RS60824B1 - Tetrahidro-pirido[3,4-b]indoli kao modulatori estrogenih receptora i njihova upotreba - Google Patents

Description

OPIS

OBLAST PRONALASKA

Ovde su opisana jedinjenja, uključujući njihove farmaceutski prihvatljive soli, solvate, metabolite, prolekove, farmaceutske kompozicije koje sadrže takva jedinjenja, i postupci za upotrebu takvih jedinjenja za lečenje, prevenciju ili dijagnostikovanje bolesti ili stanja koja su osetljiva na estrogen, zavisna od estrogenih receptora ili posredovana estrogenim receptorima u kombinaciji sa drugim terapeutskim agensima.

OSNOVA PRONALASKA

Estrogeni receptor („ER“) je transkripcioni regulatorni protein aktiviran ligandom koji posreduje u indukciji raznovrsnih bioloških dejstava putem interakcije sa endogenim estrogenima. Endogeni estrogeni uključuju 17β (beta)-estradiol i estrone. Otkriveno je da ER ima dva izooblika, ER-α (alfa) i ER-β (beta). Estrogeni i estrogeni receptori su uključeni u brojne bolesti ili stanja, kao što su rak dojke, rak pluća, rak jajnika, rak debelog creva, rak prostate, rak endometrijuma, rak materice, kao i druge bolesti ili stanja.

WO2010138758 otkriva jedinjenja koja selektivno inhibiraju patološku proizvodnju humanog vaskularnog endotelnog faktora rasta (VEGF).

WO2010138695 otkriva postupke lečenja neurofibromatoze koji uključuju primenu jedinjenja koje selektivno inhibira patološku proizvodnju humanog VEGF.

WO2008127715 otkriva jedinjenja koja su korisna u postupku za post-transkripciono inhibiranje ekspresije VEGF kod ispitanika kome je to potrebno.

WO2010138706 otkriva postupke lečenja kancera dojke koji uključuju primenu jedinjenja koje selektivno inhibira patološku proizvodnju humanog vaskularnog endotelnog faktora rasta (VEGF).

WO2013090836 otkriva jedinjenja koja su modulatori estrogenih receptora.

WO2014191726 otkriva derivate indola koji poseduju antikancerogenu aktivnost. WO2012084711 otkriva niz fragmenata selektivnog modulatora estrogenog receptora (SERM) derivatizovanih sa N-supstituisanom azetidinskom grupom.

Potrebni su novi agensi za ciljanje ER-α koji imaju aktivnost u postavci metastatske bolesti i stečenoj otpornosti.

SAŽETAK PRONALASKA

Pronalazak se uglavnom odnosi na jedinjenja tetrahidro-pirido[3,4-b]indol-1-ila koja imaju aktivnost ili funkciju modulacije estrogenih receptora koja imaju strukturu formule Ib, Ie ili Ih:

i njihove stereoizomere, tautomere ili farmaceutski prihvatljive soli, sa supstituentima i strukturnim karakteristikama koje su ovde opisane.

Jedan aspekt ovog pronalaska je farmaceutska kompozicija formule Ib, Ie ili Ih i farmaceutski prihvatljiv nosač, glidans, razblaživač ili ekscipijens.

Jedan aspekt ovog pronalaska je postupak za proizvodnju jedinjenja formule Ib, ili Ie ili farmaceutske kompozicije koja sadrži jedinjenje formule Ib, Ie ili Ih.

Jedan aspekt ovog pronalaska je farmaceutska kompozicija za upotrebu u postupku lečenja bolesti ili poremećaja povezanih sa ER kod pacijenta koji uključuje primenu terapeutski efikasne količine farmaceutskog jedinjenja na pacijentu koji ima bolest ili poremećaj povezan sa ER.

Jedan aspekt ovog pronalaska je komplet za lečenje stanja posredovanog estrogenim receptorom, koji sadrži:

a) farmaceutsku kompoziciju koja sadrži jedinjenje formule Ib, Ie ili Ih; i

b) uputstvo za upotrebu.

DETALJAN OPIS PRIMERA OTELOTVORENJA

Sada će biti detaljno reči o nekim otelotvorenjima iz pronalaska, čiji primeri su ilustrovani pratećim strukturama i formulama. Mada će pronalazak biti opisan u vezi sa nabrojanim otelotvorenjima, treba razumeti da to ne predstavlja ograničavanje pronalaska na ta otelotvorenja. Naprotiv, pronalazak pokriva sve alternative, modifikacije i ekvivalente koji mogu biti uključeni u oblast predmetnog pronalaska, kako je definisano patentnim zahtevima. Stručnjaci u ovoj oblasti će prepoznati brojne postupke i materijale slične, ili ekvivalentne ovima ovde opisanim, koji se mogu koristiti u praksi za predmetni pronalazak. Predmetni pronalazak ni na koji način nije ograničen na postupke i materijale koji su opisani. Ukoliko nije drugačije definisano, svi tehnički i naučni izrazi koji se ovde koriste imaju isto značenje kao što je tipično poznato stručnjaku u oblasti kojoj pripada ovaj pronalazak. Iako se postupci i materijali slični ili ekvivalentni onima opisanim ovde mogu koristiti u praksi ili testiranju ovog pronalaska, pogodni postupci i materijali su opisani u nastavku. Nomenklatura koja se koristi u ovoj primeni zasnovana je na IUPAC sistematskoj nomenklaturi, osim ako nije drugačije naznačeno.

DEFINICIJE

Kada označava broj supstituenata, termin „jedan ili više” se odnosi na opseg od jednog supstituenta do najvećeg mogućeg broja supstitucija, tj. od zamene jednog vodonika do zamene svih vodonika supstituentima. Izraz „supstituent” opisuje atom ili grupu atoma koja zamenjuje atom vodonika u matičnom molekulu. Izraz „supstituisani” označava da određena grupa ima jedan ili više supstituenata. Kada bilo koja grupa može imati više supstituenata i obezbeđen je niz mogućih supstituenata, supstituenti su nezavisno odabrani i ne moraju biti isti. Termin „nesupstituisan” znači da specifična grupa ne sadrži supstituente. Izraz „opciono supstituisan” znači da je navedena grupa nesupstituisana ili supstituisana sa jednim ili više supstituenata, nezavisno odabranih iz grupe mogućih supstituenata. Kada označava broj supstituenata, termin „jedan ili više” znači od jednog supstituenta do najvećeg mogućeg broja supstitucija, tj. od zamene jednog vodonika do zamene svih vodonika supstituentima.

Izraz „alkil” koji se ovde koristi se odnosi na zasićeni jednovalentni ugljovodonični radikal sa ravnim ili razgranatim lancem od jednog do dvanaest atoma ugljenika (C1-C12), pri čemu alkil radikal može opciono biti nezavisno supstituisan sa jednim ili više supstituenata opisanih u nastavku. U drugom otelotvorenju, alkil radikal je jedan do osam atoma ugljenika (C1-C8), ili jedan do šest atoma ugljenika (C1-C6). Primeri za alkil grupe uključuju, ali nisu ograničeni na, metil (Me, −CH3), etil (Et, −CH2CH3), 1-propil (n-Pr, n-propil, −CH2CH2CH3), 2-propil (i-Pr, i-propil, −CH(CH3)2), 1-butil (n-Bu, n-butil, −CH2CH2CH2CH3), 2-metil-1-propil (i-Bu, i-butil, −CH2CH(CH3)2), 2-butil (s-Bu, s-butil, −CH(CH3)CH2CH3), 2-metil-2-propil (t-Bu, t-butil, −C(CH3)3), 1-pentil (n-pentil, −CH2CH2CH2CH2CH3), 2-pentil (−CH(CH3)CH2CH2CH3), 3-pentil (−CH(CH2CH3)2), 2-

Izraz „alkildiil” koji se ovde koristi se odnosi na zasićeni dvovalentni ugljovodonikov radikal sa ravnim ili razgranatim lancem od oko jednog do dvanaest atoma ugljenika (C1-C12), pri čemu alkildiil radikal može opciono biti nezavisno supstituisan sa jednim ili više supstituenata kako je opisano u nastavku. U drugom otelotvorenju, alkildiil radikal je jedan do osam atoma ugljenika (C1-C8), ili jedan do šest atoma ugljenika (C1-C6). Primeri za alkildiil grupu uključuju, ali nisu ograničeni na, metilen (−CH2-), etilen (−CH2CH2-), i propilen (−CH2CH2CH2-). Alkildiil grupa takođe može da se naziva „alkilenska“ grupa.

Termin „alkenil“ se odnosi na jednovalentni ugljovodonični radikal sa ravnim ili razgranatim lancem od dva do osam ugljenikovih atoma (C2-C8) sa najmanje jednim mestom nezasićenosti, tj. ugljenik-ugljenik, sp<2>dvostrukom vezom, pri čemu alkenil radikal može biti opciono supstituisan nezavisno sa jednim ili više ovde opisanih supstituenata, i uključuje radikale koji imaju „cis“ i „trans“ orijentaciju, ili alternativno, „E“ i „Z“ orijentaciju. Primeri uključuju, ali nisu ograničeni na, etilenil ili vinil (−CH=CH2) i alil (−CH2CH=CH2).

Termin „alkenilen“ ili „alkenildiil“ se odnosi na dvovalentni ugljovodonični radikal sa ravnim ili razgranatim lancem od dva do osam ugljenikovih atoma (C2-C8) sa najmanje jednim mestom nezasićenosti, tj. ugljenik-ugljenik, sp<2>dvostrukom vezom, pri čemu alkenilen radikal može biti opciono supstituisan nezavisno sa jednim ili više ovde opisanih supstituenata, i uključuje radikale koji imaju „cis“ i „trans“ orijentaciju, ili alternativno, „E“ i „Z“ orijentaciju. Primeri uključuju, ali nisu ograničeni na, etilenilen ili vinilen (−CH=CH-) i alil (−CH2CH=CH-).

Termin „alkinil“ se odnosi na ravni ili razgranati jednovalentni ugljovodonični radikal od dva do osam ugljenikovih atoma (C2-C8) sa najmanje jednim mestom nezasićenosti, tj. ugljenik-ugljenik, sp trostrukom vezom, pri čemu alkinil radikal može biti opciono supstituisan nezavisno sa jednim ili više ovde opisanih supstituenata. Primeri uključuju, ali nisu ograničeni na, etinil (−C≡CH) i propinil (propargil, −CH2C≡CH).

Termin „alkinilen“ ili „alkinildiil“ se odnosi na ravni ili razgranati dvovalentni ugljovodonični radikal od dva do osam ugljenikovih atoma (C2-C8) sa najmanje jednim mestom nezasićenosti, tj. ugljenik-ugljenik, sp trostrukom vezom, pri čemu alkinilen radikal može biti opciono supstituisan nezavisno sa jednim ili više ovde opisanih supstituenata. Primeri uključuju, ali nisu ograničeni na, etinilen i propinilen (propargilen, −CH2C≡C-).

Izrazi „karbocikl“, „karbociklil“, „karbociklični prsten“ i „cikloalkil” se odnose na jednovalentni, nearomatični, zasićeni ili delimično nezasićeni prsten sa 3 do 12 atoma ugljenika (C3−C12) kao monociklični prsten ili 7 do 12 atoma ugljenika kao biciklični prsten. Biciklični karbocikli sa 7 do 12 atoma mogu biti raspoređeni, na primer, u obliku biciklo[4,5], [5,5], [5,6] ili [6,6] sistema, i biciklični karbocikli sa 9 ili 10 atoma u prstenu, mogu biti raspoređeni kao biciklo [5,6] ili [6,6] sistem, ili kao premošćeni sistemi, kao što su biciklo[2.2.1]heptan, biciklo[2.2.2]oktan i biciklo[3.2.2]nonan. Spiro karbociklil ostaci su takođe uključeni u područje ove definicije. Primeri spiro karbociklilnih ostataka uključuju [2.2]pentanil, [2.3]heksanil i [2.4]heptanil. Primeri monocikličnih karbocikala uključuju, ali nisu ograničeni na, ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, 1-ciklopent-1-enil, 1-ciklopent-2-enil, 1-ciklopent-3-enil, cikloheksil, 1-cikloheks-1-enil, 1-cikloheks-2-enil, 1-cikloheks-3-enil, cikloheksadienil, cikloheptil, ciklooktil, ciklononil, ciklodecil, cikloundecil i ciklododecil. Karbociklilne grupe su opciono nezavisno supstituisane jednim ili više ovde opisanih supstituenata.

Termin „karbociklildiil“ se odnosi na dvovalentni, nearomatični, zasićeni ili delimično nezasićeni prsten sa 3 do 12 atoma ugljenika (C3−C12) kao monociklični prsten ili 7 do 12 atoma ugljenika kao biciklični prsten.

„Aril” označava jednovalentni aromatični ugljovodonični radikal od 6-20 atoma ugljenika (C6−C20) koji se dobija uklanjanjem jednog atoma vodonika iz jednog atoma ugljenika matičnog aromatičnog prstenastog sistema. Neke arilne grupe predstavljene su u oglednim strukturama kao „Ar“. Aril uključuje biciklične radikale koji sadrže aromatični prsten spojen sa zasićenim, delimično nezasićenim prstenom ili aromatičnim karbocikličnim prstenom. Tipične aril grupe uključuju, ali nisu ograničene na, radikale izvedene iz benzena (fenil), supstituisane benzene, naftalen, antracen, bifenil, indenil, indanil, 1,2-dihidronaftalen i 1,2,3,4-tetrahidronaftil. Arilne grupe su opciono nezavisno supstituisane jednim ili više ovde opisanih supstituenata.

Termini „arilen” ili „arildiil“ označavaju dvovalentni aromatični ugljovodonični radikal od 6-20 atoma ugljenika (C6−C20) koji se dobija uklanjanjem dva atoma vodonika sa dva atoma ugljenika matičnog aromatičnog prstenastog sistema. Neke arildiil grupe su predstavljene u oglednim strukturama kao „Ar“. Arildiil uključuje biciklične radikale koji sadrže aromatični prsten kondenzovan sa zasićenim, delimično nezasićenim prstenom ili aromatičnim karbocikličnim prstenom. Tipične arildiil grupe uključuju, ali nisu ograničene na, radikale izvedene iz benzena (fenildiil), supstituisane benzene, naftalen, antracen, bifenilen, indenilen, indanilen, 1,2-dihidronaftalen i 1,2,3,4-tetrahidronaftil. Arildiil grupe se takođe nazivaju „arilen“, i mogu biti opciono supstituisane sa jednim ili više ovde opisanih supstituenata.

Izrazi „heterocikl”, „heterociklil” i „heterociklični prsten” ovde su korišćeni naizmenično, i odnose se na zasićeni ili delimično nezasićeni (tj. koji ima jednu ili više dvostrukih i/ili trostrukih veza unutar prstena) karbociklični radikal od 3 do oko 20 atoma u prstenu u kojima je najmanje jedan atom prstena heteroatom odabran od azota, kiseonika, fosfora i sumpora, a preostali atomi prstena su C, pri čemu je jedan ili više atoma u prstenu opciono supstituisano sa jednim ili više supstituenata opisanih u nastavku. Heterocikl može biti monocikl koji sadrži 3 do 7 članova prstena (2 do 6 atoma ugljenika i 1 do 4 heteroatoma odabranih između N, O, P i S) ili biciklični sa 7 do 10 članova prstena (4 do 9 atoma ugljenika i 1 do 6 heteroatoma izabranih između N, O, P i S), na primer: biciklo[ 4,5], [5,5], [5,6] ili [6,6] sistema. Heterocikli su opisani u Paquette, Leo A.; „Principles of Modem Heterocyclic Chemistry“ (W.A. Benjamin, New York, 1968), posebno poglavljima 1, 3, 4, 6, 7 i 9; „The Chemistry of Heterocyclic Compounds, A series of Monographs“ (John Wiley & Sons, New York, 1950 do danas), posebno sveske 13, 14, 16, 19 i 28; i J. Am. Chem. Soc. (1960) 82:5566. „Heterociklil” takođe uključuje radikale gde su heterocikl radikali spojeni sa zasićenim, delimično nezasićenim prstenom, ili aromatičnim karbocikličnim ili heterocikličnim prstenom. Primeri heterocikličnih prstenova uključuju, ali nisu ograničeni na, morfolin-4-il, piperidin-1-il, piperazinil, piperazin-4-il-2-on, piperazin-4-il-3-on, pirolidin-1-il, tiomorfolin-4-il, S-dioksotiomorfolin-4-il, azokan-1-il, azetidin-1-il, oktahidropirido[1,2-a]pirazin-2-il, [1,4]diazepan-1-il, pirolidinil, tetrahidrofuranil, dihidrofuranil, tetrahidrotienil, tetrahidropiranil, dihidropiranil, tetrahidrotiopiranil, piperidino, morfolino, tiomorfolino, tioksanil, piperazinil, homopiperazinil, azetidinil, oksetanil, tietanil, homopiperidinil, oksepanil, tiepanil, oksazepinil, diazepinil, tiazepinil, 2-pirolinil, 3-pirolinil, indolinil, 2H-piranil, 4H-piranil, dioksanil, 1,3-dioksolanil, pirazolinil, ditianil, ditiolanil, dihidropiranil, dihidrotienil, dihidrofuranil, pirazolidinilimidazolinil, imidazolidinil, 3azabiciko[3.1.0]heksanil, 3-azabiciklo[4.1.0]heptanil, azabiciklo[2.2.2]heksanil, 3H-indolil hinolizinil i N-piridil ureje. U područje ove definicije su takođe uključeni spiro heterociklilni delovi. Primeri spiro heterociklilnih ostataka uključuju azaspiro[2.5]oktanil i azaspiro[2.4]heptanil. Primeri heterociklične grupe u kojoj su 2 atoma prstena supstituisana okso (=O) ostacima su pirimidinonil i 1,1-diokso-tiomorfolinil. Heterociklične grupe su ovde opciono nezavisno supstituisane sa jednim ili više ovde opisanih supstituenata.

Izraz „heterociklildiil” odnosi se na dvovalentni zasićeni ili delimično nezasićeni (tj. koji ima jednu ili više dvostrukih i/ili trostrukih veza unutar prstena) karbociklični radikal od 3 do oko 20 atoma u prstenu, pri čemu je najmanje jedan atom prstena heteroatom odabran od azota, kiseonika, fosfora i sumpora, a preostali atomi prstena su C, pri čemu je jedan ili više atoma u prstenu opciono supstituisano sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano.

Izraz „heteroaril” se odnosi na jednovalentni aromatični radikal sa 5-, 6- ili 7-članim prstenovima i uključuje fuzionisane sisteme prstena (od kojih je najmanje jedan aromatičan) od 5-20 atoma, koji sadrže jedan ili više heteroatoma nezavisno izabranih od azota, kiseonika i sumpora. Primeri za heteroaril grupe uključuju, ali nisu ograničeni na piridinil (uključujući, na primer, 2-hidroksipiridinil), imidazolil, imidazopiridinil, pirimidinil (uključujući, na primer, 4-hidroksipirimidinil), pirazolil, triazolil, pirazinil, tetrazolil, furil, tienil, izoksazolil, tiazolil, oksadiazolil, oksazolil, izotiazolil, pirolil, hinolinil, izohinolinil, tetrahidroizohinolinil, indolil, benzimidazolil, benzofuranil, cinolinil, indazolil, indolizinil, ftalazinil, piridazinil, triazinil, izoindolil, pteridinil, purinil, oksadiazolil, triazolil, tiadiazolil, furazanil, benzofurazanil, benzotiofenil, benzotiazolil, benzoksazolil, hinazolinil, hinoksalinil, naftiridinil i furopiridinil. Heteroaril grupe su opciono nezavisno supstituisane sa jednim ili više ovde opisanih supstituenata.

Izraz „heteroarildiil” se odnosi na dvovalentni aromatični radikal sa 5-, 6- ili 7-članim prstenovima, i uključuje fuzionisane sisteme prstena (od kojih je najmanje jedan aromatičan) od 5-20 atoma, koji sadrže jedan ili više heteroatoma nezavisnoodabranih od azota, kiseonika i sumpora.

Heterocikl ili heteroarilne grupe mogu biti povezane preko ugljenika (sa ugljeničnom vezom) ili azota (sa azotnom vezom) kada je to moguće. Kao primer i bez ograničavanja, heterocikli ili heteroarili povezani preko ugljenika su povezani na poziciji 2, 3, 4, 5 ili 6 piridina, poziciji 3, 4, 5 ili 6 piridazina, poziciji 2, 4, 5 ili 6 pirimidina, poziciji 2, 3, 5 ili 6 pirazina, poziciji 2, 3, 4 ili 5 furana, tetrahidrofurana, tiofurana, tiofena, pirola ili tetrahidropirola, poziciji 2, 4 ili 5 oksazola, imidazola ili tiazola, poziciji 3, 4 ili 5 izoksazola, pirazola ili izotiazola, poziciji 2 ili 3 aziridina, poziciji 2, 3 ili 4 azetidina, poziciji 2, 3, 4, 5, 6, 7 ili 8 hinolina, ili poziciji 1, 3, 4, 5, 6, 7 ili 8 izohinolina.

Kao primer i bez ograničavanja, heterocikli ili heteroarili povezani preko azota su povezani na poziciji 1 aziridina, azetidina, pirola, pirolidina, 2-pirolina, 3- pirolina, imidazola, imidazolidina, 2-imidazolina, 3-imidazolina, pirazola, pirazolina, 2-pirazolina, 3-pirazolina, piperidina, piperazina, indola, indolina, 1H-indazola, poziciji 2 izoindola ili izoindolina, poziciji 4 morfolina i poziciji 9 karbazola ili β-karbolina.

Izrazi „lečiti“ i „lečenje“ se odnose na terapeutsko lečenje, gde je cilj da se uspori (umanji) neželjena fiziološka promena ili poremećaj, kao što je razvoj ili širenje artritisa ili kancera. U svrhu ovog pronalaska, korisni ili željeni klinički rezultati uključuju, ali nisu ograničeni na ublažavanje simptoma, smanjenje obima bolesti, stabilizovano (tj. koje se ne pogoršava) stanje bolesti, odlaganje ili usporavanje progresije bolesti, poboljšanje ili ublažavanje stanja bolesti i remisiju (delimičnu ili totalnu), bilo da može ili ne može da se detektuje. „Lečenje“ može takođe da znači produžavanje preživljavanja u poređenju sa očekivanim preživljavanjem bez lečenja. Oni kojima je potrebno lečenje uključuju one sa stanjem ili poremećajem.

Izraz „terapeutski efikasna količina” označava količinu jedinjenja predmetnog pronalaska koja (i) leči određenu bolest, stanje ili poremećaj, (ii) ublažava, poboljšava ili eliminiše jedan ili više simptoma određene bolesti, stanja ili poremećaja ili (iii) sprečava ili odlaže pojavu jednog ili više simptoma ovde opisane određene bolesti, stanja ili poremećaja. U slučaju kancera, terapeutski efektivna količina leka može redukovati broj ćelija kancera; smanjiti veličinu tumora; inhibirati (tj. usporiti do izvesnog stepena i poželjno zaustaviti) infiltraciju ćelija kancera u periferne organe; sprečiti (tj. usporiti do izvesnog stepena i poželjno zaustaviti) metastaze tumora; inhibirati, do određenog stepena, tumorski rast; i/ili ublažiti do izvesnog stepena jedan ili više simptoma kancera. Prema stepenu do koga lek može sprečiti rast i/ili uništiti postojeće ćelije kancera, on može biti citostatični i/ili citotoksični lek. Za terapiju kancera, efikasnost se može meriti, na primer, procenom vremena do progresije bolesti (TTP) i/ili određivanjem stope odgovora (RR).

Izraz „kancer“ se odnosi na fiziološko stanje sisara koje se tipično karakteriše neregulisanim rastom ćelija. „Tumor“ sadrži jednu ili više ćelija kancera. Primeri za kancer uključuju, ali nisu ograničeni na, kancer, limfom, blastom, sarkom, i leukemiju ili limfoidne malignitete. Konkretniji primeri za takve kancere uključuju kancer skvamoznih ćelija (npr., kancer skvamoznih ćelija epitela), kancer pluća, uključujući mikrocelularni kancer pluća, nemikrocelularni kancer pluća („NSCLC“), adenokarcinom pluća i skvamozni kancer pluća, kancer peritoneuma, hepatocelularni kancer, gastrični kancer ili kancer želuca, uključujući gastrointestinalni kancer, kancer pankreasa, glioblastom, kancer cerviksa, kancer jajnika, kancer jetre, kancer bešike, hepatom, kancer dojke, kancer kolona, kancer rektuma, kolorektalni kancer, kancer endometrijuma ili materice, kancer pljuvačnih žlezda, kancer bubrega ili renalni kancer, kancer prostate, kancer vulve, tiroidni kancer, kancer jetre, analni kancer, kancer penisa, kao i kancer glave i vrata.

„Hematološki maligniteti” (britanski pravopis „Haematological” maligniteti) su vrste kancera koji utiču na krv, koštanu srž i limfne čvorove. Pošto su sve tri prisno povezane preko imunološkog sistema, bolest koja utiče na jednu od njih često će zahvatiti i ostale: iako je limfom bolest limfnih čvorova, ona se često širi u koštanu srž, utičući na krv. Hematološki maligniteti su maligne neoplazme („kancer“), i uglavnom ih leče specijalisti hematologije i/ili onkologije. U nekim centrima „Hematologija/onkologija” je jedna podvrsta interne medicine, dok se u drugim smatraju posebnim odeljenjima (postoje i hirurški i onkolozi za zračenje). Nisu svi hematološki poremećaji maligni („kancerogeni”); ovim drugim krvnim stanjima takođe može upravljati hematolog. Hematološki maligniteti mogu proizaći iz bilo koje od dve glavne linije krvnih ćelija: mijeloidne i limfoidne ćelijske linije. Mijeloidna ćelijska linija tipično proizvodi granulocite, eritrocite, trombocite, makrofage i mastocite; limfoidna ćelijska linija proizvodi B, T, NK i plazma ćelije. Limfomi, limfocitne leukemije i mijelom nastaju iz limfoidne linije, dok su akutna i hronična mijeloična leukemija, mijelodisplastični sindromi i mijeloproliferativne bolesti mijeloidnog porekla. Leukemije uključuju akutnu limfoblastičnu leukemiju (ALL), akutnu mijelogenu leukemiju (AML), hroničnu limfocitnu leukemiju (CLL), hroničnu mijelogenu leukemiju (CML), akutnu monocitnu leukemiju (AMOL) i mali limfocitni limfom (SLL). Limfomi uključuju Hodžkinove limfome (sva četiri podtipa) i ne-Hodžkinove limfome (NHL, sve podtipove).

„Hemioterapeutski agens“ je hemijsko jedinjenje koje je od koristi u lečenju kancera, nezavisno od mehanizma dejstva. Klase hemioterapeutskih agenasa uključuju, ali se ne ograničavaju na alkilujuće agense, antimetabolite, biljne aklaloide koji sprečavaju formiranje deobnog vretena, citotoksične/antitumorske antibiotike, inhibitore topoizomeraze, antitela, fotosenzitizatore i inhibitore kinaze. Hemioterapeutski agensi uključuju jedinjenja koja se koriste u „ciljanoj terapiji“ i konvencionalnoj hemoterapiji. Primeri hemoterapeutskih agenasa uključuju: ibrutinib (IMBRUVICA™, APCI-32765, Pharmacyclics Inc./Janssen Biotech Inc.; CAS Reg. br. 936563-96-1, US 7514444), idelalisib (ZYDELIG®, CAL-101, GS 1101, GS-1101, Gilead Sciences Inc.; CAS Reg. br. 1146702-54-6), erlotinib (TARCEVA®, Genentech/OSI Pharm.), docetaksel (TAXOTERE®, Sanofi-Aventis), 5-FU (fluorouracil, 5-fluorouracil, CAS Reg. br. 51-21-8), gemcitabin (GEMZAR®, Lilly), PD-

1

0325901 (CAS br. 391210-10-9, Pfizer), cisplatin (Platinol®, (SP-4-2)-diamindihlorplatins(II), cis-diamin, dihlorplatina(II), CAS br.15663-27-1), karboplatin (CAS br. 41575-94-4), paklitaksel (TAXOL®, Bristol-Myers Squibb Oncology, Princeton, N.J.), trastuzumab (HERCEPTIN®, Genentech), temozolomid (4-metil-5-okso-2,3,4,6,8-pentazabiciklo[4.3.0]nona-2,7,9-trien-9-karboksamid, CAS br. 85622-93-1, TEMODAR®, TEMODAL®, Schering Plough), tamoksifen ((Z)-2-[4-(1,2-difenilbut-1-enil)fenoksi]-N,N,-dimetiletanamin, NOLVADEX®, ISTUBAL®, VALODEX®) i doksorubicin (ADRIAMYCIN®, CAS br.23214-92-8), Akti-1/2, HPPD i rapamicin.

Hemioterapeutski agensi uključuju inhibitore B-ćelijskih ciljeva receptora kao što su BTK, Bcl-2 i JAK inhibitori.

Još primera za hemoterapeutske agense uključuje: oksaliplatin (ELOXATIN®, Sanofi), bortezomib (VELCADE®, Millennium Pharm.), sutent (SUNITINIB®, SU11248, Pfizer), letrozol (FEMARA®, Novartis), imatinib mezilat (GLEEVEC®, Novartis), XL-518 (Mek inhibitor, Exelixis, WO 2007/044515), ARRY-886 (Mek inhibitor, AZD6244, Array BioPharma, Astra Zeneca), SF-1126 (PI3K inhibitor, Semafore Pharmaceuticals), BEZ-235 (PI3K inhibitor, Novartis), XL-147 (PI3K inhibitor, Exelixis), PTK787/ZK 222584 (Novartis), fulvestrant (FASLODEX®, AstraZeneca), leukovorin (folinska kiselina), rapamicin (sirolimus, RAPAMUNE®, Wyeth), lapatinib (TYKERB®, GSK572016, Glaxo Smith Kline), lonafarnib (SARASAR™, SCH 66336, Schering Plough), sorafenib (NEXAVAR®, BAY43-9006, Bayer Labs), gefitinib (IRESSA®, AstraZeneca), irinotekan (CAMPTOSAR®, CPT-11, Pfizer), tipifarnib (ZARNESTRA™, Johnson & Johnson), ABRAXANE™ (bez kremofora), albuminom konstruisane formulacije nanočestica paklitaksela (American Pharmaceutical Partners, Schaumberg, Il), vandetanib (rINN, ZD6474, ZACTIMA®, AstraZeneca), hlorambucil, AG1478, AG1571 (SU 5271; Sugen), temsirolimus (TORISEL®, Wyeth), pazopanib (GlaxoSmithKline), kanfosfamid (TELCYTA®, Telik), tiotepu i ciklosfosfamid (CYTOXAN®, NEOSAR®); alkil sulfonate kao što su busulfan, improsulfan i piposulfan; aziridine kao što su benzodopa, karbokvon, meturedopa i uredopa; etilenimine i metilamelamine uključujući altretamin, trietilenmelamin, trietilenfosforamid, trietilentiofosforamid i trimetilomelamin; acetogenine (naročito bulatacin i bulatacinon); kamptotecin (uključujući sintetički analog topotekan); briostatin; kalistatin; CC-1065 (uključujući njegove sintetičke analoge adozelesin, karzelesin i bizelesin); kriptoficine (naročito kriptoficin 1 i kriptoficin 8); dolastatin; duokarmicin (uključujući sintetičke analoge, KW-2189 i CB1-TM1); eleuterobin; pankratistatin; sarkodiktiin; spongistatin; azotne iperite kao što su hlorambucil, hlomafazin, hlorfosfamid, estramustin, ifosfamid, mehloretamin, mehloretamin oksid hidrohlorid, melfalan, novembicin, fenesterin, prednimustin, trofosfamid, uracilni iperit; nitrozoureje kao što su karmustin, hlorzotocin, fotemustin, lomustin, nimustin i ranimnustin; antibiotike kao što su enediinski antibiotici (npr. kaliheamicin, kaliheamicin gamal, kaliheamicin omegal (Angew Chem. Inti. Ed. Engl. (1994) 33:183-186); dinemicin, dinemicin A; bisfosfonate, kao što su klodronat; esperamicin; kao i neokarzinostatin hromofor i povezane hromofore hromoproteina endiinskih antibiotika), aklacinomisine, aktinomicin, autramicin, azaserin, bleomicine, kaktinomicin, karabicin, karminomicin, karzinofilin, hromomicine, daktinomicin, daunorubicin, detorubicin, 6-diazo-5-okso-L-norleucin, morfolino-doksorubicin, cijanomorfolino-doksorubicin, 2-pirolinodoksorubicin i deoksidoksorubicin), epirubicin, esorubicin, idarubicin, nemorubicin, marcelomicin, mitomicine kao što su mitomicin C, mikofenolna kiselina, nogalamicin, olivomicine, peplomicin, porfiromicin, puromicin, kvelamicin, rodorubicin, streptonigrin, streptozocin, tubercidin, ubenimeks, zinostatin, zorubicin; anti-metabolite kao što su metotreksat i 5-fluoruracil (5-FU); analoge folne kiseline kao što je denopterin, metotreksat, pteropterin, trimetreksate; analoge purina kao što je fludarabin, 6-merkaptopurin, tiamiprin, tioguanin; analoge pirimidina kao što je ancitabin, azacitidin, 6-azauridin, karmofur, citarabin, dideoksiuridin, doksifluridin, enocitabin, floksuridin; androgene kao što je kalusteron, dromostanolon propionat, epitiostanol, mepitiostan, testolakton; antiadrenale kao što je aminoglutetimid, mitotan, trilostan; obnavljač folne kiseline kao što je frolinska kiselina; aceglaton; aldofosfamid glikozid; aminolevulinsku kiselinu; eniluracil; amsakrin; bestrabucil; bisantren; edatraksat; defofamin; demekolcin; diazikvon; elfornitin; eliptinijum acetat; epotilon; etoglucid; galijum nitrat; hidroksiureu; lentinan; lonidainin; majtanzinoide kao što je majtanzin i ansamitocin; mitoguazon; mitoksantron; mopidanmol; nitraerin; pentostatin; fenamet; pirarubicin; losoksantron; podofilinsku kiselinu; 2-etilhidrazid; prokarbazin; PSK® polisaharidni kompleks (JHS Natural Products, Eugene, OR); razoksan; rizoksin; sizofiran; spirogermanijum; tenuazonsku kiselinu; triazikvon; 2,2’,2”-trihlortrietilamin; trihotecene (naročito T-2 toksin, verakurin A, roridin A i angvidin); uretan; vindezin; dakarbazin; manomustin; mitobronitol; mitolaktol; pipobroman; gacitozin; arabinozid (“Ara-C”); ciklofosfamid; tiotepu; 6-tioguanin; merkaptopurin; metotreksat; analoge platine kao što je cisplatin i karboplatin; vinblastin; etopozid (VP-16); ifosfamid; mitoksantron; vinkristin; vinorelbin (NAVELBINE®); novantron; tenipozid; edatreksat; daunomicin; aminopterin; kapecitabin (XELODA®, Roche); ibandronat; CPT-11; inhibitor topoizomeraze RFS 2000; difluormetilornitin (DMFO); retinoide kao što je retinolna kiselina; i farmaceutski prihvatljive soli, kiseline i derivate svega gore nabrojanog.

Uključeni u definiciju „hemioterapeutski agens” su i: (i) antihormonski agensi koji deluju na regulisanje ili inhibiciju delovanja hormona na tumore kao što su antiestrogeni i selektivni modulatori receptora estrogena (SERM), uključujući, na primer, tamoksifen (uključujući NOLVADEX®; tamoksifen citrat), raloksifen, droloksifen, 4-hidroksitamoksifen, trioksifen, keoksifen, LY117018, onapriston i FARESTON® (toremifin citrat) i selektivni modulatori receptora estrogena (SERD), kao što su fulvestrant (FASLODEX®, Astra Zeneca); (ii) inhibitori aromataze koji inhibiraju enzim aromatazu, koji reguliše proizvodnju estrogena u nadbubrežnoj žlezdi, kao što su, na primer, 4(5)-imidazoli, aminoglutetimid, MEGASE® (megestrol acetat), AROMASIN® (eksemestan; Pfizer), formestani, fadrozol, RIVISOR® (vorozol), FEMARA® (letrozol; Novartis) i ARIMIDEX® (anastrozol; AstraZeneca); (iii) anti-androgeni kao što su flutamid, nilutamid, bikalutamid, leuprolid i goserelin; kao i troksacitabin (1,3-dioksolan analog nukleozida citozina); (iv) inhibitori protein kinaze, kao što su inhibitori MEK, kao što je kobimetinib (WO2007/044515); (v) inhibitori lipidne kinaze, kao što je taselisiba (GDC-0032, Genentech Inc.); (vi) antisens oligonukleotidi, naročito oni koji inhibiraju ekspresiju gena u signalnim putevima koji su uključeni u ablerantnu proliferaciju ćelija, na primer, PKC-alfa, Raf i H-Ras, kao što je oblimersen (GENASENSE®, Genta Inc.); (vii) ribozimi kao što su inhibitori ekspresije VEGF (npr. ANGIOZYME®) i inhibitori ekspresije HER2; (viii) vakcine kao što je vakcina za gensku terapiju, na primer, ALLOVECTIN®, LEUVECTIN® i VAXID®; PROLEUKIN® rIL-2; inhibitori topoizomeraze 1, kao što je LURTOTECAN®; ABARELIX® rmRH; (ix) anti-angiogeni agensi kao što je bevacizumab (AVASTIN®, Genentech); i farmaceutski prihvatljive soli, kiseline i derivati bilo čega od gore navedenog.

Uključeni u definiciju „hemioterapeutski agens” su terapeutska antitela kao što su alemtuzumab (Campath), bevacizumab (AVASTIN®, Genentech); cetuksimab (ERBITUX®, Imclone); panitumumab (VECTIBIX®, Amgen), rituksimab (RITUXAN®, Genentech/Biogen Idec), pertuzumab (PERJETA™, 2C4, Genentech), trastuzumab (HERCEPTIN®, Genentech), trastuzumab emtansin (KADCYLA®, Genentech Inc.) i tositumomab (BEXXAR, Corixia).

„Metabolit” je proizvod koji nastaje metabolizmom određenog jedinjenja ili njegove soli u organizmu. Metaboliti jedinjenja se mogu identifikovati korišćenjem rutinskih tehnika poznatih u struci i njihovim aktivnostima određenim upotrebom testova kao što su oni opisani ovde. Takvi proizvodi mogu da nastanu, na primer, oksidacijom, redukcijom, hidrolizom, amidacijom, deamidacijom, esterifikacijom, deesterifikacijom ili enzimatskim cepanjem, primenjenog jedinjenja. Shodno tome, pronalazak uključuje metabolite jedinjenja ovog

1

pronalaska, uključujući jedinjenja dobijena postupkom koji uključuje dovođenje u vezu jedinjenja Formule I ovog pronalaska sa sisarom tokom perioda koji je dovoljan da se dobije njegov metabolički produkt.

Termin „uputstvo za lek“ koristi se da se ukaže na uputstvo koje se uobičajeno nalazi u komercijalnim pakovanjima terapeutskog proizvoda, koje sadrži informacije o indikacijama, upotrebi, doziranju, primeni, kontraindikacijama i/ili upozorenjima u vezi sa upotrebom takvog terapeutskog proizvoda.

Termin „hiralni” se odnosi na molekule koji imaju svojstvo nemogućnosti preklapanja sa odrazom u ogledalu partnera, dok se termin „ahiralni” odnosi na molekule koji mogu da se preklope sa svojim odrazom na partnera.

Izraz „stereoizomeri” se odnosi na jedinjenja koja imaju identičan hemijski sastav, ali se razlikuju sa obzirom na raspored atoma ili grupa u prostoru.

„Dijastereomer“ se odnosi na stereoizomer sa dva ili više hiralnih centara i čiji molekuli uzajamno nisu kao likovi u ogledalu. Dijastereomeri imaju različita fizička svojstva, npr. tačke topljenja, tačke ključanja, spektralne osobine i reaktivnosti. Smeše dijastereomera se mogu odvojiti pod analitičkim postupcima visoke rezolucije, kao što su elektroforeza i hromatografija.

„Enantiomeri“ se odnose na dva stereoizomera jedinjenja koji nisu međusobno preklopivi kao likovi u ogledalu.

Ovde korišćene stereohemijske definicije i konvencije uopšteno slede S. P. Parker, izd., McGraw-Hill Dictionary of Chemical Terms (1984) McGraw-Hill Book Company, New York; i Eliel, E. i Wilen, S., “Stereochemistry of Organic Compounds”, John Wiley & Sons, Inc., New York, 1994. Jedinjenja ovog pronalaska mogu da sadrže asimetrične ili hiralne centre, i zbog toga postoje u različitim stereoizomernim oblicima. Namera je da svi stereoizomerni oblici jedinjenja ovog pronalaska, uključujući, ali ne ograničavajući se na dijastereomere, enantiomere i atropisomere, kao i njihove smeše, poput racemskih smeša, čine deo predmetnog pronalaska. Mnoga organska jedinjenja postoje u optički aktivnim oblicima, tj. imaju sposobnost rotacije ravni svjetlosti polarizovane u ravni. Kod opisivanja optički aktivnog jedinjenja, prefiksi D i L ili R i S, koriste se za označavanje apsolutne konfiguracije molekula oko njegovog hiralnog centra (ili centara). Prefiksi d i 1 ili (+) i (-) koriste se da označe znak rotacije u ravni polarizovane svetlosti od strane jedinjenja, pri čemu (-) ili 1 označavaju da je jedinjenje levorotatorno. Jedinjenje sa prefiksom (+) ili d je dekstrorotatorno. Za datu hemijsku strukturu, ovi stereoizomeri su identični osim što su likovi u ogledalu jedan drugog. Specifični stereoizomer se takođe može nazvati enantiomerom, a smeša takvih izomera često se naziva enantiomerna smeša. Smeša enantiomera od 50:50 naziva se racemska smeša ili racemat, a može se pojaviti tamo gde nije bilo stereoselekcije ili stereospecifičnosti u hemijskoj reakciji ili procesu. Izrazi „racemska smeša“ i „racemat“ se odnose na ekvimolarnu smešu dve enantiomerne vrste lišene optičke aktivnosti. Enantiomeri se mogu odvojiti od racemske smeše hiralnim postupkom odvajanja, poput superkritične fluidne hromatografije (SFC). Dodeljivanje konfiguracije u hiralnim centrima, u odvojenim enantiomerima, može biti uslovno, i u Tabeli 1 su prikazane strukture u ilustrativne svrhe, dok je stereohemija definitivno uspostavljena, kao što je u rendgenskim kristalografskim podacima.

Termin „tautomer“ ili „tautomerni oblik“ odnose se na strukturne izomere različitih energija koji mogu da prelaze jedni u druge putem niske energetske barijere. Na primer, protonski tautomeri (takođe poznati i kao prototropni tautomeri) uključuju interkonverzije preko migracije protona, kao što su keto-enolne i imin-enamin izomerizacije. Valentni tautomeri uključuju interkonverzije preko reorganizacije nekih od vezujućih elektrona.

Termin „farmaceutski prihvatljive soli” označava soli koje nisu biološki ili na drugi način nepoželjne. Farmaceutski prihvatljive soli uključuju kisele i bazne adicione soli. Izraz „farmaceutski prihvatljiv” označava da supstanca ili kompozicija moraju biti hemijski i/ili toksikološki kompatibilni sa ostalim sastojcima koji sadrže formulaciju i/ili sisara koji se sa njom tretira.

Termin „farmaceutski prihvatljiva kisela adiciona so” označava one farmaceutski prihvatljive soli formirane sa neorganskim kiselinama, kao što su hlorovodonična kiselina, bromovodonična kiselina, sumporna kiselina, azotna kiselina, ugljena kiselina, fosforna kiselina, i organskim kiselinama odabranim od alifatičnih, cikloalifatičnih, aromatičnih, aralialifatičnih, heterocikličnih, karboksilnih i sulfonskih organskih kiselina, kao što su mravlja kiselina, sirćetna kiselina, propionska kiselina, glikolna kiselina, glukonska kiselina, mlečna kiselina, piruvinska kiselina, oksalna kiselina, jabučna kiselina, maleinska kiselina, malonska kiselina, ćilibarna kiselina, fumarna kiselina, vinska kiselina, limunska kiselina, asparaginska kiselina, askorbinska kiselina, glutaminska kiselina, antranilna kiselina, benzojeva kiselina, cimetna kiselina, bademova kiselina, embonska kiselina, fenilsirćetna kiselina, metansulfonska kiselina „mezilat”, etansulfonska kiselina, p-toluensulfonska kiselina i salicilna kiselina.

Termin „farmaceutski prihvatljiva bazna adiciona so” označava one farmaceutski prihvatljive soli formirane sa organskom ili neorganskom bazom. Primeri za prihvatljive neorganske baze uključuju soli natrijuma, kalijuma, amonijaka, kalcijuma, magnezijuma,

1

gvožđa, cinka, bakra, mangana i aluminijuma. Soli izvedene iz farmaceutski prihvatljivih organskih netoksičnih baza obuhvataju soli primarnih, sekundarnih i tercijarnih amina, supstituisanih amina, uključujući i supstituisane amine koji se nalaze u prirodi, cikličnih amina i baznih jonoizmenjivačkih smola, kao što su izopropilamin, trimetilamin, dietilamin, trietilamin, tripropilamin, etanolamin, 2-dietiaminoetanol, trimetamin, dicikloheksilamin, lizin, arginin, histidin, kafein, prokain, hidrabamin, holin, betain, etilendiamin, glukozamin, metilglukamin, teobromin, purini, piperazin, piperidin, N-etilpiperidin, piperidin i poliaminskih smola

„Solvat” se odnosi na udruživanje ili kompleks jednog ili više molekula rastvarača i jedinjenje ovog pronalaska. Primeri rastvarača koji formiraju solvate uključuju, ali nisu ograničeni na vodu, izopropanol, etanol, metanol, DMSO, etil acetat (EtOAc), sirćetnu kiselinu (AcOH) i etanolamin.

Izraz „EC50” je polovina maksimalne efektivne koncentracije i predstavlja koncentraciju određenog jedinjenja u plazmi potrebnu za dostizanje 50 % maksimuma određenog dejstva in vivo.

Izraz „Ki” je konstanta inhibicije i predstavlja apsolutni afinitet vezivanja pojedinog inhibitora za receptor. Meri se pomoću testova za kompetitivno vezivanje i jednaka je koncentraciji na mestu gde bi određeni inhibitor zauzeo 50% receptora, ako nije prisutan kompetitivni ligand (npr. radioobeleženi ligand). Vrednosti Ki se mogu logaritamski konvertovati u vrednosti Pki (-log Ki), prema kojima više vrednosti ukazuju na eksponencijalnu veću potentnost.

Izraz je polovina koncentracije maksimalnog inhibitorskog dejstva i predstavlja koncentraciju određenog jedinjenja potrebnu za dostizanje 50 % inhibicije biološkog procesa in vitro. Vrednosti IC50se mogu logaritamski konvertovati u vrednosti pIC50(-log IC50), prema kojima više vrednosti ukazuju na eksponencijalnu veću potentnost. IC50vrednost nije apsolutna vrednost, ali zavisi od eksperimentalnih uslova, npr. koncentracije koja se koristi, i može se pretvoriti u apsolutnu konstantu inhibicije (Ki) korišćenjem Čeng-Prusofove jednačine (Biochem. Pharmacol. (1973) 22:3099). Mogu se izračunati i drugi procentualni parametri inhibicije, kao što su IC70i IC90.

Izrazi „jedinjenje ovog pronalaska“ i „jedinjenja predmetnog pronalaska“ i „jedinjenja formule I” uključuju jedinjenja formule I i njihove stereoizomere, geometrijske izomere, tautomere, solvate, metabolite i farmaceutski prihvatljive soli i prolekove.

Svaka ovde navedena formula ili struktura, uključujući jedinjenja Formule I, takođe treba da predstavlja hidrate, solvate i polimorfe takvih jedinjenja i njihove smeše.

1

Bilo koja formula ili struktura koja je ovde data, uključujući jedinjenja Formule I, takođe treba da predstavi neobeležene oblike, kao i izotopski obeležene oblike jedinjenja. Izotopski obeležena jedinjenja imaju strukture opisane ovde datim formulama, osim što je jedan ili više atoma zamenjen atomom koji ima odabranu atomsku masu ili maseni broj. Primeri izotopa koji se mogu ugraditi u jedinjenja iz pronalaska uključuju izotope vodonika, ugljenika, azota, kiseonika, fosfora, fluora i hlora, kao što su, bez ograničenja, 2H (deuterijum, D), 3H (tricijum), 11C, 13C, 14C, 15N, 18F, 31P, 32P, 35S, 36Cl i 125I. Različita izotopno obeležena jedinjenja predmetnog pronalaska, na primer, ona u koja su ugrađeni radioaktivni izotopi poput 3H, 13C i 14C. Takva izotopno obeležena jedinjenja mogu biti korisna u metaboličkim studijama, studijama reakcione kinetike, tehnikama detekcije ili snimanja, kao što je pozitronska emisiona tomografija (PET) ili jednofotonska emisiona računarska tomografija (SPECT), uključujući analize distribucije lekova ili supstrata u tkivu, ili u radioaktivnim lečenjima pacijenata. Terapeutska jedinjenja obeležena ili supstituisana deuterijumom prema ovom pronalasku mogu da imaju poboljšana svojstva DMPK (metabolizam leka i farmakokinetika), koja se odnose na distribuciju, metabolizam i izlučivanje (ADME). Zamena težim izotopima kao što je deuterijum, može pružiti određene terapeutske prednosti usled veće metaboličke stabilnosti, na primer, povećan in vivo poluživot ili manje potrebne doze. Jedinjenje obeleženo sa 18F može biti korisno za PET ili SPECT studije. Izotopski obeležena jedinjenja ovog pronalaska i prolekovi se mogu generalno pripremiti postupkom opisanim u šemama, ili u primerima i preparatima koji su opisani u daljem tekstu, tako što se neizotopski označeni reagens zamenjuje lako dostupnim izotopski označenim reagensom. Dalje, supstitucija težim izotopima, posebno deuterijumom (tj. 2H ili D), može pružiti određene terapeutske prednosti koje proističu iz veće metaboličke stabilnosti, npr. povećan poluživot in vivo, ili smanjenje potrebne doze ili poboljšanje terapeutskog indeksa. Razume se da se deuterijum u ovom kontekstu smatra supstituentom u jedinjenju formule (I). Koncentracija takvog težeg izotopa, konkretno deuterijuma, može se definisati faktorom izotopskog obogaćivanja. U jedinjenjima ovog pronalaska, svaki atom koji nije posebno označen kao određeni izotop treba da predstavlja bilo koji stabilan izotop tog atoma. Ako nije drugačije objavljeno, kada je položaj posebno označen kao „H” ili „vodonik”, podrazumeva se da taj položaj vodonik ima u svom izotopskom sastavu u kom je rasprostranjen u prirodi. Shodno tome, u jedinjenjima ovog pronalaska svaki atom posebno označen kao deuterijum (D) treba da predstavlja deuterijum.

ESTROGENI RECEPTOR

Estrogeni receptor alfa (ER-α; NR3A1) i estrogeni receptor beta (ER-β; NR3A2) su

1

steroidni hormonski receptori, koji su članovi velike superfamilije nuklearnih receptora. Nuklearni receptori imaju zajedničku modularnu strukturu koja uključuje najmanje DNK vezujući domen (DBD) i ligand vezujući domen (LBD). Receptori steroidnih hormona su rastvorljivi, intraćelijski proteini koji deluju kao faktori transkripcije regulisani ligandom. Kičmenjaci imaju pet blisko povezanih receptora steroidnih hormona (estrogeni receptor, androgeni receptor, progesteronski receptor, glukokortikoidni receptor, mineralkortikoidni receptor), koji regulišu širok spektar reproduktivnih, metaboličkih i razvojnih aktivnosti. Aktivnosti ER su kontrolisane vezivanjem endogenih estrogena, uključujući 17 β-estradiol i estrone.

ER-α (alfa) gen se nalazi na 6q25.1 i kodira protein 595 AA. ER-β gen se nalazi na hromozomu 14q23.3 i proizvodi protein 530 AA. Međutim, zbog alternativnih mesta splajsovanja i početka translacije, svaki od ovih gena može dati više izooblika. Pored DNK vezujućeg domena (koji se naziva C domen) i ligand vezujućeg domena (E domen), ovi receptori sadrže N-terminalni (A/B) domen, domen šarke (D) koji povezuje C i E domene, i C-terminalnu ekstenziju (F domen) (Gronemeyer i Laudet; Protein Profile 2: 1173-1308, 1995). Dok su C i E domeni ER-α i ER-β prilično očuvani (95%, odnosno 55% identičnost aminokiselina), očuvanje domena A/B, D i F je loše (manje od 30% identičnosti aminokiselina). Oba receptora su uključena u regulisanje i razvoj ženskog reproduktivnog trakta, ali takođe igraju različite uloge u centralnom nervnom sistemu, kardiovaskularnom sistemu i metabolizmu kostiju.

Džep za vezivanje liganda steroidnih hormonskih receptora duboko je zakopan u domenu za vezivanje liganda. Nakon vezivanja, ligand postaje deo hidrofobnog jezgra ovog domena. Zbog toga, većina steroidnih hormonskih receptora je nestabilna u nedostatku hormona i potrebna im je pomoć pratilaca, kao što je Hsp90, kako bi se održala sposobnost vezivanja hormona. Interakcija sa Hsp90 takođe kontroliše nuklearnu translokaciju ovih receptora. Vezivanje liganda stabilizuje receptor i pokreće sekvencijalne konformacione promene koje oslobađaju pratioce, menjaju interakcije između različitih receptorskih domena i preuređuju površine interakcije proteina koje omogućavaju tim receptorima da se translociraju u jezgro, vežu DNK i učestvuju u interakcijama sa kompleksima remodelovanja hromatina i transkripcionim mehanizmom. Iako ER može da interaguje sa Hsp90, ta interakcija nije potrebna za vezivanje hormona i, u zavisnosti od ćelijskog konteksta, apo-ER može biti i citoplazmatski i nuklearni. Biofizičke studije su pokazale da vezivanje DNK, a ne vezivanje liganda doprinosi stabilnosti receptora (Greenfield i sar. Biochemistry 40: 6646-6652, 2001).

1

ER može da interaguje sa DNK neposredno putem vezivanja za specifični motiv sekvence DNK koji se naziva element estrogenog odgovora (ERE) (klasični put), ili indirektno putem interakcija protein-protein (neklasični put) (Welboren i sar. Endocrine-Related Cancer 16: 1073-1089, 2009). U neklasičnom putu, pokazalo se da se ER vezuje za ostale faktore transkripcije, uključujući SP-1, AP-1 i NF-ĸB. Izgleda da ove interakcije igraju kritičnu ulogu u sposobnosti ER da reguliše proliferaciju i diferencijaciju ćelija.

Oba tipa interakcije ER DNK mogu da dovedu do aktivacije ili represije gena u zavisnosti od koregulatora transkripcije, koje regrutuje odgovarajući kompleks ER-ERE (Klinge, Steroid 65: 227-251, 2000). Regrutovanje koregulatora je primarno posredovano putem dve površine za interakciju proteina, AF2 i AF1. AF2 se nalazi u E-domenu ER ,i njegova konformacija je direktno regulisana ligandom (Brzozowski i sar. (1997) Nature 389: 753-758,). Izgleda da potpuni agonisti promovišu regrutovanje koaktivatora, dok slabi agonisti i antagonisti olakšavaju vezivanje korepresora. Regulacija proteina sa AF1 je manje proučena, ali može da se kontroliše fosforilacijom serina (Ward i Weigel, (2009) Biofactors 35: 528-536). Izgleda da jedno od uključenih mesta fosforilacije (S118) kontroliše transkripcionu aktivnost ER u prisustvu antagonista kao što je tamoksifen, koji igra važnu ulogu u lečenju raka dojke. Dok potpuni agonisti izgleda zaustavljaju ER u određenoj konformaciji, slabi agonisti teže da održe ER u ravnoteži između različitih konformacija, omogućavajući ćelijski zavisne razlike u repertoarima koregulatora, kako bi se modulirala aktivnost ER na način zavistan od ćelije (Tamrazi i sar. Mol. Endocrinol. 17: 2593-2602, 2003). Interakcije ER sa DNK su dinamične i uključuju, ali nisu ograničene na, degradaciju ER od strane proteazoma (Reid i sar. Mol Cell 11: 695-707, 2003). Degradacija ER ligandima pruža atraktivnu strategiju lečenja bolesti ili stanja koja su osetljiva na estrogen i/ili rezistentna na dostupna antihormonska lečenja. ER signalizacija je ključna za razvoj i održavanje ženskih reproduktivnih organa, uključujući dojke, ovulaciju i zadebljanje endometrijuma. ER signalizacija takođe ima ulogu u koštanoj masi, metabolizmu lipida i kancerima. Oko 70% kancera dojke eksprimira ER-□ (ER-□ pozitivno) i zavisni su od estrogena za rast i preživljavanje. Smatra se da i drugi kanceri zavise od ER-α signalizacije za rast i preživljavanje, poput, na primer, kancera jajnika i endometrijuma. Antagonist ER-α tamoksifen korišćen je za lečenje ranog i uznapredovalog ER-α pozitivnog kancera dojke kod žena pre i posle menopauze. Fulvestrant (FASLODEX®, AstraZeneca), antagonist ER na bazi steroida, koristi se u lečenju kancera dojke kod žena kod kojih je došlo do progresije uprkos terapiji tamoksifenom (Howell A. (2006) Endocr Relat Cancer; 13:689-706; US 6774122; US 7456160; US 8329680; US 8466139). Steroidni i nesteroidni inhibitori

1

aromataze se takođe koriste za lečenje kancera kod ljudi. U nekim slučajevima, steroidni i nesteroidni inhibitori aromataze blokiraju proizvodnju estrogena iz androstendiona i testosterona kod žena u menopauzi, te na taj način blokiraju rast kancera zavisnog od ER. Pored ovih antihormonskih agenasa, progresivni ER pozitivni kancer dojke se u nekim slučajevima leči i raznim drugim hemoterapeuticima, poput, na primer, antracilina, platina, taksana. U nekim slučajevima, ER pozitivni kanceri dojke koji imaju genetsku amplifikaciju ERB-B/HER2 receptora tirozin kinaze leče se monoklonskim antitelom trastuzumabom (Herceptin®, Genentech Inc.) ili mikromolekulskim inhibitorom pan-ERB-B lapatinibom (TYKERB ®, GlaxoSmith Kline Corp.). Uprkos ovom nizu antihormonskih, hemoterapeutskih i mikromolekulskih i ciljanih terapija na bazi antitela, mnoge žene sa ER-α pozitivnim kancerom dojke razvijaju progresivnu metastatsku bolest i trebaju im nove terapije. Značajno je da se smatra da većina ER pozitivnih tumora koji napreduju uz postojeću antihormonsku terapiju, kao i druge terapije, ostaje zavisna od ER-α za rast i preživljavanje. Stoga, potrebni su novi agensi za ciljanje ER-α koji imaju aktivnost u postavljanju metastatske bolesti i stečenoj otpornosti. U jednom aspektu, ovde su opisana jedinjenja koja su selektivni modulatori estrogenih receptora (SERM). U specifičnim otelotvorenjima, ovde opisani SERM su selektivni razgrađivači estrogenih receptora (SERD). U nekim otelotvorenjima, u testovima na bazi ćelija, ovde opisana jedinjenja dovode do smanjenja nivoa ER-α u stabilnom stanju (tj. degradacije ER) i korisni su u lečenju estrogenski osetljivih bolesti ili stanja i/ili bolesti ili stanja koja su razvila rezistenciju na antihormonske terapije.

Većina bolesnika sa kancerom dojke leči se agensima koji blokiraju sintezu estrogena (npr. inhibitori aromataze; AI) ili antagonizuju efekte estradiola putem konkurentskog vezivanja ER (npr. tamoksifen) (Puhalla S, i sar. Mol Oncol 2012; 6(2):222-236). Uprkos dobro dokumentovanoj terapeutskoj korisnosti ovih agenasa u različitim stadijumima bolesti, mnogi ER+ kanceri dojke se ponovo javljaju, i pacijenti na kraju podlegnu bolesti. Nedavno je ceo genom nove generacije i ciljano sekvenciranje identifikovalo mutacije ESR1 (alfa gen estrogenog receptora) u čak do 20% tumora pacijenata sa uznapredovalim kancerom dojke kod kojih je došlo do progresije uz endokrine terapije, uglavnom inhibitorima aromataze (Li S, i sar. Cell Rep (2013); 4(6): 1116-1130; Merenbakh-Lamin K, i sar. Cancer Res (2013); 73(23): 6856-6864; Robinson DR, i sar. Nat Genet (2013); 45(12): 1446-1451; Toy W, i sar. Nat Genet (2013); 45(12): 1439-1445; Jeselsohn R, i sar. Clin Cancer Res (2014); 20: 1757-1767). Mutacije ligand-vezujućeg domena (LBD) daju veliku baznu aktivnost apo-receptora, čineći ih nezavisnim od liganda i tako aktivnim u podešavanju niskog estradiola. Postoji

2

potreba za terapijama koje ciljaju signalizaciju ER sa snažnom aktivnošću u postavci progresivne bolesti nakon lečenja sa Al ili tamoksifenom, uključujući podskup pacijenata koji imaju ESR1 mutantne tumore.

U nekim otelotvorenjima, ovde su data jedinjenja formule I koja su ovde otkrivena za upotrebu u postupcima lečenja raka dojke pozitivnog na estrogeni receptor (ER) otporan na hormone kod pacijenta okarakterisanog time da ima mutaciju u ESR1 genu, koja se sastoji od primene terapeutski efikasne količine jedinjenja Formule I. U nekim otelotvorenjima, mutacija u ESR1 genu daje ER polipeptid koji ima aminokiselinsku supstituciju na poziciji izabranoj od aminokiselinskih pozicija 6, 118, 269, 311, 341, 350, 380, 392, 394, 433, 463, 503, 534, 535, 536, 537, 538 i 555 SQ ID NO:2. U nekim otelotvorenjima, mutacija dovodi do ER polipeptida koji ima aminokiselinsku supstituciju izabranu od H6Y, S118P, R269C, T311M, S341L, A350E, E380Q, V392I, R394H, S433P, S463P, R503W, V534E, P535H, L536R, L536P, L536Q, Y537N, Y537C, Y537S, D538G i R555C. U nekim otelotvorenjima, pacijent ima dve ili više mutacija u ESR1 genu.

S obzirom na centralnu ulogu ER-α u razvoju i progresiji kancera dojke, ovde objavljena jedinjenja korisna su u lečenju kancera dojke, samostalno ili u kombinaciji sa drugim agensima koji mogu da modulišu druge kritične puteve kod kancera dojke, uključujući, ali ne ograničavajući se na one koji ciljaju IGF1R, EGFR, CDK 4/6, erB-B2 i 3, PI3K/AKT/mTOR osovinu, HSP90, PARP ili histon deacetilaze.

S obzirom na centralnu ulogu ER-α u razvoju i progresiji kancera dojke, ovde objavljena jedinjenja formule I korisna su u lečenju kancera dojke, samostalno ili u kombinaciji sa drugim agensom koji se koristi za lečenje kancera dojke, uključujući, bez ograničenja, inhibitore aromataze, antracikline, platine, alkilujuće agense azotnog iperita, taksane. Ilustrativni agens koji se koristi za lečenje kancera dojke uključuje, ali nije ograničen na, inhibitore PI3K kao što je taselisib (GDC-0032, Genentech Inc.), paklitaksel, anastrozol, eksemestan, ciklofosfamid, epirubicin, fulvestrant, letrozol (FEMARA®, Novartis, Corp.), gemcitabin, trastuzumab, pegfilgrastim, filgrastim, tamoksifen, docetaksel, toremifen, vinorelbin, kapecitabin (XELODA®, Roche), iksabepilon, kao i druge koji su ovde opisani.

Bolesti ili stanja povezana sa ER uključuju ER-α disfunkciju povezanu sa kancerom (kancer kosti, kancer dojke, kancer pluća, kolorektalni kancer, kancer endometrijuma, kancer prostate, kancer jajnika i materice), oštećenja centralnog nervnog sistema (CNS) (alkoholizam, migrena), oštećenja kardiovaskularnog sistema (aneurizma aorte, sklonost ka infarktu miokarda, skleroza aortnog zaliska, kardiovaskularna bolest, bolest koronarnih arterija, hipertenzija), oštećenja hematološkog sistema (tromboza dubokih vena), imunske i inflamacione bolesti (Grejvsova bolest, artritis, multipla skleroza, ciroza), podložnost infekciji (hepatitis B, hronična bolest jetre), metabolička oštećenja (gustina kostiju, holestaza, hipospadija, gojaznost, osteoartritis, osteopenija, osteoporoza), neurološka oštećenja (Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, migrena, vrtoglavica), psihijatrijska oštećenja (anoreksija nervoza, hiperkinetički poremećaj (ADHD), demencija, teža depresivna epizoda, psihoza) i reproduktivna oštećenja (starost prilikom prvog menstrualnog ciklusa, endometrioza, neplodnost.

U nekim otelotvorenjima, obezbeđena su jedinjenja koja su ovde objavljena za upotrebu u lečenju bolesti ili stanja zavisnog od estrogenog receptora ili posredovanog estrogenim receptorom kod sisara.

U nekim otelotvorenjima, obezbeđena su jedinjenja koja su ovde objavljena za upotrebu u lečenju kancera kod sisara. U nekim otelotvorenjima, kancer je kancer dojke, kancer jajnika, kancer endometrijuma, kancer prostate ili kancer materice. U nekim otelotvorenjima, kancer je kancer dojke, kancer pluća, kancer jajnika, kancer endometrijuma, kancer prostate ili kancer materice. U nekim otelotvorenjima, kancer je kancer dojke. U nekim otelotvorenjima, kancer je kancer zavisan od hormona. U nekim otelotvorenjima, kancer je kancer zavisan od estrogenog receptora. U nekim otelotvorenjima, kancer je kancer osetljiv na estrogen. U nekim otelotvorenjima, kancer je rezistentan na antihormonsko lečenje. U nekim otelotvorenjima, kancer je kancer osetljiv na estrogen ili kancer zavisan od estrogenog receptora koji je rezistentan na antihormonsko lečenje. U nekim otelotvorenjima, kancer je kancer osetljiv na hormon ili kancer zavisan od hormonskog receptora koji je rezistentan na antihormonsko lečenje. U nekim otelotvorenjima, antihormonsko lečenje uključuje lečenje najmanje jednim agensom odabranim od tamoksifena, fulvestranta, steroidnih inhibitora aromataze i nesteroidnih inhibitora aromataze.

U nekim otelotvorenjima, obezbeđena su jedinjenja koja su ovde objavljena za upotrebu u lečenju metastatskog kancera dojke pozitivnog na hormonski receptor kod žena u menopauzi kod kojih je došlo do progresije bolesti nakon antiestrogene terapije.

U nekim otelotvorenjima, obezbeđena su jedinjenja koja su ovde objavljena za upotrebu u lečenju hormonski zavisne benigne ili maligne bolesti dojke ili reproduktivnog trakta kod sisara. U nekim otelotvorenjima, benigna ili maligna bolest je kancer dojke.

U nekim otelotvorenjima, jedinjenje za upotrebu u bilo kom od ovde opisanih postupaka je razgrađivač estrogenog receptora; antagonist estrogenog receptora; ima minimalnu ili zanemarljivu aktivnost agonista estrogenog receptora; ili kombinacija prethodnog.

U nekim otelotvorenjima, obezbeđena su jedinjenja koja su ovde objavljena za upotrebu u postupcima lečenja, uključujući režim lečenja koji obuhvata primenu radijacione terapije na sisaru.

U nekim otelotvorenjima, obezbeđena su jedinjenja koja su ovde objavljena za upotrebu u postupcima lečenja, uključujući primenu jedinjenja pre ili nakon operacije.

U nekim otelotvorenjima, obezbeđena su jedinjenja koja su ovde objavljena za upotrebu u postupcima lečenja, uključujući primenu na sisaru najmanje jednog dodatnog antikancerogenog agensa.

U nekim otelotvorenjima, obezbeđena su jedinjenja koja su ovde objavljena za upotrebu u lečenju kancera kod sisara, pri čemu sisar nema prethodno iskustvo sa hemoterapijom.

U nekim otelotvorenjima, obezbeđena su jedinjenja koja su ovde objavljena za upotrebu u lečenju kancera kod sisara. U nekim otelotvorenjima, obezbeđena su jedinjenja koja su ovde objavljena za upotrebu u lečenju kancera kod sisara, pri čemu se sisar leči od kancera najmanje jednim antikancerogenim agensom. U jednom otelotvorenju, kancer je hormonski refraktorni kancer.

U nekim otelotvorenjima, obezbeđena su jedinjenja koja su ovde objavljena za upotrebu u lečenju ili prevenciji bolesti ili stanja materice kod sisara. U nekim otelotvorenjima, bolest ili stanje materice je lejomiom, lejomiom materice, hiperplazija endometrijuma ili endometrioza. U nekim otelotvorenjima, bolest ili stanje materice je kancerska bolest ili stanje materice. U nekim drugim otelotvorenjima, bolest ili stanje materice je nekancerska bolest ili stanje materice.

U nekim otelotvorenjima, obezbeđena su jedinjenja koja su ovde objavljena za upotrebu u lečenju endometrioze kod sisara.

U nekim otelotvorenjima, obezbeđena su jedinjenja koja su ovde objavljena za upotrebu u lečenju lejomioma kod sisara. U nekim otelotvorenjima, lejomiom je lejomiom materice, lejomiom jednjaka, kutani lejomiom ili lejomiom tankog creva. U nekim otelotvorenjima, obezbeđena su jedinjenja koja su ovde objavljena za upotrebu u lečenju fibroida kod sisara. U nekim otelotvorenjima, obezbeđena su jedinjenja koja su ovde objavljena za upotrebu u lečenju fibroida materice kod sisara.

Još jedno otelotvorenje pronalaska odnosi se na jedinjenje kao što je ovde objavljeno za upotrebu u obliku terapeutski aktivne supstance.

Još jedno otelotvorenje pronalaska odnosi se na jedinjenje kao što je ovde objavljeno za upotrebu u lečenju bolesti ili poremećaja povezanog sa ER.

2

JEDINJENJA TETRAHIDRO-PIRIDO[3,4-b]INDOL-1-ILA

Predmetni pronalazak obezbeđuje jedinjenja tetrahidro-pirido[3,4-b]indol-1-ila formule lb, Ie i Ih i njihove farmaceutske formulacije, koja su potencijalno korisna u lečenju bolesti, stanja i/ili poremećaja koji su modulisani putem estrogenog receptora alfa (ERa).

Jedinjenja formule Ib imaju strukturu:

ili njihovi stereoizomeri, tautomeri ili farmaceutski prihvatljive soli, pri čemu:

Y<2>je −(CH2)-;

R<a>je izabran od H, C1-C6alkila, C2-C8alkenila, propargila, C3-C6cikloalkila i C3-C6heterociklila, opciono supstituisanog sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih od F, Cl, Br, I, CN, OH, OCH3i SO2CH3;

R<b>je nezavisno izabran od H, −O(C1-C3alkil), C1-C6alkila, C2-C8alkenila, propargila, −(C1-C6alkildiil)-(C3-C6cikloalkil), C3-C6cikloalkila i C3-C6heterociklila, opciono supstituisanog sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih od F, Cl, Br, I, CN, −CH2F, −CHF2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH2CH2F, OH, OCH3i SO2CH3;

R<c>je izabran od H, C1-C6alkila, alila, propargila, opciono supstituisanog sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih od F, Cl, Br, I, CN, OH, OCH3i SO2CH3;

R<1>, R<2>, R<3>i R<4>su nezavisno izabrani od H, F, Cl, Br, I, −CN, −CH3, −CH2CH3, −CH(CH3)2, −CH2CH(CH3)2, −CH2OH, −CH2OCH3, −CH2CH2OH, −C(CH3)2OH, −CH(OH)CH(CH3)2, −C(CH3)2CH2OH, −CH2CH2SO2CH3, −CH2OP(O)(OH)2, −CH2F, −CHF2, −CH2NH2, −CH2NHSO2CH3, −CH2NHCH3, −CH2N(CH3)2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH(CH3)CN, −C(CH3)2CN, −CH2CN, −CO2H, −COCH3, −CO2CH3, −CO2C(CH3)3, −COCH(OH)CH3, −CONH2, −CONHCH3, −CONHCH2CH3, −CONHCH(CH3)2, −CON(CH3)2, −C(CH3)2CONH2, −NH2, −NHCH3, −N(CH3)2, −NHCOCH3, −N(CH3)COCH3, −NHS(O)2CH3, −N(CH3)C(CH3)2CONH2, −N(CH3)CH2CH2S(O)2CH3, −NO2, =O, −OH, −OCH3, −OCH2CH3, −OCH2CH2OCH3, −OCH2CH2OH, −OCH2CH2N(CH3)2, −OP(O)(OH)2, −S(O)2N(CH3)2, −SCH3, −S(O)2CH3, −S(O)3H, ciklopropila, ciklopropilamida, ciklobutila, oksetanila, azetidinila, 1-metilazetidin3-il)oksi, N-metil-N-oksetan-3-ilamino, azetidin-1-ilmetila, benziloksifenila, pirolidin-1-ila, pirolidin-1-il-metanona, piperazin-1-ila, morfolinometila, morfolino-metanona i morfolino;

R<5>je izabran od H, C1-C9alkila, C3-C9cikloalkila, C3-C9heterocikla, C6-C9arila, C6-C9heteroarila, −(C1-C6alkildiil)-(C3-C9cikloalkil), −(C1-C6alkildiil)-(C3-C9heterocikla), C(O)R<b>, C(O)NR<a>, SO2R<a>i SO2NR<a>, opciono supstituisanog sa jednim ili više od halogena, CN, OR<a>, N(R<a>)2, C1-C9alkila, C3-C9cikloalkila, C3-C9heterocikla, C6-C9arila, C6-C9heteroarila, C(O)R<b>, C(O)NR<a>, SO2R<a>i SO2NR<a>;

R<6>je izabran od F, Cl, Br, I, −CN, −CH3, −CH2CH3, −CH(CH3)2, −CH2CH(CH3)2, −CH2OH, −CH2OCH3, −CH2CH2OH, −C(CH3)2OH, −CH(OH)CH(CH3)2, −C(CH3)2CH2OH, −CH2CH2SO2CH3, −CH2OP(O)(OH)2, −CH2F, −CHF2, −CH2NH2, −CH2NHSO2CH3, −CH2NHCH3, −CH2N(CH3)2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH2CH2F, −CH(CH3)CN, −C(CH3)2CN, −CH2CN, −CO2H, −COCH3, −CO2CH3, −CO2C(CH3)3, −COCH(OH)CH3, −CONH2, −CONHCH3, −CONHCH2CH3, −CONHCH(CH3)2, −CON(CH3)2, −C(CH3)2CONH2, −NH2, −NHCH3, −N(CH3)2, −NHCOCH3, −N(CH3)COCH3, −NHS(O)2CH3, −N(CH3)C(CH3)2CONH2, −N(CH3)CH2CH2S(O)2CH3, −NO2, =O, −OH, −OCH3, −OCH2CH3, −OCH2CH2OCH3, −OCH2CH2OH, −OCH2CH2N(CH3)2, −OP(O)(OH)2, −S(O)2N(CH3)2, −SCH3, −S(O)2CH3, −S(O)3H, ciklopropila, ciklopropilamida, ciklobutila, oksetanila, azetidinila, 1-metilazetidin-3-il)oksi, N-metil-N-oksetan-3-ilamino, azetidin-1-ilmetila, benziloksifenila, pirolidin-1-ila, pirolidin-1-ilmetanona, piperazin-1-ila, morfolinometila, morfolino-metanona i morfolino;

m je izabran od 0, 1, 2, 3 i 4;

R<7>je F, Cl, Br, I, −CN, −CH3, −CH2CH3, −CH(CH3)2, −CH2CH(CH3)2, −CH2OH, −CH2OCH3, −CH2CH2OH, −C(CH3)2OH, −CH(OH)CH(CH3)2, −C(CH3)2CH2OH, −CH2CH2SO2CH3, −CH2OP(O)(OH)2, −CH2F, −CHF2, −CH2NH2, −CH2NHSO2CH3, −CH2NHCH3, −CH2N(CH3)2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH(CH3)CN, −C(CH3)2CN, −CH2CN, −CO2H, −COCH3, −CO2CH3, −CO2C(CH3)3, −COCH(OH)CH3, −CONH2, −CONHCH3, −CONHCH2CH3, −CONHCH(CH3)2, −CON(CH3)2, −C(CH3)2CONH2, −NH2, −NHCH3, −N(CH3)2, −NHCOCH3, −N(CH3)COCH3, −NHS(O)2CH3, −N(CH3)C(CH3)2CONH2, −N(CH3)CH2CH2S(O)2CH3, −NO2, =O, −OH, −OCH3, −OCH2CH3, −OCH2CH2OCH3, −OCH2CH2OH, −OCH2CH2N(CH3)2, −OP(O)(OH)2, −S(O)2N(CH3)2, −SCH3, −S(O)2CH3, −S(O)3H, ciklopropil, ciklopropilamid, oksetanil, azetidinil, 1-metilazetidin-3-il)oksi, N-metil-N-oksetan-3-ilamino, azetidin-1-ilmetil, benziloksifenil, pirolidin-1-il, pirolidin-1-il-metanon, piperazin-1-il, morfolinometil, morfolino-metanon i morfolino; i

2

n je izabran od 0, 1, 2, 3 i 4;

pri čemu je alkildiil opciono supstituisan sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih od F, Cl, Br, I, −CN, −CH3, −CH2CH3, −CH(CH3)2, −CH2CH(CH3)2, −CH2OH, −CH2OCH3, −CH2CH2OH, −C(CH3)2OH, −CH(OH)CH(CH3)2, −C(CH3)2CH2OH, −CH2CH2SO2CH3, −CH2OP(O)(OH)2, −CH2F, −CHF2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH2CH2F, −CH(CH3)CN, −C(CH3)2CN, −CH2CN, −CH2NH2, −CH2NHSO2CH3, −CH2NHCH3, −CH2N(CH3)2, −CO2H, −COCH3, −CO2CH3, −CO2C(CH3)3, −COCH(OH)CH3, −CONH2, −CONHCH3, −CON(CH3)2, −C(CH3)2CONH2, −NHA, −NHCH3, −N(CH3)2, −NHCOCH3, −N(CH3)COCH3, −NHS(O)2CH3, −N(CH3)C(CH3)2CONH2, −N(CH3)CH2CH2S(O)2CH3, −NO2, =O, −OH, −OCH3, −OCH2CH3, −OCH2CH2OCH3, −OCH2CH2OH, −OCH2CH2N(CH3)2, −OP(O)(OH)2, −S(O)2N(CH3)2, −SCH3, −S(O)2CH3, −S(O)3H, ciklopropila, ciklopropilamida, ciklobutila, oksetanila, azetidinila, 1-metilazetidin-3-il)oksi, N-metil-N-oksetan-3-ilamino, azetidin-1-ilmetila, benziloksifenil, pirolidin-1-ila, pirolidin-1-il-metanona, piperazin-1-ila, morfolinometila, morfolino-metanona i morfolino.

Jedinjenja formule Ie imaju strukturu:

ili njihovi stereoizomeri, tautomeri ili farmaceutski prihvatljive soli, pri čemu:

R<b>je nezavisno izabran od H, −O(C1-C3alkil), C1-C6alkila, C2-C8alkenila, propargila, −(C1-C6alkildiil)-(C3-C6cikloalkil), C3-C6cikloalkila i C3-C6heterociklila, opciono supstituisanog sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih od F, Cl, Br, I, CN, −CH2F, −CHF2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH2CH2F, OH, OCH3i SO2CH3;

R<c>je izabran od H, C1-C6alkila, alila, propargila, opciono supstituisanog sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih od F, Cl, Br, I, CN, OH, OCH3i SO2CH3;

R<3>i R<4>su nezavisno izabrani od H, F, Cl, Br, I, −CN, −CH3, −CH2CH3, −CH(CH3)2, −CH2CH(CH3)2, −CH2OH, −CH2OCH3, −CH2CH2OH, −C(CH3)2OH, −CH(OH)CH(CH3)2, −C(CH3)2CH2OH, −CH2CH2SO2CH3, −CH2OP(O)(OH)2, −CH2F, −CHF2, −CH2NH2, −CH2NHSO2CH3, −CH2NHCH3, −CH2N(CH3)2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH(CH3)CN, −C(CH3)2CN, −CH2CN, −CO2H, −COCH3, −CO2CH3, −CO2C(CH3)3,

2

−COCH(OH)CH3, −CONH2, −CONHCH3, −CONHCH2CH3, −CONHCH(CH3)2, −CON(CH3)2, −C(CH3)2CONH2, −NH2, −NHCH3, −N(CH3)2, −NHCOCH3, −N(CH3)COCH3, −NHS(O)2CH3, −N(CH3)C(CH3)2CONH2, −N(CH3)CH2CH2S(O)2CH3, −NO2, =O, −OH, −OCH3, −OCH2CH3, −OCH2CH2OCH3, −OCH2CH2OH, −OCH2CH2N(CH3)2, −OP(O)(OH)2, −S(O)2N(CH3)2, −SCH3, −S(O)2CH3, −S(O)3H, ciklopropila, ciklopropilamida, ciklobutila, oksetanila, azetidinila, 1-metilazetidin-3-il)oksi, N-metil-N-oksetan-3-ilamino, azetidin-1-ilmetila, benziloksifenila, pirolidin-1-ila, pirolidin-1-il-metanona, piperazin-1-ila, morfolinometila, morfolino-metanona i morfolino;

R<5>je izabran od H, C1-C9alkila, C3-C9cikloalkila, C3-C9heterocikla, C6-C9arila, C6-C9heteroarila, −(C1-C6alkildiil)-(C3-C9cikloalkil), −(C1-C6alkildiil)-(C3-C9heterocikla), C(O)R<b>, C(O)NR<a>, SO2R<a>i SO2NR<a>, opciono supstituisanog sa jednim ili više od halogena, CN, OR<a>, N(R<a>)2, C1-C9alkila, C3-C9cikloalkila, C3-C9heterocikla, C6-C9arila, C6-C9heteroarila, C(O)R<b>, C(O)NR<a>, SO2R<a>i SO2NR<a>;

R<6>je izabran od F, Cl, BR, I, −CN, −CH3, −CH2CH3, −CH(CH3)2, −CH2CH(CH3)2, −CH2OH, −CH2OCH3, −CH2CH2OH, −C(CH3)2OH, −CH(OH)CH(CH3)2, −C(CH3)2CH2OH, −CH2CH2SO2CH3, −CH2OP(O)(OH)2, −CH2F, −CHF2, −CH2NH2, −CH2NHSO2CH3, −CH2NHCH3, −CH2N(CH3)2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH2CH2F, −CH(CH3)CN, −C(CH3)2CN, −CH2CN, −CO2H, −COCH3, −CO2CH3, −CO2C(CH3)3, −COCH(OH)CH3, −CONH2, −CONHCH3, −CONHCH2CH3, −CONHCH(CH3)2, −CON(CH3)2, −C(CH3)2CONH2, −NH2, −NHCH3, −N(CH3)2, −NHCOCH3, −N(CH3)COCH3, −NHS(O)2CH3, −N(CH3)C(CH3)2CONH2, −N(CH3)CH2CH2S(O)2CH3, −NO2, =O, −OH, −OCH3, −OCH2CH3, −OCH2CH2OCH3, −OCH2CH2OH, −OCH2CH2N(CH3)2, −OP(O)(OH)2, −S(O)2N(CH3)2, −SCH3, −S(O)2CH3, −S(O)3H, ciklopropila, ciklopropilamida, ciklobutila, oksetanila, azetidinila, 1-metilazetidin-3-il)oksi, N-metil-N-oksetan-3-ilamino, azetidin-1-ilmetila, benziloksifenila, pirolidin-1-ila, pirolidin-1-ilmetanona, piperazin-1-ila, morfolinometila, morfolino-metanona i morfolino;

m je izabran od 0, 1, 2, 3 i 4;

R<7>je F, Cl, BR, I, −CN, −CH3, −CH2CH3, −CH(CH3)2, −CH2CH(CH3)2, −CH2OH, −CH2OCH3, −CH2CH2OH, −C(CH3)2OH, −CH(OH)CH(CH3)2, −C(CH3)2CH2OH, −CH2CH2SO2CH3, −CH2OP(O)(OH)2, −CH2F, −CHF2, −CH2NH2, −CH2NHSO2CH3, −CH2NHCH3, −CH2N(CH3)2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH(CH3)CN, −C(CH3)2CN, −CH2CN, −CO2H, −COCH3, −CO2CH3, −CO2C(CH3)3, −COCH(OH)CH3, −CONH2, −CONHCH3, −CONHCH2CH3, −CONHCH(CH3)2, −CON(CH3)2, −C(CH3)2CONH2, −NH2, −NHCH3, −N(CH3)2, −NHCOCH3, −N(CH3)COCH3, −NHS(O)2CH3,

2

−N(CH3)C(CH3)2CONH2, −N(CH3)CH2CH2S(O)2CH3, −NO2, =O, −OH, −OCH3, −OCH2CH3, −OCH2CH2OCH3, −OCH2CH2OH, −OCH2CH2N(CH3)2, −OP(O)(OH)2, −S(O)2N(CH3)2, −SCH3, −S(O)2CH3, −S(O)3H, ciklopropil, ciklopropilamid, oksetanil, azetidinil, 1-metilazetidin-3-il)oksi, N-metil-N-oksetan-3-ilamino, azetidin-1-ilmetil, benziloksifenil, pirolidin-1-il, pirolidin-1-il-metanon, piperazin-1-il, morfolinometil, morfolino-metanon i morfolino;

n je izabran od 0, 1, 2, 3 i 4; i

R<8>je H ili −CH3;

pri čemu je alkildiil opciono supstituisan sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih od F, Cl, BR, I, −CN, −CH3, −CH2CH3, −CH(CH3)2, −CH2CH(CH3)2, −CH2OH, −CH2OCH3, −CH2CH2OH, −C(CH3)2OH, −CH(OH)CH(CH3)2, −C(CH3)2CH2OH, −CH2CH2SO2CH3, −CH2OP(O)(OH)2, −CH2F, −CHF2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH2CH2F, −CH(CH3)CN, −C(CH3)2CN, −CH2CN, −CH2NH2, −CH2NHSO2CH3, −CH2NHCH3, −CH2N(CH3)2, −CO2H, −COCH3, −CO2CH3, −CO2C(CH3)3, −COCH(OH)CH3, −CONH2, −CONHCH3, −CON(CH3)2, −C(CH3)2CONH2, −NH2, −NHCH3, −N(CH3)2, −NHCOCTB, −N(CH3)COCH3, −NHS(O)2CH3, −N(CH3)C(CH3)2CONH2, −N(CH3)CH2CH2S(O)2CH3, −NO2, =O, −OH, −OCH3, −OCH2CH3, −OCH2CH2OCH3, −OCH2CH2OH, −OCH2CH2N(CH3)2, −OP(O)(OH)2, −S(O)2N(CH3)2, −SCH3, −S(O)2CH3, −S(O)3H, ciklopropila, ciklopropilamida, ciklobutila, oksetanila, azetidinila, 1-metilazetidin-3-il)oksi, N-metil-N-oksetan-3-ilamino, azetidin-1-ilmetila, benziloksifenila, pirolidin-1-ila, pirolidin-1-il-metanona, piperazin-1-ila, morfolinometila, morfolino-metanona i morfolino.

Jedinjenja formule Ih imaju strukturu:

ili njihovi stereoizomeri, tautomeri ili farmaceutski prihvatljive soli, pri čemu:

Y<2>je −(CH2)-;

R<a>je izabran od H, C1-C6alkila, C2-C8alkenila, propargila, C3-C6cikloalkila i C3-C6heterociklila, opciono supstituisanog sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih od F, Cl, Br, I, CN, OH, OCH3i SO2CH3;

2

R<b>je nezavisno izabran od H, −O(C1-C3alkil), C1-C6alkila, C2-C8alkenila, propargila, −(C1-C6alkildiil)-(C3-C6cikloalkil), C3-C6cikloalkila i C3-C6heterociklila, opciono supstituisanog sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih od F, Cl, Br, I, CN, −CH2F, −CHF2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH2CH2F, OH, OCH3i SO2CH3;

R<c>je izabran od H, C1-C6alkila, alila, propargila, opciono supstituisanog sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih od F, Cl, Br, I, CN, OH, OCH3i SO2CH3;

R<1>, R<2>, R<3>i R<4>su nezavisno izabrani od H, F, Cl, Br, I, −CN, −CH3, −CH2CH3, −CH(CH3)2, −CH2CH(CH3)2, −CH2OH, −CH2OCH3, −CH2CH2OH, −C(CH3)2OH, −CH(OH)CH(CH3)2, −C(CH3)2CH2OH, −CH2CH2SO2CH3, −CH2OP(O)(OH)2, −CH2F, −CHF2, −CH2NH2, −CH2NHSO2CH3, −CH2NHCH3, −CH2N(CH3)2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH(CH3)CN, −C(CH3)2CN, −CH2CN, −CO2H, −COCH3, −CO2CH3, −CO2C(CH3)3, −COCH(OH)CH3, −CONH2, −CONHCH3, −CONHCH2CH3, −CONHCH(CH3)2, −CON(CH3)2, −C(CH3)2CONH2, −NH2, −NHCH3,N(CH3)2, −NHCOCH3, −N(CH3)COCH3, −NHS(O)2CH3, −N(CH3)C(CH3)2CONH2, −N(CH3)CH2CH2S(O)2CH3, −NO2, =O, −OH, −OCH3, −OCH2CH3, −OCH2CH2OCH3, −OCH2CH2OH, −OCH2CH2N(CH3)2, −OP(O)(OH)2, −S(O)2N(CH3)2, −SCH3, −S(O)2CH3, −S(O)3H, ciklopropila, ciklopropilamida, ciklobutila, oksetanila, azetidinila, 1-metilazetidin-3-il)oksi, N-metil-N-oksetan-3-ilamino, azetidin-1-ilmetila, benziloksifenila, pirolidin-1-ila, pirolidin-1-il-metanona, piperazin-1-ila, morfolinometila, morfolino-metanona i morfolino;

R<5>je izabran od H, C1-C9alkila, C3-C9cikloalkila, C3-C9heterocikla, C6-C9arila, C6-C9heteroarila, −(C1-C6alkildiil)-(C3-C9cikloalkil), −(C1-C6alkildiil)-(C3-C9heterocikla), C(O)R<b>, C(O)NR<a>, SO2R<a>i SO2NR<a>, opciono supstituisanog sa jednim ili više od halogena, CN, OR<a>, N(R<a>)2, C1-C9alkila, C3-C9cikloalkila, C3-C9heterocikla, C6-C9arila, C6-C9heteroarila, C(O)R<b>, C(O)NR<a>, SO2R<a>i SO2NR<a>;

R<6>je izabran od F, Cl, BR, I, −CN, −CH3, −CH2CH3, −CH(CH3)2, −CH2CH(CH3)2, −CH2OH, −CH2OCH3, −CH2CH2OH, −C(CH3)2OH, −CH(OH)CH(CH3)2, −C(CH3)2CH2OH, −CH2CH2SO2CH3, −CH2OP(O)(OH)2, −CH2F, −CHF2, −CH2NH2, −CH2NHSO2CH3, −CH2NHCH3, −CH2N(CH3)2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH2CH2F, −CH(CH3)CN, −C(CH3)2CN, −CH2CN, −CO2H, −COCH3, −CO2CH3, −CO2C(CH3)3, −COCH(OH)CH3, −CONH2, −CONHCH3, −CONHCH2CH3, −CONHCH(CH3)2, −CON(CH3)2, −C(CH3)2CONH2, −NH2, −NHCH3, −N(CH3)2, −NHCOCH3, −N(CH3)COCH3, −NHS(O)2CH3, −N(CH3)C(CH3)2CONH2, −N(CH3)CH2CH2S(O)2CH3, −NO2, =O, −OH, −OCH3, −OCH2CH3, −OCH2CH2OCH3, −OCH2CH2OH, −OCH2CH2N(CH3)2, −OP(O)(OH)2, −S(O)2N(CH3)2, −SCH3, −S(O)2CH3, −S(O)3H, ciklopropila,

2

ciklopropilamida, ciklobutila, oksetanila, azetidinila, 1-metilazetidin-3-il)oksi, N-metil-N-oksetan-3-ilamino, azetidin-1-ilmetila, benziloksifenila, pirolidin-1-ila, pirolidin-1-ilmetanona, piperazin-1-ila, morfolinometila, morfolino-metanona i morfolino;

R<7>je F, Cl, BR, I, −CN, −CH3, −CH2CH3, −CH(CH3)2, −CH2CH(CH3)2, −CH2OH, −CH2OCH3, −CH2CH2OH, −C(CH3)2OH, −CH(OH)CH(CH3)2, −C(CH3)2CH2OH, −CH2CH2SO2CH3, −CH2OP(O)(OH)2, −CH2F, −CHF2, −CH2NH2, −CH2NHSO2CH3, −CH2NHCH3, −CH2N(CH3)2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH(CH3)CN, −C(CH3)2CN, −CH2CN, −CO2H, −COCH3, −CO2CH3, −CO2C(CH3)3, −COCH(OH)CH3, −CONH2, −CONHCH3, −CONHCH2CH3, −CONHCH(CH3)2, −CON(CH3)2, −C(CH3)2CONH2, −NH2, −NHCH3, −N(CH3)2, −NHCOCH3, −N(CH3)COCH3, −NHS(O)2CH3, −N(CH3)C(CH3)2CONH2, −N(CH3)CH2CH2S(O)2CH3, −NO2, =O, −OH, −OCH3, −OCH2CH3, −OCH2CH2OCH3, −OCH2CH2OH, −OCH2CH2N(CH3)2, −OP(O)(OH)2, −S(O)2N(CH3)2, −SCH3, −S(O)2CH3, −S(O)3H, ciklopropil, ciklopropilamid, oksetanil, azetidinil, 1-metilazetidin-3-il)oksi, N-metil-N-oksetan-3-ilamino, azetidin-1-ilmetil, benziloksifenil, pirolidin-1-il, pirolidin-1-il-metanon, piperazin-1-il, morfolinometil, morfolino-metanon i morfolino;

m je izabran od 0, 1, 2, 3 i 4; i

n je izabran od 0, 1, 2, 3 i 4;

pri čemu su alkildiil, arildiil, karbociklildiil, heterociklildiil i heteroarildiil opciono supstituisani sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih od F, Cl, BR, I, −CN, −CH3, −CH2CH3, −CH(CH3)2, −CH2CH(CH3)2, −CH2OH, −CH2OCH3, −CH2CH2OH, −C(CH3)2OH, −CH(OH)CH(CH3)2, −C(CH3)2CH2OH, −CH2CH2SO2CH3, −CH2OP(O)(OH)2, −CH2F, −CHF2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH2CH2F, −CH(CH3)CN, −C(CH3)2CN, −CH2CN, −CH2NH2, −CH2NHSO2CH3, −CH2NHCH3, −CH2N(CH3)2, −CO2H, −COCH3, −CO2CH3, −CO2C(CH3)3, −COCH(OH)CH3, −CONH2, −CONHCH3, −CON(CH3)2, −C(CH3)2CONH2, −NH2, −NHCH3, −N(CH3)2, −NHCOCH3, −N(CH3)COCH3, −NHS(O)2CH3, −N(CH3)C(CH3)2CONH2, −N(CH3)CH2CH2S(O)2CH3, −NO2, =O, −OH, −OCH3, −OCH2CH3, −OCH2CH2OCH3, −OCH2CH2OH, −OCH2CH2N(CH3)2, −OP(O)(OH)2, −S(O)2N(CH3)2, −SCH3, −S(O)2CH3, −S(O)3H, ciklopropila, ciklopropilamida, ciklobutila, oksetanila, azetidinila, 1-metilazetidin-3-il)oksi, N-metil-N-oksetan-3-ilamino, azetidin-1-ilmetila, benziloksifenil, pirolidin-1-ila, pirolidin-1-il-metanona, piperazin-1-ila, morfolinometila, morfolino-metanona i morfolino.

Takođe su objavljena jedinjenja Formule I koja imaju strukturu:

i njihovi stereoizomeri, tautomeri ili farmaceutski prihvatljive soli, pri čemu:

Y<1>je CR<b>ili N;

Y<2>je −(CH2)-, −(CH2CH2)-, ili NR<a>;

Y<3>je NR<a>ili C(R<b>)2;

pri čemu, jedan od Y<1>, Y<2>i Y<3>je N ili NR<a>;

R<a>je izabran od H, C1-C6alkila, C2-C8alkenila, propargila, C3-C6cikloalkila i C3-C6heterociklila, opciono supstituisanog sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih od F, Cl, Br, I, CN, OH, OCH3i SO2CH3;

R<b>je nezavisno izabran od H, −O(C1-C3alkil), C1-C6alkila, C2-C8alkenila, propargila, −(C1-C6alkildiil)-(C3-C6cikloalkil), C3-C6cikloalkila i C3-C6heterociklila, opciono supstituisanog sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih od F, Cl, Br, I, CN, −CH2F, −CHF2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH2CH2F, OH, OCH3i SO2CH3;

R<c>je izabran od H, C1-C6alkila, alila, propargila, opciono supstituisanog sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih od F, Cl, Br, I, CN, OH, OCH3i SO2CH3;

Z<1>je izabran od CR<a>R<b>, C(O) i veze;

Cy je izabran od C6-C20arildiila, C3-C12karbociklildiila, C2-C20heterociklildiila i C1-C20heteroarildiila;

Z<2>je izabran od O, S, NR<a>, C1-C6alkildiila, C1-C6fluoralkildiila, O-(C1-C6alkildiila), O-(C1-C6fluoralkildiila), C(O) i veze;

R<1>, R<2>, R<3>i R<4>su nezavisno izabrani od H, F, Cl, Br, I, −CN, −CH3, −CH2CH3, −CH(CH3)2, −CH2CH(CH3)2, −CH2OH, −CH2OCH3, −CH2CH2OH, −C(CH3)2OH, −CH(OH)CH(CH3)2, −C(CH3)2CH2OH, −CH2CH2SO2CH3, −CH2OP(O)(OH)2, −CH2F, −CHF2, −CH2NH2, −CH2NHSO2CH3, −CH2NHCH3, −CH2N(CH3)2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH(CH3)CN, −C(CH3)2CN, −CH2CN, −CO2H, −COCH3, −CO2CH3, −CO2C(CH3)3, −COCH(OH)CH3, −CONH2, −CONHCH3, −CONHCH2CH3, −CONHCH(CH3)2, −CON(CH3)2, −C(CH3)2CONH2, −NH2, −NHCH3, −N(CH3)2, −NHCOCH3, −N(CH3)COCH3, −NHS(O)2CH3, −N(CH3)C(CH3)2CONH2, −N(CH3)CH2CH2S(O)2CH3, −NO2, =O, −OH, −OCH3, −OCH2CH3, −OCH2CH2OCH3,

1

−OCH2CH2OH, −OCH2CH2N(CH3)2, −OP(O)(OH)2, −S(O)2N(CH3)2, −SCH3, −S(O)2CH3, −S(O)3H, ciklopropila, ciklopropilamida, ciklobutila, oksetanila, azetidinila, 1-metilazetidin-3-il)oksi, N-metil-N-oksetan-3-ilamino, azetidin-1-ilmetila, benziloksifenila, pirolidin-1-ila, pirolidin-1-il-metanona, piperazin-1-ila, morfolinometila, morfolino-metanona i morfolino;

R<5>je izabran od H, C1-C9alkila, C3-C9cikloalkila, C3-C9heterocikla, C6-C9arila, C6-C9heteroarila, −(C1-C6alkildiil)-(C3-C9cikloalkila), −(C1-C6alkildiil)-(C3-C9heterocikla), C(O)R<b>, C(O)NR<a>, SO2R<a>i SO2NR<a>, opciono supstituisanog sa jednim ili više od halogena, CN, OR<a>, N(R<a>)2, C1-C9alkila, C3-C9cikloalkila, C3-C9heterocikla, C6-C9arila, C6-C9heteroarila, C(O)R<b>, C(O)NR<a>, SO2R<a>i SO2NR<a>;

R<6>je izabran od F, Cl, Br, I, −CN, −CH3, −CH2CH3, −CH(CH3)2, −CH2CH(CH3)2, −CH2OH, −CH2OCH3, −CH2CH2OH, −C(CH3)2OH, −CH(OH)CH(CH3)2, −C(CH3)2CH2OH, −CH2CH2SO2CH3, −CH2OP(O)(OH)2, −CH2F, −CHF2, −CH2NH2, −CH2NHSO2CH3, −CH2NHCH3, −CH2N(CH3)2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH(CH3)CN, −C(CH3)2CN, −CH2CN, −CO2H, −COCH3, −CO2CH3, −CO2C(CH3)3, −COCH(OH)CH3, −CONH2, −CONHCH3, −CONHCH2CH3, −CONHCH(CH3)2, −CON(CH3)2, −C(CH3)2CONH2, −NH2, −NHCH3, −N(CH3)2, −NHCOCH3, −N(CH3)COCH3, −NHS(O)2CH3, −N(CH3)C(CH3)2CONH2, −N(CH3)CH2CH2S(O)2CH3, −NO2, =O, −OH, −OCH3, −OCH2CH3, −OCH2CH2OCH3, −OCH2CH2OH, −OCH2CH2N(CH3)2, −OP(O)(OH)2, −S(O)2N(CH3)2, −SCH3, −S(O)2CH3, −S(O)3H, ciklopropila, ciklopropilamida, ciklobutila, oksetanila, azetidinila, 1-metilazetidin-3-il)oksi, N-metil-N-oksetan-3-ilamino, azetidin-1-ilmetila, benziloksifenila, pirolidin-1-ila, pirolidin-1-il-metanona, piperazin-1-ila, morfolinometila, morfolino-metanona i morfolino; i

m je izabran od 0, 1, 2, 3 i 4;

pri čemu su alkildiil, fluoralkildiil, arildiil, karbociklildiil, heterociklildiil i heteroarildiil opciono supstituisani sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih od F, Cl, Br,

−CH2OP(O)(OH)2, −CH2F, −CHF2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH2CH2F, −CH(CH3)CN, −C(CH3)2CN, −CH2CN, −CH2NH2, −CH2NHSO2CH3, −CH2NHCH3, −CH2N(CH3)2, −CO2H, −COCH3, −CO2CH3, −CO2C(CH3)3, −COCH(OH)CH3, −CONH2, −CONHCH3, −CON(CH3)2, −C(CH3)2CONH2, −NH2, −NHCH3, −N(CH3)2, −NHCOCH3, −N(CH3)COCH3, −NHS(O)2CH3, −N(CH3)C(CH3)2CONH2, −N(CH3)CH2CH2S(O)2CH3, −NO2, =O, −OH, −OCH3, −OCH2CH3, −OCH2CH2OCH3, −OCH2CH2OH, −OCH2CH2N(CH3)2, −OP(O)(OH)2, −S(O)2N(CH3)2, −SCH3, −S(O)2CH3, −S(O)3H,

2

ciklopropila, ciklopropilamida, ciklobutila, oksetanila, azetidinila, 1-metilazetidin-3-il)oksi, N-metil-N-oksetan-3-ilamino, azetidin-1-ilmetila, benziloksifenil, pirolidin-1-ila, pirolidin-1-il-metanona, piperazin-1-ila, morfolinometila, morfolino-metanona i morfolino.

Takođe su objavljena jedinjenja formule la, c, d, f, g, i, j i k koja imaju strukture:

pri čemu, R<7>je F, Cl, Br, I, −CN, −CH3, −CH2CH3, −CH(CH3)2, −CH2CH(CH3)2, −CH2OH, −CH2OCH3, −CH2CH2OH, −C(CH3)2OH, −CH(OH)CH(CH3)2, −C(CH3)2CH2OH, CH2CH2SO2CH3, −CH2OP(O)(OH)2, −CH2F, −CHF2, −CH2NH2, −CH2NHSO2CH3, −CH2NHCH3, −CH2N(CH3)2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH(CH3)CN, −C(CH3)2CN, −CH2CN, −CO2H, −COCH3, −CO2CH3, −CO2C(CH3)3, −COCH(OH)CH3, −CONH2, −CONHCH3, −CONHCH2CH3, −CONHCH(CH3)2, −CON(CH3)2, −C(CH3)2CONH2, −NH2, −NHCH3, −N(CH3)2, −NHCOCH3, −N(CH3)COCH3, −NHS(O)2CH3, −N(CH3)C(CH3)2CONH2, −N(CH3)CH2CH2S(O)2CH3, −NO2, =O, −OH, −OCH3, −OCH2CH3−OCH2CH2OCH3, −OCH2CH2OH, −OCH2CH2N(CH3)2, −OP(O)(OH)2, −S(O)2N(CH3)2, −SCH3, −S(O)2CH3, −S(O)3H, ciklopropil, ciklopropilamid, oksetanil, azetidinil, 1-metilazetidin-3-il)oksi, N-metil-N-oksetan-3-ilamino, azetidin-1-ilmetil, benziloksifenil, pirolidin-1-il, pirolidin-1-il-metanon, piperazin-1-il, morfolinometil, morfolino-metanon i morfolino; i

n je izabran od 0, 1, 2, 3 i 4;

pri čemu, R<8>je H ili −CH3;

4

Takođe su otkrivena jedinjenja Formule I, pri čemu, Y<1>je CR<b>i Y<3>je NR<a>.

Takođe su otkrivena jedinjenja Formule I, pri čemu, Y<1>je N i Y<3>je C(R<b>)2.

Takođe su otkrivena jedinjenja Formule I, pri čemu, Y<2>je −(CH2)-.

Takođe su otkrivena jedinjenja Formule I, pri čemu, Y<2>je −(CH2CH2)-.

Primeri otelotvorenja jedinjenja Formule Ih uključuju ona u kojima je R<c>H.

Takođe su otkrivena jedinjenja Formule I, pri čemu Cy je C6-C20arildiil, C6-C20arildiil je fenildiil i fenildiil je supstituisan sa jednim ili više F.

Primeri otelotvorenja jedinjenja Formule Ih uključuju ona u kojima su R<1>i R<2>H. Primeri otelotvorenja jedinjenja Formule Ih uključuju ona u kojima je R<3>H i R<4>je −CH3

Primeri otelotvorenja jedinjenja Formule Ih uključuju ona u kojima je R<5>C1-C6fluoralkil.

Primeri otelotvorenja jedinjenja Formule Ih uključuju ona u kojima je m jednako 0. Takođe su otkrivena jedinjenja Formule I, pri čemu, R<c>je H.

Takođe su otkrivena jedinjenja Formule Ih, pri čemu, R<1>i R<2>su H.

Takođe su otkrivena jedinjenja Formule Ih, pri čemu, R<3>je H i R<4>je −CH3.

Takođe su otkrivena jedinjenja Formule I, pri čemu, R<5>je C1-C6fluoralkil.

Takođe su otkrivena jedinjenja Formule I, pri čemu, m je 0.

Takođe su otkrivena jedinjenja tetrahidro-pirido[3,4-b]indol-1-ila formule XI, uključujući formulu XIa, i njihove farmaceutske formulacije, koja su potencijalno korisna u lečenju bolesti, stanja i/ili poremećaja koji su modulisani putem estrogenog receptora alfa (ERa).

Takođe je otkriveno jedinjenje koje ima sledeću strukturu formule (XI):

pri čemu:

Z<1>i Z<2>su nezavisno izabrani od −O-, −(CH2)-, −C(O)-, ili veze;

Cy je C6-C20aril, C3-C12karbociklil, C2-C20heterociklil, ili C1-C20heteroaril;

X je −(CH2)- ili −(CH2CH2)-;

R<1>je izabran

−CH(CF3)OH, −CH2F

−C(O)N(CH3)2;

svaki R<2>je nezavisno izabran od halogena, −CN, −OR<10>, −NR<13>R<14>, C1-C6alkila, C3-C8karbociklila, alkil-OH, C3-C8karbociklil-OH, −OC2-C6alkil-OH, C1-C6fluoralkila, C3-C8fluorokarbociklila, −C(=O)OR<12>, −NHC(=O)R<11>, −C(=O)NHR<12>, −SO2R<11>, −NHSO2R<11>i −SO2NHR<12>;

R<4>i R<5>su svaki nezavisno izabrani od C1-C6alkila, C3-C8karbociklila, −C1-C6alkil-OH, C3-C8karbociklil-OH, C1-C6fluoralkila, C3-C8fluorkarbociklila, −C(=O)OR<12>;

R<9>je nezavisno izabran od C1-C6alkila, C3-C8karbociklila, alkil-OH, C3-C8karbociklil-OH, C1-C6fluoralkila, C3-C8fluorkarbociklila, C2-C9heterociklila, C6-C10arila i C1-C10heteroarila;

R<19>je nezavisno izabran od H, C1-C6alkila, C3-C8karbociklila, −C1-C6alkil-OH, C3-C8karbociklil-OH, C1-C6fluoralkila, C3-C8fluorkarbociklila, −C(=O)OR<12>, −C(=O)NHR<12>, −SO2R<11>, −NHSO2R<11>, −SO2NHR<12>, C6-C10arila i C1-C10heteroarila;

svaki R<10>je nezavisno izabran od H, C1-C4alkila i C1-C4fluoralkila;

svaki R<11>je nezavisno izabran od C1-C4alkila i C1-C4fluoralkila;

svaki R<12>je nezavisno izabran od H, C1-C4alkila i C1-C4fluoralkila;

svaki R<13>i svaki R<14>su nezavisno izabrani od H i C1-C4alkila; i m je 0, 1,2 ili 3; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili prolek.

Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI) koje ima strukturu formule

pri čemu, R<2a>je nezavisno H ili F, n je 0,1 ili 2, i R<4>i R<5>su nezavisno H ili metil. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Z<1>je veza. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Z<1>je −O-. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Z<1>je −(CH2)-. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Z<1>je −C(O)-. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Z<2>je veza. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Z<2>je −O-. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Z<2>je −(CH2)-. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Z<2>je −C(O)-. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Cy je C6-C20aril. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Cy je fenil. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Cy je C3-C12karbociklil. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Cy je cikloheksil. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Cy je C2-C20heterociklil. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Cy je pirazinil. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Cy je piperidinil. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Cy je C1-C20heteroaril. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Cy je tiazolil. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Cy je oksazolil. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Cy je piridil. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, R<1>je H. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, R<1>je −CH3. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, X je −(CH2)-. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, X je −(CH2)-i R<1>je H. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, X je −(CH2CH2)-. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, X je −(CH2CH2)- i R<1>je H. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, X je −(CH2CH2)- i R<1>je −CH3.

Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Z<1>je veza, Z<2>je −O-, Cy je fenil, X je −(CH2)- i R<1>je H. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Z<1>je veza, Z<2>je −O-, Cy je fenil, X je −(CH2CH2)- i R<1>je H. Takođe je otkriveno jedinjenje formule (XI), pri čemu, Z<1>je veza, Z<2>je −O-, Cy je fenil, X je −(CH2CH2)- i R<1>je −CH3.

BIOLOŠKA OCENA

Relativna efikasnost jedinjenja Formule I kao inhibitora enzimske aktivnosti (ili druge biološke aktivnosti) se može utvrditi određivanjem koncentracija kod kojih svako jedinjenje inhibira aktivnost na unapred definisanom nivou, a zatim upoređivanjem rezultata. Tipično, poželjno određivanje je koncentracija koja inhibira 50% aktivnosti u biohemijskom testu, odnosno 50% inhibitorske koncentracije ili Određivanje IC50vrednosti se može postići korišćenjem konvencionalnih tehnika poznatih u struci. Generalno, IC50se može odrediti merenjem aktivnosti datog enzima u prisustvu opsega koncentracija ispitivanog inhibitora. Eksperimentalno dobijene vrednosti aktivnosti enzima se zatim postavljaju u odnosu na korišćene koncentracije inhibitora. Koncentracija inhibitora koja pokazuje 50% aktivnosti enzima (u poređenju sa aktivnošću u odsustvu bilo kog inhibitora) se uzima kao IC50vrednost. Analogno tome, druge inhibitorske koncentracije se mogu definisati odgovarajućim određivanjem aktivnosti. Na primer, u nekim podešavanjima može biti poželjno uspostaviti inhibitorsku koncentraciju od 90%, tj. IC90.

Ćelijska proliferacija, citotoksičnost i ćelijska vijabilnost jedinjenja formule I mogu se izmeriti pomoću CellTiter-Glo® luminescentnog testa ćelijske vijabilnosti (Promega Corp.). CellTiter-Glo® luminescentni test ćelijske vijabilnosti je homogeni postupak za određivanje broja vijabilnih ćelija u kulturi na osnovu kvantifikovanja prisutnog ATP-a koji je indikator metabolički aktivnih ćelija. CellTiter-Glo® test osmišljen je za upotrebu sa formatima sa više bunarčića, što ga čini idealnim za automatski skrining sa visokom propusnošću (HTS), testove ćelijske proliferacije i citotoksičnosti. Postupak homogenog testiranja obuhvata dodavanje pojedinačnog reagensa (CellTiter-Glo® reagens) direktno u ćelije koje su uzgajane u medijumu dopunjenom serumom. Ispiranje ćelija, uklanjanje medijuma i više koraka pipetiranja nije neophodno. Sistem otkriva od 15 ćelija/bunarčiću u formatu sa 384 bunarčića 10 minuta nakon dodavanja reagensa i mešanja.

Svi primeri jedinjenja formule I u Tabelama 1 i 2 su napravljeni i okarakterisani putem LCMS [MTH]<+>(tečna hromatografija i masena spektroskopija ) sa detekcijom matičnog jona. Svi primeri jedinjenja formule I u Tabelama 1 i 2 testirani su na vezivanje za ERa (estrogeni receptor alfa) i biološku aktivnost prema testovima, protokolima i postupcima iz primera 901-907. Vrednosti (%) ER-alfa MCF7 HCS Sinfu Tabeli 1 izmerene su testom fluorescentnog snimanja degradacije ćelija raka dojke sa velikim sadržajem ERa iz primera 901. Vrednosti (µM) ER-alfa MCF7 HCS EC50u Tabelama 1 i 2 izmerene su pomoću in vitro testova proliferacije ćelija koji su opisani u primerima 902 i 903. Testovi mokre težine materice pacova iz primera 906 i 907 omogućavaju brzo određivanje antagonističke aktivnosti jedinjenja u tkivu koje reaguje na ER (materica nezrelih pacova), dok se takmiče protiv nativnog ER liganda estradiola, tj. načina antagonista (Ashby, J.; et al., 1997) Regulatory toxicology and pharmacology: RTP, 25 (3):226-31). Primeri jedinjenja formule I u Tabelama 1 i 2 imaju sledeće strukture, odgovarajuća imena (ChemBioDraw, verzija 12.0.2, CambridgeSoft Corp., Cambridge MA) i biološku aktivnost. Ako je više naziva povezano sa jedinjenjem formule I ili intermedijerom, hemijska struktura će definisati jedinjenja.

Tabela 1

4

4

Tabela 2

4

4

4

4

4

1

2

4

1

2

4

1

2

4

1

2

4

1

2

4

1

11

12

1

14

1

1

1

1

1

11

11

11

PRIMENA JEDINJENJA FORMULE I

Jedinjenja iz ovog pronalaska se mogu primeniti na bilo koji način pogodan stanju koji se tretira. Pogodni putevi uključuju oralni, parenteralni (uključujući potkožni, intramuskularni, intravenski, intraarterijski, intradermalni, intratekalni i epiduralni), transdermalni, rektalni, nazalni, topički (uključujući bukalni i sublingvalni), vaginalni, intraperitonealni, intrapulmonalni i intranazalni. Za lokalni imunosupresivni tretman, jedinjenja se mogu primenjivati intralezionalnom primenom, uključujući perfuziju ili kontakt grafta na neki drugi način sa inhibitorom pre transplantacije. Podrazumeva se da poželjna ruta može varirati u zavisnosti od, na primer, stanja primaoca. Ako se jedinjenje primenjuje oralno, može se formulisati u obliku pilule, kapsule ili tablete, sa farmaceutski prihvatljivim nosačem ili ekscipijensom. Ako se jedinjenje primenjuje parenteralno, može se formulisati sa farmaceutski prihvatljivim parenteralnim nosačem i u obliku jedinične doze za injekciju, kao što je detaljno opisano u nastavku.

Doza za lečenje ljudskih pacijenata može biti u opsegu od oko 10 mg do oko 1000 mg jedinjenja Formule I. Tipična doza može biti od oko 100 mg do oko 300 mg jedinjenja. Doza se može primenjivati jednom dnevno (QID), dva puta dnevno (BID) ili češće, u zavisnosti od farmakokinetičkih i farmakodinamičkih svojstvava, uključujući apsorpciju, distribuciju, metabolizam i izlučivanje određenog jedinjenja. Osim toga, faktori toksičnosti mogu uticati na režim doziranja i primene. Ako se primenjuje oralno, pilula, kapsula ili tableta mogu se uzimati svakodnevno ili ređe tokom određenog vremenskog perioda. Režim se može ponavljati tokom više ciklusa terapije.

POSTUPCI LEČENJA SA JEDINJENJIMA FORMULE I

Jedinjenja Formule I iz predmetnog pronalaska su korisna u lečenju ljudskog ili

11

životinjskog pacijenta koji pati od bolesti ili poremećaja koji proizlaze iz abnormalnog rasta ćelije, funkcije ili ponašanja povezanog sa USP7, kao što je imunski poremećaj, kardiovaskularna bolest, virusna infekcija, inflamacija, poremećaj metabolizma/endokrini poremećaj ili neurološki poremećaj, pa se mogu tretirati postupkom koji obuhvata primenu jedinjenja predmetnog pronalaska kao što je gore definisano. Ljudski ili životinjski pacijent koji boluje od kancera može se takođe tretirati postupkom koji sadrži primenu jedinjenja predmetnog pronalaska kao što je gore definisano. Stanje pacijenta se na taj način može poboljšati ili popraviti.

Postupci ovog pronalaska takođe uključuju lečenje kancera dojke, jajnika, grlića maternice, prostate, testisa, genitourinarnog trakta, jednjaka, grkljana, glioblastoma, neuroblastoma, želuca, kože, keratoakantoma, pluća, epidermoidnog kancera, kancera velikih ćelija, nemikrocelularnog kancera pluća (NSCLC), kancera malih ćelija, adenokancera pluća, kosti, debelog creva, adenoma, gušterače, adenokancera, kancera štitne žlezde, folikularnog kancera, nediferenciranog kancera, papilarnog kancera, seminoma, melanoma, sarkoma, kancera mokraćne bešike, kancera jetre i žučnih puteva, kancera bubrega, pankreasa, mijeloidnog poremećaja, limfoma, dlakastih ćelija, bukalne šupljine, nazo-faringe, ždrela, usne, jezika, usta, tankog creva, debelog creva, rektuma, mozga i centralnog nervnog sistema, Hodžkinove bolesti, leukemije, bronhija, štitne žlijezde, jetre i intrahepatičnog žučnog kanala, hepatocelularnog, želudačnog, glioma/glioblastoma, endometrije, melanoma, bubrega i bubrežne karlice, mokraćne bešike, korpusa maternice, grlića maternice, multipli mjeloma, akutne mijeloične leukemije, hronične mijeloične leukemije, limfocitne leukemije, hronične limfatične leukemije (CLL), mijelocitne leukemije, usne šupljine i ždrijela, ne-Hodžkinovog limfoma, melanoma i viloznog adenoma debelog creva.

FARMACEUTSKE FORMULACIJE

Da bi se jedinjenje ovog pronalaska koristilo za terapeutski tretman sisara, uključujući ljude, tipično se formuliše u skladu sa standardnom farmaceutskom praksom kao farmaceutska kompozicija. Prema ovom aspektu pronalaska, predviđena je farmaceutska kompozicija koji sadrži jedinjenje ovog pronalaska u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim razblaživačem ili nosačem.

Tipična formulacija se priprema mešanjem jedinjenja iz predmetnog pronalaska i nosača, razblaživača ili ekscipijensa. Pogodni nosači, razblaživači i ekscipijensi su dobro poznati stručnjacima, i uključuju supstance kao što su ugljeni hidrati, voskovi, vodorastvorljivi i/ili bubreći polimeri, hidrofilni ili hidrofobni materijali, želatin, ulja, rastvarači i voda. Određeni nosač, razblaživač ili ekscipijens koji će se koristiti zavisi od

11

načina i svrhe za koju se primenjuje jedinjenje iz predmetnog pronalaska. Rastvarači se generalno biraju na osnovu rastvarača koje stručnjaci iz struke prepoznaju kao sigurne (GRAS) za davanje sisarima. Uopšteno, sigurni rastvarači su netoksični vodeni rastvarači, kao što su voda i drugi netoksični rastvarači koji su rastvorljivi ili se mešaju u vodi. Pogodni vodeni rastvarači uključuju vodu, etanol, propilen glikol i polietilen glikole (npr. PEG 400, PEG 300) i njihove smeše. Formulacije mogu takođe sadržati jedan ili više pufera, stabilizatora, surfaktanata, agenasa za vlaženje, lubrikanata, emulgatora, agenasa za suspendovanje, konzervanasa, antioksidanasa, agenasa za zamućivanje, glidanasa, agenasa za preradu, boja, zaslađivača, mirisa, aroma i drugih poznatih aditiva koji obezbeđuju elegantnu prezentaciju leka (tj. jedinjenja iz predmetnog pronalaska ili njegove farmaceutske kompozicije), ili pomažu u proizvodnji farmaceutskog proizvoda (tj. leka).

Formulacije se mogu pripremiti pomoću klasičnih postupaka rastvaranja i mešanja. Na primer, supstanca leka u rasutom stanju (tj. jedinjenje iz predmetnog pronalaska ili stabilizovani oblik jedinjenja (npr. kompleks sa derivatom ciklodekstrina ili drugim poznatim kompleksirajućim agensom) se rastvori u pogodnom rastvaraču u prisustvu jednog ili više gore opisanih ekscipijenasa. Jedinjenje predmetnog pronalaska je tipično formulisano u farmaceutske dozne oblike da se obezbedi lako kontrolisano doziranje leka, i da se omogući komplijansa pacijenta sa propisanim režimom.

Farmaceutska kompozicija (ili formulacija) za primenu može biti spakovana na razne načine, u zavisnosti od postupka primene leka. Generalno, artikal za distribuciju uključuje posudu u kojoj se nalazi farmaceutska formulacija u odgovarajućoj formi. Pogodna ambalaža je dobro poznata stručnjacima, i uključuje materijale kao što su boce (plastične i staklene), kesice, ampule, plastične kese i metalni cilindri. Posuda može takođe da sadrži neprobojnu zaštitu da se spreči neželjeni pristup sadržaju pakovanja. Pored toga, posuda ima na sebi etiketu koja opisuje sadržaj posude. Etiketa može takođe da sadrži odgovarajuća upozorenja.

Farmaceutske formulacije jedinjenja iz predmetnog pronalaska se mogu pripremiti za različite načine i vrste primene. Na primer, jedinjenje formule I koje ima željeni stepen čistoće može po izboru da se pomeša sa farmaceutski prihvatljivim razblaživačima, nosačima, ekscipijensima ili stabilizatorima (Remington's Pharmaceutical Sciences (1980), 16. izdanje, Osol, A. Ed.), u obliku liofilizovane formulacije, samlevenog praha ili vodenog rastvora. Formulacija se može izvesti mešanjem na sobnoj temperaturi na odgovarajućem pH, i sa željenim stepenom čistoće, sa fiziološki prihvatljivim nosačima, tj. nosačima koji su netoksični za primaoca u primenjenim dozama i koncentracijama. pH formulacije zavisi uglavnom od konkretne upotrebe i koncentracije jedinjenja, ali može biti u opsegu od oko 3

11

do oko 8. Pogodna realizacija otelotvorenja je formulacija u acetatnom puferu na pH5.

Jedinjenje se tipično može čuvati kao čvrsta kompozicija, liofilizovana formulacija ili vodeni rastvor.

Farmaceutske kompozicije pronalaska biće formulisane, dozirane i primenjene na način, tj. količine, koncentracije, raspored, tok, vehikulum i put primene, u skladu sa dobrom medicinskom praksom. Faktori za razmatranje u ovom kontekstu uključuju konkretni poremećaj koji se leči, konkretnog sisara koji se leči, kliničko stanje pojedinačnog pacijenta, uzrok poremećaja, mesto isporuke agensa, postupak primene, raspored primene i druge faktore poznate lekarima. „Terapeutski efikasna količina“ jedinjenja koje će se primenjivati biće vođena takvim razmatranjima i to je minimalna količina potrebna da se poboljša ili leči hiperproliferativni poremećaj.

Kao opšta pretpostavka, početna farmaceutski efikasna količina inhibitora koji se primenjuje parenteralno po dozi, biće u opsegu od oko 0,01-100 mg/kg, alternativno oko 0,1 do 20 mg/kg telesne težine pacijenta dnevno, sa tipičnim početnim opsegom upotrebljenog jedinjenja od 0,3 do 15 mg/kg/dan.

Prihvatljivi razblaživači, nosači, ekscipijensi i stabilizatori su netoksični za primaoca u primenjenim dozama i koncentracijama, i uključuju pufere, kao što je fosfatni, citratni i puferi drugih organskih kiselina; antioksidanse, uključujući askorbinsku kiselinu i metionin; konzervanse (kao što je oktadecildimetilbenzil amonijum-hlorid; heksametonijum-hlorid; benzalkonijum-hlorid, benzetonijum-hlorid; fenol, butil ili benzil alkohol; alkil parabene, kao što je metil ili propil paraben; katehol; rezorcinol; cikloheksanol; 3-pentanol; i m-krezol); polipeptide male molekulske mase (manje od 10 ostataka); proteine, kao što je serum albumin, želatin ili imunoglobulini; hidrofilne polimere, kao što je polivinilpirolidon; aminokiseline, kao što je glicin, glutamin, asparagin, histidin, arginin ili lizin; monosaharide, disaharide i druge ugljene hidrate, uključujući glukozu, manozu ili dekstrine; helatne agense, kao što je EDTA; šećere, kao što je saharoza, manitol, trehaloza ili sorbitol; kontra-jone koji grade soli, kao što je natrijum; metalne komplekse (npr. kompleksi Zn-protein); i/ili nejonske surfaktante, kao što je TWEEN™, PLURONICS™ ili polietilen glikol (PEG). Aktivni farmaceutski sastojci mogu takođe da se nalaze u mikrokapsulama pripremljenim, na primer, tehnikama koacervacije ili interfacijalne polimerizacije, na primer, mikrokapsule od hidroksimetilceluloze, odnosno želatinske mikrokapsule i mikrokapsule od poli-(metilmetakrilata), u koloidnim sistemima za isporuku leka (na primer, lipozomi, albuminske mikrosfere, mikroemulzije, nanočestice i nanokapsule), ili u makroemulzijama. Takve tehnike su objavljene u Remington’s Pharmaceutical Sciences 16. izd, Osol, A. izd. (1980).

11

Mogu se pripremiti preparati sa produženim oslobađanjem jedinjenja Formule I. Pogodni primeri preparata sa produženim oslobađanjem uključuju polupropusne matrice čvrstih hidrofobnih polimera koji sadrže jedinjenje formule I, čije su matrice u formi oblikovanih proizvoda, npr. filmova ili mikrokapsula. Primeri matrica sa produženim oslobađanjem uključuju poliestre, hidrogelove (na primer, poli(2-hidroksietil-metakrilat) ili poli(vinil alkohol)), polilaktide (US3773919), kopolimere L-glutaminske kiseline i gama-etil-L-glutamat, nerazgradivi etilen-vinil acetat, razgradive kopolimere mlečne kiseline i glikolne kiseline, kao što su LUPRON DEPOT™ (injektirajuće mikrosfere sastavljene od kopolimera mlečne kiseline, glikolne kiseline i leuprolid acetata) i poli-D-(-)-3-hidroksibutirnu kiselinu.

Formulacije uključuju one koje su pogodne za ovde opisane puteve primene. Formulacije mogu pogodno biti predstavljene u jediničnom doznom obliku, i mogu se dobiti bilo kojim postupkom dobro poznatim u oblasti farmacije. Tehnike i formulacije se generalno nalaze u Remington's Pharmaceutical Sciences (Mack Publishing Co., Easton, PA). Takvi postupci uključuju korak povezivanja aktivne supstance sa nosačem koji čini jedan ili više pomoćnih supstanci. Generalno, formulacije se pripremaju jednobraznim i bliskim dovođenjem u vezu aktivnog jedinjenja sa tečnim nosačima, ili fino raspoređenim čvrstim nosačima, ili oba, a zatim, po potrebi, oblikovanjem proizvoda.

Formulacije jedinjenja formule I pogodne za oralnu primenu se mogu pripremiti kao diskretne jedinice, kao što su pilule, kapsule, kesice ili tablete, a svaka sadrži unapred određenu količinu jedinjenja formule I. Komprimovane tablete se mogu pripremiti komprimovanjem u pogodnoj mašini, aktivni sastojak u slobodno tečnom obliku kao što su prah ili granule, opcionalno pomešan sa vezivom, mazivom, inertnim razblaživačem, konzervansom, površinski aktivnim ili disperzivnim agensom. Oblikovane tablete se mogu napraviti pomoću kalupa odgovarajuće mašine i smeše aktivnog sastojka u prahu navlaženog inertnim tečnim razblaživačem. Tablete se mogu opciono obložiti ili zarezati i opciono su formulisane tako da omogućavaju sporo ili kontrolisano oslobađanje aktivnog sastojka. Tablete, pastile, lozenge, vodene ili uljane suspenzije, disperzivni praškovi ili granule, emulzije, tvrde ili meke kapsule, npr. želatinske kapsule, sirupi ili eliksiri se mogu pripremiti za oralnu upotrebu. Formulacije jedinjenja formule I, namenjene za oralnu upotrebu, se mogu pripremiti prema bilo kom postupku koji je poznat u struci za proizvodnju farmaceutskih kompozicija i takve kompozicije mogu da sadrže jedan ili više agenasa, uključujući agense za zaslađivanje, agense za poboljšanje ukusa, agense za bojenje i agense za očuvanje, kako bi se obezbedio ukusan preparat. Prihvatljive su tablete koje sadrže aktivni sastojak u smeši sa netoksičnim farmaceutski prihvatljivim ekscipijentom koji je pogodan za proizvodnju tableta.

12

Ovi ekscipijensi mogu biti, na primer, inertni razblaživači, kao što je kalcijum ili natrijum karbonat, laktoza, kalcijum ili natrijum fosfat; agensi za granulisanje i dezintegraciju, kao što je kukuruzni skrob, ili alginska kiselina; agensi za vezivanje, kao što su skrob, želatin ili akacija; i agensi za podmazivanje, kao što je magnezijum stearat, stearinska kiselina ili talk. Tablete mogu biti neobložene ili obložene poznatim tehnikama, uključujući mikroinkapsuliranje da bi se odložila dezintegracija i adsorpcija u gastrointestinalnom traktu i time osiguralo kontinuirano delovanje tokom dužeg perioda. Na primer, može se koristiti materijal za odloženo razlaganje, kao što je gliceril monostearat ili gliceril distearat, sam ili sa voskom.

Za tretman oka ili drugih spoljnih tkiva, npr. usta i kože, formulacije se poželjno primenjuju kao topikalna mast ili krema koja sadrži aktivni sastojak (aktivne sastojke) u količini od, na primer, 0,075% m/m – 20% m/m. Kada se formuliše u obliku masti, aktivni sastojci mogu da se koriste sa parafinskom bazom ili bazom koja se meša sa vodom. Alternativno, aktivni sastojci mogu biti formulisani u kremu sa bazom kreme ulje-u-vodi. Po želji, vodena faza baze kreme može sadržati polihidrični alkohol, tj. alkohol koji ima dve ili više hidroksilnih grupa, kao što su propilen-glikol, butan 1,3-diol, manitol, sorbitol, glicerol i polietilen-glikol (uključujući PEG 400) i njihove smeše. Topikalne formulacije mogu poželjno sadržati jedinjenje koje poboljšava apsorpciju ili penetraciju aktivnog sastojka kroz kožu ili druga zahvaćena područja. Primeri takvih pojačivača dermalne penetracije uključuju dimetil-sulfoksid i srodne analoge. Uljana faza emulzija ovog pronalaska se može sastojati od poznatih sastojaka na poznati način. Iako faza može da sadrži samo emulgator, ona poželjno sadrži smešu najmanje jednog emulgatora sa masti ili uljem, ili sa masti i uljem. Poželjno je da hidrofilni emulgator bude uključen zajedno sa lipofilnim emulgatorom koji deluje kao stabilizator. Takođe je poželjno da uključuje i ulje i masti. Zajedno, emulgator(i), sa stabilizatorom ili bez stabilizatora, čine takozvani vosak za emulgovanje, a vosak zajedno sa uljem i mastima čini takozvanu emulgatorsku podlogu za masti koja formira uljno dispergovanu fazu kreme formulacije. Emulgatori i stabilizatori emulzije pogodni za upotrebu u formulaciji ovog pronalaska uključuju Tween® 60, Span® 80, cetostearil alkohol, benzil alkohol, miristil alkohol, gliceril mono-stearat i natrijum lauril sulfat.

Vodene suspenzije jedinjenja formule I sadrže aktivne materije u smeši sa ekscipijensima pogodnim za proizvodnju vodenih suspenzija. Takvi pomoćni sastojci uključuju agens za suspendovanje, kao što je natrijum karboksimetilceluloza, kroskarmeloza, povidon, metilceluloza, hidroksipropil metilceluloza, natrijum alginat, polivinilpirolidon, tragakant gume i guma akacije, te agensi za disperziju ili vlaženje, kao što je prirodni fosfatid (npr. lecitin), produkt kondenzacije alkilen oksida sa masnom kiselinom (npr. polioksietilen stearat), produkt kondenzacije etilen oksida sa alifatskim alkoholom dugog lanca (npr. heptadekaetilenoksicetanol), produkt kondenzacije etilen oksida sa delimičnim esterom dobijenim iz masne kiseline i anhidrid heksitola (npr. polioksietilen sorbitan monooleat). Vodena suspenzija takođe može da sadrži jedan ili više konzervansa, kao što su etil ili npropil p-hidroksibenzoat, jedno ili više sredstava za bojenje, jednu ili više aroma, i jedan ili više zaslađivača, poput saharoze ili saharina.

Farmaceutske kompozicije jedinjenja Formule I mogu biti u obliku sterilnog injekcijskog preparata, kao što je sterilna vodena ili uljasta suspenzija za ubrizgavanje. Ova suspenzija se može formulisati prema poznatoj upotrebi u struci, uz upotrebu odgovarajućih agenasa za suspendovanje ili vlaženje, i agenasa za suspendovanje koji su gore pomenuti. Sterilni preparat za injektovanje takođe može biti sterilni rastvor za injektovanje ili suspenzija u netoksičnom parenteralno prihvatljivom razblaživaču ili rastvaraču, kao što je rastvor u 1,3-butandiolu ili pripremljen kao liofilizovani prah. Među prihvatljivim vehikuluma i rastvaračima koji se mogu koristiti su voda, Ringerov rastvor i izotonični rastvor natrijum hlorida. Pored toga, sterilna fiksirana ulja se mogu uobičajeno koristiti kao rastvarač ili suspendujući medijum. U tu svrhu se može koristiti bilo koje blago masno ulje, uključujući sintetičke mono- ili digliceride. Pored toga, masne kiseline kao što je oleinska kiselina mogu se takođe koristiti u pripremi injekcija.

Količina aktivnog sastojka koji se može kombinovati sa nosećom supstancom radi stvaranja pojedinačnog doznog oblika variraće u zavisnosti od domaćina koji se leči i konkretnog načina primene. Na primer, formulacija sa vremenskim oslobađanjem namenjena oralnoj primeni na ljudima može da sadrži otprilike od 1 do 1000 mg aktivnog materijala pomešanog sa odgovarajućom i pogodnom količinom nosača materijala koji može varirati od oko 5 do oko 95 % ukupne kompozicije (težina:težina). Farmaceutska kompozicija može se pripremiti tako da obezbedi lako merljive količine za primenu. Na primer, vodeni rastvor namenjen za intravensku infuziju može da sadrži od oko 3 do 500 µg aktivnog sastojka po mililitru rastvora, tako da može doći do infuzije pogodne zapremine brzinom od oko 30 ml/h.

Formulacije pogodne za parenteralnu primenu uključuju vodene i nevodene sterilne rastvore za ubrizgavanje koji mogu da sadrže anti-oksidante, pufere, bakteriostate i rastvore koji formulaciju čine izotoničnom sa krvlju predviđenog primaoca; i vodene i nevodene sterilne suspenzije koje mogu da sadrže agense za suspendovanje i zgušnjavanje.

Formulacije pogodne za lokalnu primenu u oko takođe uključuju kapi za oči u kojima je aktivni sastojak rastvoren ili suspendovan u pogodnom nosaču, posebno vodenom rastvaraču za aktivni sastojak. Aktivni sastojak je poželjno prisutan u takvim formulacijama u koncentraciji od oko 0,5 do 20% m/m, na primer oko 0,5 do 10% m/m, na primer oko 1,5% m/m.

Formulacije pogodne za lokalnu primenu u ustima uključuju pastile koji sadrže aktivni sastojak u aromatizovanoj osnovi, tipično saharozu i akaciju ili tragakant; pastile koji sadrže aktivni sastojak u inertnoj osnovi, kao što su želatin i glicerin, ili saharoza i akacija; i agense za ispiranje usta koji sadrže aktivni sastojak u odgovarajućem tečnom nosaču.

Formulacije za rektalnu primenu mogu biti predstavljene kao supozitorije sa pogodnom bazom koja sadrži, na primer, kakao maslac ili salicilat.

Formulacije pogodne za intrapulmonalnu ili nazalnu primenu imaju veličinu čestica, na primer u opsegu od 0,1 do 500 mikrona (uključujući veličinu čestica u opsegu između 0,1 i 500 mikrona sa povećanjem mikrona kao što je 0,5, 1, 30 mikrona ili 35 mikrona), koja se primenjuje brzim udisanjem kroz nazalni prolaz ili udisanjem na usta, tako da se dođe do alveolarnih vrećica. Pogodne formulacije uključuju vodene ili uljne rastvore aktivnog sastojka. Formulacije pogodne za primenu aerosola ili suvog praha mogu se pripremiti u skladu sa konvencionalnim postupcima i mogu se isporučiti sa drugim terapeutskim agensima, kao što su jedinjenja do sada korišćena u lečenju ili profilaksi poremećaja, kako je opisano u daljem tekstu.

Formulacije pogodne za vaginalnu primenu mogu se predstaviti kao pesari, tamponi, kreme, gelovi, paste, pene ili formulacije u spreju koji pored aktivnog sastojka sadrže i one nosače za koje je poznato u struci da su prikladni.

Formulacije mogu da se pakuju u monodozne ili višedozne kontejnere, na primer, u zapečaćene ampule i bočice, i mogu se skladištiti u liofilizovanom stanju (osušene u smrznutom stanju), koje zahteva samo dodavanje sterilnog tečnog nosača, na primer, vode, za ubrizgavanje neposredno pre upotrebe. Nepripremljeni rastvori za injekcije i suspenzije se pripremaju iz sterilnih praškova, granula i tableta prethodno opisane vrste. Poželjne formulacije jedinične doze su one koje sadrže dnevnu dozu ili jediničnu dnevnu subdozu, kao što je prethodno objavljeno, ili odgovarajuću frakciju aktivnog sastojka.

Pronalazak dalje obezbeđuje veterinarske kompozicije koje sadrže najmanje jedan aktivni sastojak kako je gore definisano zajedno sa veterinarskim nosačem. Veterinarski nosači su materijali korisni za primenu kompozicije i mogu biti čvrste, tečne ili gasovite supstance, koje su inače inertne ili prihvatljive u veterinarskoj struci, i kompatibilni su sa aktivnom supstancom. Ove veterinarske kompozicije se mogu primeniti parenteralno, oralno ili bilo kojim drugim željenim putem.

12

KOMBINOVANA TERAPIJA

Jedinjenja formule I se mogu koristiti samostalno ili u kombinaciji sa dodatnim terapeutskim agensima za lečenje ovde opisanih bolesti ili poremećaja, kao što je upala ili hiperproliferativni poremećaj (npr. kancer). U nekim otelotvorenjima, jedinjenje formule I se kombinuje u farmaceutskoj kombinovanoj formulaciji, ili režimu doziranja kao kombinovana terapija, sa dodatnim, drugim terapeutskim jedinjenjem koje ima antiinflamatorna ili antihiperproliferativna svojstva ili je korisno za lečenje upale, poremećaja imunološkog odgovora ili hiperproliferativnog poremećaja (npr. kancera). Dodatno terapeutsko sredstvo može biti inhibitor Bcl-2, inhibitor JAK, inhibitor PI3K, inhibitor mTOR, antiinflamatorni agens, imunomodulatorni agens, hemioterapeutski agens, pojačivač apoptoze, neurotropni faktor, agens za lečenje kardiovaskularnih bolesti, agens za lečenje bolesti jetre, antivirusni agens, agens za lečenje krvnih smetnji, agens za lečenje dijabetesa i agens za lečenje poremećaja imunodeficijencije. Drugi terapeutski agens može biti NSAID protivupalni agens. Drugi terapeutski agens može biti hemioterapeutski agens. Drugo jedinjenje farmaceutski kombinovane formulacije ili režima doziranja poželjno ima komplementarne aktivnosti jedinjenja formule I, tako da ne deluju štetno jedni na druge. Takvi molekuli su pogodno prisutni u kombinaciji u količinama koje su efikasne za nameravane svrhe. U jednom otelotvorenju, kompozicija ovog pronalaska sadrži jedinjenje formule I, ili njegov stereoizomer, tautomer, solvat, metabolit ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili prolek, u kombinaciji sa terapeutskim agensom kao što je NSAID.

Kombinovana terapija se može primeniti kao simultani ili sekvencijalni režim. Kada se primenjuje sekvencijalno, kombinacija se može primenjivati u dve ili više primena. Kombinovana primena obuhvata istovremenu primenu, koristeći posebne formulacije ili jednu farmaceutsku formulaciju, ili sekvencijalnu primenu u bilo kom redosledu, pri čemu je poželjno da postoji vremenski period dok oba (ili svi) aktivna agensa istovremeno vrše svoje biološke aktivnosti.

Pogodne doze za bilo koje od gore primenjenih agenasa su one koje se trenutno koriste i mogu se smanjiti zahvaljujući kombinovanom delovanju (sinergiji) novootkrivenog agensa i drugih terapeutskih agenasa ili tretmana.

Kombinovana terapija može da obezbedi „sinergiju“ i da se pokaže kao „sinergijska“, tj. efekat postignut kada se aktivni sastojci zajedno koriste je veći od zbira efekata koji se dobijaju od odvojene primene komponenata. Sinergijski efekat se može postići kada su aktivni sastojci: (1) koformulisani i primenjeni ili isporučeni istovremeno u kombinovanoj, jediničnoj doznoj formulaciji; (2) isporučeni naizmenično ili paralelno kao odvojene formulacije; ili (3) primenjeni nekim drugim režimom. Kada se isporučuju kao naizmenična terapija, sinergijski efekat se može postići kada se komponente primenjuju ili isporučuju sekvencijalno, npr. različitim injekcijama u odvojenim špricevima, odvojenim pilulama ili kapsulama, ili odvojenim infuzijama. Generalno, tokom naizmenične terapije, efikasna doza svakog aktivnog sastojka se primenjuje sekvencijalno, tj. serijski, dok se kod kombinovane terapije efikasne doze dva ili više aktivnih sastojaka primenjuju zajedno.

U posebnom otelotvorenju terapije, jedinjenje formule I, ili njegov stereoizomer, tautomer, solvat, metabolit ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili prolek mogu da se kombinuju sa drugim terapeutskim, hormonskim ili agensima antitela kao što je ovde opisano, kao i u kombinaciji sa hirurškom terapijom i radioterapijom. Kombinovane terapije prema predmetnom pronalasku tako obuhvataju davanje najmanje jednog jedinjenja formule I, ili njegovog stereoizomera, tautomera, solvata, metabolita, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili proleka, i upotrebu bar još jednog postupka lečenja kancera. Količine jedinjenja formule I i drugog farmaceutski aktivnog terapeutskog agensa i relativno vreme primene biće odabrane da bi se postigao željeni kombinovani terapeutski efekat.

U nekim otelotvorenjima, jedinjenje formule I, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, koristi se u kombinaciji sa inhibitorom aromataze, inhibitorom puta fosfoinozitid 3-kinaze (PI3K)/mTOR, inhibitorom CDK 4/6, inhibitorom HER-2, inhibitorom EGFR, inhibitorom PD-1, inhibitorom poli ADP-riboza polimeraze (PARP), inhibitorom histon deacetilaze (HDAC), inhibitorom HSP90, inhibitorom VEGFR, inhibitorom AKT, hemoterapijom ili bilo kojom njihovom kombinacijom.

U nekim otelotvorenjima, farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje formule I, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, primenjuje se u kombinaciji sa terapeutskim agensom izabranim od paklitaksela, anastrozola, eksemestana, ciklofosfamida, epirubicina, fulvestranta, letrozola, gemcitabina, trastuzumaba (HERCEPTIN®, Genentech), trastuzumab emtanzina (KADCYLA®, Genentech), pegfilgrastima, filgrastima, tamoksifena, docetaksela, toremifena, vinorelbina, kapecitabina i iksabepilona.

U nekim otelotvorenjima, jedinjenje formule I ili njegova farmaceutski prihvatljiva so koristi se u kombinaciji sa terapijom blokiranja hormona, hemoterapijom, radijacionom terapijom, monoklonskim antitelima ili njihovom kombinacijom.

Terapija blokiranja hormona uključuje upotrebu agenasa koji blokiraju proizvodnju estrogena ili blokiraju estrogene receptore. U nekim otelotvorenjima, terapija blokiranja hormona uključuje upotrebu modulatora estrogenih receptora i/ inhibitora aromataze. Modulatori estrogenih receptora uključuju derivate trifeniletilena (npr. tamoksifen, toremifen,

12

droloksifen, 3-hidroksitamoksifen, idoksifen, TAT-59 (fosforilovani derivat 4-hidroksitamoksifena) i GW5638 (derivat karboksilne kiseline tamoksifena)); modulatore nesteroidnih estrogenih receptora (npr. raloksifen, LY353381 (SERM3) i LY357489); modulatore steroidnih estrogenih receptora (npr. ICI-182,780). Inhibitori aromataze uključuju steroidne inhibitore aromataze i nesteroidne inhibitore aromataze. Steroidni inhibitori aromataze uključuju, ali nisu ograničeni na, takav eksemestan. Neteroidni inhibitori aromataze uključuju, ali nisu ograničeni na, anastrozol i letrozol.

U nekim otelotvorenjima, jedinjenje formule I, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, primenjuje se u kombinaciji sa inhibitorom CDK 4/6. U nekim otelotvorenjima, inhibitor CDK 4/6 je palbociklib (PD-0332991), ribociklib (LEE011) ili LY283519. U nekim otelotvorenjima, inhibitor CDK 4/6 je LEE011. U nekim otelotvorenjima, ribociklib (LEE011) se primenjuje u dozi od oko 10 mg dnevno do oko 1000 mg dnevno. U nekim otelotvorenjima, LEE011 se primenjuje u dozi od oko 400 mg dnevno, oko 500 mg dnevno ili oko 600 mg dnevno. U nekim otelotvorenjima, dnevna doza LEE011 se primenjuje oralno. U nekim otelotvorenjima, dnevna doza ribocikliba (LEE011) primenjuje se oralno jednom dnevno u trajanju od tri nedelje, nakon čega sledi jednonedeljni odmor tokom kojeg se ribociklib (LEE011) ne primenjuje.

U nekim otelotvorenjima, jedinjenje formule I, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, primenjuje se u kombinaciji sa inhibitorom puta fosfoinozitid 3-kinaze (PI3K)/mTOR. U nekim otelotvorenjima, inhibitor puta fosfoinozitid 3-kinaze (PI3K)/mTOR je everolimus, temsirolimus, BEZ235 (daktolisib), BYL719 (alpelisib), GDC0032 (taselisib), BKM120 (buparlisib), BGT226, GDC0068 (ipatasertib), GDC-0980 (apitolisib), GDC0941 (piktilisib), INK128 (MLN0128), INK1117, OSI-027, CC-223, AZD8055, SAR245408, SAR245409, PF04691502, WYE125132, GSK2126458, GSK-2636771, BAY806946, PF-05212384, SF1126, PX866, AMG319, ZSTK474, Cal101 (idelalisib), PWT33597, CU-906, AZD-2014 ili CUDC-907. U nekim otelotvorenjima, inhibitor puta fosfoinozitid 3-kinaze (PI3K)/mTOR je everolimus. U nekim otelotvorenjima, everolimus se primenjuje u dozi od oko 1 mg dnevno do oko 20 mg dnevno. U nekim otelotvorenjima, everolimus se primenjuje u dozi od oko 2,5 mg dnevno, oko 5 mg dnevno ili oko 10 mg dnevno. U nekim otelotvorenjima, dnevna doza everolimusa se primenjuje jednom dnevno. U nekim otelotvorenjima, inhibitor puta fosfoinozitid 3-kinaze (PI3K)/mTOR je BKM120 (buparlisib). U nekim otelotvorenjima, BKM120 (buparlisib) se primenjuje u dozi od oko 5 mg dnevno do oko 500 mg dnevno. U nekim otelotvorenjima, BKM120 se primenjuje u dozi od oko 50 mg dnevno do oko 100 mg dnevno. U nekim otelotvorenjima, BKM120 se primenjuje u dozi od oko 100 mg dnevno. U

12

nekim otelotvorenjima, dnevna doza BKM120 se primenjuje jednom dnevno. U nekim otelotvorenjima, inhibitor puta fosfoinozitid 3-kinaze (PI3K)/mTOR je BYL719. U nekim otelotvorenjima, BYL719 se primenjuje u dozi od oko 25 mg dnevno do oko 1000 mg dnevno. U nekim otelotvorenjima, BYL719 se primenjuje u dozi od oko 250 mg dnevno ili oko 350 mg dnevno. U nekim otelotvorenjima, dnevna doza BYL719 se primenjuje jednom dnevno.

METABOLITI JEDINJENJA FORMULE I

U obim ovog pronalaska takođe spadaju in vivo metabolički proizvodi formule I koji su ovde opisani. Takvi proizvodi mogu da nastanu, na primer, oksidacijom, redukcijom, hidrolizom, amidacijom, deamidacijom, esterifikacijom, deesterifikacijom ili enzimatskim cepanjem primenjenog jedinjenja. Shodno tome, pronalazak uključuje metabolite jedinjenja formule I, uključujući jedinjenja dobijena postupkom koji uključuje dovođenje u vezu jedinjenja iz ovog pronalaska sa sisarom tokom perioda koji je dovoljan da se dobije njegov metabolički proizvod.

Produkti metabolizma tipično se identifikuju pripremom radioaktivnog (npr<14>C ili<3>H) izotopa jedinjenja pronalaska, parenteralnom primenom u dozi koja se može detektovati (npr. veća od oko 0,5 mg/kg) na životinje, kao što su pacov, miš, zamorac, majmun, ili čovek, omogućavajući dovoljno vremena da dođe do metabolizma (tipično oko 30 sekundi do 30 sati) i izolujući njegove proizvode konverzije iz urina, krvi ili drugih bioloških uzoraka. Ovi proizvodi se lako izoluju jer su obeleženi (drugi su izolovani upotrebom antitela sposobnih za vezivanje epitopa koji prežive u metabolitu). Strukture metabolita se određuju na konvencionalan način, npr. pomoću MS, LC/MS ili NMR analize. Generalno, analiza metabolita se vrši na isti način kao i konvencionalne studije metabolizma lekova, dobro poznat stručnjacima. Produkti metabolizma, sve dok se inače ne nalaze in vivo, korisni su u dijagnostičkim testovima za terapeutsko doziranje jedinjenja pronalaska.

PROIZVODI

U drugom otelotvorenju predmetnog pronalaska, obezbeđen je proizvod, ili „komplet”, koji sadrži materijale korisne za lečenje gore opisanih bolesti i poremećaja. U jednom otelotvorenju, komplet sadrži ambalažu koja sadrži jedinjenje formule I, ili njegov stereoizomer, tautomer, solvat, metabolit ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili prolek. Komplet može dalje da sadrži etiketu ili uputstvo u pakovanju, na ambalaži ili povezano sa njom. Termin „uputstvo za lek“ koristi se da se ukaže na uputstvo koje se uobičajeno nalazi u komercijalnim pakovanjima terapeutskog proizvoda, koje sadrži informacije o indikacijama, upotrebi, doziranju, primeni, kontraindikacijama i/ili upozorenjima u vezi sa upotrebom

12

takvog terapeutskog proizvoda. Odgovarajuća ambalaža uključuje, na primer, boce, bočice, špriceve i blister pakovanja. Ambalaža može biti od različitih materijala, kao što su staklo ili plastika. Ambalaža može da sadrži jedinjenje formule I ili njegovu formulaciju koja je efikasna za lečenje stanja i može imati sterilan priključak za pristup (na primer, ambalaža može da bude vrećica za intravenski rastvor ili bočica koja ima čep koji se može probiti pomoću potkožne injekcione igle). Najmanje jedan aktivni agens u kompoziciji je jedinjenje formule I. Etiketa ili uputstvo u pakovanju ukazuje da se kompozicija koristi za lečenje odabranog stanja, poput kancera. Pored toga, etiketa ili uputstvo u pakovanju može značiti da pacijent koji se leči je onaj koji ima poremećaj kao što je hiperproliferativni poremećaj, neurodegeneracija, srčana hipertrofija, bol, migrena ili neurotraumatska bolest ili događaj. U jednom otelotvorenju, etiketa ili uputstvo u pakovanju pokazuje da se kompozicija koji sadrži jedinjenje formule I može da se koristiti za lečenje poremećaja koji je posledica abnormalnog ćelijskog rasta. Etiketa ili uputstvo u pakovanju takođe može ukazivati da se kompozicija može koristiti za lečenje drugih poremećaja. Umesto toga, ili pored toga, proizvod može dalje da sadrži drugu ambalažu koja sadrži farmaceutski prihvatljiv pufer, kao što je bakteriostatska voda za injekcije (BWFI), fiziološki rastvor sa fosfatnim puferom, Ringerov rastvor i rastvor dekstroze. Ambalaža može dalje da sadrži druge materijale poželjne sa komercijalnog aspekta i aspekta upotrebe, uključujući druge pufere, razblaživače, filtere, igle i špriceve.

Komplet može dalje da sadrži uputstva za primenu jedinjenja formule I i, ako postoji, drugu farmaceutsku formulaciju. Na primer, ako komplet sadrži prvu kompoziciju koja sadrži jedinjenje formule I i drugu farmaceutsku kompoziciju, komplet može dalje da sadrži uputstva za istovremenu, sekvencijalnu ili odvojenu primenu prve i druge farmaceutske kompozicije pacijentu kome je potreban.

U drugom otelotvorenju, kompleti su pogodni za isporuku čvrstih oralnih oblika jedinjenja formule I, poput tableta ili kapsula. Takav komplet poželjno uključuje određeni broj jediničnih doza. Takvi kompleti mogu da sadrže karticu sa doziranjem orijentisanim redosledom njihove namene. Primer takvog kompleta je „blister pakovanje”. Blister pakovanja su dobro poznata u industriji ambalaže i naširoko se koriste za pakovanje farmaceutskih jediničnih oblika doziranja. Po želji, može se obezbediti pomoć za pamćenje, na primer u obliku brojeva, slova ili drugih oznaka ili sa umetkom kalendara, koji označava dane u rasporedu lečenja u kojima se mogu primeniti doziranja.

Prema jednom otelotvorenju, komplet može da sadrži (a) prvu ambalažu sa jedinjenjem Formule I koji se tamo nalazi; i opciono (b) drugu ambalažu sa drugom

12

farmaceutskom formulacijom koja se u njemu nalazi, pri čemu druga farmaceutska formulacija sadrži drugo jedinjenje sa antihiperproliferativnim učinkom. Umesto toga, ili pored toga, komplet može dalje da sadrži treću ambalažu koja sadrži farmaceutski prihvatljiv pufer, kao što je bakteriostatska voda za injekcije (BWFI), fiziološki rastvor sa fosfatnim puferom, Ringerov rastvor i rastvor dekstroze. Može dalje da obuhvati druge materijale poželjne sa komercijalnog i aspekta upotrebe, uključujući druge pufere, razblaživače, filtere, igle i špriceve.

U nekim drugim otelotvorenjima gde komplet sadrži kompoziciju Formule I i drugi terapeutski agens, komplet može da sadrži ambalažu za odvojene kompozicije kao što je podeljena boca ili deljeni paket folije, međutim, odvojene kompozicije takođe mogu da budu sadržane unutar jedne, nepodeljene ambalaže. Uobičajeno, komplet sadrži uputstva za primenu odvojenih komponenti. Oblik kompleta je naročito pogodan kada se odvojene komponente poželjno primjenjuju u različitim doznim oblicima (npr. oralni i parenteralni), primenjuju se u različitim intervalima doziranja ili kada je lekar koji je propisao želi titrirati pojedinačne komponente kombinacije.

PRIPREMA JEDINJENJA FORMULE I

Jedinjenja formule I mogu da se sintetišu sintetskim putevima koji uključuju procese analogne onima koji su dobro poznati u hemijskoj struci, naročito u svetlu ovde sadržanih opisa, i one za druge heterocikle opisane u: Comprehensive Heterocyclic Chemistry II, Urednici Katritzky i Rees, Elsevier, 1997, npr. Sveska 3; Liebigs Annalen der Chemie, (9): 1910-16, (1985); Helvetica Chimica Acta, 41:1052-60, (1958); Arzneimittel-Forschung, 40(12): 1328-31, (1990). Početni materijali su tipično dostupni iz komercijalnih izvora kao što je Aldrich Chemicals (Milwaukee, WI) ili su lako pripremljeni koristeći postupke dobro poznate stručnjacima (npr. pripremljeni postupcima uopšteno opisanim u Louis F. Fieser i Mary Fieser, Reagents for Organic Synthesis, v. 1-23, Wiley, N.Y. (1967-2006, ed.), Ili Beilsteins Handbuch der organischen Chemie, 4, Aufl. ed. Springer-Verlag, Berlin, uključujući dodatke (dostupne i preko Beilstein online baze podataka).

Transformacije sintetske hemije i zaštitne metodologije grupe (zaštita i uklanjanje zaštite) korisne u sintetisanju jedinjenja formule I i potrebnih reagensa i intermedijera su poznati u struci i uključuju, na primer, one opisane u R. Larock, Comprehensive Organic Transformations, VCH Publishers (1989); TW Greene i P. G.M. Wuts, Protective Groups in Organic Synthesis, 3. izdanje, John Wiley and Sons (1999); i L. Paquette, izd., Encyclopedia of Reagents for Organic Synthesis, John Wiley and Sons (1995) i njihova naredna izdanja.

Jedinjenja formule I se mogu pripremiti pojedinačno ili kao biblioteke jedinjenja koje

12

sadrže najmanje 2, na primer 5 do 1000 jedinjenja ili 10 do 100 jedinjenja. Biblioteke jedinjenja formule I mogu da se pripreme kombinatornim pristupom „deljenja i mešanja“ ili putem više paralelnih sinteza koristeći hemiju u fazi rastvora ili u čvrstoj fazi, pomoću postupaka koji su poznati stručnjacima. Stoga je prema daljem aspektu ovog pronalaska obezbeđena biblioteka jedinjenja koja sadrži najmanje 2 jedinjenja ili njihove farmaceutski prihvatljive soli.

Primeri daju primere postupaka za dobijanje jedinjenja Formule I. Osobe sa znanjem u struci će razumeti da se drugi sintetički putevi mogu koristiti za sintezu jedinjenja formule I. Iako se ovde opisuju i diskutuju, na slikama i primerima, specifični polazni materijali i reagensi, drugi polazni materijali i reagensi se lako mogu zameniti, kako bi se obezbedili razni derivati i/ili reakcioni uslovi. Pored toga, mnogi od primera jedinjenja koja su pripremljena opisanim postupcima mogu se dalje modifikovati u svetlu ovog otkrića, koristeći konvencionalnu hemiju dobro poznatu stručnjacima za ovu oblast.

U pripremi jedinjenja Formule I, može biti potrebna zaštita udaljene funkcionalne grupe (npr. primarnog ili sekundarnog amina) intermedijera. Potreba za takvom zaštitom variraće u zavisnosti od prirode udaljene funkcionalnosti i uslova postupaka pripreme. Pogodne amino-zaštitne grupe uključuju acetil, trifluoracetil, t-butoksikarbonil (BOC), benziloksikarbonil (CBz) i 9-fluorenilmetilenoksikarbonil (Fmoc). Stručnjak u ovoj oblasti lako utvrđuje potrebu za takvom zaštitom. Za opšti opis zaštitnih grupa i njihovu upotrebu, vidi T. W. Greene, Protective Groups in Organic Synthesis, John Wiley & Sons, New York, 1991.

U postupcima pripreme jedinjenja Formule I, može biti korisno odvajanje produkata reakcije jedan od drugog i/ili od polaznih materijala. Željeni proizvodi svakog koraka ili niza koraka se odvajaju i/ili prečišćavaju do željenog stepena homogenosti pomoću tehnika uobičajenih u struci. Tipično, takva razdvajanja uključuju višefaznu ekstrakciju, kristalizaciju iz rastvarača ili smeše rastvarača, destilaciju, sublimaciju ili hromatografiju. Hromatografija može uključivati bilo koji broj postupaka, uključujući, na primer, postupke i aparate za reversno faznu i normalno faznu; ekskluzionu; jonoizmenjivačku; kao i tečnu hromatografiju pod visokim, srednjim i niskim pritiskom; analizu malog uzorka; simulirani pokretni sloj (SMB) i preparativnu hromatografiju na tankom ili debelom sloju, kao i tehnike tankoslojne hromatografije na malom uzorku i fleš hromatografije.

Druga klasa postupaka razdvajanja uključuje tretiranje smeše reagensom odabranim da veže ili na drugi način odvoji željeni proizvod, neizreagovalu polaznu supstancu ili sporedni proizvod reakcije. Takvi reagensi uključuju adsorbente ili apsorbente kao što su

1

aktivni ugalj, molekulska sita ili medijumi za izmenu jona. Alternativno, reagensi mogu biti kiseline u slučaju bazne supstance, baze u slučaju kiselog materijala, vezujući reagensi kao što su antitela, vezivni proteini, selektivni helatori kao što su krunski etri ili reagensi za tečno/tečnu ekstrakciju jona (LIX). Izbor odgovarajućih postupaka odvajanja zavisi od prirode supstanci koje su uključene, kao što je tačka ključanja i molekulska masa prilikom destilacije i sublimacije, prisustvo ili odsustvo polarnih funkcionalnih grupa u hromatografiji i stabilnosti supstanci u kiselim i baznim medijumima u višefaznoj ekstrakciji.

Dijastereomerne smeše se mogu razdvojiti na pojedinačne dijastereomere na osnovu njihovih fizičkohemijskih razlika, postupcima koji su dobro poznati stručnjacima za ovu oblast, kao što je hromatografija i/ili frakciona kristalizacija. Enantiomeri se mogu razdvojiti pretvaranjem enantiomerne smeše u dijastereomernu smešu reakcijom sa odgovarajućim optički aktivnim jedinjenjem (npr. hiralnim pomoćnim sredstvima, kao što su hiralni alkohol ili Mošerov kiseli hlorid), razdvajanjem dijastereomera i pretvaranjem (npr. hidrolizovanjem) pojedinih dijastereoizomera odgovarajućim čistim enantiomerima. Takođe, neka jedinjenja iz predmetnog pronalaska mogu biti atropizomeri (npr. supstituisani biarili) i smatraju se delom ovog pronalaska. Enantiomeri se takođe mogu razdvojiti upotrebom hiralne HPLC kolone.

Pojedinačni stereoizomer, npr. enantiomer, u osnovi bez svog stereoizomera, može se dobiti razblaživanjem racemske smeše korišćenjem postupka kao što je formiranje dijastereomera korišćenjem optički aktivnih razdvajajućih sredstava (Eliel, E. i Wilen, S. „Stereochemistry of Organic Compounds “John Wiley & Sons, Inc., New York, 1994; Lochmuller, C.H., (1975) J. Chromatogr., 113(3):283-302). Racemske smeše hiralnih jedinjenja ovog pronalaska mogu se odvojiti i izolovati bilo kojim pogodnim postupkom, uključujući: (1) formiranje jonskih, dijastereomernih soli sa hiralnim jedinjenjima i odvajanje frakcionom kristalizacijom ili drugim postupcima, (2) formiranje dijastereomernih jedinjenja sa hiralnim derivatima reagensa, odvajanjem dijastereomera i pretvaranjem u čiste stereoizomere, i (3) odvajanjem uglavnom čistih ili obogaćenih stereoizomera direktno pod hiralnim uslovima. Vidi: „Drug Stereochemistry, Analytical Methods and Pharmacology”, Irving W. Wainer, Ed., Marcel Dekker, Inc., New York (1993).

Prema postupku (1), dijastereomerne soli mogu da se formiraju reakcijom enantiomernih čistih hiralnih baza kao što su brucin, kinin, efedrin, strihin, α-metil-(β- ili feniletilamin (amfetamin) sa asimetričnim jedinjenjima koja nose kiselu funkcionalu grupu, kao što je karboksilna kiselina i sulfonska kiselina. Dijastereomerne soli mogu biti indukovane da se razdvoje frakcionom kristalizacijom ili jonskom hromatografijom. Za odvajanje optičkih izomera amino jedinjenja, dodavanje hiralne karboksilne ili sulfonske

1 1

kiseline, poput kamforsulfonske kiseline, vinske kiseline, bademove kiseline ili mlečne kiseline može rezultovati stvaranjem dijastereomernih soli.

Alternativno, postupkom (2), supstrat koji treba da se rastvara reaguje sa jednim enantiomerom hiralnog jedinjenja, da bi se stvorio dijastereomerni par (E. i Wilen, S. „Stereochemistry of Organic Compounds“, John Wiley & Sons, Inc., 1994, str. 322). Dijastereomerna jedinjenja se mogu formirati reakcijom asimetričnih jedinjenja sa enantiomerno čistim hiralnim derivatima reagensa, kao što su mentil derivati, zatim razdvajanjem dijastereomera i hidrolizom da bi se dobio čisti ili obogaćeni enantiomer. Postupak za određivanje optičke čistoće uključuje izradu hiralnih estara, poput mentil-estra, npr. (-) mentil-hloroformat u prisustvu baze, ili Mošerovog estra, α-metoksi-α-(trifluormetil)fenil acetata (Jacob III. J. Org. Chem. (1982) 47:4165), od racemske smeše, i analizu<1>H NMR spektra na prisustvo dva atropizomerna enantiomera ili dijastereoizomera. Stabilni dijastereomeri atropizomernih jedinjenja se mogu odvojiti i izolovati normalnom i reversnofaznom hromatografijom sledećim postupcima za odvajanje atropizomernih naftil izohinolina (WO96/15111). Postupkom (3), racemska smeša dva enantiomera se može odvojiti hromatografijom upotrebom hiralne stacionarne faze („Chiral Liquid Chromatography“ (1989) W.J. Lough, Ed., Chapman and Hall, New York; Okamoto, J. Chromatogr., (1990) 513:375-378). Obogaćeni ili prečišćeni enantiomeri se mogu razlikovati po postupcima koje se koriste za razlikovanje drugih hiralnih molekula sa asimetričnim atomima ugljenika, kao što je optička rotacija i cirkularni dihroizam.

Jedinjenja formule I se mogu dobiti prema opštim procedurama iz šema 1-7.

Šema 1:

1 2

Šema 1 prikazuje da je parahidroksi benzaldehidni intermedijer 1 reagovao sa tercbutil 3-jodazetidin-1-karboksilatom kako bi se dobio terc-butil 3-(4-formilfenoksi)azetidin-1-karboksilatni intermedijer 2 iz primera. Primer intermedijera 1 je 2,6-difluor-4-hidroksibenzaldehid. Ciklizacija 2 sa bicikličnim aminima 3 daje triciklični, tetrahidropirido[3,4-b]indol-1-il azetidin intermedijer 4. Kiselo uklanjanje zaštite sa 4 i alkilovanje 5 daje triciklični, tetrahidro-pirido[3,4-b]indol-1-il azetidin intermedijer 6.

Šema 2:

1

Šema 2 prikazuje para-jod benzaldehid intermedijere 7, poput 2,6-difluor-4-jodbenzaldehida, koji ciklizovani sa bicikličnim aminima 3 daju triciklični, tetrahidropirido[3,4-b]indol-1-il jodfenil intermedijer 8. Reakcija 8 sa alkoholom 9 daje triciklični, tetrahidro-pirido[3,4-b]indol-1-il intermedijer 10.

Šema 3:

Šema 3 prikazuje da reakcija amina 11 sa alkilujućim reagensom, u kome odlazeća grupa može biti jodid, ili bromid, ili triflat, dovodi do intermedijera 12. Alternativno, amin 11 takođe može da reaguje sa aldehidom ili ketonom dajući intermedijer 12 putem reakcije reduktivne aminacije. Kondenzacija intermedijera 12 sa aldehidom tada daje intermedijer 13. Jodid ili bromid na X<1>grupi Cy se tada može kuplovati sa alkoholom, ili aminom, ili sulfidom, ili olefinom putem Ulmanove, ili Buhvaldove, ili Hekove reakcije katalizovane

1 4

pomoću Pd ili Cu kako bi se dobio cilj 14. Alternativno, zaštićeni fenol (OP) na grupi Cy se može deprotektovati, a dobijeni fenol se može dalje kuplovati sa alkoholom putem Micunobuove reakcije. Alternativno, fenol se takođe može alkilovati sa jodidom, ili bromidom, ili hloridom, ili triflatom, ili mezilatom, kako bi se dobio triciklični, tetrahidropirido[3,4-b]indol-1-il intermedijer 14.

Šema 4:

Šema 4 prikazuje da Piktet-Spenglerova ciklizacija amina 11 sa aldehidom dovodi do intermedijera 15 pri čemu je X<1>jodid ili bromid. Reakcija amina 15 sa kiselim hloridom proizvodi amid 16. Jodidna ili bromidna X<1>grupa Cy se tada može kuplovati sa alkoholom, ili aminom, ili sulfidom, ili olefinom putem Ulmanove, ili Buhvaldove, ili Hekove reakcije katalizovane pomoću Pd ili Cu kako bi se dobio intermedijer 17. Alternativno, zaštićeni fenol (OP) na grupi Cy 16 se može deprotektovati, a dobijeni fenol se može dalje kuplovati sa alkoholom kroz Micunobuovu reakciju, dajući 17. Alternativno, fenol (OH) se takođe može alkilovati, sa jodidom, bromidom, hloridom, triflatom, ili mezilatom, kako bi se dobio triciklični, tetrahidro-pirido[3,4-b]indol-1-il amid intermedijer 17.

Šema 5:

1

Šema 5 prikazuje da amin 15 može da reaguje sa sulfonil hloridom dajući sulfonamid 18, koji se može pretvoriti putem Ulmanove, ili Buhvaldove, ili Hekove reakcije katalizovane pomoću Pd ili Cu, ili Micunobuove reakcije ili reakcije alkilovanja u triciklični, tetrahidropirido[3,4-b]indol-1-il sulfonamid intermedijer 19.

Šema 6:

Šema 6 prikazuje da amin 15 može da reaguje sa alkilujućim agensom (R<5>-X) dajući intermedijer 13. Alternativno, amin 15 može da reaguje sa aldehidom ili ketonom i redukujućim agensom, poput natrijum cijanoborhidrida, dajući intermedijer 13.

Šema 7

1

Šema 7 prikazuje opšti put sinteze triptamina 23. Supstituisani indol 20 se transformiše u aldehid 21, pod uslovima Vilsmajerove reakcije. Aldolna reakcija aldehida 21 sa nitroetanom daje jedinjenje 22. Redukcija 22 sa litijum aluminijum hidridom tada daje triptamin 23.

PRIMERI

Primer 101 (1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)oksi)fenil)-2-(2-fluor-2-metilpropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol 101

Korak 1: 3-(3,5-difluor-4-formil-fenoksi)-azetidin-1-karboksilna kiselina terc-butil estar 101c

U rastvor 2,6-difluor-4-hidroksi-benzaldehida 101a (CAS br: 532967-21-8, 600 mg, 3,79 mmol) u N,N-dimetilformamidu (25 ml) u atmosferi argona dodat je cezijum karbonat (3,09 g, 9,48 mmol) i 1-Boc-3-jodazetidin 101b (CAS br: 254454-54-1, 2,68 g, 9,48 mmol). Dobijena smeša je zagrevana na 150°C pomoću mikrotalasa tokom 1 h. Reakciona smeša je ostavljena da se ohladi do sobne temperature, čvrsta supstanca je uklonjena filtracijom, filter pogača je isprana toluenom i filtrat je koncentrovan pod vakuumom. Ostatak je podeljen između EtOAc i vode, organske faze su razdvojene, isprane zasićenim vodenim rastvorom soli, osušene iznad Na2SO4, filtrirane i koncentrovane pod vakuumom. Sirovi proizvod je adsorbovan na HMN dijatomejskoj zemlji (Isolute®, Biotage) i prečišćen hromatografijom

1

na silika gelu (mobilna faza: cikloheksan/etil acetat, gradijent 0% do 30%), dajući 101c kao žuto ulje (1,10 g, 93%).<1>HNMR (300 MHz, CDCl3): δ 10,20 (s, 1H), 6,35 (m, 2H), 4,94 -4,86 (m, 1H), 4,34 (ddd, J = 1,1, 6,4, 9,8 Hz, 2H), 4,05 - 3,98 (m, 2H), 1,45 (s, 9H).

Korak 2: (2-fluor-2-metil-propil)-[(R)-2-(1H-indol-3-il)-1-metil-etil]-amin 101d

Jedinjenje 101d pripremljeno je u skladu sa WO 2014/191726, str. 78

Korak 3: 3-{3,5-difluor-4-[(1R,3R)-2-(2-fluor-2-metil-propil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-beta-karbolin-1-il]-fenoksi}-azetidin-1-karboksilna kiselina terc-butil estar 101e

U rastvor (2-fluor-2-metil-propil)-[(R)-2-(1H-indol-3-il)-1-metil-etil]-amina 101d, pripremljen prema WO 2014/191726, strana 78 (540 mg, 2,17 mmol) u toluenu (8 ml) u atmosferi argona dodati su 3-(3,5-difluor-4-formil-fenoksi)-azetidin-1-karboksilna kiselina terc-butil estar 101c (818 mg, 2,61 mmol) i sirćetna kiselina (249 µl, 4,34 mmol). Smeša je zagrevana na 80°C u zaptivenoj epruveti tokom 4 h zaštićena od svetlosti. Reakciona smeša je ostavljena da se ohladi na sobnu temperaturu (RT) i koncentrovana pod vakuumom. Ostatak je podeljen između etil acetata (EtOAc) i zasićenog rastvora natrijum hidrogenkarbonata. Organska faza je odvojena, isprana zasićenim rastvorom soli, osušena iznad Na2SO4, filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Sirovi proizvod je adsorbovan na HMN dijatomejskoj zemlji i prečišćen hromatografijom na silika gelu (mobilna faza: cikloheksan/etil acetat, gradijent 0% do 20%), dajući 101e kao beličastu čvrstu supstancu (1,10 g, 90%).<1>H NMR (300 MHz, CDCl3): δ 7,54 - 7,49 (m, 1H), 7,39 (s, 1H), 7,25 - 7,19 (m, 1H), 7,15 - 7,05 (m, 2H), 6,28 - 6,21 (m, 2H), 5,20 (s, 1H), 4,84 - 4,76 (m, 1H), 4,33 -

1

4,24 (m, 2H), 4,02 - 3,94 (m, 2H), 3,69 - 3,61 (m, 1H), 3,12 - 3,02 (m, 1H), 2,84 (dd, J = 15,1, 20,0 Hz, 1H), 2,65 - 2,56 (m, 1H), 2,38 (dd, J = 14,9, 24,7 Hz, 1H), 1,45 (s, 9H), 1,28 -1,08 (m, 9H); LCMS: 544,5 [M+H]<+>.

Korak 4: (1R,3R)-1-[4-(azetidin-3-iloksi)-2,6-difluor-fenil]-2-(2-fluor-2-metil-propil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-beta-karbolin 101f

U smešu 3-{3,5-difluor-4-[(1R,3R)-2-(2-fluor-2-metil-propil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-beta-karbolin-1-il]-fenoksi}-azetidin-1-karboksilne kiseline terc-butil estra 101e (840 mg, 1,54 mmol) u dihlormetanu (10 ml) u atmosferi argona ukapavanjem je dodat TFA (1,75 ml, 23,1 mmol), i smeša je mešana, zaštićena od svetlosti, na RT tokom 3 h. Reakciona smeša je koncentrovana pod vakuumom i prečišćena koristeći SCX-2 uložak (mobilna faza: dihlormetan/metanol 1:1 zatim 2N amonijak u metanolu). Odgovarajuće frakcije su kombinovane i uparene radi dobijanja 101f kao beličaste čvrste supstance (54 mg, 8%).<1>H NMR (300 MHz, CDCl3): δ 7,54 - 7,49 (m, 1H), 7,41 (s, 1H), 7,25 - 7,20 (m, 1H), 7,13 - 7,07 (m, 2H), 6,30 - 6,22 (m, 2H), 5,19 (s, 1H), 4,96 - 4,90 (m, 1H), 3,97 - 3,91 (m, 2H), 3,83 - 3,78 (m, 2H), 3,71 - 3,60 (m, 1H), 3,12 - 3,03 (m, 1H), 2,85 (dd, J = 15,1, 19,6 Hz, 1H), 2,64 - 2,55 (m, 1H), 2,38 (dd, J = 15,1, 25,2 Hz, 1H), 1,82 (br. s, 1H), 1,27 - 1,07 (m, 9H); LCMS: 442,5 [M-H]-Korak 5: U smešu (1R,3R)-1-[4-(azetidin-3-iloksi)-2,6-difluor-fenil]-2-(2-fluor-2-metil-propil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-beta-karbolina 101f (54 mg, 0,12 mmol) u N,N-dimetilformamidu (2 ml) u atmosferi argona dodati su 1-brom-3-fluorpropan (16 µl, 0,16 mmol; CAS br. 352-91-0) i etildiizopropilamin (12 µl, 0,24 mmol). Reakciona smeša je mešana na RT tokom 48 h zaštićena od svetlosti. Reakciona smeša je izlivena u smešu etil acetatata i vode. Organski sloj je odvojen, ispran vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušen iznad Na2SO4, filtriran i filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (mobilna faza: dihlormetan/metanol, gradijent 0% do 5%), a zatim koristeći uložak C18 (acetonitril, voda, mravlja kiselina). Odgovarajuće frakcije su kombinovane i uparene radi dobijanja 101 kao žute čvrste supstance

1

(27 mg, 8%).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): δ 11,12 (br s., 1H), 8,27 (s, 1,3H, mravlja kiselina), 7,53 - 7,47 (m, 2H), 7,24 - 7,20 (m, 1H), 7,13 - 7,08 (m, 2H), 6,31 - 6,25 (m, 2H), 5,20 (s, 1H), 4,96 - 4,89 (m, 1H), 4,56 (dd, J = 5,6, 5,6 Hz, 1H), 4,44 (dd, J = 5,6, 5,6 Hz, 1H), 4,33 - 4,24 (m, 2H), 3,64 (dd, J =4,8, 11,1 Hz, 1H), 3,49 - 3,47 (m, 1H), 3,07 - 2,97 (m, 3H), 2,84 (dd, J = 15,0, 20,3 Hz, 1H), 2,64 - 2,58 (m, 1H), 2,38 (dd, J = 15,0, 24,5 Hz, 1H), 1,99 - 1,83 (m, 2H), 1,27 - 1,08 (m, 9H); LCMS: 504,3 [M+H]<+>.

Primer 102 (1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-(2-(3-(fluormetil)azetidin-1-il)etoksi)fenil)-2-(2-fluor-2-metilpropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol 102

Korak 1: (1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-jod-fenil)-2-(2-fluor-2-metil-propil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-beta-karbolin 102b

U rastvor (2-fluor-2-metil-propil)-[(R)-2-(1H-indol-3-il)-1-metil-etil]-amina 101d, pripremljen prema WO 2014/191726, strana 78, (50 mg, 0,20 mmol) u toluenu (170 µl) u atmosferi argona dodat je 2,6-difluor-4-jod-benzaldehid 102a (CAS br: 1160573-10-3, 65 mg, 0,24 mmol), a zatim sirćetna kiselina (23 µl, 0,40 mmol). Dobijena smeša je mešana na 80°C u zaptivenoj epruveti tokom 5 h, zatim ostavljena da se ohladi do RT. Smeša je prečišćena na SCX-2 ulošku (mobilna faza: dihlormetan/metanol 9:1, zatim 2 N amonijak u metanolu). Odgovarajuće frakcije su kombinovane, uparene, i sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (mobilna faza: cikloheksan/etil acetat, gradijent 0% do 30%), dajući 102b kao žutu čvrstu supstancu (89 mg, 89%).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): δ 7,54 -7,50 (m, 1H), 7,39 (s, 1H), 7,25 - 7,21 (m, 3H), 7,16 - 7,08 (m, 2H), 5,26 (s, 1H), 3,67 - 3,60 (m, 1H), 3,06 (ddd, J = 1,5, 4,9, 15,2 Hz, 1H), 2,86 (dd, J = 15,2, 21,5 Hz, 1H), 2,61 (ddd, J = 1,5, 4,4, 15,2 Hz, 1H), 2,39 (dd, J = 15,2, 24,0 Hz, 1H), 1,29 - 1,15 (m, 6H), 1,10 (d, J = 6,4 Hz, 3H); LCMS: 497,0 [M-H]-Korak 2: Smeša (1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-jod-fenil)-2-(2-fluor-2-metil-propil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-beta-karbolina 102b (82 mg, 0,16 mmol), 2-(3-fluormetil-azetidin-1-il)-etanola 102c, pripremljenog prema WO 2013/090836, strana 124 (44 mg, 0,33 mmol; CAS br: 1443984-69-7, WO 2013/090836), bakar jodida (6,2 mg, 0,03 mmol) i kalijum karbonata (68 mg, 0,49 mmol) u butironitrilu (600 µl) degasirana je sa tri ciklusa vakuuma/argona.

14

Reakciona smeša je zagrevana na 135ºC tokom 24 h, ostavljena da se ohladi na sobnu temperaturu i razblažena etil acetatom. Čvrsta supstanca je uklonjena iz reakcione smeše filtracijom kroz celit i čvrsta supstanca je isprana etil acetatom. Kombinovani filtrat je ispran vodom (tri puta) i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušen iznad Na2SO4, filtriran i koncentrovan pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (mobilna faza: 0-7% metanol/dihlormetan). Odgovarajuće frakcije su sakupljene i uparene radi dobijanja 102 kao žute čvrste supstance (17,2mg, 21%).<1>HNMR (400 MHz, DMSO-d6): δ 10,51 (s, 1H), 7,39 (d, J = 7,3 Hz, 1H), 7,18 (d, J = 7,8 Hz, 1H), 7,01 - 6,91 (m, 2H), 6,64 (d, J = 11,2 Hz, 2H), 5,11 (s, 1H), 4,56 (d, J =5,9Hz, 1H), 4,44 (d, J = 5,4 Hz, 1H), 3,92 (s, 2H), 3,54 - 3,47 (m, 2H), 3,06 - 2,66 (m, 6H), 2,59 - 2,53 (m, 2H, delimično pod DMSO-d6), 2,40 - 2,27 (m, 2H), 1,25 - 1,09 (m, 6H), 1,04 (d, J = 6,4 Hz, 3H); LCMS: 502,3 [M-H]-Primer 103 1-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-(2-(3-(fluormetil)azetidin-1-il)etoksi)fenil)-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2-metilpropan-1-on 103

Korak 1: (1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-jodfenil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol 103b

U bočicu za mikrotalase dodat je (2R)-1-(1H-indol-3-il)propan-2-amin 103a (710 mg, 3,67 mmol), zatim 2,6-difluor-4-jod-benzaldehid (1,1 g, 4,03 mmol) i acetonitril (2,6 ml). Reakcija je stavljena u atmosferu azota i dodat je TFA (0,5 ml, 7,0 mmol). Reakcija je zatim zagrevana na 130°C u mikrotalasnoj pećnici tokom 1 h i nakon toga ugašena zasićenim vod. rastvorom NaHCO3. Smeša je ekstrahovana pomoću DCM (3 x 100 ml), osušena sa MgSO4, filtrirana i koncentrovana. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom na koloni silika gela (0-100% EtOAc/heksan) da bi se dobio 103b (450 mg, 29%).<1>H NMR (400 MHz, deuterohloroform-d): δ 7,60 - 7,48 (m, 2H), 7,27 (d, J = 7,3 Hz, 2H), 7,17 - 7,08 (m, 2H), 5,63 (s, 1H), 3,45 (dq, J = 12,7, 6,2 Hz, 1H), 2,99 (ddd, J = 15,5, 4,6, 1,3 Hz, 1H), 2,52 (ddd, J = 15,5, 7,3, 1,8 Hz, 1H), 1,29 (d, J = 6,5 Hz, 3H).

Korak 2: 1-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-jodfenil)-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2-metilpropan-1-on 103c

U tikvicu sa okruglim dnom (RBF) dodat je (1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-jod-fenil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol 103b (50 mg, 0,12 mmol), zatim natrijum bikarbonat (50 mg, 0,59 mmol,) i hloroform (0,8 ml). Dodat je 2-metilpropanoil hlorid (31 mg, 0.2947 mmol) i reakcija je zagrevana na 45°C tokom 1 h (sat). Dodat je diizopropiletilamin (Hunigova baza, 0,1 ml, 0,59 mmol) i reakcija je mešana sve dok LC-MS nije pokazala da su polazne supstance potrošene. Dodat je vodeni zasićeni rastvor (10 ml) natrijum bikarbonata. Reakciona smeša je zatim ekstrahovana pomoću DCM (3 x 50 ml), osušena iznad MgSO4, filtrirana i koncentrovana. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom na koloni silika gela (0-100% EtOAc/heksan) da bi se dobio 103c (51 mg, 88%).<1>HNMR (400 MHz, DMSO-d6): δ 10,74 (s, 1H), 7,46 (d, J = 7,8 Hz, 1H), 7,39 (d, J = 9,2 Hz, 2H), 7,24 (dt, J = 8,0, 1,0 Hz, 1H), 7,01 (dddd, J = 26,4, 8,0, 7,0, 1,2 Hz, 2H),6,10 (s, 1H), 4,88 - 4,71 (m, 1H), 3,17 (dd, J = 14,9, 5,6 Hz, 1H), 3,03 (p, J = 6,6 Hz, 1H), 2,84 (d, J = 15,2 Hz, 1H), 1,12 (d, J = 6,5 Hz, 2H), 1,06-0,92 (m, 6H).

Korak 3: U bočicu od 5 ml za mikrotalasnu pećnicu dodat je 1-[(1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-jod-fenil)-3-metil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol-2-il]-2-metil-propan-1-on 103c (51 mg, 0,10 mmol), a zatim 2-[3-(fluormetil)azetidin-1-il]etanol 102c, pripremljen prema WO 2013/090836, strana 124 (27 mg, 0,21 mmol), bakar jodid (8 mg, 0,04 mmol), kalijum karbonat (43 mg, 0,31 mmol). Bočica je zaptivena i dodat je butironitil (0,7 ml). Reakcija je zatim zagrevana na 135°C preko noći, a zatim ohlađena na sobnu temperaturu. Reakciona smeša je zatim filtrirana kroz celit, eluirana sa EtOAc. Kombinovani filtrat je zatim koncentrovan i prečišćen pomoću reverznofazne HPLC, dajući 103 (16 mg, 31%).

<1>HNMR (400 MHz, DMSO-d6): δ 10,48 (s, 1H), 7,51 - 7,39 (m, 1H), 7,32 - 7,22 (m, 1H), 7,09 - 6,90 (m, 2H), 6,51 (d, J = 11,0 Hz, 2H), 6,11 (s, 1H), 4,89 - 4,71 (m, 1H), 4,55 (d, J = 6,1 Hz, 1H), 4,43 (d, J = 6,0 Hz, 1H), 3,94 (q, J = 5,4 Hz, 2H), 3,59 - 3,38 (m, 2H), 3,24 -3,18 (m, 2H), 3,04 - 2,97 (m, 2H), 2,87 - 2,74 (m, 4H), 1,12 (d, J = 6,4 Hz, 3H), 0,98 (dd, J = 10,3, 6,7 Hz, 6H); LCMS: 500,3 [M+H]<+>

Primer 104 1-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-(2-(3-(fluormetil)azetidin-1-il)etoksi)fenil)-3metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-on 104 Korak 1: 1-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-jodfenil)-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-on 104a

U tikvicu sa okruglim dnom dodat je (1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-jod-fenil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol 103b (100 mg, 0,24 mmol), a zatim 2-fluor-2-metilpropanoil hlorid (0,59 ml 1 M rastvora u CHCl3, pripremljeno iz reakcije odgovarajuće kiseline sa oksalil hloridom), natrijum bikarbonat (99 mg, 1,2 mmol) i hloroform (1,6 ml). Reakcija je zatim zagrevana na 45°C tokom 1 h i nakon toga je dodata Hunigova baza (0,2 ml, 1,2 mmol). Reakcija je mešana sve dok praćenje reakcije pomoću LC-MS nije pokazalo da su potrošene sve polazne supstance. Reakcija je ugašena zasićenim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata. Smeša je zatim ekstrahovana pomoću DCM (3 x 50 ml), osušena sa MgSO4, filtrirana i koncentrovana. Dobiveni sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela (0-100% EtOAC/heksan) radi dobijanja 104a (95 mg, 79%).<1>H NMR(400 MHz, DMSO-d6): δ 7,54 - 7,31 (m, 3H), 7,28 - 7,21 (m, 1H), 7,04 (ddd, J = 8,1, 7,1, 1,3 Hz, 1H), 6,98 (td, J = 7,5, 7,0, 1,1 Hz, 1H), 6,08 (s, 1H), 5,14 (s, 1H), 3,14 (dd, J = 15,4,4,6 Hz, 1H),2,81 (d, J = 15,2 Hz, 1H), 1,51 (dd, J = 35,4, 21,8 Hz, 6H), 1,17 (dt, J = 3,1 Hz, 3H); LCMS: 513,0 [M+H]<+>.

Korak 2: U bočicu od 5 ml za mikrotalasnu pećnicu dodat je 1-[(1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-jod-fenil)-3-metil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol-2-il]-2-fluor-2-metil-propan-1-on 104a (29 mg, 0,056 mmol), a zatim 2-[3-(fluormetil)azetidin-1-il]etanol (15 mg, 0,11 mmol), bakar jodid (4 mg., 0,023 mmol), kalijum karbonat (24 mg, 0,17 mmol) i butironitril (0,37 ml). Rastvor je degasiran tokom 5 min, a zatim je zagrevan na 135°C preko noći. Prilikom praćenja reakcije pomoću LC-MS pokazalo se da su potrošene sve polazne supstance, sirova smeša je ohlađena do sobne temperature, filtrirana kroz Celite®. Celitni sloj je dalje ispran pomoću EtOAc, a kombinovani filtrat je koncentrovan i prečišćen reverznofaznom HPLC radi dobijanja 104 (9 mg, 31%).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6, 350K): δ 10,69 (s, 1H), 7,54 - 7,38 (m, 1H), 7,31 - 7,17 (m, 1H), 7,00 (dtd, J = 24,8, 7,1, 1,2 Hz, 2H), 6,55 (d, J = 12,0 Hz, 1H), 6,03 (s, 1H), 5,21 - 5,05 (m, 1H), 4,54 (d, J = 6,2 Hz,

14

1H), 4,42 (d, J = 6,2 Hz, 1H), 3,87 (t, J = 5,4 Hz, 2H), 3,30 - 3,25 (m, 2H), 3,15 (dd, J = 15,3, 4,7 Hz, 1H), 2,96 (t, J = 6,5 Hz, 2H), 2,79 (d, J = 15,1 Hz, 1H), 2,75 - 2,62 (m, 3H), 1,55 (d, J = 21,8 Hz, 2H), 1,45 (d, J = 21,8 Hz, 2H), 1,15 (d, J = 6,4 Hz, 2H); LCMS: 518,2 [M+H]<+>.

Primer 105 (1R,3R)-1-(4-(2-(3-(difluormetil)azetidin-1-il)etoksi)-2,6-difluorfenil)-2-(2-fluor-2-metilpropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol 105

Korak 1: 2-(3,5-difluor-4-formilfenoksi)etil acetat 105a

Rastvor 2,6-difluor-4-hidroksi-benzaldehida (CAS br: 532967-21-8, 300 mg, 1,89 mmol) i 2-brom-etilacetata (CAS br: 927-68-4, 0,22 ml, 2 mmol) u acetonitrilu (5 ml) i N,N-dimetilformamidu (1 ml) zagrevan je na 80°C tokom 24 h. Dodata je dalja porcija 2-brometilacetata (0,11 ml, 1 mmol) i zagrevanje je nastavljeno na 80°C još 30 h. Reakciona smeša je ostavljena da se ohladi na sobnu temperaturu. Ostatak je podeljen između EtOAc i zasićenog rastvora natrijum bikarbonata. Vodeni sloj je ekstrahovan pomoću još delova EtOAc. Kombinovani organski sloj je odvojen, osušen iznad MgSO4, filtriran i koncentrovan pod vakumom. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela (mobilna faza: cikloheksan/etil acetat, gradijent 0% do 33%), dajući 105a kao beli prah (213 mg, 45%).

<1>H NMR (300 MHz, CDCl3): δ 10,20 (s, 1H), 6,51 (d, J = 10,4 Hz, 2H), 4,44 (t, J = 4,7 Hz, 2H), 4,22 (t, J = 4,7 Hz, 2H), 2,11 (s,3H).

Korak 2: 2-(3,5-difluor-4-((1R,3R)-2-(2-fluor-2-metilpropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenoksi)etil acetat 105b

U rastvor (2-fluor-2-metil-propil)-[(R)-2-(1H-indol-3-il)-1-metil-etil]-amina 101d (213 mg, 0,86 mmol) i 2-(3,5-difluor-4-formilfenoksi)etil acetata 105a (210 mg, 0,86 mmol) u toluenu (1 ml) u atmosferi argona, dodata je glacijalna sirćetna kiselina (0,1 ml, 1,72 mmol). Posuda je zaptivena, a reakciona smeša je zagrevana na 80°C tokom 16 h. Reakciona smeša je ostavljena da se ohladi na sobnu temperaturu. Ostatak je podeljen između dihlormetana i zasićenog rastvora natrijum bikarbonata. Vodeni sloj je ekstrahovan pomoću još delova dihlormetana. Kombinovani organski sloj je odvojen, osušen iznad MgSO4, filtriran i koncentrovan pod vakumom. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (mobilna faza: cikloheksan/etil acetat, gradijent 0% do 20%), dajući 105b kao belu penu (323 mg, 80%).<1>H NMR (300 MHz, CDCl3): δ 7,54 - 7,49 (m, 1H), 7,38 (s, 1H), 7,24 -7,19 (m, 1H), 7,14 - 7,07 (m, 2 H), 6,42 (dd, J = 13, 3 Hz, 2H), 5,19 (s, 1H), 4,40 (t, J = 4,7 Hz, 2H), 4,12 (t, J = 4,7 Hz, 2H), 3,70 - 3,62 (m, 1H), 3,13 - 3,04 (m, 1H), 2,92 - 2,79 (dd, J = 19, 15 Hz, 1H), 2,65 - 2,55 (m, 1H), 2,46 - 2,31 (dd, J = 25,0, 15,0 Hz, 1H), 2,10 (s, 3H), 1,24 (d, J = 11,0 Hz, 3H), 1,17 (d, J = 11,3 Hz, 3H), 1,1 (d, J = 6,5 Hz, 3H).

Korak 3: 2-(3,5-difluor-4-((1R,3R)-2-(2-fluor-2-metilpropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenoksi)etanol 105c

U rastvor 2-(3,5-difluor-4-((1R,3R)-2-(2-fluor-2-metilpropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenoksi)etil acetata 105b (320 mg, 0,675 mmol) u THF/MeOH (2/1, 6 ml) dodat je natrijum hidroksid (1 N, 4 ml). Reakciona smeša je zagrevana na 70°C tokom 45 min. Reakciona smeša je ostavljena da se ohladi na sobnu temperaturu i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Ostatak je raspodeljen na dihlormetan i vodu. Organski sloj je odvojen, osušen iznad MgSO4, filtriran i koncentrovan pod vakuumom, dajući 105c kao belu penu (264 mg, 91%). LCMS: 431,2 [M-H]<-.>

Korak 4: (1R,3R)-1-(4-(2-brometoksi)-2,6-difluorfenil)-2-(2-fluor-2-metilpropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol 105d

14

U rastvor 2-(3,5-difluor-4-((1R,3R)-2-(2-fluor-2-metilpropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenoksi)etanola 105c (130 mg, 0,3 mmol) u DCM-u (2,5 ml) dodati su trifenilfosfin (94 mg, 0,36 mmol) i ugljen tetrabromid (120 mg, 0,36 mmol). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 1 h, zatim je rastvarač uklonjen pod vakuumom. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela (mobilna faza: cikloheksan/etil acetat, gradijent 0% do 20%), dajući 105d kao belu penu (142 mg, 95%).<1>H NMR (300 MHz, CDCl3): δ 7,54 - 7,49 (m, 1H), 7,38 (s, 1H), 7,25 - 7,19 (m, 1H), 7,15 - 7,07 (m, 2 H), 6,42 (dd, J = 13,0, 3,0 Hz, 2H), 5,20 (s, 1H), 4,24 (t, J = 4,7 Hz, 2H), 3,72 - 3,59 (m, 3H), 3,12 - 3,03 (m, 1H), 2,92 - 2,79 (dd, J = 19,4, 15,0 Hz, 1H), 2,64 - 2,56 (m, 1H), 2,46 - 2,31 (dd, J =25,0, 15,0 Hz, 1H), 1,24 (d, J = 12,1 Hz, 3H), 1,17 (d, J = 12 Hz, 3H), 1,10 (d, J = 6,5 Hz, 3H).

Korak 5: U rastvor (1R,3R)-1-(4-(2-brometoksi)-2,6-difluorfenil)-2-(2-fluor-2-metilpropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indola 105d (62 mg, 0,125 mmol) u acetonitrilu (1 ml) dodati su N,N-amin (0,064 ml, 0,375 mmol) i 3-(difluormetil)azetidin hidrohlorid (CAS 1354792-76-9, 27 mg, 0,187 mmol). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 1 h, zatim na 45°C tokom 4 h. Reakciona smeša je ostavljena da se ohladi na sobnu temperaturu. Ostatak je raspodeljen na EtOAc i vodu. Vodeni sloj je ekstrahovan pomoću još delova EtOAc. Kombinovani organski slojevi su odvojeni, osušeni iznad MgSO4, filtrirani i koncentrovani pod vakumom. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela (mobilna faza: dihlormetan/metanol, gradijent 0% do 2,5%), dajući 105 kao beličastu čvrstu supstancu (40 mg, 62%).<1>H NMR (300 MHz, CDCl3): δ 7,54 - 7,49 (m, 1H), 7,38 (s, 1H), 7,24 - 7,19 (m, 1H), 7,14 - 7,06 (m, 2 H), 6,38(dd, J = 13,3, 3 Hz, 2H), 6,17-5,76 (dt, J = 56,0,5,1 Hz, 1H), 5,18 (s, 1H), 3,90 (t, J = 5,3 Hz, 2H), 3,71 - 3,63 (m, 1H), 3,46 (t, J = 7,8 Hz, 2H), 3,27 (t, J = 6,7 Hz, 2H), 3,13 - 3,04 (m, 1H), 2,92 - 2,79 (m, 3H), 2,64 -2,55 (m, 1H), 2,45 - 2,30 (dd, J = 25,6,14,9 Hz, 1H), 1,23 (d, J = 10,3 Hz, 3H), 1,16 (d, J = 12 Hz, 3H), 1,09 (d, J = 6,5 Hz, 3H); LCMS: 520,4 [M-H]-Jedinjenja 106-125 su pripremljena postupcima koji su ovde opisani i okarakterisana putem LCMS [M+H]<+>:

14

Primer 126 (1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-(2-(3-(fluormetil)azetidin-1-il)etoksi)fenil)-3-metil-2-(metilsulfonil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol 126

Korak 1: (1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-jodfenil)-3-metil-2-(metilsulfonil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol

U tikvicu sa okruglim dnom od 50 ml dodat je (1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-jod-fenil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol (50 mg, 0,12 mmol) i hloroform (0,15 M, 0,8 ml). Zatim su redom dodati N,N-diizopropiletilamin (0,06 ml, 0,35 mmol) i metansulfonil hlorid (0,014 ml, 0,18 mmol). Reakcija je zatim zagrevana na 45°C i praćena sve dok LCMS nije pokazao potpunu potrošnju polaznih supstanci. Reakcija je ohlađena do sobne

14

temperature, ugašena dodatkom zasićenog vod. NH4Cl, ekstrahovana pomoću DCM (3 x 50 ml), osušena iznad MgSO4, filtrirana i koncentrovana. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom na koloni silika gela uz eluiranje sa 0-50% iPrOAc/heptana kako bi se dobilo naslovno jedinjenje (40 mg, 68% prinosa).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 10,78 (s, 1H), 7,54 (d, J = 7,9 Hz, 2H), 7,44 (d, J = 7,8 Hz, 1H), 7,22 (d, J = 8,1 Hz, 1H), 7,05 (ddd, J = 8,2, 7,1, 1,2 Hz, 1H), 7,02 - 6,95 (m, 1H), 6,18 (s, 1H), 4,43 (q, J = 5,6, 5,0 Hz, 1H), 3,09 -2,99 (m, 1H), 2,83 (s, 4H), 1,31 (d, J = 6,6 Hz, 3H). LCMS: 503,0 [M+H]<+>.

Korak 2: U bočicu od 5 ml dodat je (1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-jod-fenil)-3-metil-2-metilsulfonil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol (40 mg, 0,08 mmol,), 2-[3-(fluormetil)azetidin-1-il]etanol (21 mg, 0,16 mmol), bakar(I)-jodid (6 mg, 0,032 mmol), kalijum karbonat (33 mg, 0,24 mmol) i butironitril (0,5 ml). Rastvor je degasiran tokom 5 min, a zatim je zagrevan na 135°C preko noći. Kad je praćenje reakcije pomoću LCMS pokazalo da je reakcija završena, reakciona smeša je filtrirana kroz celit, uz eluiranje sa EtOAc. Filtrat je koncentrovan i prečišćen pomoću reverznofazne HPLC, dajući 126 (6 mg, 15% prinosa).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 10,74 (s, 1H), 7,43 (d, J = 7,7 Hz, 1H), 7,24 - 7,20 (m, 1H), 7,04 (ddd, J = 8,2, 7,0, 1,4 Hz, 1H), 6,97 (td, J = 7,4, 1,1 Hz, 1H), 6,73 - 6,64 (m, 2H), 6,15 (s, 1H), 4,55 (d, J = 6,2 Hz, 1H), 4,45 - 4,35 (m, 2H), 3,93 (t, J = 5,4 Hz, 2H), 3,30 - 3,28 (m, 2H), 3,03 - 2,95 (m, 3H), 2,77 (s, 3H), 2,74 - 2,65 (m, 4H), 1,33 (dd, J = 6,8, 2,1 Hz, 3H). LCMS: 508,2 [M+H]<+>.

Primer 145 N-(3,5-difluor-4-((1R,3R)-2-(2-fluor-2-metilpropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amin 145

Korak 1: (1R,3R)-1-(4-brom-2,6-difluorfenil)-2-(2-fluor-2-metilpropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol

U rastvor (R)-N-(1-(1H-indol-3-il)propan-2-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-amina (500 mg, 2,01 mmol) u toluenu (6 ml) dodat je 4-brom-2,6-difluorbenzaldehid (490 mg, 2,21 mmol) i sirćetna kiselina (0,58 ml, 10,2 mmol). Reakciona smeša je mešana na 80°C tokom 16 sati. Nakon hlađenja na sobnu temperaturu, rastvor je koncentrovan i ostatak je razblažen dodatkom EtOAc (40 ml), ispran zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3(10 ml) i vodom (20 ml). Organski sloj je osušen iznad anhidrovanog Na2SO4i koncentrovan. Ostatak je

14

prečišćen putem fleš hromatografije na silika gelu (gradijent rastvarača: 0-6% EtOAc u petrol etru) da se dobilo naslovno jedinjenje (800 mg, 88%) kao svetložuta čvrsta supstanca.<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 7,53 (d, J = 7,2 Hz, 1H), 7,41 (s, 1H), 7,24 (d, J = 7,2 Hz, 1H), 7,16 - 7,09 (m, 2H), 7,06 (d, J = 8,0 Hz, 2H), 5,27 (s, 1H), 3,73 - 3,54 (m, 1H), 3,09 - 3,05 (m, 1H), 2,95 - 2,76 (m, 1H), 2,64-2,60 (m, 1H), 2,47 - 2,33 (m, 1H), 1,30 - 1,17 (m, 6H), 1,11 (d, J = 6,4 Hz, 3H).

Korak 2: t-butil 3-((3,5-difluor-4-((1R,3R)-2-(2-fluor-2-metilpropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b)]indol-1-il)fenil)amino)azetidin-1-karboksilat

Smeša (1R,3R)-1-(4-brom-2,6-difluorfenil)-2-(2-fluor-2-metilpropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indola (iz koraka 1, 800,0 mg, 1,77 mmol), BINAP (110,4 mg, 0,18 mmol), Pd2(dba)3(162,3 mg, 0,18 mmol), t-BuONa (511,0 mg, 5,32 mmol) i t-butil 3-aminoazetidin-1-karboksilata (457,9 mg, 2,66 mmol) u toluenu (10 ml) mešana je na 110°C u atmosferi N2tokom 16 sati. Reakciona smeša je koncentrovana i prečišćena na koloni silika gela (0-5% metanola u DCM-u) radi dobijanja naslovnog jedinjenja (900 mg, 94%) u obliku smeđe čvrste supstance.<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 7,51 (d, J = 6,4 Hz, 1H), 7,43 (s, 1H), 7,22 (d, J = 8,0 Hz, 1H), 7,13 - 7,05 (m, 2H), 5,97 (d, J = 11,2 Hz, 2H), 5,14 (s, 1H), 4,37 -4,21 (m, 3H), 4,20 - 4,01 (m, 1H), 3,78 - 3,60 (m, 3H), 3,12-3,07 (m, 1H), 2,96 - 2,77 (m, 1H), 2,63-2,57 (m, 1H), 2,48 - 2,33 (m, 1H), 1,45 (s, 9H), 1,25 - 1,17 (m, 6H), 1,10 (d, J = 6,0 Hz, 3H)

Korak 3: N-(3,5-difluor-4-((1R,3R)-2-(2-fluor-2-metilpropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)azetidin-3-amin

U smešu t-butil 3-((3,5-difluor-4-((1R,3R)-2-(2-fluor-2-metilpropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b)]indol-1-il)fenil)amino)azetidin-1-karboksilata (iz koraka 2, 0,9 g, 1,66 mmol) u DCM-u (5 ml) dodata je TFA (1,8 ml, 24,88 mmol) na -20°C. Dobijena smeša je mešana na 0°C tokom 16 sati. Vodeni rastvor NaHCO3(80 ml) je polako dodavan u

14

reakcionu smešu, i reakciona smeša je ekstrahovana pomoću DCM (100 ml x 2). Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad anhidrovanog Na2SO4, filtrirani i koncentrovani, dajući naslovno jedinjenje (700 mg, 95%) u obliku smeđe čvrste supstance. Sirovi proizvod je korišćen za sledeći korak bez daljeg prečišćavanja.

Korak 4: U smešu N-(3,5-difluor-4-((1R,3R)-2-(2-fluor-2-metilpropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)azetidin-3-amina (iz koraka 3, 700,0 mg, 1,58 mmol) i N,N-diizopropiletilamina (613,3 mg, 4,75 mmol) u N,N-dimetilformamidu (10 ml) dodat je 1-brom-3-fluorpropan (223,0 mg, 1,58 mmol), i reakciona smeša je mešana na 10°C tokom 16 sati. Reakciona smeša je prečišćena na koloni (0-10% MeOH u DCM-u) i dalje prečišćena reverznofaznom hromatografijom (acetonitril 66-96% / 0,05% NH4OH u vodi), dajući 145 (280 mg, 35%) kao belu čvrstu supstancu.<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ 7,38 (d, J = 7,6 Hz, 1H), 7,17 (d, J = 7,6 Hz, 1H), 7,03 - 6,88 (m, 2H), 6,07 (d, J = 11,6 Hz, 2H), 5,10 (s, 1H), 4,54 - 4,36 (m, 2H), 4,03 - 4,01 (m, 1H), 3,79 - 3,71 (m, 2H), 3,69 - 3,65 (m, 1H), 3,04 - 3,00 (m, 1H), 2,97 - 2,91 (m, 2H), 2,87 - 2,85 (m, 1H), 2,62 (t, J = 7,6 Hz, 2H), 2,58 -2,55 (m, 1H), 2,48 - 2,32 (m, 1H), 1,83 - 1,67 (m, 2H), 1,20 - 1,11 (m, 6H), 1,08 (d, J = 6,8 Hz, 3H).

Primer 154 (S)-3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-(2-(3-(fluormetil)azetidin-1-il)etoksi)fenil)-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ol 154

Korak 1: dimetil 2-fluor-2-metilmalonat

U tikvicu sa okruglim dnom od 500 ml osušenu u sušnici dodat je natrijum hidrid (1,15 ekv., 21 mmol). Reakcija je stavljena u atmosferu azota i ohlađena na 0°C. Zatim je dodat THF (63 ml). U ovu smešu je ukapavanjem dodat dimetil 2-metilpropandioat (5,0 g, 34,2 mmol) i reakciona smeša je mešana tokom 30 min. Zatim je u jednoj porciji dodat nfluorbenzensulfonimid (1,05 ekviv., 19,2 mmol). Reakciona smeša je ostavljena da se zagreje na sobnu temperaturu, i reakciona smeša je očvrsnula, pa je dodato još 50 ml THF-a. Nakon 1,5 h, reakcija je ugašena vod. 2 N HCl, razblažena dodatkom EtOAc (500 ml) i isprana sa 3x200 ml 2 N HCl. Organske supstance su odvojene, osušene sa MgSO4, filtrirane i koncentrovane. Sirova bela čvrsta supstanca je zatim preneta u 200 ml heptana, sonifikovana i filtrirana kroz celit. Filtrirane čvrste supstance su zatim isprane sa 3x200 ml heptana. Kombinovani filtrat je zatim koncentrovan da bi se dobio sirovi željeni proizvod (3 g, 53%

1

prinosa) u obliku žutog ulja.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 3,32 (s, 6H), 1,18 (d, J = 6,3 Hz, 3H).

Korak 2: 2-fluor-2-metilpropan-1,3-diol

U tikvicu sa okruglim dnom od 500 ml osušenu u sušnici dodat je dimetil 2-fluor-2-metil-propandioat (3 g, 18,3 mmol) i THF (90 ml). Reakciona smeša je stavljena u atmosferu N2i zatim ohlađena na 0°C. Zatim je ukapavanjem dodat rastvor litijum aluminijum hidrida (1 M u THF-u, 2,75 ekviv., 50,3 mmol), i reakcija je zagrevana do sobne temperature tokom 1 h. Reakcija je potom ponovo ohlađena na 0°C i ugašena dodatkom vode (2 ml), a zatim 15% vod. rastv. NaOH (2 ml) i vode (4 ml). Suspenzija je mešana tokom 15 min, filtrirana i koncentrovana da bi se dobio sirovi proizvod (1,4 g, 71% prinosa).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 4,85 (t, J = 5,9 Hz, 2H), 3,45 (d, J = 5,9 Hz, 2H), 3,41 (d, J = 5,9 Hz, 2H), 1,22 - 1,15 (d, 3H).

Korak 3: 3-(terc-butildifenilsililoksi)-2-fluor-2-metilpropan-1-ol

U tikvicu sa okruglim dnom od 500 ml osušenu u sušnici dodat je 2-fluor-2-metilpropan-1,3-diol (1,47 g, 1,25 ekviv., 13,6 mmol), a zatim imidazol (1,11 g, 1,5 ekviv., 16,4 mmol), terc-butilhlordifenilsilan (3,0 g, 10,9 mmol) i hloroform (136 ml). Reakcija je mešana preko noći i ugašena dodatkom zas. rastvora NH4Cl (100 ml). Smeša je ekstrahovana pomoću DCM (100 ml), osušena sa MgSO4, filtrirana i koncentrovana. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom na koloni silika gela (0-100% iPrOAc/heptan) kako bi se dobio željeni proizvod (1,26 g, 33% prinosa).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 7,68 - 7,60 (m, 4H), 7,51 -7,40 (m, 6H), 4,97 (t, J = 5,8 Hz, 1H), 3,70 (dd, J = 19,4, 1,9 Hz, 2H), 3,52 (ddd, J = 18,5, 5,8, 1,8 Hz, 2H), 1,28 (d, J = 21,8 Hz, 3H), 1,01 (s, 9H).

Korak 4: 3-(terc-butildifenilsililoksi)-2-fluor-2-metilpropil trifluormetansulfonat

U tikvicu sa okruglim dnom od 500 ml osušenu u sušnici dodat je 3-[tercbutil(difenil)silil]oksi-2-fluor-2-metil-propan-1-ol (1,3 g, 3,8 mmol), dihlormetan (63 ml) u atmosferi azota. Reakciona smeša je zatim ohlađena na 0°C i ukapavanjem je dodat anhidrid

1 1

trifluormetansulfonske kiseline (1,27 g, 1,2 ekv., 4,5 mmol). Reakciona smeša je zatim mešana tokom 2 h, zatim isprana sa 2 N HCl i potom zas. rastvorom NaHCO3. Organske supstance su razdvojene, osušene sa MgSO4, i filtrirane kroz čep od silika gela uz eluiranje DCM-om. Filtrat je zatim koncentrovan do suva da bi se dobio sirovi željeni proizvod (1,8 g, 100% prinosa) i korišćen je u narednom koraku bez daljeg prečišćavanja.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 7,66 - 7,58 (m, 4H), 7,56 - 7,41 (m, 6H), 5,07 - 4,81 (m, 2H), 3,88 - 3,68 (m, 2H), 1,40 (d, J = 21,6 Hz, 3H), 1,01 (s, 9H).

Korak 5: N-((R)-1-(1H-indol-3-il)propan-2-il)-3-(terc-butildifenilsililoksi)-2-fluor-2-metilpropan-1-amin

U tikvicu sa okruglim dnom od 250 ml osušenu u sušnici dodat je (2R)-1-(1H-indol-3-il)propan-2-amin (600 mg, 3,1 mmol), N,N-diizopropiletilamin (0,81 ml, 1,5 ekviv., 4,65 mmol) i 1,4-dioksan (6 ml), i reakciona smeša je stavljena u atmosferu azota. Zatim je dodat [3-[terc-butil(difenil)silil]oksi-2-fluor-2-metil-propil]trifluormetansulfonat (1,95 g, 1,25 ekviv., 3,9 mmol) i reakciona smeša je zagrevana na 90°C. Kada je LC-MS pokazala potrošnju polazne supstance, reakciona smeša je ugašena zas. vod. NaHCO3i smeša je ekstrahovana pomoću EtOAc (3 x 200 ml). Kombinovane organske supstance su osušene sa MgSO4, filtrirane i koncentrovane. Prečišćavanje fleš hromatografijom na silika gelu (0-100% EtOAc/heksan) dalo je naslovno jedinjenje (1,2 g, 77% prinosa). LCMS: 503,3 [M+H]<+>.

Korak 6: 3-((R)-1-(1H-indol-3-il)propan-2-ilamino)-2-fluor-2-metilpropan-1-ol

3-[terc-butil(difenil)silil]oksi-2-fluor-N-[(1R)-2-(1H-indol-3-il)-1-metil-etil]-2-metilpropan-1-amin (1,2 g, 2,4 mmol) dodat je u tikvicu sa okruglim dnom od 250 ml osušenu u sušnici i dodat je THE (9,6 ml) i tetrabutilamonijum fluorid hidrat (3 ml 1 M rastvora u THF-u). Reakciona smeša je ostavljena da se meša na sobnoj temperaturi sve dok LCMS nije pokazao potpunu potrošnju polaznih supstanci. Reakciona smeša je ugašena dodatkom vode i ekstrahovana sa 25% IPA u DCM-u 5 x 100 ml. Kombinovane organske supstance su zatim osušene sa MgSO4, filtrirane i koncentrovane. Prečišćavanje fleš hromatografijom na koloni

1 2

silika gela (0-30% 2 N NH3u MeOH/DCM) dalo je naslovno jedinjenje (332 mg, 53% prinosa). LCMS: 265,1 [M+H]<+>.

Korak 7: 3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-jodfenil)-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ol

U tikvicu sa okruglim dnom od 100 ml dodat je 2-fluor-3-[[(1R)-2-(1H-indol-3-il)-1-metil-etil]amino]-2-metil-propan-1-ol (332 mg, 1,26 mmol), 2,6-difluor-4-jod-benzaldehid (370 mg, 1,1 ekviv., 1,38 mmol) i toluen (5,5 ml). Reakcija je stavljena u atmosferu azota i dodata je sirćetna kiselina (2 M). Reakcija je zatim ostavljena da se zagreje na 90°C tokom 48 h. Reakcija je zatim ugašena zas. vod. rastvorom NaHCO3i intenzivno ekstrahovana sa iPrOAc (5 x 100ml). Organske supstance su zatim osušene sa MgSO4, filtrirane i koncentrovane. Prečišćavanje fleš hromatografijom na koloni silika gela (0-100% iPrOAc/heptan) dalo je naslovno jedinjenje (475 mg, 74% prinosa). LCMS: 515,1 [M+H]<+>.

Korak 8: U bočicu od 20 ml za mikrotalasnu pećnicu dodat je 3-[(1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-jod-fenil)-3-metil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol-2-il]-2-fluor-2-metil-propan-1-ol (400 mg, 0,78 mmol), 2-[3-(fluormetil)azetidin-1-il]etanol (518 mg, 5 ekviv., 3,9 mmol), bakar(I)-jodid (74 mg, 0,5 ekviv., 0,39 mmol) i kalijum karbonat (644 mg, 6 ekviv., 4,7 mmol). Bočica je zatvorena i smeša je stavljena u atmosferu azota. Zatim je dodat butironitril (5,2 ml) i smeša je degasirana tokom 10 min. Reakciona smeša je zatim zagrevana na 135°C tokom 16 h, filtrirana kroz celit i prečišćena putem hiralne reverznofazne HPLC da bi se dobila dva dijastereomera. 154 je drugi eluirajući dijastereomer (90 mg, 22% prinosa). 154:<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 10,48 (s, 1H), 7,39 (dd, J = 7,4, 1,3 Hz, 1H), 7,17 (dd, J = 7,6, 1,2 Hz, 1H), 6,96 (dtd, J =20,1, 7,2, 1,3 Hz, 2H), 6,72 - 6,55 (m, 2H), 5,08 (s, 1H), 4,84 (t, J = 5,6 Hz, 1H), 4,56 (d, J = 6,2 Hz, 1H), 4,44 (d, J = 6,2 Hz, 1H), 3,92 (t, J = 5,4 Hz, 2H), 3,55 (q, J = 6,0, 5,4 Hz, 1H), 3,03 - 2,83 (m, 4H), 2,72 (dt, J = 13,0, 5,6 Hz, 3H), 2,61 - 2,51 (m, 2H), 2,45 - 2,30 (m, 1H), 1,15 - 0,96 (m, 6H). 2 protona su zaklonjena pikom vode. Hiralna SFC: kolona OX UPC2, izokratski 25% MeOH sa 0,1% NH4OH tokom 2,5 min. Retenciono vreme 1,35 min. LCMS: 520,3 [M+H]<+>.

Primer 155 (2R)-3-[(1R,3R)-1-[2,6-difluor-4-[2-[3-(fluormetil)azetidin-1-il]etoksi]fenil]-3-metil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol-2-il]-2-fluor-2-metil-propan-1-ol

1

Praćenjem postupka iz primera 154, 155 je bio prvi eluirani dijastereomer (110 mg, 27% prinosa). 155:<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6): δ 10,52 (s, 1H), 7,42 - 7,34 (m, 1H), 7,21 - 7,14 (m, 1H), 6,96 (dtd, J = 20,9, 7,1, 1,2 Hz, 2H), 6,69 - 6,58 (m, 2H), 5,12 (s, 1H), 4,81 (t, J = 5,8 Hz, 1H), 4,56 (d, J = 6,2 Hz, 1H), 4,44 (d, J = 6,2 Hz, 1H), 3,93 (t, J = 5,4 Hz, 2H), 3,46 (ddd, J = 18,2, 11,9, 5,7 Hz, 2H), 3,14 (ddd, J =20,4, 11,9, 5,9 Hz, 2H), 3,03 - 2,78 (m, 4H), 2,78 - 2,64 (m, 3H), 2,58 - 2,51 (m, 2H), 2,47 - 2,36 (m, 1H), 1,11 (d, J =22,0 Hz, 3H), 1,04 (d, J = 6,5 Hz, 3H).2 protona su zaklonjena pikom vode. Hiralna SFC: kolona OX UPC2, izokratski 25% MeOH sa 0,1% NH4OH tokom 2,5 min. Retenciono vreme 0,55 min. LCMS: 520,2 [M+H]<+>.

Primer 174 (1R,3R)-1-[2,6-difluor-4-[2-[3-(fluormetil)azetidin-1-il]etoksi]fenil]-3-metil-2-(2,2,2-trifluoretil)-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol 174

Korak 1: (R)-1-(1H-indol-3-il)-N-(2,2,2-trifluoretil)propan-2-amin

Smeša (2R)-1-(1H-indol-3-il)propan-2-amina (100 mg, 0,574 mmol), 2,2,2-trifluoretil trifluormetansulfonata (151 mg, 0,6313 mmol) i N, N-diizopropiletilamina (371 mg, 2,87 mmol) u 1,4-dioksanu (3,8261 ml) zagrevana je na 50°C tokom 6 h. Reakciona smeša je ohlađena na sobnu temperaturu, razblažena vodom, ekstrahovana sa EtOAc (2x). Kombinovane organske supstance su osušene (Na2SO4), filtrirane i koncentrovane. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu (0-50 % iPrOAc/heptan), dajući naslovno jedinjenje (89 mg, 60,5% prinosa) kao bezbojno ulje.<1>H NMR (hloroform-d) δ: 8,10 - 7,92 (m, 1H), 7,62 - 7,56 (m, 1H), 7,33 (dt, J = 8,1, 0,9 Hz, 1H), 7,23 - 7,16 (m, 1H), 7,15 - 7,08 (m, 1H), 7,02 - 6,98 (m, 1H), 3,21 - 3,09 (m, 3H), 2,83 (dd, J = 6,6, 0,8 Hz, 2H), 1,12 (d, J = 6,2 Hz, 3H). LCMS (ESI) m/z 257 [M+H<+>].

Korak 2: (1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-jodfenil)-3-metil-2-(2,2,2-trifluoretil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol

Smeša (2R)-1-(1H-indol-3-il)-N-(2,2,2-trifluoretil)propan-2-amina (54 mg, 0,211

1 4

mmol), 2,6-difluor-4-jod-benzaldehida (62 mg, 0,232 mmol) i sirćetne kiseline (110 mg, 1,84 mmol) u toluenu (1 ml) zagrevana je na 90°C tokom 5 h. Smeša je zatim koncentrovana. Ostatak je raspodeljen na EtOAc i zas. NaHCO3. Vodeni sloj je ekstrahovan pomoću EtOAc (2x). Kombinovane organske supstance su osušene (Na2SO4), filtrirane i koncentrovane, dajući naslovno jedinjenje u obliku bele čvrste supstance koja se koristi bez prečišćavanja. LCMS (ESI) m/z 507 [M+H<+>].

Korak 3: Smeša (1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-jod-fenil)-3-metil-2-(2,2,2-trifluoretil)-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indola (107 mg, 0,211 mmol), 2-[3-(fluormetil)azetidin-1-il]etanola (84 mg, 0,632 mmol), CuI (16 mg, 0,0843 mmol) i K2CO3(87 mg, 0,632 mmol) u butironitrilu (1,4 ml) u bočici za mikrotalasnu pećnicu produvana je sa N2tokom 5 min, a zatim zaptivena i zagrevana na 135°C tokom 23 h. Smeša je filtrirana kroz celit, koncentrovana i prečišćena pomoću preparativne HPLC, dajući 174 (51 mg, 47% prinosa) kao žutu čvrstu supstancu.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 10,61 (s, 1H), 7,45 - 7,35 (m, 1H), 7,20 (dt, J = 8,0, 0,9 Hz, 1H), 7,05 - 6,90 (m, 2H), 6,71 - 6,59 (m, 2H), 5,20 (s, 1H), 4,50 (dd, J = 47,6, 6,2 Hz, 2H), 3,94 (t, J = 5,4 Hz, 2H), 3,57 - 3,35 (m, 2H), 3,31 - 3,22 (m, 2H), 2,97 (dt, J = 16,8, 7,9 Hz, 3H), 2,84 (ddd, J = 15,3, 4,9, 1,2 Hz, 1H), 2,77 - 2,66 (m, 3H), 2,64 - 2,56 (m, 1H), 1,12 (d, J = 6,6 Hz, 3H). LCMS (ESI) m/z 512 [M+H<+>].

Primer 286 3-[(1R,3R)-1-[2,6-difluor-4-[2-[3-(fluormetil)azetidin-1-il]etoksi]fenil]-3-metil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol-2-il]-2,2-difluor-propan-1-ol 286

Korak 1: 3-((terc-butildifenilsilil)oksi)-2,2-difluorpropan-1-ol

U rastvor 2,2-difluorpropan-1,3-diola (200 mg, 1,78 mmol) u THF-u (4 ml) uz mešanje je dodat NaH (60% u mineralnom ulju, 71 mg, 1,78 mmol) u ledenom kupatilu, i reakciona smeša je mešana tokom 30 minuta. U reakcionu smešu ukapavanjem je dodat TBDPSCl (490 mg, 1,78 mmol). Reakciona smeša je zatim zagrejana na 20°C i mešanje je nastavljeno tokom 3 sata. U reakcionu smešu je polako dodavana voda (10 ml) i dobijena smeša je isprana sa EtOAc (10 ml x 2). Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad anhidrovanog Na2SO4, filtrirani i koncentrovani. Sirovi ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela (20% petrol etar u EtOAc), čime se dobija naslovno jedinjenje (450 mg, 1,28 mmol, 72% prinosa) u obliku svetložutog ulja.<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 7,71 -7,64 (m, 4H), 7,44 - 7,36 (m, 6H), 3,96 - 3,84 (m, 4H), 1,86 (s, 1H), 1,06 (s, 9H).

Korak 2: 3-((terc-butildifenilsilil)oksi)-2,2-difluorpropil trifluormetansulfonat

1

U rastvor 3-[terc-butil(difenil)silil]oksi-2,2-difluor-propan-1-ola (iz koraka 1, 400 mg, 1,14 mmol) i 2,6-lutidina (0,39 ml, 3,42 mmol) u DCM-u (8 ml) uz mešanje je ukapavan Tf2O (0,38 ml, 2,28 mmol) u ledenom kupatilu. Reakciona smeša je mešana na 20 °C tokom 2 sata. Reakciona smeša je zatim polako izlivena u ledenu vodu (20 ml), i smeša je ekstrahovana pomoću DCM (20 ml x 2). Kombinovani organski slojevi su isprani pomoću 1 N HCl (20 ml), zasićenog NaHCO3(20 ml) i zasićenog vodenog rastvora soli. Organski sloj je osušen iznad anhidrovanog Na2SO4, filtriran i koncentrovan. Sirovi ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela (10% petrol etar u EtOAc), čime se dobija željeni proizvod (500 mg, 1,04 mmol, 91% prinosa) u obliku svetložutog ulja.<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 7,66 - 7,64 (m, 4H), 7,47 - 7,41 (m, 6H), 4,76 (t, J = 7,6 Hz, 2H), 3,89 (t, J = 7,6 Hz, 2H), 1,08 (s, 9H).

Korak 3: (R)-N-(1-(1H-indol-3-il)propan-2-il)-3-((terc-butildifenilsilil)oksi)-2,2-difluorpropan-1-amin

Smeša [3-[terc-butil(difenil)silil]oksi-2,2-difluor-propil]trifluormetansulfonata (iz koraka 2, 8,31 g, 17,22 mmol), DIPEA (6,1 ml, 34,44 mmol) i (2R)-1-(1H-indol-3-il)propan-2-amina (3 g, 17,22 mmol) u dioksanu (60 ml) mešana je na 90°C tokom 12 sati. Nakon hlađenja na sobnu temperaturu, reakciona smeša je razblažena vodom (100 ml) i isprana sa EtOAc (100 ml x 2). Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad anhidrovanog Na2SO4, filtrirani i koncentrovani. Sirovi ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela (20% EtOAc u petrol etru), čime se dobija naslovno jedinjenje (7,6 g, 87%) u obliku žutog ulja. LCMS: 507,2 [M+H]<+>.

Korak 4: (R)-3-((1-(1H-indol-3-il)propan-2-il)amino)-2,2-difluorpropan-1-ol

U rastvor (R)-N-(1-(1H-indol-3-il)propan-2-il)-3-((terc-butildifenilsilil)oksi)-2,2-difluorpropan-1-amina (iz koraka 3, 7,6 g, 15 mmol) u THF-u (100 ml) uz mešanje je dodat TBAF (1,0 M u THF-u, 30 ml, 30 mmol). Reakciona smeša je mešana na 25°C tokom 4 sata, a zatim je razblažena vodom (200 ml) i ekstrahovana pomoću EtOAc (200 ml x 3). Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad anhidrovanog Na2SO4, filtrirani i

1

koncentrovani. Sirovi ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela (70% EtOAc u petrol etru), čime se dobija naslovno jedinjenje (3,5 g, 87%) u obliku svetložutog ulja. LCMS: 268,9 [M+H]<+>.

Korak 5: 3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-jodfenil)-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2,2-difluorpropan-1-ol

Smeša (R)-3-((1-(1H-indol-3-il)propan-2-il)amino)-2,2-difluorpropan-1-ola (iz koraka 4, 2 g, 7,45 mmol), HOAc (1,29 ml, 22,36 mmol) i 2,6-difluor-4-jod-benzaldehida (2 g, 7,45 mmol) u toluenu (30 ml) mešana je na 90°C tokom 12 sati. Nakon hlađenja na sobnu temperaturu, reakciona smeša je razblažena vodom (50 ml), isprana sa EtOAc (50 ml x 2). Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad anhidrovanog Na2SO4, filtrirani i koncentrovani. Sirovi ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela (20% petrol etar u EtOAc), čime se dobija naslovno jedinjenje (2,8 g, 73%) u obliku svetložute čvrste supstance.<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 7,53 - 7,49 (m, 2H), 7,30 - 7,22 (m, 3H), 7,18 -7,13 (m, 2H), 5,25 (s, 1H), 3,72 - 3,68 (m, 3H), 3,24 - 3,06 (m, 3H), 2,85 - 2,75 (m, 1H), 2,70 - 2,66 (m, 1H), 1,18 (d, J =6,8Hz, 3H).

Korak 6: Smeša 3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-jodfenil)-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2,2-difluorpropan-1-ola (iz koraka 5, 1,5 g, 2,89 mmol), 2-[3-(fluormetil)azetidin-1-il]etanola (1,93 g, 14,47 mmol), CuI (1,65 g, 8,68 mmol) i K2CO3(1,2 g, 8,68 mmol) u n-PrCN (20 ml) mešana je u atmosferi N2na 135°C tokom 3 sata. Nakon hlađenja na sobnu temperaturu, reakciona smeša je razblažena vodom (50 ml), isprana pomoću DCM (50 ml x 2). Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad anhidrovanog Na2SO4, filtrirani i koncentrovani. Dobijeni ostatak je prečišćen reverznofaznom hromatografijom (acetonitril 50-80% / 0,05% NH4OH u vodi), dajući 286 (170 mg, 11%) kao belu čvrstu supstancu.<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ 7,41 (d, J = 8,0 Hz, 1H), 7,19 (d, J = 8,0 Hz, 1H), 7,03 - 6,94 (m, 2H), 6,54 (d, J = 11,2 Hz, 2H), 5,24 (s, 1H), 4,49 (dd, J = 47,6, 6,0 Hz, 2H), 4,00 - 3,98 (m, 2H), 3,83 - 3,72 (m, 1H), 3,63 - 3,45 (m, 4H), 3,22 - 3,13 (m, 3H), 3,02 - 2,60 (m, 6H), 1,17 (d, J = 6,0 Hz, 3H). LCMS: 524,1 [M+H]<+>.

Primer 303 (1R,3R)-2-(2,2-difluoretil)-1-[2,6-difluor-4-[1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il]oksi-fenil]-3-metil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol 303

Praćenjem postupaka iz primera 305, pripremljen je 303. LCMS: 494,2 [M+H]<+>.

1

Primer 304 N-(3,5-difluor-4-((1R,3R)-3-metil-2-(2,2,2-trifluoretil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amin 304

Korak 1: (R)-1-(1H-indol-3-il)-N-(2,2,2-trifluoretil)propan-2-amin

U rastvor (2R)-1-(1H-indol-3-il)propan-2-amina (10,0 g, 57,39 mmol) u 1,4-dioksanu (100 ml) dodat je 2,2,2-trifluoretil trifluormetansulfonat (13,3 g, 57,39 mmol) i DIPEA (22,2 g, 172,18 mmol). Dobijena smeša je mešana na 80 °C tokom 15 sati. Reakciona smeša je koncentrovana i prečišćena hromatografijom na koloni uz eluiranje sa 0-30% EtOAc u heksanu, dajući naslovno jedinjenje (14 g, 95,2%) kao svetložuto ulje.<1>H NMR (400MHz, CDCl3) δ 8,02 (br. s., 1H), 7,60 (d, J = 8,0 Hz, 1H), 7,37 (d, J = 8,0 Hz, 1H), 7,21 (t, J = 8,0Hz, 1H), 7,16 - 7,09 (m, 1H), 7,05 (s, 1H), 3,24 - 3,11 (m, 3H), 2,84 (d, J = 6,4 Hz, 2H), 1,14 (d, J = 6,4 Hz, 3H).

Korak 2: (1R,3R)-1-(4-brom-2,6-difluorfenil)-3-metil-2-(2,2,2-trifluoretil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol

Smeša (R)-1-(1H-indol-3-il)-N-(2,2,2-trifluoretil)propan-2-amina (iz koraka 1, 14,0 g, 54,63 mmol), 4-brom-2,6-difluorbenzaldehida (11,5 g, 51,9 mmol) i sirćetne kiseline (6,25 ml, 109,26 mmol) u toluenu (150 ml) mešana je na 90°C tokom 16 sati. Reakciona smeša je ohlađena na 25°C, koncentrovana i prečišćena hromatografijom na koloni silika gela (0-5% EtOAc u petrol etru), dajući naslovno jedinjenje i njegov cis-izomer (24 g, 95,7% prinosa) (trans: cis = 4:1) kao žutu čvrstu supstancu.<1>H NMR (400MHz, CDCl3) δ 7,52 (d, J = 8,4 Hz, 1H), 7,24 (d, J = 8,0 Hz, 1H), 7,19 - 7,05 (m, 4H), 5,69 (s, 0,2H), 5,31 (s, 0,8H), 3,64 -3,50 (m, 1H), 3,45 - 3,17 (m, 1H), 3,10-3,06 (m, 1H), 2,98 - 2,81 (m, 1H), 2,78 - 2,59 (m, 1H), 1,41 (d, J = 6,4 Hz, 0,6 H), 1,18 (d, J = 6,4 Hz, 2,4 H).

Korak 3: terc-butil 3-((3,5-difluor-4-((1R,3R)-3-metil-2-(2,2,2-trifluoretil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)amino)azetidin-1-karboksilat

1

Smeša (1R,3R)-1-(4-brom-2,6-difluorfenil)-3-metil-2-(2,2,2-trifluoretil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-6]indola (trans:cis = 4:1) (iz koraka 2, 23,0 g, 50,08 mmol), Pd2(dba)3(4,59 g, 5,01 mmol), terc-butil 3-aminoazetidin-1-karboksilata (12,9 g, 75,12 mmol), ksantfosa (5,8 g, 10,02 mmol) i CS2CO3(48,9 g, 150,25 mmol) u 1,4-dioksanu (250 ml) mešana je na 115°C u atmosferi N2tokom 16 sati. Reakciona smeša je filtrirana kroz celit, i filtrat je koncentrovan i prečišćen hromatografijom na koloni (0-30% EtOAc u petrol etru) radi dobijanja naslovnog jedinjenja (25 g, 90,7% prinosa) (trans: cis = 4:1) kao svetlosmeđe čvrste supstance.<1>H NMR (400MHz, CDCl3) δ 7,56 - 7,37 (m, 1H), 7,24 - 7,19 (m, 1H), 7,15 - 7,06 (m, 2H), 6,04 - 5,94 (m, 2H), 5,57 (s, 0,2H), 5,21 (s, 0,8H), 4,50 - 4,38 (m, 1H), 4,31 - 4,21 (m, 2H), 3,74-3,72 (m, 2H), 3,61 - 3,47 (m, 1H), 3,35-3,17 (m, 1H), 3,10-3,07 (m, 1H), 3,02 - 2,78 (m, 1H), 2,77 - 2,55 (m, 1H), 1,44 (s, 9H), 1,39 (d, J = 6,4 Hz, 0,6H), 1,16 (d, J = 6,4 Hz, 2,4H).

Korak 4: N-(3,5-difluor-4-((1R,3R)-3-metil-2-(2,2,2-trifluoretil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)azetidin-3-amin

U rastvor terc-butil 3-((3,5-difluor-4-((1R,3R)-3-metil-2-(2,2,2-trifluoretil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)amino)azetidin-1-karboksilata (iz koraka 3, 10,0 g, 18,16 mmol) (trans:cis = 4:1) u 1,4-dioksanu (120 ml) dodata je sumporna kiselina (4,87 ml, 90,82 mmol) na 0°C. Reakciona smeša je mešana na 0°C tokom 0,5 sati. Reakciona smeša je izlivena u zasićeni vodeni NaHCO3(250 ml), i smeša je ekstrahovana pomoću EtOAc (200 ml x 2). Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad Na2SO4i koncentrovani, dajući naslovno jedinjenje (8 g, 97,8% prinosa) (trans:cis = 4:1) u obliku žute čvrste supstance. Sirovo jedinjenje je neposredno korišćeno za sledeći korak.

Korak 5: U smešu N-(3,5-difluor-4-((1R,3R)-3-metil-2-(2,2,2-trifluoretil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)azetidin-3-amina (iz koraka 4, trans:cis = 4:1, 8,0 g, 17,76 mmol) i DIPEA (8,83 ml, 53,28 mmol) u DMF-u (80 ml) ukapavanjem je dodat 1-

1

fluor-3-jodpropan (3,34 g, 17,76 mmol). Reakciona smeša je mešana na 20°C tokom 16 sati. Reakciona smeša je razblažena pomoću EtOAc (400 ml), isprana zasićenim vodenim rastvorom soli (200 ml x 5). Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad Na2SO4, filtrirani, koncentrovani i prečišćeni hromatografijom na koloni (10-40% EtOAc u DCM-u) da bi se dobio željeni proizvod (7 g, 77,2% prinosa) kao smeđa čvrsta supstanca. Ovaj proizvod je kombinovan sa drugom šaržom (ukupno 12,3 g) i prečišćen je pomoću preparativne HPLC (Phenomenex Synergi Max-RP 250*80mm*10 um acetonitril 50-80/10mM NH4HCO3 u vodi) kako bi se dobilo 10 g proizvoda (trans:cis = 4:1, ne razdvajaju se na HPLC) kao bela čvrsta supstanca. Ovaj proizvod (trans: cis = 4:1) je zatim prečišćen putem SFC (AD(250mm*30mm, 10um) baza-EtOH 40%), dajući čist 304 (5,9 g, 59% prinosa) kao belu čvrstu supstancu. 1H NMR (400MHz, CD3OD) δ 7,40 (d, J = 7,6 Hz, 1H), 7,20 (d, J = 7,6 Hz, 1H), 7,05 - 6,91 (m, 2H), 6,09 (d, J = 12 Hz, 2H), 5,22 (s, 1H), 4,58 -4,35 (m, 2H), 4,07-4,02 (m, 1H), 3,77 (t, J = 7,6 Hz, 2H), 3,62 - 3,50 (m, 1H), 3,39 - 3,32 (m, 1H), 3,06 - 2,90 (m, 4H), 2,66 - 2,55 (m, 3H), 1,87 - 1,66 (m, 2H), 1,17 (d, J = 6,4 Hz, 3H).

Primer 305 (1R,3R)-2-(2,2-difluoretil)-1-[2,6-difluor-4-[2-[3-(fluormetil)azetidin-1-il]etoksi]fenil]-3-metil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol 305

Korak 1: (R)-N-(2,2-difluoretil)-1-(1H-indol-3-il)propan-2-amin

Smeša (2R)-1-(1H-indol-3-il)propan-2-amina (4,2 g, 24,1 mmol), 2,2-difluoretil trifluormetansulfonata (5,16 g, 24,1 mmol) i diizopropilamina (8,41 ml, 48,2 mmol) zagrevana je na 80°C tokom 3 sata. Reakcija je ohlađena na sobnu temperaturu, razblažena dodatkom iPrOAc (150 ml) i isprana vodom, zasićenim vodenim rastvorom soli, osušena iznad natrijum sulfata, filtrirana i koncentrovana. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom na koloni silika gela uz eluiranje sa 0-5% MeOH/DCM kako bi se dobilo naslovno jedinjenje (5,6 g, 97% prinosa).<1>H NMR (400 MHz, hloroform-d) δ 8,03 (s, 1H), 7,63 - 7,54 (m, 1H), 7,36 (dt, J = 8,1,0,9 Hz, 1H), 7,27 - 7,17 (m, 1H), 7,12 (ddd, J = 8,0, 7,1, 1,1 Hz, 1H), 5,78 (tdd, J = 56,6, 4,7, 4,1 Hz, 1H), 3,11 - 2,76 (m, 5H), 1,12 (d, J = 6,2 Hz, 3H); LCMS: 239,15 [M+H]<+>.

Korak 2: (1R,3R)-2-(2,2-difluoretil)-1-(2,6-difluor-4-jod-fenil)-3-metil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol

1

U rastvor (R)-N-(2,2-difluoretil)-1-(1H-indol-3-il)propan-2-amina (5,0 g, 21 mmol) i 2,6-difluor-4-jodbenzaldehida (5,2 g, 19 mmol) u toluenu (70 ml) dodata je sirćetna kiselina (2, 4 ml) i smeša je zagrevana na 90°C tokom 20 h u atmosferi azota. Reakciona smeša je ohlađena i koncentrovana. Ostatak je rastvoren u iPrOAc i ispran zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata, vodom, zasićenim vodenim rastvorom soli, osušen iznad natrijum sulfata i koncentrovan. Prečišćavanje fleš hromatografijom (silika gel, 0-15% iPrOAc/heptan) dalo je naslovno jedinjenje (7,8 g, 76%) kao smešu trans:cis izomera 3:1. LCMS: 489,0 [M+H]<+>. Smeša se u datom stanju prenosi u sledeći korak.

Korak 3: Smeša (1R,3R)-2-(2,2-difluoretil)-1-(2,6-difluor-4-jod-fenil)-3-metil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indola (8,0 g, 16,4 mmol,), 2-[3-(fluormetil)azetidin-1-il]etanola (2,62 g, 19,7 mmol), bakar(I)-jodida (0,94 g, 4,9 mmol), kalijum karbonata (4,5 g, 32,8 mmol) i butironitrila (33 ml) degasirana je tokom 5 min, a zatim zagrevana na 140°C preko noći. Reakciona smeša je filtrirana kroz celit, eluirana sa iPrOAc. Filtrat je koncentrovan i prečišćen reverznofaznom HPLC i cis:trans izomeri su odvojeni hiralnom SFC da bi se dobio 305 (3,77 g, 44% prinosa).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 10,59 (s, 1H), 7,40 (dd, J = 7,9, 1,3 Hz, 1H), 7,22 - 7,14 (m, 1H), 7,04 - 6,88 (m, 2H), 6,66 (d, J = 11,1 Hz, 2H), 6,05 - 5,61 (m, 1H), 5,17 (d, J = 1,7 Hz, 1H), 4,50 (dd, J = 47,6, 6,2 Hz, 2H), 3,94 (t, J = 5,3 Hz, 2H), 3,41 - 3,32 (m, 2H), 3,15 - 2,90 (m, 3H), 2,90 - 2,52 (m, 7H), 1,09 (d, J = 6,5 Hz, 3H). LCMS: 494,2 [M+H]<+>.

Primer 306 (1S,3R)-2-(2,2-difluoretil)-1-[2,6-difluor-4-[2-[3-(fluormetil)azetidin-1-il]etoksi]fenil]-3-metil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol 306

Praćenjem postupaka iz primera 305, pripremljen je 306. LCMS: 494,2 [M+H]<+>.

Primer 340 3-[(1R,3R)-1-[2,6-difluor-4-[[1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il]amino]fenil]-3-metil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol-2-il]-2,2-difluor-propan-1-ol 340

Korak 1: (R)-N-(1-(1H-indol-3-il)propan-2-il)-3-((terc-butildifenilsilil)oksi)-2,2-difluorpropan-1-amin

Smeša (2R)-1-(1H-indol-3-il)propan-2-amina (29 g, 166,44 mmol), [3-[terc-

1 1

butil(difenil)silil]oksi-2,2-difluor-propil]trifluormetansulfonata (80,31 g, 166,44 mmol) i DIPEA (55,01 ml, 332,87 mmol) u 1,4-dioksanu (600 ml) mešana je na 90°C tokom 12 sati. Reakciona smeša je razblažena u vodi (600 ml) i ekstrahovana pomoću EtOAc (600 ml x 2). Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad anhidrovanog Na2SO4, filtrirani i koncentrovani. Sirovi ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela (40% EtOAc u petrol etru), čime se dobija naslovno jedinjenje (69 g, 82%) u obliku svetložutog ulja.<1>H NMR (400MHz, CDCl3) δ 7,88 (s, 1H), 7,66 (d, J=7,2 Hz, 4H), 7,60 (d, J=8,0 Hz, 1H), 7,48 -7,33 (m, 7H), 7,22 - 7,08 (m, 2H), 7,01 (s, 1H), 3,86 - 3,79 (m, 2H), 3,23 - 3,09 (m, 3H), 2,86 - 2,80 (m, 2H), 1,13 (d, J=6,4 Hz, 3H), 1,05 (s, 9H). MS: [M+H]<+>507,1.

Korak 2: (R)-3-((1-(1H-indol-3-il)propan-2-il)amino)-2,2-difluorpropan-1-ol

U rastvor (R)-N-(1-(1H-indol-3-il)propan-2-il)-3-((terc-butildifenilsilil)oksi)-2,2-difluorpropan-1-arnina (iz koraka 1, 69 g, 136,18 mmol) u THF-u (690 ml) uz mešanje je dodat 1 M TBAF (272,35 ml, 272,35 mmol) u THF-u. Smeša je mešana na 25°C tokom 4 sata. Reakciona smeša je razblažena vodom (800 ml) i ekstrahovana pomoću EtOAc (800 ml x 3). Kombinovani organski slojevi su koncentrovani, i sirovi ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela (50% EtOAc u petrol etru), čime se dobija naslovno jedinjenje (29 g, 79%) u obliku svetložutog ulja.

Korak 3: 3-((1R,3R)-1-(4-brom-2,6-difluorfenil)-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2,2-difluorpropan-1-ol

Smeša (R)-3-((1-(1H-indol-3-il)propan-2-il)amino)-2,2-difluorpropan-1-ola (iz koraka 2, 20 g, 74,54 mmol), sirćetne kiseline (12,91 ml, 223,63 mmol) i 4-brom-2,6-difluorbenzaldehida (16,47 g, 74,54 mmol) u toluenu (400 ml) mešana je na 90°C tokom 12 sati. Reakciona smeša je razblažena vodom (500 ml) i ekstrahovana pomoću EtOAc (500 ml x 2). Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad anhidrovanog Na2SO4, filtrirani i koncentrovani. Sirovi ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela (20% EtOAc u petrol etru), čime se dobija naslovno jedinjenje (24,8 g, 71%, trans/cis = 20/1) u obliku

1 2

svetložute čvrste supstance. MS: [M+H]<+>470,9.

Korak 4: terc-butil 3-((4-((1R,3R)-2-(2,2-difluor-3-hidroksipropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)-3,5-difluorfenil)amino)azetidin-1-karboksilat

Smeša 3-((1R,3R)-1-(4-brom-2,6-difluorfenil)-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2,2-difluorpropan-1-ola (iz koraka 3, 24,8 g, 52,62 mmol), Pd2(dba)3(4,82 g, 5,26 mmol), ksantfosa (6,09 g, 10,52 mmol), CS2CO3(51,44 g, 157,86 mmol) i terc-butil 3-aminoazetidin-1-karboksilata (13,59 g, 78,93 mmol) u 1,4-dioksanu (300 ml) mešana je na 110°C tokom 3 sata u atmosferi N2. Reakciona smeša je ohlađena na 25°C i razblažena vodom (500 ml), ekstrahovana pomoću EtOAc (500 ml x 2). Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad anhidrovanog Na2SO4, filtrirani i koncentrovani. Sirovi ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela (20% petrol etar u EtOAc), čime se dobija naslovno jedinjenje (20,5 g, 69%, trans/cis = 20/1) u obliku žute čvrste supstance. MS: [M+H]<+>563,0.

Korak 5: 3-((1R,3R)-1-(4-(azetidin-3-ilamino)-2,6-difluorfenil)-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2,2-difluorpropan-1-ol

U rastvor terc-butil 3-((4-((1R,3R)-2-(2,2-difluor-3-hidroksipropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)-3,5-difluorfenil)amino)azetidin-1-karboksilata (iz koraka 4, 20,5 g, 36,44 mmol) u 1,4-dioksanu (194 ml) ukapavanjem je dodata sumporna kiselina (19,42 ml, 364,38 mmol) u ledenom kupatilu. Reakciona smeša je mešana na 25 °C tokom 0,5 sata. Reakciona smeša je zatim izlivena u zasićeni vodeni rastvor NaHCO3(800 ml) i ekstrahovana pomoću EtOAc (600 ml x 2). Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad anhidrovanog Na2SO4, filtrirani i koncentrovani, dajući naslovno jedinjenje (18 g, sirovo, trans/cis = 20/1) u obliku žute čvrste supstance. Sirovi ostatak je neposredno prenet u sledeći korak. MS: [M+H]<+>463,0.

Korak 6: Smeša 3-((1R,3R)-1-(4-(azetidin-3-ilamino)-2,6-difluorfenil)-3-metil-3,4-

1

dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2,2-difluorpropan-1-ola (iz koraka 5, 18 g, 38,92 mmol), DIPEA (19,3 ml, 116,76 mmol) i 1-fluor-3-jodpropana (7,32 g, 38,92mmol) u DMF-u (180 ml) mešana je na 25°C tokom 12 sati. Reakciona smeša je razblažena dodatkom EtOAc (500 ml) i isprana zasićenim vodenim rastvorom soli (500 ml x 3). Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad anhidrovanog Na2SO4, filtrirani i koncentrovani. Sirovi ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela (10% MeOH u DCM-u), čime se dobija željeni proizvod (7,1 g, 85% čistoće) u obliku žutog ulja. Dobijeni ostatak je dalje prečišćen reverznofaznom hromatografijom (acetonitril 40-75/0,05% NH4OH u vodi) i hiralnom SFC (AD 250mm*50mm,10um; superkritični CO2/EtOH(0,1%NH3H2O) = 40/40 sa 200 ml/min), dajući 340 (2,85 g, 14%) kao svetložutu čvrstu supstancu.<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ 7,39 (d, J = 7,2 Hz, 1H), 7,19 (d, J = 8,0 Hz, 1H), 7,01 - 6,93 (m, 2H), 6,11 (d, J = 12,0 Hz, 2H), 5,16 (s, 1H), 4,52 - 4,38 (m, 2H), 4,05 - 4,03 (m, 1H), 3,80 - 3,74 (m, 3H), 3,63 - 3,42 (m, 2H), 3,20 - 3,10 (m, 1H), 2,96 - 2,92 (m, 3H), 2,82 - 2,71 (m, 1H), 2,64 - 2,58 (m, 3H), 1,81 - 1,68 (m, 2H), 1,14 (d, J = 6,4 Hz, 3H); MS: [M+H]<+>523,2.

Primer 365 3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2,2-difluorpropan-1-ol 365 Korak 1: ([3-(terc-butil-difenil-silaniloksi)-2,2-difluor-propil]-[2-(5-fluor-1H-indol-3-il)-1-metil-etil]-amin

Smeša [3-[terc-butil(difenil)silil]oksi-2,2-difluor-propil]trifluormetan-sulfonata (iz primera 286, korak 2, 43,22 g, 89,6 mmol), DIPEA (19,5 ml, 112,0 mmol) i 2-(5-fluor-1H-indol-3-il)-1-metil-etilamina (CAS br: 712-08-3, 14,7 g, 74,7 mmol) u dioksanu (140 ml) mešana je na 90°C tokom 3 sata. Smeša je ohlađena na sobnu temperaturu, razblažena sa EtOAc i isprana vodom (x 2) i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušena iznad anhidrovanog Na2SO4, filtrirana i koncentrovana. Sirovi ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela (mobilna faza: DCM), dajući naslovno jedinjenje (32,8 g, 96%) u obliku žutog ulja.<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): δ 7,89 (s, 1H), 7,69-7,61 (m, 4H), 7,48 - 7,34 (m, 6H), 7,26-7,19 (m, 2H), 7,03 - 7,02 (m, 1H), 6,93 (dt, J = 2,5, 9,0 Hz, 1H), 3,88 - 3,78 (m, 2H), 3,22 - 3,03 (m, 3H), 2,84 - 2,70 (m, 2H), 1,11 (d, J = 6,2 Hz, 3H), 1,04 (s, 9H). LCMS: 525,3 [M+H]<+>.

Korak 2: 2-[3-(terc-butil-difenil-silaniloksi)-2,2-difluor-propil]-1-(2,6-difluor-4-jod-

1 4

fenil)-6-fluor-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-beta-karbolin

U rastvor [3-(terc-butil-difenil-silaniloksi)-2,2-difluor-propil]-[2-(5-fluor-1H-indol-3-il)-1-metil-etil]-amina (32,8 g, 62,5 mmol) u toluenu (65 ml) dodat je 4-jod-2,6-difluorbenzaldehid (20,1 g, 75,0 mmol) i sirćetna kiselina (7,2 ml, 125,0 mmol). Po završetku adicije, reakciona smeša je mešana 14 sati na 90°C. Smeša je ostavljena da se ohladi na sobnu temperaturu, razblažena dodatkom EtOAc, isprana zasićenim vodenim NaHCO3(x 3) i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušena iznad anhidrovanog Na2SO4i koncentrovana. Ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (mobilna faza: toluen u cikloheksanu, gradijent 10-50%), dajući naslovno jedinjenje (34,9 g, 72%) kao beličastu penu.<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): δ 7,65 - 7,60 (m, 4H), 7,46 - 7,33 (m, 7H), 7,21 - 7,08 (m, 4H), 6,90 -6,84 (m, 1H), 5,27 (s, 1H), 3,99 - 3,88 (m, 1H), 3,65 - 3,54 (m, 2H), 3,33 - 3,20 (m, 1H), 2,93 (ddd, J = 1,4, 4,9, 15,2 Hz, 1H), 2,81 - 2,69 (m, 1H), 2,56-2,51 (m, 1H), 1,14 (d, J = 6,6 Hz, 3H), 1,05 (s, 9H). LCMS: 775,2 [M+H]<+>.

Korak 3: 3-(4-{2-[3-(terc-butil-difenil-silaniloksi)-2,2-difluor-propil]-6-fluor-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-beta-karbolin-1-il}-3,5-difluor-fenilamino)-azetidin-1-karboksilna kiselina terc-butil estar

Smeša 2-[3-(terc-butil-difenil-silaniloksi)-2,2-difluor-propil]-1-(2,6-difluor-4-jodfenil)-6-fluor-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-beta-karbolina (30,8 g, 39,8 mmol), ksantfosa (4,60 g, 7,9 mmol), Pd2(dba)3(3,64 g, 4,0 mmol), CS2CO3(25,9 g, 79,4 mmol) i t-butil 3-aminoazetidin-1-karboksilata (10,3 g, 59,6 mmol) u 1,4-dioksanu (192 ml) mešana je na 115°C u zaptivenoj posudi u atmosferi argona tokom 1,5 sati. Reakciona smeša je ostavljena da se ohladi na sobnu temperaturu, preostala čvrsta supstanca je uklonjena filtracijom kroz sloj Celite® i filtrat je koncentrovan. Dobijeni ostatak je prečišćen putem fleš hromatografije

1

na silika gelu (mobilna faza: EtOAc u DCM-u, gradijent 0 - 5%) radi dobijanja naslovnog jedinjenja (27,9 g, 76%) kao bež pene.<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): δ 7,67 - 7,58 (m, 4H), 7,48 - 7,32 (m, 6H), 7,15 - 7,06 (m, 2H), 6,88 - 6,80 (m, 1H), 5,88 - 5,80 (m, 2H), 5,15 (s, 1H), 4,26 - 4,09 (m, 2H), 4,03 - 3,91 (m, 2H), 3,69 - 3,50 (m, 3H), 3,26 - 3,14 (m, 1H), 2,95 -2,90 (m, 1H), 2,83 - 2,70 (m, 1H), 2,50 (dd, J = 3,3, 15,1 Hz, 1H), 1,44 (s, 9H), 1,13 (d, J = 6,5 Hz, 3H), 1,04 (s, 9H). LCMS: 819,4 [M+H]<+>.

Korak 4: Azetidin-3-il-(4-{2-[3-(terc-butil-difenil-silaniloksi)-2,2-difluor-propil]-6-fluor-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-beta-karbolin-1-il}-3,5-difluor-fenil)-amin

Prethodno pomešani ledeno ohlađeni rastvor konc. sumporne kiseline (9,1 ml, 170,2 mmol) u dioksanu (100 ml) polako je dodat u rastvor 3-(4-{2-[3-(terc-butil-difenilsilaniloksi)-2,2-difluor-propil]-6-fluor-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-beta-karbolin-1-il}-3,5-difluor-fenilamino)-azetidin-1-karboksilne kiseline terc-butil estra (27,9 g, 34,0 mmol) u dioksanu (275 ml) u atmosferi azota na sobnoj temperaturi. Nakon potpune adicije, reakciona smeša je mešana 1 sat na sobnoj temperaturi. Dodati su EtOAc i voda, i pH vodene faze je podešen na pH 9 dodatkom čvrstog Na2CO3. Organski sloj je odvojen, ispran zasićenim vodenim rastvorom soli (x 3), osušen iznad Na2SO4, filtriran i koncentrovan pod vakuumom, dajući naslovno jedinjenje (smeša (R,R) i (S,S) dijastereoizomera) u obliku svetlonarandžaste pene (26,6 g, ~kvant.). LCMS: 719,4 [M+H]<+>.

Korak 5: (4-{2-[3-(terc-butil-difenil-silaniloksi)-2,2-difluor-propil]-6-fluor-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-beta-karbolin-1-il}-3,5-difluor-fenil)-[1-(3-fluor-propil)-azetidin-3-il]-amin

Naslovno jedinjenje je pripremljeno od azetidin-3-il-(4-{2-[3-(terc-butil-difenilsilaniloksi)-2,2-difluor-propil]-6-fluor-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-beta-karbolin-1-il}-3,5-

1

difluor-fenil)-amina (26,6 g, 34,0 mmol) i 1-jod-3-fluorpropana (9,60 g, 51,1 mmol; CAS br: 462-40-8) prateći postupak opisan za pripremu primera 101. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (mobilna faza: dihlormetan/metanol, gradijent 0% do 5%), dajući naslovno jedinjenje kao svetlosmeđu penu (14,9 g, 56%).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): δ 7,69 - 7,56 (m, 4H), 7,50 (s, 1H), 7,47 - 7,30 (m, 6H), 7,16 - 7,01 (m, 2H), 6,87 -6,81 (m, 1H), 5,92 - 5,78 (m, 2H), 5,14 (s, 1H), 4,54 (t, J = 6,0 Hz, 1H), 4,42 (t, J = 6,0 Hz, 1H), 4,18 (d, J = 7,0 Hz, 1H), 4,06 - 3,86 (m, 2H), 3,74 - 3,47 (m, 4H), 3,30 - 3,10 (m, 1H), 3,00 - 2,70 (m, 3H), 2,56 (t, J = 7,2 Hz, 2H), 2,53 - 2,45 (m, 1H), 1,85 - 1,50 (m, 3H), 1,12 (d, J = 6,5 Hz, 3H), 1,04 (s, 9H). LCMS: 779,4 [M+H]<+>.

Korak 6: 3-(1-{2,6-difluor-4-[1-(3-fluor-propil)-azetidin-3-ilarnino]-fenil}-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-beta-karbolin-2-il)-2,2-difluor-propan-1-ol

U smešu (4-{2-[3-(terc-butil-difenil-silaniloksi)-2,2-difluor-propil]-6-fluor-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-beta-karbolin-1-il}-3,5-difluor-fenil)-[1-(3-fluor-propil)-azetidin-3-il]-amina (12,1 g, 15,5 mmol) u THF-u (150 ml) u atmosferi argona dodat je rastvor 1M TBAF u THF-u (23,3 ml) i reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 5 sati. Reakciona smeša je razblažena sa EtOAc i isprana vodom (x 4). Organski sloj je je osušen iznad Na2SO4, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (mobilna faza: 2M amonijak u metanolu/TBME, gradijent 0,5% do 5%) radi dobijanja smeše (R,R) i (S,S) 3-(1-{2,6-difluor-4-[1-(3-fluor-propil)-azetidin-3-ilamino]-fenil}-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-beta-karbolin-2-il)-2,2-difluorpropan-1-ola. Par dijastereoizomera je razdvojen hiralnom HPLC (ChiralPak IB, 15% EtOH u heptanu 0,1% dietilamin). 365 je drugi pik izolovan hiralnom HPLC: (1,90 g, 23 %). Pik 2 rt = 15 min.<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): δ 7,46 (s, 1H), 7,16 - 7,08 (m, 2H), 6,86 (dt, J = 2,5, 9,0 Hz, 1H), 6,08 - 6,00 (m, 2H), 5,09 (s, 1H), 4,54 (t, J = 5,9 Hz, 1H), 4,43 (t, J = 5,9 Hz, 1H), 4,38 (d, J = 6,7 Hz, 1H), 4,07 - 3,97 (m, 1H), 3,80 - 3,56 (m, 6H), 3,28 - 3,16 (m, 1H),3,11 - 3,02 (m, 1H), 2,97 - 2,82 (m, 3H), 2,64 - 2,55 (m, 3H), 1,82 - 1,67 (m, 2H), 1,16 (d, J = 6,5 Hz, 3H). LCMS: 541,4 [M+H]<+>.

Primer 3663-((1S,3S)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2,2-difluorpropan-1-ol 366

1

Praćenjem postupaka iz primera 365, prvi pik izolovan hiralnom HPLC bio je 366: (1,95g, 24 %). Pik 1 rt= 12 min.<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): δ 7,46 (s, 1H), 7,16 - 7,08 (m, 2H), 6,86 (dt, J = 2,5, 9,0 Hz, 1H), 6,08 - 6,00 (m, 2H), 5,09 (s, 1H), 4,54 (t, J = 5,9 Hz, 1H), 4,43 (t, J = 5,9 Hz, 1H), 4,38 (d, J = 6,7 Hz, 1H), 4,07 - 3,97 (m, 1H), 3,80 - 3,56 (m, 6H), 3,28 - 3,16 (m, 1H), 3,11 - 3,02 (m, 1H), 2,97 - 2,82 (m, 3H), 2,64 - 2,55 (m, 3H), 1,82 - 1,67 (m, 2H), 1,16 (d, J = 6,5 Hz, 3H). LCMS: 541,4 [M+H]<+>.

Primer 368 3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)oksi)fenil)-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ol 368 Korak 1: [3-(terc-butil-difenil-silaniloksi)-2-fluor-2-metil-propil]-[2-(5-fluor-1H-indol-3-il)-1-metil-etil]-amin

U rastvor 2-(5-fluor-1H-indol-3-il)-1-metil-etilamina (CAS br: 712-08-3, 3,61 g, 18,7 mmol)) i DIPEA (4,9 ml, 28,1 mmol) u dioksanu (43 ml) u atmosferi argona dodata je trifluor-metansulfonska kiselina 3-(terc-butil-difenil-silaniloksi)-2-fluor-2-metil-propil estar, intermedijer XX (3,09 g, 9,48 mmol). Dobijena smeša je mešana na 90°C tokom 6 h. Reakciona smeša je zatim podeljena između EtOAc i vode. Organska faza je odvojena i dalje isprana zasićenim rastvorom soli, osušena iznad Na2SO4, filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (mobilna faza: dihlormetan/metanol, gradijent 0% do 5%), dajući smešu dijastereomera naslovnog jedinjenja kao žuto ulje (8,0 g, 82%).<1>H NMR (300 MHz, CDCl3): δ 7,82 (br. s, 1H), 7,68 - 7,63 (m, 4H), 7,52 - 7,38 (m, 6H), 7,25 - 7,18 (m, 2H), 7,02 - 6,98 (m, 1H), 6,92 (dt, J = 2,4, 9,1 Hz, 1H), 3,82 - 3,57 (m, 5H), 3,02 - 2,65 (m, 6H), 1,33 (d, J = 22,0 Hz, 3H), 1,1 - 1,0 (m, 9H); LCMS: 521,3 [M+H]<+>.

Korak 2: 3-(4-{2-[3-(terc-butil-difenil-silaniloksi)-2-fluor-2-metil-propil]-6-fluor-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-beta-karbolin-1-il}-3,5-difluor-fenoksi)-azetidin-1-karboksilna kiselina terc-butil estar

1

Naslovno jedinjenje je pripremljeno od [3-(terc-butil-difenil-silaniloksi)-2-fluor-2-metil-propil]-[2-(5-fluor-1H-indol-3-il)-1-metil-etil]-amina, intermedijera 1a (8 g, 15,3 mmol) i 3-(3,5-difluor-4-formil-fenoksi)-azetidin-1-karboksilne kiseline terc-butil estra 101c (5,6 g, 18,1 mmol) prateći postupak opisan za pripremu intermedijera 101e. Sirovi proizvod je prečišćen, i prečišćen hromatografijom na silika gelu (mobilna faza: cikloheksan/etil acetat, gradijent 0% do 20%), dajući smešu dijastereomera naslovnog jedinjenja kao belu penu (8,0 g, 64%).<1>H NMR (300 MHz, CDCl3): δ 7,65 - 7,54 (m, 4H), 7,47 - 7,30 (m, 7H), 7,17 - 7,08 (m, 2H), 6,84 (dt, J = 2,4, 9,0 Hz, 1H), 6,23 - 6,07 (m, 2H), 5,16 (s, 1H), 4,71 -4,63 (m, 1H), 4,29 - 4,18 (m, 2H), 3,99 - 3,88 (m, 2H), 3,79 (dd, J =11,5, 16,8 Hz, 1H), 3,64 -3,54 (m, 1H), 3,50 - 3,29 (m, 1H), 3,10 - 2,83 (m, 2H), 2,69 - 2,39 (m, 2H), 1,54 (s, 3H), 1,46 - 1,40 (m, 9H), 1,29 - 0,98 (m, 12H); LCMS: 816,5 [M+H]<+>.

Korak 3: 1-[4-(azetidin-3-iloksi)-2,6-difluor-fenil]-2-[3-(terc-butil-difenil-silaniloksi)-2-fluor-2-metil-propil]-6-fluor-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-beta-karbolin

U smešu 3-(4-{2-[3-(terc-butil-difenil-silaniloksi)-2-fluor-2-metil-propil]-6-fluor-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-beta-karbolin-1-il}-3,5-difluor-fenoksi)-azetidin-1-karboksilne kiseline terc-butil estra, intermedijera 2a (8,0 g, 9.,80 mmol) u dioksanu (80 ml) u atmosferi argona na 0°C ukapavanjem je dodat rastvor konc. sumporne kiseline (2,62 ml, 49,0 mmol) u dioksanu (27 ml) i smeša je, zaštićena od svetlosti, ostavljena da se zagreje na RT i mešana je tokom 3,5 h. Reakciona smeša je razblažena dodatkom EtOAc i zas. NaHCO3, mešana je 10 min i slojevi su odvojeni. Organski sloj je dalje ispran zas. NaHCO3, zasićenim vodenim rastvorom soli, osušen iznad Na2SO4, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja smeše dijastereomera naslovnog jedinjenja kao bledožute pene (7,05 g ~kvant.).<1>H NMR

1

(300 MHz, CDCl3):<1>H NMR (300 MHz, CDCl3): δ 7,66 - 7,54 (m, 4H), 7,47 - 7,30 (m, 7H), 7,17 - 7,06 (m, 2H), 6,84 (dt, J = 2,4, 9,0 Hz, 1H), 6,25 - 6,09 (m, 2H), 5,16 (s, 1H), 4,86 -4,76 (m, 1H), 3,94 - 3,65 (m, 3H), 3,63 - 3,54 (m, 1H), 3,49 - 3,24 (m, 1H), 3,11 - 2,83 (m, 2H), 2,69 - 2,39 (m, 2H), 1,54 (s, 3H), 1,27 - 1,12 (m, 3H), 1,11 - 0,98 (m, 12H); LCMS: 716,4 [M+H]<+>.

Korak 4: 2-[3-(terc-butil-difenil-silaniloksi)-2-fluor-2-metil-propil]-1-{2,6-difluor-4-[1-(3-fluor-propil)-azetidin-3-iloksi]-fenil}-6-fluor-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-betakarbolin

Naslovno jedinjenje je pripremljeno od 1-[4-(azetidin-3-iloksi)-2,6-difluor-fenil]-2-[3-(terc-butil-difenil-silaniloksi)-2-fluor-2-metil-propil]-6-fluor-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-beta-karbolina, intermedijera 3a (7,05 g, 9,84 mmol) i 1-jod-3-fluorpropana (2,77 g, 14,7 mmol; CAS br: 462-40-8) prateći postupak opisan za pripremu primera 101. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (mobilna faza: dihlormetan/metanol, gradijent 0% do 3%), dajući naslovno jedinjenje kao belu penu (5,7 g, 75%). LCMS: 776,4 [M+H]<+>.

Korak 5: racemski 3-(1-{2,6-difluor-4-[1-(3-fluor-propil)-azetidin-3-iloksi]-fenil}-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-beta-karbolin-2-il)-2-fluor-2-metil-propan-1-ol

U smešu 2-[3-(terc-butil-difenil-silaniloksi)-2-fluor-2-metil-propil]-1-{2,6-difluor-4-[1-(3-fluor-propil)-azetidin-3-iloksi]-fenil}-6-fluor-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-betakarbolina intermedijera 4a (5,17 g, 6,66 mmol) u THF-u (80 ml) u atmosferi argona dodat je rastvor 1M TBAF u THF-u (10 ml) i reakciona smeša je mešana na RT tokom 24h. Reakciona smeša je izlivena u smešu vode i zasićenog vodenog rastvora soli i ekstrahovana pomoću EtOAc. Vodeni sloj je dalje ekstrahovan pomoću EtOAc, i kombinovani organski

1

slojevi su dalje isprani vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušeni iznad Na2SO4, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (mobilna faza: dihlormetan/metanol, gradijent 0% do 6%), dajući dva para dijastereoizomera (dijastereoizomer 1 i dijastereoizomer 2). Par dijastereoizomera 1 dalje je prečišćen hiralnom HPLC (ChiralPak IC, 25% IPA u heptanu 0,1% dietilamin). Prvi izolovani pik (rt = 8,2 min) = 368 izolovan kao bela čvrsta supstanca (467 mg, 13%).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 7,32 (br s., 1H), 7,17 - 7,09 (m, 2H), 6,89 - 6,83 (m, 1H), 6,38 -6,33 (m, 2H), 5,03 (s, 1H), 4,76 - 4,69 (m, 1H), 4,55 (t, 1H, J = 5,9 Hz), 4,47 - 4,41 (m, 2H), 4,00 (t, 1H, J = 4,9 Hz), 3,83 - 3,76 (m, 2H), 3,60 (q, 1H, J = 10,3 Hz), 3,46 - 3,34 (m, 1H), 3,23 - 3,09 (m, 4H), 2,67 - 2,57 (m, 4H), 1,84 - 1,69 (m, 2H), 1,14 - 1,08 (m, 6H); LCMS: 538,3 [M+H]<+>.

Primer 369 3-((1S,3S)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)oksi)fenil)-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ol 369 Praćenjem postupaka iz primera 368, drugi pik izolovan hiralnom HPLC (rt = 15,5 min) = 369 izolovan je kao bela čvrsta supstanca (480 mg, 13,5%).

Primer 370 3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)oksi)fenil)-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ol 370 Praćenjem postupaka iz primera 368, par dijastereoizomera 2 je prečišćen hiralnom HPLC (ChiralPak IC, 35% IPA u heptanu 0,1% dietilamin). Prvi izolovani pik dalje je prečišćen hiralnom HPLC (ChiralPak IA, 25% IPA u heptanu 0,1% dietilamin): prvi izolovani pik (rt = 8,5 min) = 370 izolovan je kao bela čvrsta supstanca (165 mg, 5%).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 7,53 (br. s, 1H), 7,16 - 7,12 (m, 2H), 6,90 - 6,84 (m, 1H), 6,33 -6,28 (m, 2H), 5,35 (s, 1H), 4,76 - 4,68 (m, 1H), 4,55 (t, 1H, J = 5,9 Hz), 4,45 - 4,41 (m, 1H), 3,85 - 3,54 (m, 6H), 3,16 - 2,92 (m, 4H), 2,79 (t, 1H, J = 15,7 Hz), 2,68 - 2,56 (m, 3H), 1,77 (tdd, J = 6,7, 19,3, 19,3 Hz, 2H), 1,23 - 1,15 (m, 6H); LCMS: 538,3 [M+H]<+>.

Primer 371 3-((1S,3S)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)oksi)fenil)-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ol 371 Praćenjem postupaka iz primera 368, par dijastereoizomera 2 je prečišćen hiralnom HPLC (ChiralPak IC, 35% IPA u heptanu 0,1% dietilamin). Drugi izolovani pik (rt = 14 min) = 371 izolovan kao bela čvrsta supstanca (180 mg, 5%).

Dalji primeri jedinjenja formule I u Tabeli 2a imaju sledeće strukture, odgovarajuća imena (ChemBioDraw, verzija 12.0.2, CambridgeSoft Corp., Cambridge MA) i biološku aktivnost. Ako je više naziva povezano sa jedinjenjem formule I ili intermedijerom, hemijska struktura će definisati jedinjenja.

1 1

Tabela 2a

12

Primer 431 (R)-3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ol 431

Korak 1: 3-((terc-butildifenilsilil)oksi)-2-fluor-N-(1-(5-fluor-1H-indol-3-il)propan-2-il)-2-metilpropan-1-amin

U rastvor 1-(5-fluor-1H-indol-3-il)propan-2-amina (5,30 g, 26,2 mmol, 95%, pripremljen prema Yeung, i sar, J. Med. Chem. 2010, 53, 5155-5164) u 1,4-dioksanu (105 ml) ohlađen u ledenom kupatilu dodat je N,N-diizopropiletilamin (6,85 ml), a zatim [3-[tercbutil(difenil)silil]oksi-2-fluor-2-metil-propil]trifluormetansulfonat (13,80 g, 28,8 mmol) u dioksanu (10 ml), prema primeru 154, korak 5. Smeša je zagrevana na 90°C (kupatilo) tokom 18 h. Smeša je koncentrovana. Dodat je razblaženi Na2CO3. Sadržaj je ekstrahovan pomoću DCM-a (2x). Kombinovani ekstrakti su osušeni (Na2SO4) i koncentrovani. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom (0-50% iPrOAc/heptan sa 1% TEA) da bi se dobio proizvod (10,38 g, 76%).

Koraci 2-5: N-(4-(2-(3-((terc-butildifenilsilil)oksi)-2-fluor-2-metilpropil)-6-fluor-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)-3,5-difluorfenil)-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amin

1

Jedinjenje je pripremljeno na način sličan primeru 145.

Korak 6: racemski 3-(1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ol

U rastvor N-[4-[(1R,3R)-2-[3-[terc-butil(difenil)silil]oksi-2-fluor-2-metil-propil]-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol-1-il]-3,5-difluor-fenil]-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amina (2,231 g, 2,879 mmol) u THF-u (14,4 ml) dodat je TBAF u THF-u (1,0 M, 4,6 ml). Smeša je zagrejana na 50°C tokom 24 h. Smeša je koncentrovana. Razblažen sa iPrOAc, sadržaj je ispran razblaženim Na2CO3(2x) i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušen (Na2SO4) i koncentrovan. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom (0-60% B/A, A: DCM, B: 20% 2M NH3u MeOH/DCM). Sakupljeni proizvod podvrgnut je hiralnoj separaciji. Stereohemija dodeljena jedinjenjima 431-434 u Tabeli 2 je nepoznata i proizvoljna.

Faza 1: Izolovanje enantiomera 1 i 4. Enantiomeri 2 i 3 su ostali kao smeša. Chiralpak AD (250 x 30,0, 5um), 32,5% izokratski 0,1% NH4OH u izopropanolu pri 150 g/min., UV-254 nm, BPR 100 bar, temp. 40°C, vreme ciklusa 5 min, ukupno vreme 200 min. Faza 2: Razdvajanje enantiomera 2 i 3. Chiralpak OX (150 x 30,0, 5um), 30% izokratski 0,1% NH4OH u metanolu pri 150 g/min., UV-250 nm, BPR 100 bar, temp. 40°C, vreme ciklusa 3 min, ukupno vreme 48 min. Jedinjenja 431-434 okarakterisana su na sledeći način. Enantiomer 1: 324,8 mg.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 10,59 (s, 1H), 7,19 - 7,08 (m, 2H), 6,85 - 6,75 (m, 1H), 6,68 (d, J = 6,9 Hz, 1H), 6,17 - 6,06 (m, 2H), 5,01 (s, 1H), 4,81 (t,J = 5,8Hz, 1H), 4,51 (t, J = 6,1 Hz, 1H), 4,39 (t, J = 6,0 Hz, 1H), 4,33 (d, J = 4,2 Hz, 0H), 3,99 - 3,87 (m, 1H), 3,82 - 3,72 (m, 0H), 3,67 - 3,56 (m, 2H), 3,55 - 3,40 (m, 2H), 3,19 - 3,05 (m, 1H), 2,95 - 2,68 (m, 4H), 1,74 - 1,56 (m, 2H), 1,14 - 0,99 (m, 6H). LCMS: 537,3 [M+H]<+>. Enantiomer 2: 251,7 mg.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 10,59 (s, 1H), 7,20 - 7,07 (m,

1 4

2H), 6,86 - 6,75 (m, 1H), 6,68 (d,J = 6,8Hz, 1H), 6,11 (d,J = 12,1 Hz, 2H), 5,01 (s, 1H), 4,81 (t, J = 5,8 Hz, 1H), 4,51 (t, J = 6,1 Hz, 1H), 4,39 (t, J = 6,0 Hz, 1H), 4,00 - 3,87 (m, 1H), 3,68 - 3,57 (m, 2H), 3,55 - 3,41 (m, 2H), 3,20 - 3,06 (m, 1H), 2,95 - 2,69 (m, 4H), 1,73 - 1,56 (m, 2H), 1,17 - 0,96 (m, 6H). LCMS: 537,3 [M+H]<+>. Enantiomer 3: 105,5 mg.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 10,55 (s, 1H), 7,17 - 7,08 (m, 2H), 6,84 - 6,75 (m, 1H), 6,67 (d, J = 6,8 Hz, 1H), 6,14 - 6,05 (m, 2H), 4,98 (s, 1H), 4,84 (t, J = 5,7 Hz, 1H), 4,51 (t, J = 6,0 Hz, 1H), 4,39 (t, J = 6,0 Hz, 1H), 3,99 - 3,87 (m, 1H), 3,67 - 3,57 (m, 2H), 3,57 - 3,47 (m, 1H), 2,92 -2,79 (m, 2H), 2,77 - 2,69 (m, 2H), 1,73 - 1,56 (m, 2H), 1,13 - 0,96 (m, 6H). LCMS: 537,3 [M+H]<+>. Enantiomer 4: 151,1 mg.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 10,55 (s, 1H), 7,18 -7,07 (m, 2H), 6,84 - 6,75 (m, 1H), 6,67 (d, J = 7,0 Hz, 1H), 6,10 (d, J = 12,1 Hz, 2H), 4,97 (s, 1H), 4,84 (t, J = 5,7 Hz, 1H), 4,51 (t, J = 6,1 Hz, 1H), 4,39 (t, J = 6,1 Hz, 1H), 3,98 - 3,89 (m, 1H), 3,66 - 3,58 (m, 2H), 3,57 - 3,48 (m, 1H), 2,93 - 2,79 (m, 2H), 2,79 - 2,69 (m, 2H), 1,74 -1,57 (m, 2H), 1,12 - 0,96 (m, 6H). LCMS: 537,3 [M+H]<+>.

Primer 432 (S)-3-((1S,3S)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ol 432

Praćenjem postupaka iz primera 431, izolovan je enantiomer 432.

Primer 433 (S)-3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ol 433

Praćenjem postupaka iz primera 431, izolovan je enantiomer 433.

Primer 434 (R)-3-((1R,3S)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ol 434

Praćenjem postupaka iz primera 431, izolovan je enantiomer 434.

Primer 901: Test fluorescentnog snimanja degradacije ćelija raka dojke sa velikim sadržajem ERa

MCF7 ćelije kancera dojke zasejane su 1. dana pri gustini od 10.000 ćelija po bunarčiću na ploči za kulturu tkiva sa 384 bunarčića obloženoj polilizinom (Greiner br. T-3101-4), u 50 µL/bunarčiću RPMI (bez fenol crvenog), 10% FBS (obrađen aktivnim ugljem), koji sadrži L-glutamin. 2. dana, jedinjenja su pripremljena pri koncentracijama 2 izvorna jedinjenja: 100 µM i 1 µM (da bi se na kraju dobile 2 preklapajuće titracione krive), na ploči Labcyte sa malom mrtvom zapreminom, 10 µl/bunarčiću, i 10 µL DMSO u označenim bunarčićima za ponovno punjenje, i 5 µM fulvestranta (kontrolno jedinjenje) u određenim

1

bunarčićima. Jedinjenja i kontrole su raspoređeni akustičnim dozatorom Labcyte Echo za raspodelu jedinjenja sa unapred definisanim serijskim razblaženjem (1,8x, 10 tačaka, u duplikatu) i odgovarajućih dopunskih punjenja i kontrolnih jedinjenja (konačna preneta zapremina je 417,5 nl, a zapremina distribucije jedinjenja se kreće od 2,5 nl do 417,5 nl; 0,84% DMSO (v/v) finalno), što na kraju daje raspon koncentracija od 0,05 nM do 835 nM. Ploče sa ćelijama su inkubirane na 37°C tokom 4 sata. Fiksiranje i permeabilizacija su izvedeni upotrebom Biotek EL406 uređaja za pranje ploča i raspodeljivača na sledeći način. Ćelije su fiksirane dodavanjem 15 µl 16% paraformaldehida (Electron Microscopy Sciences br. 15710-S) direktno u 50 µl medijuma za ćelijsku kulturu u svaki bunarčić upotrebom kasete od 5 µl peristaltičke pumpe na Biotek EL406 (konačna koncentracija formaldehida je bila 3,7% m/v). Uzorci su inkubirani tokom 30 minuta. Sadržaj bunarčića je usisan, i u svaki bunarčić je dodato 50 µl/bunarčiću fiziološkog rastvora sa fosfatnim puferom (PBS) koji je sadržao 0,5% m/v goveđeg serumskog albumina, 0,5% v/v Triton X-100 (pufer za razblaživanje antitela). Uzorci su inkubirani tokom 30 minuta. Sadržaj bunarčića je aspiriran, i isprani su 3 puta sa 100 µl/bunarčiću PBS-a. Imunofluorescentno bojenje estreogenskog receptora alfa (ESR1) izvedeno je upotrebom Biotek EL406 uređaja za pranje ploča i raspodeljivača na sledeći način. Supernatant iz bunarčića je aspiriran iz bunarčića, i raspoređeno je 25 µl/bunarčiću anti-ESR1 mAb (F10) (Santa Cruz sc-8002) razblaženog 1:1000 u puferu za razblaživanje antitela. Uzorci su inkubirani tokom 2 sata na sobnoj temperaturi. Uzorci su isprani 4 puta sa 100 µl/bunarčiću PBS. 25 µl/bunarčiću rastvora sekundarnog antitela (Alexafluor 488 konjugat anti-mišji IgG (LifeTechnologies br. A21202) razblažen 1:1000 i Hoechst 33342 1 µg/ml razblaženog u puferu za razblaživanje antitela) raspoređeno je u svaki bunarčić. Uzorci su inkubirani tokom 2 sata na sobnoj temperaturi. Uzorci su isprani 3 puta sa 100 µl/bunarčiću PBS koristeći Biotek EL406. Kvantitativno fluorescentno snimanje ESR1 izvedeno je upotrebom Cellomics Arrayscan V (Thermo). Fluorescentne slike uzoraka (Kanal 1: XF53 Hoechst (mrlja DNK); Kanal 2: XF53 FITC (mrlja ESR1) dobijene su upotrebom Cellomics VTI Arrayscan pomoću bioaplikacije kompartmentalne analize korišćenjem automatske ekspozicije (na bazi kontrolnih bunarčića koji sadrže DMSO), postavljajući „ciljni percentil pika“ na ciljno zasićenje 25% za oba kanala. Kanal 1 (mrlja DNK) korišćen je za definisanje regiona nukleusa (Circ). Merenje „Mean_CircAvgIntCh2“, a to je intenzitet fluorescencije Alexafluor 488 (ESR1) u regionu nukleusa, vršeno je na bazi ćelija, i uprosečeno je za sve merene ćelije. Analiza podataka je izvedena korišćenjem softvera Genedata Screener, sa uzorcima tretiranim pomoću DMSO i 5 nM fulvestranta koji su korišćeni za definisanje 0% i 100% promena ESR1. Postupak

1

„Robust Fit“ korišćen je za definisanje tačke pregiba krive (EC50) i platoa maksimalnog efekta (Sinf). Podaci o degradaciji za uzorke jedinjenja formule I navedeni su kao ER-alfa MCF7 HCS Sinf(%) vrednosti u tabeli 1.

Primer 902 In vitro test ćelijske proliferacije

Delotvornost jedinjenja koja modulišu estrogene receptore i hemoterapeutskih jedinjenja merena je testom ćelijske proliferacije koji koristi sledeći protokol (Mendoza i sar. (2002) Cancer Res.62:5485-5488).

CellTiter-Glo® luminescentni test ćelijske vijabilnosti je homogeni postupak za određivanje broja vijabilnih ćelija u kulturi na osnovu kvantifikovanja prisutnog ATP-a koji signalizira prisustvo metabolički aktivnih ćelija. CellTiter-Glo® test osmišljen je za upotrebu sa formatima ploča sa više bunarčića, što ga čini idealnim za automatski skrining sa visokom propustljivošću (HTS), testove ćelijske proliferacije i citotoksičnosti. Postupak homogenog testiranja obuhvata dodavanje pojedinačnog reagensa (CellTiter-Glo® reagens) direktno u ćelije koje su uzgajane u medijumu dopunjenom serumom. Ispiranje ćelija, uklanjanje medijuma ili više koraka pipetiranja nije neophodno. CellTiter-Glo® luminescentni test ćelijske vijabilnosti, uključujući reagense i protokol, komercijalno je dostupan (Promega Corp., Madison, WI, Technical Bulletin TB288).

Test procenjuje sposobnost jedinjenja da uđu u ćelije i inhibiraju ćelijsku proliferaciju. Princip testa je zasnovan na određivanju broja prisutnih vijabilnih ćelija putem kvantifikovanja prisutnog ATP-a u homogenom testu gde dodavanje reagensa Cell Titer-Glo® dovodi do lize ćelije i stvaranja luminescentnog signala putem reakcije luciferaze. Luminescentni signal je proporcionalan količini prisutnog ATP-a.

Postupak: 1. dan - ploče sa ćelijama za zasejavanje (crna sa 384 bunarčića, providno dno, Microclear, TC ploče sa poklopcem Falcon br. 353962), ćelije za prikupljanje, ćelije za zasejavanje sa 1000 ćelija po 54 µl po bunarčiću na ploče za ćelije sa 384 bunarčića, za 3 dana testa. Medijum za ćelijsku kulturu: RPMI ili DMEM sa velikim sadržajem glukoze, 10% fetalni goveđi serum, 2 mM L-glutamin, P/S. Inkubirajte O/N (preko noći) na 37°C, 5% CO2.

2. dan - Dodajte lek u ćelije, razblaživanje jedinjenja, DMSO ploče (serijski 1:2 za 9 tačaka). Dodajte 20 µl jedinjenja pri 10 mM u 2. kolonu ploče sa 96 bunarčića. Izvršite serijsko razblaženje 1:2 na ploči (10 µl+20 µl 100% DMSO) za ukupno 9 tačaka koristeći polipropilenske ploče Precision Media sa 96 bunarčića sa konusnim dnom proizvođača Nunc (kat. br.249946) (razblaživanje 1:50). U sve bunarčiće dodajte 147 µl medijuma. Prenesite 3 μl DMSO jedinjenja iz svakog bunarčića na DMSO ploči u svaki odgovarajući bunarčić na

1

ploči sa medijumom pomoću Rapidplate® (Caliper, Perkin-Elmer Co.). Za 2 studije o kombinacijama lekova, prenesite jedan lek 1,5 µl DMSO jedinjenje iz svakog bunarčića na ploče sa DMSO u svaki odgovarajući bunarčić na Media Plate koristeći Rapidplate. Zatim prenesite 1,5 µl drugog leka na ploču sa medijumom.

Dodatak leka ćelijama, ćelijska ploča (razblaženje 1:10): Dodajte 6 μl medijuma jedinjenja direktno u ćelije (54 µl medijuma već na ćelijama). Inkubirajte 3 dana na 37°C, 5 % CO2u inkubatoru koji se neće često otvarati.

5. dan - Razvijte ploče, odmrznite pufer Cell Titer-Glo na sobnoj temperaturi: Uklonite ploče za ćelije sa 37°C i uravnotežite na sobnu temperaturu tokom oko 30 minuta. Dodajte Cell Titer-Glo® pufer u Cell Titer-Glo® supstrat (boca u bocu). Dodajte 30 µl Cell Titer-Glo® reagensa (Promega kat. br. G7572) u svaki bunarčić sa ćelijama. Stavite na tresilicu za ploče na oko 30 minuta. Očitajte luminiscenciju na čitaču ploča Analyst HT (pola sekunde po bunarčiću).

Testovi vijabilnosti ćelije i kombinovani testovi: Ćelije su zasejane tako da bude 1000-2000 ćelija/bunarčiću na ploče sa 384 bunarčića tokom 16 h. Drugog dana, napravljeno je devet serijskih razblaženja jedinjenja 1:2 u DMSO-u na ploči sa 96 bunarčića. Jedinjenja su dalje razblažena u medijumu za rast pomoću robota Rapidplate® (Zymark Corp., Hopkinton, MA). Razblažena jedinjenja su zatim dodata u četvorostruke bunarčiće na pločama sa 384 bunarčića i inkubirana na 37°C i 5% CO2. Nakon 4 dana, relativni broj vijabilnih ćelija izmeren je luminiscencijom korišćenjem Cell Titer-Glo® (Promega) prema uputstvu proizvođača, i očitan na Wallac Multilabel Reader® (PerkinElmer, Foster City). EC50 vrednosti su izračunate korišćenjem softvera Prism® 4.0 (GraphPad, San Diego). Lekovi u kombinovanim testovima dozirani su počevši od 4X EC50koncentracija. U slučajevima kada je EC50 leka bila > 2,5 µM, najveća korišćena koncentracija bila je 10 µM. Jedinjenja koja modulišu estrogene receptore i hemoterapeutski agensi dodavani su istovremeno ili sa 4 sata razmaka (jedno pre drugog) u svim testovima.

Dodatni primer testa proliferacije ćelija in vitro uključuje sledeće korake:

1. Alikvot od 100 µl ćelijske kulture koji sadrži oko 10<4>ćelija (vidi Tabelu 3 za ćelijske linije i vrstu tumora) u medijumu je deponovan u svaki bunarčić ploče sa 384 bunarčića sa neprozirnim zidom.

2. Pripremljeni su kontrolni bunarčići koji sadrže medijum i bez ćelija.

3. Jedinjenje je dodato u eksperimentalne bunarčiće i inkubirano 3-5 dana.

4. Ploče su približno 30 minuta uravnotežavane na sobnoj temperaturi.

5. Dodata je zapremina CellTiter-Glo® reagensa jednaka zapremini medijuma ćelijske

1

kulture koji je prisutan u svakom bunarčiću.

6. Sadržaj je 2 minuta mešan na orbitalnoj mućkalici da se izazove liza ćelije.

7. Ploča je inkubirana 10 minuta na sobnoj temperaturi kako bi se stabilizovao signal luminescencije.

8. Luminescencija je zabeležena i prikazana u grafikonima kao RLU = relativne jedinice luminescencije.

9. Analizirajte koristeći kombinaciju postupaka Chou i Talalay i analizu doznog efekta softverom CalcuSyn® (Biosoft, Cambridge, Velika Britanija) da biste dobili kombinovani indeks.

Alternativno, ćelije su zasejane sa optimalnom gustinom na ploču sa 96 bunarčića i inkubirane su 4 dana u prisustvu ispitivanog jedinjenja. Alamar Blue™ je zatim dodat u ispitivani medijum, a ćelije su inkubirane 6 sati pre očitavanja pri 544 nm ekscitacije, 590 nm emisije. EC50vrednosti su izračunate upotrebom sigmoidne krive odgovora na dozu.

Alternativno, proliferacija/vijabilnost je analizirana nakon 48 sati lečenja lekom primenom reagensa Cell Titer-Glo® (Promega Inc., Madison, WI). Tretman pomoću DMSO korišćen je kao kontrola u svim testovima održivosti. IC50vrednosti su izračunate korišćenjem XL fit softvera (IDBS, Alameda, CA)

Ćelijske linije su dobijene od ATCC (American Type Culture Collection, Manassas, VA) ili DSMZ (Deutsche Sammlung von Mikroorganismen und Zellkulturen GmbH, Braunschweig, DE). Ćelije su uzgajane u medijumu RPMI1640 sa dodatkom 10% fetalnog goveđeg seruma, 100 jedinica/ml penicilina, 2 mM L-glutamina i 100 mg/ml streptomicina (Life Technology, Grand Island, NY) na 37°C u 5% CO2.

Primer 903 MCF7 in vitro test ćelijske proliferacije

MCF7 ćelije su isprane PBS-om i zasejane u RPMI1640 (Gibco 11835-030 [-fenol+glutamin]) i 10% FBS obrađen aktivnim ugljem (Gibco 12676-029), na pločama za kulturu tkiva sa 384 bunarčića obloženim polilizinom (Greiner), sa 25.000 ćelija/ml, 40ul/bunarčiću, i inkubirane su preko noći. Jedinjenja su pripremljena u serijskom razblaženju u DMSO-u u 500-strukoj krajnjoj željenoj koncentraciji upotrebom Biomek-FX, i razblažena 50 puta u RPMI1640. Kontrolno jedinjenje fulvestrant i negativna kontrola dimetilsulfoksid su takođe pripremljeni na sličan način. 5ul koncentracije svakog pojedinačnog jedinjenja i svakog kontrolnog jedinjenja preneto je na ploču sa ćelijama. Fulvestrant je dodat u kontrolne bunarčiće sa krajnjom koncentracijom od 100 nM). DMSO je dodat u bunarčiće za negativnu kontrolu (0,2% V/V). Pet mikrolitara (5 µl) 1 nM estradiola (u RPMI 1640 bez crvenog fenola (Gibco 11835-030) dodato je u svaki bunarčić ćelijske

1

ploče (osim u kontrolne bunarčiće sa estradiolom). Ćelije su inkubirane tokom 72 sata, a zatim lizirane koristeći Cell TiterGlo reagens (Promega br. G7572) 40 µl/bunarčiću, i luminescencija je izmerena na Envision (Perkin Elmer) čitaču ploča. Podaci su analizirani pomoću softvera Genedata Screener, koristeći DMSO i uzorke tretirane fulvestrantom za definisanje 0% i 100% inhibicije, a EC50 vrednosti su izračunate primenom postavljanja krive koristeći robusni postupak.

Primer 904 Analiza peptidnog antagonista koaktivatora ER

Ispitivana jedinjenja su pripremljena kao 1 mM u DMSO-u, i serijski razblažena u 12 tačaka, 1 do 3 puta titracijom upotrebom Biomek FX na polipropilenskim pločama sa 384 bunarčića sa prozirnim konusnim dnom (Greiner kat. br. 781280). 3x intermedijarno razblaženje je pripremljeno mešanjem 1 ml svake koncentracije serijskog razblaženja jedinjenja sa 32,3 ml TR-FRET E pufera za koregulaciju (Life Technologies PV4540). 2 ml 3x intermedijarnog razblaženja jedinjenja preneto je na ploču sa 1536 bunarčića (Aurora Biotechnologies MaKO1536 crna ploča, br. 00028905) pomoću Biomek FX. Za distribuciju je korišćen Bioraptr Dispenser© (Beckman Coulter): 2 ml po bunarčiću „3x ERa rastvora“: 22 nM ERa (humani estrogeni receptor alfa, vezujući domen ESR1 liganda označenog pomoću GST, premošćujući ostaci S282-V595, bilo u sekvenci divljeg tipa ili sa mutacijama: Y537S ili D538G) u TR-FRET E puferu za koregulaciju koji sadrži 7,5 mM ditiotreitola (DTT); i 2 ml 3x test smeše (750 nM Fluorescein-PGC1a peptidna sekvenca; Life Technologies PV4421), 12 nM estradiola, 15 nM Anti-GST Tb-označenog antitela u TR-FRET E puferu za koregulaciju (sa 7,5 mM DTT). U kontrolnim bunarčićima "bez receptora" je bio pufer bez GST-ERa proteina. Ploče su centrifugirane pri 1800 o/min tokom 20 sekundi u V-spin centrifugi, i inkubirane su 2 sata na sobnoj temperaturi sa pokrivenim pločama. Merenja su izvršena pomoću Perkin Elmer EnVision fluorescentnog čitača pomoću postavke TR-FRET (gornje ogledalo: Perkin Elmer Lance/DELFIA dvostruka emisija (PE br. 2100-4160); ekscitacioni filter: Perkin Elmer UV (TFR) 340 nm (PE br. 2100-5010); emisioni filter: Chroma 495 nm/10 nm i 520 nm/25 nm (Chroma br. PV003 filteri za LanthaScreen, prečnika 25 mm za EnVision;) ekscitaciona svetlost: 100%; kašnjenje: 100 us; vremenski okvir: 200; broj uzastopnih okvira: 1; vreme između bljeskova: 2000 us; broj bljeskova: 100; broj bljeskova (2. detektor): 100. Vrednosti procenta inhibicije izračunate su u odnosu na kontrole bez jedinjenja (samo DMSO) i „kontrole bez ERa“. Postavka krive i proračuni IC50su rađeni pomoću softvera Genedata Screener.

Primer 905 In Vivo Efikasnost tumora miša kod ksenografta

Miševi: Ženke miševa sa teškom kombinovanom imunodeficijencijom (Fox Chase

1

SCID®, CB-17/IcrHsd, Harlan) ili golih miševa (Taconic Farms, Harlan) bile su starosti od 8 do 9 nedelja, i imale su raspon BW od 15,1 do 21,4 grama 0. dana studije. Životinje su hranjene i dobijale su vodu ad libitum (reverzna osmoza, 1 ppm Cl) i NIH31 modifikovanu i ozračenu Lab Diet® koja se sastoji od 18,0% sirovog proteina, 5,0% sirove masti i 5,0% sirovih vlakana. Miševi su smešteni na ozračenoj laboratorijskoj postelji za životinje ALPHA-Dri® bed-o’cobs® u statičkim mikroizolatorima na 12-satnom svetlosnom ciklusu pri 21-22 °C (70-72 °F) i 40-60% vlažnosti. PCR se posebno pridržava preporuka Vodiča za negu i upotrebu laboratorijskih životinja u pogledu zadržavanja, uzgoja, hirurških postupaka, regulacije hrane i tečnosti i veterinarske nege. Program nege i upotrebe životinja u PCR akreditovan je od strane Udruženja za procenu i akreditaciju laboratorijskih životinja za zaštitu životinja (AAALAC), što obezbeđuje poštovanje prihvaćenih standarda za negu i upotrebu laboratorijskih životinja.

Implantacija tumora: Ksenografti se iniciraju ćelijama raka. Ćelije su uzgajane u medijumu RPMI1640 sa dodatkom 10% fetalnog goveđeg seruma, 2 mM glutamina, 100 jedinica/ml penicilina, 100 µg/ml streptomicin sulfata i 25 µg/ml gentamicina. Ćelije su sakupljene tokom eksponencijalnog rasta i ponovo suspendovane u fiziološkom rastvoru puferovanom fosfatom (PBS) u koncentraciji od 5 x 10<6>ili 10 x 10<6>ćelija/ml u zavisnosti od vremena udvostručavanja ćelijske linije. Tumorske ćelije su supkutano implantirane u desni bok, a rast tumora je praćen kako se prosečna veličina približavala ciljnom opsegu od 100 do 150 mm3. Dvadeset jedan dan nakon implantacije tumora, označen kao 0. dan studije, miševi su smešteni u četiri grupe od kojih se svaka sastoji od miševa sa pojedinačnim zapreminama tumora u rasponu od 75-172 mm3 i prosečnim zapreminama tumora grupe od 120-121 mm3 (videti Dodatak A). Zapremina se izračunava koristeći formulu:

Zapremina tumora (mm<3>) = (w<2>x l)/2, gde je w = širina i l = dužina u mm tumora. Težina tumora može da se proceni uz pretpostavku da je 1 mg ekvivalentno 1 mm3 zapremine tumora.

Terapeutski agensi: Jedinjenja koja modulišu estrogene receptore i hemoterapeutski agensi uobičajeno se pripremaju od suvih praškova, čuvanih na sobnoj temperaturi i zaštićenih od svetlosti. Doze lekova se pripremaju na nedeljnom nivou u 0,5% metilceluloze: 0,2% Tween 80 u dejonizovanoj vodi („vehikulum“), i čuvan na 4°C. Vehikulum (+) je rastvarač/pufer sa etinil estradiolom (etinil estradiol, EE2) sa 0,1 mg/kg. Vehikulum (-) je rastvarač/pufer bez etinil estradiola. Doze jedinjenja se pripremaju svakog dana doziranja razblaživanjem alikvota osnovnog rastvora sterilnim fiziološkim rastvorom (0,9% NaCl). Sve doze su formulisane za isporuku navedene doze mg/kg u zapremini od 0,2 ml po 20 grama

1 1

telesne težine (10 ml/kg).

Tretman: Sve doze su prilagođene telesnoj težini pojedinačnih životinja i daju se na način koji je naznačen.

Krajnja tačka: Zapremina tumora izmerena je u 2 dimenzije (dužina i širina), koristeći Ultra Cal IV kljunasto merilo (Model 54 10 111; Fred V. Fowler Company), kako sledi: zapremina tumora (mm<3>) = (dužina x širina<2>) x 0,5 i analizirana pomoću Excel verzije 11.2 (Microsoft Corporation). Za modelovanje ponovljenog merenja zapremina tumora istih životinja tokom vremena, korišćen je linearni mešoviti efekat (LME) (Pinheiro J i sar. nlme: linear and nonlinear mixed effects models. R verzija paketa 3.192. 2009; Tan N, i sar. Clin. Cancer Res. 2011;17(6):1394-1404). Ovaj pristup se odnosi na ponovljena merenja i mali broj odustajanja zbog bilo kakve smrti životinje koja nije povezana sa lečenjem pre završetka studije. Kubna regresiona kriva korišćena je za prilagođavanje nelinearnog profila vremenskim tokovima log2 zapremine tumora na svakom nivou doze. Ovi nelinearni profili su tada bili povezani sa dozom unutar mešovitog modela. Inhibicija rasta tumora kao procenat kontrole nosača (% TGI) izračunata je kao procenat površine ispod postavljene krive (AUC) za dotičnu grupu doza dnevno u odnosu na vehikulum, koristeći sledeću formulu: % TGI = 100 x (1 - AUCdose/AUCveh). Koristeći ovu formulu, vrednost TGI od 100% ukazuje na zastoj tumora, vrednost TGI > 1%, ali < 100% označava kašnjenje rasta tumora i vrednost TGI > 100% ukazuje na regresiju tumora. Delimični odgovor (PR) za životinju definisan je kao regresija tumora > 50% ali < 100% početne zapremine tumora. Kompletan odgovor (CR) je definisan kao 100% regresija tumora (tj. bez merljivog tumora) bilo kog dana tokom studije.

Toksičnost: Životinje su merene svakodnevno tokom prvih pet dana studije i dva puta nedeljno nakon toga. Težina životinja meri se pomoću Adventurer Pro® AV812 skale (Ohaus Corporation). Procentualna promena težine je izračunata na sledeći način: promena telesne težine (%) = [(težinanovi dan- težina0. dan)/težina0. dan] x 100. Miševi su često praćeni zbog otvorenih znakova bilo kakvih neželjenih, nuspojava povezanih sa tretmanom, i kada su primećeni klinički znakovi toksičnosti. Prihvatljiva toksičnost je definisana kao grupni gubitak telesne težine (BW) manji od 20% tokom ispitivanja i ne više od jedne smrti povezane sa lečenjem (TR) na deset lečenih životinja. Bilo koji režim doziranja koji rezultira većom toksičnošću smatra se iznad maksimalne tolerisane doze (MTD). Smrt se klasifikuje kao TR ako se može pripisati nuspojavama tretmana što dokazuju klinički znakovi i/ili nekropsija, ili se takođe može klasifikovati kao TR ako zbog nepoznatih uzroka tokom razdoblja doziranja ili u roku od 10 dana od poslednje doze. Smrt je klasifikovana kao NTR

1 2

ako nema dokaza da je smrt bila povezana sa nuspojavama tretmana.

In-vivo model ksenografta kancera dojke; (MCF-7; osetljiv na tamoksifen): Peleti sa vremenskim oslobađanjem koji sadrže 0,72 mg 17-β estradiola supkutano su implantirani u nu/nu miševe. MCF-7 ćelije su uzgajane u RPMI sa 10% FBS pri 5% CO2, 37 °C. Tripsinizovane ćelije su peletirane i ponovo suspendovane u 50% RPMI (bez seruma) i 50% matrigela do 1 x 10<7>ćelija/ml. MCF-7 ćelije su supkutano injektovane (100 µl/životinji) na desnom boku 2-3 dana nakon implantacije peleta. Zapremina tumora (dužina x širina<2>/2) praćena je na dve nedelje. Kada su tumori dostigli prosečnu zapreminu od ~ 200 mm<3>, životinje su randomizovane i započeto je lečenje. Životinje su svakodnevno tretirane vehikulumom ili jedinjenjem tokom 4 nedelje. Zapremina tumora i telesna težina praćene su na dvonedeljnom nivou u toku studije.

In vivo model ksenografta kancera dojke; (Model otporan na tamoksifen): Ženke nu/nu miševa (sa dodatnim peletima 17-β estradiola; 0,72 mg; 60 dana sporo oslobađanje) sa MCF-7 tumorima (srednja zapremina tumora 200 mm<3>) tretirane su tamoksifenom (citratom) oralnim putem. Zapremina tumora (dužina x širina<2>/2) i telesna težina proveravane su dva puta nedeljno. Nakon značajnog antitumorskog odgovora prilikom kojeg je zapremina tumora ostala statična, očigledan rast tumora prvo je uočen nakon otprilike 100 dana lečenja. Nakon 120 dana lečenja, doza tamoksifena je povećana. Tumori koji brzo rastu smatraju se otpornim na tamoksifen i biraju se za in vivo prenošenje u nove životinje domaćine. Fragmenti tumora (~ 100 mm)<3>/životinji) iz tumora otpornih na tamoksifen supkutano su implantirani u desni bok ženki nu/nu miševa (sa peletima 17-β estradiola (0,72 mg; 60 dana sporo oslobađanje)). Preneti tumori su održavani pod stalnom selekcijom tamoksifena, i zapremina tumora (dužina x širina<2>/2) praćena je svake nedelje. Kada zapremina tumora dostigne ~ 150-250 mm<3>, životinje se randomizuju u grupe za lečenje (prosečna zapremina tumora 200 mm<3>) i lečenje tamoksifenom se prekida. Životinje su svakodnevno tretirane vehikulumom ili jedinjenjem tokom 4 nedelje. Zapremina tumora i telesna težina praćene su dva puta nedeljno u toku studije.

Primer 906 Test vlažne mase nezrele materice

Ženke nezrelih CD-IGS pacova (stare 21 dan po dolasku) tretirane su tri dana. Životinje su dozirane svakodnevno tokom tri dana. Kod režima antagonista, vehikulum ili ispitivano jedinjenje davano je oralno putem gavaže, a 15 minuta kasnije oralna doza od 0,1 mg/kg etinil estradiola. Kod režima agonista, vehikulum ili ispitivano jedinjenje davano je oralno putem gavaže. Četvrtog dana, 24 sata nakon doziranja, prikupljena je plazma za farmakokinetičku analizu. Odmah nakon prikupljanja plazme, životinje su eutanizovane, a

1

materica odstranjena i odmerena.

Materica i jajnici 2 životinje po grupi su fiksirani u 10% neutralno puferizovanom formalinu i ugrađeni u parafinu, sekcirani i obojeni hematoksilinom i eozinom (SDPath). Obojena tkiva je analizirao i tumačio certifikovani patolog. Materica i jajnici 4 životinje u grupi brzo su smrznuti u tečnom N2za transkripcionu analizu, i ispitan je odabrani skup gena koji je modulisan estrogenim receptorom.

Miševi su tretirani jedinjenjima formule I (1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)oksi)fenil)-2-(2-fluor-2-metilpropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indolom 101 i (1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-(2-(3-(fluormetil)azetidin-1-il)etoksi)fenil)-2-(2-fluor-2-metilpropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indolom 102, tamoksifenom, fulvestrantom, AZD9496 (WO 2014/191726, primer 1, strana 74; US 9155727), i sa dve kontrole: Vehikulum i vehikulum plus etinil estradiol (EE). Sva jedinjenja su dozirana PO, QDx3. Vlažna masa materice (UWW): Izračunati su odnosi telesne težine. Srednja visina endometrijuma poprečnog preseka materice izmerena je histološkim postupkom. Visina ćelija endometrijuma izmerena je od bazne membrane do apikalne (luminalne) površine pomoću dijaskopa pri uvećanju 20x. Izbegavana su posredno izrezana područja. U agonističkom načinu UWW testa, jedinjenja formule I 101 i 102 su antagonisti, dok je AZD9496 delimični agonist.

Primer 90710-dnevni test vlažne mase materice odrasle jedinke

Ženke CD-IGS pacova (stare 69 dana, Charles River Laboratories) kupljene su i podeljene u grupe. Grupa 1 je ovariektomizovana kod dobavljača (Charles River Laboratories) u dobi od 60 dana, i studija je započeta 2 nedelje nakon operacije, dok su grupe 2-8 bile netaknute. Vehikulum ili ispitivano jedinjenje davani su oralno tokom 10 dana. Dva sata nakon 10. i finalne doze, izvršene su srčane punkcije, i prikupljen je serum za farmakokinetičke analize i analize estradiola. Odmah nakon prikupljanja seruma, životinje su eutanizovane, a materica i jajnici odstranjeni i izmereni.

1 4

Claims (28)

1. PATENTNI ZAHTEVI 1. Jedinjenje, odabrano od Formule Ih:

   ili njihovi stereoizomeri, tautomeri ili farmaceutski prihvatljive soli, pri čemu: Y<2>je −(CH2)-; R<a>je izabran od H, C1-C6alkila, C2-C8alkenila, propargila, C3-C6cikloalkila i C3-C6heterociklila, opciono supstituisanog sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih od F, Cl, Br, I, CN, OH, OCH3i SO2CH3; R<b>je nezavisno izabran od H, −O(C1-C3alkil), C1-C6alkila, C2-C8alkenila, propargila, −(C1-C6alkildiil)-(C3-C6cikloalkil), C3-C6cikloalkila i C3-C6heterociklila, opciono supstituisanog sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih od F, Cl, Br, I, CN, −CH2F, −CHF2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH2CH2F, OH, OCH3i SO2CH3; R<c>je izabran od H, C1-C6alkila, alila, propargila, opciono supstituisanog sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih od F, Cl, Br, I, CN, OH, OCH3i SO2CH3; R<1>, R<2>, R<3>i R<4>su nezavisno izabrani od H, F, Cl, Br, I, −CN, −CH3, −CH2CH3, −CH(CH3)2, −CH2CH(CH3)2, −CH2OH, −CH2OCH3, −CH2CH2OH, −C(CH3)2OH, −CH(OH)CH(CH3)2, −C(CH3)2CH2OH, −CH2CH2SO2CH3, −CH2OP(O)(OH)2, −CH2F, −CHF2, −CH2NH2, −CH2NHSO2CH3, −CH2NHCH3, −CH2N(CH3)2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH(CH3)CN, −C(CH3)2CN, −CH2CN, −CO2H, −COCH3, −CO2CH3, −CO2C(CH3)3, −COCH(OH)CH3, −CONH2, −CONHCH3, −CONHCH2CH3, −CONHCH(CH3)2, −CON(CH3)2, −C(CH3)2CONH2, −NH2, −NHCH3, −N(CH3)2, −NHCOCH3, −N(CH3)COCH3, −NHS(O)2CH3, −N(CH3)C(CH3)2CONH2, −N(CH3)CH2CH2S(O)2CH3, −NO2, =O, −OH, −OCH3, −OCH2CH3, −OCH2CH2OCH3, −OCH2CH2OH, −OCH2CH2N(CH3)2, −OP(O)(OH)2, −S(O)2N(CH3)2, −SCH3, −S(O)2CH3, −S(O)3H, ciklopropila, ciklopropilamida, ciklobutila, oksetanila, azetidinila, 1-metilazetidin-3-il)oksi, N-metil-N-oksetan-3-ilamino, azetidin-1-ilmetila, benziloksifenila, pirolidin-1-ila, pirolidin-1-il-metanona, piperazin-1-ila, morfolinometila, morfolino-metanona i morfolino; R<5>je izabran od H, C1-C9alkila, C3-C9cikloalkila, C3-C9heterocikla, C6-C9arila, C6C9heteroarila, −(C1-C6alkildiil)-(C3-C9cikloalkil), −(C1-C6alkildiil)-(C3-C9heterocikla), C(O)R<b>, C(O)NR<a>, SO2R<a>i SO2NR<a>, opciono supstituisanog sa jednim ili više od halogena, CN, OR<a>, N(R<a>)2, C1-C9alkila, C3-C9cikloalkila, C3-C9heterocikla, C6-C9arila, C6-C9heteroarila, C(O)R<b>, C(O)NR<a>, SO2R<a>i SO2NR<a>; R<6>je izabran od F, Cl, Br, I, −CN, −CH3, −CH2CH3, −CH(CH3)2, −CH2CH(CH3)2, −CH2OH, −CH2OCH3, −CH2CH2OH, −C(CH3)2OH, −CH(OH)CH(CH3)2, −C(CH3)2CH2OH, −CH2CH2SO2CH3, −CH2OP(O)(OH)2, −CH2F, −CHF2, −CH2NH2, −CH2NHSO2CH3, −CH2NHCH3, −CH2N(CH3)2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH2CH2F, −CH(CH3)CN, −C(CH3)2CN, −CH2CN, −CO2H, −COCH3, −CO2CH3, −CO2C(CH3)3, −COCH(OH)CH3, −CONH2, −CONHCH3, −CONHCH2CH3, −CONHCH(CH3)2, −CON(CH3)2, −C(CH3)2CONH2, −NH2, −NHCH3, −N(CH3)2, −NHCOCH3, −N(CH3)COCH3, −NHS(O)2CH3, −N(CH3)C(CH3)2CONH2, −N(CH3)CH2CH2S(O)2CH3, −NO2, =O, −OH, −OCH3, −OCH2CH3, −OCH2CH2OCH3, −OCH2CH2OH, −OCH2CH2N(CH3)2, −OP(O)(OH)2, −S(O)2N(CH3)2, −SCH3, −S(O)2CH3, −S(O)3H, ciklopropila, ciklopropilamida, ciklobutila, oksetanila, azetidinila, 1-metilazetidin-3-il)oksi, N-metil-N-oksetan-3-ilamino, azetidin-1-ilmetila, benziloksifenila, pirolidin-1-ila, pirolidin-1-ilmetanona, piperazin-1-ila, morfolinometila, morfolino-metanona i morfolino; R<7>je F, Cl, Br, I, −CN, −CH3, −CH2CH3, −CH(CH3)2, −CH2CH(CH3)2, −CH2OH, −CH2OCH3, −CH2CH2OH, −C(CH3)2OH, −CH(OH)CH(CH3)2, −C(CH3)2CH2OH, −CH2CH2SO2CH3, −CH2OP(O)(OH)2, −CH2F, −CHF2, −CH2NH2, −CH2NHSO2CH3, −CH2NHCH3, −CH2N(CH3)2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH(CH3)CN, −C(CH3)2CN, −CH2CN, −CO2H, −COCH3, −CO2CH3, −CO2C(CH3)3, −COCH(OH)CH3, −CONH2, −CONHCH3, −CONHCH2CH3, −CONHCH(CH3)2, −CON(CH3)2, −C(CH3)2CONH2, −NH2, −NHCH3, −N(CH3)2, −NHCOCH3, −N(CH3)COCH3, −NHS(O)2CH3, −N(CH3)C(CH3)2CONH2, −N(CH3)CH2CH2S(O)2CH3, −NO2, =O, −OH, −OCH3, −OCH2CH3, −OCH2CH2OCH3, −OCH2CH2OH, −OCH2CH2N(CH3)2, −OP(O)(OH)2, −S(O)2N(CH3)2, −SCH3, −S(O)2CH3, −S(O)3H, ciklopropil, ciklopropilamid, oksetanil, azetidinil, 1-metilazetidin-3-il)oksi, N-metil-N-oksetan-3-ilamino, azetidin-1-ilmetil, benziloksifenil, pirolidin-1-il, pirolidin-1-il-metanon, piperazin-1-il, morfolinometil, morfolino-metanon i morfolino; m je izabran od 0, 1, 2, 3 i 4; i n je izabran od 0, 1, 2, 3 i 4; pri čemu, alkildiil, arildiil, karbociklildiil, heterociklildiil i heteroarildiil su opciono supstituisani sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih od F, Cl, Br, I, −CN, −CH3, 1 −CH2CH3, −CH(CH3)2, −CH2CH(CH3)2, −CH2OH, −CH2OCH3, −CH2CH2OH, −C(CH3)2OH, −CH(OH)CH(CH3)2, −C(CH3)2CH2OH, −CH2CH2SO2CH3, −CH2OP(O)(OH)2, −CH2F, −CHF2, −CF3, −CH2CF3, −CH2CHF2, −CH2CH2F, −CH(CH3)CN, −C(CH3)2CN, −CH2CN, −CH2NH2, −CH2NHSO2CH3, −CH2NHCH3, −CH2N(CH3)2, −CO2H, −COCH3, −CO2CH3, −CO2C(CH3)3, −COCH(OH)CH3, −CONH2, −CONHCH3, −CON(CH3)2, −C(CH3)2CONH2, −NH2, −NHCH3, −N(CH3)2, −NHCOCH3, −N(CH3)COCH3, −NHS(O)2CH3, −N(CH3)C(CH3)2CONH2, −N(CH3)CH2CH2S(O)2CH3, −NO2, =O, −OH, −OCH3, −OCH2CH3, −OCH2CH2OCH3, −OCH2CH2OH, −OCH2CH2N(CH3)2, −OP(O)(OH)2, −S(O)2N(CH3)2, −SCH3, −S(O)2CH3, −S(O)3H, ciklopropila, ciklopropilamida, ciklobutila, oksetanila, azetidinila, 1-metilazetidin-3-il)oksi, N-metil-N-oksetan-3-ilamino, azetidin-1-ilmetila, benziloksifenila, pirolidin-1-ila, pirolidin-1-il-metanona, piperazin-1-ila, morfolinometila, morfolino-metanona i morfolino.
2. 2. Jedinjenje prema zahtevu 1, pri čemu, R<c>je H.
3. 3. Jedinjenje prema zahtevu 1, pri čemu, R<1>i R<2>su H.
4. 4. Jedinjenje prema zahtevu 1, pri čemu, R<3>je H i R<4>je −CH3.
5. 5. Jedinjenje prema zahtevu 1, pri čemu, R<5>je C1-C6fluoralkil.
6. 6. Jedinjenje prema zahtevu 1, pri čemu, m je 0.
7. 7. Jedinjenje prema zahtevu 1 izabrano od: N-(3,5-difluor-4-((1R,3R)-2-(2-fluor-2-metilpropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amina; (R)-3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ola; (S)-3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ola; (R)-2-fluor-3-((1R,3R)-1-(2-fluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2-metilpropan-1-ola; (S)-2-fluor-3-((1R,3R)-1-(2-fluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2-metilpropan-1-ola; (R)-2-fluor-3-((1R,3R)-1-(4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2-metilpropan-1-ola; (S)-2-fluor-3-((1R,3R)-1-(4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2-metilpropan-1-ola; N-(3,5-difluor-4-((1R,3R)-3-metil-2-(2,2,2-trifluoretil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amina; 1 1-(3-fluorpropil)-N-[4-[(1R,3R)-3-metil-2-metilsulfonil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol-1-il]fenil]azetidin-3-amina; N-[3,5-difluor-4-[(1R,3R)-3-metil-2-metilsulfonil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol-1-il]fenil]-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amina; 1-(3-fluorpropil)-N-[4-[(1S,3R)-3-metil-2-metilsulfonil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol-1-il]fenil]azetidin-3-amina; N-[3,5-difluor-4-[(1S,3R)-3-metil-2-metilsulfonil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol-1-il]fenil]-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amina; 3-[(1R,3R)-1-[2,6-difluor-4-[[1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il]amino]fenil]-3-metil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol-2-il]-2,2-difluor-propan-1-ola; (2R)-3-[(1R,3R)-1-[2,6-difluor-4-[[1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il]amino]fenil]-3-metil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol-2-il]-2-metil-propionske kiseline; 3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2,2-difluorpropan-1-ola; 3-((1S,3S)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2,2-difluorpropan-1-ola; (2S)-3-[(1R,3R)-1-[2,6-difluor-4-[[1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il]amino]fenil]-3-metil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol-2-il]-2-metil-propionske kiseline; N-(3,5-difluor-4-((1R,3R)-6-fluor-3-metil-2-(2,2,2-trifluoretil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amina; N-(3,5-difluor-4-((1S,3S)-6-fluor-3-metil-2-(2,2,2-trifluoretil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amina; 3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2,2-dimetilpropionske kiseline; N-(3,5-difluor-4-((1R,3R)-6-fluor-3-metil-2-(metilsulfonil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amina; N-(3,5-difluor-4-((1S,3S)-6-fluor-3-metil-2-(metilsulfonil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amina; N-(4-((1R,3R)-2-(2,2-difluoretil)-6-fluor-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)-3,5-difluorfenil)-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amina; N-(4-((1S,3S)-2-(2,2-difluoretil)-6-fluor-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)-3,5-difluorfenil)-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amina; N-(3,5-difluor-4-((1R,3R)-7-fluor-3-metil-2-(2,2,2-trifluoretil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amina; 1 N-(3,5-difluor-4-((1S,3S)-7-fluor-3-metil-2-(2,2,2-trifluoretil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amina; (S)-3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-5-fluor-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ola; (R)-3-((1S,3S)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-5-fluor-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ola; (R)-3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-5-fluor-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ola; (S)-3-((1S,3S)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-5-fluor-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ola; N-(3,5-difluor-4-((1R,3R)-2-(2-fluor-2-metilpropil)-3-metil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)-1-(3-fluorpropil)-N-metilazetidin-3-amina; (R)-N-(4-(2-(2,2-difluoretil)-3,3-dimetil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)-3,5-difluorfenil)-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amina; (S)-N-(4-(2-(2,2-difluoretil)-3,3-dimetil-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)-3,5-difluorfenil)-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amina; N-(3,5-difluor-4-((1R,3R)-5-fluor-3-metil-2-(2,2,2-trifluoretil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amina; N-(3,5-difluor-4-((1S,3S)-5-fluor-3-metil-2-(2,2,2-trifluoretil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amina; N-(3,5-difluor-4-((1S,3S)-8-fluor-3-metil-2-(2,2,2-trifluoretil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amina; N-(3,5-difluor-4-((1R,3R)-8-fluor-3-metil-2-(2,2,2-trifluoretil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amina; (S)-3-((1S,3S)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-7-fluor-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ola; (R)-3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-7-fluor-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ola; (S)-3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-7-fluor-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ola; (R)-3-((1S,3S)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-7-fluor-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ola; 3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-5-fluor-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2,2-difluorpropan-1-ola; 1 3-((1S,3S)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-5-fluor-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2,2-difluorpropan-1-ola; (R)-3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2-fluor-2-(hidroksimetil)propannitrila; (S)3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2-fluor-2-(hidroksimetil)propannitrila; (R)-3-(1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-3,3-dimetil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2,2-difluoripropan-1-ola; (S)-3-(1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-3,3-dimetil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2,2-difluoripropan-1-ola; 3-((1S,3S)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-8-fluor-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2,2-difluorpropan-1-ola; 3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-8-fluor-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2,2-difluorpropan-1-ola; 3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-7-fluor-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2,2-difluorpropan-1-ola; 3-((1S,3S)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-7-fluor-3-metil-3,4-dihidro-1H-pirido[3,4-b]indol-2(9H)-il)-2,2-difluorpropan-1-ola; N-[4-[(1R,3R)-2-(2,2-difluoretil)-3-metil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol-1-il]-3,5-difluor-fenil]-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amina; (R)-3-((2R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ola; (S)-3-((1S,3S)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ola; (S)-3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ola; (R)-3-((1R,3S)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2-fluor-2-metilpropan-1-ola;
8. 8. Jedinjenje formule Ih prema zahtevu 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu, jedinjenje formule Ih je 3-[(1R,3R)-1-[2,6-difluor-4-[[1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il]amino]fenil]-3-metil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol-2-il]-2,2-difluor-propan-1-ol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so 1
9. 9. Jedinjenje formule Ih prema zahtevu 1, pri čemu, jedinjenje formule Ih je 3-[(1R,3R)-1-[2,6-difluor-4-[[1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il]amino]fenil]-3-metil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol-2-il]-2,2-difluor-propan-1-ol
10. 10. Farmaceutski prihvatljiva so jedinjenja formule Ih prema zahtevu 1, pri čemu, jedinjenje formule Ih je 3-[(1R,3R)-1-[2,6-difluor-4-[[1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il]amino]fenil]-3-metil-1,3,4,9-tetrahidropirido[3,4-b]indol-2-il]-2,2-difluor-propan-1-ol
11. 11. Jedinjenje formule Ih prema zahtevu 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu, jedinjenje formule Ih je 3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2,2-difluorpropan-1-ol ili njegova farmaceutski prihvatljiva so 1 1
12. 12. Jedinjenje formule Ih prema zahtevu 1, pri čemu, jedinjenje formule Ih je 3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2,2-difluorpropan-1-ol
13. 13. Farmaceutski prihvatljiva so jedinjenja formule Ih prema zahtevu 1, pri čemu, jedinjenje formule Ih je 3-((1R,3R)-1-(2,6-difluor-4-((1-(3-fluorpropil)azetidin-3-il)amino)fenil)-6-fluor-3-metil-1,3,4,9-tetrahidro-2H-pirido[3,4-b]indol-2-il)-2,2-difluorpropan-1-ol
14. 14. Jedinjenje formule Ih prema zahtevu 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu, jedinjenje formule Ih je N-(3,5-difluor-4-((1R,3R)-7-fluor-3-metil-2-(2,2,2-trifluoretil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amin ili njegova farmaceutski prihvatljiva so 1 2
15. 15. Jedinjenje formule Ih prema zahtevu 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu, jedinjenje formule Ih je N-(3,5-difluor-4-((1R,3R)-3-metil-2-(2,2,2-trifluoretil)-2,3,4,9-tetrahidro-1H-pirido[3,4-b]indol-1-il)fenil)-1-(3-fluorpropil)azetidin-3-amin ili njegova farmaceutski prihvatljiva so
16. 16. Farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje iz bilo kog od zahteva 1 do 15 i farmaceutski prihvatljiv ekscipijens.
17. 17. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 do 15 za upotrebu u vidu terapeutski aktivne supstance.
18. 18. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 do 15 za upotrebu u lečenju bolesti ili poremećaja povezanog sa ER, pri čemu je navedena bolest ili poremećaj povezan sa ER kancer odabran od kancera dojke, kancera pluća, kancera jajnika, kancera endometrijuma, kancera prostate i kancera materice.
19. 19. Jedinjenje za upotrebu prema zahtevu 18, pri čemu je kancer kancer dojke.
20. 20. Jedinjenje za upotrebu prema zahtevu 19, pri čemu je kancer dojke metastatski kancer dojke pozitivan na hormonski receptor.
21. 21. Jedinjenje za upotrebu prema zahtevu 19, pri čemu, kancer dojke je kancer dojke zavistan od hormona.
22. 22. Jedinjenje za upotrebu prema zahtevu 19, pri čemu, kancer dojke je kancer dojke zavistan od estrogenog receptora.
23. 23. Jedinjenje za upotrebu prema zahtevu 19, pri čemu, kancer dojke je hormonski refraktorni kancer dojke. 1
24. 24. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kom od zahteva 19 do 23, pri čemu je kancer otporan na antihormonsko lečenje.
25. 25. Jedinjenje za upotrebu prema zahtevu 24, pri čemu antihormonsko lečenje obuhvata tamoksifen, fulvestrant, steroidne inhibitore aromataze ili nesteroidne inhibitore aromataze.
26. 26. Jedinjenje za upotrebu prema zahtevu 19, pri čemu, kancer dojke nikada nije lečen hemoterapijom.
27. 27. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kom od zahteva 19 do 26, pri čemu se jedinjenje primenjuje u kombinaciji sa inhibitorom CDK4/6.
28. 28. Jedinjenje za upotrebu prema zahtevu 27, pri čemu je inhibitor CDK4/6 palbociklib, ribociklib ili LY283519. Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5 1 4