RS61015B1 - Postupak kodiranja i dekodiranja - Google Patents

Postupak kodiranja i dekodiranja

Info

Publication number
RS61015B1
RS61015B1 RS20201321A RSP20201321A RS61015B1 RS 61015 B1 RS61015 B1 RS 61015B1 RS 20201321 A RS20201321 A RS 20201321A RS P20201321 A RSP20201321 A RS P20201321A RS 61015 B1 RS61015 B1 RS 61015B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
weighting factor
chromatic
value
luminance
unit
Prior art date
Application number
RS20201321A
Other languages
English (en)
Inventor
Akiyuki Tanizawa
Takeshi Chujoh
Original Assignee
Toshiba Kk
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Toshiba Kk filed Critical Toshiba Kk
Publication of RS61015B1 publication Critical patent/RS61015B1/sr

Links

Classifications

    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/46—Embedding additional information in the video signal during the compression process
    • H04N19/463—Embedding additional information in the video signal during the compression process by compressing encoding parameters before transmission
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/50—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using predictive coding
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/44—Decoders specially adapted therefor, e.g. video decoders which are asymmetric with respect to the encoder
    • G—PHYSICS
    • G06—COMPUTING OR CALCULATING; COUNTING
    • G06T—IMAGE DATA PROCESSING OR GENERATION, IN GENERAL
    • G06T9/00—Image coding
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/102—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the element, parameter or selection affected or controlled by the adaptive coding
    • H04N19/103—Selection of coding mode or of prediction mode
    • H04N19/105—Selection of the reference unit for prediction within a chosen coding or prediction mode, e.g. adaptive choice of position and number of pixels used for prediction
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/102—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the element, parameter or selection affected or controlled by the adaptive coding
    • H04N19/13—Adaptive entropy coding, e.g. adaptive variable length coding [AVLC] or context adaptive binary arithmetic coding [CABAC]
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/169—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the coding unit, i.e. the structural portion or semantic portion of the video signal being the object or the subject of the adaptive coding
    • H04N19/17—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the coding unit, i.e. the structural portion or semantic portion of the video signal being the object or the subject of the adaptive coding the unit being an image region, e.g. an object
    • H04N19/176—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the coding unit, i.e. the structural portion or semantic portion of the video signal being the object or the subject of the adaptive coding the unit being an image region, e.g. an object the region being a block, e.g. a macroblock
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/169—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the coding unit, i.e. the structural portion or semantic portion of the video signal being the object or the subject of the adaptive coding
    • H04N19/182—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the coding unit, i.e. the structural portion or semantic portion of the video signal being the object or the subject of the adaptive coding the unit being a pixel
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/50—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using predictive coding
    • H04N19/503—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using predictive coding involving temporal prediction
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/90—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using coding techniques not provided for in groups H04N19/10-H04N19/85, e.g. fractals
    • H04N19/91—Entropy coding, e.g. variable length coding [VLC] or arithmetic coding
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/169—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the coding unit, i.e. the structural portion or semantic portion of the video signal being the object or the subject of the adaptive coding
    • H04N19/186—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the coding unit, i.e. the structural portion or semantic portion of the video signal being the object or the subject of the adaptive coding the unit being a colour or a chrominance component
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/44—Decoders specially adapted therefor, e.g. video decoders which are asymmetric with respect to the encoder
    • H04N19/45—Decoders specially adapted therefor, e.g. video decoders which are asymmetric with respect to the encoder performing compensation of the inverse transform mismatch, e.g. Inverse Discrete Cosine Transform [IDCT] mismatch
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/50—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using predictive coding
    • H04N19/503—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using predictive coding involving temporal prediction
    • H04N19/51—Motion estimation or motion compensation
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/60—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using transform coding
    • H04N19/61—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using transform coding in combination with predictive coding

Landscapes

  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Multimedia (AREA)
  • Signal Processing (AREA)
  • Physics & Mathematics (AREA)
  • General Physics & Mathematics (AREA)
  • Discrete Mathematics (AREA)
  • Theoretical Computer Science (AREA)
  • Compression Or Coding Systems Of Tv Signals (AREA)
  • Compression Of Band Width Or Redundancy In Fax (AREA)
  • Compression, Expansion, Code Conversion, And Decoders (AREA)
  • Reduction Or Emphasis Of Bandwidth Of Signals (AREA)
  • Error Detection And Correction (AREA)
  • Color Television Systems (AREA)

Description

Opis
Oblast pronalaska
[0001] Tehničko rešenje predmetnog pronalaska odnosi se na postupak kodiranja i postupak dekodiranja.
Stanje tehnike
[0002] Poslednjih godina, postupak kodiranja slike sa znatno poboljšanom efikasnošću kodiranja preporučuje se kao ITU-T REC. H.264 i ISO/IEC 14496-10 (u daljem tekstu: „H.264“) u saradnji sa ITU-T (Sektor za standardizaciju telekomunikacija Međunarodne telekomunikacione unije) i ISO (Međunarodna organizacija za standardizaciju)/ IEC (Međunarodna elektrotehnička komisija).
[0003] U H.264, stavljen je na uvid javnosti sistem kodiranja sa unutrašnjim (inter) predviđanjem, u kome se eliminiše redundansa u vremenu da bi se postigla visoka efikasnost kodiranja izradom predviđanja kompenzacije kretanja frakcione preciznosti korišćenjem kodirane slike kao referentne slike.
[0004] Osim toga, predložen je sistem u kome se pokretna slika, uključujući efekat bleđenja ili razlaganja, kodira sa efikasnošću većom od efikasnosti sistema za kodiranje sa unutrašnjim predviđanjem prema ISO/IEC MPEG (Moving Picture Experts Group - Grupa stručnjaka za pokretne slike)-1, 2, 4. U ovom sistemu se pravi predviđanje kompenzacije kretanja frakcione preciznosti za ulaznu pokretnu sliku koja ima osvetljenost i dve razlike u boji kao okvire za predviđanje promene osvetljenosti u vremenu. Zatim, korišćenjem indeksa koji predstavlja kombinaciju referentne slike, faktora ponderisanja za svaku osvetljenost i dve razlike u boji, i odstupanje za svaku osvetljenost i dve razlike u boji, predviđena slika množi sa faktorom intenziteta, a odstupanje se dodaje tome.
Lista citirane literature
Patentna literatura
[0005] Patentna literatura 1: Japanska patentna objava br.2004-7377
[0006] EP 2375 754 se odnosi na video koder i dekoder za prediktivno kodiranje i dekodiranje video podataka. U jednom tehničkom rešenju, vektor kretanja dodeljen je svakom segmentu makrobloka i jedan skup parametara ponderisanja za sve segmente makrobloka. U alternativnom rešenju, makroblok je podeljen na prvi skup segmenata i vektor kretanja je dodeljen svakom segmentu, makroblok je podeljen na drugi skup segmenata i parametar ponderisanja je dodeljen svakom segmentu gde se prvi skup segmenata razlikuje od drugog skupa segmenata.
Kratak opis pronalaska
Stanje tehnike
[0007] Međutim, u konvencionalnoj tehnologiji kao što je gore opisano, pošto je indeks kodiran tako da se održava kao direktne vrednosti, efikasnost kodiranja je smanjena. Problem koji treba da reši predmetni pronalazak je da obezbedi postupak kodiranja i postupak dekodiranja koji mogu poboljšati efikasnost kodiranja.
Rešenje problema
[0008] U jednom tehničkom rešenju, obezbeđen je elektronski uređaj prema patentnom zahtevu 1. U daljem tehničkom rešenju, obezbeđen je postupak dekodiranja kao što je dat u patentnom zahtevu 9.
Kratak opis crteža
[0009]
Slika 1 je blok dijagram koji prikazuje primer uređaja za kodiranje prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 2 je dijagram objašnjenja koji prikazuje primer predviđene sekvence kodiranja za blok piksela prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 3A je dijagram koji prikazuje primer veličine bloka, bloka kodiranja u obliku stabla prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 3B je dijagram koji prikazuje specifičan primer bloka kodiranja u obliku stabla prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 3C je dijagram koji prikazuje specifičan primer bloka kodiranja u obliku stabla prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 3D je dijagram koji prikazuje specifičan primer bloka kodiranja u obliku stabla prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 4 je blok dijagram koji prikazuje primer jedinice za generisanje predviđene slike prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 5 je dijagram koji prikazuje primer odnosa između vektora kretanja za predviđanje kompenzovano kretanjem u dvosmernom predviđanju prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 6 je blok dijagram koji prikazuje primer jedinice za kompenzaciju pokreta sa više kadrova prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 7 je dijagram objašnjenja koji prikazuje primer preciznosti u fiksnoj tački faktora ponderisanja prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 8A je dijagram koji prikazuje primer informacija o WP parametru prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 8B je dijagram koji prikazuje primer informacija o WP parametru prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 9 je dijagram koji prikazuje primer sintakse prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 10 je dijagram koji prikazuje primer sintakse skupa parametara slike prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 11 je dijagram koji prikazuje primer sintakse zaglavlja isečka prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 12 je dijagram koji prikazuje primer unapred utvrđene sintakse tabele pred ponderisanja prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 13 je dijagram koji prikazuje primer konfiguracije sintakse koji eksplicitno predstavlja postupak predviđanja prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 14 je dijagram toka koji prikazuje primer procesa predviđanja preciznosti u fiksnoj tački prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 15 je dijagram toka koji prikazuje primer procesa obnavljanja preciznosti u fiksnoj tački prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 16 je dijagram toka koji prikazuje primer procesa predviđanja faktora ponderisanja prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 17 je dijagram toka koji prikazuje primer procesa obnavljanja faktora ponderisanja prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 18 je dijagram toka koji prikazuje još jedan primer procesa predviđanja faktora ponderisanja prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 19 je dijagram toka koji prikazuje još jedan primer procesa obnavljanja faktora ponderisanja prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 20 je dijagram toka koji prikazuje primer procesa predviđanja signala razlike u boji prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 21 je dijagram toka koji prikazuje primer procesa obnavljanja signala razlike u boji prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 22 je dijagram toka koji prikazuje još jedan primer procesa predviđanja faktora ponderisanja prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 23 je dijagram toka koji prikazuje još jedan primer procesa obnavljanja faktora ponderisanja prema prvom tehničkom rešenju.
Slika 24 je blok dijagram koji prikazuje primer konfiguracije uređaja za dekodiranje prema drugom tehničkom rešenju.
Opis tehničkih rešenja
[0010] U daljem tekstu, tehnička rešenja će biti detaljno opisana uz upućivanje na prateće crteže. Uređaj za kodiranje i uređaj za dekodiranje prema svakom tehničkom rešenju predstavljenom u daljem tekstu mogu se primeniti pomoću hardvera kao što je LSI čip (Large-Scale Integration -čip visokog stepena integracije), DSP (Digital Signal Processor - uređaj za digitalnu obradu signala) ili FPGA (Field Programmable Gate Array - niz gejtova programabilan na licu mesta). Osim toga, uređaj za kodiranje i uređaj za dekodiranje prema svakom tehničkom rešenju predstavljenom u daljem tekstu mogu se primeniti tako što će računar izvršiti program, drugim rečima, softverski. U opisu predstavljenom u daljem tekstu, izraz „slika“ može se na odgovarajući način zameniti izrazom kao što je „video“, „piksel“, „signal slike“, „fotografija“ ili „podaci o slici“.
Prvo tehničko rešenje
[0011] U prvom tehničkom rešenju, biće opisan uređaj za kodiranje koji kodira pokretnu sliku.
[0012] Slika 1 je blok dijagram koji prikazuje primer konfiguracije uređaja 100 za kodiranje prema prvom tehničkom rešenju.
[0013] Uređaj 100 za kodiranje deli svaki kadar ili svako polje za konfigurisanje ulazne slike u veći broj blokova piksela i izvodi predviđeno kodiranje podeljenih blokova piksela korišćenjem unosa parametara kodiranja iz kontrolne jedinice 111 za kodiranja, generišući tako predviđenu sliku. Zatim, uređaj 100 za kodiranje generiše grešku u predviđanju oduzimanjem predviđene slike od ulazne slike podeljene u veći broj piksela, generiše kodirane podatke vršenjem ortogonalne transformacije i kvantizacije, a zatim entropijsko kodiranje za generisanu grešku predviđanja, i izbacuje generisane kodirane podatke.
[0014] Uređaj 100 za kodiranje vrši predviđeno kodiranje selektivnom primenom većeg broja režima predviđanja koji se međusobno razlikuju u najmanje jednoj od veličina bloka blokova piksela i postupku generisanja predviđene slike. Postupak generisanja (stvaranja) predviđene slike može se u velikoj meri podeliti na dva tipa, uključujući unutrašnje predviđanje u kome se predviđanje vrši u ciljnom kadru kodiranja i međupredviđanje (intra-predviđanje) u kome se predviđanje kompenzovano kretanjem vrši pomoću jednog ili više referentnih kadrova različitih vremenskih tačaka. Unutrašnje predviđanje se naziva i predviđanjem na unutrašnjem ekranu, predviđanjem na unutrašnjem kadru ili slično, a međupredviđanje naziva se i predviđanjem između ekrana, predviđanjem među kadrovima, predviđanjem kompenzovanim kretanjem i sl.
[0015] Slika 2 je dijagram objašnjenja koji prikazuje primer predviđene sekvence kodiranja za blok piksela prema prvom tehničkom rešenju. U primeru prikazanom na sl. 2, uređaj 100 za kodiranje sprovodi predviđeno kodiranje od gornje leve strane prema donjoj desnoj strani u bloku piksela. Dakle, u ciljnom kadru f za obradu kodiranja, na levoj strani i gornjoj strani ciljnog bloka piksela c, nalaze se blokovi piksela p koji su završeni za kodiranje. U daljem tekstu, radi pojednostavljenja opisa, iako se pretpostavlja da uređaj 100 za kodiranje vrši predviđeno kodiranje redom prikazanim na sl.2, redosled predviđenog kodiranja nije ograničen na njega.
[0016] Blok piksela predstavlja jedinicu za obradu slike i, na primer, blok koji ima veličinu M × N (ovde su M i N prirodni brojevi), blok kodiranja u obliku stabla, makro blok, podblok, jedan piksel ili slično odgovara tome. U opisu predstavljenom u daljem tekstu, u suštini, blok piksela se koristi u značenju bloka kodiranja u obliku stabla, ali se može koristiti i u različitom značenju. Na primer, u opisu jedinice predviđanja, blok piksela se koristi u značenju bloka piksela jedinice predviđanja. Blok može se nazivati jedinicom ili slično. Na primer, blok za kodiranje može se nazivati jedinicom za kodiranje.
[0017] Slika 3A je dijagram koji prikazuje primer veličine bloka kodiranja u obliku stabla prema prvom tehničkom rešenju. Blok kodiranja u obliku stabla je obično blok piksela od 64 × 64 kako je prikazano na sl.3A. Međutim, blok kodiranja u obliku stabla nije ograničen na njega, već može biti blok piksela 32 × 32, blok piksela 16 × 16, blok piksela 8 × 8, blok piksela 4 × 4 i slično. Ovde blok kodiranja u obliku stabla možda nije kvadrat, već, na primer, može biti blok piksela veličine M × N (ovde M ≠ N).
[0018] Slike 3B do 3D su dijagrami koji predstavljaju specifične primere bloka kodiranja u obliku stabla prema prvom tehničkom rešenju. Slika 3B predstavlja blok kodiranja u obliku stabla koji ima blok veličine 64 × 64 (N = 32). Ovde N predstavlja veličinu referentnog bloka kodiranja u obliku stabla. Veličina naredbe kada je blok kodiranja u obliku stabla podeljen definisana je kao N, a veličina naredbe kada blok kodiranja u obliku stabla nije podeljen definisana je kao 2N. Slika 3C predstavlja blok kodiranja u obliku stabla dobijen deljenjem bloka kodiranja u obliku stabla prikazanog na sl.3B u četvorostruko stablo. Blok kodiranja u obliku stabla, kako je prikazano na Sl. 3C, ima četvorostruku strukturu. U naredbi kada je blok kodiranja u obliku stabla podeljen, kao što je prikazano na Sl.3C, brojevi su dodeljeni na četiri bloka piksela nakon podele u Z redosledu skeniranja.
[0019] Pored toga, unutar svakog broja četvorostrukog stabla, blok kodiranja u obliku stabla može se dalje podeliti na četvorostruko stablo. Shodno tome, blok kodiranja u obliku stabla može se podeliti na hijerarhijski način. U takvom slučaju, dubina podele je definisana kao Dubina. Slika 3D predstavlja jedan od blokova kodiranja u obliku stabla dobijen deljenjem bloka kodiranja u obliku stabla prikazanog na sl.3B u četvorostruko stablo, a veličina njegovog bloka je 32 × 32 (N = 16). Dubina bloka kodiranja u obliku stabla prikazana na sl.3B je „0“, a dubina bloka kodiranja u obliku stabla prikazana na sl. 3D je „1“. Pored toga, blok kodiranja u obliku stabla koji ima najveću jedinicu naziva se velikim blokom kodiranja u obliku stabla, a ulazni signal slike kodiran je u takvoj jedinici u redosledu rasterskog skeniranja.
[0020] U opisu predstavljenom u daljem tekstu, kodirani ciljni blok ili blok kodiranja u obliku stabla ulazne slike mogu se nazvati ciljni blok predviđanja ili blok piksela predviđanja. Pored toga, jedinica za kodiranje nije ograničena na blok piksela, već najmanje jedan od kadrova, polja, preseka, linije i piksela može se koristiti kao jedinica za kodiranje.
[0021] Uređaj 100 za kodiranje, kako je prikazano na sl.1, uključuje: jedinicu 101 za oduzimanje; jedinicu 102 za ortogonalnu transformaciju; jedinicu 103 za kvantizaciju; jedinicu 104 za inverznu kvantizaciju; jedinicu 105 za inverznu ortogonalnu transformaciju; jedinicu 106 za dodavanje; jedinicu 107 za generisanje predviđene slike; jedinicu 108 za podešavanje indeksa; jedinicu 109 za procenu pokreta; i jedinicu 110 za kodiranje. Pored toga, kontrolna jedinica 111 za kodiranje prikazana na Sl. 1 kontroliše uređaj 100 za kodiranje i, na primer, može se primeniti korišćenjem CPU-a (centralnog procesora) ili slično.
[0022] Jedinica 101 za oduzimanje dobija grešku u predviđanju oduzimanjem odgovarajuće predviđene slike od ulazne slike podeljene u blokove piksela. Jedinica 101 za oduzimanje izbacuje grešku u predviđanju kao unos za jedinicu 102 za ortogonalnu transformaciju.
[0023] Jedinica 102 za ortogonalnu transformaciju vrši ortogonalnu transformaciju kao što je diskretna kosinusna transformacija (DCT) ili diskretna sinusna transformacija (DST) za unos greške u predviđanju iz jedinice 101 za oduzimanje, čime se postiže koeficijent transformacije. Jedinica 102 za ortogonalnu transformaciju daje koeficijent transformacije kao unos za jedinicu 103 za kvantizaciju.
[0024] Jedinica 103 za kvantizaciju vrši proces kvantizacije za unos koeficijenta transformacije iz jedinice 102 za ortogonalnu transformaciju, čime dobija koeficijent kvantizacione transformacije. Preciznije, jedinica 103 za kvantizaciju vrši kvantizaciju na osnovu parametra za kvantizaciju koji je dodelila kontrolna jedinica 111 za kodiranje i informacije o kvantizaciji kao što je matrica za kvantizaciju. Opisana detaljnije, jedinica 103 za kvantizaciju dobija koeficijent kvantizacione transformacije deljenjem koeficijenta transformacije veličinom koraka kvantizacije izvedenom na osnovu informacija o kvantizaciji. Parametar za kvantizaciju predstavlja finoću kvantizacije. Matrica za kvantizaciju koristi se za ponderisanje finoće kvantizacije za svaku komponentu koeficijenta transformacije. Jedinica 103 za kvantizaciju daje koeficijent kvantizacione transformacije kao unos za jedinicu 104 za inverznu kvantizaciju i jedinicu 110 za kodiranje.
[0025] Jedinica 104 za inverznu kvantizaciju vrši proces inverzne kvantizacije za unos koeficijenta kvantizacione transformacije iz jedinice 103 za kvantizaciju, čime se postiže koeficijent transformacije obnavljanja. Preciznije, jedinica 104 za inverznu kvantizaciju vrši inverznu kvantizaciju na osnovu informacija o kvantizaciji koje koristi jedinica 103 za kvantizaciju. Detaljno opisana, jedinica 104 za inverznu kvantizaciju dobija koeficijent transformacije obnavljanja množenjem koeficijenta kvantizacione transformacije veličinom koraka kvantizacije izvedenom na osnovu informacija o kvantizaciji. Osim toga, informacije o kvantizaciji koje koristi jedinica 103 za kvantizaciju učitavaju se iz interne memorije, koja nije prikazana na slici, kontrolne jedinice 111 za kodiranje i koriste se. Jedinica 104 za inverznu kvantizaciju daje koeficijent transformacije obnavljanja kao unos za jedinicu 105 za inverznu ortogonalnu transformaciju.
[0026] Jedinica 105 za inverznu ortogonalnu transformaciju vrši inverznu ortogonalnu transformaciju kao što je inverzna diskretna kosinusna transformacija (IDCT) ili inverzna diskretna sinusna transformacija (IDST) za unos koeficijenta transformacije obnavljanja iz jedinice 104 za inverznu kvantizaciju, čime se dobija greška u predviđanju obnavljanja. Ovde, inverzna ortogonalna transformacija izvedena od strane jedinice 105 za inverznu ortogonalnu transformaciju odgovara ortogonalnoj transformaciji koju izvodi jedinica 102 za ortogonalnu transformaciju. Jedinica 105 za inverznu ortogonalnu transformaciju daje grešku u predviđanju obnavljanja kao unos za jedinicu 106 za dodavanje.
[0027] Jedinica 106 za dodavanje dodaje unos greške u predviđanju obnavljanja iz jedinice 105 za inverznu ortogonalnu transformaciju i odgovarajuće predviđene slike, generišući time lokalno dekodiranu sliku. Jedinica 106 za dodavanje daje lokalno dekodiranu sliku kao unos za jedinicu 107 za generisanje predviđene slike.
[0028] Jedinica 107 za generisanje predviđene slike skladišti unos lokalne dekodirane slike iz jedinice 106 za dodavanje u memoriju (nije prikazano na slici 1) kao referentnu sliku i izbacuje referentnu sliku sačuvanu u memoriji kao unos za jedinicu 109 za procenu kretanja. Pored toga, jedinica 107 za generisanje predviđene slike generiše predviđenu sliku izvođenjem predviđanja ponderisane kompenzacije kretanja na osnovu unosa informacija o kretanju i informacija o parametru WP iz jedinice 109 za procenu pokreta. Jedinica 107 za generisanje predviđene slike daje predviđenu sliku kao unos za jedinicu 101 za oduzimanje i jedinicu 106 za dodavanje.
[0029] Slika 4 je blok dijagram koji prikazuje primer konfiguracije jedinice 107 za generisanje predviđene slike prema prvom tehničkom rešenju. Jedinica 107 za generisanje predviđene slike, kako je prikazano na sl. 4, uključuje: jedinicu 201 za kompenzaciju pokreta sa više kadrova; memoriju 202; jedinicu 203 za kompenzaciju jednosmernog kretanja; kontrolnu jedinicu 204 za parametre predviđanja; selektor 205 referentne slike; memoriju 206 kadrova; i kontrolnu jedinicu 207 referentne slike.
[0030] Memorija 206 kadrova skladišti unos lokalne dekodirane slike iz jedinice 106 za dodavanje kao referentnu sliku pod kontrolom kontrolne jedinice 207 referentne slike. Memorija 206 kadrova uključuje veći broj memorijskih postavki FM1 do FMN (ovde N ≥ 2) korišćenih za privremeno skladištenje referentne slike.
[0031] Kontrolna jedinica 204 za parametre predviđanja priprema veći broj kombinacija svakog broja referentne slike i parametra predviđanja kao tabelu na osnovu unosa informacija o kretanju iz jedinice 109 za procenu pokreta. Ovde, informacije o kretanju predstavljaju informacije o vektoru kretanja koji predstavlja odstupanje kretanja koje se koristi za predviđanje kompenzovano kretanjem, broj referentne slike i režim predviđanja kao što je jednosmerno/dvosmerno predviđanje. Parametar predviđanja predstavlja informacije koje se odnose na vektor kretanja i režim predviđanja. Zatim, kontrolna jedinica 204 za parametre predviđanja bira kombinaciju referentnog broja i parametra predviđanja koji se koriste za generisanje predviđene slike na osnovu ulazne slike i izbacuje izabranu kombinaciju tako da omogućava unos broja referentne slike u selektor 205 referentne slike i omogućava unos parametra predviđanja u jedinicu 203 za kompenzaciju jednosmernog kretanja.
[0032] Selektor 205 referentne slike je prekidač koji menja jedan od izlaznih terminala memorije kadrova FM1 do FMN, koji su uključeni u memoriju 206 kadrova, da bi se prebacio na osnovu unosa broja referentne slike iz kontrolne jedinice 204 za parametre predviđanja. Na primer, kada je broj referentne slike „0“, selektor 205 referentne slike povezuje izlazni terminal memorije kadrova FM1 sa izlaznim terminalom selektora 205 referentne slike i, kada je broj referentne slike N - 1, selektor 205 referentne slike povezuje izlazni terminal memorije kadrova FMN sa izlaznim terminalom selektora 205 referentne slike. Selektor 205 referentne slike daje referentnu sliku sačuvanu u memoriji kadrova na koju je izlazni terminal povezan između memorija kadrova FM1 do FMN uključenih u memoriju 206 kadrova kao unos za jedinicu 203 za kompenzaciju jednosmernog kretanja i jedinicu 109 za procenu pokreta.
[0033] Jedinica 203 za kompenzaciju jednosmernog kretanja izvodi proces predviđanja kompenzovanog kretanjem na osnovu unosa parametra predviđanja iz kontrolne jedinice 204 za parametre predviđanja i unosa referentne slike iz slektora 205 referentnih slika, generišući tako jednosmerno predviđenju sliku.
[0034] Slika 5 je dijagram koji prikazuje primer odnosa između vektora kretanja za predviđanje kompenzovano kretanjem u dvosmernom predviđanju prema prvom tehničkom rešenju. U predviđanju kompenzovanom kretanjem, proces interpolacije se vrši pomoću referentne slike, a jednosmerna predviđena slika se generiše na osnovu odstupanja u kretanju generisane interpolirane slike i ulazne slike iz bloka piksela koji se nalazi na ciljnoj poziciji kodiranja. Ovde, odstupanje je vektor kretanja. Kao što je prikazano na sl. 5, u dvosmernom isečku predviđanja (B-isečak), predviđena slika se generiše korišćenjem dve vrste referentnih slika i skupa vektora kretanja. Kao proces interpolacije koristi se proces interpolacije preciznosti od 1/2 piksela, proces interpolacije preciznosti od 1/4 piksela ili slično i, izvođenjem postupka filtriranja za referentnu sliku, vrednost interpolirane slika se generiše. Na primer, u H.264 u kome se može izvršiti interpolacija preciznosti do 1/4 piksela za signal osvetljenosti, odstupanje je predstavljeno kao četvorostruka preciznost celobrojnih piksela.
[0035] Jedinica 203 za kompenzaciju jednosmernog kretanja daje jednosmerno predviđenu sliku i privremeno čuva jednosmerno predviđenu sliku u memoriji 202. Ovde, u slučaju kada informacija o kretanju (parametar predviđanja) predstavlja dvosmerno predviđanje, jedinica 201 za kompenzaciju pokreta sa više kadrova pravi ponderisano predviđanje koristeći dve vrste jednosmernih predviđenih slika. U skladu s tim, jedinica 203 za kompenzaciju jednosmernog kretanja skladišti jednosmerno predviđenu sliku koja odgovara prvom tipu u memoriji 202 i direktno izbacuje jednosmerno predviđenu sliku koja odgovara drugom tipu u jedinicu 201 za kompenzaciju pokreta sa više kadrova. Ovde, jednosmerno predviđena slika koja odgovara prvom tipu naziva se prvom predviđenom slikom, a jednosmerno predviđena slika koja odgovara drugom tipu naziva se drugom predviđenom slikom.
[0036] Osim toga, dve jedinice 203 za kompenzaciju jednosmernog kretanja mogu se pripremiti da generišu dve jednosmerne predviđene slike. U takvom slučaju, kada informacija o kretanju
[0037] (parametar predviđanja) predstavlja jednosmerno predviđanje, jedinica 203 za kompenzaciju jednosmernog kretanja može direktno da izbaci prvu jednosmerno predviđenu sliku u jedinicu 201 za kompenzaciju pokreta sa više kadrova kao prvu predviđenu sliku.
[0038] Jedinica 201 za kompenzaciju pokreta sa više kadrova vrši ponderisano predviđanje korišćenjem unosa prve predviđene slike iz memorije 202, unosa druge predviđene slike iz jedinice 203 za kompenzaciju jednosmernog kretanja i unosa podataka o WP parametru iz jedinice 109 za procenu pokreta, stvarajući tako predviđenu sliku. Jedinica 201 za kompenzaciju pokreta sa više kadrova daje predviđenu sliku kao unos za jedinicu 101 za oduzimanje i jedinicu 106 za dodavanje.
[0039] Slika 6 je blok dijagram koji prikazuje primer konfiguracije jedinice 201 za kompenzaciju pokreta sa više kadrova prema prvom tehničkom rešenju. Kao što je prikazano na sl. 6, jedinica 201 za kompenzaciju pokreta sa više kadrova uključuje: jedinicu 301 za unapred zadatu kompenzaciju pokreta; jedinicu 302 za ponderisanu kompenzaciju kretanja; jedinica 303 za kontrolu WP parametara; i selektori 304 i 305 WP-a.
[0040] Jedinica 303 za kontrolu WP parametara izbacuje indikator WP aplikacije i informacije o ponderisanju na osnovu unosa podataka o WP parametrima iz jedinice 109 za procenu pokreta, tako da unose indikator WP aplikacije u selektore 304 i 305 WP-a i unose informacije o ponderisanju u jedinicu 302 za ponderisanu kompenzaciju kretanja.
[0041] Ovde informacije o WP parametrima uključuju informacije o preciznosti u fiksnoj tački ponderisanog faktora, prvi indikator WP aplikacije, prvi ponderisani faktor i prvo odstupanje koje odgovara prvoj predviđenoj slici i drugi indikator WP aplikacije, drugi ponderisani faktor i drugo odstupanje koje odgovara drugoj predviđenoj slici. Indikator WP aplikacije je parametar koji se može postaviti za svaku odgovarajuću referentnu sliku i komponentu signala i predstavlja da li je napravljeno predviđanje ponderisane kompenzacije kretanja ili ne. Informacije o ponderisanju uključuju informacije o preciznosti u fiksnoj tački ponderisanog faktora, prvom ponderisanom faktoru, prvom odstupanju, drugom ponderisanom faktoru i drugom odstupanju.
[0042] Detaljno opisano, kada su informacije o WP parametru unos iz jedinice 109 za procenu pokreta, jedinica 303 za kontrolu WP parametra daje informacije o WP parametru podeljene na prvi indikator WP aplikacije, drugi indikator WP aplikacije i informacije o ponderisanju, čime se unosi prvi indikator WP aplikacije u selektor 304 WP-a, unosi drugi indikator WP aplikacije u selektor 305 WP-a i unose informacije o ponderisanju u jedinicu 302 za ponderisanu kompenzaciju pokreta.
[0043] Selektori 304 i 305 WP-a menjaju krajeve veze predviđenih slika na osnovu unosa indikatora WP aplikacije iz jedinice 303 za kontrolu WP parametra. U slučaju kada je odgovarajući indikator WP aplikacije „0“, svaki od selektora 304 i 305 WP-a povezuje svoj izlazni kraj sa jedinicom 301 za unapred zadatu kompenzaciju pokreta. Zatim, selektori 304 i 305 WP-a daju prvu i drugu predviđenu sliku kao unos za jedinicu 301 za unapred zadatu kompenzaciju pokreta. S druge strane, u slučaju kada je odgovarajući indikator WP aplikacije „1“, svaki od selektora 304 i 305 WP-a povezuje svoj izlazni kraj sa jedinicom 302 za ponderisanu kompenzaciju pokreta. Zatim, selektori 304 i 305 WP-a daju prvu i drugu predviđenu sliku kao unos za jedinicu 302 za ponderisanu kompenzaciju pokreta.
[0044] Jedinica 301 za unapred zadatu kompenzaciju pokreta izvodi prosečnu obradu na osnovu unosa dve jednosmerno predviđene slike (prva i druga predviđena slika) iz selektora 304 i 305 WP-a, stvarajući tako predviđenu sliku. Preciznije, u slučaju kada su prvi i drugi indikator WP aplikacije „0“, jedinica 301 za unapred zadatu kompenzaciju pokreta vrši prosečnu obradu na osnovu Numeričkog izraza (1).
[0045] Ovde je P [x, y] predviđena slika, PL0 [x, y] je prva predviđena slika, a PL1 [x, y] je druga predviđena slika. Osim toga, odstupanje2 (offset2) i pomeranje2 (shift2) su parametri procesa zaokruživanja u prosečnoj obradi i određuju se na osnovu interne preciznosti izračunavanja prve i druge predviđene slike. Kada je bitska preciznost predviđene slike L, a bitska preciznost prve i druge predviđene slike M (L ≤ M), shift2 je formulisan Numeričkim izrazom (2), a offset2 formulisan Numeričkim izrazom (3) .
[0046] Na primer, bitska preciznost predviđene slike je „8“, a bitska preciznost prve i druge predviđene slike je „14“, shift2 = 7 na osnovu Numeričkog izraza (2) i offset2 = (1 << 6 ) na osnovu Numeričkog izraza (3).
[0047] Pored toga, u slučaju kada je režim predviđanja predstavljen informacijom o kretanju (parametar predviđanja) jednosmerno predviđanje, jedinica 301 za unapred zadatu kompenzaciju pokreta izračunava konačnu predviđenu sliku koristeći samo prvu predviđenu sliku na osnovu Numeričkog izraza (4) .
[0048] Ovde PLX[x, y] predstavlja jednosmerno predviđenu sliku (prva predviđena slika), a X je identifikator koji predstavlja „0“ ili „1“ kao referentnu listu. Na primer, PLX[x, y] je PL0[x, y] u slučaju kada je referentna lista „0“, a PL1[x, y] u slučaju kada je referentna lista „1“. Osim toga, offset1 i shift1 su parametri za proces zaokruživanja i određuju se na osnovu interne preciznosti izračunavanja prve predviđene slike. Kada je bitska preciznost predviđene slike L, a bitska preciznost prve predviđene slike M, offset1 je formulisan Numeričkim izrazom (5), a pomeranje1 Nnumeričkim izrazom (6).
[0049] Na primer, u slučaju kada je bitska preciznost predviđene slike „8“, a bitska preciznost prve predviđene slike je „14“, shift1 = 6 na osnovu Numeričkog izraza (5), a offset1 = (1 << 5) na osnovu Numeričkog izraza (6).
[0050] Jedinica 302 za ponderisanu kompenzaciju kretanja izvodi ponderisanu kompenzaciju kretanja na osnovu unosa dve jednosmerno predviđene slike (prva i druga predviđena slika) iz selektora 304 i 305 WP-a i unosa informacija o ponderisanju iz jedinice 303 za kontrolu WP parametra. Preciznije, jedinica 302 za ponderisanu kompenzaciju kretanja izvodi proces ponderisanja na osnovu Numeričkog izraza (7) u slučaju kada su prvi i drugi indikator WP aplikacije „1“.
[0051] Ovde, w0Cpredstavlja faktor ponderisanja koji odgovara prvoj predviđenoj slici, w1Cpredstavlja faktor ponderisanja koji odgovara drugoj predviđenoj slici, o0Cpredstavlja odstupanje koje odgovara prvoj predviđenoj slici, a o1Cpredstavlja odstupanje koje odgovara drugoj predviđenoj slici. Nakon toga, oni se nazivaju prvi faktor ponderisanja, drugi faktor ponderisanja, prvo odstupanje, odnosno, drugo odstupanje, tim redosledom. logWDCje parametar koji predstavlja preciznost u fiksnoj tački svakog faktora ponderisanja. Pored toga, promenljiva C predstavlja signalnu komponentu. Na primer, u slučaju YUV prostornog signala, signal osvetljenosti predstavljen je C = Y, signal razlike u boji Cr predstavljen je sa C = Cr, a komponenta razlike u boji Cb predstavljena je C = Cb.
[0052] Osim toga, u slučaju kada se preciznost izračunavanja prve i druge predviđene slike i preciznost izračunavanja predviđene slike međusobno razlikuju, jedinica 302 za ponderisanu kompenzaciju pokreta realizuje proces zaokruživanja upravljanjem logWDC, što je preciznost u fiksnoj tački, kao u Numeričkom izrazu (8).
[0053] Proces zaokruživanja može se realizovati zamenom logWDCpredstavljenog u Numeričkom izrazu (7) sa logWD'Cpredstavljenim u Numeričkom izrazu (8). Na primer, u slučaju kada je bitska preciznost predviđene slike „8“, a bitska preciznost prve i druge predviđene slike je „14“, resetovanjem logWDC, moguće je realizovati zaokruživanje paketne obrade za preciznost izračunavanja sličnu onoj kod shift2 predstavljenoj u Numeričkom izrazu (1).
[0054] Osim toga, u slučaju kada je način predviđanja predstavljen informacijom o kretanju (parametar predviđanja) jednosmerno predviđanje, jedinica 302 za ponderisanu kompenzaciju kretanja izračunava konačnu predviđenu sliku koristeći samo prvu predviđenu sliku na osnovu Numeričkog izraza (9).
[0055] Ovde, PLX[x, y] predstavlja jednosmerno predviđenu sliku (prva predviđena slika), wXCpredstavlja faktor ponderisanja koji odgovara jednosmernom predviđanju, a X je identifikator koji predstavlja ili „0“ ili „1“ kao referentnu listu. Na primer, PLX[x, y] i wXCsu PL0[x,y] i w0Cu slučaju kada je referentna lista „0“, i PL1[x, y] i w1Cu slučaju kada je referentna lista „1“.
[0056] Osim toga, u slučaju kada se preciznost izračunavanja prve i druge predviđene slike i preciznost izračunavanja predviđene slike međusobno razlikuju, jedinica 302 za ponderisanu kompenzaciju kretanja realizuje proces zaokruživanja upravljanjem logWDC, što je preciznost u fiksnoj tački, kao u Numeričkom izrazu (8), slično kao u slučaju dvosmernog predviđanja.
[0057] Proces zaokruživanja može se realizovati zamenom logWDCpredstavljenog u Numeričkom izrazu (7) sa logWD'Cpredstavljenim u Numeričkom izrazu (8). Na primer, u slučaju kada je preciznost bita predviđene slike „8“, a bitska preciznost prve predviđene slike je „14“, resetovanjem logWDC, moguće je realizovati zaokruživanje paketne obrade za preciznost izračunavanja slično onom kod pomeranja1 predstavljenog u Numeričkom izrazu (4).
[0058] Slika 7 je dijagram objašnjenja koji prikazuje primer preciznosti u fiksnoj tački faktora ponderisanja prema prvom tehničkom rešenju i dijagram koji prikazuje primer promena na pokretnoj slici koja ima promenu osvetljenosti u vremenu i vrednost sive skale. U primeru prikazanom na sl. 7, ciljni kadar kodiranja je Kadar(t) (Frame(t)), kadar koji je jedan kadar pre ciljnog kadra kodiranja u vremenu je Kadar(t - 1) (Frame(t - 1)), a kadar koji je jedan kadar nakon ciljnog kadra kodiranja je Kadar (t 1) (Frame(t 1)). Kao što je prikazano na Sl.7, na bledećoj slici koja se menja iz bele u crnu, osvetljenost (vrednost skale sive boje) slike se smanjuje u skladu sa protokom vremena. Faktor ponderisanja predstavlja stepen promene na sl.7, i, kao što je vidljivo iz Numeričkih izraza (7) i (9), uzima vrednost „1.0“ u slučaju da nema promene u osvetljenosti. Preciznost u fiksnoj tački je parametar koji kontroliše širinu intervala koja odgovara decimalnoj tački faktora ponderisanja, a faktor ponderisanja je 1 << logWDCu slučaju da nema promene u osvetljenosti.
[0059] Osim toga, u slučaju jednosmernog predviđanja, različiti parametri (drugi indikator WP aplikacije, drugi faktor ponderisanja i druga informacija o odstupanju) koji odgovaraju drugoj predviđenoj slici se ne koriste i mogu se postaviti na početne vrednosti utvrđene unapred.
[0060] Uz upućivanje na sl.1, jedinica 109 za procenu pokreta vrši procenu kretanja između većeg broja kadrova zasnovanu na ulaznoj slici i unosu referentne slike iz jedinice 107 za generisanje predviđene slike i izbacuje informacije o kretanju i informacije o WP parametru, čime unosi informacije o kretanju u jedinicu 107 za generisanje predviđene slike i jedinicu 110 za kodiranje i unosi informacije o WP parametru u jedinicu 107 za generisanje predviđene slike i jedinicu 108 za podešavanje indeksa.
[0061] Jedinica 109 za procenu pokreta izračunava grešku, na primer, izračunavanjem razlika između ulazne slike ciljnog bloka piksela predviđanja i većeg broja referentnih slika koje odgovaraju istom položaju kao početna tačka, pomera položaj sa delimičnom preciznošću i izračunava informacije o optimalnom kretanju pomoću tehnike kao što je podudaranje blokova za pronalaženje bloka minimalne greške ili slično. U slučaju dvosmernog predviđanja, jedinica 109 za procenu pokreta izvodi podudaranje blokova, uključujući unapred zadato predviđanje kompenzacije kretanja kao što je predstavljeno u Numeričkim izrazima (1) i (4), korišćenjem informacije o kretanju izvedene iz jednosmernog predviđanja, čime izračunava informacije o kretanju dvosmernog predviđanja.
[0062] U ovom trenutku, jedinica 109 za procenu pokreta može da izračuna informacije o WP parametru izvođenjem podudaranja blokova uključujući ponderisano predviđanje kompenzacije kretanja kao što je predstavljeno u Numeričkim izrazima (7) i (9). Pored toga, za izračunavanje informacija o WP parametru, postupak izračunavanja faktora ponderisanja ili odstupanja pomoću gradijenta osvetljenosti ulazne slike, postupak izračunavanja faktora ponderisanja ili odstupanja u skladu sa akumulacijom greške u predviđanju u vreme kodiranja ili slično, mogu biti korišćeni. Dalje, kao informacija o WP parametru može se koristiti unapred određena fiksna vrednost za svaki uređaj za kodiranje.
[0063] Ovde će biti opisan postupak izračunavanja faktora ponderisanja, preciznost u fiksnoj tački faktora ponderisanja i odstupanje od pokretne slike koja ima promenu osvetljenosti tokom vremena, uz upućivanje na sliku 7. Kao što je gore opisano, na bledećoj slici koja se menja iz bele u crnu kako je prikazano na sl. 7, osvetljenost slike (vrednost sive skale) se smanjuje u skladu sa protokom vremena. Jedinica 109 za procenu pokreta može izračunati faktor ponderisanja izračunavanjem njenog nagiba.
[0064] Preciznost u fiksnoj tački faktora ponderisanja je informacija koja predstavlja preciznost nagiba, a jedinica 109 za procenu pokreta može izračunati optimalnu vrednost na osnovu udaljenosti od referentne slike u vremenu i stepena promene osvetljenosti slike. Na primer, na sl.
7, u slučaju kada je faktor ponderisanja između Kadra(t - 1) i Kadra(t 1) sa frakcionom preciznošću 0.75, 3/4 se mogu predstaviti u slučaju preciznosti 1/4, i shodno tome, jedinica 109 za procenu pokreta postavlja preciznost u fiksnoj tački na 2 (1 << 2). Budući da vrednost preciznosti u fiksnoj tački utiče na veličinu koda u slučaju kada je faktor ponderisanja kodiran, kao vrednost preciznosti u fiksnoj tački, optimalna vrednost može biti izabrana u odnosu na veličinu koda i preciznost predviđanja. Osim toga, vrednost preciznosti u fiksnoj tački može biti unapred određena fiksna vrednost.
[0065] Osim toga, u slučaju kada se nagib ne poklapa, jedinica 109 za procenu pokreta može izračunati vrednost odstupanja dobijanjem vrednosti korekcije (veličine odstupanja) koja odgovara preseku linearne funkcije. Na primer, na sl.7, u slučaju kada je faktor ponderisanja između Kadra (t - 1) i Kadra (t 1) 0.60 sa preciznošću u decimalnom zarezu, a preciznost u fiksnoj tački je „1“ (1 << 1), postoji velika mogućnost da je faktor ponderisanja podešen na „1“ (što odgovara preciznosti u decimalnom zarezu od 0.50 faktora ponderisanja). U takvom slučaju, pošto preciznost decimalnog zareza faktora ponderisanja odstupa od 0.60, što je optimalna vrednost, za 0.10, jedinica 109 za procenu pokreta izračunava vrednost korekcije koja joj odgovara na osnovu maksimalne vrednosti piksela i postavlja je kao vrednost odstupanja. U slučaju kada je maksimalna vrednost piksela 255, jedinica 109 za procenu pokreta može postaviti vrednost kao što je 25 (255 × 0.1).
[0066] U prvom tehničkom rešenju, iako je jedinica 109 za procenu pokreta predstavljena kao jedna funkcija uređaja 100 za kodiranje kao primer, jedinica 109 za procenu pokreta nije suštinska konfiguracija uređaja 100 za kodiranje, i, na primer, jedinica 109 za procenu kretanja može biti uređaj koji nije uređaj 100 za kodiranje. U takvom slučaju, informacije o kretanju i informacije o WP parametru izračunate pomoću jedinice 109 za procenu pokreta mogu se učitati u uređaj 100 za kodiranje.
[0067] Jedinica 108 za podešavanje indeksa prima informacije o WP parametru od jedinice 109 za procenu pokreta, proverava referentnu listu (broj liste) i referentnu sliku (referentni broj) i daje informacije o indeksu kao unos za jedinicu 110 za kodiranje. Jedinica 108 za podešavanje indeksa generiše informacije o indeksu preslikavanjem unosa informacija o WP parametru iz jedinice 109 za procenu pokreta u element sintakse koji će biti kasnije opisan.
[0068] Slike 8A i 8B su dijagrami koji prikazuju primere informacija o WP parametru prema prvom tehničkom rešenju. Primer informacija o WP parametru u vreme P-isečka prikazan je na sl.
8A, i primer informacija o WP parametru u vreme B-isečka prikazan je na sl.8A i 8B. Broj liste je identifikator koji predstavlja pravac predviđanja. Broj liste ima vrednost „0“ u slučaju jednosmernog predviđanja. S druge strane, u slučaju dvosmernog predviđanja, mogu se koristiti dve vrste predviđanja, i shodno tome, broj liste ima dve vrednosti „0“ i „1“. Referentni broj je vrednost koja odgovara bilo kojem od 1 do N predstavljenom u memoriji 206 kadrova. Budući da se informacije o WP parametru održavaju za svaku referentnu listu i referentnu sliku, u slučaju da postoji N referentnih slika, 2N dela informacija su neophodni u vreme B-isečka.
[0069] Uz upućivanje ponovo na sl. 1, jedinica 110 za kodiranje vrši proces kodiranja različitih parametara kodiranja, kao što su unos koeficijenta kvantizacione transformacije iz jedinice 103 za kvantizaciju, unos informacija o kretanju iz jedinice 109 za procenu pokreta, unos informacija o indeksu iz jedinice 108 za podešavanje indeksa i informacije o kvantizaciji koje je odredila kontrolna jedinica 111 za kodiranje, čime se generišu kodirani podaci. Kao proces kodiranja, na primer, postoji Huffmanovo kodiranje ili aritmetičko kodiranje.
[0070] Ovde su parametri kodiranja parametri kao što su informacije o predviđanju koje predstavljaju postupak predviđanja ili slično, informacije koje se odnose na koeficijent kvantizacione transformacije i informacije koje se odnose na kvantizaciju koje su neophodne za proces dekodiranja. Na primer, može biti konfigurisan tako da je interna memorija koja nije prikazana na slici uključena u kontrolnu jedinicu 111 za kodiranje, parametri kodiranja drže se u internoj memoriji i parametri kodiranja susednog bloka piksela, koji je završen za kodiranje, se koriste kada je kodiran blok piksela. Na primer, u unutrašnjem predviđanju H.264, informacije o predviđanju bloka piksela mogu se izvesti iz informacija o predviđanju susednog bloka koji je završen za kodiranje.
[0071] Jedinica 110 za kodiranje generiše kodirane podatke u odgovarajućem vremenskom okviru izlaza kojim upravlja kontrolna jedinica 111 za kodiranje. Razne vrste informacija, koje su izlazni kodirani podaci, na primer, multipleksiraju se pomoću jedinice za multipleksiranje koja nije prikazana na slici ili slično, privremeno se čuvaju u izlaznom baferu (međumemoriji) koji nije prikazan na slici ili slično, a zatim se, na primer, izbacuju u sistem za skladištenje (medijum za skladištenje) ili sistem za prenos (komunikaciona linija).
[0072] Jedinica 110 za kodiranje uključuje jedinicu 110A za kodiranje entropije i jedinicu 110B za rekonfiguraciju indeksa.
[0073] Jedinica 110A za kodiranje entropije izvodi proces kodiranja kao što je kodiranje promenljive dužine ili proces aritmetičkog kodiranja za informacije koje su unete. Na primer, u H.264 se koristi prilagodljivo kodiranje promenljive dužine zasnovano na kontekstu (CAVLC), prilagodljivo binarno aritmetičko kodiranje zasnovano na kontekstu (CABAC) ili slično.
[0074] Da bi se smanjila dužina koda elementa sintakse unosa informacija o indeksu iz jedinice 108 za podešavanje indeksa, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa vrši proces predviđanja na osnovu karakteristika parametara elementa sintakse, izračunava razliku između vrednosti (direktne vrednosti) elementa sintakse i predviđene vrednosti i daje razliku jedinici za kodiranje 110A entropije. Konkretan primer procesa predviđanja biće opisan kasnije u tekstu.
[0075] Slika 9 je dijagram koji prikazuje primer sintakse 500 koju koristi uređaj za 100 kodiranje prema prvom tehničkom rešenju. Sintaksa 500 prikazuje strukturu kodiranih podataka generisanih kodiranjem ulazne slike (podataka pokretne slike) korišćenjem uređaja 100 za kodiranje. Kada se kodirani podaci dekodiraju, uređaj za dekodiranje koji će kasnije biti opisan vrši analizu sintakse pokretne slike pozivajući se na strukturu sintakse koja je ista kao i sintaksa 500.
[0076] Sintaksa 500 uključuje tri dela, uključujući sintaksu 501 visokog nivoa, sintaksu 502 na nivou isečka i sintaksu 503 na nivou stabla kodiranja. Sintaksa 501 visokog nivoa uključuje informacije o sintaksi gornjeg sloja koji ima viši nivo nego isečak. Ovde presek predstavlja pravougaonu površinu ili neprekidnu površinu uključenu u kadar ili polje. Sintaksa 502 na nivou isečka uključuje informacije potrebne za dekodiranje svakog isečka. Sintaksa 503 na nivou stabla kodiranja uključuje informacije koje su neophodne za dekodiranje svakog stabla kodiranja (drugim rečima, svakog bloka kodiranja u obliku stabla). Svaki od ovih delova uključuje detaljniju sintaksu.
[0077] Sintaksa 501 visokog nivoa uključuje sintakse niza i nivoa slike kao što je sintaksa 504 skupa parametara niza, sintaksa 505 skupa parametara slike i sintaksa 506 skupa parametara adaptacije.
[0078] Sintaksa 502 na nivou isečka uključuje sintaksu 507 isečka zaglavlja, sintaksu 508 obične ponderisane tabele, sintaksu 509 podataka o isečcima i slično. Sintaksa 508 obične ponderisane tabele poziva se iz sintakse 507 isečka zaglavlja.
[0079] Sintaksa 503 na nivou stabla kodiranja uključuje sintaksu 510 jedinice stabla kodiranja, sintaksu 511 jedinice transformacije, sintaksu 512 jedinice predviđanja i slično. Sintaksa 510 jedinice stabla kodiranja može imati strukturu četvorostrukog stabla. Preciznije, sintaksa 510 jedinice stabla kodiranja može se rekurzivno dalje nazvati element sintakse, sintakse 510 jedinice stabla kodiranja. Drugim rečima, jedan blok stabla kodiranja može se podeliti u četvorostruko stablo. Pored toga, sintaksa 511 jedinice transformacije uključena je u sintaksu 510 jedinice stabla kodiranja. Sintaksa 511 jedinice transformacije poziva se iz svake sintakse 510 jedinice stabla kodiranja koja se nalazi na zadnjem kraju četvorostrukog stabla. U sintaksi 511 jedinice transformacije opisane su informacije koje se odnose na inverznu ortogonalnu transformaciju, kvantizaciju i slično. U sintaksama se mogu opisati informacije koje se odnose na predviđanje ponderisane kompenzacije kretanja.
[0080] Slika 10 je dijagram koji prikazuje primer sintakse 505 skupa parametara slike prema prvom tehničkom rešenju. Ovde, na primer, weighted_pred_flag (ponderisani_pred_indikator) je element sintakse koji predstavlja validnost ili nevalidnost predviđanja ponderisane kompenzacije prema prvom tehničkom rešenju za P-isečak. U slučaju kada je weighted_pred_flag „0“, predviđanje ponderisane kompenzacije kretanja prema prvom tehničkom rešenju unutar P-isečka je nevalidno. U skladu s tim, indikator WP aplikacije koji je uključena u informacije o WP parametru stalno je postavljen na „0“, a izlazni krajevi selektora 304 i 305 WP-a povezani su sa jedinicom 301 za unapred zadatu kompenzaciju pokreta. S druge strane, u slučaju kada weighted_pred_flag je „1“, ponderisano predviđanje kompenzacije kretanja prema prvom tehničkom rešenju unutar P-isečka je validno.
[0081] Kao još jedan primer, u slučaju kada je weighted_pred_flag „1“, validnost ili nevalidnost predviđanja ponderisane kompenzacije prema prvom tehničkom rešenju može se definisati za svako lokalno područje unutar isečka u sintaksi donjeg nivoa (zaglavlje isčeka, blok stabla kodiranja, jedinica transformacije, jedinica predviđanja i slično).
[0082] Pored toga weighted_bipred_idc (ponderisani_bipred_idc) je, na primer, element sintakse koji predstavlja validnost ili nevalidnost predviđanja ponderisane kompenzacije prema prvom tehničkom rešenju za B-isečak. U slučaju kada je weighted_bipred_idc „0“, predviđanje ponderisane kompenzacije kretanja prema prvom tehničkom rešenju unutar B-isečka je nevalidno. Prema tome, indikator WP aplikacije koji je uključeni u informacije o WP parametru stalno je postavljen na „0“, a izlazni krajevi selektora 304 i 305 WP-a povezani su sa jedinicom 301 za unapred zadatu kompenzaciju pokreta. S druge strane, u slučaju kada weighted_bipred_idc je „1“, predviđanje ponderisane kompenzacije kretanja prema prvom tehničkom rešenju unutar B-isečka je validno.
[0083] Kao drugi primer, u slučaju kada je weighted_bipred_idc „1“, validnost ili nevalidnost predviđanja ponderisane kompenzacije prema prvom tehničkom rešenju može se definisati za svako lokalno područje unutar isečka u sintaksi donjeg nivoa (zaglavlje isečka, blok stabla kodiranja, jedinica transformacije i slično).
[0084] Slika 11 je dijagram koji prikazuje primer sintakse 507 zaglavlja isečka prema v. Ovde tipisečak predstavlja vrstu isečka (I-isečak, P-isečak, B-isečak ili slično). Pored toga, pic_parameter_set_id je identifikator koji predstavlja sintaksu 505 skupa parametara slike na koju se poziva. num_ref_idx_active_override_flag je indikator koji predstavlja da li treba ažurirati broj važećih referentnih slika, a u slučaju kada je ovaj indikator „1“ mogu se koristiti num_ref_idx_l0_active_minus1 i num_ref_idx_l1_active_minus1 koji definišu broj referentnih slika sa referentne liste. Pored toga, pred_weight_table() je funkcija koja predstavlja sintaksu osnovne ponderisane tabele koja se koristi za predviđanje ponderisane kompenzacije pokreta, a ova funkcija se poziva u slučaju kada je weighted_pred_flag „1“ u slučaju P-isečka i u slučaju kada je weighted_bipred_idc „1“ u slučaju B-isečka.
[0085] Slika 12 je dijagram koji prikazuje primer sintakse 508 osnovne ponderisane tabele prema prvom tehničkom rešenju. Ovde luma_log2_weight_denom predstavlja tačnost preciznosti u fiksnoj tački faktora ponderisanja signala osvetljenosti u isečku i vrednost je koja odgovara logWDCpredstavljenom u Numeričkom izrazu (7) ili (9). Pored toga, chroma_log2_weight_denom predstavlja tačnost preciznosti u fiksnoj tački faktora ponderisanja signala razlike u boji u isečku i vrednost je koja odgovara logWDCpredstavljenom u Numeričkom izrazu (7) ili (9). chroma_format_idc je identifikator koji predstavlja model boja, a MONO_IDX je vrednost koja predstavlja monohromatski video. Pored toga, num_ref_common_active_minus1 predstavlja vrednost koja se dobija oduzimanjem jedne od broja referentnih slika uključenih u zajedničku listu u isečku.
[0086] luma_weight_l0 flag i luma_weight_l1_flag predstavljaju indikatore WP aplikacije signala osvetljenosti koji odgovaraju listama 0 i 1. U slučaju kada je ovaj indikator „1“, predviđanje ponderisane kompenzacije pokreta signala osvetljenosti prema prvom tehničkom rešenju važi za celo područje unutar isečka. Osim toga, chroma_weight_l0_flag i chroma_weight_l1_flag predstavljaju indikatore WP aplikacije signala razlike u boji koji odgovaraju listama 0 i 1. U slučaju kada je ovaj indikator „1“, predviđanje ponderisane kompenzacije pokreta signala razlike u boji prema prvom tehničkom rešenju važi za celo područje unutar isečka. luma_weight_l0[i] i luma_weight_l1[i] su faktori ponderisanja i-ih signala osvetljenosti kojima upravljaju liste 0 i 1. Pored toga, luma_offset_l0[i] i luma_offset_l1[i] su odstupanja i-ih signala osvetljenosti kojima upravljaju liste 0 i 1. To su vrednosti koje odgovaraju w0C, w1C, o0C, o1Cpredstavljenim u Numeričkom izrazu (7) ili (9). Ovde je C = Y.
[0087] chroma_weight_l0[i][j] i chroma_weight_l1[i][j] su faktori ponderisanja i-ih signala razlike u boji kojima upravljaju liste 0 i 1. Pored toga, chroma_offset_l0[i][j] i chroma_offset_l1[i][j] su odstupanja i-ih signala razlike u boji kojima upravljaju liste 0 i 1. Ovo su vrednosti koje odgovaraju w0C, w1C, o0C, o1Cpredstavljenim u Numeričkom izrazu (7) ili (9). Ovde je C = Cr ili Cb. Osim toga, j predstavlja komponentu razlike u boji, i, na primer, u slučaju signala YUV 4: 2: 0, j = 0 predstavlja Cr komponentu, a j = 1 predstavlja komponentu Cb.
[0088] Ovde će postupak predviđanja svakog elementa sintakse koji se odnosi na ponderisano predviđanje u konfiguraciji sintakse biti detaljno opisan. Predviđanje elementa sintakse vrši se jedinicom 110B za rekonfiguraciju indeksa. Slika 13 je dijagram koji prikazuje primer konfiguracije sintakse koji eksplicitno predstavlja postupak predviđanja prema prvom tehničkom rešenju. U primeru prikazanom na sl. 13, dok je svaki element sintakse za koji je predviđanje uvedeno označen dodavanjem prefiksa „delta“, konfiguracija sintakse u suštini ima iste sastavne elemente kao i konfiguracija sintakse prikazana na sl.12
[0089] Prvo će biti opisan postupak intersignalnog predviđanja luma_log2_weight_denom i chroma_log2_weight_denom koji predstavljaju preciznost u fiksnoj tački faktora ponderisanja. Jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa izvodi proces inter-signalnog predviđanja luma_log2_weight_denom and chroma_log2_weight_denom korišćenjem Numeričkog izraza (10) i izvodi proces obnavljanja korišćenjem Numeričkog izraza (11). Ovde, kao što je prikazano na sl.
12 i 13, pošto je prvo definisana luma_log2_weight_denom, predviđa se chroma_log2_weight_denom na osnovu vrednosti luma_log2_weight_denom.
[0090] Slika 14 je dijagram toka koji prikazuje primer postupka predviđanja chroma_log2_weight_denom prema prvom tehničkom rešenju.
[0091] Prvo, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa izvodi luma_log2_weight_denom postavljen u indeks informacija kao predviđena vrednost (korak S101).
[0092] Posle toga, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa oduzima luma_log2_weight_denom od chroma_log2_weight_denom (korak S102) i postavlja vrednost njihove razlike kao delta_chroma_log2_weight_denom u indeks informacija (korak S103).
[0093] Slika 15 je dijagram toka koji prikazuje primer procesa obnavljanja chroma_log2_weight_denom prema prvom tehničkom rešenju.
[0094] Prvo, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa izvodi luma_log2_weight_denom koji je već postavljen u indeks informacija kao predviđena vrednost (korak S201).
[0095] Posle toga, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa dodaje luma_log2_weight_denom delta_chroma_log2_weight_denom (korak S202) i postavlja dodatnu vrednost u indeks informacija kao chroma_log2_weight_denom (korak S203).
[0096] U efektu bleđenja, uglavnom, budući da postoji mali broj slučajeva u kojima se promene u vremenu vrše različito za svaki model boja, preciznost u fiksnoj tački za svaku komponentu signala ima jaku korelaciju sa komponentom osvetljenosti i komponentom razlike u boji. Shodno tome, predviđanjem unutar modela boja, kao što je gore opisano, može se smanjiti količina informacija koja predstavlja preciznost u fiksnoj tački.
[0097] U Numeričkom izrazu (10), iako se komponenta osvetljenosti oduzima od komponente razlike u boji, komponenta razlike u boji može se oduzeti od komponente osvetljenosti. U tom slučaju, Numerički izraz (11) može se promeniti u skladu sa Numeričkim izrazom (10).
[0098] Sledeće, biće opisan postupak predviđanja luma_weight_lx[i] i chroma_weight_lx[i][j] koji predstavljaju faktore ponderisanja osvetljenosti i signala razlike u boji. Ovde je x identifikator koji predstavlja „0“ ili „1“. Vrednosti luma_weight_lx[i] i chroma_weight_lx[i][j] povećavaju se ili smanjuju u skladu sa vrednostima luma_log2_weight_denom i chroma_log2_weight_denom. Na primer, u slučaju kada je vrednost luma_log2_weight_denom „3“, luma_weight_lx[i] je (1 << 3) u slučaju kada se ne pretpostavlja promena u osvetljenju. S druge strane, u slučaju kada je vrednost luma_log2_weight_denom „5“, luma_weight_lx[i] je (1 << 5) u slučaju kada se ne pretpostavlja promena u osvetljenju.
[0099] Shodno tome, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa vrši proces predviđanja sa faktorom ponderisanja u slučaju kada nema promene u osvetljenju koja se koristi kao referentni koeficijent (unapred zadata vrednost). Preciznije, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa vrši proces predviđanja luma_weight_lx[i] korišćenjem Numeričkih izraza (12) i (13) i izvodi proces obnavljanja korišćenjem Numeričkog izraza (14). Slično tome, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa vrši proces predviđanja chroma_weight_lx[i] korišćenjem Numeričkih izraza (15) i (16) i vrši proces obnavljanja korišćenjem Numeričkog izraza (17).
[0100] Ovde su default_luma_weight_lx, default_chroma_weight_lx unapred zadate vrednosti u slučaju kada nema promene osvetljenosti u komponenti osvetljenosti i komponenti razlike u boji.
[0101] Slika 16 je dijagram toka koji prikazuje primer postupka predviđanja luma_weight_lx[i] prema prvom tehničkom rešenju.
[0102] Prvo, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa izvodi luma_log2_weight_denom postavljenu u indeks informacija (korak S301) i izračunava default_luma_weight_lx kao predviđenu vrednost (korak S302).
[0103] Posle toga, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa oduzima default-luma-weight-lx od luma_weight_lx[i] (korak S303) i postavlja razliku njihove vrednosti u indeks informacija kao delta_luma_weight_lx[i] (korak S304).
[0104] Ponavljanjem ovog procesa u skladu sa brojem referentnih slika, proces predviđanja može se primeniti na luma_weight_lx[i].
[0105] Slika 17 je dijagram toka koji prikazuje primer procesa obnavljanja luma_weight_lx[i] u prema prvom tehničkom rešenju.
[0106] Prvo, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa izvodi delta_luma_weight_lx[i] koji je već postavljen u indeks informacija (korak S401) i izračunava default_luma_weight_lx kao predviđenu vrednost (korak S402).
[0107] Nakon toga, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa dodaje delta_luma_weight_lx[i] u default_luma_weight_lx (korak S403) i postavlja njihovu dodatu vrednost u indeks informacija kao luma_weight_lx[i] (korak S404).
[0108] Iako je dijagram toka za komponentu osvetljenosti ovde prikazan, proces predviđanja i proces obnavljanja mogu se slično realizovati za komponentu razlike u boji (chroma_weight_lx[i][j]).
[0109] Slika koja uključuje efekat bleđenja bledi na određenoj tački promene bleđenja, a postoje mnogi slučajevi kada su ostale slike obične prirodne slike ili slike bez efekta bleđenja. U takvom slučaju, postoji mnogo slučajeva kada faktor ponderisanja uzima naredbu kada nema promene u osvetljenosti. Shodno tome, početna vrednost naredbe u kome nema promene osvetljenosti izvedena je na osnovu preciznosti u fiksnoj tački i koristi se kao predviđena vrednost, pri čemu se može smanjiti veličina koda faktora ponderisanja.
[0110] Pored toga, predviđene vrednosti faktora ponderisanja (luma_weight_lx[i] i chroma_weight_lx[i][j]) osvetljenosti i signala razlike u boji mogu se dobiti na osnovu drugih referentnih brojeva ili drugih POC brojeva. U takvom slučaju, kada referentni broj najbliži ciljnom isečku kodiranja je base_idx, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa vrši proces predviđanja luma_weight_lx[i] korišćenjem Numeričkog izraza (18) i vrši proces njegovog obnavljanja korišćenjem Numeričkog izraza (19). Slično tome, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa vrši proces predviđanja chroma_weight_lx[i][j] korišćenjem Numeričkog izraza (20) i vrši proces njegovog obnavljanja korišćenjem Numeričkog izraza (21).
[0111] Ovde, u Numeričkim izrazima (18) i (20), i ≠ base_idx. Za faktor ponderisanja referentnog broja predstavljenog sa base_idx, Numerički izrazi (18) i (20) ne mogu se koristiti, i shodno tome mogu se koristiti Numerički izrazi (12), (13), (15) i (16).
[0112] Slika 18 je dijagram toka koji prikazuje još jedan primer postupka predviđanja luma_weight_lx[i] prema prvom tehničkom rešenju.
[0113] Prvo, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa postavlja baseidx koji predstavlja referentni broj koji je referenca (korak S501). Ovde se provizorno pretpostavlja da je vrednost baseidx „0“.
[0114] Posle toga, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa izvodi luma_weight_lx[baseidx] iz indeksa informacija kao predviđenu vrednost na osnovu baseidx (korak S502). Pored toga, luma_weight_lx[baseidx] iz informacija o indeksu predstavljen sa baseidx, na primer, nije predviđen, već je kodiran kao direktna vrednost.
[0115] Posle toga, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa oduzima luma_weight_lx[baseidx] od luma_weight_lx[i] (korak S503) i postavlja njihovu razliku kao delta_luma_weight_lx[i] u indeks informacija (korak S504).
[0116] Ponavljanjem ovog procesa u skladu sa brojem referentnih slika, proces predviđanja može se primeniti na drugim luma_weight_lx[i] osim baseidx.
[0117] Slika 19 je dijagram toka koji prikazuje još jedan primer postupka obnavljanja luma_weight_lx[i] prema prvom tehničkom rešenju.
[0118] Prvo, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa postavlja baseidx koji predstavlja referentni broj koji je referenca (korak S601). Ovde se provizorno pretpostavlja da je vrednost baseidx „0“.
[0119] Posle toga, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa izvodi luma_weight_lx[baseidx] iz indeksa informacija kao predviđenu vrednost na osnovu baseidx (korak S602). Osim toga, luma_weight_lx[baseidx] iz indeksa informacija koji predstavlja baseidx, na primer, nije predviđen, već je kodiran kao direktna vrednost.
[0120] Posle toga, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa dodaje delta_luma_weight_lx[i] na luma_weight_lx[baseidx] (korak S603) i postavlja njihovu dodatu vrednost kao luma_weight_lx[i] u indeks informacija (korak S604).
[0121] Iako je ovde prikazan dijagram toka za komponentu osvetljenosti, proces predviđanja i proces obnavljanja mogu se slično realizovati za komponentu razlike u boji (chroma_weight_lx[i][j]). Pored toga, dok su postupak predviđanja i postupak obnavljanja luma_weight_lx[i] opisani kao primer, luma_offset_lx[i] se može slično predvideti i obnoviti.
[0122] Osim toga, predviđene vrednosti faktora ponderisanja ((luma_weight_lx[i] and chroma weight_lx[i][j]) osvetljenosti i signala razlike u boji mogu se dobiti korišćenjem rastojanja između cilja kodiranja i referentnog isečka. U takvom slučaju, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa vrši proces predviđanja luma_weight_lx[i] korišćenjem Numeričkog izraza (22) i vrši proces njegovog obnavljanja korišćenjem Numeričkog izraza (23). Slično tome, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa vrši proces predviđanja chroma_weight_lx[i][j] korišćenjem Numeričkog izraza (24) i vrši proces njegove restauracije korišćenjem Numeričkog izraza (25).
[0123] Ovde, u Numeričkim izrazima (22) i (24), i ≢ 0.
[0124] Pored toga, pošto su ovi procesi predviđanja i obnavljanja isti kao oni u dijagramu toka prikazanom na sl. 18 i 19 uvođenjem (i - 1)-te vrednosti (i ≢ 0) u baseidx, njihov opis neće biti predstavljen. Iako je ovde predstavljen dijagram toka za komponentu osvetljenosti, postupak predviđanja i postupak restauracije mogu se slično realizovati i za komponentu razlike u boji (chroma_weight_lx[i][j]). Dalje, dok su postupak predviđanja i postupak obnavljanja luma_weight_lx[i] opisani kao primer, luma_offset_lx[i] takođe se može slično predvideti i obnoviti.
[0125] Mnogo je slučajeva kada je, kao referentni isečak na koji se može pozivati ciljni isečak kodiranja, isečak koji je blizu ciljnog isečak kodiranja u smislu udaljenosti u vremenu ili prostoru postavljen sa stanovišta efikasnosti kodiranja. Ovde, s obzirom da promene osvetljenosti isečaka koje su kontinuirane u udaljenosti u vremenu imaju visoku korelaciju, a korelacije koje se odnose na udaljenost u vremenu između faktora ponderisanja i odstupanja su, takođe, visoke. Dakle, korišćenjem faktora ponderisanja i vrednosti odstupanja referentnog isečka koji služi kao referenca, predviđaju se faktor ponderisanja i vrednost odstupanja referentnog isečka koji se od njega razlikuje u vremenu, pri čemu se veličina koda može efikasno smanjiti. Pored toga, s obzirom na to da postoje mnogi slučajevi kada referentni isečci koji su isti u prostoru uzimaju faktore ponderisanja i vrednosti odstupanja koji su isti, uvođenjem predviđanja iz istog razloga, veličina koda može biti smanjena.
[0126] Sledeće, biće opisan postupak predviđanja chroma_offset_lx[i][j] koji predstavlja odstupanje signala razlike u boji. U modelu boja YUV, komponenta razlike u boji predstavlja boju pomoću veličine odstupanja od srednje vrednosti. Shodno tome, količina promene zasnovana na promeni u osvetljenosti uz srednju vrednost uzetu u obzir, može se podesiti kao predviđena vrednost korišćenjem faktora ponderisanja. Preciznije, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa vrši proces predviđanja chroma_offset_lx[i][j] korišćenjem Numeričkih izraza (26) i (27) i vrši proces obnavljanja korišćenjem Numeričkog izraza (28).
[0127] Ovde MaxChromaValue predstavlja maksimalnu osvetljenost pri kojoj se dobija signal različit u boji. Na primer, u slučaju 8-bitnog signala, MaxChromaValue je 255, a MED je 128.
[0128] Slika 20 je dijagram toka koji prikazuje primer procesa predviđanja chroma_offset_lx[i][j] prema prvom tehničkom rešenju.
[0129] Prvo, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa izvodi chroma_log2_weight_denom postavljen u indeks informacija (korak S701).
[0130] Posle toga, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa izvodi chroma_offset_lx[i][j] postavljen u indeks informacija (korak S702).
[0131] Posle toga, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa izvodi srednju vrednost maksimalnih vrednosti (maksimalnih signala) signala razlike u boji (korak S703).
[0132] Posle toga, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa izvodi delta_chroma_offset_lx[i][j] i postavlja delta_chroma_offset_lx[i][j] u indeks informacija (korak S704).
[0133] Slika 21 je dijagram toka koji prikazuje primer postupka obnavljanja chroma_offset_lx[i][j] prema prvom tehničkom rešenju.
[0134] Prvo, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa izvodi chroma_log2_weight_denom koji je već postavljen u indeks informacija (korak S801).
[0135] Posle toga, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa izvodi delta_chroma_offset_lx[i][j] postavljen u indeks informacija (korak S802).
[0136] Posle toga, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa izvodi medijanu vrednosti maksimalnih vrednosti (maksimalnih signala) signala razlike u boji (korak S803).
[0137] Posle toga, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa izvodi chroma_offset_lx[i][j] i postavlja chroma_offset_lx[i][j] u indeks informacija (korak S804).
[0138] Uvođenjem predviđene vrednosti dobijene uzimajući u obzir iznos odstupanja od srednje vrednosti koristeći karakteristike signala, signala razlike u boji, veličina koda vrednosti odstupanja signala razlike u boji može biti manja od slučaja gde je vrednost odstupanja direktno kodirana.
[0139] Sledeće, biće opisana tehnika izvođenja predviđenih vrednosti faktora ponderisanja i preciznosti u fiksnoj tački korišćenjem postupka izvođenja WP parametara implicitnog ponderisanog predviđanja u ponderisanom predviđanju definisanom u H.264 ili slično. U implicitnom ponderisanom predviđanju iz H.264, faktor ponderisanja je izveden u skladu sa udaljenošću (vremenski odnos broja POC) u vremenu između referentnih isečaka (odstupanje postaje nula). Udaljenost u vremenu između referentnih isečaka dobija se izvođenjem rastojanja između ciljnog isečka kodiranja i referentnih isečaka na osnovu POC brojeva, a faktor ponderisanja se određuje na osnovu odnosa udaljenosti. Trenutno je preciznost u fiksnoj tački postavljena na fiksnu vrednost „5“.
[0140] Na primer, u H.264, faktor ponderisanja je izveden u skladu sa pseudo kodom predstavljenim u Numeričkom izrazu (29).
[0141] Ovde POCA predstavlja POC broj referentne slike A koji odgovara Listi 1, POCB predstavlja POC broj referentne slike B koji odgovara Listi 0, a POCT predstavlja POC broj ciljne slike predviđanja. Pored toga, Clip3 (L, M, N) je funkcija za izvođenje postupka odsecanja tako da poslednji argument N ne prelazi raspon minimalne vrednosti L i maksimalne vrednosti M predstavljene sa prva dva argumenta. Funkcija abs() je funkcija za vraćanje apsolutne vrednosti argumenta. Pored toga, td i tb predstavljaju vremenske odnose, td predstavlja razliku između POC broja referentne slike koja odgovara Listi 1 i POC broja referentne slike koja odgovara Listi 0, a tb predstavlja razliku između POC broja predviđene ciljne slike i POC broja referentne slike koji odgovara Listi 0. Na osnovu takvih vrednosti izvedena je varijabla skaliranja DistScaleFactor u rastojanju faktora ponderisanja. Na osnovu DistScaleFactor-a izvedeni su faktori ponderisanja (implicit_luma_weight_l0[i] i implicit_luma_weight_l1[i]) koji odgovaraju listama 0 i 1. Pored toga, slično je podešen i signal razlike u boji. Jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa predviđa preciznost u fiksnoj tački na osnovu Numeričkog izraza (30) korišćenjem ovde izvedene implicit_log2_weight_denom preciznosti u fiksnoj tački.
[0142] Pored toga, preciznost u fiksnoj tački signala razlike u boji može se predvideti korišćenjem Numeričkog izraza (30). Ova vrednost se obnavlja korišćenjem Numeričkog izraza (31).
[0143] Osim toga, preciznost u fiksnoj tački signala razlike u boji može se obnoviti upotrebom istog postupka predstavljenog u Numeričkom izrazu (31).
[0144] Dalje, biće opisana jednačina za predviđanje faktora ponderisanja. Kada je implicitni faktor ponderisanja implicit_luma_weight_lx[i], jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa predviđa faktor ponderisanja luma_weight_lx[i] koristeći Numerički izraz (32) i obnavlja faktor ponderisanja korišćenjem Numeričkog izraza (33).
[0145] Ovde jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa ispravlja faktor ponderisanja na osnovu toga da li je implicitno ponderisano predviđanje veće ili manje od preciznosti u fiksnoj tački i koristi ispravljeni faktor ponderisanja za predviđanje.
[0146] U Numeričkom izrazu (32), iako je predstavljen primer faktora ponderisanosti komponente osvetljenosti, korišćenjem istog postupka za komponentu razlike u boji, može se izvesti predviđena vrednost.
[0147] Slika 22 je dijagram toka koji prikazuje još jedan primer postupka predviđanja luma_weight_lx[i] prema prvom tehničkom rešenju.
[0148] Prvo, jedinica 110B za rekonfiguracju indeksa izvodi luma_log2_weight_denom postavljen u indeks informacija (korak S901).
[0149] Posle toga, jedinica 110B za rekonfiguracju indeksa izvodi implicit_log2_weight_denom i implicit_luma_weight_lx[i] u skladu sa postupkom izvođenja implicitno ponderisanog predviđanja H.264 (koraci S902 i S903).
[0150] Posle toga, jedinica 110B za rekonfiguracju indeksa određuje da li luma_log2_weight_denom jeste implicit_log2_weight_denom ili više (korak S904).
[0151] U slučaju kada luma_log2_weight_denom jeste implicit_log2_weight_denom ili više (Da u koraku S904), jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa oduzima implicit_log2_weight_denom od luma_log2_weight_denom (korak S905) i pomera implicit_luma_weight_lx[i] na levu stranu za vrednost koja odgovara oduzetoj vrednosti, čime se izvodi predviđena vrednost (korak S906).
[0152] S druge strane, u slučaju kada luma_log2_weight_denom nije implicit_log2_weight_denom ili više (Ne u koraku S904), jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa oduzima luma_log2_weight_denom od implicit _log2_weight_denom (korak S907) i pomera implicit_luma_weight_lx[i] nadesno za vrednost koja odgovara oduzetoj vrednosti, čime se izvodi predviđena vrednost (korak S908).
[0153] Posle toga, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa oduzima izvedenu predviđenu vrednost od luma_weight_lx[i] (korak S909) i postavlja oduzetu vrednost (vrednost razlike) u indeks informacija (korak S910).
[0154] Slika 23 je dijagram toka koji prikazuje još jedan primer procesa obnavljanja luma_weight_lx[i] prema prvom tehničkom rešenju.
[0155] Prvo, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa izvodi luma_log2_weight_denom koji je već postavljen u indeks informacija (korak S1001).
[0156] Posle toga, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa izvodi implicit_log2_weight_denom i implicit_luma_weight_lx[i] u skladu sa postupkom izvođenja implicitno ponderisanog predviđanja H.264 (koraci S1002 i S1003).
[0157] Posle toga, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa određuje da li luma_log2_weight_denom jeste implicit_log2_weight_denom ili više (korak S1004).
[0158] U slučaju kada luma_log2_weight_denom jeste implicit_log2_weight_denom ili više (Da u koraku S1004), jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa oduzima implicit_log2_weight_denom od luma_log2_weight_denom (korak S1005) i pomera implicit_luma_weight_lx[i] u levu stranu za vrednost koja odgovara oduzetoj vrednosti, čime se izvodi predviđena vrednost (korak S1006).
[0159] S druge strane, u slučaju kada luma_log2_weight_denom nije implicit_log2_weight_denom ili više (Ne u koraku S1004), jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa oduzima luma_log2_weight_denom od implicit_log2_weight_denom (korak S1007) i pomera implicit_luma_weight_lx[i] udesno za vrednost koja odgovara oduzetoj vrednosti, čime se izvodi predviđena vrednost (korak S1008).
[0160] Posle toga, jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa dodaje izvedenu predviđenu vrednost delta_luma_weight_lx[i] (korak S1009) i postavlja dodatu vrednost u indeks informacija (korak S1010).
[0161] Veći broj goreopisanih postupaka predviđanja može se koristiti ne samo nezavisno već i kombinovano. Na primer, kombinovanjem Numeričkih izraza (10), (12) i (13), (15) i (16), (26) i (27) ili slično, a veličina koda elementa sintakse indeksa informacija mogu se efikasno smanjiti.
[0162] Kao gore, prema prvom tehničkom rešenju, jedinica 108 za podešavanje indeksa daje indeks informacija u kome su informacije o WP parametru preslikane u odgovarajuću konfiguraciju sintakse, a jedinica 110B za rekonfiguraciju indeksa predviđa redundantni prikaz elementa sintakse na osnovu informacija kodiranih unutar isečka. Prema tome, prema prvom tehničkom rešenju, veličina koda može biti manja od one u slučaju kada je element sintakse kodiran direktno (direktna vrednost).
[0163] Ovde, na osnovu redosleda definicije (redosleda kodiranja) elemenata sintakse koji se koriste u ciljnom isečku kodiranja, izvođenjem predviđene vrednosti kao unutar ekranske korelacije iz elementa sintakse koji je završen za kodiranje ili izvođenjem predviđene vrednosti iz unapred zadate vrednosti stečene pretpostavkom da se ne menja osvetljenje, može se izvršiti predviđanje iskorištavanjem karakteristika elemenata sintakse. Kao rezultat, dobija se prednost smanjenja viškova neophodna za kodiranje elementa sintakse.
[0164] Osim toga, između redova tabele sintakse prikazane na sl. 10 do 13 prema prvom tehničkom rešenju kao primer, može se umetnuti element sintakse koji nije definisan u ovom tehničkom rešenju ili se može uključiti opis koji se odnosi na drugo uslovno grananje. Dalje, tabela sintakse može biti podeljena na veći broj tabela ili veći broj tabela sintakse može biti integrisan. Pored toga, član svakog elementa sintakse predstavljen kao primer može se proizvoljno promeniti.
[0165] Kao što je gore opisano, uređaj 100 za kodiranje prema prvom tehničkom rešenju rešava problem smanjenja efikasnosti kodiranja eliminisanjem prostorne redundanse koristeći korelacije između parametara informacija koje treba kodirati. Uređaj 100 za kodiranje može smanjiti veličinu koda u poređenju sa onom konvencionalne konfiguracije u kojoj su elementi sintakse koji se koriste u ponderisanom predviđanju kompenzovanog kretanjem kodirani direktno (direktne vrednosti).
Drugo tehničko rešenje
[0166] U drugom tehničkom rešenju će biti opisan uređaj za dekodiranje koji dekodira kodirane podatke kodirane uređajem za kodiranje prema prvom tehničkom rešenju.
[0167] Slika 24 je blok dijagram koji prikazuje primer konfiguracije uređaja 800 za dekodiranje prema drugom tehničkom rešenju.
[0168] Uređaj 800 za dekodiranje dekodira kodirane podatke uskladištene u ulaznom baferu koji nije prikazan na slici ili slično, u dekodiranu sliku i izbacuje dekodiranu sliku u izlazni bafer koji nije prikazan na slici kao izlaznu sliku. Kodirani podaci, na primer, su izlaz iz uređaja 100 za kodiranje prikazan na sl. 1 ili slično i unose se u uređaj 800 za dekodiranje kroz sistem za skladištenje, sistem za prenos, bafer ili slično što nije prikazano na slici.
[0169] Uređaj za dekodiranje 800, kako je prikazano na sl. 24, uključuje: jedinicu 801 za dekodiranje, jedinicu 802 za inverznu kvantizaciju; jedinicu 803 za inverznu ortogonalnu transformaciju; jedinicu 804 za dodavanje; jedinicu 805 za generisanje predviđene slike; i jedinicu 806 za podešavanje indeksa. Jedinica 802 za inverznu kvantizaciju, jedinica 803 za inverznu ortogonalnu transformaciju, jedinica 804 za dodavanje i jedinica 805 za generisanje predviđanje slike su elementi koji su u osnovi isti ili slični jedinici 104 za inverznu kvantizaciju, jedinici 105 za inverznu ortogonalnu transformaciju, jedinici 106 za dodavanje i jedinici 107 za generisanje predviđanje slike, prikazanim na sl.1. Pored toga, kontrolna jedinica 807 za dekodiranje prikazana na sl.24 upravlja uređajem 800 za dekodiranje i, na primer, realizuje je CPU ili slično.
[0170] Da bi se dekodirali kodirani podaci, jedinica 801 za dekodiranje vrši dekodiranje na osnovu sintakse za svaki kadar ili svako polje. Jedinica 801 za dekodiranje uključuje jedinicu 801A za dekodiranje entropije i jedinicu 801B za rekonfiguraciju indeksa.
[0171] Jedinica 801A za dekodiranje entropije sekvencijalno vrši entropijsko dekodiranje znakovnog niza koda svake sintakse i regeneriše informacije o kretanju, uključujući režim predviđanja, vektor kretanja i referentni broj, informacije o indeksu koje se koriste za predviđanje ponderisane kompenzacije kretanja i parametre kodiranja ciljnog bloka kodiranja kao što je koeficijent kvantizacione transformacije i slično. Ovde su parametri kodiranja svi parametri koji su neophodni za dekodiranje informacija koje se odnose na koeficijent transformacije, informacija koje se odnose na kvantizaciju i slično, pored gore opisanih.
[0172] Tačnije, jedinica za dekodiranje entropije 801A ima funkciju za vršenje postupka dekodiranja kao što je proces dekodiranja promenljive dužine ili proces aritmetičkog dekodiranja za ulazno kodirane podatke. Na primer, u H.264 se koristi prilagodljivo kodiranje promenljive dužine zasnovano na kontekstu (CAVLC), prilagodljivo binarno aritmetičko kodiranje zasnovano na kontekstu (CABAC) ili slično. Takav proces naziva se i proces dekodiranja.
[0173] Jedinica 801B za rekonfiguraciju indeksa ponovo konfiguriše indeks informacija obnavljanjem dekodiranih informacija o indeksu. Preciznije, da bi se smanjila dužina koda elemenata sintakse dekodiranih informacija o indeksu, jedinica 801B za rekonfiguraciju indeksa vrši proces predviđanja u skladu sa karakteristikama parametara elemenata sintakse, vraća elemente sintakse i ponovo konfiguriše informacije o indeksu. Konkretan primer postupka predviđanja biće opisan kasnije.
[0174] Jedinica 801 za dekodiranje daje informacije o kretanju, informacije o indeksu i koeficijent kvantizacione transformacije, tako da unosi koeficijent kvantizacione transformacije u jedinicu 802 za inverznu kvantizaciju, unosi informacije o indeksu u jedinicu 806 za podešavanje indeksa i unosi informacije o kretanju u jedinicu 805 za generisanje predviđene slike.
[0175] Jedinica 802 za inverznu kvantizaciju vrši inverzni proces kvantizacije za unos koeficijenta kvantizacione transformacije iz jedinice 801 za dekodiranje i dobija koeficijent transformacije restauracije. Preciznije, jedinica 802 za inverznu kvantizaciju vrši inverznu kvantizaciju na osnovu informacija o kvantizaciji koje koristi jedinica 801 za dekodiranje. Detaljnije opisana, jedinica 802 za inverznu kvantizaciju množi koeficijent kvantizacione transformacije veličinom koraka kvantizacije izvedenim na osnovu informacija o kvantizaciji, čime se stiče koeficijent obnovljene transformacije. Jedinica 802 za inverznu kvantizaciju daje obnovljeni koeficijent transformacije tako da bude unos u jedinicu 803 za inverznu ortogonalnu transformaciju.
[0176] Jedinica 803 za inverznu ortogonalnu transformaciju izvodi inverznu ortogonalnu transformaciju koja odgovara ortogonalnoj transformaciji izvedenoj na strani kodiranja za unos koeficijenta obnovljene transformacije iz jedinice 802 za inverznu kvantizaciju, čime se postiže greška u predviđanju obnavljanja. Jedinica 803 za inverznu ortogonalnu transformaciju daje greška u predviđanju obnavljanja kako bi bila unos u jedinicu 804 za dodavanje.
[0177] Jedinica 804 za dodavanje dodaje unos greške u predviđanju obnavljanja iz jedinice 803 za inverznu ortogonalnu transformaciju i odgovarajuću predviđenu sliku, generišući tako dekodiranu sliku. Jedinica 804 za dodavanje daje dekodiranu sliku tako da bude unos u jedinicu 805 za generisanje predviđene slike. Pored toga, jedinica 804 za dodavanje dekodiranu sliku izbacuje napolje kao izlaznu sliku. Nakon toga, izlazna slika se privremeno čuva u spoljnom izlaznom baferu koji nije prikazan na slici ili slično i izlazi na sistem uređaja za prikaz, kao što je ekran ili monitor koji nije prikazan na slici ili sistem video uređaja, na primer, u vremenu izlaza kojim upravlja kontrolna jedinica 807 za dekodiranje.
[0178] Jedinica 806 za podešavanje indeksa prima informacije o indeksu od jedinice 801 za dekodiranje, pretvara informacije o indeksu u informacije o WP parametru i izbacuje informacije o WP parametru tako unos za jedinicu 805 za generisanje predviđene slike. Tačnije, jedinica 806 za podešavanje indeksa prima indeks informacija koji je obrađen za dekodiranje pomoću jedinice 801A za dekodiranje entropije i rekonfigurisane pomoću jedinice 801B za rekonfiguraciju indeksa. Zatim, jedinica 806 za podešavanje indeksa proverava listu referentnih slika i referentni broj, pretvara informacije o indeksu u informacije o WP parametru i izbacuje pretvorene informacije o WP parametru u jedinicu 805 za generisanje predviđene slike. Informacije o WP parametru su već opisane uz upućivanje se na slike 8A i 8B, pa njihov opis stoga neće biti predstavljen.
[0179] Jedinica 805 za generisanje predviđene slike generiše predviđenu sliku 815 korišćenjem unosa informacija o kretanju iz jedinice 801 za dekodiranje, unosa informacija o WP parametru iz jedinice 806 za podešavanje indeksa i unosa dekodirane slike iz jedinice 804 za dodavanje.
[0180] Ovde će jedinica 805 za generisanje predviđene slike biti detaljno opisana uz upućivanje na sliku 4. Jedinica 805 za generisanje predviđene slike, slično kao i jedinica 107 za generisanje predviđene slike, uključuje: jedinicu 201 za kompenzaciju pokreta sa više kadrova; memoriju 202; jedinicu 203 za kompenzaciju jednosmernog kretanja; kontrolnu jedinicu 204 za parametre predviđanja; selektor 205 referentne slike; memoriju 206 kadrova; i kontrolnu jedinicu 207 referentne slike.
[0181] Memorija 206 kadrova čuva dekodirani ulaz slike sa jedinice 106 za dodavanje kao referentnu sliku pod kontrolom kontrolne jedinice 207 referentne slike. Memorija 206 kadrova uključuje veći broj memorijskih postavki FM1 do FMN (ovde N ≥ 2) korišćenih za privremeno čuvanje referentne slike.
[0182] Kontrolna jedinica 204 parametra predviđanja priprema veći broj kombinacija svakog od brojeva referentne slike i parametara predviđanja kao tabelu na osnovu informacija o kretanju koje unosi jedinica 801 za dekodiranje. Ovde, informacije o kretanju predstavljaju informacije vektora kretanja koje predstavljaju odstupanje kretanja koje se koristi za predviđanje kompenzovano kretanjem, broj referentne slike i režim predviđanja kao što je jednosmerno / dvosmerno predviđanje. Parametar predviđanja predstavlja informacije koje se odnose na vektor kretanja i režim predviđanja. Zatim, kontrolna jedinica 204 za parametre predviđanja bira kombinaciju broja referentne slike i parametra predviđanja koji se koriste za generisanje predviđene slike na osnovu informacija o kretanju i izbacuje izabranu kombinaciju tako da omogući unos broja referentne slike u selektor 205 referentne slike i omogući unos parametra predviđanja u jedinicu za kompenzaciju 203 jednosmernog kretanja.
[0183] Selektor 205 referentne slike je prekidač koji menja jedan od izlaznih terminala memorija kadrova FM1 do FMN, koji su uključeni u memoriju 206 kadrova, da bi se povezao na osnovu broja referentne slike koji se unosi iz kontrolne jedinice 204 za parametre predviđanja. Na primer, kada je broj referentne slike „0“, selektor 205 referentne slike povezuje izlazni terminal memorije kadrova FM1 sa izlaznim terminalom selektora 205 referentne slike i, kada je broj referentne slike N-1, selektor 205 referentne slike povezuje izlazni terminal memorije kadrova FMN sa izlaznim terminalom selektora 205 referentne slike. Selektor 205 referentne slike daje referentnu sliku sačuvanu u memoriji kadrova na koju je izlazni terminal povezan između memorija kadrova FM1 do FMN uključenih u memoriju 206 kadrova tako da se unose u jedinicu 203 za kompenzaciju jednosmernog kretanja. U uređaju 800 za dekodiranje, referentnu sliku ne koristi nijedna jedinica koja nije jedinica za generisanje 805 predviđene slike, i shodno tome, referentna slika se možda neće predstavljati izlaz izvan jedinice 805 za generisanje predviđene slike.
[0184] Jedinica 203 za kompenzaciju jednosmernog predviđenog kretanja izvodi proces predviđanja sa kompenzacijom kretanja na osnovu unosa parametra predviđanja iz kontrolne jedinice 204 za parametre predviđanja i unosa referentne slike iz selektora 205 referentnih slika, generišući tako jednosmerno predviđenu slika. Predviđanje kompenzovano kretanjem već je opisano u vezi sa slikom 5, i samim tim, njegov opis neće biti predstavljen.
[0185] Jedinica 203 za kompenzaciju jednosmernog predviđenog kretanja daje jednosmerno predviđenu sliku i privremeno skladišti jednosmerno predviđenu sliku u memoriji 202. Ovde, u slučaju kada informacija o kretanju (parametar predviđanja) predstavlja dvosmerno predviđanje, jedinica 201 za kompenzaciju pokreta sa više kadrova pravi ponderisano predviđanje koristeći dve vrste jednosmernih predviđenih slika. Shodno tome, jedinica 203 za kompenzaciju jednosmernog predviđenog kretanja skladišti jednosmerno predviđenu sliku koja odgovara prvom tipu u memoriju 202 i direktno izbacuje jednosmerno predviđenu sliku koja odgovara drugom tipu na jedinicu 201 za kompenzaciju pokreta sa više kadrova. Ovde će se jednosmerna predviđena slika koja odgovara prvom tipu nazivati prvom predviđenom slikom, a jednosmerno predviđena slika koja odgovara drugom tipu nazvati drugom predviđenom slikom.
[0186] Pored toga, mogu se pripremiti dve jedinice 203 za kompenzaciju jednosmernog kretanja koje generišu dve jednosmerne predviđene slike. U takvom slučaju, kada informacija o kretanju (parametar predviđanja) predstavlja jednosmerno predviđanje, jednosmerna jedinica 203 za kompenzaciju jednosmernog kretanja može direktno da izbaci prvu jednosmerno predviđenu sliku u jedinicu 201 za kompenzaciju pokreta sa više kadrova kao prvu predviđenu sliku.
[0187] Jedinica 201 za kompenzaciju pokreta sa više kadrova vrši ponderisano predviđanje korišćenjem unosa prve predviđene slike iz memorije 202, unosa druge predviđene slike iz jedinice 203 za kompenzaciju jednosmernog kretanja i informacija o WP parametru iz jedinica za 109 procenu pokreta, stvarajući tako predviđenu sliku. Jedinica 201 za kompenzaciju pokreta sa više kadrova izbacuje predviđenu sliku kao unos za jedinicu 804 za dodavanje.
[0188] Ovde će jedinica 201 za kompenzaciju pokreta sa više kadrova biti detaljno opisana uz upućivanje na sliku 6. Slično kao kod jedinice 107 za generisanje predviđene slike, jedinica 201 za kompenzaciju pokreta sa više kadrova uključuje: jedinicu 301 za unapred zadatu kompenzaciju pokreta; jedinica 302 za ponderisanu kompenzaciju pokreta; jedinica 303 za kontrolu WP parametara; i selektori 304 i 305 WP-a.
[0189] Jedinica 303 za kontrolu WP parametara izbacuje indikator WP aplikacije i informacije o ponderisanju na osnovu unosa informacija o WP parametru iz jedinice 806 za podešavanje indeksa, tako da unosi indikator WP aplikacije u selektore 304 i 305 WP-a i unose informacije o ponderisanju u jedinicu 302 za ponderisanu kompenzaciju pokreta.
[0190] Ovde informacije o WP parametru uključuju informacije o preciznosti u fiksnoj tački faktora ponderisanja, prvi indikator WP aplikacije, prvi faktor ponderisanja i prvo odstupanje koje odgovara prvoj predviđenoj slici i drugi indikator WP aplikacije, drugi faktor ponderisanja i drugo odstupanje koje odgovara drugoj predviđenoj slici. Indikator WP aplikacije je parametar koji se može postaviti za svaku odgovarajuću referentnu sliku i komponentu signala i predstavlja da li je napravljeno ponderisano predviđanje kompenzacije pokreta ili ne. Informacije o ponderisanju uključuju informacije o preciznosti u fiksnoj tački faktora ponderisanja, prvom faktoru ponderisanja, prvom odstupanju, drugom faktoru ponderisanja i drugom odstupanju. Ovde informacije o WP parametru predstavljaju iste informacije kao i kod prvog tehničkog rešenja.
[0191] Detaljno opisano, kada se informacije o WP parametru unose iz jedinice 806 za podešavanje indeksa, jedinica 303 za kontrolu WP parametara daje informacije o WP parametru tako što je podeljena na prvi indikator WP aplikacije, drugi indikator WP aplikacije i informacije o ponderisanju, time unoseći prvi indikator WP aplikacije u selektor 304 WP-a, unoseći drugi indikator WP aplikacije u selektor 305 WP-a, i unoseći informacije o ponderisanju u jedinicu 302 za ponderisanu kompenzaciju pokreta.
[0192] Selektori 304 i 305 WP-a menjaju krajeve veze predviđenih slika na osnovu indikatora WP aplikacije koji se unose iz jedinice 303 za kontrolu WP parametara. U slučaju kada je odgovarajući indikator WP aplikacije „0“, svaki od selektora 304 i 305 WP-a povezuje svoj izlazni kraj sa jedinicom 301 za unapred zadatu kompenzaciju pokreta. Zatim, selektori 304 i 305 WP-a izbacuju prvu i drugu predviđenu sliku kako bi se unela u jedinicu 301 za unapred zadatu kompenzaciju pokreta. S druge strane, u slučaju kada je odgovarajući indikator WP aplikacije „1“, svaki od selektora 304 i 305 WP-a povezuje svoj izlazni kraj sa jedinicom 302 za ponderisanu kompenzaciju pokreta. Zatim, selektori 304 i 305 WP-a izbacuju prvu i drugu predviđenu sliku kako bi se unele u jedinicu 302 za ponderisanu kompenzaciju pokreta.
[0193] Jedinica 301 za unapred zadatu kompenzaciju pokreta vrši prosečnu obradu na osnovu unosa dve jednosmerno predviđene slike (prva i druga predviđena slika) iz selektora 304 i 305 WP-a, stvarajući tako predviđenu sliku. Preciznije, u slučaju kada su prvi i drugi indikator WP aplikacije „0“, jedinica 301 za unapred zadatu kompenzaciju pokreta vrši prosečnu obradu na osnovu Numeričkog izraza (1).
[0194] Pored toga, u slučaju kada je režim predviđanja predstavljen informacijom o kretanju (parametar predviđanja) jednosmerno predviđanje, jedinica 301 za unapred zadatu kompenzaciju pokreta izračunava konačnu predviđenu sliku koristeći samo prvu predviđenu sliku na osnovu Numeričkog izraza (4).
[0195] Jedinica 302 za ponderisanu kompenzaciju pokreta vrši ponderisanu kompenzaciju kretanja na osnovu unosa dve jednosmerno predviđene slike (prva i druga predviđena slika) iz selektora 304 i 305 WP-a i unosa informacija o ponderisanju iz jedinice 303 za kontrolu WP parametara. Preciznije, jedinica 302 za ponderisanu kompenzaciju pokreta vrši proces ponderisanja na osnovu Numeričkog izraza (7) u slučaju kada su prvi i drugi indikator WP aplikacije „1“.
[0196] Osim toga, u slučaju kada se preciznost izračunavanja prve i druge predviđene slike i preciznost izračunavanja predviđene slike međusobno razlikuju, jedinica 302 za ponderisanu kompenzaciju pokreta realizuje proces zaokruživanja kontrolisanjem logWDC, što je preciznost u fiksnoj tački, kao u Numeričkom izrazu (8).
[0197] Pored toga, u slučaju kada je način predviđanja predstavljen informacijom o kretanju (parametar predviđanja) jednosmerno predviđanje, jedinica 302 za ponderisanu kompenzaciju pokreta izračunava konačnu predviđenu sliku koristeći samo prvu predviđenu sliku na osnovu Numeričkog izraza ( 9).
[0198] Pored toga, u slučaju kada se preciznost izračunavanja prve i druge predviđene slike i preciznost izračunavanja predviđene slike međusobno razlikuju, jedinica 302 za ponderisanu kompenzaciju pokreta realizuje proces zaokruživanja kontrolisanjem logWDC, što je preciznost u fiksnoj tački, kao u Numeričkom izrazu (8), slično kao u slučaju dvosmernog predviđanja.
[0199] Preciznost u fiksnoj tački faktora ponderisanja je već opisana uz upućivanje na sl. 7, i samim tim, njen opis neće biti predstavljen. Pored toga, u slučaju jednosmernog predviđanja, različiti parametri (drugi indikator WP aplikacije, drugi faktor ponderisanja i druga informacija o odstupanju) koji odgovaraju drugoj predviđenoj slici se ne koriste i mogu se postaviti na početne vrednosti unapred određene.
[0200] Jedinica 801 za dekodiranje koristi sintaksu 500 predstavljenu na sl. 9. Sintaksa 500 predstavlja strukturu kodiranih podataka koja je cilj dekodiranja jedinice 801 za dekodiranje. Sintaksa 500 je već opisana uz upućivanje na sl.9, i samim tim, njen opis neće biti predstavljen. Pored toga, sintaksa 505 skupa parametara slike opisana je uz upućivanje na sl. 10 osim što se umesto kodiranja koristi dekodiranje, pa njen opis neće biti predstavljen. Dalje, sintaksa 507 zaglavlja isečka je već opisana uz upućivanje na sl. 11 osim što se umesto kodiranja koristi dekodiranje, pa njegov opis neće biti predstavljen. Osim toga, sintaksa 508 osnovne tabele ponderisanja je već opisana uz upućivanje na sl. 12 osim što se umesto kodiranja koristi dekodiranje, pa njen opis neće biti predstavljen.
[0201] Ovde će biti detaljno opisan postupak predviđanja svakog elementa sintakse koji se odnosi na ponderisano predviđanje u konfiguraciji sintakse. Predviđanje elementa sintakse vrši se pomoću jedinice 801B za rekonfiguraciju indeksa. Konfiguracija sintakse koja eksplicitno predstavlja postupak predviđanja prema drugom tehničkom rešenju je ista kao i kod drugog tehničkog rešenja i kao što je prikazano na sl.13.
[0202] U postupku intersignalnog predviđanja luma_log2_weight_denom i chroma_log2_weight_denom koji predstavljaju preciznost u fiksnoj tački faktora ponderisanja, postupak obnavljanja se izvodi korišćenjem Numeričkog izraza (11). Detalji postupka obnavljanja prikazani su na sl.15.
[0203] U postupku predviđanja luma_weight_lx[i] i chroma_weight_lx[i][j] koji predstavljaju faktore ponderisanja osvetljenosti i signala razlike u boji, postupak obnavljanja se izvodi korišćenjem Numeričkih izraza (14) i (17). Detalji postupka obnavljanja prikazani su na sl.17.
[0204] U postupku predviđanja u kome se predviđene vrednosti faktora ponderisanja (luma_weight_lx[i] i chroma_weight_lx[i][j]) osvetljenosti i signala razlike u boji izvode sa drugim referentnim brojevima ili drugim POC brojevima, postupak obnavljanja se vrši pomoću Numeričkih izraza (19) i (21). Detalji postupka obnavljanja prikazani su na sl.19.
[0205] U postupku predviđanja u kome se predviđene vrednosti faktora ponderisanja (luma_weight_lx[i] i chroma_weight_lx[i][j]) osvetljenosti i signala razlike u boji izvode korišćenjem rastojanja između cilja kodiranja i referentnog isečka, postupak obnavljanja se vrši korišćenjem Numeričkih izraza (23) i (25). Detalji postupka obnavljanja su isti kao oni na dijagramu toka prikazanom na sl.19 uvođenjem (i-1)-te vrednosti (i ≠ 0) u baseidx.
[0206] U tehnici za izvođenje predviđenih vrednosti faktora ponderisanja i preciznosti u fiksnoj tački korišćenjem postupka izvođenja WP parametra implicitnog ponderisanog predviđanja definisanog u H.264 i slično, postupak obnavljanja se vrši korišćenjem Numeričkih izraza (31) i (33). Detalji postupka obnavljanja prikazani su na sl.23.
[0207] Veći broj gore opisanih tehnika predviđanja može se koristiti ne samo nezavisno već i na kombinovani način. Na primer, kombinovanjem Numeričkih izraza (11), (14), (17) i (28) moguće je efikasno smanjiti veličinu koda sintaksičkih elemenata informacija o indeksu.
[0208] Kao što je gore rečeno, prema drugom tehničkom rešenju, uređaj 800 za dekodiranje eliminiše prostornu redundansu koristeći korelaciju između parametara informacije koja se kodira, čime je rešen problem smanjenja efikasnosti kodiranja. Uređaj 800 za dekodiranje može smanjiti veličinu koda u poređenju sa onom konvencionalne konfiguracije u kojoj su elementi sintakse koji se koriste u ponderisanom predviđanju kompenzacije pokreta direktno kodirani (direktne vrednosti).
Modifikacije
[0209] U prvom i drugom tehničkom rešenju gore opisanom, opisan je primer u kome je kadar (okvir) podeljen u pravougaone blokove, svaki veličine 16 × 16 piksela ili slično i kodiran / dekodiran redom od gornjeg levog bloka ekrana prema donjem desnom bloku (videti sliku 2A). Međutim, redosled kodiranja i redosled dekodiranja nisu ograničeni na one prikazane u ovom primeru. Na primer, kodiranje i dekodiranje mogu se izvoditi redom od donje desne strane ka gornjoj levoj strani, ili se kodiranje i dekodiranje mogu izvoditi tako da se povuče vrtlog od sredine ekrana prema kraju ekran. Pored toga, kodiranje i dekodiranje mogu se izvoditi redom od gornje desne strane prema donjoj levoj strani, ili se kodiranje i dekodiranje mogu izvoditi tako da se povuče vrtlog od kraja ekrana prema centru ekrana. U tom slučaju, pošto se položaj susednog bloka piksela na koji se može pozivati u skladu sa redosledom kodiranja menja, položaj može da se promeni u odgovarajuće upotrebljiv položaj.
[0210] U prvom i drugom tehničkom rešenju gore opisanom, dok je opis predstavljen veličinom bloka predviđanja, kao što je blok 4 × 4 piksela, blok 8 × 8 piksela, blok 16 × 16 piksela i slično, što je prikazano kao primer, ciljni blok predviđanja možda neće imati ujednačeni oblik bloka. Na primer, veličina ciljnog bloka predviđanja može biti blok 16 × 8 piksela, blok 8 × 16 piksela, blok 8 × 4 piksela, blok 4 × 8 piksela ili slično. Osim toga, nije neophodno uniformisati sve veličine blokova u okviru jednog bloka kodiranja u obliku stabla, a može se mešati i veći broj veličina blokova koje se međusobno razlikuju. U slučaju kada se meša veći broj međusobno različitih veličina blokova u jednom bloku kodiranja u obliku stabla, veličina koda za kodiranje ili dekodiranje informacija o podeli povećava se u skladu sa povećanjem broja deljenja. Prema tome, poželjno je odabrati veličinu bloka uzimajući u obzir ravnotežu između veličine koda informacije o podeli i kvaliteta lokalne kodirane slike ili dekodirane slike.
[0211] U prvom i drugom tehničkom rešenju gore opisanom, radi pojednostavljenja, predstavljen je sveobuhvatan opis za komponentu signala boje bez da se postupci predviđanja signala osvetljenosti i signala razlike u boji razlikuju jedni od drugih. Međutim, u slučaju kada se procesi predviđanja signala osvetljenosti i signala razlike u boji međusobno razlikuju, mogu se koristiti isti postupci predviđanja ili postupci predviđanja međusobno različiti. U slučaju kada se za signal osvetljenosti i signal razlike u boji koriste međusobno različiti postupci predviđanja, kodiranje ili dekodiranje može se izvršiti upotrebom postupka predviđanja odabranog za signal razlike u boji sličnog onom za signal osvetljenosti.
[0212] U prvom i drugom tehničkom rešenju gore opisanom, radi pojednostavljenja, predstavljen je sveobuhvatan opis za komponentu signala boje bez postupka predviđanja ponderisane kompenzacije pokreta signala osvetljenosti i signala razlike u boji koji se međusobno ne razlikuju. Međutim, u slučaju kada se procesi predviđanja ponderisane kompenzacije pokreta signala osvetljenosti i signala razlike u boji međusobno razlikuju, mogu se koristiti isti postupci predviđanja ponderisane kompenzacije pokreta ili međusobno različiti postupci predviđanja ponderisane kompenzacije pokreta. U slučaju kada se koriste različiti postupci predviđanja ponderisane kompenzacije pokreta signala osvetljenosti i signala razlike u boji, kodiranje ili dekodiranje može se izvršiti korišćenjem postupka predviđanja ponderisane kompenzacije pokreta odabranog za signal razlike u boji sličnog onom za signal osvetljenosti.
[0213] U prvom i drugom tehničkom rešenju gore opisanom, između redova tabele predstavljenih u konfiguraciji sintakse, može se ubaciti element sintakse koji nije definisan u ovom tehničkom rešenju i može se uključiti opis koji se odnosi na druga uslovna grananja. Alternativno, tabela sintakse može se podeliti na veći broj tabela, ili tabele sintakse mogu biti integrisane zajedno. Pored toga, možda neće biti upotrebljen isti član, ali se član može proizvoljno promeniti u skladu sa korišćenim obrascem.
[0214] Kao što je gore opisano, prema svakom tehničkom rešenju, rešen je problem kodiranja suvišnih informacija konfiguracije sintakse u vreme vršenja predviđanja ponderisane kompenzacije pokreta i realizovan je postupak predviđanja ponderisane kompenzacije pokreta koji ima visoku efikasnost. Prema tome, prema svakom tehničkom rešenju, poboljšava se efikasnost kodiranja i poboljšava subjektivni kvalitet slike.
[0215] Na primer, program koji realizuje postupak svakog goreopisanog tehničkog rešenja može biti obezbeđen čuvanjem u računarski čitljivom medijumu za skladištenje. Kao medijum za skladištenje, medijum za skladištenje koji može da uskladišti program i koga računar može pročitati kao što je magnetni disk, optički disk (CD-ROM, CD-R, DVD ili slično), magneto -optički disk (MO ili slično) ili poluprovodnička memorija mogu se koristiti bez obzira na oblik skladištenja.
[0216] Pored toga, program koji realizuje proces svakog tehtničkog rešenja može biti uskladišten na računaru (serveru) povezanom na mrežu kao što je internet i može se preuzeti na računar (klijent) putem mreže.
Lista pozivnih oznaka
[0217]
100 UREĐAJ ZA KODIRANJE
101 JEDINICA ZA ODUZIMANJE
102 JEDINICA ZA ORTOGONALNU TRANSFORMACIJU
103 JEDINICA ZA KVANTIZACIJU
104 JEDINICA ZA INVERZNU KVANTIZACIJU
105 JEDINICA ZA INVERZNU ORTOGONALNU TRANSFORMACIJU 106 JEDINICA ZA DODAVANJE
107 JEDINICA ZA GENERISANJE PREDVIĐENE SLIKE
108 JEDINICA ZA PODEŠAVANJE INDEKSA
109 JEDINICA ZA PROCENU POKRETA
110 JEDINICA ZA KODIRANJE
110A JEDINICA ZA KODIRANJE ENTROPIJE
110B JEDINICA ZA REKONFIGURACIJU INDEKSA
111 KONTROLNA JEDINICA ZA KODIRANJE
201JEDINICA ZA KOMPENZACIJU POKRETA SA VIŠE KADROVA 202 MEMORIJA
203 JEDINICA ZA KOMPENZACIJU JEDNOSMERNOG KRETANJA 204 KONTROLNA JEDINICA ZA PARAMETRE PREDVIĐANJA 205 SELEKTOR REFERENTNE SLIKE
206 MEMORIJA KADROVA
207 KONTROLNA JEDINICA REFERENTNE SLIKE
301 JEDINICA ZA UNAPRED ZADATU KOMPENZACIJU POKRETA 302 JEDINICA ZA PONDERISANU KOMPENZACIJU POKRETA 303 JEDINICA ZA KONTROLU WP PARAMETARA
304, 305 SELEKTOR WP
800 UREĐAJ ZA DEKODIRANJE
801 JEDINICA ZA DEKODIRANJE
801A JEDINICA ZA DEKODIRANJE ENTROPIJE
801B JEDINICA ZA REKONFIGURACIJU INDEKSA
JEDINICA ZA INVERZNU KVANTIZACIJU
JEDINICA ZA INVERZNU ORTOGONALNU TRANSFORMACIJU JEDINICA ZA DODAVANJE JEDINICA ZA GENERISANJE PREDVIĐENE SLIKE JEDINICA ZA PODEŠAVANJE INDEKSA KONTROLNA JEDINICA ZA DEKODIRANJE

Claims (16)

Patentni zahtevi
1. Elektronski uređaj (800), koji sadrži dekoderski modul (801) konfigurisan da:
dekodira denominator za faktor ponderisanja osvetljenosti ciljne slike iz kodiranih podataka koji sadrže kodirani tok bita video zapisa, koristeći ponderisano predviđanje, gde denominator za faktor ponderisanja osvetljenosti predstavlja preciznost u fiksnoj tački faktora ponderisanja osvetljenosti;
dekodira vrednost prve razlike koja je jednaka vrednosti razlike između denominatora za hromatski faktor ponderisanja ciljne slike iz kodiranih podataka i denominatora za faktor ponderisanja osvetljenosti, gde denominator za hromatski faktor ponderisanja predstavlja preciznost u fiksnoj tački hromatskog faktora ponderisanja;
izvede denominator za hromatski faktor ponderisanja dodavanjem denominatora za faktor ponderisanja osvetljenosti i vrednosti prve razlike;
izvede prvu referentnu vrednost faktora ponderisanja osvetljenosti prema denominatoru za faktor ponderisanja osvetljenosti, gde je prva referentna vrednost jednaka vrednosti dobijenoj pomeranjem „1“ ulevo za najmanje jednu binarnu cifru preciziranu denominatorom za faktor ponderisanja osvetljenosti;
dekodira vrednost razlike faktora ponderisanja osvetljenosti iz kodiranih podataka, gde je vrednost razlike faktora ponderisanja osvetljenosti jednaka vrednosti razlike između faktora ponderisanja osvetljenosti i prve referentne vrednosti;
izvede faktor ponderisanja osvetljenosti dodavanjem prve referentne vrednosti i vrednosti razlike faktora ponderisanja osvetljenosti;
izvede referentnu vrednost hromatskog faktora ponderisanja prema denominatoru za hromatski faktor ponderisanja, gde je referentna vrednost hromatskog faktora ponderisanja jednaka vrednosti dobijenoj pomeranjem „1“ ulevo za najmanje jednu binarnu cifru preciziranu denominatorom za hromatski faktor ponderisanja;
dekodira vrednost razlike hromatskog faktora ponderisanja iz kodiranih podataka, gde je vrednost razlike hromatskog faktora ponderisanja jednaka vrednosti razlike između hromatskog faktora ponderisanja i referentne vrednosti hromatskog faktora ponderisanja; i izvede hromatski faktor ponderisanja dodavanjem referentne vrednosti hromatskog faktora ponderisanja i vrednosti razlike hromatskog faktora ponderisanja.
2. Elektronski uređaj (800) prema patentnom zahtevu 1, gde je
dekoderski modul (801) dalje konfigurisan da:
izvede referentnu vrednost hromatskog odstupanja ciljne slike oduzimanjem vrednosti dobijene i množenjem srednje vrednosti maksimalne vrednosti piksela za hromatičnost sa hromatskim faktorom ponderisanja i pomeranjem udesno za najmanje jednu binarnu cifru preciziranu denominatorom za hromatski faktor ponderisanja, od srednje vrednosti; dekodira vrednost razlike hromatskog odstupanja iz kodiranih podataka, gde je vrednost razlike hromatskog odstupanja jednaka vrednosti razlike između hromatskog odstupanja i referentne vrednosti hromatskog faktora ponderisanja; i
izvede hromatsko odstupanje dodavanjem referentne vrednosti hromatskog odstupanja i vrednosti razlike hromatskog odstupanja.
3. Elektronski uređaj (800) prema patentnom zahtevu 1 ili 2, gde
vrednost dobijena pomeranjem „1“ ulevo za najmanje jednu binarnu cifru preciziranu denominatorom za faktor ponderisanja osvetljenosti jednaka je specifičnom faktoru ponderisanja osvetljenosti koji se koristi ako ciljna slika nema razliku u osvetljenosti u odnosu na referentnu sliku; i
vrednost dobijena pomeranjem „1“ ulevo za najmanje jednu binarnu cifru preciziranu denominatorom za hromatski faktor ponderisanja jednaka je specifičnom hromatskom faktoru ponderisanja koji se koristi ako ciljna slika nema razliku u hromatičnosti u odnosu na referentnu sliku.
4. Elektronski uređaj (800) prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 3, gde je
dekoderski modul (801, 805) dalje konfigurisan da:
dekodira odstupanje u osvetljenosti ciljne slike iz kodiranih podataka;
izvede predviđenu vrednost osvetljenosti korišćenjem najmanje množenja komponente osvetljenosti referentne slike sa faktorom ponderisanja osvetljenosti, pomeranja udesno za najmanje jednu binarnu cifru preciziranu denominatorom za faktor ponderisanja osvetljenosti i dodavanja odstupanja u osvetljenosti; i
izvede predviđenu vrednost hromatičnosti korišćenjem najmanje množenja hromatske komponente referentne slike hromatskim faktorom ponderisanja, pomeranja udesno za najmanje jednu binarnu cifru preciziranu denominatorom za hromatski faktor ponderisanja i dodavanja hromatskog odstupanja.
5. Elektronski uređaj (800) prema patentnom zahtevu 4, gde je
dekoderski modul (801, 802, 803, 804) dalje konfigurisan da:
dekodira koeficijent transformacije iz kodiranih podataka;
izvede vrednost greške u predviđanju korišćenjem najmanje inverzne transformacije koeficijenta transformacije; i
izvede dekodiranu sliku korišćenjem najmanje vrednosti greške u predviđanju, predviđene vrednosti osvetljenosti i predviđene hromatske vrednosti.
6. Elektronski uređaj (800) prema patentnom zahtevu 3 ili 4, gde je
dekoderski modul (801, 805) dalje konfigurisan da:
dekodira vektor kretanja iz kodiranih podataka; i
odredi referentnu sliku na osnovu vektora kretanja.
7. Elektronski uređaj (800) prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 6, koji dalje obuhvata: modul prijemnika konfigurisan da prima kodirane podatke putem komunikacione veze; i bafer konfigurisan za privremeno čuvanje barem dela kodiranih podataka, gde dekoderski modul (801) je dalje konfigurisan da:
pročita barem deo kodiranih podataka iz bafera; i
dekodira parametre u kodiranim podacima i
dekoderski modul (801) je centralna procesorska jedinica (CPU).
8. Elektronski uređaj (800) prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 6, koji dalje obuhvata: modul prijemnika konfigurisan da prima kodirane podatke putem komunikacione veze; i bafer konfigurisan za privremeno čuvanje barem dela kodiranih podataka, gde dekoderski modul (801) je dalje konfigurisan da:
pročita barem deo kodiranih podataka iz bafera; i
dekodira parametre u kodiranim podacima i
dekoderski modul (801) je uređaj za digitalnu obradu signala (DSP) ili niz gejtova programabilan na licu mesta (FPGA).
9. Postupak dekodiranja, koji obuhvata
unos kodiranih podataka koji sadrže kodirani tok bita video zapisa pomoću ponderisanog predviđanja;
dekodiranje denominatora za faktor ponderisanja osvetljenosti ciljne slike iz kodiranih podataka, gde denominator za faktor ponderisanja osvetljenosti predstavlja preciznost u fiksnoj tački faktora ponderisanja osvetljenosti;
dekodiranje prve vrednosti razlike koja je jednaka vrednosti razlike između denominatora za hromatski faktor ponderisanja ciljne slike iz kodiranih podataka i denominatora za faktor ponderisanja osvetljenosti, gde denominator za hromatski faktor ponderisanja predstavlja preciznost u fiksnoj tački hromatskog faktora ponderisanja;
izvođenje denominatora za hromatski faktor ponderisanja dodavanjem denominatora za faktor ponderisanja osvetljenosti i prve vrednosti razlike;
izvođenje prve referentne vrednosti faktora ponderisanja osvetljenosti prema denominatoru za faktor ponderisanja osvetljenosti, gde je prva referentna vrednost jednaka vrednosti dobijenoj pomeranjem „1“ ulevo za najmanje jednu binarnu cifru preciziranu denominatorom za faktor ponderisanja osvetljenosti;
dekodiranje vrednosti razlike faktora ponderisanja osvetljenosti iz kodiranih podataka, gde je vrednost razlike faktora ponderisanja osvetljenosti jednaka vrednosti razlike između faktora ponderisanja osvetljenosti i prve referentne vrednosti;
izvođenje faktora ponderisanja osvetljenosti dodavanjem prve referentne vrednosti i vrednosti razlike faktora ponderisanja osvetljenosti;
izvođenje referentne vrednosti hromatskog faktora ponderisanja prema denominatoru za hromatski faktor ponderisanja, gde je referentna vrednost hromatskog faktora ponderisanja jednaka vrednosti dobijenoj pomeranjem „1“ ulevo za najmanje jednu binarnu cifru preciziranu denominatorom za hromatski faktor ponderisanja;
dekodiranje vrednosti razlike hromatskog faktora ponderisanja iz kodiranih podataka, gde je vrednost razlike hromatskog faktora ponderisanja jednaka vrednosti razlike između hromatskog faktora ponderisanja i referentne vrednosti hromatskog faktora ponderisanja; i
izvođenje hromatskog faktora ponderisanja dodavanjem referentne vrednosti hromatskog faktora ponderisanja i vrednosti razlike hromatskog faktora ponderisanja.
10. Postupak dekodiranja prema patentnom zahtevu 9, gde
postupak dalje obuhvata:
izvođenje referentne vrednosti hromatskog odstupanja ciljne slike oduzimanjem vrednosti dobijene i množenjem srednje vrednosti maksimalne vrednosti piksela za hromatičnost sa hromatskim faktorom ponderisanja i pomeranjem udesno za najmanje jednu binarnu cifru preciziranu denominatorom za hromatski faktor ponderisanja, od srednje vrednosti; dekodiranje vrednosti razlike hromatskog odstupanja iz kodiranih podataka, gde je vrednost razlike hromatskog odstupanja jednaka vrednosti razlike između hromatskog odstupanja i referentne vrednosti hromatskog faktora ponderisanja; i
izvođenje hromatskog odstupanja dodavanjem referentne vrednosti hromatskog odstupanja i vrednosti razlike hromatskog odstupanja.
11. Postupak dekodiranja prema patentnom zahtevu 9 ili 10, gde
vrednost dobijena pomeranjem „1“ ulevo za najmanje jednu binarnu cifru preciziranu denominatorom za faktor ponderisanja osvetljenosti je jednaka specifičnom faktoru ponderisanja osvetljenosti koji se koristi ako ciljna slika nema razliku u osvetljenosti u odnosu na referentnu sliku; a
vrednost dobijena pomeranjem „1“ ulevo za najmanje jednu binarnu cifru preciziranu denominatorom za hromatski faktor ponderisanja jednaka je specifičnom hromatskom faktoru ponderisanja koji se koristi ako ciljna slika nema razliku u hromatičnosti u odnosu na referentnu sliku.
12. Postupak dekodiranja prema bilo kom od patentnih zahteva 9 do 11, gde postupak dalje obuhvata:
dekodiranje odstupanja u osvetljenosti ciljne slike iz kodiranih podataka;
izvođenje predviđene vrednosti osvetljenosti korišćenjem najmanje množenja komponente osvetljenosti referentne slike sa faktorom ponderisanja osvetljenosti, pomeranja udesno za najmanje jednu binarnu cifru preciziranu denominatorom za faktor ponderisanja osvetljenosti i dodavanja odstupanja u osvetljenosti; i
izvođenje predviđene vrednosti hromatičnosti korišćenjem najmanje množenja hromatske komponente referentne slike sa hromatskim faktorom ponderisanja, pomeranja udesno za najmanje jednu binarnu cifru preciziranu denominatorom za hromatski faktor ponderisanja i dodavanja hromatskog odstupanja.
13. Postupak dekodiranja prema patentnom zahtevu 12, gde
postupak dalje obuhvata:
dekodiranje koeficijenta transformacije iz kodiranih podataka;
izvođenje vrednosti greške u predviđanju korišćenjem najmanje inverzne transformacije koeficijenta transformacije; i
izvođenje dekodirane slike korišćenjem barem vrednosti greške u predviđanju, predviđene vrednosti osvetljenosti i predviđene hromatske vrednosti.
14. Postupak dekodiranja prema patentnom zahtevu 11 ili 12, gde
postupak dalje obuhvata:
dekodiranje vektora kretanja iz kodiranih podataka; i
određivanje referentne slike na osnovu vektora kretanja.
15. Postupak dekodiranja prema bilo kom od patentnih zahteva 9 od 14, gde
postupak dalje obuhvata:
prijem, pomoću modula prijemnika, kodiranih podataka putem komunikacione veze; privremeno skladištenje, u baferu, najmanje dela kodiranih podataka;
čitanje, dekoderskim modulom (801), najmanje dela kodiranih podataka iz bafera; i dekodiranje, dekoderskim modulom (801) parametara u kodiranim podacima, i dekoderski modul (801) je centralna procesorska jedinica (CPU).
16. Postupak dekodiranja prema bilo kom od patentnih zahteva 9 do 14, gde
postupak dalje obuhvata:
prijem, pomoću modula prijemnika, kodiranih podataka putem komunikacione veze; privremeno skladištenje, u baferu, najmanje dela kodiranih podataka;
čitanje, dekoderskim modulom (801), najmanje dela kodiranih podataka iz bafera; i dekodiranje, dekoderskim modulom (801) parametara u kodiranim podacima, i dekoderski modul (801) je uređaj za digitalnu obradu signala (DSP) ili niz gejtova programabilan na licu mesta (FPGA).
RS20201321A 2011-10-17 2011-10-17 Postupak kodiranja i dekodiranja RS61015B1 (sr)

Applications Claiming Priority (2)

Application Number Priority Date Filing Date Title
EP17159161.3A EP3217667B1 (en) 2011-10-17 2011-10-17 Encoding method and decoding method
PCT/JP2011/073852 WO2013057783A1 (ja) 2011-10-17 2011-10-17 符号化方法及び復号方法

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS61015B1 true RS61015B1 (sr) 2020-11-30

Family

ID=48140461

Family Applications (2)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20201321A RS61015B1 (sr) 2011-10-17 2011-10-17 Postupak kodiranja i dekodiranja
RS20210069A RS61338B1 (sr) 2011-10-17 2011-10-17 Aparat za dekodiranje i metoda dekodiranja

Family Applications After (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20210069A RS61338B1 (sr) 2011-10-17 2011-10-17 Aparat za dekodiranje i metoda dekodiranja

Country Status (25)

Country Link
US (7) US9521422B2 (sr)
EP (6) EP3675497B1 (sr)
KR (6) KR101822346B1 (sr)
CN (5) CN103843345B (sr)
AU (5) AU2011379259B2 (sr)
BR (5) BR122020003032B1 (sr)
CA (1) CA2847299C (sr)
CY (2) CY1123691T1 (sr)
DK (2) DK3217667T3 (sr)
ES (2) ES2848525T3 (sr)
HR (2) HRP20201778T1 (sr)
HU (2) HUE053615T2 (sr)
LT (2) LT3197164T (sr)
MX (4) MX2014002392A (sr)
PH (1) PH12014500428A1 (sr)
PL (2) PL3197164T3 (sr)
PT (2) PT3217667T (sr)
RS (2) RS61015B1 (sr)
RU (3) RU2586876C2 (sr)
SG (1) SG11201400294SA (sr)
SI (2) SI3217667T1 (sr)
SM (2) SMT202100052T1 (sr)
TW (2) TWI569630B (sr)
WO (1) WO2013057783A1 (sr)
ZA (1) ZA201401563B (sr)

Families Citing this family (24)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
KR101753551B1 (ko) * 2011-06-20 2017-07-03 가부시키가이샤 제이브이씨 켄우드 화상 부호화 장치, 화상 부호화 방법 및 화상 부호화 프로그램을 저장한 기록매체
PL3197164T3 (pl) 2011-10-17 2021-04-19 Kabushiki Kaisha Toshiba Urządzenie dekodujące i metoda dekodowania
EP2869574B1 (en) 2012-06-27 2018-08-29 Kabushiki Kaisha Toshiba Encoding method, decoding method, encoding device, and decoding device
US10148961B2 (en) 2015-05-29 2018-12-04 Qualcomm Incorporated Arithmetic coder with multiple window sizes
WO2017086738A1 (ko) * 2015-11-19 2017-05-26 한국전자통신연구원 영상 부호화/복호화 방법 및 장치
KR20170058838A (ko) * 2015-11-19 2017-05-29 한국전자통신연구원 화면간 예측 향상을 위한 부호화/복호화 방법 및 장치
EP3413563B1 (en) * 2016-02-03 2026-02-18 Guangdong Oppo Mobile Telecommunications Corp., Ltd. Moving image decoding device, moving image encoding device, and prediction image generation device
CN113965747B (zh) 2016-07-05 2024-06-14 株式会社Kt 对视频进行解码或编码的方法和计算机可读介质
US10805631B2 (en) 2016-09-23 2020-10-13 Lg Electronics Inc. Method and apparatus for performing prediction using template-based weight
EP3509304B1 (en) * 2016-09-30 2023-11-01 Huawei Technologies Co., Ltd. Method for image decoding and device for image coding and decoding for inter-frame prediction
CN110100438B (zh) * 2016-12-28 2022-04-15 索尼公司 图像处理装置和方法
CN107995490A (zh) * 2017-12-14 2018-05-04 清华大学 信号获取方法及装置
TWI789986B (zh) * 2018-02-28 2023-01-11 弗勞恩霍夫爾協會 合成式預測及限制性合併技術
CN108366242B (zh) * 2018-03-07 2019-12-31 绍兴文理学院 按视频内容自适应调整色度失真权重因子的视频压缩方法
EP3550834A1 (en) * 2018-04-06 2019-10-09 Comcast Cable Communications LLC Encoding of video cross-fades using weighted inter-prediction
CN108614778B (zh) * 2018-05-10 2022-08-16 天津大学 基于高斯过程回归的安卓App程序演化变更预测方法
CN118200535A (zh) 2018-09-21 2024-06-14 夏普株式会社 图像解码装置
US11683494B2 (en) * 2018-12-07 2023-06-20 Sharp Kabushiki Kaisha Moving image coding device and method using chrominance format and intra-frame prediction mode
JP2020098986A (ja) * 2018-12-17 2020-06-25 キヤノン株式会社 画像符号化装置及び画像復号装置及びそれらの制御方法及びプログラム
USD944065S1 (en) * 2019-08-30 2022-02-22 American Torch Tip, Co. Push button for releasing a gooseneck in a welding torch
CN115988219B (zh) 2020-01-12 2024-01-16 华为技术有限公司 使用非矩形融合模式协调加权预测的方法和装置
US20230401501A1 (en) * 2022-06-08 2023-12-14 Procore Technologies, Inc. Determination of Insights for Construction Projects
US20230401500A1 (en) * 2022-06-08 2023-12-14 Procore Technologies, Inc. Determination of Insights for Construction Projects
US20240152841A1 (en) * 2022-11-05 2024-05-09 Procore Technologies, Inc. Determination of Insights for Construction Projects Using Budget-Code Classification

Family Cites Families (36)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
KR100266345B1 (ko) * 1996-05-17 2000-09-15 모리시타 요이찌 화상 부호화 장치, 화상 복호화 장치, 화상 부호화 방법, 화상복호화 방법, 화상 부호화 프로그램기록 매체, 및 화상 복호화프로그램 기록 매체
DE19952982B4 (de) 1999-11-03 2004-01-29 Acgt Progenomics Ag Verfahren zur gerichteten Verpackung von molekularen Substanzen in Proteinhüllen
CN1897703A (zh) * 2002-01-18 2007-01-17 株式会社东芝 视频编码方法和装置以及视频解码方法和装置
JP4015934B2 (ja) 2002-04-18 2007-11-28 株式会社東芝 動画像符号化方法及び装置
JP2004007379A (ja) 2002-04-10 2004-01-08 Toshiba Corp 動画像符号化方法及び動画像復号化方法
BR0314824A (pt) 2002-10-01 2005-08-02 Thomson Licensing Sa Ponderação implìcita de imagens de referência em decodificador de vìdeo
JP2004179687A (ja) 2002-11-22 2004-06-24 Toshiba Corp 動画像符号化／復号化方法及び装置
BR0316963A (pt) 2002-12-04 2005-10-25 Thomson Licensing Sa Codificação de fusões de vìdeo usando predição ponderada
US7809059B2 (en) 2003-06-25 2010-10-05 Thomson Licensing Method and apparatus for weighted prediction estimation using a displaced frame differential
JP2005318297A (ja) 2004-04-28 2005-11-10 Toshiba Corp 動画像符号化・復号方法及び装置
US8731054B2 (en) * 2004-05-04 2014-05-20 Qualcomm Incorporated Method and apparatus for weighted prediction in predictive frames
KR101201930B1 (ko) * 2004-09-16 2012-11-19 톰슨 라이센싱 국부적 밝기 변동을 이용한 가중화된 예측을 가진 비디오 코덱
TW200612385A (en) * 2004-10-08 2006-04-16 Mstar Semiconductor Inc Image contrast enhancing device and method thereof
US8638862B2 (en) 2005-03-18 2014-01-28 Sharp Laboratories Of America, Inc. Methods and systems for upsampling filter design
US8457203B2 (en) * 2005-05-26 2013-06-04 Ntt Docomo, Inc. Method and apparatus for coding motion and prediction weighting parameters
US20060293038A1 (en) 2005-06-23 2006-12-28 Sbc Knowledge Ventures L.P. Home cellular system
JP2007043651A (ja) 2005-07-05 2007-02-15 Ntt Docomo Inc 動画像符号化装置、動画像符号化方法、動画像符号化プログラム、動画像復号装置、動画像復号方法及び動画像復号プログラム
JP2007081518A (ja) * 2005-09-12 2007-03-29 Victor Co Of Japan Ltd 動画像符号化装置および動画像符号化方法
EP1965589A1 (en) * 2005-11-30 2008-09-03 Kabushiki Kaisha Toshiba Image encoding/image decoding method and image encoding/image decoding apparatus
US7831434B2 (en) 2006-01-20 2010-11-09 Microsoft Corporation Complex-transform channel coding with extended-band frequency coding
EP1989882B1 (en) * 2006-01-23 2015-11-11 Max-Planck-Gesellschaft zur Förderung der Wissenschaften e.V. High dynamic range codecs
JP5224459B2 (ja) 2006-02-02 2013-07-03 トムソン ライセンシング 動き補償予測のための適応重み選択を行う方法および装置
CN101072355B (zh) * 2006-05-12 2010-07-28 中国科学院计算技术研究所 一种加权预测运动补偿方法
US20100118943A1 (en) * 2007-01-09 2010-05-13 Kabushiki Kaisha Toshiba Method and apparatus for encoding and decoding image
US8619853B2 (en) * 2007-06-15 2013-12-31 Qualcomm Incorporated Separable directional transforms
CN101335902B (zh) * 2007-06-25 2010-06-02 华为技术有限公司 视频编解码中的加权预测方法和装置
US8750378B2 (en) * 2008-09-23 2014-06-10 Qualcomm Incorporated Offset calculation in switched interpolation filters
US20110007893A1 (en) 2009-07-08 2011-01-13 Berk Sunar Method and apparatus for fingerprinting and copy protecting optical recording media
EP2302933A1 (en) 2009-09-17 2011-03-30 Mitsubishi Electric R&D Centre Europe B.V. Weighted motion compensation of video
US9083984B2 (en) * 2010-03-19 2015-07-14 Texas Instruments Incorporated Adaptive coding structure and adaptive FCode determination in video coding
WO2011126288A2 (en) 2010-04-05 2011-10-13 Samsung Electronics Co., Ltd. Method and apparatus for encoding and decoding image and method and apparatus for decoding image using adaptive coefficient scan order
EP2375754A1 (en) 2010-04-09 2011-10-12 Mitsubishi Electric R&D Centre Europe B.V. Weighted motion compensation of video
US20110261885A1 (en) 2010-04-27 2011-10-27 De Rivaz Peter Francis Chevalley Method and system for bandwidth reduction through integration of motion estimation and macroblock encoding
PL3197164T3 (pl) 2011-10-17 2021-04-19 Kabushiki Kaisha Toshiba Urządzenie dekodujące i metoda dekodowania
BR112014004797B1 (pt) * 2011-10-17 2022-02-15 Kabushiki Kaisha Toshiba Método de decodificação
EP2869574B1 (en) 2012-06-27 2018-08-29 Kabushiki Kaisha Toshiba Encoding method, decoding method, encoding device, and decoding device

Also Published As

Publication number Publication date
AU2017202570B2 (en) 2018-09-27
SI3197164T1 (sl) 2021-03-31
EP2770736B1 (en) 2019-06-19
RU2681359C1 (ru) 2019-03-06
BR122020003031B1 (pt) 2021-11-09
EP2770736A1 (en) 2014-08-27
CN107027026A (zh) 2017-08-08
US10602173B2 (en) 2020-03-24
ES2848525T3 (es) 2021-08-10
BR122020003071B1 (pt) 2021-11-09
SI3217667T1 (sl) 2020-12-31
LT3197164T (lt) 2021-02-10
PL3217667T3 (pl) 2020-12-14
KR101920601B1 (ko) 2018-11-20
CN106791832A (zh) 2017-05-31
BR122020003032B1 (pt) 2021-11-09
US20200177904A1 (en) 2020-06-04
US20170164006A1 (en) 2017-06-08
US20190191175A1 (en) 2019-06-20
AU2011379259A1 (en) 2014-03-27
BR112014004805B1 (pt) 2022-05-17
PT3197164T (pt) 2021-02-03
KR20170046197A (ko) 2017-04-28
CN106899847B (zh) 2019-12-27
CN106791832B (zh) 2020-06-09
CY1123835T1 (el) 2022-05-27
EP3675497A1 (en) 2020-07-01
TWI569630B (zh) 2017-02-01
LT3217667T (lt) 2020-11-10
AU2011379259B2 (en) 2015-07-16
BR112014004805A2 (pt) 2017-03-28
EP3675497B1 (en) 2021-12-29
EP3217667B1 (en) 2020-08-12
KR102003180B1 (ko) 2019-07-23
TWI492635B (zh) 2015-07-11
RU2014107490A (ru) 2015-11-27
KR101738289B1 (ko) 2017-05-19
KR20170051549A (ko) 2017-05-11
CN103843345A (zh) 2014-06-04
AU2015243067B2 (en) 2017-06-08
EP3675499A1 (en) 2020-07-01
DK3217667T3 (da) 2020-11-16
BR122020003041B1 (pt) 2021-11-09
EP3197164A1 (en) 2017-07-26
US9521422B2 (en) 2016-12-13
US9826247B2 (en) 2017-11-21
KR20180017225A (ko) 2018-02-20
US20200177903A1 (en) 2020-06-04
EP3675499B1 (en) 2021-12-29
PH12014500428A1 (en) 2014-04-14
CA2847299A1 (en) 2013-04-25
AU2018286602B2 (en) 2020-05-07
KR20150123970A (ko) 2015-11-04
CY1123691T1 (el) 2022-03-24
WO2013057783A1 (ja) 2013-04-25
MX348004B (es) 2017-05-23
US10271061B2 (en) 2019-04-23
ES2828048T3 (es) 2021-05-25
AU2017202582A1 (en) 2017-05-11
AU2017202570A1 (en) 2017-06-01
US20160050428A1 (en) 2016-02-18
US11153593B2 (en) 2021-10-19
HRP20201778T1 (hr) 2021-02-05
RU2681379C1 (ru) 2019-03-06
US20140056357A1 (en) 2014-02-27
HUE052527T2 (hu) 2021-05-28
EP3217667A1 (en) 2017-09-13
EP2770736A4 (en) 2015-06-03
EP3197164B1 (en) 2020-12-09
TW201540051A (zh) 2015-10-16
CN106899847A (zh) 2017-06-27
HUE053615T2 (hu) 2021-07-28
SG11201400294SA (en) 2014-09-26
MX378248B (es) 2025-03-10
KR101822346B1 (ko) 2018-01-25
CA2847299C (en) 2016-10-11
AU2017202582B2 (en) 2018-09-27
DK3197164T3 (da) 2021-01-25
ZA201401563B (en) 2015-08-26
RS61338B1 (sr) 2021-02-26
KR20140059218A (ko) 2014-05-15
PL3197164T3 (pl) 2021-04-19
HRP20210129T1 (hr) 2021-03-19
SMT202000608T1 (it) 2021-01-05
EP3675498A1 (en) 2020-07-01
MX2014002392A (es) 2014-06-05
SMT202100052T1 (it) 2021-03-15
US11039159B2 (en) 2021-06-15
US11140405B2 (en) 2021-10-05
CN107071415B (zh) 2020-07-07
KR20180124162A (ko) 2018-11-20
MX336659B (es) 2016-01-27
PT3217667T (pt) 2020-11-03
CN107071415A (zh) 2017-08-18
AU2018286602A1 (en) 2019-02-21
KR101624058B1 (ko) 2016-05-24
CN107027026B (zh) 2020-04-24
AU2015243067A1 (en) 2015-11-05
KR101829179B1 (ko) 2018-03-29
US20200177905A1 (en) 2020-06-04
RU2586876C2 (ru) 2016-06-10
TW201318435A (zh) 2013-05-01
CN103843345B (zh) 2017-05-10

Similar Documents

Publication Publication Date Title
RS61015B1 (sr) Postupak kodiranja i dekodiranja
JP6235742B2 (ja) 電子機器、復号方法及びプログラム
JP6088036B2 (ja) 復号方法、復号装置及びプログラム
JP6396566B2 (ja) 電子機器、符号化方法及びプログラム
JP6235745B2 (ja) 電子機器、復号方法及びプログラム
HK40023502B (en) Encoding method and decoding method
HK40023499B (en) Encoding method and decoding method
JP5869160B2 (ja) 復号方法、復号装置及びプログラム
JP2019009792A (ja) 符号化方法、復号方法及び符号化データ
JPWO2013057783A1 (ja) 符号化方法及び復号方法