će uginuti od gladi, sa vrlo malo, ili bez preživelih, ukoliko štetočine ne stignu. Ako se ova situacija nastavi nekoliko sedmica, predatori koji izlaze će nastaviti da umiru, tako da kad štetočine na kraju stignu, stići će na gotovo nezaštićen usev, gde će se brzo uspostaviti, formirajući stabilnu populaciju u sigurnom okruženju.

[10] Učinjeno je mnogo pokušaja da se reši ovaj problem. U jednom slučaju nema štetočina u trenutku kada predatori izađu na list, pa su podložni uginuću od gladi, a u drugom predatori nisu prisutni kada štetočina stigne, pa će se štetočine brzo razmnožiti i uspostaviti stabilnu populaciju, koja će ozbiljno negativno uticati na bilo kakvo neophodno uvođenje "spasilačke ekipe" kada štetočina na kraju stigne. U tom smislu, u trenutku prvog uvođenja programa, kada su vrećice postavljene, moguće rešenje problema je nađeno u tome da se obezbede predatori u trenutku kada još nema štetočina, koji izlaze iz vrećica i imaju dovoljnu ponudu hrane. Shodno tome, uloženi su napori da se obezbede dodatni izvori hrane, koji su za predatore alternativa njihovoj prirodnoj hrani (npr. štetočinama) kada izađu na prazan list. Međutim, poznato je ili komercijalno dostupno samo nekoliko materijala koji bi eventualno mogli makar delimično da reše ovaj problem.

[11] U prošlosti je učinjeno mnogo pokušaja stabilizovanja populacije predatora obezbeđivanjem svežih ili delimično osušenih zrna polena, sterilisanih jaja brašnastog moljca Ephestia kuehniella, Artemija (Artemia), obično hrane za ukrasne, egzotične vrste riba ili veštačke ishrane različitih sastava, kao alternativni izvor hrane za predatore. Međutim, većina ovih sistema nije se mogla primeniti u praksi. Većina eksperimenata za utvrđivanje njihove korisnosti izvedena je samo u laboratorijskim uslovima (npr. Eksperimenti sa petri-šoljom/lisnim diskom) ili upotrebom malog broja biljaka u saksiji, koje se drže u laboratorijskim kavezima.

[12] Kao alternativni izvor hrane jaja E. kuehniella daju daleko najbolje rezultate. Jaja ovog moljca poznata su kao hrana u proizvodnji na veliko određenih vrsta Trichogrammatidae (parazitoidi jaja) koji se koriste za suzbijanje štetočina na poljskim kulturama, poput kukuruzovog plamenca. Međutim, zbog neizvesne efikasnosti programa kontrole i troškova proizvodnje, upotreba ovih parazitoida je pod raspravom. Dalje, kada su u pitanju zaštićeni usevi, visoki troškovi proizvodnje koji vode do skupih krajnjih proizvoda glavno su ograničenje upotrebe sredstava za biološku kontrolu, a cena jaja E. kuehuniella glavni je faktor koji ozbiljno ograničava njihovu upotrebu kao alternativne hrane. Štaviše, jaja ovog moljca su dobra hrana za različite insekte, poput predatorskih buba (Hemiptera), ali nisu poželjna hrana većine predatorskih grinja.

[13] Artemijske (Artemia) ciste su inkapsulirana jajašca račića Artemia spp., a kada se dekapsuliraju, osnovna su hrana za egzotične ukrasne vrste riba, stoga se velike količine prodaju svake godine širom sveta. Međutim, troškovi su relativno visoki. Dakle, na tržištu postoji samo jedan komercijalni proizvod koji prodaje jedna kompanija, a koji se preporučuje za upotrebu kao dopunska prehrana za upotrebu sa predatorskom bubom (Hemiptera) Macrolophus pigmaeus u nedostatku njenog štetočinskog plena, leptiraste vaši. Međutim, ta kompanija ne preporučuje ovaj proizvod kao alternativnu hranu za phytoseiid predatore.

[14] Zbog nedostataka povezanih sa gore pomenutim alternativnim izvorima hrane, glavni napori u istraživanju i razvoju upotrebe alternativnih prehrana bili su usmereni na upotrebu polena. Međutim, rezultati i zaključci tog istraživanja su kontradiktorni. Neki istraživači zaključuju da, kao alternativna pred-štetočinska hrana polen predstavlja održiv predlog, dok se drugi ne slažu. To verovatno nije posledica različitih pristupa u metodologiji, već činjenice da postoje vrlo različite definicije i karakteristike „polena“. „Polen“ u stvari predstavlja ogroman broj određenih entiteta i, u kontekstu alternativne hrane ne bi ga trebalo smatrati zbirnom imenicom. Profil polena za svaku cvetajuću biljku je jedinstven, tako da jednoj vrsti fitozeidnih grinja specifični polen može predstavljati prirodnu hranu, dok će drugoj biti lažna, njoj neprepoznatljiva u svom prirodnom okruženju. Autori Delise et al. (2015), prilikom ispitivanja Amblyseius swirski na određenim polenima rangirali su: rogoz prioritet 1, jabuka prioritet 2 i kukuruz prioritet 3, ali nakon ispitivanja sa A. cucumeris, rang je bio: rogoz prioritet 2, jabuka prioritet 1 i kukuruz prioritet 3. Nasuprot autorima Oveja et al. (2012), koji su ponudili 21 različitu v rstu polena kao jedinu hranu vrsti A. swirskii. Tri vrste su izazivale potpuni mortalitet. Druge tri vrste davale su vrlo slab razvoj/reprodukciju. Ove tri vrste, plus preostale vrste (18 vrsta ukupno) pokazale su se sličnima polenu rogoza ili čak kao bolji izvor hrane od njega.

[15] Takva varijacija između preferencija koje predatorske vrste pokazuju prema različitim vrstama polena znači da će budući odabir pravog polena kao alternativne hrane biti težak i dugotrajan.

[16] Ostali nedostaci vezani za polen kao alternativnu hranu, sami su po sebi glavni problem, na primer:

• nedostatak redovnog snabdevanja polena za komercijalnu upotrebu, u odnosu na potrebu korišćenja različitih vrsta polena,

• pouzdanost kupovine od spoljnog izvora

• problemi sa skladištenjem svežeg polena, uglavnom brzog denaturisanja proteina

• dobavljač polena rogoza procenio je da ako se koristi kao održiva prehrana za velike populacije predatora, očekuje se da će životni vek biti samo oko dve nedelje, pre potrebe za novim nanošenjem,

• trenutno postoji samo jedan komercijalni proizvod polena na tržištu. Ovaj proizvod je polen rogoza (Typha sp.). Prema tome, može se zadovoljiti samo vrlo malo tržište,

• polen takođe obezbeđuje izvor hranljivih materija mnogim vrstama štetočina, a

• u mnogim toplim sredinama, kao što su iskustva sa usevima u nekim zemljama, polen često bude napadnut gljivicama.

[17] U patentnoj prijavi US2005/178337 A1 izlaže se izmenjeni sistem ispuštanja predatorskih grinja Tyrophagus putrescientiae i upoređuju se stope izlaska predatorskih i grinja koje su plen ovog i starijih sistema. Iz WO2006/057552 A1 poznat je sastav za uzgoj predatorskih grinja vrste Amblyseius Swirskii na populaciji astigmatidnih grinja kao domaćinu. Ovaj sastav se nanosi na usev u vrećicama sa otvorima za predatore kroz koje takođe može izaći i malo grinja koje su plen. Nguyen, D.T. et al.: "Development and reproduction of the predatory mite Amblyseius Swirskii on artificial diets", BIOCONTROL, vol.58, no.3, 18. dec.2012., pp.369-377, otkriva da se Amblyseius Swirskii bolje razvija na Carpoglyphus lactis kao domaćinu nego na polenu rogoza pod veštačkim uslovima.

[18] Ne postoji garancija da je bilo koji program uvođenja predatora poznat u stanju tehnike koji može razviti i održati populaciju predatora tokom pet ili više dana, čak i ako se unese u usev u odgovarajuće velikom broju, ako na usevu nema štetočina. Prema tome, problem koji treba rešiti je obezbeđivanje jeftinog sistema koji se lako može primeniti i pomoću kojeg se može obezbediti stabilna populacija predatora i održavana na usevu na tako dug period u odsustvu štetočina.

[19] Ovaj problem se rešava predmetom dalje izloženih nezavisnih zahteva.

[20] Shodno tome, glavni aspekt ovog otkrića je metoda za uzgoj i/ili povećanje aktivnosti najmanje jedne populacije vrsta predatorskih grinja iz porodice Phytoseiidae koja sadrži sledeće korake:

- obezbeđivanje najmanje jedne uzgajane populacije predatorskih grinja iz porodice Phytoseiidae i početnog izvora hrane za ovu vrstu predatorskih grinja, pri čemu su uzgajana populacija ove vrste predatorskih grinja i prvi izvor hrane smešteni u zajedničkom kućištu, koje ima najmanje jedan otvor koji omogućava jedinkama predatorske vrste da napuste zajedničko kućište, pri čemu je kućište opciono rešeno kao vrećica određene veličine, prema znanju iz stanja tehnike (Sampson (1999)),

- obezbeđivanje drugog izvora hrane za vrstu predatorskih grinja, pri čemu drugi izvor hrane sadrži najmanje jednu populaciju grinja koje pripadaju redu Astigmata,

- uređenje zajedničkog kućišta na biljci,

- postavljanje drugog izvora hrane na istu ili drugu biljku, ali van zajedničkog kućišta i poželjno odvojeno od šablona postavljanja zajedničkog kućišta.

[21] Kao što je poznato iz stanja tehnike, naime, "tehnike vrećice", zajedničko kućište može biti u obliku vrećice. U takvom zajedničkom kućištu, jedinke vrste predatorskih grinja iz porodice Phytoseiidae mogu se obezbediti zajedno sa „prvim“ izvorom hrane. Početni izvor hrane (npr. domaćin) može biti vrsta grinja koje pripadaju redu Astigmata. Pogodne kombinacije domaćina i predatora poznate su iz stanja tehnike i može ih odabrati prosečan stručnjak. Najprikladnija je obično kombinacija u zavisnosti od ciljanog useva, očekivne ciljane štetočine ili štetočina, klimatskih uslova, lokalnih propisa i drugih faktora. Zajedničko kućište ima najmanje jedan otvor kroz koji mogu izaći jedinke vrste predatorskih grinja. Domaćin, koji je poželjno odabran od „vrsta grinja za prehranu“, obično ostaje u mraku unutar zajedničkog kućišta. Ako se koristi vrećica, domaćin će ostati u mraku unutra, sa svojom skrobnom hranom i željenim nosačem. Unutar nosača, grinje domaćini se mogu sakriti i/ili položiti jaja.

[22] Zajedničko kućište (po mogućnosti vrećica) je smešteno na biljci. Ako se koristi vrećica, obešena je malom kartonskom kukom za biljku. Tako predatori mogu da izađu i zaštite ovu biljku i po mogućnosti prošire svoju teritoriju na susedne biljke. Odrasle štetočine ili specifična razvojna faza životnog ciklusa ove štetočine mogu biti uništene predatorskim grinjama. Dakle, štetočina se ne može dalje razvijati i populacija se zadržava na maloj, nedovoljnoj veličini. Cilj je smanjiti razvoj populacije štetočina do ispod nivoa ekonomske štete, što bi bila ta mala veličina populacije.

[23] Metoda ovog otkrića razlikuje se od poznatih sistema po tome što pored početnog skladišta astigmatidnih grinja koje su hrana za predatore, obezbeđenim u zajedničkom kućištu, obezbeđen je i drugi izvor hrane za predatorsku vrstu grinja, poželjno na biljci izvan zajedničkog kućišta. Ovaj drugi izvor hrane sadrži najmanje jednu (poželjno uzgajanu populaciju) vrste grinja koje pripadaju Astigmata. Ova vrsta deluje i kao (drugi) izvor hrane za predatore i može predstavljati različitu vrstu od domaćina (prvog izvora hrane) unutar zajedničkog kućišta (npr. vrećice), ali u poželjnoj varijanti je ista vrsta kao i u zajedničkom kućištu (ili vrećici), a još poželjnije ista vrsta na kojoj su predatori komercijalno uzgajani. To je obično dodatna prednost sistema, jer ishrana predatora ostaje nepromenjena u odnosu na izvornu tokom celog života. U ovom slučaju, sistem je posebno efikasan jer predatori nikada neće doživeti promenu ishrane.

[24] Dalja razlika ovog otkrića u odnosu na poznate metode je ta da se ovaj drugi izvor hrane smešta na istu ili drugu biljku, ali van zajedničkog kućišta i poželjno je da bude odmaknut od zajedničkog/zajedničkih kućišta na usevu. Prema tome, ovaj drugi izvor hrane može biti dodatni trenutni izvor hrane za one predatorske grinje koje su izašle iz zajedničkog kućišta. Dakle, čak i kada nema štetočina, predatori koji izađu naći će prihvatljiv izvor hrane koji će im omogućiti da se dalje razvijaju i poželjno obezbede da se stabilna populacija predatora održava na usevu.

[25] Izlazak predatora iz vrećica (ili zajedničkih kućišta) odigrava se po posebnom obrascu. U prisustvu dobrog snabdevanja hranom jedinki plena unutar vrećica, izlazak predatora povezan je sa brojem gravidnih ženki unutar vrećice (koje nose jedno ili dva jaja, koja čekaju da budu položena). U tom stanju instinktivno izlaze kroz malu rupu tražeći neko nenaseljeno mesto, koje će prirodno biti izvan izlaznog otvora, tako da malo jedinki izlazi, a izlazak je spor. Vrećice ovog tipa se nazivaju vrećice „kontrolisanog otpuštanja“. Iz „zdrave“ vrećice ove vrste, polako će se pojaviti samo male količine predatora, kad postanu gravidne, sa jednim ili dva jaja u svom telu. Ova slaba izlaznost može se održati tokom perioda od tri do šest nedelja, otuda i izraz „kontrolisano otpuštanje“. Poželjno je da se drugi izvor hrane obezbedi rano u ovom periodu i po mogućnosti obnavlja ako je i kada je potrebno, u zavisnosti od toka invazije štetočina. Poželjno, drugi izvor hrane nanosi se na usev u odnosu na obrazac distribucije predviđen za vrećice. Poželjno je da se drugi izvor hrane smešta na lišće useva u isto vreme kada se vrećice vešaju za biljke, ili jedan dan do dve sedmice, najbolje 2 do 7 dana nakon što se vrećica postavi na usev. Poželjno, u odsustvu bilo kakvih štetočina, početno unošenje druge zalihe hrane biće 2 do 14 dana nakon što se zajedničko kućište postavi na usev.

[26] Međutim, kako populacija plena unutar zajedničkog kućišta počne da se smanjuje, tada će nedostatak hrane podstaći mnoge ženke da izađu na biljku. Poželjno je da se drugi izvor hrane obezbedi pre ovog događaja ili, najkasnije, jedan ili nekoliko dana nakon ovog događaja. Naknadno uvođenje drugog izvora hrane će, naravno, zavisiti od različitih faktora, naročito od nedostatka hrane. Potrebno je uvesti redovan program jeftinog drugog izvora hrane u određenim intervalima u zavisnosti od ovih faktora. Ovo je poželjnije od komplikovanog izviđačkog programa i obično će koštati manje.

[27] U poželjnom ostvarenju pronalaska, uvođenje drugog izvora hrane će, naravno, zavisiti od različitih faktora, naročito onih koji se odnose na nedostatak hrane za predatora ili promene u fizičkom okruženju koje mogu nastati unutar staklenika. Stoga je potrebno uvesti redovan program drugog izvora hrane kako bi se reagovalo na takve situacije.

[28] U daljem ostvarenju pronalska, kada se priprema zajedničko kućište, odnos predatora i plena može se izmeniti tako da odgovara ovim uslovima koji se mogu pojaviti na usevu. Prosečan stručnjak će znati da, u zavisnosti od sastava ovog odnosa, predatori će imati različite obrasce izlaska. Dakle, ako je potrebno unošenje vrećice da bi se odgovorilo na aktivnu populaciju plena ili postoje znaci neposredne invazije štetočina, odnos se može izmeniti iz sistema "kontrolisanog otpuštanja" tako da se dobije masovni egzodus predatora u kratkom periodu vremena. To se naziva “sistemom brzog otpuštanja”.

[29] Prema tome, poželjna ostvarenja ovog pronalaska su ona u kojima zajedničko kućište sadrži ili sistem „kontrolisanog otpuštanja“ ili „brzog oslobađanja“, zavisno od događaja za koji je namenjeno. Tako je zagarantovano da će velika, uspešna i zdrava populacija predatorskih grinja biti prisutna na usevu, po mogućnosti pri vrhu biljaka u svakom trenutku, sa ili bez prisustva štetočina. Stoga, ovaj pronalazak daje uzgajivaču najbolje moguće šanse za postizanje kontrole bez pesticida.

[30] U jednom poželjnom ostvarenju pronalaska, drugi izvor hrane je smešten na listu biljke. Još je poželjnije da se drugi izvor hrane postavi na gornju stranu lista. Naravno, drugi izvor hrane se alternativno ili dodatno može naneti i na zemlju.

[31] Da bi privukli predatore u one delove biljke/useva koji su skloni napadu štetočina, drugi izvor hrane poželjno je da se stavi na list koji je sklon zaražavanju štetočinom ili koji je na biljci koja se može zaraziti štetočinom, a nalazi se nedaleko. Koliko će ta razdaljina biti mala zavisi od biljke/useva i aktivnosti predatorskih grinja. Poželjno je da se drugi izvor hrane smešta na razdaljini manjoj od 50 cm, poželjno je manjoj od 30 cm, najpoželjnije manjoj od 15 cm, na deo biljke koji je sklon zaražavanju štetočinama.

[32] U poželjnom ostvarenju ovog pronalaska, zajedničko kućište (npr. vrećica) i drugi izvor hrane nalaze se na istom usevu. Poželjnije je da se zajedničko kućište i drugi izvor hrane nalaze na istoj ili susednim biljkama. Prikladno rastojanje između zajedničkog kućišta i drugog izvora hrane treba odabrati u zavisnosti od biljke/useva i aktivnosti predatorskih grinja. Za neke vrlo aktivne predatore sa širokim spektrom aktivnosti, ponekad može biti korisno smestiti zajedničko kućište van useva. Ovo može olakšati dobijanje boljeg obrasca distribucije u odnosu na položaj populacije štetočina.

[33] U daljem poželjnom ostvarenju ovog pronalaska, drugi izvor hrane sadrži treći izvor hrane. Ako drugi izvor hrane sadrži uzgajanu astigmatidnu populaciju i nema dovoljno hrane za ove grinje na usevu, pogodno je imati treći izvor hrane za održavanje velikog broja astigmatidnih grinja u usevu kao (drugog) izvora hrane za predatore . U sledećem poželjnom ostvarenju, treći izvor hrane sadrži klice pšenice i/ili skrobni materijal. Još je poželjnije da treći izvor hrane sadrži sistem hrane i/ili nosača na kojem se uzgaja Astigmata. Na taj način, kada se drugi izvor hrane pripremi za distribuciju na lišću useva, tehničari će ga mešati tako da sadrži dovoljnu zalihu hrane za koju se procenjuje da će populacija astigmatida ostati živa i, delom se razmnožavati, dok je na lišću. Naravno, treći izvor hrane može se nanositi češće od drugog izvora hrane. Takva dalja primena trećeg izvora hrane poželjna je ako se trenutna zaliha istroši, a drugom izvoru hrane (Astigmata) preti izgladnjivanje.

[34] Budući da rasporedi komercijalnih useva, naročito usevi sa lejama, kao i razne konfiguracije biljaka mogu ograničiti širenje predatora, što je bitno za dobru kontrolu, u poželjnom ostvarenju ovog pronalaska mnoštvo zajedničkih kućišta i mnoštvo drugih izvora hrane nalaze se i održavaju u usevu. Gustina zajedničkih kućišta na usevu je poželjno između 1000 zajedničkih kućišta/m<2>i 1 zajedničko kućište/25 m<2>. Još povoljnije, gustina je između 2 zajednička kućišta/m<2>i 1 zajedničko kućište/5 m<2>, najpovoljnije između 1 zajedničkog kućišta/m<2>i 1 zajedničkog kućišta/2 m<2>. Međutim, moguće su čak i veće gustine zajedničkih kućišta na usevu, posebno kada se materijal prska na usev.

[35] Nezavisno od gustine zajedničkih kućišta na usevu, gustina drugih izvora hrane na usevu je poželjno između 1000 drugih izvora hrane/m<2>i 1 drugi izvor hrane/25 m<2>. Još poželjnije, gustina drugih izvora hrane je između 3 druga izvora hrane/m2 i 1 drugi izvor hrane/5 m<2>, najpoželjnije između 1 drugi izvor hrane/m<2>i 1 drugi izvor hrane/2 m<2>. Međutim, moguće su i veće gustine drugih izvora hrane na usevu.

[36] U poželjnom ostvarenju pronalaska, drugi izvor hrane prska se na usev. U ovom aspektu, na usev se nanosi veliki broj malih mrlja drugih izvora hrane. U zavisnosti od načina primene, ove mrlje druge zalihe hrane mogu se nalaziti na lišću i drugim delovima biljke kao što su strukovi, stabljike, cvetovi itd. Te mrlje se takođe mogu nalaziti na zemlji.

[37] Da bi se obezbedila odgovarajuća gustina predatora i da bi se uspostavila stabilna populacija predatora, poželjno je da svako zajedničko kućište sadrži između 1 i 5000 jedinki predatorskih grinja. Poželjno između 50 i 1000 jedinki, poželjnije između 100 i 500 jedinki, najpoželjnije oko 250 jedinki predatorskih grinja smešteno je u svakom zajedničkom kućištu. Broj jedinki može biti povezan sa potrebnom gustinom zajedničkih kućišta na usevu, aktivnošću predatorskih grinja, vrstama (predatora) i njihovom brzinom razmnožavanja.

[38] U daljem poželjnom ostvarenju pronalaska, gustina jedinki vrste grinja koje pripadaju Astigmatama u drugom izvoru hrane je između 500.000 i 50 miliona jedinki/litar. Upotreba gustine u ovom opsegu omogućava primenu odgovarajućeg broja jedinki po mrlji na biljci. U sledećem poželjnom ostvarenju pronalaska, gustina jedinki vrste grinja koje pripadaju Astigmatama je između 10 i 30 miliona jedinki/litar, najpoželjnije između 15 i 20 miliona jedinki/litar. Pri ovim gustinama lako je naneti odgovarajući broj jedinki na svako mesto na biljci poznatim tehnikama. Nezavisno od gustine, u poželjnom ostvarenju ovog pronalaska, na svako mesto se postavlja zapremina od 0,01 do 50 mL drugog izvora hrane. Poželjno između 1 i 20, najpoželjnije između 5 i 10 mL drugog izvora hrane se smešta na isto mesto. Ove količine se mogu postaviti i naneti na biljku poznatim tehnikama. One uključuju poznate uređaje kao što su automatske ili ručne prskalice, špricevi, uređaji za kapanje ili kašike.

[39] Kako bi se izbegli negativni efekti koje je drugi izvor hrane izazvao na pojedine biljke ili useve, poželjno je da vrste grinja koje pripadaju Astigmatama budu odabrane od onih vrsta za koje se trenutno zna da nisu štetne za poljoprivredne kulture.

[40] U poželjnom ostvarenju ovog pronalaska, najmanje jedna vrsta grinja koja pripada Astigmatama odabrana je iz grupe grinja koje sadrže Carpoglyphus lactis, Tyrolichus casei, Thyreophagus entomophagus i Lepidoglyphus destructor. Ove vrste su identifikovane kao prihvatljiv izvor hrane za specifične predatorske grinje. Dalje, poznato je da ove vrste ne nanose štetu širokom rasponu komercijalno uzgajanih biljaka ili kultura.

[41] U poželjnoj metodi ovog pronalaska, najmanje jedna vrsta grinja koja pripada Phitoseiidae je odabrana iz grupe grinja koje sadrže Amblyseius swirskii, Typhlodromus montdorensis, Neoseiulus californicus, Amblyseius andersoni, Neoseiulus cucumeris i Typhlodromalus (=Amblyseius) limonicus. Ove vrste su identifikovane kao efikasni predatori i mogu se upotrijebiti protiv više štetočina. Nadalje, ove vrste nikada nisu identifikovane kao vrste koje nanose štetu nekoj usjevnoj biljci.

[42] Jedan spekt ovog pronalaska je sastav grinja koji sadrži najmanje jednu uzgajanu populaciju predatorskih grinja iz porodice Phytoseiidae i prvi izvor hrane za ovu vrstu predatorskih grinja, pri čemu su uzgajajna populacija vrste predatorskih grinja i prvi izvor hrane smešteni u zajedničkom kućištu koje ima najmanje jedan otvor koji omogućava jedinkama vrste predatorskih grinja da napuste zajedničko kućište, pri čemu ovaj sastav grinja sadrži drugi izvor hrane za vrstu predatorskih grinja, gde drugi izvor hrane sadrži najmanje jednu grinju vrste grinja koja pripada Astigmatama, pri čemu se drugi izvor hrane nalazi izvan zajedničkog kućišta i poželjno je udaljen u odnosu na zajedničko kućište. Poželjno, drugi izvor hrane je najmanje jedna populacija vrsta grinja koja pripada Astigmatama. Poželjnije, populacija vrsta grinja koje pripadaju Astigmatama je stabilna, razmnožavajuća i/ili rastuća populacija. Kao što je gore opisano u vezi s metodom, takav sistem može pružiti dodatni izvor hrane predatorima koji su izvan zajedničkog kućišta. Dakle, populacija predatora može biti stabilna i/ili čak rastuća populacija. Dakle, veliki broj predatora biće dostupan za napad kada štetočine stignu. Cilj je da predatori spreče štetočine da uspostave populaciju na usevu.

[43] Sastav grinja sadrži najmanje jednu populaciju vrste grinja koja pripada Astigmatama kako bi se obezbedio izvor hrane u usevu grinjama predatorima za Phytoseiidae kao i metoda za nanošenje najmanje jedne populacije vrste grinja koja pripada Astigmatama kako bi se na usevu obezbedio izvor hrane za predatore prema Phytoseiidae, kada se koriste kao biološki kontrolni agensi za rešavanje dugoročnih problema povezanih sa istorijom korišćenja bioloških kontrolnih sredstava na usevima koji se uzgajaju u staklenicima i plastenicima. Takođe, otvara mogućnost za dalji razvoj programa biokontrole na usevima na otvorenom, kao što su voćnjaci.

[44] U poželjnom ostvarenju sistema, drugi izvor hrane sadrži treći izvor hrane, pri čemu je treći izvor hrane hrana za grinje koje pripadaju Astigmatama. Ovaj treći izvor hrane može da nahrani grinje iz drugog izvora hrane. Na taj način populacija grinja drugog izvora hrane dugo ostaje živa. Poželjno je da ovaj period bude dovoljno dug, tako da uključuje period do trenutka napada štetočina. Poželjno je da se novi ili dodatni treći izvor hrane nanese ponovo kada ili pre nego što se pomenuti treći izvor hrane isprazni.

[45] U poželjnom ostvarenju sistema, uobičajeno kućište je vrećica. Poželjnije, ova vrećica sadrži vešalicu za vešanje vrećice na ili za biljku. Takva vešalica može biti kuka koja je povezana sa vrećicom, npr. pomoću niti ili vlakana. Takođe držači, spajalice, stezaljke, lepak ili drugi sistemi mogu se koristiti za pričvršćivanje zajedničkog kućišta na biljku. Kod većih biljaka (npr. drveće ili grmlje) mogu se koristiti i invazivne metode poput čavala ili zavrtanja za pričvršćivanje zajedničkog kućišta na biljku.

[46] U poželjnom rešenju sistema, predatorska vrsta grinja je odabrana iz grupe koja sadrži Typhlodromusmontdorensis, Amblyseius swirskii, Neoseiulus cucumeris, Neoseiulus californicus, Amblyseius andersoni i Typhlodromalus (=Amblyseius) limonicus. Vrste grinja koje pripadaju Astigmatama odabrane su iz grupe koja obuhvata Tyrolichus casei, Carpoglyphus lactis, Thyreophagus entomophagus i Lepidoglyphus destructor. Još poželjnije ostvarenje sistema je ono u kojem je kombinacija vrsta predatorskih grinja i vrste grinja koje pripadaju Astigmatama odabrana iz kombinacije T. entomophagus sa T. montdorensis, ili C. lactis sa A. swirskii. Pokazalo se da ove kombinacije pružaju stabilan sistem koji nije štetan za širok spektar biljaka ili useva, a efikasan je protiv mnoštva štetočina i sposoban je da uspostavi stabilan sistem tokom dužeg vremenskog perioda, koji traje od dve sedmice do dva meseca ili čak duže.

[47] Dalje prednosti, ciljevi i karakteristike ovog pronalaska su objašnjeni uz pozivanje na priložene crteže i sledeci opis u kojem su ostvarenja metode i/ili sistema ilustrovani i opisani na primerima. Slike prikazuju sledeće:

Sl.1: Srednja vrednost (± SE) broja jedinki A. swirskii po listu pri različitim tretmanima i datumima uzorkovanja, tokom deset sedmica, kod zasada krastavca presađenog oktobra 2013. g.,

Sl.2: Srednja vrednost (± SE) broja jedinki T. montdorensis po listu pri različitim tretmanima i datumima uzorkovanja, tokom deset sedmica, kod zasada krastavca presađenog oktobra 2013. g. (* = označava značajnu razliku uz p= 0.005), ;;Sl.3: Shematska ilustracija ostvarenja predmetnog pronalaska. ;;[48] Jedan primer za metodu nanošenja planiranim prskanjem, u kojem se supstrat, sastavljen od mešovite populacije predator/plen, prska po raznim listovima na različitim nivoima useva, po mogućnosti na pojedinačne listove, iz kartonskog ili papirnog kontejnera zapremine 0,250 do 50 litara. Izvodi se ručno ili raznim tipovima ručnih mašina za duvanje, ili modifikovanim aparatima za rotaciono raspršivanje đubriva. Takođe se mogu koristiti i "vrećice". Druga glavna metoda primene je gde je uobičajeno kućište u obliku vrećice, u kojoj su predatorske grinje iz porodice Phytoseiidae sa prvim izvorom hrane smeštene u ovom zajedničkom kućištu, koje ima bar jedan otvor koji omogućava jedinkama vrste predatorskih grinja da napuste zajedničko kućište. ;[49] Primer sistema koji sadrži zajedničko kućište (1) sa najmanje jednom uzgajanom populacijom vrste predatorskih grinja iz porodice Phytoseiidae i prvi izvor hrane za ovu vrstu predatorskih grinja, smešteni unutar zajedničkog kućišta (1) prikazan je na slici 3. U ovom zajedničkom kućištu (1) nalaze se predatorske, kao i grinje koje su plen (nisu sve grinje prikazane). Pored toga, obezbeđen je izvor hrane za predatorske grinje (nije prikazan). Zajedničko kućište (1) ima najmanje jedan otvor (8) koji omogućava jedinkama predatorske vrste koje se nalaze u ovom odjeljku (4) da napuste zajedničko kućište (1). Ako je prvi izvor hrane takođe vrsta grinja (npr. vrsta grinja astigmatida), ovaj prvi izvor hrane poželjno je da se nalazi u područjima gde su obezbeđeni uslovi koji omogućavaju grinjama da uspostave stabilnu populaciju. Ova područja mogu sadržati mekinje i/ili pšenične klice i/ili druge proizvode koji obezbeđuju izvor hrane i/ili šupljine za skrivanje i/ili odlaganje jaja. Nadalje, prikazan je drugi izvor hrane (2) za predatorsku vrstu grinja. Ovaj drugi izvor hrane nalazi se izvan zajedničkog kućišta (1) i poželjno je udaljen od zajedničkog kućišta (1). Kao što je prikazano, ovaj izvor hrane (2) je poželjno smešten na listu. Poželjno je da ovaj drugi izvor hrane (2) sadrži uzgajanu populaciju grinja koje pripadaju Astigmatama. Još je poželjnije da su vrste grinja drugog izvora hrane (2) identične vrstama grinja koje se koriste kao prvi izvor hrane unutar zajedničkog kućišta (1) ;[50] Drugi izvor hrane za predatorsku vrstu grinja obezbeđuje se u istom usevu u koji su predatori ranije uneseni, pri čemu drugi izvor hrane sadrži najmanje jednu uzgajajnu populaciju grinja koje pripadaju Astigmatama. Drugi izvor hrane obezbeđuje se nakon unošenja predatorskih grinja. Drugi izvor hrane posipa se po raznim listovima na različitim nivoima useva, na pojedinačne listove, iz kartonskog ili papirnog kontejnera zapremine od 0,250 do 50 litara. Nanošenje se vrši ručno ili raznim vrstama ručnih mašina za duvanje, ili modifikovanim aparatima za rotaciono raspršivanje đubriva. ;[51] Obično se u usevima nalazi mnoštvo zajedničkih kućišta (koja sadrže mešavine predatora i njihov astigmatidni veštački plen) i mnoštvo drugih izvora hrane. Gustina zajedničkih kućišta zavisi od toga da li se materijal unosi u vidu rastresitog materijala ili u vrećicama, pomoću mašina (mašine za duvanje i drugo) ili ručno. Kada se koriste vrećice, svaka vrećica će biti zajedničko kućište, kada se koristi rastresiti materijal svako mesto sa mešavinom predatora i njegovog prvog izvora hrane postaće zajedničko kućište. Kada se koriste mašine, gustina zajedničkih kućišta i drugog izvora hrane u usevu biće mnogo veća nego kod upotrebe ručnih metoda. Poželjno je da se vrećice upotrebljavaju za nanošenje predatorskih grinja na povrtarske kulture, dok se rastresiti materijal, poželjno upotrebom mašina, prska po ukrasnim biljkama. Generalno, gustina zajedničkih kućišta u usevu iznosi između 1000 zajedničkih kućišta/m<2>i 1 zajedničko kućište/25 m<2>. Poželjna ostvarenja su definisana gore. Gustina drugog izvora hrane u usevu (mesta oslobađanja) je poželjno 1000 drugih izvora hrane/m<123456789>i 1 drugi izvor hrane/25 m<2>. Poželjna ostvarenja su definisana gore. ;[52] Jedna od glavnih prednosti uvođenja ovog izvora hrane u usev je to što se on može postaviti na lišće koje je sklono zaražavanju štetočinama. Na taj način predatori mogu biti namamljeni da se koncentrišu na ovim delovima. Izvor hrane u usevu može povećati populaciju predatorskih grinja kao rezultat brojčanog i funkcionalnog odgovora predatorske populacije. Povećavanje populacija u željenim delovima biljke koji su podložniji napadu štetočina i/ili gde štetočina može da napravi najbitnije štete sprečiće oštećivanje useva i tako poboljšati nivo uspeha programa biokontrole. Na primer, za mnoge useve mladi delovi biljaka su skloniji napadu tripsom. Dakle, unošenje izvora hrane u samom usevu na mlade listove može podstaći kretanje grabežljivca u ove delove biljaka, što pogoduje razvoju predatora, čime se povećava populacija grabežljivaca u tim oblastima i, kao posledica toga, smanjuje se rizik od štete izazvane ovom štetočinom. ;[53] Sledeća dodatna prednost pronalaska je obezbeđivanje izvora hrane u usevu koji može ostati dostupan predatorskim grinjama na lišću useva duže vreme od ostalih trenutnih alternativnih izvora hrane koji se primenjuju za hranjenje grabežljivim grinjama, npr. polen (komercijalna marka "Nutrimite"). U zavisnosti od klimatskih uslova, astigmatidske grinje mogu preživeti na lišću oko tri nedelje u zimskim uslovima u mediteranskim plastenicima. Poznato je da za vrste Astigmatida odabrane kao izvor hrane nema evidencije da su napravile komercijalnu štetu na usevu na kojem će se distribuirati. Na taj način će preživeti duže vreme ako im se daje nešto hrane dok su na lišću. ;[54] Zbog toga je poželjno da se na usev nanese treći izvor hrane, pri čemu je treći izvor hrane hrana za grinje koje pripadaju Astigmatama. Najčešće, masovni uzgoj astigmatidnih vrsta vrši se između ostalog uz pomoć hrane skrobne prirode, kvasca, suvog voća i šećera. Poželjno, proizvođači koriste mekinje kao supstrat. Treći izvor hrane u usevu poželjno sadrži bar jedan od izvora hrane koji se koristi u masovnom uzgoju astigmatidnih vrsta. U ovom pronalasku, najpoželjnije je da se mekinje koriste kao supstrat kao sredstvo za volumen u cilju uvođenja odabrane populacije astigmatidnih grinja. Mekinje nisu izvor visoko hranljivih sastojaka, pa se smešama mogu dodati i drugi prehrambeni materijali kao treći izvor hrane. Može se uvesti nešto ljuspica pšeničnih klica, što je daleko najbolja ishrana za bilo koju uskladištenu vrstu, poželjno u obliku veoma sitnih čestica zalepljenih za lišće koje je više ili manje u horizontalnom položaju. Takođe se može naći unutar uvijenih pahuljica od mekinja. Ovaj sistem dalje omogućava da se pre upotrebe način ishrane može prilagoditi, u zavisnosti od broja dana tokom kojih se namerava koristiti materijal iz ovog izvora hrane, ad lib ili u kontrolisanim količinama. ;[55] Eksperimenti su pokazali da ovi uslovi daju vrlo pogodnu zalihu bogate ishrane za astigmatidne grinje (drugi izvor hrane). ;[56] Stoga prednosti predmetnog pronalaska mogu biti sumirane na sledeći način (ne moraju sva svojstva biti prisutna u svakom ostvarenju pronalaska): ;;1. Uklanja se opasnost od nesigurnog snabdevanja prilikom kupovine alternativne hrane, kao što su Artemije, a naročito polena, jer se aktivni sastojak (drugi izvor hrane, odnosno žive ili mrtve astigmatidne jedinke) može samostalno proizvoditi pod kontrolisanim uslovima. ;2. Drugi izvor hrane dobija se kao nus-proizvod u komercijalnoj proizvodnji phytoseiid predatora, predstavljajući diskretnu populaciju velike gustine veštačkog domaćina koji se uzgaja u velikim količinama za uzgajanje predatora. ;3. Budući da će svaki komercijalni proizvodni sistem uvek proizvoditi višak astigmatidnog plena, jer sezonski zahtevi variraju vrlo brzo, višak plena uvek je pri ruci. Ranije je često uništavan, jer komercijalna proizvodnja uvek mora biti iznad procenjene potražnje da bi se nosila sa neočekivanim naletima invazija štetočina. Sada je taj višak koristan proizvod. ;4. Budući da su sistemi komercijalne proizvodnje više ili manje kontinualni, drugi izvor hrane može se proizvesti vrlo jeftino u poređenju s kupovinom predloženih alternativnih proizvoda (npr. Polena, Artemija). ;5. Predator za nanošenje na usev može se uskladiti s vrstama astigmatida za koje je najpogodniji. Tako će, kada je u funkciji sistem „treće hrane“, fitozeidne vrste stići na zeleni list gde će loviti plen i pojesti istu vrstu veštačkog domaćina koji mu je bio ishrana od početka života. ;6. Pokazano je da i u slučaju astigmatidnog plena i hrane sa polenovim zrnom fitozeid može imati specifičan izbor hrane, što se u slučaju polena može pokazati problematičnim ako se predator pusti na usev. Kada je određeni astigmatid domaćin predatoru od prvog dana njegovog života (do njegovog puštanja u usev), to više nije problem. ;7. Eksperimentalni podaci prikazani u daljem tekstu pokazuju da se nanošenje astigmatidnih vrsta može vršiti i samo u intervalima od četiri sedmice ako štetočine još uvek ne napadnu usev. U slučaju polena, jedini komercijalni dobavljač polena rogoza (Tipha sp.) kaže da se u istoj situaciji polen mora nanositi dvosedmično. ;8. Za razliku od polena, astigmatidne vrste u bilo kojoj fazi svog razvoja, koje se trenutno koriste u komercijalnim biološkim programima, nisu privlačne za tripse. ;9. Eksperimentalni podaci prikazani u daljem tekstu pokazuju da prisustvo veštačkog domaćina ne sprečava fitozeidne grinje da se hrane tripsima. Kada je polen alternativni izvor hrane, posebno gde se zna da se predator hrani polenom (npr. vrsta Euseius), tada su tripsi manje privlačni kao plen za određene vrste fitozeidnih grinja. 10. U slučaju da je štetočina na usevu astigmatidna vrsta, na primer vrsta Tirophagus similis, koja je štetočina zaštićenih kultura spanjaća, podnosilac prijave može uvesti mrtve jedinke ove vrste kao drugi izvor hrane, dok žive populacije ove vrste može koristiti kao plen za uzgajanje predatora i kao prvi izvor hrane. Tako se obezbeđuje kontinuirana ishrana predatora. ;;Eksperimentalni podaci ;;Ekaperiment 1 ;;[57] Najpre, rađeni su eksperimenti da bi se utvrdilo da li će zemljište ispod određenih stakleničkih kultura ponuditi bolje okruženje populaciji pogodne vrste astigmatida nego golo lišće. Prvo pitanje koje je trebalo rešiti bilo je da li će preživeti i možda napredovati. Zbog toga je postavljen jednostavan eksperiment da bi se utvrdilo da li bi neka vrsta koja se smatra pogodnom mogla da opstane na zemljišnom supstratu koji čini podlogu za hrizanteme. ;[58] Zemljani materijal sa takve podloge sakupljen je i smešten u plastične kutije od 5 L. Grinje, bez predatora, poprskane su po površini zemljišta. Populacije Astigmatida pomešane su sa mekinjama i pakovane u boce od 1 L u koncentracijama od oko 30 - 40 miliona/litar, a zapremina od 10 mL ove populacije plena naneta je povrh zemljanog materijala, a kutje su zatvorene mrežicom radi ventilacije. Postavljene su dva kutije za svaku ispitivanu vrstu. U jednoj od kutija 5 mL mekinja i 20 mL komposta od povrća prethodno je raspoređeno po zemlji kao dodatna hrana da podrži razvoj predatorskih grinja. Sve kutije su smeštene u klimatizovanu komoru na 25 ° C i 70% RH (relativna vlažnost). Uzorkovanje je rađeno svaka 2 - 3 dana tokom ukupno 3 sedmice. Svaki put je sakupljano i posmatrano pod binokularnim mikroskopom oko 40 mL po kutiji. ;[59] Rezultati ovih eksperimenata prikazani su u Tabeli 1. Može se videti da je preživelo samo nekoliko jedinki jedne vrste. Ovo je bio Tyrophagus putrescentiae, koji je stanovnik biljke, dok ostalih pet nije, koji su upućeni na okruženja sa zalihama hrane. Nadalje, već je istaknuto da to može izazvati oštećenje biljaka. Ostalih pet testiranih vrsta uginulo je nakon nekoliko dana čak i kada su se pahuljice od mekinja i/ili povrtnog komposta nanosile na gornji sloj zemljišta kao hrana koja im je podržavala razviće. ;;Tabela 1. Rezultati razvoja različitih vrsta populacija plena na zemljištu za hrizanteme tokom 3 sedmice. ;Sedmica ;Vrsta 1 2 3 ;Tyrophagus putrescentiae + -Thyreophagus ;entomophagus - - -Carpoglyphus lactis<- - ->Acarus siro - - -Tyroglyphus casei - - -Glycyphagus destructor<- - ->;++ = jedinke raznih stupnjeva razvoja uz prisutna jaja, ;+ = samo nekoliko jedinki nađeno, bez prisutnih jaja, - = manje od 4 ;žive jedinke ;;[60] Pored toga, postavljen je eksperiment da bi se procenilo da li je puštanje T. putrescentiae na tlo useva hrizanteme, da bi se videlo da li može da podrži razvoj T. montdorensis i na taj način kontrolu populacije tripsa u ovim uslovima. ;[61] Rezultati su pokazali da ova metodologija nije poboljšala razvoj predatorske populacije i nije pogodovala kontroli tripsa. Nije bilo značajne razlike u brojnosti populacija predatora i štetočina kada su predatorske grinje bile nanesene ili nisu nanesene na zemlju pre uvođenja predatora. ;;Eksperiment 2 ;;[62] Odlučeno je da sama opcija za zemljište nije održiva i pošto istorija upotrebe polenskih zrna ili Artemija nije ponudila održivo rešenje, sprovedeno je detaljno "ispitivanje na vršnim listovima". Kratak rezime ovog ispitivanja prikazan je dole. Kompletan naučni prikaz ispitivanja predstavljen je kasnije. ;[63] Odabrana su dva para sistema "predator plus plen": Typhlodromalus montdorensis i veštački plen Thyre- ophagus entomophagus, a kao drugi Amblyseius swirskii sa veštačim plenom Carpoglyphus lactis. Oba predatora su pogodna za napad na štetočinske tripse Frankiniella occidentals i duvanovu leptirastu vaš Bemisia tabacci. ;[64] Glavni rezultati su sledeći: ;;• Kada su grinje-plen korišćene kao druga hrana na vršnom lišću, populacija A. swirskii bila je pet puta veća nego u kontroli. ;• Poslednjeg dana prebrojavanja, 25 dana nakon poslednjeg puštanja grinja-plena, hiljade jaja A. swirskii pronađeno je u blizini nekih zaostalih gomilica grinja-plena. ;• Izbrojano je više od 500 predatora na nekim listovima gde su uvedene grinje-plen. ;• Za T. montdorensis, slične grupacije jaja i do 500 predatora po listu bilo je prisutno tamo gde je još bilo živog plena. • Tamo gde su uvedene grinje-plen, odsustvo larvi tripsa, koje su glavni stupanj za predatore, pokazuje uspeh ove tehnike. ;• Kada su visoka zaražavanja tripsom dolazila spolja, A. swirskii su značajno smanjivale ove štetočinske populacije u poređenju sa rezultatima u kontrolnim parcelama. ;• Broj predatora na kontrolnim biljkama bio je približan onom koji bi se mogao očekivati na kulturi krastavca tokom zime u južnoj Španiji. Ove populacije predatora nisu bile u stanju da kontrolišu visoku zaraženost tripsom, koja se obično javlja u januaru. ;;Eksperiment 3 ;;[65] Ovaj eksperiment je urađen da bi se procenila sezonska zastupljenost predatorskih vrsta grinja i kontrola glavnih štetočina, tripsa i leptirastih vaši, sa ili bez astigmatidnih populacija plena dodatih na vrh biljaka (uzgajanih u redovima) kao dodatni izvor hrane. ;[66] Ovaj eksperiment je sproveden na usevu krastavca u eksperimentalnom stakleniku smeštenom u istraživačkoj stanici Fundacion Cajamar Las Palmerillas, lociranoj u Almeriji, gde je koncentrisan glavni deo staklenika za proizvodnju povrća Evrope. Eksperimentalni plastenik od 630 m<2>napravljen je u tipičnom stilu "pararal" koji se koristi u većini zaštićenih kultura na jugu Španije i drugih mediteranskih područja koji nemaju sistem grejanja ili vlaženja. Usev krastavca sorte „Valle“ zasađen je 21. oktobra 2013. godine. Gustina biljaka bila je 1,0 biljke/m<2>. Sadnja je ličila na komercijalni usev. ;[67] Dve vrste predatorskih grinja su ocenjene, Amblyseius swirskii i Typhlodromips montdorensis. Ustanovljeno je ukupno šest tretmana: A. swirskii populacije grinja-plena na vrhu biljaka kao dodatna hrana, A. swirskii polen, A. swirskii bez dodatne hrane (kontrola), T. montdorensis grinje-hrana na vrhu biljaka, T. montdorensis polen i T. montdorensis bez dodatne hrane (kontrola). Svaki tretman je uspostavljen u odvojenoj leji, korišćenjem nasumičnog blokdizajna, uz šest ponavljanja (leja). ;[68] Oba predatora su unesena pomoću sistema sa vrećicama za brzo otpuštanje. Vrećice su inicijalno sadržale oko 250 jediki predatorskih grinja/vrećica, koje su okačene na biljke u proporciji 1 vrećica na svake dve biljke, što je davalo proporciju otpuštanja od oko 125 jedinki/m<2>. Vrećice su bile unesene 27. novembra (47-ma sedmica u godini). Polen ili grinje-plen su unesene, zavisno od tretmana, sledeće sedmice, a zatim još dva puta u intervalima po 15 dana. ;[69] Upotrebljene su dve vrste grinja-plena: Thyreophagus entomophagus za ishranu T. montdorensis i C. lactis za ishranu A. swirskii. Obe su bile pakovane u boce od 5 L korišćenjem mekinja kao nosećeg materijala, sa gustinom od oko 15 - 20 miliona jedinki/litar. Za rasprostiranje materijala preko listova korišćena je mala kašika. Stavljeno je ukupno 8 mL (1 kašika) po vrhu jednog lista na dve biljke. Svež multifloralni polen koji su sakupljale pčele čuvao se smrznut, a kasnije odmrzavao dan pre upotrebe. Polen je mešan sa vodom, snažno mućkan, a zatim je mešavina prskana preko sloja vermikulita, tako da su svi komadi vermikulita bili prekriveni pojedinačnim komadima polena. Ovaj vermikulit i polen je pakovan u boce od 5 litara. Količina od 8 mL raspodeljena je po vrhovima biljaka po istoj metodologiji kao što je opisano za grinje-plen. ;[70] Uzorkovanje populacija predatora i štetočina rađeno se svake sedmice. Ukupan broj jedinki (odraslih i nimfa) predatorskih grinja i tripsa, kao i broj larvi, nimfi i odraslih leptirastih vaši dobijan je sa tri lista (na prizemnom, srednjem i visokom nivou) po biljci iz osam nasumično odabranih biljaka po tretmanu. Broj tripsova i fitoseidnih predatorskih grinja analiziran je pomoću ANOVA za svaki datum uzorkovanja i srednje vrednosti su odvojene pomoću Dankanovog testa (SAS System 9.0). ;;Rezultati ;[71] Gustine populaicija A. swirskii u tri različita tretmana prikazane su na Slici 1. Bilo je značajnih razlika među tretmanima (F = 24.85; p < 0.0001) i među datumima uzorkovanja (F= 15; p < 0.0001). Nađeno je da su populacije predatorskih grinja veće kada se grinje-plen dodaju na gornju stranu listova nego u drugim tretmanima, sa 4 do 5 puta više populacija u odnosu na kontrolu. Slika 1 prikazuje srednju vrednost (± SE) jedinki A. swirskii po listu u različitim tretmanima i datumima uzorkovanja, u toku deset sedmica, kod zasada krastavca prenetog Oktobra 2013. godine. ;[72] Dvadeset i pet dana nakon što je poslednje unošenje predatorskih grinja izvršeno na vršnim listovima, živa populacija ovog plena još uvek se može primetiti na donjoj strani lista. Ovo je pokazalo da je hrana ostala dostupna duže vreme, tako da se verovatno može preporučiti da unošenja grinja u komercijalnim aktivnostima bude svake tri sedmice umesto svake dve sedmice, barem u zimskim uslovima na jugu Španije. ;[73] Zanimljivo je da je poslednjeg datuma uzorkovanja, 25 dana nakon poslednjeg unošenja grinja, hiljade jaja A. swirskii moglo se naći oko malih grupa preostalih populacija grinja-plena. Na nekim od ovih listova, gde su grinje-plen ostale žive, količina nimfi i odraslih A. swirskii bila je toliko velika da ih nije bilo moguće pravilno prebrojati (> 500 jedinki po listu). ;[74] Nađena je veća populacija A. swirskii nego u slučaju kontrolnog scenarija kada je dodavan polen, ali nikada u svim tačkama i to samo nekih od datuma. Velike količine jaja A. swirskii nikada nisu primećene, čak ni ispod lišća u koje su unete mrlje polena. ;[75] Broj jedinki u kontrolnom tretmanu bio je manji od tretmana kojem su dodate grinje plena, sa gustinom koja se vrlo tipično nalazila na usevu krastavca u zimskom periodu u južnoj Španiji, kada uzgajivači slede integrisano suzbijanje štetočina, uključujući upotrebu kompatibilnih proizvoda za kontrolu oboljenja prisutnih tokom ovog perioda godine. ;[76] Populacije tripsa i leptiraste vaši, koje su glavne štetočine za krastavac, tokom većeg dela perioda ispitivanja bile su na niskim nivoima, bez oštećenja plodova. Tokom prvih 5 sedmica, populacije tripsa bile su između 0,5 i 1,5 jedinki po listu, bez razlike među tretmanima, ali velika zaraza tripsom razvila se u poslednje dve sedmice uzorkovanja. ;[77] Povećanje brojnosti ove štetočine u januaru je uobičajena situacija u zasadima krastavca na jugu Španije i može naneti velike štete plodovima, u vreme kada su predatorske populacije na niskom nivou. Tada se vrlo često koriste hemijska sredstva koje još više smanjuju phytoseeid populacije, narušavajući biološku kontrolu. ;[78] U ovom ispitivanju, populacije tripsa ostale su na niskom nivou u odnosu na kontrolnu na biljkama gde su dodate grinje-plen kao dodatna ishrana (Tabela 2). ;[79] Posebno je upadljivo to što pri tretmanu dodavanjem grinja-plena ni jedna nimfa tripsa nije nađena (preferirana meta predatora), samo odrasli (adulti), što pokazuje da je dobijena vrlo dobra kontrola štetočina uprkos velikoj zarazi koja je stigla iz spoljašnosti staklenika. Suprotno tome, nimfe i adulti tripsa bili su prisutni na kontrolnoj parceli u značajno većoj populaciji. Populacije su bile osrednje na biljkama kojima je dodavan polen, ali bez značajnih razlika u odnosu na kontrolu. Prosečan (± SE) broj larvi i adulta na listovima prebrojenim 21. januara 2014. godine na usevu krastavca pod tri različita tretmana prikazani su u Tabeli 2. Rezultati su prikazani za biljke na koje su puštene grinje-plen, biljke na koje je stavljen polen i kontrolne biljke bez alternativne hrane za phytoseid grinje (srednje vrednosti sa istim slovom nisu bile različite pri p = 0,005). ;;Tabela 2 ;;; ;;; [80] Tabela 2: Srednja vrednost (± SE) broja larvi i adulta tripsa po listu izbrojano 21. januara 2014. godine na zasadu krastavca u tri različita tretmana: biljke na koje su puštene grinje-plen, biljke gde je stavljen polen i kontrolne biljke bez alternativne ishrane za phytoseiid grinje (srednje vrednosti sa istim slovom nisu bile različite pri p = 0,005). ;[81] Gustina populacije T. montdorensis u tri različita tretmana prikazana je na Slici 2. Postoje značajne razlike između tretmana (F = 10,09; p <0,0001) i datuma uzorkovanja (F = 8,99; p <0,0001), i postojala je interakcija između obe varijable (F = 2,57; p = 0,004), verovatno zbog različitih rezultata dobijenih polenom u različite datume. Na Slici 2 prikazan je srednji broj (± SE) jedinki T. montdorensis po listu u različitim tretmanima i datumima uzorkovanja u usevu krastavca koji je presađen u oktobru 2013. (* = znači značajno različito pri p = 0,005). Na četiri datuma brojanja, postojala je 2 do 5 puta veća populacija predatorskih grinja kada su grinje-plen dodavane na vrh listova u poređenju s drugim tretmanima. Populacije plena (T. caseientomophagus) bile su žive sa donje strane listova do četiri nedelje nakon unošenja, ostajući tako dugo vremena alternativna hrana predatorskim grinjama. U poslednjoj sedmici uzorkovanja, izbrojano je stotine jaja T. montdorensis i više od 500 jedinki (nimfe i adulti) na lišću gde je populacija plena uneta oko 25 dana ranije i gde su populacije plena još uvek bile žive.

[82] Populacije T. montdorensis razvile su veće populacije nego A. swirskii posljednje dve sedmice uzorkovanja, što se poklapalo sa zaraženošću tripsom i one su pokazale potencijal za bolju kontrolu ove štetočine. Broj tripsa po listu bio je sličan kod tretmana sa T. montdorensis i ostao je na nižim nivoima u poređenju sa parcelama sa A. swirskii, sa srednjim vrednostima između 0,2 i 2,2 jedinke/list tokom čitavog ispitivanja, a srednje vrednosti između 1,4 i 2,2 jedinki/list poslednje 2 sedmice.

Eksperiment 4

[83] Cilj ove studije bio je proceniti porast ili na drugi način brojnost predatorskih vrsta grinja distribuiranih na zasadima hrizantema, kada se na vrh biljaka dodatno nanese izvesna količina astigmatidnih grinja-plena kao drugog, dopunskog izvora hrane.

[84] Ovaj eksperiment je sproveden na komercijalnoj kulturi pod staklenikom od 3 hektara, u jugoistočnom delu Holandije. Tradicionalno, komercijalne kulture Hrizantema presađuju se kao male biljke u podlogama od oko 1000 m<2>. Za ispitivanje su odabrane dvije parcele od 1000 m<2>, a biljke su presađene 11. decembra 2015. g. Gustina biljaka je bila oko 60 biljaka po m<2>, što je standardni komercijalni postupak.

[85] Ocenjena su dva tretmana: puštanje vrste Typhlodromips montdorensis (kontrola) i puštanje T. montdorensis dodatno puštanje grinja-plena Thyreophagus entomophagus kao sekundarnog izvora hrane. Svaki tretman primenjen je na jednoj od dve parcele od 1000 m<2>.

[86] Puštene predatorske grinje masovno su uzgajane u proizvodnim pogonima kompanije Agrobio. Ovo je komercijalni proizvod (MonControl) koji sadrži fitoseidnog predatora Typhlodromalus. montdorensis s grinjom-plenom Ty- roglyphus casei kao primarnim izvorom hrane, zajedno sa mešavinom mekinja i vermikulita kao nosećeg materijala. Drugi izvor hrane pušten na jednu od oglednih parcela je T. entomophagus, koji se takođe uzgaja u objektima Agrobio. Ova populacija grinja-plena bila je snabdevena kvascem i pšeničnim klicama kao izvorima hrane, plus mekinjama kao nosećim materijalom.

[87] Obe ogledne jedinice uvedene su na vrh useva pomoću mašine koja je posebno razvijena za raspršivanje rastresitog materijala koji sadrži žive populacije grinja. Mašina se sastoji od rezervoara opremljenog sistemom za kontrolu količine materijala dozvoljenog da padne kroz rupu na dnu rezervoara na modifikovani aparat za rotaciono rasipanje đubriva. Obavljena su ispitivanja čiji je cilj bio da se garantuje raspršivanje materijala kako bi se dobio krug od 1,6 m na vrhu biljaka uz održavanje minimalne moguće smrtnosti grinja.

[88] Za svaki tretman korišćeno je ukupno 10 L (2 boce MontControl, svaka sa po 5 L) predatorskih grinja T. montdorensis, koje su svake nedelje unošene u usev, uvek u utorak. Gustina predatorskih grinja bila je 25.000 jedinki (nimfe i adulti) po litri. To znači da je razmera od 250 jedinki po m<2>puštana svake sedmice. Materijal je ravnomerno raspoređivan tako da je oko 5 malih grudvica (mrlja) supstrata koji sadrži predatorske grinje palo povrh lišća svake biljke. Druga ogledna jedinica, izvor hrane u usevu koji sadrži populacije grinja T. entomophagus, takođe je puštana jednom sedmično, ali uvek u četvrtak. Unošeno je 10 L materijala gustine oko 15 - 20 miliona nimfi i adulta T. entomophagus po litri. Obrazac distribucije bio je isti kao kod predatorskih grinja, pa je oko 5 grudvica materijala palo na svaku biljku.

[89] Uzorkovanje populacija predatora i štetočina rađeno je svake sedmice. Svaki put je računat ukupan broj jedinki (adulta i nimfi) predatorskih grinja i tripsa na svim listovima 5 nasumično odabranih biljaka po tretmanu.

Rezultati

[90] Gustine populacija T. montodorensis u dva tretmana date su u Tabeli 3, koja pokazuje da je u prisustvu dodatnog izvora hrane (plen T. entomophagus) gustina populacije T. montdorensis bila mnogo veća nego na kontrolnoj parceli, koja je bila bez dodatnog snabdevanja hranom. Do četvrte sedmice, samo tri sedmice nakon prvog uvođenja, predatori na parceli sa dodatkom izvora hrane bili su dvostruko brojniji od kontrolne parcele. Ova razlika između dve eksperimentalne jedinice nastavila je da se povećava svake sedmice, sve dok do šeste nedelje populacija grabežljivih grinja sa dodatkom izvora hrane nije bila šest puta veća od one u kontroli. Suprotno tome, populacija kontrolne parcele nije pokazala dalje povećanje nakon prvog malog povećanja do treće nedelje. U periodu kada je sprovedeno ispitivanje pritisak glavne štetočine, tripsa, bio je nizak, a njihova populacija bila je uvek manja od dve jedinke po biljci na obe parcele.

Tabela 3. Ukupni broj nimfi i adulta T. montdorensis izbrojan na lišću pet biljaka svakog datuma uzorkovanja u svakom od tretmana.

[91] Ovi rezultati bi garantovali mnogo bolju kontrolu štetočina kada naiđe velika najezda tripsa. Rezultat je vrlo ohrabrujući, jer ozbiljan problem za komercijalne uzgajivače hrizantema i uopšte rezanog cveća jeste da se jedan ugriz tripsa u laticu u toku razvića u neotvorenom pupoljku, kada je cvet zreo i potpuno otvoren pojavljuje se kao uočljiv ožiljak na latici, prilično vidljiv golim okom.

Claims (15)

1. [92] Tako da mala populacija tripsa, koja nije bitna za uzgajivača povrća, jeste ozbiljna za uzgajivača hrizantema, jer će samo jedan ili dva ožiljka na cvetu automatski oboriti klasu tog cveća u prodaji. Dalje, povećaće efikasnost biokontrolnih sistema i tako smanjiti veliku količinu hemikalija koje se danas koriste na ovom usevu, a koje više nisu efikasne zbog otpornosti štetočina na nekoliko dozvoljenih aktivnih sastojaka. Nova tehnika, gore opisana, kojom se predatorima dodaje hrana dok stižu na usev, rezultirajući brzim razvojem velike gustine predatora, biće od značajne novčane koristi za uzgajivače hrizantema.

   Zaključci

   [93]

   • Uvođenje grinja-plena na vrh biljaka, uz nanošenje od ukupno 3 puta, nudi veoma dobro rešenje problema slabog razvoja predatorskih grinja tokom zime na usevima krastavca.

   • Grinje-plen mogu ostati žive najmanje 3 do 4 sedmice na biljkama, u zimskim uslovima, ostajući za to vreme alternativni izvor hrane za predatore.

   • Populacija predatorskih grinja povećala se do 4 - 5 puta u poređenju sa standardnim oslobađanjem ovog prirodnog neprijatelja kada se ne dodaje dopunska hrana.

   • U 8 godina iskustva u savetovanju o zaštiti useva u komercijalnim kulturama krastavca, tim tehničara Agrobio-a prvi put je izbrojao toliko visok broj jaja, nimfi i adulta predatorskih grinja po listu tokom zime.

   • Ovaj sistem bi trebalo da garantuje kontrolu trenutnog problema u kojem se na kraju zime javljaju velike zaraze tripsom. • Nađeno je rešenje za problem gladovanja predatora u nedostatku njihove štetočine, što je čest problem u usevima krastavca, kao i drugim povrtarskim kulturama, ukrasnim kulturama i voćnjacima.

   [94] Razmatranje ostalih glavnih alternativnih izvora hrane datih gore pokazuje da su dodatni materijali koji imaju za cilj da obezbede izvor održive hrane za predatore u odsustvu štetočina, a do određenog nivoa su delimično efikasni, niti jedan ne pruža apsolutno rešenje kako se nositi sa problemom perioda „pre štetočina“, naime sa najosetljivijim vremenskim procepom koji se javlja između početnog unošenja biološkog agensa i dolaska prvih štetočina.

   [95] Gornji eksperimenti pokazuju da obezbeđivanje održivog izvora hrane za predatore, po mogućnosti domaćina na kojem su predatori uzgajani, pruža rešenje za problem održavanja populacije predatora, čak i ako se nanose na usev mnogo sedmica pre invazije štetočina. Ovo jasno pokazuje da predmetni pronalazak pruža jednostavnu praktičnu i eknomičnu metodu, koja je najpovoljnija za uspeh programa biološke kontrole u primeni na zaštićenim i polu-zaštićenim kulturama.

   [96] Nakon nanošenja na usev, može se očekivati da će jaja predatora biti položena istog dana kada gravidna ženka izađe na zeleni list. Inventivni korak ove prijave osigurava da takve gravidne ženke odmah dođu u dodir sa svojom uobičajenom ishranom, tako da dolazi do razvoja umesto do oparanja. Kao što pokazuju eksperimenti, brzina razvoja populacije predatora može biti izuzetna. Stoga, ovaj pronalazak zatvara jaz koji dugo postoji u biološkoj kontroli štete koja se koristi u industriji zaštićenih i polu-zaštićenih kultura.

   [97] Podrazumeva se da su ostvarenja pronalaska objašnjena gore samo prvo ostvarenje metode i/ili sistema pronalaska. U ovom pogledu, izlaganje ovog pronalaska nije ograničeno na ova ostvarenja.

   Zahtevi

   1. Metoda za zaštitu useva

   kojom se obezbeđuje najmanje jedna uzgajana populacija vrste predatorskih grinja iz porodice Phytoseiidae i prvog izvora hrane za ove vrste predatorskih grinja, pri čemu su uzgajana populacija vrste predatorskih grinja i prvi izvor hrane smešteni u zajedničkom kućištu, koje ima najmanje jedan otvor koji omogućava jedinkama vrste predatorskih grinja da napuste zajedničko kućište,

   kojom se obezbeđuje drugi izvor hrane za vrstu predatorskih grinja, pri čemu drugi izvor hrane obuhvata najmanje jednu uzgajanu populaciju grinja koja pripada Astigmatama, a

   kojom se postavlja drugi izvor hrane u ili na istu ili drugu biljku u spoljašnosti zajedničkog kućišta na udaljenosti od zajedničkog kućišta.
2. 2. Metoda prema zahtevu 1,

   naznačena time što

   predatori su privučeni onim delovima biljke ili useva koji su skloni zaražavanju štetočinom, postavljanjem drugog izvora hrane na list koji je sklon zaražavanju štetočinom ili koji je na biljci koja je podložna zaražavanju štetočinom, a na kratkoj je udaljenosti.
3. 3. Sastav grinja koji obuhvata najmanje jednu uzgajanu populaciju vrste predatorskih grinja porodice Phytoseiidae i prvi izvor hrane za ovu vrstu predatorskih grinja, pri čemu se ta populacija uzgajane vrste grinja i prvi izvor hrane nalaze u zajedničkom kućištu, koje ima najmanje jedan otvor koji omogućava jedinkama vrste predatorskih grinja da napuste zajedničko kućište,

   naznačen time što

   ovaj sastav grinja obuhvata drugi izvor hrane za vrstu predatorskih grinja, pri čemu je drugi izvor hrane najmanje jedna uzgajana populacija vrste grinja koja pripada Astigmatama i drugi izvor hrane je smešten u spoljašnjosti zajedničkog kućišta, pri čemu su zajedničko kućište i drugi izvor hrane smešteni u okviru istog useva.
4. 4. Sastav grinja prema zahtevu 3,

   naznačen time što

   drugi izvor hrane je postavljen na udaljenosti od zajedničkog kućišta.
5. 5. Sastav grinja prema zahtevima 3 ili 4,

   naznačen time što

   drugi izvor hrane obuhvata treći izvor hrane, pri čemu je treći izvor hrane hrana za vrstu grinja koja pripada Astigmatama.
6. 6. Sastav grinja prema jednom od zahteva 3 - 5,

   naznačen time što

   zajedničko kućište je vrećica.
7. 7. Sastav grinja prema zahtevu 6,

   naznačen time što

   vrećica obuhvata vešalicu kojom se vrećica kači u ili za biljku.
8. 8. Sastav grinja prema jednom od zahteva 3 - 7,

   naznačen time što

   vrsta predatorskih grinja je odabrana iz grupe koja obuhvata Amblyseius swirskii, Typhlodromips (=Amblyseius) montdorensis, Neoseiulus californicus, Amblyseius andersoni, Neoseiulus cucumeris i Typhlodromalus (=Amblyseius) limonicus a vrsta grinja koja pripada Astigmatama odabrana je iz grupe koja obuhvata Tyrolichus casei, Carpoglyphus lactis, Thyreophagus entomophagus i Lepydoglyphus destructor, pri čemu je poželjna kombinacija odabrana iz T. entomophagus i T. montdorensis ili C. lactis i A. swirskii.
9. 9. Sistem koji se sastoji od najmanje jedne uzgajane populacije vrste predatorskih grinja porodice Phytoseiidae i prvog izvora hrane za ovu vrstu predatorskih grinja, pri čemu su uzgajana vrsta predatorskih grinja i prvi izvor hrane smešteni u zajedničkom kućištu, koje ima najmanje jedan otvor koji omogućava jedinkama vrste predatorskih grinja da napuste zajedničko kućište, i drugi izvor hrane za vrstu predatorskih grinja, pri čemu je drugi izvor hrane najmanje jedna uzgajana populacija vrste grinja koja pripada Astigmatama i drugi izvor hrane je smešten u spoljašnosti zajedničkog kućišta.
10. 10. Sistem prema zahtevu 9,

    naznačen time što

    drugi izvor hrane je smešten na udaljenosti od zajedničkog kućišta.
11. 11. Sistem prema zahtevu 9 ili 10,

    naznačen time što

    drugi izvor hrane je smešten na listu koji je sklon zaražavanju štetočinom ili koji je na biljci koja je podložna zaražavanju štetočinom, a na kratkoj je udaljenosti ili je drugi izvor hrane postavljen na udaljenosti kraćoj od 50 cm, poželjno kraćoj od 30 cm, najpoželjnije kraćoj od 15 cm od dela biljke koja je sklona zaražavanju štetočinom.
12. 12. Sistem prema jednom od zahteva 9 - 11,

    aznačen time što

    vrsta predatorskih grinja je odabrana iz grupe koja obuhvata Amblyseius swirskii, Typhlodromips (=Amblyseius) montdorensis, Neoseiulus californicus, Amblyseius andersoni, Neoseiulus cucumeris i Typhlodromalus (=Amblyseius) limonicus a vrsta grinja koja pripada Astigmatama odabrana je iz grupe koja obuhvata Tyrolichus casei, Carpoglyphus lactis, Thyreophagus entomophagus i Lepydoglyphus destructor, pri čemu je željena kombinacija odabrana iz T. entomophagus i T. montdorensis ili C. lactis i A. swirskii.
13. 13. Sistem prema jednom od zahteva 9 - 12,

    naznačen time što

    drugi izvor hrane obuhvata treći izvor hrane, pri čemu treći izvor hrane je hrana za vrstu grinja koja pripada Astigmatama.
14. 14. Sistem prema jednom od zahteva 9 - 13

    naznačen time što

    - obezbeđen je izvor hrane za grinje-plen,

    - otvor (8) zajedničkog kućišta (1) omogućava jedinkama vrste predatorskih grinja koje se nalaze u pregradi da napuste zajedničko kućište (1), pri čemu

    - prvi izvor hrane se nalazi u oblastima u kojima su obezbeđeni uslovi koji omogućavaju grinjama da uspostave stabilnu populaciju.
15. 15. Sistem prema zahtevu 14

    naznačen time što

    oblasti u kojima su obezbeđeni uslovi koji omogućavaju grinjama da uspostave stabilnu populaciju sadrže mekinje i/ili pšenične klice i/ili druge proizvode koji obezbeđuju izvor hrane i/ili šupljine za skrivanje i/ili polaganje jaja.