RS60635B1 - Postupak za doziranje fluidnog medijuma - Google Patents

Description

Opis

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na postupak za doziranje fluidnog medijuma pomoću dozirnog uređaja u obliku klipne pumpe sa cilindrom i podesivim klipom, pri čemu cilindar i klip obrazuju radni prostor.

[0002] U najrazličitijim oblastima industrije, kao što su npr. proizvodnja gume, prehrambena industrija, itd. proizvode se smeše u šaržnom radnom režimu, kod koga se najrazličitije tečnosti doziraju u mikser. U procesu mešanja mikser treba da umeša čvrste materije i tečnosti u jednu homogenu masu. Da bi se dobile reproduktibilne mase, proizvođaču je pored odmerenih čvrstih materija potrebna i jedna ili više precizno doziranih tečnosti, odn. fluida kao dodatak da bi onda finalni proizvod, koji se pravi u narednom procesu, imao odgovarajuća svojstva.

[0003] Za tečnosti koje treba da se doziraju su izm. ost. poznati sistemi sa vagom. Kod njih se pomoću posebnih vodova jedan za drugim doziraju različiti fluidi, a naročito tečnosti, u jedan intermedijerni sud i zatim odmeravaju da bi se kao celina dopremili u mikser pomoću podesne transportne pumpe. Pri promeni šarže, dakle kada se pravi neka druga, nova smeša, dovodni vod je još uvek ispunjen starom recepturom. To znači da dolazi do takozvanog međumešanja, koje ne odgovara ni prethodnoj smeši, ni novoj smeši.

[0004] Na tržištu su takođe poznati kombinovani sistemi sa vagom i sa klipom, kod kojih se prvo jedan sud na vagi puni odgovarajućom količinom tečnosti za odgovarajuću smešu, posle čega se ova tečnost iz suda za odmeravanje pomoću transportne pumpe privremeno skladišti u takozvanom dozirnom cilindru i još jednom se kontroliše u pogledu željene količine, da bi se konačno dopremila u mikser posle odobrenja za ubrizgavanje. Dakle, ovaj postupak je kombinovani dozirni sistem koji radi gravimetrijski i volumetrijski (vidi npr. US 2003/0019885 A1).

[0005] Isto tako su poznati dozirni sistemi sa klipom, kojima se upravlja, odn. koji su regulisani pomoću sistema za merenje masenog protoka. Međutim, ovi merni sistemi, koji funkcionišu na Koriolisovom principu, u grubim industrijskim postrojenjima, a naročito usled trešenja, odn. vibracija, često nisu dovoljno precizni ili daju lažni rezultat pri pogonu sa udarima, pošto ti sistemi moraju da se elektronski, odn. softverski izglade ili isfiltriraju.

[0006] Gore opisani sistemi su pretežno bazirani na gravimetrijskom doziranju, odn. merenju, sa prednostima i nedostacima koji su inače poznati u oblasti industrije.

[0007] Postupci doziranja klipom uz korišćenje klipa sa prolaznim kanalom koji se pruža aksijalno su poznati iz US 2002/0107501 A1 i EP 0576 762 A1. DE 69026 273 T2 opisuje postupak merenja protoka za klipnu pumpu. Pri tome može biti uzeto u obzir komprimovanje tečne faze u toku merenja temperature i pritiska u radnom prostoru.

[0008] Cilj novog postupka je da se omogući veoma precizno volumetrijsko doziranje.

[0009] Ovaj cilj je prema pronalasku ostvaren postupkom sa karakteristikama prema patentnom zahtevu 1. Druga poželjna usavršavanja su ostvarena karakteristikama iz zavisnih zahteva.

[0010] Recepti za mešanje po pravilu ne sadrže zapreminske udele, nego težinske udele za pojedinačne sastojke smeše. Međutim, pri korišćenju klipne pumpe kao dozirnog uređaja, ona može dozirati samo zadate zapremine. Međutim, gustina fluidnog medijuma koji treba da se dozira se menja sa temperaturom i pritiskom, kojima je izložen u radnom prostoru klipne pumpe. Međutim, postupak prema pronalasku u toku procesa doziranja određuje temperaturu fluidnog medijuma koji struji u radni prostor. Opciono se takođe još može odrediti i zapremina gasa koji se nalazi u radnom prostoru. Pošto se zapremina medijuma menja sa temperaturom, ako je poznata temperatura, onda se može izračunati potrebna transportna zapremina koja odgovara predviđenoj težini medijuma, a zahvaljujući tome i početni položaj doziranja klipa koji treba podesiti.

[0011] Zbog toga se kod postupka prema pronalasku prvo radni prostor dozirnog uređaja ispunjava količinom punjenja čija zapremina je veća od transportne zapremine koja treba da se dozira. Pošto se odredi temperatura količine punjenja, onda se može odrediti transportna zapremina koja treba da se dozira. Višak fluida se ispušta iz radnog prostora preko otvorenog ventila pomeranjem klipa u početni položaj doziranja i on se može vratiti nazad u skladišni sud. Ukoliko je ventil postavljen na najvišem položaju radnog prostora, onda se istovremeno gas ili vazduh koji se nalazi u radnom prostoru istiskuje iz radnog prostora pri pomeranju klipa u početni položaj doziranja, ukoliko se taj gas sakupio u gornjoj oblasti radnog prostora.

[0012] Postupak prema pronalasku pored toga predviđa određivanje opterećenja gasom medijuma za punjenje, zbog čega se može ostvariti još preciznije doziranje. Određivanje, odn. procena gasa koji se nalazi u količini punjenja se može izvršiti prvenstveno pomoću jednog dodatnog koraka postupka, kod koga se količina punjenja koja se dovodi u radni prostor pomoću klipa stavlja pod određeni pritisak kada su ventili zatvoreni. Na osnovu putanje pomeranja klipa se može odrediti opterećenje gasom, koje se onda uzima u obzir pri izračunavanju početnog položaja doziranja.

[0013] Prvenstveno je klipna pumpa dozirnog uređaja postavljena tako da se klip pomera u vertikalnom smeru naviše i naniže. Ovakva konstrukcija omogućava postavljanje ventila za odstranjivanje suvišne količine punjenja, odn. nepoželjnih gasova zarobljenih u radnom prostoru na najvišoj tački. Ukoliko se radni prostor smanjuje pri pomeranju klipa naviše, onda ventil mora biti postavljen u donjoj osnovi cilindra. Ukoliko se radni prostor smanjuje pri pomeranju klipa naniže, onda ventil mora biti postavljen u samom klipu.

[0014] Razume se da je moguće da se jednim dozirnim uređajem dozira više od jednog fluidnog medijuma. Za ove svrhe je neophodno da bude predviđen odgovarajući broj dovodnih vodova i nepovratnih ventila, koji odgovara broju medijuma koji treba da se doziraju. Takođe je neophodno da budu predviđeni odgovarajući brojevi odvodnih vodova i ventila, ako višak medijuma treba da bude vraćen nazad u odgovarajući skladišni sud kada se klip pomeri u početni položaj doziranja.

[0015] Zahvaljujući tome postupak prema pronalasku ima prednosti gravimetrijskog doziranja, a prevazilazi ga u pogledu tačnosti, pošto se uzimaju u obzir varijacije temperature i uključci gasova u medijumu koji treba da se dozira. Zahvaljujući tome što su predviđeni pojedinačni spojni vodovi između nizvodno postavljenog miksera i radnog prostora za svaku pojedinačnu komponentu prvenstveno su izbegnute nedefinisane međumešavine različitih fluida.

[0016] Klipna pumpa kao dozirni cilindar prvenstveno može biti pogonjena pomoću hidrauličnog cilindra, koji dalje može biti precizno pozicioniran preko podesnog mernog sistema i hidrauličnog pozicionirajućeg ventila pri svom uzdužnom pomeranju, odn. pomeranju naviše/naniže.

[0017] Postupak prema pronalasku će u nastavku biti detaljnije opisan na osnovu nacrta.

[0018] On prikazuje:

slika 1: dozirni uređaj sa nizvodno postavljenim mikserom;

slika 2: otvor za ubrizgavanje miksera iz stanja tehnike;

slika 3: dovodni vod do miksera prema pronalasku.

[0019] Slika 1 prikazuje dozirni uređaj sa nizvodno postavljenim mikserom 25 za postupak prema pronalasku. Proces doziranja počinje punjenjem dozirnog cilindra 2 određenom količinom punjenja, koja je veća od količine koja treba da se dozira. Pri tome se fluid koji treba da se dozira dovodi u radni prostor A pomoću spoljašnjeg izvora pritiska, npr. u obliku pumpe 21, ili pomoću samog dozirnog uređaja 2, pomoću ventila 11 za punjenje. Dozirni uređaj 2 sadrži jedan cilindar Z, koji je spojen sa osnovom 1 cilindra. U cilindru Z je postavljen klip 3, koji je pogonjen pomoću sistema 5, 6 klip-cilindar preko klipnjače 4. Položaj klipa 5 sistema 5, 6 klip-cilindar se određuje pomoću senzora 7 položaja. Shodno tome, pomoću upravljačkog ventila 8 se može prethodno odrediti precizan položaj klipa 5, zahvaljujući čemu se takođe može precizno odrediti i položaj klipa 3 dozirnog uređaja koji je kruto povezan sa njim.

[0020] Dozirni uređaj koji je prikazan na slici 1 može transportovati oba fluida 1 i 2, koji su uskladišteni u skladišnim sudovima 20, 20’, u miksersku komoru 25a nizvodnog miksera 25 na precizno dozirani način. Fluidi 1 i 2 se dovode odozdo u radni prostor A dozirnog uređaja 2 pomoću transportnih pumpi 21, 21’ preko dovodnih vodova 22, 22’ i ulaznih ventila 11, 11’ u dovodnim kanalima 16, 16’ koji se nalaze u osnovi 1 cilindra. Senzori 10, 10’ pritiska nadziru da li može biti stvoren dovoljno visok pritisak u dovodnim vodovima 22, 22’, pomoću koga se može ispitati nepropusnost dovodnih vodova 22, 22’. Temperaturski senzori 12, 12’ pri procesu punjenja kontinualno mere temperaturu količine punjenja, zahvaljujući čemu se može odrediti srednja temperatura. Pri punjenju radnog prostora A klip 3 se aktivno pomera naviše. Pri tome treba paziti da se klip 3 ne pomera suviše brzo naviše, da ne bi nastao vakuum. Ukoliko bi nastao vakuum, onda bi isparljive komponente u fluidu koji treba da se dozira mogle da ispare. Sledeći proces merenja bi detektovao ove greške punjenja i prekinuo bi aktuelni proces doziranja.

[0021] U klipu 3 su smešteni prolazni kanali 17, 17’, u kojima opciono može biti postavljen nepovratni ventil. Svaki prolazni kanal 17, 17’ je povezan sa jednim povratnim vodom 19, 19’, u kome je postavljen po jedan upravljani ventil 18, 18’. Preko povratnih vodova 19, 19’ višak fluida se vraća nazad u svoj pripadajući skladišni sud 20, 20’.

[0022] Dozirni uređaj dalje za svaki fluid 1 odn. 2 ima po jedan spojni vod, koji povezuje odgovarajući ulazni kanal 16, 16’ sa dovodnim vodom 23 miksera 25, pri čemu je na početku i na kraju dovodnog voda 26, 26’ postavljen po jedan upravljani ventil 13, 24 odn. 13’, 24’. Pomoću ventila 13, 13’ se sprečava da pri punjenju radnog prostora A fluid pređe iz dovodnog voda 22, 22’ u spojni vod 26, 26’. Ventili 24, 24’ služe za to da pri dovođenju fluida koji treba da se dozira u miksersku komoru 25a, fluid koji se dovodi ne pređe u drugi spojni vod. Opisani dozirni uređaj ima upravljački sistem, koji nije prikazan, a u kome je memorisana receptura za aktuelnu šaržu. Količina odgovarajućeg fluida koji treba da se dozira po pravilu je memorisana u masenim jedinicama g ili kg i na taj način je poznata.

[0023] Kod postupka prema pronalasku se ne određuje masa fluida, nego njegova gustina preko temperature, a opciono takođe preko zapremine gasa sadržanog u fluidu.

[0024] Postupak prema pronalasku predviđa da se u radni prostor A dovede mala dodatna količina koja je veća pribl. 2 do 10% nego što je stvarno potrebno. Pomoću ove dodatne količine se obezbeđuje da se pri određivanju gustine količine punjenja ne utvrdi da je aktuelna količina punjenja u stvarnosti manja od količine koja treba da se dozira. Veličina dodatne količine se može prethodno fiksno odrediti. Međutim, takođe je moguće da se ona adaptivno podesi. Tj. sistem može učiti na osnovu prethodnih određivanja gustine i na taj način podesiti dodatnu količinu za odgovarajući fluid, tako da ona izabrana ne bude suviše velika.

[0025] Posle punjenja dozirnog cilindra Z zatvara se ventil 11, 11’ za punjenje na osnovi 1 cilindra. Pomeranjem klipa 3 za materijal naniže sada se ispituje i meri kompresibilnost fluida koji se nalazi u radnom prostoru A preko putanje klipa 3, 5 i određivanja pritiska pomoću senzora pritiska 15, 15’ u fluidu. Na taj način se može utvrditi da li eventualno postoje uključci vazduha, odn. gasova u fluidu koji treba da se meri. Sve ove informacije, kao što su temperatura i opterećenje gasom, odn. kompresibilnost fluida, vrednosti gustine preko temperature, koje su memorisane u upravljačkom sistemu, sada se korelišu u obliku tačnog položaja klipa 3, 5 za željenu doziranu količinu, koja je memorisana u recepturi. Kada se onda izračuna ovaj početni položaj doziranja, otvara se ventil 18, 18’ za materijal u klipu 3 za materijal i hidraulični cilindar 5, 6 se pomera u izračunati položaj. Pri tome klip 3 za materijal preko otvorenog ventila potiskuje suvišnu količinu nazad u sud 20, 20’ za materijal, preko povratnog voda 19, 19’, u najvećoj meri bez pritiska. Ako je dostignut početni položaj doziranja, onda se zatvara ventil 18, 18’ u klipu 3 za materijal. Sada je podešena dozirana količina koja je memorisana u recepturi i pripremljena je za sledeće ubrizgavanje u mikser 25.

[0026] Da bi se mogli odvesti suvišni fluid i mogući uključci vazduha/gasa iz dozirnog cilindra, odvod je smešten na najvišoj tački u radnom prostoru A, pošto se vazduh/gasovi penju naviše. Ukoliko se radni prostor A smanjuje pri pomeranju klipa 3 naniže, onda odvod u obliku prolaznog kanala 17 mora biti smešten u klipu 3. Ukoliko se radni prostor A smanjuje pri pomeranju klipa 3 naviše, onda odvod u obliku prolaznog kanala 17 mora biti smešten u osnovi 1 cilindra.

[0027] Kada upravljački sistem miksera sada da signal za doziranje, onda se otvara odvodni ventil 13, 13’ u osnovi 1 cilindra i klip 3 se pomera željenom brzinom naniže i zahvaljujući tome potiskuje fluid u mikser 25. Kada se dostigne najniži položaj klipa 3, onda se željena količina fluida nalazi u mikserskoj komori 25a miksera 25.

[0028] Klip 3 u najnižem položaju naleže na osnovu 1 cilindra što je više moguće, tako da se radni prostor prazni u najvećoj mogućoj meri. Zahvaljujući ovome u dozirnom cilindru se u principu više ne nalazi nikakav rezidualni fluid. Ove okolnosti omogućavaju da se pomoću dozirnog cilindra sada dozira više, tj. takođe više od dve različite tečnosti/fluida, zahvaljujući čemu se smanjuju troškovi nabavke. Međutim, svaki fluid je opremljen sopstvenim ulaznim ventilom 11, izlaznim ventilom 13, koji su prvenstveno postavljeni u osnovi 1 cilindra, kao i ventilom 18 za materijal u klipu 3 za materijal, kao i sopstvenim senzorima 10, 14, 15 pritiska i temperaturskim senzorima 12, tako da su svi dovodni vodovi 22, dozirni vodovi 26 i povratni vodovi 19 uvek kontaminirani sa istim fluidom.

[0029] Na mikserima koji su danas poznati po pravilu postoje 4 ili 6 otvora za ubrizgavanje. Kada u zavisnosti od recepture u mikser 25 treba da bude dovedeno više od 4 ili 6 tečnosti istovremeno ili jedna posle druge, to jest vremenski pomereno, onda na jedan otvor 23 za ubrizgavanje takođe mora biti priključeno više fluida. Jedna takva cev 23 za ubrizgavanje, koja je poznata iz stanja tehnike, prikazana je na slici 2. Otvor 23 za ubrizgavanje sadrži priključnu cev 23a, koja je opremljena sa pet aksijalno pomerenih priključaka 23b za fluid. Svaki priključak 23b za fluid sadrži jedan nepovratni ventil 23c, koji je postavljen tako da fluid koji treba da se dozira može da teče ka mikseru, ali da ne može da pređe u neki drugi dovodni vod 26 za fluid. Ovo funkcioniše samo dotle dok svi nepovratni ventili 23c funkcionišu bez problema. Međutim, ukoliko nepovratni ventili 23c postanu nezaptiveni, onda se fluid koji treba da se dozira može potisnuti usled preovladavajućeg pritiska doziranja u neki drugi dovodni vod 26 koji nije pod pritiskom. Pri tome nastaju neželjene i nepoznate "mešavine" unutar dovodnih vodova 26 priključenih na cev 23a za ubrizgavanje. Onda više nema pridržavanja recepture sa željenom tačnosti. Dalje, zbog aksijalnog pomeranja priključaka 23b za fluid pri promeni recepture, u cevi 23a za ubrizgavanje se nalaze različite preostale rezidualne količine. Takođe, i ova okolnost dovodi do nedefinisanih promena recepture bar pri prvom ubrizgavanju nove recepture.

[0030] Za ove svrhe pronalazak predlaže novo izvedeni otvor 33 za ubrizgavanje, koji može sadržati mnoštvo priključaka za različite fluide. Tako se u mikser može dozirati šest ili više fluida preko jednog dozirnog uređaja. Otvor 33 za ubrizgavanje je karakterističan po tome što je dužina kanala za svaki fluid od tačke priključka u mikserskoj komori 25a najkraća moguća i jednake dužine. Svi priključci 33b za fluid su raspoređeni radijalno tako da za svaki fluid u otvoru 33 za ubrizgavanje nastaje ista zamenska zapremina. Dalje u svakom kanalu 33b za fluid je postavljen po jedan nepovratni ventil 33c. Pored svakog nepovratnog ventila može biti dodatno ugrađen jedan upravljani fluidni ventil 24, da bi aktivno otvarao, a takođe i zatvarao tačno samo jedan kanal za fluid. Pomoću senzora 14 pritiska na izlazu dozirnog uređaja svaki put se ispituje stanje spojnog voda 26 i odgovarajućeg fluidnog ventila 24 u pogledu zaptivnosti i ispravnog funkcionisanja. Zahvaljujući tome se putem evaluacije pritiska u upravljačkom sistemu pravovremeno stvara informacija u vezi potreba za preduzimanjem odgovarajućeg održavanja. Pored toga, mogu se izbeći pogrešna doziranja ili neželjene mešavine fluida.

[0031] Posle procesa doziranja, rezidualni pritisak u spojnom vodu 26 se takođe može održavati pomoću aktivno upravljanih ventila 14, 24. Ukoliko u daljem toku ovaj unutrašnji pritisak opadne ili poraste, onda se generišu odgovarajući zaključci u vezi ovog fluidnog stanja.

[0032] Zahvaljujući celokupnom sistemu dozirnog uređaja i otvora za ubrizgavanje, odn. ventila 33 za ubrizgavanje, a naročito daljom upotrebom aktivno upravljanih fluidnih ventila 24, može se povećati stabilnost procesa i reproduktibilnost, a istovremeno se pravovremeno mogu generisati instrukcije za održavanje.

[0033] U nastavku će biti detaljno opisan tok jednog mogućeg ciklusa za odzračivanje zapremine gasa:

1. Klip 3 stoji ispod osnove 1 cilindra. Otvara se ventil 11 za punjenje fluidom. Preko senzora 10 pritiska se meri trenutni dovodni pritisak transportne pumpe 21. Kada je pritisak fluida dovoljan, onda se fluidni klip 3 pomera naviše toliko brzo da senzor 15 pritiska ne detektuje vakuum, što znači da nema opasnosti od isparavanja fluida;

2. Tokom procesa punjenja preko temperaturskog senzora 12 se stalno meri temperatura fluida i zahvaljujući tome se izračunava srednja temperatura fluida koji se nalazi u cilindru 2;

3. Na osnovu izračunate temperature količine punjenja preko promene gustine fluida se izračunava korigovana dozirna zapremina, a zahvaljujući tome i potrebni početni položaj klipa 3;

4. Početni položaj plus predviđena suvišna količina, odn. dodatna količina određuju položaj punjenja do koga se klip mora pomeriti;

5. Kada se dostigne predviđeni položaj punjenja, onda se zatvara ventil 11 za punjenje fluidom. Položaj klipa 5, a zahvaljujući tome i položaj klipa 3 se konstantno određuje putem merenja 7 putanje;

6. Cilindarski sistem (1, 2 i 3), koji je sada potpuno zatvoren, tj. potpuno zatvoreni radni prostor A se sada stavlja pod određeni pritisak tako što se klip 3 za fluid pomera naniže. Pri tome se pritisak meri kontinualno pomoću senzora 15 pritiska;

7. Kada se dostigne ispitni, odn. merni pritisak u radnom prostoru A, onda je takođe poznata putanja kompresije zahvaljujući senzoru 7 položaja. Zahvaljujući korišćenju ove vrednosti se može izračunati gasno opterećenje, a zahvaljujući tome i finalni korektni početni položaj doziranja;

8. Posle toga se pritisak u komori smanjuje usled pomeranja klipa 3 za fluid naviše;

9. Kada se ventil 18 za prepunjavanje otvori, onda se klip 3 pomera u izračunati i korigovani početni položaj doziranja;

10. Kada se dostigne početni položaj doziranja, onda se ventil 18 za prepunjavanje zatvara;

11. Klip 3 za fluid se onda pomera naniže do željenog početnog pritiska doziranja i čeka signal miksera 25 za ubrizgavanje fluida preko spojnog voda 26 u miksersku komoru 25a miksera 25;

12. U ovom "položaju pod pritiskom" se proverava zaptivnost svih ventila 11, 13 i 17, kao i zaptivki;

13. Kada iz upravljačkog sistema miksera dođe signal da se fluid ubrizga, onda se ventili 13 i 24 otvaraju i fluidni klip 3 se pomera naniže prethodno određenom brzinom, koja se izračunava na osnovu vremena ubrizgavanja koje je memorisano za ovaj fluid u recepturi; 14. Kada se dostigne donji "položaj praznog hoda", ventili 13 i 24 ostaju i dalje otvoreni tokom prethodno određenog vremena zadržavanja;

15. Posle isteka ovog vremena ventili 13 i 24 se zatvaraju i može započeti sledeći proces punjenja.

1

Claims (14)

Patentni zahtevi

1. Postupak za doziranje fluidnog medijuma pomoću dozirnog uređaja u obliku klipne pumpe sa cilindrom (Z) i podesivim klipom (3), pri čemu cilindar (Z) i klip (3) obrazuju radni prostor (A), naznačen time, što se

- u prvom koraku postupka odgovarajuća količina punjenja fluidnog medijuma dovodi u radni prostor (A), pri čemu je količina punjenja veća od prethodno određene količine koja treba da se dozira, i što

- u sledećem koraku postupka klip (3) smanjuje radni prostor (A) sve dok u radnom prostoru (A) ne ostane količina koja treba da se dozira, pri čemu se istovremeno otvara ventil (18, 18’) tako da zapremina gasa koja je izdvojena u radnom prostoru (A)

i/ili višak fluidnog medijuma mogu da isteku iz radnog prostora (A) preko klipa, pri čemu klip (3) ima najmanje jedan prolazni kanal (17, 17’) koji se pruža aksijalno, a koji je spojen sa povratnim vodom (19, 19’), i

u prolaznom kanalu (17, 17’) i/ili u povratnom vodu (19, 19’) su postavljeni najmanje jedan upravljivi ventil (18, 18’) i/ili nepovratni ventil.

2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se temperatura medijuma koji se nalazi u radnom prostoru (A), a naročito pri dovođenju u radni prostor (A), određuje tokom prvog koraka postupka.

3. Postupak prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što se određuje gustina fluidnog medijuma koji se nalazi u radnom prostoru (A) i/ili što se procenjuje ili određuje zapremina gasa koji se nalazi u zapremini punjenja, posle čega se u sledećem koraku postupka podešavanjem klipa (3) radni prostor smanjuje toliko da njegova zapremina odgovara količini koja treba da se dozira.

4. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 3, naznačen time, što se pre sledećeg koraka postupka za procenu ili izračunavanje zapremine gasa koji se nalazi u zapremini punjenja

- pomoću klipa (3) podešava povećanje pritiska u radnom prostoru (A), pri čemu se istovremeno određuje putanja koju pređe klip (3)

- ili se, alternativno tome, klip (3) podešava za određenu putanju radi povećanja pritiska u radnom prostoru (A) i zahvaljujući tome se povećava pritisak, i što se - na osnovu putanje klipa (3) i promene pritiska vrši procena ili izračunavanje zapremine gasa, a naročito zapremine vazduha, koji se nalazi u fluidnom medijumu.

5. Postupak prema zahtevu 4, naznačen time, što se određuje promena temperature u toku prethodnog povećanja pritiska i što se ona uzima u obzir pri proceni ili izračunavanju zapremine gasa koji se nalazi u fluidnom medijumu.

6. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 5, naznačen time, što se prethodno određuje količina fluidnog medijuma koja treba da se dozira za odgovarajuću temperaturu i jedinicu težine, a naročito u g ili kg, i što se na osnovu temperature određene u sledećem koraku postupka i pritiska u radnom prostoru (A) i/ili određene zapremine gasa fluidnog medijuma koji se nalazi u radnom prostoru (A) izračunava zapremina i/ili položaj klipa, koji odgovaraju količini koja treba da se dozira, pri čemu se u trećem koraku postupka kada je ventil otvoren podešava radna zapremina ili položaj klipa.

7. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 6, naznačen time, što je klipna pumpa postavljena tako da je ventil (18, 18’) smešten na najvišoj tački radnog prostora (A), pri čemu se klip (3) naročito pomera u vertikalnom smeru.

8. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što se najmanje jedan fluidni medijum može dovesti u radni prostor (A) klipne pumpe preko najmanje jednog dovodnog voda (22, 22’), pri čemu se fluidni medijum dovodi iz skladišnog suda (20, 20’) pomoću sledeće pumpe (21, 21’) ili se usisava pomoću same klipne pumpe u radni prostor (A).

9. Postupak prema zahtevu 8, naznačen time, što je u svakom dovodnom vodu (22) postavljen upravljivi ventil (11) i/ili nepovratni ventil.

10. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što dozirni uređaj dovodi količinu fluidnog medijuma koja treba da se dozira preko najmanje jednog spojnog voda (26, 26’) u nizvodni mikser (25) u koraku postupka koji sledi posle sledećeg koraka postupka, u kome klip (3) smanjuje radni prostor (A) na njegov minimum.

11. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je u svakom spojnom vodu (26, 26’) prema mikseru (25) postavljen najmanje jedan upravljivi ventil (13, 23; 14’, 24’) i/ili nepovratni ventil.

12. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što najmanje jedan senzor (10, 10’; 15, 15’) pritiska određuje pritisak u radnom prostoru (A) i/ili u dovodnom vodu (22, 22’) do radnog prostora (A), pri čemu se izmereni pritisak naročito upotrebljava za određivanje gustine i/ili određivanje ili procenu zapremine gasa u fluidnom medijumu.

13. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što zahvaljujući pomeranju klipa u sledećem koraku postupka fluidni medijum i/ili gas iz radnog prostora (A) dolaze u povratni vod (19, 19’) i u skladišni sud (20, 20’).

14. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što senzor (14, 14’) pritiska meri pritisak u spojnom vodu (26, 26’) prema nizvodnom mikseru (25).

1