RS60997B1 - Postupak uništavanja hipodermalne igle - Google Patents

Description

Opis pronalaska

[0001] Predmetni pronalazak odnosi se na aparaturu i postupak bezbednog uništavanja upotrebljenih hipodermalnih igala koje se koriste u medicini i stomatologiji za ubrizgavanje u pacijente.

[0002] Uopšteno, kada se hipodermalna igla jednom upotrebi za davanje leka pacijentu, ili prilikom uzimanja uzorka krvi od pacijenta, odlaže se ceo sklop šprica, uključujući i hipodermalnu iglu, tako da više ne može da se koristi i da se na taj način spreči prenos infekcija sa jednog pacijenta na drugog. U trenutnoj praksi, ceo sklop se odlaže u ono što se naziva kanta za “oštre predmete”, gde se tretira kao opasan medicinski otpad te se sa njim rukuje i on se odlaže na odgovorajući način. Zdravstveni i bezbedonosni postupci generalno ne dozvoljavaju uklanjanje igle sa šprica nakon upotrebe, jer je to najverovatniji način da dođe do povrede.

[0003] Prilikom nekih specijalizovanih primena, posebno u stomatologiji, koristi se špric sa metalnim telom. Takav špric može ponovo da se koristi nakon odgovarajuće obrade, mada problem odlaganja igle i dalje postoji.

[0004] Međutim, postoje problemi vezani za bezbedno odlaganje hipodermalnih igala. Jednom kada se hipodermalna igla iskoristi, postoji šansa da lice koje njom rukuje nehotice probuši sopstvenu, ili kožu kolege, prilikom odnošenja iste u kantu za oštre predmete. Takva povreda je poznata kao povreda usled uboda iglom. Ona može da dovede do toga da se zdravstveni radnik zarazi sa jednim ili više potencijalno opasnih patogena konkretnog pacijenta.

[0005] Neki patogeni kojima bi zdravstveni radnik na taj način mogao da bude izložen su potencijalno veoma opasni i mogu ograničiti njegovu karijeru ili mu čak potencijalno ugroziti život. Primeri takvih patogena uključuju hepatitis i HIV, iako ih ima znatno više. Ukoliko se lekar zarazi, te bude u jednom ili više ovih stanja, njegovo lečenje može da uključuje dugotrajan tretman lekovima, uključujući i antiretrovirusne lekove, čiji neželjeni efekti sami po sebi mogu biti opasni i neprijatni. U novije vreme, nekoliko zdravstvenih radnika je preminulo nakon što su se zarazili direktno putem povrede usled uboda iglom. Više njih je moralo da promeni karijeru kao direktan rezultat povreda usled uboda iglom.

[0006] Druga mesta na kojima pojedinci mogu da dođu u kontakt sa potencijalno opasnim upotrebljenim špricevima uključuju mesta koja posećuju korisnici droga, mesta gde se vrši razmena igala, kao i domaćinstva u kojima prebiva lice koje se samo leči zbog određenih zdarvstvenih stanja poput npr., dijabetesa.

[0007] Sledeći problem sa odlaganjem upotrebljenih hipodermalnih igala su posebni zahtevi za rukovanje upotrebljenim iglama i troškovi povezani sa njihovim bezbednim odlaganjem. Kao što je pomenuto, kada se upotrebljena hipodermalna igla odloži u kantu za oštre predmete, ta kanta za oštre predmete zahteva posebno rukovanje kako bi se osiguralo da potencijalno opasan sadržaj ne može nikoga da povredi. Neke povrede nastale su zbog izlaganja pojedinaca opasnim iglama iz oštećenih kanti za oštre predmete.

[0008] U tipičnom bolničkom okruženju, troškovi i složenost odlaganja velikog broja takvih kanti za oštre predmete mogu biti zaista visoki. Širom celokupne Nacionalne zdravstvene službe Velike Britanije, svake godine se na milone kanti za oštre predmete dostavlja, upotrebljava i zatim spaljuje. Navedeno uključuje znatne troškove i doprinosi zagađenju životne sredine.

[0009] Predlozi iz stanja tehnike za odlaganje korišćenih hipodermalnih igala uglavnom ne odgovaraju potrebnom rešenju i ne bave se u potpunosti problemima povezanim sa bezbednim odlaganjem upotrebljenih igala. Neretko, rešenja iz stanja tehnike pokušavaju da unište iglu električnim naponom koji efikasno spaljuje iglu. Navedeno zahteva složenu opremu koja i dalje ne rešava problem odlaganja ostataka iz postupka spaljivanja. Još neka prethodna rešenja samo savijaju vrh igle, ostavljajući je u takvom stanju da još uvek može nekoga povrediti, a što bi verovatno i dalje zahtevalo postupanje kao sa „oštrim predmetom“, u skladu sa zdravstvenim i bezbednosnim pravilima.

[0010] Poznati uređaji za uništavanje igala opisani su u različitim objavljenim patentnim prijavama poput: WO2010/0686665A1 (Needlesmart Holdings Ltd, od 5. avgusta 2010. godine); US5288964A (Walker, od 22. februara 1994. godine); i US4877934A (Spinello, od 31. oktobra 1989. godine).

[0011] Stoga postoji potreba za rukovanjem i odlaganjem korišćenih hipodermalnih igala na bezbedniji i ekonomičniji način. Primeri izvođenja predmetnog pronalaska imaju za cilj da se pozabave ovim i drugim problemima iz stanja tehnike, bilo da su takvi problemi ovde pomenuti ili ne.

[0012] Prema predmetnom pronalasku, obezbeđeni su aparatura i postupak kako je izloženo u priloženim zahtevima. Ostale karakteristike pronalaska biće očigledne iz zavisnih patentnih zahteva i opisa koji sledi.

[0013] Radi boljeg razumevanja pronalaska i prikazivanja primene primera izvođenja, sada ćemo vas primera radi uputiti na prateće dijagramske crteže na kojima:

Slika 1 prikazuje sklop šprica iz stanja tehnike;

Slike 2a i 2b prikazuju princip delovanja prvog primera izvođenja prema pronalasku;

Slike 3a-e prikazuju dalje detalje principa delovanja prvog primera izvođenja prema pronalasku;

Slika 4 prikazuje prikaz iz perspektive drugog primera izvođenja predmetnog pronalaska; Slika 5 prikazuje detaljan poprečni presek drugog primera izvođenja predmetnog pronalaska; i

Slika 6 prikazuje prikaz iz prespektive aparature na osnovu drugog primera izvođenja pronalaska;

Slika 7 prikazuje sklop šprica nakon obrade aparaturom na osnovu primera izvođenja predmetnog pronalaska;

Slika 8 prikazuje delimično uvećan prikaz uređaja za uništavanje igle bez sigurnosnog cilindra;

Slika 9 prikazuje poprečni presek uređaja za uništavanje igle, bez cilindra za sadržavanje, pre uništavanja igle;

Slika 10 prikazuje poprečni presek uređaja za uništavanje igle sa slike 9, nakon što je uništavanje igle završeno;

Slika 11 prikazuje poprečni presek trećeg primera izvođenja predmetnog pronalaska sa iglom u položaju umetanja u uređaj;

Slika 12 prikazuje poprečni presek trećeg primera izvođenja predmetnog pronalaska sa iglom delimično umetnutom u uređaj;

Slika 13 prikazuje poprečni presek trećeg primera izvođenja predmetnog pronalaska sa iglom koja je potpuno umetnuta u uređaj i sa steznim elektrodama pred zatvaranjem;

Slika 14 prikazuje poprečni presek trećeg primera izvođenja predmetnog pronalaska sa potpuno umetnutom iglom u uređaj i započinjanjem postupka uništavanja;

Slika 15 prikazuje poprečni presek trećeg primera izvođenja predmetnog pronalaska sa postupkom uništavanja koji je u osnovi završen hlađenjem stopljene igle;

Slika 16 prikazuje poprečni presek trećeg primera izvođenja predmetnog pronalaska sa ohlađenom stopljenom iglom pred izvlačenjem;

Slika 17 prikazuje poprečni presek trećeg primera izvođenja predmetnog pronalaska sa stopljenom iglom koja je upravo izvučena;

Slika 18 prikazuje poprečni presek dela trećeg primera izvođenja predmetnog pronalaska koji prikazuje detaljan prikaz mehanizma klizne elektrode;

Slike 19a i 19b prikazuju poprečni presek i prikaz iz perspektive, redom, mehanizma za čišćenje elektroda koji čini deo trećeg primera izvođenja predmetnog pronalaska;

Slika 20 prikazuje primer izvođenja predmetnog pronalaska koji ima sistem za prethodno zagrevanje i snabdevanje gasom;

Slika 21 prikazuje uvećan prikaz iz perspektive sistema za prethodno zagrevanje i snabdevanje gasom sa Slike 20;

Slika 22 prikazuje detaljan prikaz elektrode prikazane na Slikama 20 i 21; i

Slika 23 prikazuje dodatni delimični prikaz primera izvođenja sa Slika 20 i 21.

[0014] Slika 1 prikazuje standardni špric 3 za jednokratnu upotrebu, opremljen hipodermalnom iglom 2 za formiranje sklopa 1 šprica. Takav sklop 1 se koristi u raznim situacijama u medicini. Tipične primene uključuju primenu leka kod pacijenta, pri čemu se dati lek uvlači u telo šprica 3 umetanjem igle 2 u bočicu ili sličnu posudu koja sadrži lek. U nekim situacijama, sklop 1 šprica isporučuje se napunjen lekom i sve što je potrebno je da lice koje ubrizgava lek, ukloni omotač (nije prikazan) sa igle 2 pre nego što se hipodermalna igla 2 iskoristi za ubrizgavanje leka. Druga primena sklopa 1 šprica je prilikom uzimanja uzorka (npr. krvi) od pacijenta. U ovom slučaju, špric 3 je u početku prazan, nakon čega se puni krvlju povlačenjem klipa.

[0015] Međutim, kada se sklop 1 šprica koristi u praksi, uvek postoji problem kako ga bezbedno odložiti nakon upotrebe.

[0016] Primeri izvođenja predmetnog pronalaska omogućavaju uređaj za bezbednu obradu hipodermalne igle 2 sklopa 1 šprica nakon upotrebe.

[0017] Slike 2a i 2b prikazuju princip funkcionisanja prvog primera izvođenje pronalaska. Prilikom upotrebe, sklop 1 šprica ubacuje se u uređaj za bezbedno uništavanje igle 2 u smeru ka dole. Sklop šprica je fiksiran u položaju (ovde nije prikazan, ali je kasnije opisan). Strujni napon se primenjuje dužinom igle, od stezaljke sve do oštrog kraja. Oštri kraj igle dolazi u kontakt sa suštinski konkavnim ili konusnim krajem 5 elektrode 20, a primenjeni strujni napon omogućava proticanje struje kroz iglu, na taj način zagrevajući je i smekšavajući je.

[0018] Onog momenta kada igla smekša do dovoljnog stepena, elektroda 20 kreće na gore prema zatvaraču 4. Konkavni kraj 5 elektrode 20 teži da osigura da u slučaju da se igla savija prilikom kompresije, da će ostati unutar kupe, te da će biti komprimovana u kompaktnu masu kako je prikazano na Slici 2b.

[0019] Slike 3a-3e detaljnije prikazuju faze uključene u obradu igle. One prikazuju da su igla i špric orijentisani vertikalno, ali, kao što će biti opisano kasnije, orijentacija može biti drugačija, konkretno, horizontalna.

[0020] Na Slici 3a, igla prvo dodiruje konkavni kraj 5 elektrode 20. Jednom kada se uspostavi kontakt između elektrode 20 i stezne elektrode (nije prikazano, ali se nalazi pored zatvarača 4), primenjuje se strujni napon koji uzrokuje protok struje kroz iglu 2. Istovremeno, ili nešto kasnije, elektroda 20 napreduje prema zatvaraču 4, tako da igla počinje da se komprimuje. Navedeno je prikazano na Slici 3b.

[0021] U zavisnosti od brojnih faktora, uključujući tačno primenjeni strujni napon i fizičke karakteristike igle, primenjeni napon može dovesti do toga da se igla toliko zagreje da se istopi. Ovaj scenario je prikazan na Slici 3c, gde se igla pretvara u niz rastopljenih metalnih kapljica.

[0022] Nastavak napredovanja (vidi Sliku 3d) elektrode 20 sakuplja ovakve rastopljene delove igle dok se ne sjedine u jednu masu kao što je prikazano na Slici 3e.

[0023] Scenario prikazan na Slikama 3a-e prikazuje topljenje igle usled primene napona, ali bitno je uzeti u obzir da nije potrebno da se igla istopi kako bi smekšana igla bila komprimovana elektrodom da bi se dobila sjedinjena masa materijala.

[0024] Podrazumeva se da pojednostavljeni niz događaja prikazanih na Slikama 3a-e nije mogao biti lako postignut u praksi, posebno ukoliko je igla postavljena pod bilo kojim uglom osim suštinski vertikalno. U praksi se igla obično ne bi komprimovala unutar sebe kao što je prikazano na Slici 3b, i shodno tome ne bi postala željena kompaktna sjedinjena masa.

[0025] U praksi je zaključeno da ukoliko igla može biti pričvršćena tako da se ne pomera tokom postupka kompresije, ponovljivost i pouzdanost postupka su znatno poboljšani. Shodno tome, drugi primer izvođenja pronalaska prikazan je na Slikama 4-6.

[0026] Slika 4 prikazuje prikaz iz perspektve aparature 110, a dalji detalji su prikazani u preseku Slike 5 i u izometrijskom prikazu Slike 6. Aparatura 110 sadrži kućište 112 sa otvorom 114 na jednoj strani. Otvor 114 je postavljen tako da primi hipodermalnu iglu 2 sklopa 1 šprica. Hipodermalna igla 2 na jednom kraju ima oštar vrh i zatvarač 4 koji je povezan sa špricem 3 na drugom. Prilikom upotrebe, sklop 1 šprica ubacuje se u otvor 114 sve dok se zatvarač 4 ne nasloni na zaustavnu ploču 116 postavljenu pored kućišta. Jednom kada je igla 2 u potpunosti ubačena u aparaturu 110, postupak uništavanja može započeti. Potpuno umetanje igle detektuje se aktiviranjem mikroprekidača (nije prikazano) ili sličnog uređaja unutar kućišta.

[0027] Nakon detekcije potpunog umetanja, zatvarač 4 se zaključava u položaj pomoću električnog mehanizma za stezanje, koji čvrsto drži sklop šprica i iglu centralnom položaju unutar otvora 114.

Mehanizam za stezanje sadrži par kliznih elektroda, koje se mogu koristiti pomoću para zavrtanja sa suprotnim navojem, postavljenih na jednoj osovini. Na ovaj način, rotacija osovine dovodi do toga da se obe elektrode gibaju ujednačeno prema otvorenom ili zatvorenom položaju. Bitno je da će se zbog direktne mehaničke veze u paru steznih elektroda, one uvek zatvoriti u identičnom položaju, što omogućava pouzdano i dosledno predviđanje položaja igle unutar otvora.

[0028] Unutar otvora 114 nalazi se sigurnosni cilindar 118, koji je postavljen tako da prima iglu 2. Sigurnosni cilindar je poželjno izrađen od izdržljivog materijala otpornog na toplotu, poput stakla, keramike ili obloženog čelika.

[0029] Jednom kada je umetnuta, igla 2 se nalazi u potpunosti unutar sigurnosnog cilindra118. Takođe, unutar sigurnosnog cilindra nalazi se klip 120. u prvom trenutku kada se igla 4 ubaci, klip 120 se nalazi uz sam kraj cilindra 118, najbliže otvoru 114. Pritisak korisnika koji ubacuje iglu 4 dovodi do toga da se klip gura nazad u cilindar kako bi prihvatio iglu.

[0030] Klip 120 je postavljen tako da primenjuje silu kompresije na iglu 2 unutar cilindra 118. U poželjnom primeru izvođenja pronalaska, silu kompresije obezbeđuje solenoid koji funkcioniše pod kontrolom korisnika ili pod automatskom kontrolom. U drugim primerima izvođenja pronalaska, sila kompresije može da se obezbedi oprugom ili drugim pogodnim sredstvom. Postupak uništavanja može biti kontinuiran ili može obuhvatati niz zasebnih faza.

[0031] U prvom primeru izvođenja, nakon što je igla potpuno ubačena i bravicom 116 čvrsto stegnuta na mestu, kroz iglu se sprovodi struja. Struju primenjuje mehanizam 116 bravice i klip 120 koji deluje kao elektroda. U ovom primeru izvođenja, prvo se pušta relativno niska struja koja fuzioniše oštri vrh igle da bi se stvorila značajnija masa. Zatim se primenjuje jača strujakoja iglu smekšava dovoljno da omogući njenu kompresiju.

[0032] Sledeća faza obuhvata kretanje klipa 120 za primenu sile kompresije na smekšanu iglu, komprimovanjem igle u kompaktnu masu još uvek pričvršćenu za zatvarač 4.

[0033] Sila kompresije može da se primenjuje motorom, solenoidom, pritiskom opruge, pneumatskom silom ili korisnik može čak i ručno da je primeni.

[0034] Sledeći primer izvođenja za potrebe smanjenja efekta prekida struje uzrokovanih otpacima na vrhu klizne elektrode je da jedna ili obe elektrode vibriraju kako bi se poboljšala električna povezanost sa vrhom igle. Vibracije se mogu primeniti upotrebom motora klizne elektrode ili na drugi način u radijalnom ili aksijalnom smeru.

[0035] U zavisnosti od tačnog sastava i dimenzija igle, ona se ponekad može istopiti, umesto da se samo smekša. U takvom slučaju, zrnca rastopljenih ostataka igle mogu se stopiti ili povezati u malu masu na isti način kao što je opisano za slučaj kada se igla samo smekša. Krajnji rezultat je približno isti u oba slučaja - kompaktna masa bez oštrih ivica, koja se može odložiti bez potrebe da se tretira kao oštra.

[0036] Sigurnosni cilindar 118 ima tendenciju da iglu 2 drži ograničenu u svojoj unutrašnjosti. U njegovom odsustvu, igla se može savijati u smeru od svoje ose, tako da rezultat kompresije ne proizvede uvek željeni rezultat. Međutim, kada je cilindar 118 na mestu, on forsira stvaranje male kuglice materijala još uvek pričvršćene za zatvarač 4.

[0037] Jednom kada je procedura završena, može se dozvoliti vremenski period koji omogućava da se komprimovana igla ohladi do bezbedne temperature. Na kraju ovog perioda, bravica 116 se otpušta, omogućavajući uklanjanje sklopa 1 šprica. Zatvarač 4 se tada nalazi u maloj masi komprimovanog metalnog materijala bez oštrih ivica, koja se može ručno ukloniti i u skladu s tim odložiti. Masa je u osnovi sferična, ali mogu se stvoriti i drugi oblici koji nemaju oštre vrhove ili ivice, što u velikoj meri zavisi od profila klipa 120.

[0038] Slika 7 prikazuje prikaz iz perspektive šprica nakon obrade, jasno prikazujući tretiranu iglu, u obliku približno sferične mase, pričvršćene za zatvarač 4.

[0039] Jednom kada se sklop 1 šprica ukloni, klip 120 se može pomeriti tako da se nalazi na ulazu u cilindar 118, tako da njegov konkavni vrh može da primi drugu iglu ili može da se vrati unutar cilindra.

[0040] Primeri izvođenja pronalaska mogu da obrade mnogo različitih dimenzija i/ili sastava igle. U poželjnom primeru izvođenja, korisnik može izmeniti različite operativne parametre pomoću jedne ili više kontrola kojima korisnik može da upravlja. Na primer, može se obezbediti jednostavan rotacioni prekidač, koji omogućava korisniku da odabere jedan od unapred definisanih programa, od kojih svaki odgovara određenoj vrsti igle. Alternativno, mogu se omogućiti automatska senzorska sredstva koja mogu da odrede dužinu ubačene igle očitavanjem položaja klipa 120 kada je igla u potpunosti ubačena. Debljina igle može se odrediti optičkim senzorom postavljenim tako da detektuje iglu kroz cilindar 118. Dodatno, ili alternativno, otpor igle može se meriti direktno nakon što je ona u potpunosti umetnuta i ovo očitavanje se može koristiti za odabir odgovarajućeg operativnog profila.

[0041] Alternativni primer izvođenja predmetnog pronalaska koristi postupak električne indukcije za smekšavanje igle, umesto propuštanja električne struje direktno kroz iglu 2. U ovakvom primeru izvođenja, koji nije prikazan, solenoid koji služi za indukciju pogodne struje unutar igle je postavljen u blizini ili pored sigurnosnog cilindra 118. Po svim ostalim materijalnim aspektima, funkcionisanje ovakvog primera izvođenja isti je kao i već opisani primer izvođenja.

[0042] Treći primer izvođenja pronalaska prikazan je na Slikama 11-17 koje predstavljaju alternativno, ali srodno sredstvo za bezbedno odlaganje hipodermalnih igala.

[0043] Slika 8 prikazuje delimično uvećan prikaz iz perspektive aparature slične predmetnom pronalasku, ali bez sigurnosnog cilindra. Ona obihvata kućište 12 koje je otprilike cilindričnog oblika i koje poseduje dršku za lakši transport. Unutar kućišta nalazi se mehanizam za obradu hipodermalne igle 2 umetnutog sklopa 1 šprica. Detaljan opis rada mehanizma uslediće uskoro. Na jednom kraju kućišta 12 obezbeđena je završna ploča koja uključuje otvor 14 kroz koji se ubacuje hipodermalna igla 2 sklopa 1 šprica. Rad mehanizma je u osnovi automatski nakon ubacivanja igle.

[0044] Slike 9 i 10 prikazuju detaljne prikaze aparature za uništavanje igala, ali bez sigurnosnog cilindra prema pronalasku. Ovaj uređaj je uopšteno sličan drugom prethodno opisanom primeru izvođenja pronalaska, osim po pitanju činjenice da igla tokom kompresije nije fiksirana sigurnosnim cilindrom. Mehanizam i rad ovog uređaja, osim nedostatka sredstva za fiksiranje igle, identičan je uređaju koji je uopšteno prikazan na Slici 8, i detaljnije u opisu vezanom za Slike 11-17.

[0045] Slika 9 prikazuje delimični prikaz poprečnog preseka mehanizma za uništavanje igle nakon ubacivanja igle 2. Radi lakše ilustracije, delovi aparata koji nisu neophodni za razumevanje funkcionisanja primera izvođenja pronalaska, uklonjeni su sa sledećih crteža. Na način sličan prethodno opisanom, nakon ubacivanja u aparaturu, igla 2 na vrhu šprica 1 je u kontaktu sa konkavnim krajem 5 elektrode 20, dok je pomenuta elektroda 20 pokretna unutar tela aparature. Nakon potpunog umetanja u aparaturu, mehanizam funkcioniše tako da čvrsto stegne zatvarač 4 šprica 1 u mestu, i zatim da započne postupak uništavanja igle.

[0046] Slika 10 prikazuje delimičan prikaz poprečnog preseka istog mehanizma, kada se postupak uništavanja igle bliži kraju. U ovom prikazu, elektroda 20 je krenula iz položaja prikazanog na Slici 9 i komprimovala je iglu 2 tako da ona više nije izdužena i oštra, već je postala približno sferična masa metala koja se nalazi na kraju zatvarača 4.

[0047] Slike 11-17 detaljno prikazuju različite faze postupka uništavanja igle u trećem primeru izvođenja predmetnog pronalaska.

[0048] Slika 11 prikazuje delimičan prikaz poprečnog preseka trećeg primera izvođenja predmetnog pronalaska u trenutku kada će igla 2 upravo biti ubačena u aparat. Igla 2 prolazi kroz otvor 14 na krajnjoj površini aparature, dok je unutar otvora smešten par vodećih blokova 7 koji dalje sadrže centralni konusni kanal 6 koji funkcioniše tako što prihvata iglu i dalje je vodi tako da se vrh igle pravilno poravna sa sredinom i krajem 5 klizne elektrode 20. Svaki od vodećih blokova 7 ima po jednu polovinu konusnog kanala, tako da kada se vodeći blokovi 7 spoje, veći prečnik formiran na spoljnoj strani konusnog kanala lako prihvata vrh igle 2 i vodi ga do manjeg prečnika konusnog kanala koji se nalazi uz stezne elektrode 16. Ovo osigurava da se igla po potrebi poravna sa vrhom klizne elektrode 5. Vodeći blokovi 7 su postavljeni unutar aparature tako da mogu kliziti paralelno sa pristupom stezne elektrode 16 koja se nalazi ispod njih, kao što je prikazano na Slikama. Vodeći blokovi 7 opremljeni su oprugama 18 koje ih vraćaju u spojeni položaj, odnosno u položaj u kojem se međusobno dodiruju. Centralno locirana izbočina postavljenog okvira, ili slična karakteristika, osigurava da kada su spojeni zajedno budu ograničeni na takav način da je manji prečnik konusnog vodećeg kanala 6 direktno poravnat sa centrom kraja klizne elektrode 20.

[0049] Svaka od steznih elektroda 16, smeštenih ispod vodećih blokova 7, opremljena je klinom koji se nalazi u udubljenju u odgovarajućem vodećem bloku 7 iznad njega. Klinovi i i njima odgovarajuća udubljenja u vodećim blokovima, konstruisani su sa odgovarajućim razmacima, tako da se prilikom razdvajanja elektroda 16 vodeći blokovi 7 u početku ne pomeraju i ostaju povezani pod silom opruge koju obezbeđuju opruge 18. Kada se elektrode dovoljno razdvoje tako da klizna elektroda 20 prođe između njih, vodeći blokovi će takođe početi da se odvajaju. Ova karakteristika omogućava da se dva vodeća bloka 7 potpuno spoje, dok su stezne elektrode 16 odvojene a konkavni kraj 5 klizne elektrode 20 je postavljen blizu donje površine vodećih blokova spremnih da prihvate iglu 2. To osigurava da se igla 2 uvek precizno navodi ka centru konkavnog kraja 5 klizne elektrode 20.

[0050] Slika 12 prikazuje situaciju u kojoj je igla 2 delimično umetnuta u aparaturu. Može se videti da kada se igla 2 umetne kroz konusne vodeće kanale 16 i stupi u kontakt sa kliznom elektrodom 20, klizna elektroda će početi da se uvlači pod pritiskom koji obezbeđuje korisnik. Elektronski kontrolni sistem funkcioniše tako što detektuje ovakvu radnju, a zatim aktivira pogonski uređaj za odvajanje dve stezne elektrode 16, a time i vodećih blokova 7. Kontrolni sistem funkcioniše tako što detektuje navedene radnje pomoću senzora smeštenog između klizne elektrode 5 i njenog pogonskog mehanizma.

[0051] Odvajanje vodećih blokova 7 na ovaj način omogućava zatvaraču 4 igle 2 da stupi u kontakt sa pločom 15 prekidača koja obezbeđuje dodatni signal koji pokazuje da je igla u potpunosti umetnuta.

[0052] Onog momenta kada se utvrdi da je igla u potpunosti umetnuta, kontrolni sistem funkcioniše tako što pokreće postupak uništavanja.

[0053] Slika 18 prikazuje uveličan detaljni prikaz načina na koji se elektroda 20 pomera ka igli 2. Elektroda 20 mora da se pomeri kako bi se osiguralo da postoji neprekidan ili gotovo neprekidan kontakt između elektrode i igle nakon što se postupak uništavanja nastavi. Slika 18 pokazuje kako se elektroda 20 pomera pomoću zupčastog kaiša koga zauzvrat pokreće motor (nije prikazan). Na zupčasti kaiš pričvršćen je pokretni blok 21 kroz koji slobodno prolazi metalna košuljica 22. Na krajevima košuljice 22 nalaze se fiksirani obruči koji ograničavaju njeno kretanje i sadrže prethodno komprimovanu oprugu 23 za isporuku. U košuljici 22 se nalazi rupa sa navojem u koju se zavrtanjem pričvršćuje kraj klizne elektrode 20. Na suprotnom kraju košuljice 22 nalazi se mesto na koje se pričvršćuje priključak za napajanje za kliznu elektrodu 20 i produžni deo koji upravlja senzorom 24 koji je pričvršćen za pokretni blok 21.

[0054] Kada je aparatura spremna da prihvati iglu 2 za uništavanje, elektronski kontrolni sistem funkcioniše tako što postavlja vrh 5 klizne elektrode 20 uz donju stranu vodećih blokova 7 sa povezanim motorom koji se drži u nepokretnom položaju, odupirući se rotaciji i na taj način kretanju zupčastog kaiša. Nakon uvođenja igle 2 kroz centralni konusni kanal 6 u vodeće blokove 7, vrh igle će dodirnuti konkavni kraj 5 klizne elektrode 20. Dalji pritisak u cilju umetanja igle 2 u uređaj rezultiraće kompresijom opruge 23 za isporuku pri čemu se kolo zatvara aktiviranjem senzora 24. Zatvaranjem ovog kola napaja se motor, što mu omogućava da se okreće ujednačeno i da posledično omogući da igla u potpunosti uđe u uređaj. Ukoliko pritisak na iglu popusti, motor će se zaustaviti dok se navedeni pritisak ponovo ne primeni i dok se kolo još jednom ne zatvori. Funkcionisanje navedene karakteristike uređaja osigurava da se ulazak igle 2 u uređaj odvija ujednačenoi kontrolisano, što ne bi bio slučaj da je igla 2 jednostavno gurnula kaiš i sama zarotirala motor. U tom slučaju, kretanje bi bilo sa trzajima jer motor teži da se svojim inherentnim neujednačenim karakteristikama odupre pokretanju. Takva karakteristika bi bila nepoželjna za korisnika, a aktivno funkcionisanje motora na ovaj način ima za ishod da korisnik ima bolji osećaj kontrole.

[0055] Prelazimo sada na Sliku 13 koja prikazuje situaciju kada je igla potpuno umetnuta, a elektronski kontrolni sistem je detektovao potpuno umetanje dejstvom zatvarača 4 koji dolazi u kontakt sa pločom 15 prekidača. Koren igle 2 je tada učvršćen u položaju pomoću steznog mehanizma na električni pogon koji sadrži par steznih elektroda 16 koje funkcionišu tako što čvrsto hvataju iglu i drže je centralno u odnosu na kliznu elektrodu 20. Mehanizam stezaljke dodatno sadrži osovinu ili osovine po kojima se stezne elektrode 16 kreću. Stezne elektrode 16 mogu se aktivirati pomoću para zavrtanja sa navojima suprotnog smera na osovini 13. Na taj način, rotacija osovine dovodi do toga da se obe stezne elektrode 16 kreću usklađeno prema otvorenom ili zatvorenom položaju. Budući da su u direktnoj mehaničkoj komunikaciji, uvek će se zatvoriti u istom položaju što omogućava pouzdano, dosledno i tačno predviđanje položaja igle unutar otvora. Osovina ili osovine sa navojem pokreću se zupčastim kaišem koga pokreće motor (nije prikazano).

[0056] Unutar aparature i pored steznih elektroda 16 nalazi se sigurnosni cilindar 17 koji je postavljen za prihvat igle. Sigurnosnni cilindar 17 sačinjen je od trajnog materijala i materijala otpornog na toplotu poput stakla, keramike ili metala. Po želji se može obložiti unutar sledećeg cilindra koji je postavljen u okvir aparature na takav način da se lako može ukloniti i zameniti prilikom rutinskog servisiranja.

[0057] Kada je umetnuta u aparaturu, igla 2 se uglavnom nalazi unutar sigurnosnog cilindra 17. Takođe u sigurnosnom cilindru 17 postavljena je klizna elektroda 20 sa dimenzijama koje omogućavaju tesno uklapanje unutar cilindra 17. U prvom trenutku kada je igla 2 umetnuta, klizna elektroda 20 se nalazi pored kraja sigurnosnog cilindra17 i najbliže steznim elektrodama 16. Sila koju primenjuje korisnik koji ubacuje iglu 2 dovodi do toga da se klizna elektroda 20 odgurne unutar sigurnosnog cilindra radi smeštaja igle. Ovakvo kretanje pod kontrolom motora je prethodno opisano.

[0058] Klizna elektroda 20 postavljena je tako da obezbeđuje silu kompresije na iglu 2 unutar sigurnosnog cilindra 17. U poželjnom primeru izvođenja pronalaska, silu kompresije obezbeđuje motor koji funkcioniše pod automatskom elektronskom kontrolom. Moguće je, u drugim primerima izvođenja pronalaska, da sila kompresije bude obezbeđena gravitacijom, oprugom, solenoidom ili pneumatskim sredstvima. Postupak uništavanja može se odvijati kontinuirano ili može obuhvatati niz zasebnih diskretnih faza.

[0059] Slika 14 prikazuje situaciju kada je igla 2 u potpunosti umetnuta i pričvršćena između steznih elektroda 16. Struja zatim protiče od kliznih elektroda do steznih elektroda kroz iglu 2. U prikazanom primeru izvođenja, na iglu se može prvo primeniti relativno niska struja, zajedno sa pritiskom na vrh igle posredstvom klizne elektrode 20 koji je ili stabilan ili isprekidan nizom manjih koraka. Svrha ovoga je smekšavanje i deformisanje oštrog vrha igle kako bi se stvorila značajnija kontaktna površina. Veća kontaktna površina omogućava naknadnu primenu jače struje na iglu 2, što rezultira smanjenim varničenjem klizne elektrode 20, i prema tome, nižom količinom otpadaka unutar sigurnosnog cilindra 17.

[0060] Slika 15 prikazuje situaciju nakon primene jače struje koja dodatno smekšava iglu 2 i dovoljna je da se omogući deformisanje i kompresiju kretanjem klizne elektrode 20 koja ide prema zatvaraču igle i primenjuje silu kompresije na smekšanu iglu. Navedeno komprimuje iglu u kompaktnu, stopljenu masu koja ostaje pričvršćena za zatvarač šprica 4.

[0061] U zavisnosti od tačnog sastava i dimenzija igle, igla se može topiti, umesto da se samo smekša. U takvom slučaju može doći do stvaranja zrnaca od rastopljene igle i ona se mogu stopiti ili povezati u malu masu na isti način kao što je opisano za slučaj kada igla samo smekša. Krajnji rezultat je sličan u oba slučaja i predstavlja stopljenu iglu, tj. masu koja je pričvršćena za zatvarač bez oštrog vrha.

[0062] Sigurnosni cilindar 17 deluje na isti način kao što je opisano u vezi sa drugim primerom izvođenja, jer teži da iglu drži ograničenu unutar sebe. U njegovom odsustvu, igla bi se savijala u pravcu od svoje ose, tako da se kompresijom ne bi postigao željeni ishod i rezultirao bi sa samo savijenom i još uvek oštrom iglom. Sa postavljenim sigurnosnim cilindrom, nastoji se da se ostvari pouzdana proizvodnja kompaktne kuglice materijala koja i dalje ostaje pričvršćena za zatvarač.

[0063] Jednom kada se igla komprimuje i masa metala stopi, dozvoljen je vremenski period kako bi se savijena igla mogla ohladiti na bezbednu temperaturu za dalje rukovanje. Tokom ovog perioda hlađenja, stezne elektrode 16 se koriste za održavanje igle u njenom položaju unutar aparature. Ovo sprečava korisnika da prevremeno povuče stopljenu iglu. Ovaj scenario je prikazan na Slici 16.

[0064] Nakon isteka perioda hlađenja, stezne elektrode 16 se oslobađaju i sklop 1 šprica i stopljena igla mogu se bezbedno ukloniti kako je prikazano na Slici 17.

[0065] Kada se sklop 1 šprica ukloni iz aparata, klizna elektroda 20 se postavi tako da se nalazi na ulazu sigurnosnog cilindra 17 tako da njegov konkavni vrh 5 tada može primiti drugu iglu. Alternativno, nakon što se stezne elektrode 16 otpuste, klizna elektroda 20 se umesto toga može pomerati dalje unutar cilindra.

[0066] Sklop 1 šprica sada sadrži zatvarač 4 koji se završava u stopljenoj masi igle. Masa je postavljena tako da je u osnovi sferna, mada tačan oblik u velikoj meri zavisi od konkavnogprofila vrha 5 klizne elektrode 20. Može se koristiti bilo koji pogodan oblik pod uslovom da je krajnji rezultat u osnovi gladak i da nema isturenih oštrih ivica. Dalje, stopljena masa igle dovodi do zaptivanje unutrašnjeg otvora igle, čime sprečava curenje fluida iz šprica. Naravno, moguće je da korišćeni špric sadrži jedan ili više opasnih sastojaka, a ovde opisan postupak uništavanja predviđen je da spreči da bilo koji od takvih sastojaka nanese štetu korisniku upotrebljenog šprica. Budući da stopljena masa igle nema oštre ivice, može se odložiti kao uobičajeni klinički otpad, umesto da se smatra oštrim predmetom koji se stoga onda mora odložiti posredstvom skupljeg postupka odlaganja u kantu za oštre predmete. Visoke temperature koje se susreću tokom postupka topljenja imaju za cilj da osiguraju da se svi opasni patogeni na površini igle potpuno unište, minimizirajući kontakt takvih patogena sa korisnikom.

[0067] Aparatura dalje sadrži elektronski kontrolni sistem koji omogućava kontrolu funkcionisanja svih karakteristika uređaja, uključujući stezne elektrode, motor za postavljanje klizne elektrode i izvor strujni koji se primenjuje na iglu da bi je uništio. Elektronski kontrolni sistem sastoji se od odgovarajuće programiranog mikrokontrolera ili mikroprocesora. Alternativno, on može da sadrži namenski integrisano kolo.

[0068] Utvrđeno je da je većim iglama (tj. onima koje su veće dužine ili većeg prečnika) potrebna veća toplotna energija za obradu, u odnosu na manje, a takođe, klizna elektroda 20 mora dalje da ide kako bi adekvatno komprimovala iglu. Stoga je očigledno da različiti tipovi i veličine igala zahtevaju različitu struju i kretanje klizne elektrode 20 ukoliko se želi njihova uspešna obrada i da se učine sigurnim. Elektronski kontrolni sistem stoga sadrži niz različitih operativnih profila koji se mogu unapred sačuvati ili izračunati na osnovu konkretne igle, a takvi operativni profili su optimizovani za svaki različiti tip i veličinu igle.

[0069] Određeni operativni profil za dati tip i veličinu igle može obuhvatati trenutne podešene vrednosti za strujni napon igle u odnosu na vreme, tako da se odgovarajuća struja može primeniti u tačno određenim momentimatokom obrade igle. Na ovaj način, prethodno pomenutom tehnikom smekšavanja isključivo vrha igle, može se upravljati na direktan način upotrebom slabije struje na početku postupka.

[0070] Konkretan operativni profil takođe uključuje trenutne vrednosti za položaj klizne elektrode 20. Takve vrednosti mogu takođe da odrede brzinu klizne elektrode jer je svaki položaj povezan sa vremenom. Tipično, tokom obrade igle, ukupno vreme tokom kojeg se struja može primeniti na iglu je između 0,2 i 2 sekunde. Klizna elektroda 20 može biti u pokretu tokom sličnog, ali ne nužno i identičnog vremenskog perioda. Struja koja se primenjuje na iglu prilagođava se unapred određenim ili trenutno izračunatim vrednostima mnogo puta u sekundi. Obično, operativni profil može odrediti vrednosti za struju na svakih 5 do 50 ms. Isto tako, zadati položaj klizne elektrode 20 može se ažurirati svakih 5 do 50 ms.

[0071] Operativni profil strujeuključuje podešavanja za obezbeđivanje slabije struje pre smekšavanja igle kako bi tečnosti sadržane unutar ili na površini igle isparile.

[0072] U daljem primeru izvođenja, kontrolni sistem sadrži sredstva za izračunavanje primenjene energije ili temperature igle tako da se profil kretanja klizne elektrode može izmeniti. Ovaj metod će omogućiti da se privremeni prekidi struje zbog na primer, otpadaka na kliznoj elektrodi, kompenzuju tako da je igla uvek dovoljno smekšana kako bi se omogućilo uspešno komprimovanje.

[0073] U poželjnom primeru izvođenja, sredstva za određivanje strujeu igli ostvaruje se kroz upotrebu visokofrekventnog pulsiranja sa mogućnošću modulacije (PWM) sa kontrolnom povratnom spregom struje u zatvorenoj petlji. Napajanje koristi MOSFET ili slične prekidače velike snage kako bi se smanjili gubici i produžio vek trajanja baterije. Tipični opseg komutacionih frekvencija biće između 100 kHz i 1 MHz. Postoji kompromis između fizičke veličine napajanja zajedno sa malim gubicima pri radu na niskim frekvencijama i malim veličinama i većim gubicima kod rada na visokim frekvencijama. Utvrđeno je da napajanje mora ograničiti bilo kakvu nekontrolisanu energiju koja se primenjuje na vrh igle zbog, na primer, energije uskladištene u izlaznim električnim kapacitetima. Takva nekontrolisana energija uzrokuje varničenje i brže nakupljanje neprovodljivih ostataka oksida na površini klizne elektrode.

[0074] Napajanje pušta izabranu vrednost struje i to proizvodi efekat grejanja unutar igle. Ovo omogućava da se zanemare padovi napona u stezaljkama i priključnim kablovima i pruža stabilniju karakteristiku topljenja. Napajanje obezbeđuje dovoljnu izlaznu voltažu kako bi se pokrili padovi napona u igli i pridruženoj aparaturi pri najvećoj struji koja će se verovatno javiti tokom rada. Utvrđeno je da su veći naponi korisni u pogledu održavanja električne povezanosti sa kliznom elektrodom. Napon je ograničen fizičkom veličinom, složenošću i troškovima napajanja struje.

[0075] U sledećem primeru izvođenja, napajanje može biti snabdeveno uređajem za podizanje snage visokog napona i male snage koji pomaže u razgradnji otpadaka na površini klizne elektrode, a kako bi se poboljšala električna povezanost. Visoki napon se primenjuje tokom neplaniranih prekida struje radnog ciklusa, a primenjena energija se ograničava kako bi se sprečilo varničenje i dalje stvaranje ostataka na površini klizne elektrode. Visoki napon se može skladištiti na kondenzatoru koji se puni u stanju mirovanja.

[0076] Obično, povratni podaci o struji će biti primenjeni putem merenjaindukcionog napona napajanja, zajedno sa Hall Effect uređajem. Ovo obezbeđuje merenje struje tokom jednog ciklusa koje je neophodno za kontrolu prekidača, zajedno sa merenjima struje visoke tačnosti kako bi se zadovoljili zahtevi profila topljenja igle.

[0077] Da bi se omogućila prenosivost uređaja, napajanje i pripadajuća oprema dizajnirani su tako da funkcionišu pomoću punjivih baterija. Uređaj ima priključnu stanicu, povezanu na mrežu, kako bi se baterije mogle ponovo napuniti.

[0078] U poželjnom oprimeru izvođenjaaparature, vizuelni prikaz obezbeđen elektronskim kontrolnim sistemom ukazuje na jedan ili više operativnih parametara, uključujući i spremnost aparature da prihvati iglu za uništavanje, fazu postupka uništavanja i status brojnihoperativnih parametara, npr broj obrađenih igala od poslednjeg punjenja baterije i preostalo punjenje u bateriji.

[0079] Vremenom, metalni i/ili drugi ostaci mogu se nakupiti u konkavnom udubljenju 5 na kraju klizne elektrode 20. Ovaj otpad može blokirati protok električne struje kroz iglu 2 ili na drugi način ometati postupak uništavanja. Kada su takvi ostaci vidljivi korisniku, ili su vidljivi kroz jedan ili više neuspelih pokušaja uništavanja igle, može se pokrenuti poluautomatski ili potpuno automatski postupak čišćenja udubljenja.

[0080] Slike 19a i 19b prikazuju šematski prikaz i prikaz iz perspektive uređaja za samostalno čišćenje koji čini deo aparature. Položaj ovih uređaja može se jasno videti na Slici 8. Slika 19a prikazuje šematski prikaz poprečnog preseka aparata za samostalno čišćenje i sastoji se od malog sfernog ili slično oblikovanog rotacionog rezača, brusilice ili četke 25 čija krajnja tačka 26 viri iz aparata i nešto je manja od konkavne površine 5 na kraju klizne elektrode 20. Ovaj rezač 25 je postavljen u odgovarajuće klizne ili kuglične ležajeve tako da se slobodno može okretati, a električni motor 28 ga može pokretati zupčastim ili ravnim kaišem 29.

[0081] Osa rezača podešena je paralelno sa osovinom klizne elektrode 20, a rezač se može pomerati bilo ručno ili automatski da bi se poravnao tako da bude u istoj osi sa kliznom elektrodom 20. Uređaj za čišćenje ručno se pomera u položaj pomoću ručice ili sličnog isturenog dela dostupnog sa spoljne strane aparature. Kada se rezač pravilno postavi u istoj osi sa kliznom elektrodom 20, aktiviraće se mikroprekidač (nije prikazan) i elektronski kontrolni sistem automatski započinje sekvencu čišćenja. U sekvenci čišćenja napajaće se elektromotor 28 i rezač 25 će se okretati. Istovremeno, klizna elektroda 20 ide prema rotirajućem rezaču 25, tako da konkavni kraj 5 klizne elektrode 20 bude u kontaktu sa vrhom rezača 26. Obezbeđen je i ventilator koga takođe pokreće elektromotor 28 kako bi se obrazovao fokusirani mlaz vazduha za uklanjanje ostataka oslobođenih rezačem 25. Obezbeđen je odgovarajući uređaj za sakupljanje ili kontejner za prihvat i prikupljanje otpadaka, koji se može ukloniti iz aparature.

[0082] Vremenom se od upotrebe, na unutrašnjem zidu cilindra 17 može nakupiti dodatni otpad. To može prouzrokovati trenje između unutrašnje površine i klizne elektrode 20. Takođe može blokirati slobodno kretanje elektrode i ometati postupak uništavanja. Da bi se rešio ovaj potencijalni problem, postupak se može koristiti za čišćenje unutrašnje površine cilindra pri čemu se klizna elektroda 20 kreće unutar cilindra 17 određenom dužinom tokom unapred definisanog broja ciklusa. Navedeno efikasno pomera ostatke ka spoljnjoj strani cilindra 17 gde se mogu sakupljati radi kasnijeg odlaganja. Da bi potpomogla ovaj postupak, spoljna površina klizne elektrode 20 može biti obezbeđena sa nizom plitkih prstenastih žlebova koji pomažu u postupku izmeštanja otpadaka. Takav postupak čišćenja može se sprovoditi periodično ili čak i nakon svakog uništavanja igle, po potrebi. Alternativno, može se pokrenuti tek nakon što dođe do određenog broja prekida postupka uništavanja igle.

[0083] Slika 20 prikazuje dalji primer izvođenja predmetnog pronalaska, gde je sigurnosni cilindar 118 obezbeđen sa grejačem 300. Utvrđeno je da ovo poboljšava rad aparature. U slučajevima kada se u igli koja se uništava zadržava neka količina tečnosti (npr. lek u rastvoru ili krvi), utvrđeno je da to može negativno uticati na stvaranje povezane, kontrolisane metalne mase tokom faze komprimovanja u postupku uništavanja.

[0084] Utvrđeno je da tokom preliminarnih faza zagrevanja igle 2, pre kompresije, bilo koja tečnost unutar igle isparava i stvara paru koja se može kondenzovati na unutrašnjoj površini sigurnosne cevi 118 koja je na temperaturi okolne sredine. Ovakva kondenzovana para može prerano ohladiti smekšani metal i prouzrokovati neželjene rezultate tokom postupka stapanja.

[0085] Prethodnim zagrevanjem sigurnosne cevi 118 pre faze kompresije, navedena kondenzacija ne može da nastupi i poboljšava se postupak na osnovu koga se smekšani metal igle pouzdano stapa u predvidljivu i jednoličnu masu.

[0086] Grejač 300 ima oblik termostatski kontrolisane zavojnice za grejanje koja okružuje sigurnosni cilindar 118. Grejač se aktivira nekoliko sekundi pre početka faze kompresije i zagreva se do temperature više od 100°C, tako da se zadržana voda pretvara u paru. Utvrđeno je da zagrevanje cevi na približno 130°C osigurava dobar i pouzdan rad aparature.

[0087] Opciono, sigurnosni cilindar može se održavati u stanju pripravnosti na temperaturi koja je viša od okolne, tako da se, kada je aparaturu neophodno upotrebiti, smanji vreme potrebno za proces zagrevanja. Da bi se minimalizovali gubici toplote iz cilindra dok grejač radi, može se obezbediti spoljna izolaciona košuljica (nije prikazana).

[0088] Kao što je to prethodno opisano, zagrevanje igle može se postići upotrebom indukcione zavojnice. U takvom primeru izvođenja, konstrukcija grejnog elementa 300 može da varira. Može se koristiti gore opisana zavojnica za grejanje ili alternativno može se obezbediti odvojena oblikovana metalna ploča koja apsorbuje deo elektromagnetnog zračenja i sprovođenjem dalje zagreva sigurnosni cilindar.

[0089] Da bi se dalje poboljšale performanse primera izvođenja pronalaska, gas se može propuštati kroz cilindar 118 tokom faze kompresije postupka uništavanja. Takođe se može propustiti pre kompresije i/ili kasnije. To dovodi do toga da se bilo kakva para koja se proizvede izbaci iz cilindra 118. U jednom primeru izvođenja, vazduh dolazi iz okoline i može se jednostavno potisnuti kroz jedan kraj cilindra tako da se proizvedena para izbacuje na suprotnom kraju. Vazduh se može potisnuti kroz cilindar upotrebom malog kompresora za fokusiranje i koncentrisanje strujanja vazduha kroz cilindar.

[0090] U još jednom primeru izvođenja, inertni ili neoksidujući gas prolazi kroz cilindar tokom faze kompresije postupka uništavanja. Takođe se može propustiti pre kompresije i/ili kasnije. Ovo predstavlja prednost iz razloga što se time minimizira ili izbegava oksidacija metala igle i vrha centralne klizne elektrode. Poželjno je da se radi o gasu koji je lako dostupan u kontejnerima pod pritiskom, poput ugljen-dioksida ili argona. Ukoliko se koristi ugljen-dioksid, on je dostupan u malim kapsulama jednostavnim za rukovanje, koje su namenjene za upotrebu u sifonima za sodu i oružju za pejntbol.

[0091] Vazduh ili gas se mogu ubaciti u cilindar 118 kroz prolaz uveden u centralnu kliznu elektrodu 320 ili kroz otvore u samom sigurnosnom cilindru 118. Vazduh ili gas mogu se sprovoditi do kraja elektrode 320, koji nije u kontaktu sa iglom, pomoću cevi 330, koja se kao što je gore rečeno, napaja iz odgovarajućeg dovoda. Elektroda 320 uključuje veći broj ventilacionih otvora po svojoj dužini kroz koje se vazduh ili gas direktno izbacuju u unutrašnjost cilindra.

[0092] Vazduh ili gas koji se izbacuju tokom postupka uništavanja mogu se jednostavno ispustiti u okolnu atmosferu pomoću odgovarajućeg ventilacionog otvora u kućištu aparata. Alternativno, u nekim slučajevima može biti poželjno filtrirati ili pročišćavati istisnuti vazduh ili gas.

[0093] Utvrđeno je da se kombinacijom zagrevanja cilindra i prolaska gasa kroz njega tokom postupka uništavanja, postiže veći stepen pouzdanosti, a krajnji rezultat je veća verovatnoća stvaranja metalne sfere bez oštrih ivica koja se može jednostavno odložiti. Međutim, poboljšanja u postupku uništavanja mogu se postići i jednostavnim zagrevanjem cilindra 118, posebno ukoliko nema odgovarajućeg snabdevanja gasom.

[0094] Bilo koji od prethodno opisanih primera izvođenja u okviru predmetne prijave može imati koristi od obezbeđivanja grejača (i snabdevanja gasom), a odgovarajuća izmena svakog od njih kako bi se to postiglo, biće očigledna stručnjaku.

[0095] Primeri izvođenja pronalaska sadrže bezbednosne funkcije koje sprečavaju umetanje u uređaj predmeta koji ne podsećaju na hipodermalne igle. Navedene bezbednosne funkcije mogu sadržati fizička ograničenja koja sprečavaju umetanje u uređaj drugih predmeta osim špriceva, ili sofisticiranijih uređaja koji mogu da mere otpor umetnutog predmeta kako bi utvrdili da li je verovatno da je u pitanju hipodermalna igla.

[0096] Snaga za upravljanje aparaturom može se dobiti iz jedne ili više ćelija baterije, poželjno ćelija koje se mogu ponovo puniti, i koje omogućavaju upotrebu aparature na mestu udaljenom od izvora napajanja. Alternativno ili dodatno, napajanje se može obezbediti iz mrežnog napona.

[0097] U celoj predmetnoj specifikaciji upotrebljavan je izraz hipodermalna igla. Stručnjak će lako prepoznati da ovaj pojam može obuhvatati igle koje se postavljaju na špriceve, kao što je to detaljno opisano, ali termin hipodermalnaa igla takođe treba da uključuje i druge igle koje se koriste za ubrizgavanje/uzimanje tečnosti u/iz tela čoveka ili životinje. Druge takve igle su karakteristične po tome što su uglavnom cevaste metalne kompozicije koje imaju najmanje jedan oštar kraj. Određena vrsta igle koja je izričito uključena u definiciju, je igla koja se koristi sa kanilom.

Claims (15)

Patentni zahtevi

1. Aparatura (110) za obradu hipodermalne igle (2), koja sadrži:

kućište (112) koje sadrži otvor (114) koji vodi do sigurnosnog cilindra (118) za prihvat i fiksiranje igle (2) unutar njega;

prvu elektrodu (16) za kontakt sa iglom (2) blizu prvog kraja;

drugu elektrodu (20) za kontakt sa iglom (2) na njenom oštrom kraju;

kontrolni sistem koji dovodi do protoka struje unutar igle (2) između navedene prve (16) i druge (20) elektrode, pri čemu navedena struja dovodi do smekšavanja igle (2) i pri čemu je druga elektroda (20) postavljena tako da se kreće unutar sigurnosnog cilindra (118) i da obezbeđuje aksijalnu silu kompresije koja deluje na iglu (2) duž ose igle, naznačena time što:

poseduje sigurnosni cilindar (118) koji sadrži grejač (300) za prethodno zagrevanje sigurnosnog cilindra (118) pre primene aksijalne sile kompresije na iglu (2).

2. Aparatura (110) prema patentnom zahtevu 1, pri čemu grejač (300) ima oblik termostatski kontrolisane zavojnice za grejanje koja okružuje sigurnosni cilindar (118).

3. Aparatura (110) prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 2, pri čemu je sigurnosni cilindar (118) operativno povezan sa izvorom gasa, pri čemu gas prolazi kroz cilindar (118) tokom obrade.

4. Aparatura (110) prema patentnom zahtevu 3, pri čemu je gas izabran od jednog ili više od: atmosferskog gasa; ugljen-dioksida; argona; ili drugog, u osnovi inertnog gasa.

5. Aparatura prema patentnom zahtevu 1, pri čemu je sigurnosni cilindar (118) postavljen tako da se masa igle (20) nalazi unutar cilindra (118) dok druga elektroda (20) obezbeđuje aksijalnu silu kompresije.

6. Aparatura (110) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu kontrolni sistem dovodi do protoka struje unutar igle (2) direktnim kontaktom sa iglom (20) ili indukcijom struje unutar igle (2).

7. Aparatura (110) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu druga elektroda (20) sadrži klip.

8. Aparatura prema patentnom zahtevu 7, pri čemu klip (20) sadrži udubljenje unutar koga se tokom upotrebe nalazi oštri vrh igle (2).

9. Aparatura (110) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu aparatura (110) sadrži sredstvo za zaključavanje za potrebe hvatanja igle kroz zatvarač i njeno pričvršćivanje u mestu za potrebe naknadne obrade.

10. Aparatura (110) prema patentnom zahtevu 9, pri čemu sredstvo za zaključavanje sadrži par kliznih stezaljki (16) postavljenih na zajedničku osovinu (13), pri čemu se svaka stezaljka (16) pokreće pomoću jednog zavrtnja sa navojima koji su suprotnog smera u odnosu na navoje drugog zavrtanja.

11. Aparatura (110) prema patentnom zahtevu 10, koja dalje sadrži par vodećih blokova (7), od kojih svaki čini polovinu konusnog kanala, tako da kada su vodeći blokovi (7) spojeni zajedno, konusni kanal može da navodi dalji tok igle (2).

12. Aparatura (110) prema bilo kom od patentnih zahteva 7 do 11, pri čemu aksijalnu silu kompresije obezbeđuje jedno od, motora (28), solenoida, opruge ili ručne sile.

13. Aparatura (110) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu je obezbeđeno sredstvo za odabir jednog od više operativnih programa, koji opciono sadrže sredstva za određivanje najmanje jednog od skupa mogućih fizičkih svojstava igle (2).

14. Aparatura (110) prema patentnom zahtevu 13, pri čemu skup fizičkih svojstava uključuje jedno ili više od sledećih: dužinu, debljinu i električni otpor.

15. Aparatura (110) prema bilo kom od patentnih zahteva 6 do 14, pri čemu se jednosmerna ili indukciona struja primenjuju prema zadatom programu zasnovanom na vremenu, primenjenoj energiji ili izračunatoj temperaturi igle, u zavisnosti od fizičkih svojstava igle (2).