RS60873B1 - Biološki kvasac, postupak za njegovo dobijanje i upotrebe - Google Patents

Description

Opis

Oblast tehnike pronalaska

[0001] Ovaj pronalazak odnosi se na postupak za proizvodnju kvasca. On se naročito odnosi na postupak za proizvodnju biološkog kvasca koji obuhvata upotrebu supstrata biološkog porekla naročito biološkog supstrata koji dozvoljava ispunjavanje nutritivnih potreba kvasca za fosforom. Postupak ovog pronalaska omogućava dobijanje biološkog kvasca i ekstrakata kvasaca koji su u skladu sa REGULATIVOM (CE) 834/2007 Evropske Unije.

Stanje tehnike / problem koji treba rešiti

[0002] BE 421525 opisuje upotrebu fitina ili fitinske kiseline kao hrane za kvasac.

[0003] EP 0852910 opisuje azotnu kompoziciju nastalu hidrolizom pšeničnog glutena i postupak za njenu proizvodnju.

[0004] Dokument Bärbel Hahn-Hägerdal opisuje ulogu podloga za uzgajanje u razvoju sojeva kvasca za industrijske upotrebe.

[0005] Da bi se razmnožio, kvascu su potrebni izvori ugljenika i energije, poput mešavine šećera glukoze, fruktoze i saharoze. Njemu su takođe potrebni azot, fosfor, kiseonik i drugi oligoelementi uključujući između ostalih magnezijum, natrijum, kalijum, cink, bakar ili mangan i faktori rasta uključujući biotin, inozitol, pantotensku kiselinu, tiamin, piridoksin, nikotinsku kiselinu ili čak para-aminobenzoevu kiselinu. U klasičnoj proizvodnji kvasaca uglavnom se koriste melase šećerne trske ili repe kao kombinovani izvor ugljenika i energije. Ove melase zadovoljavaju većinu potreba kvasca za ugljenikom, mineralima, oligoelementima i vitaminima.

[0006] Sadržaj azota u kvascu varira od 6 do 9% suve materije kvasca odnosno od 37 do 56% proteina. Međutim, azotni udeo u melasama je uglavnom nedovoljan. Prema tome, izvor azota u podlozi za uzgajanje uobičajeno se javlja u obliku hidroksida ili drugih soli amonijuma ili uree.

[0007] Melasi nedostaje fosfora. Sadržaj fosfora u kvascu izražen sa P2O5predstavlja uglavnom trećinu azotnog, odnosno od 2 do 3% suve materije. Fosfor se uglavnom dodaje u obliku fosforne kiseline ili njenih soli.

[0008] Evropska regulativa nameće striktna pravila za proizvodnju biološkog kvasca, bilo da je on namenjen za ljudsku ishranu ili za životinjsku ishranu i bez obzira na primenu kojoj je pomenuti kvasac namenjen (proizvodnja hleba, ekstrakti kvasaca, proizvodnja vina itd...).

[0009] Dakle, upotrebljivi su samo supstrati proizvedeni na biološki način (REGULATIVA (CE) N° 834/2007). Međutim, derogacijom (REGULATIVA (CE) N° 889/2008 posle modifikacije REGULATIVOM (CE) N°1254/2008) dozvoljava se 5% nebiološkog ekstrakta ili autolizata kvasca (EXL) računato na osnovu suve materije bioloških supstrata jer proizvođači nisu u stanju da biološkom proizvodnjom dobiju ekstrakt ili autolizat kvasca.

[0010] Zakonodavac je uveo ovu derogaciju upotrebe nebiološkog EXL-a radi dopune udela azota, fosfora, vitamina i minerala koji su apsolutno neophodni za proizvodnju biološkog kvasca.

[0011] Dakle, industrijska proizvodnja kvasca zamisliva je samo ukoliko su nutritivne potrebe kvasca potpuno pokrivene.

[0012] Dok biološki supstrati korišćeni za proizvodnju biološkog kvasca predstavljaju melase šećerne trske i šećerne repe kao i dok je izvor proteina izolovan iz poljoprivrednog proizvoda dobijenog biološkom poljoprivredom, ovi supstrati obezbeđuju dovoljne količine šećera, azota i dela minerala i vitamina neophodnih za rast.

[0013] Međutim, potreba za fosforom nije ispunjena. U tom slučaju, upotreba autolizata kvasca obezbeđuje njeno pokrivanje. Ali, sve i da se izabere autolizat naročito bogat fosforom, maseno ograničenje njegove upotrebe tek nesavršeno pokriva potrebe industrijske proizvodnje i zaista joj ograničava kvalitet i regularnost.

[0014] Izrada supstrata bogatog fosforom proizvedenog na biološki način omogućila bi rešavanje prethodno navedenog problema, a time i proizvodnju bioloških kvasaca i ekstrakata kvasaca u skladu sa Regulativama Evropske Unije.

[0015] Podnosilac je pronašao da određeni proizvodi biološkog porekla bogati fitinskom kiselinom predstavljaju, nakon rastvaranja i hidrolize, izvor fosfora koji kvasac može efikasno asimilovati.

Kratak sadržaj pronalaska

[0016] Predmet ovog pronalaska je postupak za uzgajanje biološkog kvasca koji obuhvata korišćenje izvora ugljenika, azota i fosfora biološkog porekla, kakav je definisan u bilo kom od patentnih zahteva 1 do 13.

[0017] Izvor fosfora biološkog porekla prema ovom pronalasku predstavlja prečišćen rastvor bogat fosforom dobijen postupkom koji obuhvata najmanje jednu fazu rastvaranja i hidrolize supstrata ili mešavine supstrata biljnog porekla bogatog(ih) fitinskom kiselinom.

[0018] Ovaj pronalazak opisuje prečišćen rastvor biološkog porekla bogat fosforom koji kvasac može asimilovati.

[0019] Ovaj pronalazak podjednako opisuje upotrebu prečišćenog rastvora biološkog porekla bogatog fosforom za proizvodnju biološkog kvasca.

[0020] Ovaj pronalazak nadalje opisuje biološki kvasac u skladu sa regulativama Evropske Unije.

[0021] Ovaj pronalazak takođe opisuje ekstrakt biološkog kvasca u skladu sa regulativama Evropske Unije.

Detaljan opis pronalaska

[0022] Predmet ovog pronalaska je postupak za proizvodnju biološkog kvasca koji obuhvata korišćenje supstrata biološkog porekla koji mogu da obezbede sve nutrijente neophodne za rast kvasca, kakav je definisan prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 13.

[0023] Ovi supstrati su poželjno melasa kao izvor šećera, izvor hidrolizovanih bioloških proteina kao izvor azota i najmanje jedan prečišćen rastvor bogat fosforom kao izvor fosfora.

[0024] Postupak ovog pronalaska takođe obuhvata upotrebu drugih supstanci neophodnih za rast kvasca odabranih od onih koje su dozvoljene evropskom regulativom poput natrijumkarbonata, mlečne ili limunske kiseline i biljnih ulja.

[0025] Postupak ovog pronalaska koristi melasu biološkog porekla kao izvor šećera. Prema jednom načinu ostvarivanja ovog pronalaska, korišćena melasa odabrana je od melase šećerne trske i melase šećerne repe. Prema ovom pronalasku poželjno je zajednički koristiti melase šećerne trske i šećerne repe u odnosu obuhvaćenom između 50/50 i 80/20 kako bi se iskoristili njihovi različiti sastavi u pogledu minerala i vitamina. Prema poželjnom načinu ostvarivanja ovog pronalaska odnos melasa šećerne trske/melasa šećerne repe obuhvaćen je između 65/35 i 75/25, a poželjnije blizu 70/30.

[0026] Prema ovom pronalasku, biološki izvor azota je izvor hidrolizovanih bioloških proteina, odabranih od proteina pirinča, graška, krompira, pšenice, soje, lucerke, spiruline i glutena.

[0027] Prema poželjnom načinu ostvarivanja ovog pronalaska, biološki izvor azota je hidrolizovani gluten.

[0028] Hidroliza biološkog izvora azota može se izvesti enzimskim koktelom koji obezbeđuje stopu rastvaranja suve materije blizu 80% i prinos azota od 80 do 85%. Ovaj enzimski koktel obuhvata mešavinu endoproteaza i egzopeptidaza, poželjno celu ili deo mešavine Neutraze, Alkalaze, Kristalaze i Flavurzima. Ovi ne-GMO enzimi dozvoljeni su za proizvodnju hidrolizata proteina.

[0029] Prema ovom pronalasku, udeo fosfora pokriva se upotrebom prečišćenog rastvora biološkog porekla i bogatog fosforom. Ovaj se rastvor dobija rastvaranjem i hidrolizom biljnog supstrata biološkog porekla bogatog fitinskom kiselinom, pri čemu se fosfor oslobađa u obliku neorganskog fosfata nakon rastvaranja i hidrolize fitinske kiseline.

[0030] Prema ovom pronalasku, pod biološkim supstratom bogatim fitinskom kiselinom podrazumeva se biljni supstrat biološkog porekla koji obuhvata od 2 do 18g fosfora po KG supstrata čijih je od 60 do 80% u obliku fitinske kiseline.

[0031] Supstrat bogat fitinskom kiselinom prema ovom pronalasku odabran je iz grupe biljaka navedenih u tabeli I, koja sledi:

Tabela I: Ukupan sadržaj fosfora, odnos fitinskog fosfora prema ukupnom fosforu i aktivnost fitaze različitih sirovina (prema Sauvant 2002).

a

[0032] Kao što je naznačeno u gornjoj tabeli, određeni supstrati bogati fitinskom kiselinom imaju manje ili više izraženu aktivnost fitaze. Supstrat biološkog porekla bogat fitinskom kiselinom prema ovom pronalasku biće odabran prema:

- njegovom značajnom sadržaju fosfora (interesna grupa 1);

- njegovom značajnom sadržaju fosfora i njegovom bogatstvu u aktivnosti fitaze (interesna grupa 2);

- njegovom bogatstvu u aktivnosti fitaze (interesna grupa 3).

[0033] Pored fosfora, suštinski prisutnog u obliku fitinske kiseline, ova jedinjenja takođe sadrže proteine ili čak skrob, pri čemu su ta jedinjena veoma korisna za rast kvasca.

[0034] Na primer, prosečni sastav pšeničnih mekinja i sojine sačme je:

za pšenične mekinje:

- sadržaj suve materije 87% u proizvodu kao takvom (TQ)

- fosfor: oko 1% (TQ), odnosno oko 10g fosfora po Kg proizvoda, u obliku 80% fitinske kiseline. Aktivnost fitaze 1770 U/kg

- proteini: 15 do 18% (TQ)

- skrob: 20% (TQ)

za sojinu sačmu:

- sadržaj suve materije: 88 do 93% (TQ)

- fosfor: 0,6% (TQ), (odnosno oko 6g fosfora po Kg) u obliku fitinske kiseline (60%) i fosfolipida. Aktivnost fitaze 20 U/kg

- proteini: 41% (TQ).

[0035] Ova jedinjenja neophodno je hidrolizovati radi oslobađanja supstanci koje kvasac može asimilovati jer kvasac ne može asimilovati ni fitinsku kiselinu ni proteine i skrob kao takve.

[0036] Fitinsku kiselinu, molekulske formule C6H18O24P6, čine jezgro inozitola i 6 fosfatnih grupa (InsP6). Pod dejstvom fitaze, fitinska kiselina se hidrolizuje u obliku neorganskog monofosfata i fosfata mioinozitola nižeg stepena fosforilacije (InsP5 u InsP1) i u slobodni mio-inozitol u određenim slučajevima kao što je opisano u EP 1910531 B1.

[0037] Fitaza korišćena za ovu hidrolizu može biti endogena u jednom od bogatih supstrata korišćenih u mešavini koju treba hidrolizovati ili egzogena u slučaju da mešavina biljaka koju treba hidrolizovati nema dovoljno aktivnosti endogene fitaze.

[0038] Treba napomenuti da pšenične mekinje ne zahtevaju upotrebu egzogene fitaze. Naročito je interesantno rastvaranje fosfora iz pšeničnih mekinja bez pribegavanja aktivnosti egzogene fitaze jer je snabdevanje fitazom koja nije iz GMO-a (obaveza biološke regulative) teško.

[0039] Mešavina biljaka, poput onih opisanih u tabeli I, može obezbediti udeo aktivnosti fitaze čak i kada se korišćena biljka ne može na prvi pogled kvalifikovati kao bogata fosforom (supstrati interesne grupe 3 iz tabele I).

[0040] Rastvaranje i hidroliza fitinske kiseline izvode se prema postupku koji obuhvata najmanje sledeće faze:

- mlevenje biološkog supstrata bogatog fitinskom kiselinom,

- suspendovanje u vodi i zagrevanje suspenzije, i

- enzimsku deaktivaciju.

[0041] Na primer, mlevenje se izvodi pomoću mlina sa čekićem opremljenog rešetkom od 800µm. Ali, može se koristiti bilo koji tip mlina.

[0042] Suspendovanje u vodi izvodi se u proporciji od 100 do 250g, a poželjno od 160 do 180g samlevenog proizvoda po Kg krajnje suspenzije. Ta suspenzija se zagreva na temperaturi obuhvaćenoj između 40 i 50°C tokom 5 do 20 sati.

[0043] Za enzimsku deaktivaciju, suspenzija se uvodi na temperaturu od 90°C tokom perioda u opsegu od 15 do 30 minuta, čime se takođe obezbeđuje pasterizacija supstrata.

[0044] Nekada je neophodno dodati suspenziji egzogenu fitazu kako bi se pojačala ili dopunila aktivnost endogene fitaze. U tom se slučaju egzogena fitaza koristi u proporciji od 15 do 25g po Kg samlevenog proizvoda.

[0045] Nakon ovih tretmana, suspenzije se proceđuju i/ili prečišćavaju i/ili filtriraju.

[0046] Kako bi se maksimalizovala rekuperacija rastvorene materije, muljevi od proceđivanja, muljevi iz prečišćavanja centrifugiranjem ili ostaci od filtriranja mogu se isprati, a vode od ispiranja se zatim spajaju sa početnim supernatantom. Sve rastvorne supstance mogu se zatim koncentrovati.

[0047] Analiza prikupljenih koncentrovanih supernatanata i voda od ispiranja pokazuje da je rastvoreno 80% do 90% fosfora sadržanog u početnom supstratu.

[0048] Prema poželjnom načinu ostvarivanja ovog pronalaska, supstrat bogat fitinskom kiselinom predstavlja pšenične mekinje.

[0049] U određenim se slučajevima rastvaranje fosfora može onda završiti klasičnijim tretmanima hidrolize proteina (mešavina endo i egzopeptidaza) i saharifikacije skroba (upotrebom mešavine amilaze i amiloglukozidaze).

[0050] Ovaj pronalazak opisuje upotrebu prečišćenog rastvora bogatog fosforom, poput gore opisanog, u postupku za proizvodnju kvasca, naročito u postupku za proizvodnju bioloških kvasaca koji obuhvata upotrebu supstrata biološkog porekla.

[0051] Postupak za proizvodnju kvasca ovog pronalaska izvodi se u skladu sa uslovima za uzgajanje obično korišćenim za proizvodnju tradicionalnih kvasaca, a isto se odnosi na radne uslove za rekuperaciju, sušenje i kondicioniranje proizvedenih kvasaca.

[0052] Ovaj pronalazak naročito omogućava razdvajanje izvora glavnih sastojaka neophodnih za rast kvasca koji su šećer, izvor azota, izvor fosfora i vazduha. Ovo je razdvajanje potrebno kako bi se kontrolisala krajnja kompozicija proizvedenog kvasca.

[0053] Ovaj pronalazak podjednako opisuje biološki kvasac kakav se proizvodi postupkom ovog pronalaska.

[0054] Ovaj pronalazak nadalje opisuje upotrebu biološkog kvasca ovog postupka u oblasti proizvodnje hleba, proizvodnje alkohola i uopštenije za ljudsku ishranu i životinjsku ishranu.

[0055] Kvasci ovog pronalaska naročito su korisni za proizvodnju ekstrakata biološkog kvasaca.

[0056] Ovaj pronalazak takođe opisuje ekstrakt biološkog kvasca dobijen od bioloških kvasaca ovog pronalaska.

[0057] Sledeći primeri ilustruju ovaj pronalazak bez ograničavanja njegovog obima.

Primeri

Primer 1: Rastvaranje i hidroliza glutena

[0058] Poznato je da se hidroliza biljnih proteina prečišćenom proteazom (papainskog ili alkalaznog tipa) može poboljšati dodavanjem kvasca u autolizu (EP0578572A, US201202888587).

[0059] Kako bi se dokazala efikasnost enzimskog koktela kog predlaže ovaj pronalazak, podnosilac je izveo sledeća tri ispitivanja:

- Postupak 1: gluten Blattman porekla, pivski biološki kvasac podvrgnut autolizi, papain

- Postupak 2: gluten Celnat porekla, pekarski biološki kvasac podvrgnut autolizi, papain (kristalaza), neutraza i alkalaza

- Postupak 3: gluten Celnat i/ili Blattman porekla, Neutraza, Alkalaza, Flavurzim.

[0060] U prvoj fazi (postupak 1) korišćen je samo pivski biološki kvasac podvrgnut autolizi zajedno sa papainom (kristalazom). Zatim su se u drugoj fazi, kako bi se kompenzovao gubitak proteolitičkih aktivnosti ćelija pivskih kvasaca, koristila dva dodatna enzima (neutraza i alkalaza) zajedno sa pekarskim biološkim kvascem podvrgnutim autolizi (postupak 2).

[0061] Najzad je papain zamenjen Flavurzimom (mešavina endoproteaze i egzopeptidaze) i napuštena je upotreba krema pivskog biološkog kvasca prethodno podvrgnutog autolizi.

[0062] Materijalni bilansi ova 3 postupka za hidrolizu prikupljeni su u tabeli II.

Tabela II: Globalni rezultati različitih postupaka za hidrolizu glutena korišćenih tokom ispitivanja biološkog kvasca.

[0063] U pogledu rastvaranja korišćene suve materije, samo je postupak 2 imao manju efikasnost (73% naspram 80-83%).

[0064] U pogledu rastvaranja azota, ne postoji jasna razlika između tri testirana postupka. Čini se dakle da upotreba Flavurzima potpuno i efikasno zamenjuje upotrebu krema kvasca (recikliranog pivskog ili biološkog, prethodno podvrgnutog autolizi).

[0065] Postupak 3 obezbeđuje prinos azota blizu 85% što je više nego dovoljno i poprilično zadovoljavajuća stopa degradacije proteina od 39%, pri čemu stopa degradacije predstavlja odnos između sadržaja amino azota u hidrolizatu (iz hidrolize) i sadržaja ukupnog azota u hidrolizatu.

Primer 2: Rastvaranje i hidroliza pšeničnih mekinja i sojine sačme

[0066] Radni uslovi različitih primenjenih tretmana kao i dobijeni rezultati opisani su u nastavku:

- pšenične mekinje:

▪ mlevenje mekinja. Na primer, korišćen je mlin sa čekićima opremljen rešetkom od 800µm tokom pilot testova.

▪ suspendovanje u vodi u proporciji od 165g samlevenih mekinja po kg suspenzije. ▪ zagrevanje 40 do 50°C tokom 5 do 20 sati.

▪ bez dodavanja egzogene fitaze, reakcija se izvodila pomoću aktivnosti endogene fitaze mekinja.

▪ enzimska deaktivacija 90°C tokom 30 minuta.

- sojina sačma :

▪ mlevenje sačme. Na primer, korišćen je mlin sa čekićima opremljen rešetkom od 800µm tokom pilot testova.

▪ suspendovanje u vodi u proporciji od 165g samlevene sačme po kg suspenzije.

▪ zagrevanje 40 do 50°C.

▪ dodavanje egzogene fitaze (Sumizyme PHY) pri dozi od 20g po kg korišćene sirove sačme, pri čemu je aktivnost endogene fitaze skoro nula.

▪ trajanje tretiranja 5 do 20 sati, regulisana temperatura.

▪ enzimska deaktivacija 90°C tokom 30 minuta.

[0067] Nakon ovih tretmana, suspenzije mekinja ili sačme se proceđuju i/ili prečišćavaju i/ili filtriraju.

1

[0068] Kako bi se maksimalizovala rekuperacija rastvorene materije, muljevi od proceđivanja, prečišćavanja ili ostaci od filtriranja mogu se isprati, a vode od ispiranja se zatim spajaju sa početnim supernatantom. Sve rastvorne supstance mogu se koncentrovati. Analiza prikupljenih koncentrovanih supernatanata i voda od ispiranja pokazuje da je rastvoreno 80% do 90% fosfora sadržanog u početnom supstratu.

[0069] Upotreba egzogene fitaze za tretiranje pšeničnih mekinja ne poboljšava prinos rastvaranja/rekuperacije.

[0070] Naročito je interesantno rastvaranje fosfora iz pšeničnih mekinja bez pribegavanja egzogenoj aktivnosti fitaze jer je snabdevanje fitazom koja nije iz GMO-a (obaveza biološke regulative) teško.

[0071] Rastvaranje fosfora može se onda završiti klasičnijim tretmanima hidrolize proteina mekinja ili sačme (upotrebom mešavine endo i egzopeptidaza) i saharifikacije skroba pšeničnih mekinja (upotrebom mešavine amilaze i amiloglukozidaze).

[0072] Na primer, primena ovih različitih tretmana obezbeđuje preparat prečišćenih hidrolizata čiji su sastavi sažeti u tabeli III.

Tabela III: Svojstva različitih hidrolizata pšeničnih mekinja ili sojine sačme dobijenih nakon uzastopnih tretmana kako bi se hidrolizovala fitinska kiselina potom proteini zatim skrob.

[0073] Posebno je interesantno zapaziti da su povišeni sadržaji P2O5/SM prečišćenih hidrolizata iz pšeničnih mekinja.

Primer 3: Proizvodnja biološkog kvasca

Claims (13)

1. [0074] Različiti hidrolizati iz tretiranja pšeničnih mekinja ili sojine sačme (primer 2) korišćeni su za proizvodnju biološkog kvasca, prema klasičnom industrijskom postupku za proizvodnju presovanih kvasaca. [0075] Sve u svemu, ispitivanja su se jako dobro odvijala na svim nivoima testiranog ciklusa proizvodnje. [0076] Prinosi rasta primećeni tokom stadijuma matičnih kvasaca slični su onima koji se obično zapažaju sa autolizatom kvasca. [0077] Nijedan nedostatak P2O5nije zabeležen ni u predfermentaciji ni u prvoj generaciji (G1 matični kvasac) (tabela IV). [0078] Prinosi rasta su veoma dobri. [0079] Fermentativna aktivnost ove serije ispitivanja globalno je veoma zadovoljavajuća i podjednaka onoj iz referentnih ispitivanja. Očuvanje trošnosti proizvedenih presovanih kvasaca je dobro. [0080] Na kraju, fosfor iz hidrolize fitinske kiseline sadržane u pšeničnim mekinjama ili sojinoj sačmi, pekarski kvasac može dakle veoma dobro asimilovati i obezbediti proizvodnju kvalitetnog kvasca. Tabela IV: Sadržaj fosfora zabeleženog tokom proizvodnje biološkog kvasca (sadržaj fosfora izražen je u % P2O5/suva materija kvasca)

   Patentni zahtevi 1. Postupak za uzgajanje biološkog kvasca na podlozi za uzgajanje koja obuhvata izvore ugljenika, azota i fosfora biološkog porekla, naznačen time, što izvor fosfora predstavlja prečišćen rastvor bogat fosforom, pri čemu pomenuti postupak obuhvata dobijanje prečišćenog rastvora bogatog fosforom rastvaranjem i hidrolizom najmanje jednog biološkog supstrata bogatog fitinskom kiselinom, koji obuhvata od 2 do 18 g fosfora po Kg supstrata čijih su 60 do 80% u obliku fitinske kiseline, prema sledećem načinu: a. Mlevenje pomenutog biološkog supstrata bogatog fitinskom kiselinom, b. Suspendovanje proizvoda dobijenog pod a, c. Zagrevanje suspenzije, d. Enzimska deaktivacija suspenzije, pri čemu se podrazumeva da je pojam „biološkiˮ u skladu sa regulativom (CE) 834/2007 Evropske Unije.
2. 2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što pomenuti supstrat bogat fitinskom kiselinom ima takođe aktivnost fitaze.
3. 3. Postupak prema jednom od zahteva 1 ili 2, naznačen time, što je pomenuti supstrat bogat fitinskom kiselinom odabran iz grupe koju čine: kukuruzni gluten, masne pirinčane mekinje, semenke uljane repice, sojina sačma, suncokretova sačma, polubeli ostaci od mlevenja obične pšenice, pšenične mekinje, raž, brašno od obične pšenice.
4. 4. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 3, naznačen time, što se samleveni supstrat suspenduje u vodi u proporciji od 100 do 250 g, a poželjno od 150 do 170 g samlevenog proizvoda po Kg suspenzije.
5. 5. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 4, naznačen time, što se suspenzija zagreva na temperaturi obuhvaćenoj između 40 i 50°C tokom 5 do 20 sati.
6. 6. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 5, naznačen time, što suspenzija obuhvata fitazu.
7. 7. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 6, naznačen time, što supstrat bogat fitinskom kiselinom predstavlja pšenične mekinje.
8. 8. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 7, naznačen time, što se postupak za rastvaranje i hidrolizu može dodati tretiranju hidrolizom proteina i saharifikacijom skroba.
9. 9. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 8, naznačen time, što je izvor azota poželjno iz hidrolizovanog glutena.
10. 10. Postupak prema zahtevu 9, naznačen time, što se hidroliza glutena izvodi enzimskim koktelom koji obuhvata sledeće enzime: neutrazu, alkalazu, kristalazu i flavurzim.
11. 11. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 10, naznačen time, što izvor šećera predstavlja melasu šećerne trske i/ili repe. 1
12. 12. Postupak prema zahtevu 11, naznačen time, što izvor šećera poželjno čine mešavina melase šećerne trske i melase šećerne repe u odnosu obuhvaćenom između 50/50 i 80/20, poželjno između 65/35 i 75/25, a najpoželjnije blizu 70/30.
13. 13. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 12, naznačen time, što takođe obuhvata dodavanje natrijumkarbonata, mlečne ili limunske kiseline i biljnih ulja. Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5