RS60980B1 - Uređaj i postupak za regulisanje sistema za grejanje - Google Patents

Description

Opis

[0001] Predmet ovog pronalaska je uređaj za regulisanje za regulaciju sistema za grejanje, sistem za grejanje koji sadrži ovaj uređaj i postupak za regulisanje sistema za grejanje.

[0002] Pronalazak se posebno odnosi na uređaj za regulisanje koji reguliše temperaturu i protok fluida, uglavnom tople vode, u sistemima za grejanje prostora u zgradama za stambenu ili komercijalnu upotrebu ili za druge namene. Predmetni pronalazak stoga spada u oblast tehnike sistema za grejanje.

[0003] Poznato je da se sistemi za grejanje koji su za zagrevanje zgrada uglavnom dele na visokotemperaturne sisteme i niskotemperaturne sisteme. Visokotemperaturni sistemi u suštini sadrže kotao, niz grejnih elemenata (uključujući radijatore, termosifone, grejače, konvektore, itd.) raspoređene u raznim prostorijama zgrade i veći broj kolektora i cevi koji povezuju kotao i elemente radijatora. S druge strane, pored kotla, niskotemperaturni sistemi sadrže veći broj zračećih elemenata u obliku cevi, koji su uglavnom umetnuti ispod poda u prostorijama, i najmanje jedan par kolektora koji povezuju zračeće elemente za kotao. Dok sistemi prvog tipa rade sa vodom na visokoj temperaturi, obično reda od oko 60-80°C, sistemi drugog tipa moraju nužno raditi na nižim temperaturama, na primer, reda veličina od oko 30-40°C, s obzirom da na višim temperaturama postoji rizik od propadanja poda. Poznati su i mešoviti sistemi grejanja koji sadrže visokotemperaturna i niskotemperaturna kola, koja su međusobno prikladno povezana, i zračeće elemente različitih vrsta.

[0004] Takođe je poznato realizovanje niskotemperaturnih delova sistema, odnosno podnih cevi, u okviru sistema koji radi na visokim temperaturama i koji je zbog toga opremljen kotlom koji snabdeva vodu visoke temperature za rad radijatora, termosifona ili konvektora. U ovom slučaju, delovi sistema sa niskom temperaturom moraju da sadrže odgovarajuće uređaje koji su sposobni da upravljaju i regulišu temperaturu fluida u različitim tačkama sistema (to jest, visoku temperaturu u delovima koji sadrže radijatore ili termosifone i nisku temperaturu u delovima koji sadrže zračeće podne elemente).

[0005] Konkretno, ovo je slučaj kada se sprovode radovi na renoviranju ili preuređivanju zgrada, koji mogu obuhvatati postavljanje novih podova ili stvaranje novih prostorija (npr. kupatila), ili uopšte, podelu postojećih prostora. U ovom slučaju, moglo bi biti korisno - u delovima koji se obnavljaju ili preuređuju - odlučiti se za zračeće podne elemente, zadržavajući originalni kotao i koristeći već postojeći dovod vode visoke temperature koji se koristi za zračeće elemente koji nisu podni elementi (radijatori ili termosifoni). Da bi se to postiglo, istovremeno izbegavajući da upotreba vode sa visokom temperaturom uzrokuje kvar na cevima ili pogoršanje podne obloge, mora se postaviti odgovarajuća sistemska oprema specifična za podno grejanje (npr. sistem za mešanje, cirkulator fluida, itd.), što je, međutim, skupo i složeno i moglo bi se pokazati ekonomski nezgodno za jedan deo zgrade koji se preuređuje ili obnavlja (na primer, samo jedna prostorija). U ovim slučajevima, poznato rešenje se sastoji u preusmeravanju novog ogranka direktno iz visokotemperaturnog kola (koje je već prisutno u sistemu) i iz ovog novog ogranka se pruža zračeća cev. Ovaj drugi sledi svoju putanju ispod poda da bi se ponovo vratio u već postojeće kolo. Jasno je da ovaj direktni ogranak zahteva sredstva koja mu omogućavaju da dostigne i održi tačnu temperaturu vode u zračećoj cevi, koja mora biti niža od temperature vode u visokotemperaturnom kolu.

[0006] Prema poznatim rešenjima, takva sredstva mogu se sastojati od ventilnog uređaja, koji se u ovoj oblasti naziva „regulator granične temperature“. Ovaj uređaj se sastoji od termostatskog ventila postavljenog na vod i opremljenog temperaturno osetljivim elementom koji naređuje otvaranje ili zatvaranje ventila proporcionalno razlici između temperature fluida u vodu i referentne temperature na koju ventil je podešen: što je veća razlika u temperaturi, to je veće otvaranje ventila i samim tim protok vode koja prolazi kroz njega. Regulator granične temperature obično sadrži taster za odabir referentne temperature; kada temperatura vode u vodu na koji je postavljen regulator dostigne referentnu temperaturu, ventil se potpuno zatvara i nema prolaska vode.

[0007] U poznatim rešenjima, regulator granične temperature nalazi se na izlazu iz podnog zračećeg voda, pre povratka prema kotlu, dok elementi za regulaciju protoka nisu postavljeni na ulazu u zračeći vod, koja je direktno preusmerena sa visokotemperaturnog kola. Tada se podešava referentna temperatura regulatora, na primer na oko 30°C. Kada je sistem uključen (sa hladnim podnim vodom), voda visoke temperature (npr. 60-70°C) iz visokotemperaturnog kola ulazi u podni vod i počinje da ga zagreva. Zbog toga postoji početni temperaturni vrh u zračećoj cevi, koji je, međutim, kratkotrajan, jer na izlazu iz zračećeg voda regulator granične temperature počinje da prima protok tople vode i postepeno se zatvara dok se potpuno ne zatvori, čime se blokira protok koji cirkuliše u podnom vodu. Ovo sprečava ulazak dodatne vode visoke temperature u zračeći vod i oštećivanje poda ili preterano zagrevanje prostorije. Kako prolazi kroz podni vod i kako vreme prolazi, topla voda u podnom vodu oslobađa toplotu prema prostoriji i na taj način se hladi. Kao rezultat, temperatura koju beleži regulator granične temperature pada ispod referentne temperature, koja je podešena, na primer, na oko 30°C. Regulator se na taj način ponovo otvara i omogućava količini vode da napusti podni vod, što povlači jednaku količinu vode koja dolazi pod visokom temperaturom koja protiče kroz podni vod i održava ispravan nivo zagrevanja. Tokom rada, ovaj sistem pronalazi ravnotežu u kojoj je protok vode koji regulator dozvoljava da napusti vod u određenom vremenskom periodu vrlo ograničen, stoga, čak i ako je temperatura ulazne vode uvek veoma visoka, njen protok je ograničen. Uglavnom, zahvaljujući regulatoru granične temperature koji upravlja protokom vode kroz zračeći vod, njegova dobijena srednja temperatura je ispravna za podnu instalaciju (tj. nije previsoka) i za efikasno zagrevanje prostora (tj. nije preniska).

[0008] Gore opisano rešenje, stoga omogućava povezivanje dela sistema podnog grejanja direktno na sistem koji radi na visokim temperaturama, čime se u svakom slučaju dobija tačna temperatura na podu.

[0009] Dalje je iz patenta GB2505396 poznat uređaj za upravljanje protokom zagrejane vode iz kotla do izlaza za vodu, koji sadrži glavno kućište koje definiše ulaz, izlaz i putanju protoka koja se između njih proteže. Uređaj uključuje prvi uređaj, koji ograničava protok zagrejane vode kada je temperatura vode ispod prve unapred određene vrednosti. Prvi uređaj sadrži obilazni kanal koji omogućava trajni protok zagrejane vode kroz uređaj. Prvi uređaj sadrži prvi termostatski sklop koji ima temperaturno osetljiv materijal koji se može proširiti i koji potiskuje prvu šipku prema elementu potpornog zida tako da se odupre sili opruge da otvori varijabilni otvor.

[0010] Međutim, podnosilac zahteva je primetio da ovo poznato rešenje nije bez nedostataka i da se može unaprediti u nekoliko aspekata. U stvari, rad regulatora granične temperature u teoriji omogućava pronalaženje tačke fluidno-dinamičke ravnoteže između vode (koja je oslobodila toplotu i tako snižene temperature) koja napušta zračeći vod i nove vode (na visokoj temperaturi) koja ulazi u zračeći vod. Međutim, u praksi je regulator granične temperature povezan na druge komponente kola ili je uključen unutar postrojenja za grejanje, u kome su prisutni dodatni ventili, kolektori, cevi, pumpe, itd., a koji su potrebni za rad celokupnog sistema za grejanje koji često uključuje i delove koji rade na visokim temperaturama i delove koji rade na niskim temperaturama. Postrojenje za grejanje se obično sastoji od specifičnog kućišta koje se nalazi u sobi ili je postavljeno na zid ili ugrađeno u odeljak predviđen u zidu. Postrojenje za grejanje je, takođe, opremljeno vratima koja omogućavaju pristup njemu.

[0011] U ovom stanju, regulator granične temperature stoga radi u kontaktu sa elementima sistema ili u njihovoj blizini, u kojima teče voda visoke temperature, na primer cevi ili ventili visokotemperaturnog grejnog dela a koji čak mogu dostići temperature i od preko 80°C. Zbog toga temperatura u celom postrojenju za grejanje ima tendenciju porasta (na primer, i do iznad 40°C), a na telo regulatora granične temperature, takođe, utiče ovaj neželjeni efekat zagrevanja. To predstavlja ozbiljnu prepreku za ispravan rad zračeće podne cevi. U stvari, pretpostavimo da regulator granične temperature prima, s kraja zračećeg voda, vodu na temperaturi koja je jednaka referentnoj temperaturi na koju je podešena, i da je zbog toga doveden u zatvorenu konfiguraciju. Vremenom se zračeća podna cev hladi (jer odaje toplotu prostoriji) i regulator treba da registruje vodu (koja u nju dolazi) na nižoj temperaturi. Međutim, voda zaustavljena na ulazu u regulator se zagreva zahvaljujući celokupnom grejanju postrojenja za grejanje (odnosno celog kućišta), a osetljivi element unutar regulatora nastavlja da primećuje visoku temperaturu vode, uprkos činjenici da se podni vod ohladio. Ovo sprečava otvaranje ventila regulatora granične temperature i zato voda ne može da napusti zračeći vod, a nova topla voda ne može ući sa tačke ogranka iz visokotemperaturnog kola. Rezultat je sniženje temperature zračećeg voda i, prema tome, nedovoljno zagrevanje prostora, čak i ako je ceo sistem u stvari operativan.

[0012] Treba imati na umu da su grejanje unutar postrojenja za grejanje i posledično neželjeno „zaključavanje“ regulatora granične temperature, uprkos činjenici da se zračeći vod hladi (i potreban joj je ulazak količine vode visoke temperature), prisutni bez obzira na tip ili konstrukciju postrojenja za grejanje i bez obzira na to kako rade visokotemperaturni delovi sistema.

[0013] Ovaj nedostatak duboko zabrinjava na mestima gde su spoljne temperature vrlo oštre, u kojima sistemi moraju nužno raditi sa vodom vrlo visokih temperatura; ovo povećava pregrevanje komponenata unutar postrojenja za grejanje, a time i regulatora granične temperaturu. U nekim slučajevima je potrebno sačekati dok se postrojenje za grejanje ne ohladi pre nego što se ponovo može osloniti na pravilan rad regulatora granične temperature.

[0014] U ovoj situaciji, cilj predmetnog pronalaska u njegovim različitim aspektima i/ili tehničkim rešenjima je da se stavi na raspolaganje uređaj i postupak za regulisanje sistema za grejanje koji mogu da prevaziđu jedan ili više gore navedenih nedostataka.

[0015] Sledeći cilj predmetnog pronalaska je da se stavi na raspolaganje uređaj za regulisanje za regulaciju sistema za grejanje koji može da radi ispravno u postrojenjima za grejanje ili u blizini komponenti sistema za grejanje koje rade na visokim temperaturama.

[0016] Dalji cilj predmetnog pronalaska je da se stavi na raspolaganje uređaj i postupak za regulisanje sistema za grejanje koji omogućavaju efikasno povezivanje zračeće podne cevi sa visokotemperaturim kolom, omogućavajući pravilno upravljanje radnim temperaturama i protocima unutar cevi.

[0017] Dalji cilj predmetnog pronalaska je učiniti dostupnim uređaj za regulisanje za regulaciju sistema za grejanje, a uređaj se odlikuje visokom raznovrsnošću i sposobnošću prilagođavanja velikom broju i raznim vrstama postrojenja za grejanje.

[0018] Dalji cilj predmetnog pronalaska je učiniti dostupnim uređaj za regulisanje za regulaciju sistema za grejanje, a navedeni uređaj se odlikuje visokim nivoom radne pouzdanosti i/ili manjom podložnošću oštećenjima i kvarovima i/ili sposobnošću da ponudi jednostavno i brzo održavanje i zamenu. Dalji cilj predmetnog pronalaska je učiniti dostupnim uređaj za regulisanje za regulaciju sistema za grejanje koji se odlikuje jednostavnom i racionalnom konstrukcijom.

[0019] Dalji cilj predmetnog pronalaska je učiniti dostupnim uređaj za regulisanje za regulaciju sistema za grejanje koji se odlikuje ograničenim troškovima proizvodnje u odnosu na performanse i ponuđeni kvalitet.

[0020] Dalji cilj predmetnog pronalaska je stvaranje alternativnih rešenja u odnosu na stanje tehnike za realizaciju uređaja za regulisanje za regulaciju sistema za grejanje i/ili otvaranje novih oblasti projektovanja.

[0021] Dalji cilj predmetnog pronalaska je učiniti dostupnim uređaj za regulisanje za regulaciju sistema za grejanje koji može da dozvoli projektovanje novog sistema za grejanje.

[0022] Ovi i svi drugi ciljevi, koji će postati očigledni tokom opisa u daljem tekstu, u osnovi se postižu uređajem za regulisanje za regulaciju sistema za grejanje, sistemom grejanja koji sadrži ovaj uređaj i postupkom za regulisanje sistema za grejanje, prema jednom ili više priloženih patentnih zahteva, od kojih se svaki posmatra pojedinačno (bez povezanih zavisnih patentnih zahteva) ili u bilo kojoj kombinaciji sa ostalim patentnim zahtevima, kao i prema sledećim aspektima i/ili tehničkim rešenjima, u različitim kombinacijama, takođe sa gorenavedenim patentnim zahtevima.

[0023] U prvom aspektu, pronalazak se odnosi na uređaj za regulisanje za regulaciju sistema za grejanje, koji sadrži:

• telo uređaja sa najmanje jednim ulazom koji je predviđen za povezivanje na vod tako da iz njega prima fluid, izlaz koji je predviđen za spajanje na odgovarajući vod tako da se na njega šalje fluid, i područje presretanja unutar navedenog tela i umetnuto između, navedenog ulaza i navedenog izlaza, povezujući ih, na takav način da se navedeni ulaz i navedeni izlaz mogu selektivno postaviti u fluidnu komunikaciju jedan s drugim;

• element ventila koji može biti barem delimično smešten unutar tela uređaja i koji je radno aktivan u navedenom području presretanja, navedeni element ventila konfigurisan je da radi u više radnih konfiguracija tako da varira protok fluida koji prolazi od navedenog ulaza do navedenog izlaza, kroz navedeno područje presretanja, u zavisnosti od razlike u temperaturi između zabeležene temperature fluida na navedenom ulazu i referentne temperature na koju je konfigurisan element ventila.

[0024] U jednom aspektu, navedeni broj radnih konfiguracija sadrži (ili se kreće između) najmanje jedne maksimalno otvorene konfiguracije, u kojoj postoji maksimalna brzina protoka fluida koja prolazi od navedenog ulaza do navedenog izlaza, i zatvorene konfiguracije, koja odgovara stanju u kome je navedena zabeležena temperatura fluida na ulazu jednaka ili viša od navedene referentne temperature.

[0025] Prema pronalasku, u navedenoj zatvorenoj konfiguraciji postoji (ili je predviđen) zaostali (rezidualni) protok fluida koji protiče od navedenog ulaza do navedenog izlaza, a navedeni zaostali protok je strogo veći od nule.

[0026] U jednom aspektu, element ventila sadrži elemente za izbor navedene referentne temperature, tako da kada fluid koji dolazi na navedeni ulaz dostigne ili pređe ovu referentnu temperaturu, element ventila se dovede u navedenu zatvorenu konfiguraciju.

[0027] U jednom aspektu, navedeni zaostali protok fluida koji se prenosi od navedenog ulaza do navedenog izlaza u navedenoj zatvorenoj konfiguraciji je između 1 litra/sat i 10 litara/sat.

[0028] U jednom aspektu, navedeni zaostali protok fluida koji se prenosi od navedenog ulaza do navedenog izlaza u navedenoj zatvorenoj konfiguraciji je između 2 litra/sat i 8 litara/sat.

[0029] U jednom aspektu, navedeni zaostali protok fluida koji se prenosi od navedenog ulaza do navedenog izlaza u navedenoj zatvorenoj konfiguraciji je između 3 litra/sat i 6 litara/sat.

[0030] U jednom aspektu, navedeni zaostali protok fluida koji se prenosi od navedenog ulaza do navedenog izlaza u navedenoj zatvorenoj konfiguraciji je između 3.5 litra/sat i 5 litara/sat.

[0031] Prema pronalasku, navedeni element ventila sadrži termostatski element (ili termostatski ventil) umetnut u navedeno telo i sadrži pokretni zatvarač koji je konfigurisan da se približi i udalji od prolaznog odeljka definisanog u navedenom području presretanja tako da varira navedeni protok fluida koji prolazi od navedenog ulaza do navedenog izlaza prema navedenom većem broju radnih konfiguracija.

[0032] Prema pronalasku, navedeni zatvarač je konfigurisan da se približi prolaznom odeljku nakon smanjenja razlike između zabeležene temperature fluida na ulazu i navedene referentne temperature, smanjujući navedeni protok, i da se odmakne od prolaznog odeljka nakon povećanja razlike između zabeležene temperature fluida na ulazu i navedene referentne temperature, povećavajući navedeni protok.

[0033] Prema pronalasku, u navedenoj zatvorenoj konfiguraciji, postoji kontrolisano curenje fluida na navedenom elementu ventila u području presretanja, a navedeno curenje određuje prolazak navedenog zaostalog protoka fluida iz navedenog ulaza u navedeni izlaz.

[0034] U jednom aspektu, navedeno curenje osigurava prenos navedenog zaostalog protoka fluida u svakoj radnoj konfiguraciji elementa ventila, a posebno u navedenoj zatvorenoj konfiguraciji.

[0035] U jednom aspektu, navedeni element ventila sadrži toplotno osetljiv termostat, a navedeni termostat je konfigurisan da menja svoje dimenzije u zavisnosti od temperature koju beleži, navedeni zatvarač povezan je sa ili ograničen na navedeni termostat.

[0036] U jednom aspektu, termostat je aksijalno umetnut u navedeno telo, tako da zauzima barem delimično navedeno područje presretanja, i konfigurisan je tako da modifikuje sopstvenu dužinu u zavisnosti od temperature fluida na navedenom ulazu, kako ju je registrovao sam termostat.

[0037] U jednom aspektu, termostat se povećava u dužini povećanjem zabeležene temperature, približavajući navedeni zatvarač prolaznom odeljku, a smanjuje dužinu smanjenjem zabeležene temperature, udaljavajući navedeni zatvarač od prolaznog odeljka.

[0038] U jednom aspektu, zatvarač se pomera tako da se nasloni na navedeni prolazni odeljak kada je element ventila doveden u navedenu zatvorenu konfiguraciju.

[0039] U jednom aspektu, zatvarač ima u suštini oblik diska ili prstena i postavljen je oko termostata, poželjno koaksijalno u odnosu na uzdužno pružanje termostata.

[0040] U jednom aspektu, zatvarač ima donju površinu okrenutu prema navedenom prolaznom odeljku definisanom u području presretanja i poželjno ima kružni oblik krune, i gornju površinu nasuprot navedenoj donjoj površini.

[0041] U jednom aspektu, termostat je postavljen u navedenom području presretanja tako da prolazi kroz navedeni prolazni odeljak, ostavljajući poželjno prstenasti prolaz slobodan između termostata i unutrašnjih zidova tela uređaja ili elementa ventila.

[0042] Prema pronalasku, navedena donja površina se odmiče od navedenog prolaznog odeljka kako se termostat smanjuje u dužini (nakon smanjenja zabeležene temperature), približava se prolaznom odeljku kako se termostat povećava u dužini (nakon povećanja zabeležene temperature) i pomera se tako da se nasloni na poželjno prstenastu obodnu površinu navedenog prolaznog odeljka kada je element ventila doveden u zatvorenu konfiguraciju.

[0043] U jednom aspektu, donja površina ima najmanje jedan šuplji deo udubljen sa donje površine (prema gornjoj površini), tako da kada je zatvarač postavljen tako da se naslanja na obodnu površinu prolaznog odeljka, odnosno kada se element ventila uvede u zatvorenu konfiguraciju, između obodne površine i navedenog najmanje jednog šupljeg dela, slobodni kanal se realizuje u navedenom prolaznom odeljku (iako se zatvarač naslanja na obodnu površinu prolaznog odeljka), kroz koji se prolazak navedenog zaostalog protoka fluida odvija od ulaza do izlaza uređaja.

[0044] Prema pronalasku, telo uređaja sadrži obilazni vod ili prolaz koji se proteže između i povezuje navedeni ulaz sa navedenim izlazom i konfigurisan je da osigura prenos navedenog zaostalog protoka fluida u svakoj radnoj konfiguraciji elementa ventila, a posebno u navedenoj zatvorenoj konfiguracija. U jednom aspektu, navedeni obilazni vod je definisan na ili u blizini navedenog područja presretanja.

[0045] Prema pronalasku, navedeni obilazni vod je definisan na navedenom prolaznom odeljku. U jednom aspektu, navedeni obilazni vod je definisan, unutar navedenog tela, na navedenom termostatskom ventilu, a posebno na navedenom termostatu i/ili navedenom zatvaraču.

[0046] Prema pronalasku, navedeni obilazni vod je konfigurisan za prenošenje fluida prisutnog neposredno uzvodno od navedenog termostatskog ventila ka navedenom izlazu sa protokom jednakim navedenom protoku zaostalog fluida.

[0047] U jednom aspektu, navedeni zaostali protok fluida prenet od navedenog ulaza do navedenog izlaza prisutan je u svakoj radnoj konfiguraciji navedenog elementa ventila.

[0048] U svom nezavisnom aspektu, ovaj pronalazak se odnosi na sistem za grejanje koji sadrži uređaj za regulisanje za regulaciju sistema za grejanje prema jednom ili više gorenavedenih aspekata.

[0049] U jednom aspektu, sistem za grejanje sadrži najmanje jednu zračeću cev koja je namenjena za podnu ugradnju i konfigurisana je za zagrevanje prostora, a navedena zračeća cev se proteže između ulaznog kraja, koji je predviđen da bude fluidno (hidraulično) povezan direktno sa izvorom fluida visoke temperature tako da odatle prima fluid visoke temperature, i izlaznog kraja, koji je predviđen da bude fluidno (hidraulično) povezan sa niskotemperaturnim kolom usmerenim na generator toplote, tako da u njega prima fluid niske temperature, pri čemu navedena cev sadrži, između navedenog ulaznog i navedenog izlaznog kraja, deo sa namotajima koji je konfigurisan da prenosi odavanje toplote iz fluida koji teče kroz njega, prema spolja.

[0050] U jednom aspektu, uređaj za regulisanje za regulaciju sistema za grejanje nalazi se nizvodno od navedenog dela sa namotajima i uzvodno od navedenog izlaznog kraja zračeće cevi tako da presreće protok fluida koji teče u navedenoj cevi, gde ulaz uređaja za regulisanje prima fluid koji dolazi iz navedenog dela sa namotajima, uređaj prenosi protok tog fluida do izlaza uređaja na osnovu radne konfiguracije elementa ventila uređaja, a izlaz uređaja je fluidno povezan sa navedenim izlaznim krajem zračeće cevi.

[0051] U jednom aspektu, sistem za grejanje dalje sadrži termostatski ventil za regulisanje temperature prostora, poželjno termostatsku glavu, postavljenu duž navedene zračeće cevi u tački nizvodno od navedenog uređaja za regulisanje, navedeni termostatski ventil za regulisanje temperature prostora je konfigurisan tako da omogućava odabir željene temperature za prostor u kome je instaliran sistem za grejanje i stoga da reguliše protok fluida koji cirkuliše u zračećoj cevi u zavisnosti od ili proporcionalno razlici između temperature detektovane u prostoru i navedene željene temperature prostora.

[0052] U svom nezavisnom aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na postupak za regulisanje sistema za grejanje, koji obuhvata korake:

• postavljanje zračeće cevi namenjene za podnu ugradnju i konfigurisane za zagrevanje prostora, navedena zračeća cev se pruža između ulaznog kraja, koji je predviđen da bude direktno fluidno povezan sa izvorom fluida visoke temperature tako da iz njega prima fluid visoke temperature, i izlaznog kraja, koji je predviđen da bude fluidno povezan sa generatorom toplote, tako da u njega prima fluid niske temperature, navedena cev sadrži, između navedenog ulaznog kraja i navedenog izlaznog kraja, deo sa namotajima koji je konfigurisan za prenos odavanja toplote iz fluida, koji teče kroz njega, prema spolja;

• postavljanje najmanje jednog uređaja za regulisanje za sisteme grejanja prema jednom ili više gore navedenih aspekata.

[0053] U jednom aspektu, u navedenom koraku postavljanja najmanje jednog uređaja, ovaj poslednji se nalazi nizvodno od navedenog dela sa namotajima i uzvodno od navedenog izlaznog kraja zračeće cevi tako da presreće tok fluida koji teče u navedenoj cevi, gde ulaz uređaja za regulisanje prima fluid koji dolazi iz navedenog dela sa namotajima i uređaj prenosi protok tog fluida do izlaza uređaja na osnovu radne konfiguracije elementa ventila uređaja, a izlaz uređaja fluidno je povezan sa navedenim izlaznim krajem zračeće cevi.

[0054] U jednom aspektu, postupak dalje obuhvata korak cirkulacije fluida u navedenoj zračećoj cevi, u kojoj je protok fluida koji prolazi od ulaza do izlaza uređaja za regulisanje, kroz navedeno područje presretanja, zavisan od ili proporcionalan razlici u temperaturi između zabeležene temperature fluida na navedenom ulazu i referentne temperature na koju je konfigurisan element ventila i kod koga je protok koji prolazi od ulaza do izlaza uređaja za regulisanje i prenosi se prema navedenom izlaznom kraju zračeće cevi jednak ulaznom protoku na navedenom ulaznom kraju zračeće cevi.

[0055] U jednom aspektu, navedeni korak cirkulacije fluida u navedenoj zračećoj cevi sadrži korak održavanja zaostalog protoka, većeg od nule, fluida koji se prenosi od ulaza do izlaza iz uređaja za regulisanje (barem) kada je element ventila u navedenoj zatvorenoj konfiguraciji.

[0056] U jednom aspektu, u navedenom koraku održavanja zaostalog protoka fluida, zaostali protok fluida je između 2 litra/sat i 8 litara/sat i/ili između 3 litra/sat i 6 litara/sat i / ili između 3.5 litara/sat i 5 litara/sat.

[0057] U jednom aspektu, u navedenom koraku održavanja zaostalog protoka fluida, ovaj zaostali protok kontinuirano recirkuliše fluid kroz uređaj za regulisanje, čak i kada je ovaj u zatvorenoj konfiguraciji.

[0058] U jednom aspektu, u navedenom koraku održavanja zaostalog protoka fluida, prolazak fluida od ulaza do izlaza odvija se curenjem fluida na navedenom elementu ventila u području presretanja.

[0059] Svaki od gorenavedenih aspekata pronalaska može se razmatrati pojedinačno ili u kombinaciji sa bilo kojim od patentnih zahteva ili ostalim opisanim aspektima. Dalje karakteristike i prednosti postaće jasnije iz detaljnog opisa nekoliko primernih, ali ne i ograničavajućih, tehničkih rešenja, uključujući i tehničko rešenje kome se daje prednost, uređaja i postupka za regulisanje sistema za grejanje, kao i sistema za grejanje, prema predmetnom pronalasku. Ovaj opis je ovde dat u daljem tekstu uz upućivanje na priložene crteže, koji su dati samo u svrhu pružanja približnih i stoga neograničavajućih primera, i od kojih:

• Slika 1 shematski prikazuje jedno moguće tehničko rešenje sistema za grejanje prema predmetnom pronalasku, koji sadrži uređaj za regulisanje prema predmetnom pronalasku; • Slika 2 je uvećanje dela sistema za grejanje prikazanog na slici 1;

• Slika 3 prikazuje moguće tehničko rešenje uređaja za regulisanje za regulaciju sistema za grejanje prema predmetnom pronalasku, umetnutog kao primer unutar kućišta za postrojenje za grejanje koje je deo mogućeg tehničkog rešenja sistema za grejanje;

• Slika 4 prikazuje elemente, a posebno uređaj za regulisanje, koji je u kućištu prikazanom na slici 3;

• Slika 5 je presek, duž ravni V-V, elemenata prikazanih na slici 4;

• Slika 5A je uvećanje detalja preseka uređaja za regulisanje prikazanog na slici 5;

• Slika 6 je pogled odozgo na komponente prikazane na slici 4;

• Slika 7 je presek, duž ravni VII-VII, elemenata prikazanih na slici 6, sa elementom ventila uređaja za regulisanje u delimično otvorenoj radnoj konfiguraciji;

• Slika 7A je uvećanje detalja preseka uređaja za regulisanje prikazanog na slici 7;

• Slika 8 je presek, duž ravni VII-VII, elemenata prikazanih na slici 6, sa elementom ventila uređaja za regulisanje u zatvorenoj konfiguraciji;

• Slika 8A je uvećanje detalja dela uređaja za regulisanje prikazanog na slici 8;

• Slika 9 prikazuje moguće tehničko rešenje uređaja za regulisanje za regulaciju sistema za grejanje prema predmetnom pronalasku, umetnutog kao primer unutar postrojenja za grejanje koje je deo mogućeg tehničkog rešenja sistema za grejanje;

• Slika 10 prikazuje uređaj za regulisanje koji je u postrojenju za grejanje prikazano na slici 9;

• Slika 11 je presek, duž ravni XI-XI, uređaja za regulisanje prikazanog na slici 10; • Slika 11A je uvećanje detalja preseka uređaja za regulisanje prikazanog na slici 11.

[0060] Uz upućivanje na citirane slike, uređaj za regulisanje za regulaciju sistema za grejanje prema predmetnom pronalasku je u celini označen pozivnom oznakom 1. Uglavnom, ista pozivna oznaka se koristi za identične ili slične elemente, moguće takođe u varijantama njihovih tehničkih rešenja.

[0061] Uređaj 1 je predviđen za umetanje u sistem za grejanje, u svrhu upravljanja izmenjenim strujama fluida na različitim temperaturama. Detaljnije, uređaj 1 se poželjno može koristiti u kontekstu dela sistema za grejanje namenjenog za podnu ugradnju i konfigurisanog za rad sa vodom sa niskom temperaturom, ali koji se, takođe, napaja kolom za grejanje vode sa visokom temperaturom.

[0062] U ovom tekstu, u skladu sa terminologijom usvojenom u ovom sektoru, izraz „voda sa niskom temperaturom“ podrazumeva vodu za grejanje prostora koja je obično na temperaturama od oko 25-50 stepeni Celzijusa, dok „visoka temperatura vode“ podrazumeva vodu koja se isporučuje iz kotla ili sličnih jedinica ili koja cirkuliše visokotemperaturnom u sistemu i koja je obično na temperaturi od oko 60-80 stepeni Celzijusa.

[0063] Pre svega, uređaj 1 za regulisanje sadrži telo 2 sa najmanje jednim ulazom 3, izlazom 4 i područjem 5 presretanja (ili prolaza), kao što je prikazano na slikama 1, 3, 4, 7, 8 i 10.

[0064] Ulaz 3 je predviđen za povezivanje na vod tako da prima fluid odatle, dok je izlaz 4 predviđen za povezivanje sa odgovarajućim vodom tako da šalje fluid u njega; uređaj je stoga konfigurisan tako da bi se omogućio odgovarajuće regulisan prolaz fluida duž pravca od ulaza do izlaza. Područje 5 presretanja je unutar tela 2 i postavljeno je između ulaza i izlaza tako da povezuje ulaz i izlaz na takav način da se ulaz i izlaz mogu selektivno postaviti u međusobnu fluidnu komunikaciju.

[0065] U okviru ovog opisa, izraz „fluid“ se uglavnom odnosi na vodu u sistemu grejanja ili vodovoda.

[0066] Ulaz i izlaz čine spoljne otvore u telu uređaja i svaki od njih ima pogodna sredstva za povezivanje na vodove, cevi ili druge elemente vodovodnih sistema; takva sredstva za povezivanje mogu biti poznatog tipa, na primer navoji, stezni spoj, itd.

[0067] Uređaj 1 dalje sadrži element 10 ventila koji je barem delimično smešten unutar tela 2 i koji je radno aktivan u području 5 presretanja. Element 10 ventila je konfigurisan da radi u više radnih konfiguracija tako da varira protok fluida koji prolazi od ulaza 3 do izlaza 4, kroz područje 5 presretanja, u zavisnosti od razlike u temperaturi između zabeležene temperature fluida na navedenom ulazu i referentne temperature na koju je element ventila konfigurisan.

[0068] Veći broj radnih konfiguracija najmanje obuhvata:

• maksimalno otvorenu konfiguraciju, u kojoj postoji maksimalni protok fluida koji prolazi od ulaza 3 do izlaza 4; i

• zatvorenu konfiguraciju, koja odgovara stanju u kojem je detektovana temperatura fluida na ulazu jednaka ili viša od referentne temperature.

[0069] U suštini, uređaj 1 je pre svega regulator granične temperature po tome što je sposoban da upravlja protokom koji prolazi kroz njega, od ulaza do izlaza, srazmerno razlici između temperature fluida na ulazu i referentne temperature; poslednja predstavlja „graničnu“ temperaturu, s obzirom na to da kada ulazni fluid dostigne ovu referentnu temperaturu, element ventila se uvodi u zatvorenu konfiguraciju.

[0070] Pored toga, uređaj 1 prema predmetnom pronalasku je konstruisan tako da u navedenoj zatvorenoj konfiguraciji postoji zaostali protok fluida koji se prenosi od ulaza do izlaza, a taj zaostali protok je strogo veći od nule.

[0071] U okviru predmetnog pronalaska, izraz „u zavisnosti od razlike u temperaturi“ može se razumeti kao „proporcionalno razlici u temperaturi“. Štaviše, izraz „zabeležena temperatura fluida na ulazu“ može se razumeti kao „temperatura fluida na ulazu koju detektuje element ventila“.

[0072] Poželjno je da navedeni zaostali protok fluida koja se prenosi iz ulaza 3 u izlaz 4 u zatvorenoj konfiguraciji iznosi između 1 litra/sat i 10 litara/sat. Navedeni zaostali protok fluida koji se prenosi od ulaza do izlaza može biti ograničen na raspon između 2 litra/sat i 8 litara/sat, ili na raspon između 3 litra/sat i 6 litara/sat, ili čak na raspon između 3.5 litara/sat i 5 litara/sat.

[0073] Kao što je prikazano putem primera na slikama 7 i 8, element 10 ventila poželjno sadrži termostatski ventil 11 (ili termostatski element) umetnut u telo i koji sadrži pokretni zatvarač 15 konfigurisan da se približi i odmakne od prolaznog odeljka 20 definisanog u području 5 presretanja, tako da varira protok fluida koji prolazi od ulaza 3 do izlaza 4 prema navedenom većem broju radnih konfiguracija.

[0074] Detaljnije, zatvarač 15 se poželjno približava prolaznom odeljku 20 nakon smanjenja razlike između zabeležene temperature fluida na ulazu 3 i referentne temperature, smanjujući protok, i odmiče se od prolaznog odeljka 20 nakon povećanja razlike između zabeležene temperature fluida na ulazu 3 i referentne temperature, povećavajući protok.

[0075] Prema mogućem tehničkom rešenju, koje je ovde detaljno objašnjeno u daljem tekstu, u zatvorenoj konfiguraciji postoji kontrolisano curenje fluida na elementu ventila u području presretanja; ovo curenje određuje prolaz navedenog zaostalog protoka fluida od ulaza do izlaza.

[0076] Prema pronalasku, curenje fluida se dešava između zatvarača 15 i prolaznog odeljka 20 i to curenje određuje prolaz navedenog zaostalog protoka fluida od ulaza do izlaza.

[0077] U okviru predmetnog pronalaska, izraz „kontrolisano curenje fluida“ podrazumeva namerno curenje fluida, odnosno curenje odgovarajuće količine fluida. U suštini, navedeno curenje osigurava da se preostali protok fluida prenosi u svakoj radnoj konfiguraciji elementa ventila, a posebno u zatvorenoj konfiguraciji.

[0078] Termostatski ventil 11 poželjno sadrži termostat 12 osetljiv na temperaturu. Ovaj termostat 12 je konfigurisan da menja svoje dimenzije u zavisnosti od temperature koju registruje. Termostat može biti poznatog tipa, na primer termostat tipa za vosak, gas ili fluid. Poklopac 15 je poželjno povezan sa termostatom 12 ili ograničen na njega.

[0079] Termostat 12 je poželjno aksijalno umetnut u telo 2, tako da zauzima barem delimično područje 5 presretanja, i modifikuje sopstvenu dužinu u zavisnosti od temperature fluida na ulazu 3.

[0080] Detaljnije, termostat se povećava u dužini povećanjem zabeležene temperature, približavajući zatvarač 15 prolaznom odeljku 20, a smanjuje dužinu smanjenjem zabeležene temperature, udaljujući zatvarač 15 od prolaznog odeljka 20.

[0081] Element 10 ventila poželjno sadrži elemente za izbor navedene referentne temperature, tako da kada fluid koji dolazi na ulaz 3 dostigne ili pređe ovu referentnu temperaturu, element ventila se uvodi u zatvorenu konfiguraciju.

[0082] Poželjno, elementi za odabir referentne temperature mogu sadržati taster 13 koje je aktivan na termostatu 12 za podešavanje njegovog aksijalnog položaja unutar tela uređaja, kako bi zatvarač 15 približili ili udalji od prolaznog odeljka, gde približavanje zatvarača određuje snižavanje referentne temperature, a udaljavanje zatvarača određuje povećanje referentne temperature. Zapravo, pomeranje zatvarača od prolaznog odeljka zahteva veće termičko širenje da bi se postigla zatvorena konfiguracija i samim tim i veće povećanje temperature na ulazu. Suprotno tome, pomeranje zatvarača bliže prolaznom odeljku zahteva manje toplotnog širenja da bi se postigla zatvorena konfiguracija i samim tim manje povećanje temperature na ulazu.

[0083] Uređaj 1 tako radi na sledeći način: povezan je na vod koja šalje vodu na ulaz 3 i na dodatni vod koji prima vodu iz izlaza 4, a referentna temperatura je takođe postavljena, zahvaljujući delovanju tastera, na primer. Element 10 ventila se kvasi vodom koja dolazi na ulaz 3 i on registruje njenu temperaturu. Element ventila radi u datoj radnoj konfiguraciji u skladu sa razlikom između temperature vode na ulazu i referentne temperature, odnosno omogućava veću ili manju brzinu protoka fluida od ulaza 3 do izlaza 4.

[0084] Kako se temperatura na ulazu postepeno povećava, približavajući se podešenoj vrednosti, termostat 12 se povećava u dužini. Povećanje dužine termostata određuje spuštanje zatvarača 15 sve dok se ne nasloni na prolazni odeljak, odnosno dok se ne postigne zatvorena konfiguracija, a zatvorena konfiguracija se održava za temperature na ulazu jednake ili veće od zadate referentne temperature (koja je prema tome „granična“ temperatura u svim pogledima). U svakom slučaju, u ovoj konfiguraciji, uređaj 1 predmetnog pronalaska obuhvata prolaz zaostalog protoka vode, na primer, pomoću curenja između zatvarača i prolaznog odeljka.

[0085] Prolazak „zaostalog protoka“ može se povoljno postići pomoću primera tehničkog rešenja na slikama 4 do 8, koje sadrži konstrukciju zatvarača sposobnu da ostvari kontrolisano curenje.

[0086] Na ovim slikama su vidljive razne komponente uređaja 1: telo 2, ulaz 3, izlaz 4, područje 5 presretanja, element 10 ventila, termostatski ventil 11, termostat 12, taster 13, zatvarač 15 i prolazni odeljak 20.

[0087] Presek na slici 7 prikazuje uređaj u delimično otvorenoj konfiguraciji. Moguće je primetiti (pogledajte detalje na slici 7A) aksijalno rastojanje koje postoji između zatvarača i prolaznog odeljka, što omogućava prolaz protoka vode od ulaza do izlaza.

[0088] Poklopac 15 poželjno ima oblik prstena (ili diska) i nalazi se oko termostata 12, poželjno koaksijalno u odnosu na uzdužno pružanje termostata.

[0089] Zatvarač poželjno ima donju površinu 16 okrenutu prema prolaznom odeljku 20 definisanom u području 5 presretanja i koji poželjno da ima kružni oblik krune, i gornju površinu 18 nasuprot donjoj površini 16.

[0090] Kao što se može videti na slikama 7 i 8, termostat 12 je poželjno postavljen u području 5 presretanja tako da prolazi kroz prolazni odeljak 20, ostavljajući poželjno prolaz u obliku prstena slobodan između termostata i unutrašnjih zidova tela 2 uređaja ili elementa 10 ventila.

[0091] Prema onome što je opisano u vezi sa uticajem temperature vode na ulazu na rad elementa ventila, donja površina 16 se odmiče od prolaznog odeljka 20 dok se termostat 12 smanjuje u dužini (nakon smanjenja zabeležene temperature), približava se prolaznom odeljku 20 kako se termostat povećava u dužini (po porastu zabeležene temperature) i pomera se tako da nasloni na obodnu površinu 25 prolaznog odeljka 20 kada se element ventila uvede u zatvorenu konfiguraciju.

[0092] Obodna površina 25 poželjno ima oblik prstena i proteže se u ravni koja je u suštini normalna na uzdužno pružanje tela uređaja i termostata, to jest, u ravni ortogonalnoj na pravac širenja i skupljanja termostata.

[0093] U suštini, obodna površina 25 koja se proteže oko prolaznog odeljka 20 čini sedište za zatvarač, sedište na koje donja površina zatvarača, barem delimično, naleže kada je element ventila u zatvorenoj konfiguraciji.

[0094] Odeljak prikazan na slici 5 i uvećanje prikazano na slici 5A pokazuju primer tehničkog rešenja koje omogućava dobijanje gore pomenutog kontrolisanog curenja, pomoću kojeg se zaostali protok fluida prenosi od ulaza 3 do izlaza 4 uređaja. Prema ovom tehničkom rešenju, donja površina 16 ima najmanje jedan šuplji deo 30 udubljen od donje površine (prema gornjoj površini 18), tako da kada je zatvarač postavljen tako da se naslanja na obodnu površinu 25 prolaznog odeljka, to jest, kada se element ventila uvede u zatvorenu konfiguraciju, između obodne površine 25 i šupljeg dela 30, slobodni kanal 31 realizuje se u prolaznom odeljku 20 kroz koji se odvija prolazak navedenog zaostalog protoka fluida od ulaza do izlaza uređaja. Kanal 31 je definisan između donje površine zatvarača i prolaznog odeljka, iako se zatvarač zapravo naslanja na obodnu površinu 25.

[0095] Donja površina 16 zatvarača 15 poželjno može imati dva šuplja dela 30, na primer, dijametralno suprotna u odnosu na termostat oko kojeg je zatvarač pričvršćen; u ovom slučaju su realizovana dva kanala 31 za prolaz fluida.

[0096] U osnovi, prisustvo šupljeg dela 30 (ili određenog broja šupljih delova) omogućava prolazak fluida, čak i ako je istovremeno oslanjanje donje površine 16 zatvarača 15 koja naleže na prolazni odeljak 20 osigurano u svakom slučaju, s obzirom da se čitava donja površina zatvarača, osim šupljeg dela (ili šupljih delova ako ih ima više), može nasloniti na površinu oboda i tako presresti prolazni odeljak.

[0097] U tom pogledu, videti slike 5 i 5A. Ove slike prikazuju zatvarač 15 u obliku prstena postavljen oko termostata. Dva šuplja dela realizovana su duž prečnika donje površine zatvarača i protežu se od spolja prema unutrašnjosti donje površine, sve do termostata. Dva šuplja dela predstavljaju uklanjanje materijala zatvarača, počev od donje površine prema gornjoj površini, odnosno počev od ravni slika prema unutra. To ima za rezultat stvaranje stanja prikazanog u preseku na slikama 8 i 8A, koje prikazuju uređaj u zatvorenoj konfiguraciji. Ovaj presek je kroz centralnu ravan uređaja (kao što je prikazano na slici 6) i on tako presreće dva šuplja dela prikazana na slikama 5 i 5A. Stoga se na slikama 8 i 8A može primetiti da se na šupljim delovima 30 donja površina pokazuje udaljenom od obodne površine 25 prolaznog odeljka 20, a kanali 31 za prolazak navedenog zaostalog protoka fluida su tako realizovani. Međutim, delovi donje površine na koje ne utiču šuplji prostori naslanjaju se na obodnu površinu 25 prolaznog odeljka 20. Stoga ovo tehničko rešenje omogućava ostvarivanje kontrolisanog curenja fluida čak i u zatvorenoj konfiguraciji.

[0098] Na isti način, donja površina zatvarača može imati veći broj šupljih delova koji su poželjno ravnomerno raspoređeni na donjoj površini.

[0099] Donja površina zatvarača je poželjno ravna i/ili glatka, sa izuzetkom navedenog najmanje jednog šupljeg dela (ili šupljih delova ako ih je više od jednog).

[0100] Poželjno je da dubina navedenog najmanje jednog šupljeg dela, odnosno udaljenost udubljenja od donje površine zatvarača, može biti manja od 3 mm, ili manja od 2 mm, ili manja od 1 mm, ili manja 0.5 mm ili manje od 0.2 mm.

[0101] Prema mogućim tehničkim rešenjima (nije prikazano), navedeno curenje se može realizovati na dodatnim tačkama uređaja, a posebno na tačkama u području 5 presretanja.

[0102] U tom pogledu, videti slike 7 i 8. Element 10 ventila može biti sastavljen od termostatskog vretena ili termostatskog uloška i sadrži konstrukciju 40 za smeštanje u kojoj se nalazi termostatski ventil 11, taster 13 sa sredstvima za izbor referentne temperature (tj. telo zavrtnja aktivno na termostatu 12 i potporna opruga) i termostat 12 sa zatvaračem 15. Konstrukcija 40 za smeštanje umetnuta je u telo 2 uređaja, tako da termostatski ventil pokazuje se da je pravilno postavljena unutar tela, dok je termostat aktivan u području presretanja. Jedna ili više zaptivki su prisutne između konstrukcije 40 za smeštanje i unutrašnjeg zida 6 tela 2 kako bi se omogućilo pravilno postavljanje termostatskog vretena, ili uloška, u telo uređaja. Uređaj poželjno sadrži zaptivku 41 postavljenu između spoljne strane elementa 10 ventila (na primer, konstrukcije 40 navedenog termostatskog vretena) i unutrašnjosti tela 2, a nalazi se u navedenoj oblasti presretanja između ulaza 3 i izlaza 4.

[0103] Curenje fluida radi ostvarivanja navedenog zaostalog protoka fluida može se dogoditi između spoljne strane elementa 10 ventila i unutrašnjeg zida tela 2, a naročito se može dogoditi u odsustvu zaptivki umetnutih između ova dva elementa. Alternativno, curenje se može dogoditi na navedenoj zaptivci 41; sa ovim ciljem i kao primer, zaptivka 41 može biti premala tako da ne postiže savršeno zaptivanje između elementa ventila i tela uređaja i stoga omogućava prolazak zaostalog protoka fluida.

[0104] Napominjemo da u tehničkom rešenju prikazanoj na slikama 7 i 8, element ventila je umetnut u područje presretanja sa konstrukcijom 40 za smeštanje uz unutrašnji zid 6 tela 2 uređaja, i prolazni odeljak 20, osim toga što je u telu 2 je, takođe, unutar konstrukcije 40 za smeštanje.

[0105] U dodatnoj mogućoj varijanti, kontrolisano curenje može se postići sprečavanjem da zatvarač, kada se naslanja na sedište koje čini obodna površina prolaznog odeljka, sprovede potpuno zaptivanje i obezbedi umesto toga zaptivnje koje nije optimalno i to omogućava prolaz fluida jednak navedenom zaostalom protoku.

[0106] U mogućem tehničkom rešenju (nije prikazano), telo uređaja sadrži obilazni vod ili prolaz koji se proteže između i povezuje ulaz sa izlazom i konfigurisan je da osigura prenos navedenog zaostalog protoka fluida u svakoj radnoj konfiguraciji elementa ventila, posebno u zatvorenoj konfiguraciji.

[0107] Poželjno je da je obilazni vod definisan na ili u blizini područja presretanja.

[0108] Prema pronalasku, obilazni vod je definisan na ili u blizini prolaznog odeljka. Poželjno je da je obilazni vod definisan unutar navedenog tela, na termostatskom ventilu, posebno na termostatu i/ili zatvaraču. Poželjno je da je obilazni vod konfigurisan za prenos fluida prisutnog neposredno uzvodno od termostatskog ventila ka izlazu, sa protokom jednakim navedenom zaostalom protoku fluida.

[0109] Poželjno je da je navedeni zaostali protok fluida, koji se prenosi od ulaza do izlaza, prisutan u svakoj radnoj konfiguraciji elementa ventila.

[0110] Poželjno je da obilazni vod, koji se koristi za prolazak navedenog zaostalog protoka, predstavlja alternativno tehničko rešenje navedenog kontrolisanog curenja, bez obzira na tačku unutar tela u kojoj se curenje odvija ili postupka za dobijanje curenja.

[0111] Telo 2 uređaja je poželjno izrađeno kao jednodelna ili monoblokna konstrukcija. Telo 2 uređaja poželjno se dobija jednim postupkom livenja, poželjno livenjem metalnog materijala, na primer, mesinga.

[0112] Sistem 100 za grejanje prema predmetnom pronalasku je opisan u daljem tekstu. U tom pogledu, videti sliku 1, koja shematski prikazuje sistem kao primer.

[0113] Sistem 100 za grejanje sadrži najmanje jednu zračeću cev 70 namenjenu za podnu ugradnju i konfigurisanu za zagrevanje prostora. Zračeća cev 70 pruža se između ulaznog kraja 71, koji je predviđen da bude fluidno povezan sa izvorom fluida visoke temperature tako da odatle prima fluid visoke temperature, i izlaznog kraja 72, koji je predviđen za povezivanje sa generatorom toplote tako da se u sebe prima fluid niske temperature. Između ulaznog i izlaznog kraja, zračeća cev 70 sadrži deo 75 sa namotajima koji je konfigurisan da prenosi toplotu emitovanu iz fluida, koji teče kroz njega, prema spolja.

[0114] Kao što je prikazano na slici 1, izvor fluida visoke temperature može biti dovodni vod kotla ili visokotemperaturno vodeno kolo 101, a za povratak (fluida) niske temperature može biti povratni vod 102 do kotla.

[0115] Ulazni kraj 71 je poželjno direktno povezan sa izvorom fluida visoke temperature, bez umetanja ventila ili regulatora, odnosno odvojen je direktno od visokotemperaturnog kola 101.

[0116] Uređaj 1 je poželjno smešten nizvodno od dela 75 sa namotajima i uzvodno od izlaznog kraja 72 zračeće cevi tako da presreće protok fluida koji teče kroz cev. Ulaz 3 uređaja 1 prima fluid koji dolazi iz dela 75 sa namotajima, uređaj 1 prenosi protok tog fluida u izlaz 4 na osnovu radne konfiguracije elementa 10 ventila, a izlaz 4 je povezan sa izlaznim krajem 72 zračeće cevi 70.

[0117] Kao što je prikazano na slici 1, sistem 100 za grejanje je poželjno sistem za grejanje prostora i, pored zračeće cevi 70, takođe, sadrži visokotemperaturni deo 90 sistema. U ovom slučaju, visokotemperaturni deo 90 sistema se odvaja direktno od visokotemperaturnog vodenog kola 101, napaja jedan ili više termosifona 91, a zatim se vraća direktno u povratni vod 102 do kotla.

[0118] Uopštenije rečeno, sistem može da sadrži određeni broj ogranaka i određeni deo delova, na primer, svaki je namenjen različitoj prostoriji u zgradi ili stanu.

[0119] Kao što je prikazano na slici 1 i na uvećanju na slici 2, deo 75 sa namotajima, u planskom prikazu, pogodno je oblikovan u obliku dvostruke spirale, tako da se pokazalo da su početak 76 i kraj 77 ovog dela sa namotajima međusobno susedni, odnosno blizu jedan drugog i izvan same dvostruke spirale. Prema ovoj konfiguraciji, dvostruka spirala sadrži prvu spiralu 78, ili odlaznu spiralu, koja se proteže od početka 76 dela sa namotajima do centralne tačke 80 dela sa namotajima i drugu spiralu 79, ili povratnu spiralu, koja se proteže od centralne tačke 80 do kraja 77 dela sa namotajima; centralna tačka povezuje i dele je prva spirala 78 i druga spirala 79.

[0120] Prva spirala 78 i druga spirala 79 su poželjno postavljene, u dvostrukoj spirali, na takav način da se umeću ili smenjuju jedna u odnosu na drugu; ovo proizvodi, od spolja do unutrašnjosti dvostruku spiralu, naizmenične zavojke i zavojke suprotnog smera prve spirale i druge spirale.

[0121] Ova „dvostruko spiralna“ ugradnja podne cevi omogućava postizanje optimalnog rada sistema u kombinaciji sa uređajem 1 za regulisanje. U stvari, kada je sistem uključen, sa uređajem 1 postavljenim na kraju zračeće cevi 70, voda ulazi u ulazni kraj 71 pri visokoj temperaturi, puneći deo 75 sa namotajima; to dovodi do toga da uređaj 1 prelazi u zatvorenu konfiguraciju i ne dozvoljava se prima dalja voda osim navedenog zaostalog protoka. To je zbog činjenice da je voda nekompresibilni fluid i stoga je očigledno da se u cilju zadovoljenja zahteva za fluidnodinamičkom ravnotežom ne može dalje primati voda u deo 75 sa namotajima ukoliko nije jednaki protok vode napustio isti namotani deo.

[0122] Kako se zračeća podna cev postepeno hladi (s obzirom na to da odaje toplotu u prostor), temperatura u delu 75 sa namotajima opada i tako voda koja ima temperaturu nižu od referentne temperature na koju je postavljen element ventila dolazi do ulaza uređaja 1. To dovodi do otvaranja uređaja, zbog čega količina (ohlađene) vode odlazi iz izlaza 4, čime se određuje ulaz jednake količine vode visoke temperature na ulaznom kraju 71 zračeće cevi.

[0123] Uglavnom, tokom rada, protok u zračećoj podnoj cevi je vrlo spor, ali omogućava održavanje željene temperature u prostoru.

[0124] U ovom kontekstu, dvostruki spiralni oblik koji ima deo 75 sa namotajima omogućava da je zavojak ili zavojak suprotnog smera maksimalne temperature (koji je deo prve spirale 78, odlazeće spirale) izvan samog dela sa namotajima; uz to, nastavljajući se ka unutrašnjosti dela sa namotajima, nalazi se zavojak ili zavojak suprotnog smera minimalne temperature (to jest, poslednji zavojak koji je deo druge spirale 79, povratne spirale). Zatim se nastavlja na isti način prema centralnoj tački 80 dela sa namotajima, sa naizmeničnim zavojcima odlazeće spirale pri opadajućoj temperaturi i zavojima povratne spirale pri rastućoj temperaturi (s obzirom da se redosled opisuje spolja prema unutra). Na ovaj način, dvostruki spiralni oblik omogućava izjednačavanje temperature (koja se smanjuje spolja prema unutra) prisutne u odlazećoj spirali sa temperaturom (koja se smanjuje iznutra ka spolja) prisutne u povratnoj spirali i postizanje najravnomernije moguće distribucije podne temperature.

[0125] U jednom mogućem tehničkom rešenju, prikazanom na slikama 1 do 8, sistem 100 za grejanje dalje sadrži termostatski ventil 50 za regulaciju temperature prostora, poželjno termostatsku glavu, smeštenu duž zračeće cevi 70 na mestu nizvodno od uređaja 1 za regulisanje. Termostatski ventil 50 za regulaciju temperature prostora je konfigurisan tako da omogućava izbor željene temperature za prostor u kome je instaliran sistem za grejanje i stoga reguliše protok fluida koji cirkuliše u zračećoj cevi 70 u zavisnosti od (ili proporcionalno) razlike između temperature koja se detektuje u prostoru i željene temperature prostora. U suštini, ovo tehničko rešenje obuhvata upotrebu i uređaja 1 i termostatskog ventila 50. U stvari, ako je uređaj 1 zadužen za upravljanje dotokom vode u zračeću cev 70 kada je dovedena voda visoke temperature, osiguravajući tačnu temperaturu u cevi i izbegavanje oštećenja na podu, korisnik obično želi da može da podesi i kontroliše stvarnu temperaturu prisutnu u prostoriji u kojoj radi zračeća cev. U stvari, udobnost u sobi dobija se mogućnošću upravljanja percipiranom sobnom temperaturom, a ne temperaturom vode koja cirkuliše u delu 75 sa namotajima (ova poslednja temperatura ima tehničku funkciju povezanu sa emitovanom toplotom za grejanje).

[0126] Drugim rečima, dobijaju se dve nezavisne regulacije temperature: jedna regulacija za vodu u zračećoj cevi, koju obezbeđuje uređaj 1, i jedna regulacija za prostor, pomoću termostatskog ventila 50.

[0127] Slike 1 do 8 pokazuju uređaj 1 u kombinaciji sa ventilom 51 koji se može termostatski regulisati i sa kojim se može povezati termostatska glava 50, direktno montiran na ventil ili u udaljenom položaju. U ovom slučaju, telo 2 uređaja 1 i odgovarajuće telo 52 ventila 51 koji se mogu termostatski regulisati mogu biti napravljeni kao jedna celina. Uređaj 1 i ventil 51 koji se mogu termostatski regulisati smešteni su u specifičnom kućištu 55 tipa koji je poznat u tehnici.

[0128] Slika 9 prikazuje drugačije tehničko rešenje koje obezbeđuje upotrebu uređaja 1 za regulisanje unutar postrojenja 95 za grejanje koje je ubačeno u kućište ili ormar i, na primer, ugrađeno u zidni odeljak, prema postupcima koji su poznati u tehnici. Postrojenje za grejanje se sastoji od brojnih elemenata, uključujući cevi, kolektore, ventile, nosače, itd. Ovi elementi su zaduženi za upravljanje brojnim delovima sistema za grejanje, koji mogu biti mešovitog tipa i sadrže delove ili ogranke koji rade na visokim temperaturama (sa termosifonima), kao i delove ili ogranke koji rade na niskim temperaturama (sa podnim cevima). Slike 10 i 11 pokazuju konstrukciju uređaja 1 koji se nalazi u postrojenju 95 za grejanje. Uređaj je identičan uređaju prikazanom na slikama 1-8 i kao što se može videti u preseku prikazanom na slikama 11 i 11A, ima zatvarač sa šupljim delovima što omogućava ostvarivanje curenja zbog kojeg se zaostali protok prenosi od ulaza ka izlazu kada je uređaj u zatvorenoj konfiguraciji.

[0129] Uglavnom, u tehničkom rešenju prikazanom na slikama 1-8 i u tehničkom rešenju prikazanom na slikama 9-11, uređaj 1 koji čini predmet ovog pronalaska radi unutar kućišta ili zatvorenih kutija, u kojima se pojavljuje problem, kao što je opisan gore i kao što je poznato u tehnici, to jest problem pregrevanja različitih elemenata, uključujući i regulacioni uređaj za kontrolu granične temperature.

[0130] Međutim, rešenje u osnovi predmetnog pronalaska omogućava postizanje pravilnog rada uređaja čak i pod ovim uslovima, a to je moguće zahvaljujući zaostalom protoku fluida, koji teče čak i u zatvorenoj konfiguraciji. Iako je poželjna mala brzina, na primer 3-5 litara/sat, ova zaostala brzina protoka je dovoljna da „isprazni“ unutrašnji deo tela (odnosno područje presretanja) u blizini temperaturno osetljivog elementa ventila, čak i kada poslednji je zatvoren. U suštini, čak i kada je uređaj zatvoren, održava se prolaz fluida, omogućavajući cirkulaciju male količine vode, umesto da se ona zadržava na ulazu, izlažući ga fenomenu pregrevanja tipičnom za sredinu unutar kućišta i postrojenja za grejanje. Izbegavanjem ovog „zadržavanja“ pregrejane vode na ulazu u uređaj 1, sprečava se „zaključavanje“ uređaja; u stanju tehnike „zaključavanje“ uređaja se dešava kada element ventila registruje visoku temperaturu (veću od granične temperature na koju je podešen), čak i ako se zračeća cev ohladila. Ispustivši vodu male brzine protoka prema izlazu, uređaj je uvek vlažan od vode koja ima stvarnu temperaturu prisutnu u zračećoj cevi, na osnovu čega uređaj po potrebi mora da naredi povlačenje nove tople vode koja dolazi u zračeću cev.

[0131] Napominjemo da zaostali protok koji uređaj održava čak i u zatvorenoj konfiguraciji - na primer, pomoću navedenog curenja, koje određuje prolazak kroz uređaj vode koja napušta zračeću cev (i kao rezultat, prijem jednake količine vode visoke temperature) - takav je da ne utiče na pravilan rad sistema. U pogledu regulacije sistema za svrhu grejanja prostora, uređaj za regulisanje se u svakom slučaju može smatrati zatvorenim čak i ako se održava zaostali protok. To je zato što je zaostali protok poželjno nizak, kako se ne bi izmenila ukupna temperatura u podnoj cevi i ne bi došlo do neispravnosti u sistemu ili u kontrolnom delu; u suštini, nema uticaja na rad sistema, već samo lokalne koristi povezane sa radom uređaja 1 za regulisanje. To je slučaj čak i kada se zaustavi proces grejanja koji izvodi zračeća podna cev. U tom slučaju, zaostali protok nema konkretnih efekata koji se odnose na zagrevanje poda ili prostorije u kojoj se nalazi cev.

[0132] U svakom slučaju, prisustvo termostatskog ventila 50, u kombinaciji sa uređajem 1, sprečava bilo kakve neželjene efekte usled prolaska zaostalog protoka u zatvorenoj konfiguraciji. To je zato što, čak i ako zaostali protok u teoriji može da poveća efekat odavanja toplote, u svakom slučaju termostatski ventil brine o održavanju aktivnom regulacije željene temperature u prostoru.

[0133] Postupak za regulisanje sistema za grejanje, koji predstavlja predmet ovog pronalaska, može se primeniti, poželjno, ali ne isključivo pomoću uređaja 1 gore opisanog tipa. U ovom slučaju, postupak se može u osnovi podudarati sa radnom procedurom i ugradnjom sistema za grejanje koji uključuje uređaj 1 za regulisanje. Ovaj postupak se sastoji od postavljanja zračeće cevi, kao što je gore opisano, i povezivanja uređaja 1 za regulisanje na nju u skladu sa gore opisanim procedurama.

[0134] Postupak zatim obuhvata korak cirkulacije fluida u navedenoj zračećoj cevi, u kome protok fluida koji prolazi od ulaza do izlaza regulacionog uređaja, kroz područje presretanja, zavisi od razlike u temperaturi između zabeležene temperature fluida na ulazu i referentne temperature na koju je konfigurisan element ventila; proizilazi da je protok koji prolazi od ulaza do izlaza uređaja za regulisanje i prenosi se prema izlaznom kraju zračeće cevi jednak ulaznom protoku na ulaznom kraju zračeće cevi.

[0135] Postupak dalje obuhvata da korak cirkulacije fluida u navedenoj zračećoj cevi sadrži korak održavanja većim od nule zaostalog protoka fluida koji se prenosi od ulaza do izlaza uređaja za regulisanje kada je element ventila u zatvorenoj konfiguraciji.

[0136] Na način sličan onome koji je gore opisan, u koraku održavanja zaostalog protoka fluida, zaostali protok fluida je poželjno između 2 litra/sat i 8 litara/sat ili između 3 litra/sat i 6 litara/sat ili između 3.5 litra/sat i 5 litara/sat. Korak održavanja zaostalog protoka je korak koji omogućava udaljavanje vode zaustavljene na ulazu u uređaj 1 pre nego što se pregreje i da do njega dospe nova voda, sa kraja zračeće cevi, tako da element ventila precizno detektuje temperaturu vode koja se nalazi na kraju cevi.

[0137] Može biti više tehničkih rešenja, kao što je gore opisano, ali korak održavanja zaostalog protoka mora se izvesti u odgovarajućem području uređaja, odnosno u blizini elementa ventila (to jest, oko ili u blizini termostata i zatvarača), gde uređaj beleži temperaturu i gde se u stanju tehnike javlja problem „zaključavanja“ sa zatvorenim uređajem.

[0138] Tako osmišljeni pronalazak podložan je brojnim modifikacijama i varijantama, koje sve spadaju u obim inventivnog koncepta pronalaska i citirane komponente mogu biti zamenjene drugim tehnički ekvivalentnim elementima. Pronalazak nudi važne prednosti. Pre svega, pronalazak omogućava prevazilaženje barem nekih nedostataka stanja tehnike.

[0139] Štaviše, uređaj prema predmetnom pronalasku omogućava efikasno povezivanje zračeće podne cevi na visokotemperaturno kolo, omogućavajući pravilno upravljanje radnim temperaturama i protocima unutar cevi. Dalje, uređaj prema predmetnom pronalasku može pravilno da radi unutar postrojenja za grejanje ili u blizini komponenti sistema za grejanje koje rade na visokim temperaturama.

[0140] Uređaj iz predmetnog pronalaska se, takođe, odlikuje visokim stepenom svestranosti i sposoban je za prilagođavanje velikom broju i mnogim različitim vrstama sistema za grejanje.

[0141] Primena pronalaska je posebno korisna kada se želi ostvariti novi deo sistema sa podnim grejanjem, a da se istovremeno koristi već postojeći sistem koji radi na visokim temperaturama, na primer, zato što je to sistem koji koristi radijatore ili termosifone.

[0142] Dalje, uređaj prema predstavljenom pronalasku odlikuje se visokim nivoom radne pouzdanosti, manjom podložnošću oštećenjima i kvarovima i može ponuditi jednostavno i brzo održavanje.

[0143] Konačno, uređaj prema predmetnom pronalasku odlikuje se konkurentnim troškovima i jednostavnom i racionalnom konstrukcijom.

Claims (15)

Patentni zahtevi

1. Uređaj (1) za regulisanje, za regulaciju sistema za grejanje, koji sadrži:

- telo (2) uređaja koje ima najmanje jedan ulaz (3), koji je predviđen za povezivanje na vod tako da iz njega prima fluid, izlaz (4), koji je predviđen za povezivanje na odgovarajući vod tako da usmerava fluid u njega, i područje (5) presretanja unutar navedenog tela (2) i umetnuto između, i koje povezuje navedeni ulaz (3) i navedeni izlaz (4) na takav način da se navedeni ulaz i navedeni izlaz mogu selektivno postaviti u fluidnu međusobnu komunikaciju;

- element (10) ventila koji može biti barem delimično smešten unutar tela (2) i koji je radno aktivan u navedenom području (5) presretanja, pri čemu je navedeni element (10) ventila konfigurisan da radi u velikom broju radnih konfiguracija, tako da varira protok fluida koji prolazi od navedenog ulaza (3) do navedenog izlaza (4), kroz pomenuto područje (5) presretanja, u zavisnosti od razlike u temperaturi između zabeležene temperature fluida na navedenom ulazu i referentne vrednosti temperature na koju se element ventila može konfigurisati;

gde navedeni veliki broj radnih konfiguracija sadrži najmanje jednu maksimalno otvorenu konfiguraciju, u kojoj postoji maksimalni protok fluida koji prolazi od navedenog ulaza do navedenog izlaza, i zatvorenu konfiguraciju, koja odgovara stanju u kome je navedena registrovana temperatura fluida na ulazu jednaka ili viša od navedene referentne temperature;

gde u navedenoj zatvorenoj konfiguraciji postoji zaostali protok fluida koji se prenosi od navedenog ulaza do navedenog izlaza, pri čemu je navedeni zaostali protok veći od nule, gde navedeni element (10) ventila sadrži termostatski ventil (11) umetnut u navedeno telo (2) i koji sadrži pokretni zatvarač (15) konfigurisan da se približi i odmakne od prolaznog odeljka (20) definisanog u navedenom području (5) presretanja tako da varira navedeni protok fluida koji prolazi od navedenog ulaza (3) do navedenog izlaza (4) u skladu sa navedenim velikim brojem radnih konfiguracija, gde se navedeni zatvarač (15) približava prolaznom odeljku nakon smanjenja razlike između zabeležene temperature fluida na ulazu i navedene referentne temperature, smanjujući navedeni protok, i odmiče se od prolaznog odeljka nakon povećanja razlike između zabeležene temperature fluida na ulazu i navedene referentne temperature, povećavajući navedeni protok,

pri čemu je uređaj naznačen time što u navedenoj zatvorenoj konfiguraciji postoji curenje fluida između navedenog zatvarača (15) i navedenog prolaznog odeljka (20), pri čemu navedeno curenje određuje prolazak navedenog zaostalog protoka fluida od navedenog ulaza do navedenog izlaza.

2. Uređaj (1) prema patentnom zahtevu 1, gde je navedeni zaostali protok fluida koji se prenosi od navedenog ulaza do navedenog izlaza u navedenoj zatvorenoj konfiguraciji sadržan između 2 litra/sat i 8 litara/sat, ili gde je navedeni zaostali protok fluida koji se prenosi od navedenog ulaza do navedenog izlaza u navedenoj zatvorenoj konfiguraciji sadržan između 3 litra/sat i 6 litara/sat, ili gde je navedeni zaostali protok fluida koji se prenosi od navedenog ulaza do navedenog izlaza u navedenoj zatvorenoj konfiguraciji sadržan između 3.5 litra/sat i 5 litara/sat.

3. Uređaj (1) prema patentnom zahtevu 1 ili 2, gde u navedenoj zatvorenoj konfiguraciji postoji kontrolisano curenje fluida na navedenom elementu (10) ventila u području (5) presretanja, pri čemu navedeno curenje određuje prolazak navedenog zaostalog protoka fluida od navedenog ulaza (3) do navedenog izlaza (4).

4. Uređaj prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde element (10) ventila sadrži elemente za izbor navedene referentne temperature, tako da kada fluid koji dolazi na navedeni ulaz dostigne ili pređe ovu referentnu temperaturu, element ventila se uvodi u navedenu zatvorenu konfiguraciju.

5. Uređaj (1) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde navedeni termostatski ventil (11) sadrži toplotno osetljiv termostat (12), pri čemu je navedeni termostat konfigurisan da varira svoje dimenzije u zavisnosti od temperature koju registruje, pri čemu je navedeni zatvarač (15) povezan sa navedenim termostatom ili ograničen na navedeni termostat, i/ili gde je termostat (12) aksijalno umetnut u navedeno telo (2), na takav način da zauzima barem delimično navedeno područje (5) presretanja, i konfigurisan je tako da modifikuje sopstvenu dužinu u zavisnosti od temperature fluida na navedenom ulazu, kako je registruje sam termostat, i/ili gde se termostat povećava u dužini povećanjem zabeležene temperature, dovodeći navedeni zatvarač bliže prolaznom odeljku i smanjuje se u dužini smanjenjem zabeležene temperature, udaljavajući navedeni zatvarač od prolaznog odeljka.

6. Uređaj (1) prema prethodnom patentnom zahtevu, gde se zatvarač (15) pomera tako da se naslanja na navedeni prolazni odeljak (20) kada se element (10) ventila uvede u navedenu zatvorenu konfiguraciju, i gde zatvarač (15) ima u suštini oblik diska ili prstena i postavljen je oko termostata.

7. Uređaj (1) prema patentnom zahtevu 5 ili 6, gde zatvarač ima donju površinu (16) okrenutu prema navedenom prolaznom odeljku (20) definisanom u području (5) presretanja i poželjno ima kružni oblik krune i gornju površinu (18) nasuprot navedenoj donjoj površini i gde se navedena donja površina (16) odmiče od navedenog prolaznog odeljka kako se termostat smanjuje u dužini, približava prolaznom odeljku kako se termostat povećava u dužini i pomera se tako da se nasloni na poželjno prstenastu obodnu površinu (25) navedenog prolaznog odeljka (20) kada se element ventila uvede u zatvorenu konfiguraciju.

8. Uređaj (1) prema patentnom zahtevu 7, gde donja površina (16) ima najmanje jedan šuplji deo (30) udubljen sa donje površine, tako da kada je zatvarač (15) postavljen tako da se naslanja na obodnu površinu (25) prolaznog odeljka (20), između obodne površine (25) i navedenog najmanje jednog šupljeg dela (30), slobodni kanal (31) je realizovan u navedenom prolaznom odeljku (20) kroz koji prolazi navedeni zaostali protok fluida od ulaza (3) do izlaza (4) uređaja.

9. Uređaj (1) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde telo (2) uređaja sadrži obilazni vod ili prolaz koji se proteže između i koji povezuje navedeni ulaz sa navedenim izlazom i konfigurisan je da osigura prenos navedenog zaostalog protoka fluida u svakoj radnoj konfiguraciji elementa ventila, posebno u navedenoj zatvorenoj konfiguraciji, i/ili gde je navedeni obilazni vod definisan na ili u blizini navedenog područja presretanja, i/ili gde je navedeni obilazni vod definisan na ili u blizini navedenog prolaznog odeljka, i/ili gde je navedeni obilazni vod konfigurisan za prenošenje fluida prisutnog neposredno uzvodno od navedenog termostatskog ventila ka navedenom izlazu sa protokom jednakim navedenom zaostalom protoku fluida.

10. Sistem (100) za grejanje, koji sadrži:

- najmanje jednu zračeću cev (70) namenjenu za podnu ugradnju i konfigurisanu za zagrevanje prostora, pri čemu se navedena zračeća cev (70) pruža između ulaznog kraja (71), koji je predviđen da bude fluidno povezan sa izvorom fluida visoke temperature, tako da odatle prima fluid visoke temperature, i izlaznog kraja (72), koji je predviđen da bude fluidno povezan sa generatorom toplote, tako da u njega prima fluid niske temperature, pri čemu navedena zračeća cev (70) obuhvata, između navedenog ulaznog kraja i navedenog izlaznog kraja, deo (75) sa namotajima koji je konfigurisan da prenosi zračnu toplotu iz fluida koji teče kroz njega, prema spolja;

- najmanje jedan uređaj (1) za regulisanje, koji reguliše sisteme za grejanje prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, smešten nizvodno od navedenog dela (75) sa namotajima i uzvodno od navedenog izlaznog kraja (72) zračeće cevi kako bi presreo tok fluida koji teče u navedenoj cevi, gde ulaz (3) uređaja za regulisanje prima fluid koji dolazi iz navedenog dela (75) sa namotajima, uređaj (1) prenosi protok tog fluida do izlaza (4) na osnovu radne konfiguracije elementa (10) ventila, a izlaz (4) uređaja je fluidno povezan sa navedenim izlaznim krajem (72) zračeće cevi.

11. Sistem (100) prema prethodnom patentnom zahtevu, koji sadrži termostatsku glavu (50) za regulaciju temperature prostora, postavljenu duž navedene zračeće cevi (70) na mestu nizvodno od navedenog uređaja (1) za regulisanje, pri čemu je navedena termostatska glava (50) za regulaciju temperature prostora konfigurisana tako da omogući izbor željene temperature za prostor u kome je instaliran sistem za grejanje i stoga da reguliše protok fluida koji cirkuliše u zračećoj cevi u zavisnosti od razlike između temperature registrovane u prostoru i navedene željene temperature prostora.

12. Sistem (100) prema patentnom zahtevu 10 ili 11, gde je navedeni deo (75) sa namotajima u planskom prikazu, oblikovan u vidu dvostruke spirale, tako da su se početak (76) i kraj (77) ovog dela (75) sa namotajima pokazali susednim jedan u odnosu na drugi i izvan iste dvostruke spirale.

13. Sistem (100) prema patentnom zahtevu 12, gde navedena dvostruka spirala sadrži prvu spiralu (78) ili odlaznu spiralu, koja se proteže od početka (76) dela sa namotajima do centralne tačke (80) dela sa namotajima, i drugu spiralu (79), ili povratnu spiralu, koja se proteže od navedene centralne tačke (80) do kraja (77) dela sa namotajima, pri čemu navedena centralna tačka (80) povezuje i dele je prva spirala i druga spirala, i gde su navedena prva spirala (78) i navedena druga spirala (79) postavljene, u dvostrukoj spirali, na takav način da su međusobno povezane ili naizmenične, tako da ostvaruju, od spolja ka unutra dvostruke spirale, naizmenične zavojke i zavojke suprotnog smera prve spirale i druge spirale.

14. Postupak za regulisanje sistema (100) za grejanje, koji obuhvata korake:

- postavljanje najmanje jedne zračeće cevi (70) namenjene za podnu ugradnju i konfigurisane za zagrevanje prostora, pri čemu se navedena zračeća cev (70) pruža između ulaznog kraja (71), koji je predviđen da bude fluidno povezan sa izvorom fluida visoke temperature, tako da odatle prima fluid visoke temperature, i izlaznog kraja (72), koji je predviđen da bude fluidno povezan sa generatorom toplote, tako da u njega prima fluid niske temperature, pri čemu navedena zračeća cev (70) sadrži između navedenog ulaznog kraja i navedenog izlaznog kraja, deo (75) sa namotajima konfigurisan da prenosi emitovanu toplotu iz fluida koji teče u njemu, prema spolja;

- postavljanje najmanje jednog uređaja (1) za regulisanje za sisteme za grejanje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 9, postavljenog nizvodno od navedenog dela (75) sa namotajima i iznad navedenog izlaznog kraja (72) zračeće cevi (70), tako da presretne tok fluida koji teče u navedenoj zračećoj cevi, gde ulaz (3) uređaja za regulisanje prima fluid koji dolazi iz navedenog dela (75) sa namotajima, a uređaj (1) prenosi protok tog fluida do izlaza (4) uređaja na osnovu radne konfiguracije elementa (10) ventila uređaja, a izlaz (4) uređaja (1) je fluidno povezan sa navedenim izlaznim krajem (72) zračeće cevi (70); - cirkulaciju fluida u navedenoj zračećoj cevi (70), u kojoj je protok fluida koji prolazi od ulaza (3) do izlaza (4) uređaja (1), kroz navedeno područje (5) presretanja, funkcija razlike u temperaturi između zabeležene temperature fluida na navedenom ulazu i referentne temperature na koju je konfigurisan element ventila i pri kojoj je protok koji prolazi od ulaza (3) do izlaza (4) uređaja (1) i prenešen prema navedenom izlaznom kraju (72) zračeće cevi (70) jednak ulaznom protoku na navedenom ulaznom kraju (71) zračeće cevi (70), pri čemu navedeni korak cirkulacije fluida u navedenoj zračećoj cevi (70) obuhvata korak održavanja zaostalog protoka, većim od nule, fluida koji se prenosi od ulaza (3) do izlaza (4) uređaja (1), kada se element (10) ventila nađe u navedenoj zatvorenoj konfiguraciji.

15. Postupak prema prethodnom patentnom zahtevu, gde u navedenom koraku održavanja zaostalog protoka fluida, zaostali protok fluida je sadržan između 2 litra/sat i 8 litara/sat ili između 3 litra/sat i 6 litara/sat ili između 3.5 litara/sat i 5 litara/sat.