RS61040B1 - Čvrsti metalni metak, sistem alata i metoda za proizvodnju čvrstih metalnih metaka - Google Patents

Description

Opis

[0001] Pronalazak se odnosi na metalni čvrsti projektil za manevarske patrone, naročito za upotrebu u policijskim streljanama, prema patentnom zahtevu 1. Pronalazak se odnosi takođe na sistem alata za izradu metalnih čvrstih projektila za manevarske patrone prema patentnom zahtevu 6.

[0002] Pronalazak se nadalje odnosi i na postupak izrade metalnih čvrstih projektila za manevarske patrone prema patentnom zahtevu 11. Kako bi se koristili u policijskim streljanama, projektili za manevarske patrone moraju ispuniti kriterijume „Tehničkih smernica (TS) patrone 9 mm x 19, sa redukovanim štetnim materijalom“ (naročito prema stanju iz septembra 2009) sa napomenom da se kod manevarskih patrona ne moraju ispuniti pojedini kriterijumi, postavljeni u navedenoj tehničkoj smernici, a koji se tiču bojevih patrona, između ostalog u pogledu krajnjeg balističkog dejstva.

[0003] Metalni čvrsti projektil ovog tipa za manevarske patrone poznat je iz patenta EP 2498 045 A1. Metalni čvrsti projektil ovog tipa sastoji se od jedne čeone; lučne ogive i cilindričnog odeljka koji se nadovezuje na nju. U predelu lučne ogive, poznati metalni čvrsti projektil opremljen je zidom ogive koji po obimu ograđuje šuplji prostor ogive, dok je s unutrašnje strane realizovan sa predodređenim tačkama preloma u vidu zaseka i ivica. Ove predodređene tačke preloma služe kao unapred određene zone za navođenje tj. ublaživanje popuštanja materijala. One olakšavaju savijanje čvrstog metalnog projektila usled formiranja pukotina na spoljašnjem omotaču ogive, kada projektil sa čeone strane udari u određeni cilj. Prilikom udara projektila u cilj, prema patentu EP 2498045 A1, projektil bi trebalo da se deformiše u vidu pečurke (da se „spljošti“ kao glava pečurke). Kada se projektil razobliči, njegova kinetička energija se pretvara u energiju deformacije. Pretvaranje kinetičke energije u energiju deformacije trebalo bi da se izvrši što brže kod manevarskih patrona kako bi se sprečilo da u projektilu preostane dovoljna količina kinetičke energije koja bi mogla da probije zaštitne pancire, na primer policijske zaštitne pancire. Kod poznatih čvrstih projektila za manevarske patrone pokazalo se kao nedostatak što razorno dejstvo duž predodređenih tačaka preloma može dovesti dotle da se projektil rasparča pri udaru u cilj ili neku čvrstu površinu kao što je na primer zid u policijskim streljanama. Rasparčavanje manevarskog projektila može imati za posledicu opasne gelere sa poprečnim usmerenjem, naročito po streljača koji vežba.

[0004] Patent EP 2133 655 A2 predstavlja projektil za streljačko oružje. Patent US 5,943,749 A predstavlja postupak proizvodnje šupljeg projektila na kraće razdaljine. Patent US 1,892,158 predstavlja projektil za kraće razdaljine. Iz patenta US 3,069,748 proizlazi postupak proizvodnje projektila.

[0005] Zadatak ovog pronalaska jeste da omogući metalni čvrsti projektil za manevarske patrone, koji prevazilazi nedostatke u tehničkoj praksi, pridržavajući se pritom „Tehničkih smernica (TS) patrone 9 mm x 19, sa redukovanim štetnim materijalom“, a kod koga se izbegava rasparčavanje čvrstog metalnog projektila na gelere pri udaru u određenu čvrstu površinu.

[0006] Ovaj zadatak se rešava predmetima navedenim u zavisnim patentnim zahtevima.

[0007] Prema tome, metalni čvrsti projektil za manevarske patrone predviđen je za upotrebu u policijskim streljanama, pri čemu metalni čvrsti projektil obuhvata čeoni odeljak u vidu ogive i cilindričan odeljak za držanje čvrstog metalnog projektila u čauri patrone, a koji definiše dužinu projektila u aksijalnom pravcu. Čvrsti metalni projektili razlikuju se od projektila sa delimičnim omotačem i projektila sa punim omotačem time što je metalni čvrsti projektil izrađen jednodelno naročito od nekog homogenog materijala. Metalni čvrsti projektil predviđa se naročito kod manevarskih patrona za upotrebu u ručnom vatrenom oružju, dakle u revolverima, mašinskim pištoljima i/ili pištoljima. Metalni čvrsti projektil može se predvideti takođe kod manevarskih patrona za puške. Poželjno je da se metalni čvrsti projektil predvidi kod manevarskih patrona kalibra veličine od 20 mm, a naročito kalibra veličine od 12 mm. Patrone se obično sastoje od projektila, čaure patrone, baruta u vidu pogonskog punjenja i kapisle. Projektil je objekat koji se ispaljuje iz oružja. Težina projektila kod patrone kalibra od 9 mm x 19 (kalibar luger ili para) iznosi između 3g i 20g, naročito između 5g i 15g, poželjno između 5,5g i 9g, naročito poželjno između 6,0g i 6,3g, na primer 6,1g, prilikom čije se primene isključuje mogućnost probijanja zaštitnog pancira. Uslovljeni svojom težinom i oblikom, projektili patrona koje se obično instituciono koriste kalibra 9 mm luger, dostižu brzinu projektila od 340 mm/sek. ili više. Poželjno je da je materijal čvrstog metalnog projektila lišen olova i/ili legura olova. Poželjno je da materijal u čvrstom metalnom projektilu obuhvata bakar. Naročito je poželjno da se metal u čvrstom projektilu sastoji barem 95%, barem 99% ili barem 99,9% od bakra. Naročito je poželjno da se projektil, na koji nije nanet nikakav sloj, sastoji od čistog bakra (Cu-ETP), poželjno sa specifičnom težinom od 8,93 g/cm<3>, naročito od Cu-ETP1 prema standardu DIN EN1977 sa barem 99,9% udela bakra i sa manje od 100 ppm kiseonika. Prema manje poželjnim tehničkim rešenjima, metalni materijal u čvrstom projektilu može biti mesing (dakle mešavina bakra i cinka, kao što je tombak). Specifična težina bakra iznosi oko 8,9 g/ccm. Specifična težina cinka iznosi 7,2 g/ccm. Specifična težina mesinga iznosi barem 8,3 g/ccm, pri čemu specifična težina tombaka iznosi oko 8,6 g/ccm.

[0008] Prema ovom pronalasku, poželjno je da se na lučni odeljak ogive neposredno nadovezuje cilindričan odeljak čvrstog metalnog projektila. Odeljak ogive, postavljen napred u pravcu ispaljivanja čvrstog metalnog projektila, može se označiti kao čeona strana. Cilindričan odeljak čvrstog projektila, postavljen nazad u pravcu ispaljivanja, može se označiti kao dno ili donja strana. Odeljak ogive postavljen je u aksijalnom pravcu ispred cilindričnog odeljka čvrstog metalnog projektila. Poželjno je da cilindričan odeljak obuhvata kružnu spoljašnju konturu po poprečnom preseku. Poželjno je da oblik cilindričnog odeljka odgovara uspravnom odnosno pravom kružnom cilindru. Na stražnjem kraju cilindričnog odeljka može biti postavljen fazni odeljak kako bi se olakšalo umetanje čvrstog metalnog projektila u grlo čaure patrone i/ili kako bi se realizovao veoma aerodinamičan zadnji kraj (koji se generalno označava kao „boat-tail“). Naročito je poželjno da se metalni čvrsti projektil sastoji od čeonog odeljka u vidu ogive i zadnjeg cilindričnog odeljka.

[0009] U strogo geometrijskom smislu, ogiva je oblik u trodimenzionalnom prostoru koja nastaje kao rotaciono telo preseka dvaju kružnih lukova. Oslanjajući se na ovaj geometrijski pojam, nazvani su profili koji su slično formirani u uzdužnom preseku kao na primer kod vrhova balističkih metaka koji pri svom kretanju treba da poseduju što je moguće manju vazdušnu otpornost. U tom smislu, pod ogivom se može razumeti rotaciono telo u vidu strujnih linija koje sa čeone strane može biti zašiljeno ili zaobljeno (poravnano).

[0010] Odeljak ogive obuhvata zid ogive i šuplji prostor ogive, simetričan rotaciji i ograđen duž obima zidom ogive. Šuplji prostor ogive šupljeg projektila prema ovom pronalasku dozvoljava projektilu da pri udaru u cilj ili u neku drugu otpornu površinu izvede deformaciju u vidu sabijanja. Pri sabijanju projektila prema ovom pronalasku, njegova se kinetička energija brzo pretvara u energiju deformacije. Poželjno je da se pri sabijanju projektila, deformiše vrh projektila prema cilindričnom odeljku suštinski samo u aksijalnom pravcu. Naročito pri uspravnom udaru projektila na ravnu otpornu površinu poželjno je da ne dođe do deformacije vrha projektila u radijalnom pravcu preko prečnika nedeformisanog cilindričnog odeljka. Poželjno je da je šuplji prostor ogive prazan, tj. da ga ispunjava samo spoljašnji vazduh. Poželjno je da je unutrašnja kontura koja obavija šuplji prostor ogive, a koja je definisana zidom ogive, realizovana bez stepenika i/ili bez prekida i/ili da poseduje isključivo zaobljene ivice. Poželjno je da je spoljašnja strana ogive, definisana zidom ogive, realizovana bez stepenika i/ili da duž obima, poželjno duž čitavog obima, i da obuhvata konstantnu debljinu zida.

[0011] Poželjno je da je projektil na svom vrhu tj. blizu njega čvršći nego na zadnjem delu. Vrh može da obuhvata čvrstoću između na primer 110 HV0,5 do 200 HV0,5, naročito 120 HV0,5 do 160 HV0,5, poželjno 130 HV0,5 do 150 HV0,5. Cilindrični odeljak može da poseduje manju čvrstoću, na primer čvrstoću između 50 HV0,5 do 160 HV0,5, naročito 75 HV0,5 do 155 HV0,5, poželjno 85 HV0,5 do 150 HV0,5.

[0012] Prema ovom pronalasku, potpuno cilindričan, naročito masivan osnovni odeljak čvrstog metalnog projektila pruža se u aksijalnom pravcu dužinom manjom od 45%, manjom od 40%, manjom od 30%, manjom od 20%, manjom od 10%, manjom od 5% ili od 0%, poželjno između 40% i 0%, naročito poželjno između 20% i 10% i 0% dužine samog projektila. Za razliku od čvrstog metalnog projektila, poznatog iz patenta EP 2498 045 A1, kod koga se šuplji prostor ogive nalazi u predelu čeone, lučne ogive samo pri vrhu projektila, tako da se iza šupljeg prostora ogive obrazuje dug, masivan osnovni odeljak, na veliko iznenađenje pokazalo se kao pogodno ako se metalni čvrsti projektil za manevarske patrone realizuje sa vidno kraćim osnovnim odeljkom ili čak potpuno bez osnovnog odeljka: na veliko iznenađenje, time se stabilnost projektila ne umanjuje toliko da nastupi razaranje projektila u vidu rasparčavanja na gelere. Pritom se ne ugrožava ni funkcija automatskog punjenja uobičajenog poluautomatskog ručnog vatrenog oružja. Redukcijom aksijalne visine potpuno cilindričnog osnovnog odeljka prema ovom pronalasku, vidno se pojačava njegova sklonost ka kompresiji tako da se prilikom udara projektila njegova kinetička energija posve brzo i efikasno može pretvoriti u energiju deformacije. Time se znatno poboljšava bezbednost streljača koji vežbaju i drugih osoba u streljani.

[0013] Prema ovom pronalasku, koji se može kombinovati sa prethodno navedenim, pronalazak se odnosi na metalni čvrsti projektil za manevarske patrone naročito za upotrebu u policijskim streljanama, pri čemu metalni čvrsti projektil obuhvata čeoni odeljak ogive i cilindričan odeljak za držanje čvrstog metalnog projektila u čauri patrone. Odeljak ogive i/ili cilindričan odeljak mogu se realizovati na prethodno opisan način. Za razliku od, na primer, lovačkih metaka kod kojih pri udarnom rascvetavanju treba postići otvaranje projektila u vidu cvetne krunice, kod manevarskih patrona poželjno je da se, u cilju izbegavanja sklonosti ka rasparčavanju, postigne suštinski simetrično sabijanje ili nabiranje radijalno ka unutra bez otvaranja u vidu cvetne krunice. Sabijanje ili nabiranje, simetrično rotaciji, bez rascvetavanja čvrstog metalnog projektila obezbeđuje se rotacionom simetrijom šupljeg prostora ogive, koja je naročito poželjno lišena stepenika i/ili varijacija u debljini zida ogive u pravcu duž obima. Poželjno je da je šuplji prostor ogive realizovan u vidu zvona.

[0014] Prema ovom pronalasku, šuplji prostor ogive obuhvata dno. Poželjno je da je dno šupljeg prostora ogive postavljeno sa zadnje strane tj. daleko od čeone strane projektila. Polazeći sa dna šupljeg prostora ogive, prema drugom aspektu ovog pronalaska, kroz cilindričan odeljak pruža se udubljenje. Udubljenje koje prodire u cilindričan odeljak može obuhvatati mikro kanal ili deformacioni šuplji prostor. Deformacioni šuplji prostor udubljenja može barem u pojedinim delovima da bude realizovan cilindrično i/ili barem u pojedinim delovima kupasto sa suženjem pri čeonoj strani. Poželjno je da je deformacioni šuplji prostor u obliku srca ili idealno u obliku kupe.

[0015] Tako što se prema ovom pronalasku, metalni čvrsti projektil realizuje sa unutrašnjim prostorom koji pored šupljeg prostora ogive obuhvata još jedan deformacioni šuplji prostor koji se pruža u aksijalnom pravcu ka zadnjem delu, povoljno se utiče na radijalnu deformaciju pri udaru čvrstog metalnog projektila za manevarske patrone većim delom dužine ili čak čitavom dužinom projektila. Udubljenje koje se prostire sa dna šupljeg prostora ogive kroz cilindričan odeljak, može se nazvati jazom ili ponorom. Udubljenje u vidu ponora može se na primer realizovati kao levkasto suženje u vidu parabole, polazeći od šupljeg prostora ogive, kojim se obezbeđuje naročito poželjno mikro kanal u vidu kapilara. Poželjno je da mikro kanal u vidu kapilara obuhvata mikroskopsku širinu otvora, naročito manju od 1 mm ili manju od 1/10 mm. Duž mikro kanala u vidu kapilara ili kapilarnog odeljka, udubljenje je barem u pojedinim delovima tako suženo tj. skupljeno da je unutrašnji zid udubljenja uobličen u suženje u vidu linije. Poželjno je da se duž kapilarnog odeljka izbegne topljenje metalnog materijala čvrstog metalnog projektila poprečno u odnosu na njegov aksijalni pravac, posebno ukidanjem granice zrna metala.

[0016] Prema naročito poželjnom načinu tehničkog rešenja ovog pronalaska, zid ogive obuhvata određenu debljinu zida ogive, a metalni čvrsti projektil obrazuje u cilindričnom odeljku barem u pojedinim delovima prstenasti zid omotača deformacije koji obuhvata određenu debljinu zida omotača deformacije. Pritom je debljina zida omotača deformacije veća od debljine zida ogive. Poželjno je da se zid ogive prostire dužinom od barem 50%, poželjno dužinom od barem 55% i/ili maksimalno dužinom od 75%, poželjno maksimalno dužinom od 60% dužine samog projektila. Aksijalno pružanje zida omotača deformacije pruža se sa dna šupljeg prostora ogive, sve do osnovnog odeljka čvrstog metalnog projektila, ukoliko on postoji, ili do krajnjeg donjeg kraja tj. dna čvrstog metalnog projektila. Poželjno je da unutrašnja strana zida omotača deformacije po obimu ograđuje deformacioni šuplji prostor sa simetričnom rotacijom, i/ili mikro kanal. Unutrašnja strana prstenastog zida omotača deformacije može da obuhvata čistu dijagonalnu širinu, poželjno čistu širinu prečnika koja se naročito menja u aksijalnom pravcu. U mikro kanalu, čista širina može se pružati dijagonalno između oprečnih unutrašnjih strana omotača deformacije dužinom od 10 μm i 1 μm, na primer između 10 μm i 500 μm ili otprilike više od 100 μm. Mikro kanal takođe može da obuhvata kapilarni odeljak sa prosečnom čistom širinom manjom od 10 μm ili 1 μm. Poželjno je da je zadnji tj. donji kraj udubljenja na ravnom tupom kraju oblikovan u vidu kupole ili slepe rupe.

[0017] Čista širina u šupljem prostoru ogive može da iznosi više milimetara. Čista širina šupljeg prostora ogive može kod čvrstog metalnog projektila prema ovom pronalasku kalibra 9 mm luger, na primer da iznosi do 8 mm, poželjno do 7,5 mm, naročito poželjno oko 7,46 mm.

[0018] Srednja debljina omotača deformacije (utvrđena u radijalnom pravcu preko visine odeljka omotača deformacije u aksijalnom pravcu) može biti veća od srednje debljine zida ogive (utvrđene u radijalnom pravcu preko aksijalne visine odeljka ogive). Poželjno je da je najmanja debljina zida omotača deformacije veća od najveće debljine zida ogive. Poželjno je da je naročito najveća ili srednja debljina zida ogive manja od polovine najvećeg spoljašnjeg radijusa čvrstog metalnog projektila, naročito poželjno veća od polovine kalibra čvrstog metalnog projektila. Alternativno ili dodatno, debljina zida omotača deformacije manja je ili jednaka radijusu čvrstog metalnog projektila, naročito poželjno manja ili jednaka polovini kalibra čvrstog metalnog projektila. debljina zida ogive može biti manja od 1/4 najvećeg radijusa čvrstog metalnog projektila, manja od 1/8 ili manja od 1/10 polovine radijusa čvrstog metalnog projektila. Naročito je poželjno da je debljina zida ogive manja od 3 mm, manja od 2 mm, manja od 1,5 mm, manja od 1 mm ili manja 0,8 mm. Naročito je poželjno da je debljina zida ogive veća od 0,1 mm, veća od 0,3 mm, veća od 0,5 mm ili veća od 1 mm. Poželjno je da je srednja debljina zida ogive debela između 1,0 mm i 1,5 mm.

[0019] Prema naročito poželjnom tehničkom rešenju ovog pronalaska, metalni čvrsti projektil je tup sa čeone strane. Čvrsti projektil, tup sa čeone strane, može, na primer, da obuhvata poravnano čelo projektila. Poželjno je da ugao otvaranja tupog čvrstog metalnog projektila sa njegove čeone, prednje strane, koja se može označiti i kao vrh, bude veći od 150°. Poželjno je da ugao otvaranja tupog čvrstog metalnog projektila na njegovom vrhu iznosi između 150° i 180°, naročito poželjno negde oko 180°. Na aksijalnoj udaljenosti od jednog milimetra od vrha tupog čvrstog metalnog projektila, tangenta ugla otvaranja (spoljašnje strane projektila) može biti veća od 120°, poželjno između 120° i 140°, na primer negde oko 130°. Na odstojanju od 2 mm u aksijalnom pravcu od tupog vrha čvrstog metalnog projektila, tangenta ugla otvaranja (nekog drugog mesta sa spoljašnje strane projektila) može biti veća od 90°, na primer između 90° i 110°, naročito negde oko 100°.

[0020] Prema naročito poželjnom načinu tehničkom rešenju ovog pronalaska, metalni čvrsti projektil obuhvata otvor sa čeone strane, koji se uliva u šuplji prostor ogive. Najmanji tj. unutrašnji prečnik ovog otvora veći je od srednje ili najmanje debljine zida ogive i/ili veći od širine otvora mikro kanala i/ili veći od 1 mm, 2 mm ili čak 3 mm. Poželjno je da je širina otvora manja od 7 mm, manja od 5 mm ili manja od 4 mm. Naročito su poželjni čvrsti metalni projektili sa širinom otvora sa čeone strane od otprilike 1,3 mm /- 0,15 mm. Na veliko iznenađenje, pri ovakvim dimenzijama pokazala se naročito dobra aerodinamika i poželjno ponašanje otvaranja poput pečurke kod projektila od punog bakra.

[0021] Prema poželjnom tehničkom rešenju ovog pronalaska, potpuno cilindričan osnovni odeljak pruža se u aksijalnom pravcu dužinom manjom od 3 mm, manjom od 2 mm ili manjom od 1 mm. Alternativno ili dodatno, sa zadnje strane čvrstog metalnog projektila može se izostaviti kalota koja može bit u obliku kupole, kupe ili zarubljene kupe. Poželjno je da je kalota koaksijalna i/ili koncentrična sa simetričnom osom tj. rotacionom osom A čvrstog metalnog projektila. Visina osnove čvrstog materijala, u slučaju da je kalota prisutna, pruža se između njenog apeksa sa čeone strane projektila i zadnjeg kraja udubljenja koje obrazuje mikro kanal i/ili deformacioni šuplji prostor. Poželjno je da kalota ima oblik kupe ili zarubljene kupe, sa uglom otvaranja između 100° i 140°, poželjno oko 100° i/ili dubinu kalote u aksijalnom pravcu od barem 0,5 mm ili barem 1 mm, a maksimalno 2,5 mm, poželjno maksimalno 2 mm, naročito oko 1,5 mm. Poželjno je da je kalota rotaciono simetrična. Na zadnjem kraju cilindričnog odeljka može se sa radijalne spoljašnje strane obrazovati faza, poželjno faza u vidu zarubljene kupe, sa uglom otvaranja između 30° i 90°, naročito oko 60° i sa visinom faze manjom od 2 mm, poželjno manjom od 1 mm, naročito oko 0,5 mm. Zapremina kalote iznosi manje od 15 mm<3>, poželjno manje od 10 mm<3>, naročito poželjno oko 9,8 mm<3>.

[0022] Prema poželjnom tehničkom rešenju ovog pronalaska, poželjno je da unutrašnja kontura koja obavija šuplji prostor ogive, a koju definiše zid ogive, potpuno zaobljena u aksijalnom pravcu, a realizovana bez stepenika i/ili obuhvata isključivo zaobljene ivice. Unutrašnja kontura šupljeg prostora ogive pruža se u aksijalnom pravcu potpuno bez stepenika i/ili je zaobljena bez ikakvih ispupčenja tako da ne dolazi do pojave izraženog dejstva zasecanja.

[0023] Prema poželjnom tehničkom rešenju, metalni čvrsti projektil odgovara kalibru 9 mm luger. Pri spoljašnjem prečniku projektila od 9,02 mm kod čvrstog metalnog projektila, realizovanog sa kalibrom 9 mm luger, zapremina šupljeg prostora ogive, kao i u ovom slučaju otvora sa čeone strane i/ili deformacionog šupljeg prostora i/ili mikro kanala može iznositi između 150 mm<3>i 200 mm<3>, poželjno između 185 mm<3>i 192 mm<3>, naročito poželjno oko 189 mm<3>. Masa čvrstog metalnog projektila prema ovom pronalasku, kalibra 9 mm luger, može da iznosi otprilike 6,1 g.

[0024] Prema poželjnom tehničkom rešenju čvrstog metalnog projektila prema ovom pronalasku, to odgovara kalibru .357 Mag. i može da obuhvata spoljašnji prečnik veći od 9,12 mm. Kod projektila prema ovom pronalasku kalibra .357 Mag., zapremina šupljeg prostora ogive kao i u ovom slučaju šupljeg prostora otvora sa čeone strane i/ili deformacionog šupljeg prostora i/ili mikro kanala može iznositi između 150 mm<3>i 220 mm<3>, naročito poželjno negde oko 196 mm<3>.

[0025] Prema poželjnom tehničkom rešenju, metalni čvrsti projektil prema ovom pronalasku odgovara kalibru .40 S&W. Metalni čvrsti projektil kalibra .40 S&W može da obuhvata spoljašnji prečnik od 10,17 mm. Kod čvrstog metalnog projektila kalibra .40 S&W, zapremina šupljeg prostora može iznositi između 250 mm<3>i 290 mm<3>, poželjno između 260 mm<3>i 280 mm<3>, naročito poželjno između 270 mm<3>i 273 mm<3>, na primer negde oko 271,5 mm<3>.

[0026] Prema poželjnom tehničkom rešenju ovog pronalaska, metalni čvrsti projektil odgovara kalibru .44 Rem. Mag. Metalni čvrsti projektil kalibra .44 Rem. Mag. može da obuhvata spoljašnji prečnik od 10,97 mm. Kod čvrstog metalnog projektila kalibra .44 Rem. Mag., zapremina šupljeg prostora ogive, kao i u ovom slučaju otvora sa čeone strane i/ili deformacionog šupljeg prostora i/ili mikro kanala, može iznositi između 320 mm<3>i 360 mm<3>, poželjno između 330 mm<3>i 350 mm<3>, naročito poželjno između 339 mm<3>i 343 mm<3>, još poželjnije 340 mm<3>i 341 mm3, naročito poželjno negde oko 340,5 mm<3>.

[0027] Prema jednom poželjnom tehničkom rešenju ovog pronalaska, metalni čvrsti projektil odgovara kalibru .45 ACP. Metalni čvrsti projektil kalibra .45 ACP. može da obuhvata spoljašnji prečnik od 11,48 mm. Kod čvrstog metalnog projektila kalibra .45 ACP, zapremina šupljeg prostora ogive, kao i u ovom slučaju otvora sa čeone strane i/ili deformacionog šupljeg prostora i/ili mikro kanala, može iznositi između 370 mm<3>i 410 mm<3>, poželjno između 380 mm<3>i 400 mm<3>, naročito poželjno između 388 mm<3>i 393 mm<3>, još poželjnije 389 mm<3>i 391 mm3, naročito poželjno negde oko 390,5 mm<3>.

[0028] Kod čvrstog metalnog projektila prema ovom pronalasku za manevarske patrone, odeljak ogive obuhvata zid ogive, kao i rotaciono simetričan šuplji prostor ogive, ograđen zidom ogive duž obima u radijalnom pravcu, poželjno duž čitavog obima.

[0029] Pronalazak se, takođe, odnosi i na sistem alata prema patentnom zahtevu 6.

[0030] Prema ovom pronalasku, odeljak za pripremno oblikovanje može se pomerati prema donjoj strani u cilju oblikovanja obloge projektila, sve do krajnjeg položaja pripremnog oblikovanja, u kome probojac za pripremno oblikovanje, donja strana i prijemni prostor obloge projektila definišu kavitet pripremnog oblikovanja za oblogu projektila (prvog stupnja). Presa za pripremno oblikovanje može da obuhvata neki pogon za utiskivanje odeljka za pripremno oblikovanje u oblogu projektila koja je postavljena u prijemni prostor za oblogu projektila. Poželjno je da donju stranu stanice pripremnog oblikovanja izradi neki probojac za postolje koji se može pokretati prema probojcu za pripremno oblikovanje i/ili ka prijemnom prostoru za oblogu projektila u aksijalnom pravcu.

[0031] Prema ovom pronalasku, u krajnjem položaju pripremnog oblikovanja, aksijalno odstojanje između donje strane prijemnog prostora za oblogu projektila – prese za pripremno oblikovanje (donje strane matrice stanice za pripremno oblikovanje) i čeone površine probojca za pripremno oblikovanje, manje je od 45%, naročito manje od 40%, manje od 30%, manje od 20%, manje od 10% ili manje od 5% najveće visine kaviteta u aksijalnom pravcu. Ako je odeljak za pripremno oblikovanje probojca za pripremno oblikovanje u obliku zarubljene kupe, najveća visina kaviteta može se pružati između osnove forme zarubljene kupe probojca za pripremno oblikovanje i od njega najudaljenijeg dela donje strane prijemnog prostora za presu za pripremno oblikovanje obloge projektila, poželjno čeone gornje strane probojca za dno.

[0032] Prema jednom poželjnom tehničkom rešenju sistema alata prema ovom pronalasku, sistem alata obuhvata nadalje presu za oblikovanje unutrašnje konture. Presa za oblikovanje unutrašnje konture tj. stanica za unutrašnju konturu poseduje šuplji cilindričan, poželjno idealno cilindričan prijemni prostor za oblogu tj. spoljašnju matricu za unutrašnju konturu koja je u aksijalnom pravcu ograđena donjom stranom (unutrašnje konture), naročito probojcem za dno. Presa za oblikovanje unutrašnje konture može da obuhvata isti prijemni prostor oblogu projektila i/ili istu donju stranu, poželjno isti probojac za postolje, kao i presa za pripremno oblikovanje. Presa za oblikovanje unutrašnje konture može, za razliku od prese za pripremno oblikovanje da obuhvata i neki drugačiji prijemni prostor za oblogu projektila i/ili neku drugačiju donju stranu, poželjno neki drugačiji probojac za postolje. Presa za oblikovanje unutrašnje konture obuhvata probojac za oblikovanje unutrašnje konture koji obuhvata odeljak za oblikovanje unutrašnje konture koji se pruža u aksijalnom pravcu prema čeonoj površini probojca za oblikovanje unutrašnje konture. Odeljak za oblikovanje unutrašnje konture može se pomerati ka donjoj strani prese za oblikovanje unutrašnje konture za oblikovanje obloge projektila, sve do krajnjeg položaja za oblikovanje unutrašnje konture, u kome probojac za oblikovanje unutrašnje konture, donja strana i prijemni prostor za oblogu projektila definišu kavitet za oblikovanje unutrašnje konture za oblogu projektila (drugog stupnja) sa formiranom unutrašnjom konturom. Poželjno je da je donja strana stanice za oblikovanje unutrašnje konture

1

realizovana probojcem za dno koji se može pomerati ka probojcu za oblikovanje unutrašnje konture i/ili ka prijemnom prostoru za oblogu projektila, u aksijalnom pravcu.

[0033] Probojac za oblikovanje unutrašnje konture može da obuhvata odeljak putanje za probojac za oblikovanje unutrašnje konture. Presa za oblikovanje unutrašnje konture može da obuhvata neki pogon za utiskivanje odeljka za oblikovanje unutrašnje konture u oblogu projektila koji je postavljen u prijemni prostor za oblogu projektila. Pogon prese za oblikovanje unutrašnje konture može biti isti kao i onaj u presi za pripremno oblikovanje, ali takođe može biti i neki drugi pogon.

[0034] Prema jednom poželjnom tehničkom rešenju sistema alata prema ovom pronalasku, naročito je poželjno da je u krajnjem položaju za oblikovanje unutrašnje konture, aksijalno odstojanje između poda i frontalne površine prese za unutrašnju kontura veće od aksijalnog odeljka između poda prese za pripremno oblikovanje i frontalne površine probojca za pripremno oblikovanje. Primena alata prese za pripremno oblikovanje i prese za oblikovanje unutrašnje konture, koji se međusobno razlikuju, dopušta da se obloga projektila može preoblikovati u koraku pripremnog oblikovanja bez napona, naročito hladnim izvlačenjem u pojedinim delovima ili u potpunosti u vidu omotača, štancovanjem, i da se prethodno definisana unutrašnja kontura u koraku oblikovanja unutrašnje konture utisne u oblogu projektila. Primenom različitih alata moguće je izraditi naročito precizne unutrašnje konture, posebno uvođenjem željenog pretenziranja.

[0035] Prema jednoj poželjnoj optimizaciji sistema alata prema ovom pronalasku, frontalna površina probojca za oblikovanje unutrašnje konture može biti izrađena kao vrh u vidu zarubljene kupe, naročito poželjno sa zaobljenim frontalnim ivicama. Tupi kupasti vrh može da obuhvata ugao otvaranja između 140° i 180°, na primer između 150° i 170°, naročito poželjno oko 160°. Ako su na probojcu za oblikovanje unutrašnje konture predviđeni tupi kupasti vrh i odeljak za oblikovanje omotača sa suštinski cilindričnom spoljašnjom konturom (ili sa zaobljenim frontalnim ivicama), može se nazvati okruglim probojcem. Zaobljena frontalna ivica može da obuhvata radijus zaobljenja od barem 0,5 mm, barem 1 mm, barem 1,5 mm, barem 2 mm i/ili maksimalno 10 mm, maksimalno 5 mm, maksimalno 3 mm ili maksimalno 2,5 mm. Poželjno je da radijus zakrivljenja ogive pri vrhu iznosi između 1 mm i 5 mm, poželjno između 2 mm i 4 mm, naročito poželjno oko 3,1 mm. Blizu cilindričnog odeljka, radijus zakrivljenja ogive iznosi između 10 mm i 50 mm, poželjno između 20 mm i 30 mm, naročito poželjno oko 23,5 mm.

[0036] Prema jednoj poželjnoj optimizaciji sistema alata prema ovom pronalasku, odeljak za oblikovanje unutrašnje konture može u aksijalnom pravcu u pojedinim delovima, a poželjno u potpunosti, da bude izrađen kao odeljak za oblikovanje omotača sa suštinski cilindričnom spoljašnjom konturom ili konturom u vidu zarubljene kupe. Suštinski cilindrična spoljašnja kontura može da obuhvata kosinu deformisanja manju od 1°, naročitu manju od 0,5°. Suštinski cilindričan odeljak za oblikovanje omotača može na primer da obuhvata cilindričnu diferenciju radijusa od otprilike 0,03 mm pri cilindričnoj dužini od 6 mm. Odeljak za oblikovanje unutrašnje konture može da obuhvata, naročito u graničnoj oblasti sa eventualno predviđenim odeljkom putanje za probojac za oblikovanje unutrašnje konture, na primer kao što je prethodno opisano, prelazni odeljak u vidu zarubljene kupe, koji se pruža u radijalnom pravcu od odeljka za oblikovanje unutrašnje konture do odeljka putanje, pri čemu je poželjno da prelazni odeljak obuhvata ugao otvaranja između 60 i 120°, naročito poželjno od 90°.

[0037] Prema jednoj poželjnoj optimizaciji sistema alata prema ovom pronalasku, koja se može kombinovati sa prethodnim tehničkim rešenjem tj. prethodnim tehničkom rešenjima, suženje odeljka za pripremno oblikovanje na probojcu za pripremno oblikovanje oštrije je od spoljašnje konture koja se sužava (ili suštinski cilindrične spoljašnje konture) odeljka za oblikovanje unutrašnje konture, naročito odeljka za oblikovanje omotača na probojcu za oblikovanje unutrašnje konture. Treba jasno napomenuti da oštrija kontura obuhvata manji ugao otvaranja od tupe spoljašnje konture. Prema ovoj poželjnoj optimizaciji sistema alata prema ovom pronalasku, probojac za oblikovanje unutrašnje konture je kraći i tuplji u odnosu na probojac za pripremno oblikovanje. Poželjno je da je probojac za pripremno oblikovanje u obliku zarubljene kupe, naročito sa ravnom frontalnom površinom i zaobljenom ivicom frontalne površine, kao i da je duži u aksijalnom pravcu od probojca za oblikovanje unutrašnje konture. Probojac za oblikovanje unutrašnje konture može biti realizovan suštinski u obliku cilindra sa tupom frontalnom površinom i sa zaobljenom ivicom frontalne površine. Poželjno je da je probojac za unutrašnju konturu rotaciono simetričan. Probojac za oblikovanje oblika dopušta opsežno ili potpuno probadanje obloge projektila u aksijalnom pravcu. Probojac za oblikovanje unutrašnje konture omogućuje kompresiju jednog dela materijala obloge projektila, obrazovanjem ramena i obrazovanjem, u pojedinim delovima, odeljka omotača sa relativno velikom zapreminom unutrašnjeg šupljeg prostora koji se može uobličiti u šuplji prostor ogive pomoću jednog ili više alata ovog sistema alata.

[0038] Prema jednom poželjno tehničkom rešenju sistema alata prema ovom pronalasku, sistem alata nadalje obuhvata presu za podešavanje tj. stanicu za podešavanje, koja obuhvata šuplji cilindričan, poželjno idealno cilindričan prijemni prostor za metalnu oblogu tj. matricu za podešavanje, koja je ograđena u aksijalnom pravcu donjom stranom, koja je realizovana probojcem za dno. Matrica tj. prijemni prostor za metalnu oblogu i donju stranu (probojac za podešavanje dna) prese za podešavanje mogu se opet razlikovati od prijemnog prostora za oblogu projektila i/ili donje strane prese za pripremno oblikovanje i/ili prese za oblikovanje unutrašnje konture (zadnjeg probojca za pripremno oblikovanje / oblikovanje unutrašnje konture), ali mogu biti i isti. Pri tehničkom rešenju sistema alata sa presama za stavljanje, one nadalje obuhvataju probojac za stavljanje koji se može pomerati prema donjoj strani prese za podešavanje za oblikovanje metalne obloge sve do krajnjeg položaja za podešavanje, u kome probojac za podešavanje i prijemni prostor za oblogu projektila obrazuju kavitet ulegnuća sa predodređenom čistom širinom za definisanje konstantnog spoljašnjeg prečnika, a naročito prečnika kalibra metalne obloge. Poželjno je da je donja strana stanice za podešavanje realizovana probojcem za dno koji se može pomerati ka probojcu za podešavanje i/ili ka matrici u aksijalnom pravcu.

[0039] Poželjno je da probojac za podešavanje obuhvata zadebljanje za centriranje, koaksijalno sa prijemnim prostorom za metalnu oblogu i/ili sa donjom stranom, koje ulazi u kavitet u aksijalnom pravcu, za umetanje centralnog, koaksijalnog otvora za centriranje u metalnu oblogu. Alternativno i dodatno, donja strana prese za podešavanje obuhvata oblik kalote, koaksijalan sa prijemnim prostorom za metalnu oblogu i/ili probojcem za podešavanje, koji ulazi u aksijalnom pravcu A u kavitet, za umetanje kalote u oblogu, koja je poželjno realizovana u vidu kupe, zarubljene kupe ili kupole.

[0040] Dodatno ili alternativno, donja strana prijemnog prostora za metalnu oblogu na presi za podešavanje može da obuhvata sa radijalne spoljašnje strane kružni klinasti oblik za obrazovanje faze projektila za umetanje projektila u grlo čaure patrone i/ili za obrazovanje takozvanog „boat-tail-a“.

[0041] Prema jednom poželjnom tehničkom rešenju koja se može kombinovati sa prethodnim, sistem alata prema ovom pronalasku obuhvata nadalje presu za oblikovanje ogive tj. stanicu za ogivu, koja obuhvata šuplji cilindrični prijemni prostor za oblogu projektila, tj. matricu ogive, koja je u aksijalnom pravcu ograđena konkavnom donjom stranom u vidu ogive, poželjno oštrim probojcem, naročito poželjno sa tupim čeonim krajem, i koja obuhvata probojac za zadnji tj. stražnji deo projektila za držanje i/ili centriranje zadnjeg kraja (donjeg kraja) obloge projektila, formiranog sa unutrašnjom konturom, a koji se može kretati ka donjoj strani u cilju oblikovanja čvrstog metalnog projektila sve do krajnjeg položaja za oblikovanje ogive, u kome probojac za zadnji deo projektila, prijemni prostor za oblogu projektila i donja strana definišu kavitet koji definiše negativ projektila sa odeljkom ogive i cilindričnim odeljkom koji se poželjno neposredno nadovezuje u nastavku.

[0042] Ovaj pronalazak se nadalje odnosi i na postupak prema patentnom zahtevu 11.

1

[0043] Alternativno ili dodatno, za obezbeđivanje metalne obloge može se upotrebiti alat za podešavanje, kao na primer presa za podešavanje tj. stanica za podešavanje. Pri stvaranju metalne obloge primenom alata za podešavanje, metalna obloga može se na primer obezbediti sa prethodno utvrđenom masom, na primer na 1/10 g, 1/100 g ili 1/1000 g tačno izmerene mase koji se alatom za podešavanje, a poželjno presom za podešavanje, u koraku podešavanja koji sledi za ovim korakom konfekcioniranja, prilagođava prethodno određenom nominalnom prečniku, naročito poželjno na prethodno opisani način. Obezbeđeni metalna obloga proizvodi se naročito u potpuno cilindričnom obliku. Ako se metalna obloga proizvodi primenom alata za podešavanje, kao deo koraka podešavanja može se ostaviti na primer centrirani otvor u vidu zarubljene kupe, sa čeone strane metalne obloge. Prilikom sprovođenja koraka podešavanja, obrazuje se na zadnjem kraju metalne obloge koji se u toku procesa proizvodnje oblikuje u zadnji deo projektila koji se treba ubaciti u grlo manevarske patrone. Prilikom proizvodnje metalne obloge, naročito je poželjno da se u koraku podešavanja obrazuju na primer sa zadnje strane metalne obloge kalota i/ili faza sa spoljašnje strane tj. takozvani boat-tail oblik.

[0044] Prema ovom pronalasku, metalna obloga se u koraku pripremnog oblikovanja uobličava u oblogu projektila (prvog stupnja) sa odeljkom u vidu omotača, koji se na kraju koraka za pripremno oblikovanje pruža površinom većom od polovine aksijalne visine obloge pri čemu je naročito odeljak u vidu omotača realizovan sa unutrašnjom konturom koja se poželjno neprekidno sužava. Poželjno je da se unutrašnja kontura odeljka u vidu omotača obloge projektila prvog stupnja formira u vidu zarubljene kupe i/ili tako da je rotaciono simetrična. Treba jasno napomenuti da se suženje zaoštrava u pravcu donjeg kraja obloge projektila. Poželjno je da se debljina zida omotača povećava, naročito poželjno neprekidno, u aksijalnom pravcu obloge projektila prvog stupnja. U koraku pripremnog oblikovanja, poželjno je da se metalna obloga uobliči u oblogu projektila sa suštinski cilindričnom spoljašnjom stranom konstantnog prečnika, uz tehničko rešenje odeljka u vidu omotača sa unutrašnje strane sa unutrašnjom konturom koja se u idealnom slučaju konično sužava.

[0045] U koraku pripremnog oblikovanja, potpuno cilindričan osnovni odeljak može ostati na zadnjoj strani obloge projektila koji se pruža u aksijalnom pravcu površinom manjom od polovine, manjom od 40%, manjom od 30%, manjom od 20%, manjom od 10% ili manjom od 5% najveće aksijalne visine obloge projektila. Kada se obloga projektila preoblikuje kao što je na primer prethodno opisano, najveća aksijalna visina obloge projektila se pruža između gornjeg prstenastog kraja i donjeg prstenastog kraja obloge projektila. Poželjno je da potpuno cilindričan osnovni odeljak obloge projektila ostane nakon koraka pripremnog oblikovanja. Alternativno, obloga projektila se u koraku pripremnog oblikovanja može potpuno preoblikovati u vidu omotača, tako da se obloga projektila (prvog stupnja) potpuno probije u aksijalnom pravcu, naročito uz tehničko rešenje aksijalnog prolaza. Potpuno probijena obloga projektila je u potpunosti u vidu omotača (a ne samo u pojedinim delovima). U slučaju da se sa donje tj. zadnje strane obrazuje ili se obrazovala kalota ili nešto tome slično, treba napomenuti da ta kalota obuhvata drugačiju unutrašnju konturu od one unutrašnje konture koja se neprekidno sužava odeljka u vidu omotača, obrazovanog u koraku pripremnog oblikovanja. Kod ovog potpuno probijenog, alternativnog tehničkog rešenja, obrazuje se obloga projektila prvog stupnja bez preostalog potpuno cilindričnog osnovnog dela, odnosno sa preostalim potpuno cilindričnim osnovnim delom čija je visina jednaka nuli. Poželjno je da se u koraku pripremnog oblikovanja nominalni prečnik spoljašnje strane metalne obloge sačuva nepromenjen u oblozi projektila, proizvedenom u koraku pripremnog oblikovanja.

[0046] Prema jednom poželjnom tehničkom rešenju postupka prema ovom pronalasku, (pripremno oblikovan) obloga projektila (prvog stupnja) nakon koraka pripremnog oblikovanja, u koraku oblikovanja unutrašnje konture oblikuje se u oblogu projektila (drugog stupnja) (sa formiranom unutrašnjom konturom), i to tako da se obrazuje čeoni tj. prednji odeljak omotača obloge projektila sa radijalno spoljašnjim zidom omotača suštinski konstantne debljine zida i/ili cilindrične unutrašnje konture i da se obrazuje zadnji tj. donji odeljak omotača obloge projektila sa ramenom koje prodire radijalno ka unutra sa zida omotača i da se obrazuje udubljenje koje polazi od ramena, naročito od njegove radijalno unutrašnje ivice, a koje ulazi u zadnji odeljak omotača obloge projektila pri čemu udubljenje definiše mikro kanal i/ili deformacioni šuplji prostor, pri čemu je deformacioni šuplji prostor obrazovan barem delimično cilindrično i/ili barem delimično kupasto sa suženjem sa čeone strane.

[0047] Poželjno je da se korak oblikovanja unutrašnje konture vrši pomoću probojca za oblikovanje unutrašnje konture koji se sužava i/ili je rotaciono simetričan, kao što je neki okrugli probojac, poželjno u prijemnom prostoru obloge projektila ili matrici. Poželjno je da se pri koraku oblikovanja unutrašnje konture zadrži prečnik cilindrične spoljašnje površine obloge projektila.

[0048] Poželjno je da je na kraju koraka oblikovanja unutrašnje konture, odstojanje u aksijalnom pravcu između ramena obloge projektila drugog stupnja i skroz donjeg kraja obloge projektil sa formiranom unutrašnjom konturom, koji se takođe može nazvati donjim ili zadnjim delom, veće od aksijalne visine potpuno cilindričnog osnovnog odeljka obloge projektila, dobijenog na kraju koraka za pripremno oblikovanje. Poželjno je da se površine ramena nalaze na čeonom kraju mikro kanala tako da se dodiruju. Obloga projektila drugog stupnja u koraku za oblikovanje unutrašnje konture može biti realizovan izgradnjom mikro kanala u vidu kapilara

1

sa čistom širinom manjom od 10 μm ili 1 μm. Između odeljka omotača sa čeone strane i deformacionog šupljeg prostora, dobijenog u ovom slučaju na donjem delu obloge projektila, u koraku za oblikovanje unutrašnje konture, obrazuje se suženje u vidu peščanog časovnika. Za vreme koraka oblikovanja unutrašnje konture, udubljenje koje se pruža od ramena ka dnu, može biti preoblikovano tako da se obrazuje šuplji prostor, koji u toku koraka oblikovanja unutrašnje konture barem delimično nestaje, naročito usled obrazovanja mikro kanala tako što se unutrašnja površina udubljenja približava, sve do delimičnog ili površinskog kontakta.

[0049] Prema jednoj poželjnoj optimizaciji pronalaska, u koraku za oblikovanje unutrašnje konture, obloga projektila (drugog stupnja) preoblikuje se tako da deformacioni šuplji prostor sa čeone strane obrazuje suženje u vidu struka. Pri tehničkom rešenju suženja u vidu struka, između deformacionog šupljeg prostora i ramena obrazuje se mikro kanal u kome se površina unutrašnjeg zida odeljka omotača zatvara tako da joj se krajevi površinski dodiruju.

[0050] Alternativno ili dodatno, prema poželjnoj optimizaciji pronalaska, odstojanje u aksijalnom pravcu između ramena i dna obloge projektila (drugog stupnja) može biti veće aksijalne visine potpuno cilindričnog osnovnog odeljka obloge projektila (prvog stupnja), dobijenog u ovom slučaju na kraju koraka pripremnog oblikovanja.

[0051] Prema poželjnom tehničkom rešenju ovog pronalaska postupak obuhvata korak oblikovanja ogive. U koraku oblikovanja ogive, koji može da sledi za korakom pripremnog oblikovanja, a naročito za korakom oblikovanja unutrašnje konture, obloga projektila, a naročito poželjno obloga projektila drugog stupnja, oblikuje se tako da čeoni zid omotača obrazuje spoljašnju površinu koja barem u pojedinim delovima ima oblik ogive. Pritom se može zadržati otvor sa čeone strane koji se poželjno uliva u šuplji prostor ogive koji je duž obima definisan zidom omotača. Poželjno je da rame definiše sa čeone strane šuplji prostor ogive. Korak oblikovanja ogive može da usledi na primer tako što se obloga projektila prvog ili drugog stupnja, pomoću probojca za dno koji drži oblogu projektila sa donje strane, utiskuje u alat za oblikovanje ogive sa unutrašnjom konturom u vidu ogive, tako da se čeoni zid omotača, koji je definisan u koraku pripremnog oblikovanje, kao i u koraku oblikovanja unutrašnje konture u ovom slučaju, sabija radijalno ka unutra. Pri koraku oblikovanja ogive, poželjno je da se obrazuje šuplji prostor ogive koji je okružen zidom omotača čvrstog metalnog projektila. Poželjno je da se pri koraku oblikovanja ogive, obloga projektila (prvog ili drugog stupnja) u čvrsti projektil, naročito na način koji je prethodno opisan. Poželjno je da se šuplji prostor ogive, obrazovan u koraku oblikovanja ogive, oblikuje u potpunosti bez ivica u aksijalnom pravcu i/ili sa zaobljenim ivicama i/ili sa kružnom unutrašnjom konturom. Šuplji prostor ogive može se na primer u koraku oblikovanja ogive realizovati u obliku zvona.

1

[0052] Prema poželjnom tehničkom rešenju postupka prema ovom pronalasku koja se može kombinovati sa tehničkim rešenjima tj. optimizacijama postupka koje su prethodno opisane, korak pripremnog oblikovanja, korak oblikovanja unutrašnje konture i/ili korak oblikovanja ogive, kao i u datom slučaju korak skraćivanja i/ili korak podešavanja koji se eventualno mora sprovesti, vrše se bez napona, naročito hladnim izvlačenjem, poželjno utiskivanjem. Korak oblikovanja unutrašnje konture bez napona može se izvršiti u prijemnom prostoru za oblogu projektila ili u matrici na primer primenom probojca za oblikovanje unutrašnje konture koji se poželjno sužava i koji je naročito rotaciono simetričan, kao što je okrugli probojac.

[0053] Prema jednom poželjnom tehničkom rešenju, postupak izrade metalnih čvrstih projektila, prema ovom pronalasku, obuhvata nadalje jedan ili više među- i/ili naknadnih koraka kao što su koraci nanošenja slojeva. U jednom ili više koraka nanošenja slojeva na spoljašnju i/ili unutrašnju gornju površinu nanosi se barem u pojedinim delovima, a naročito poželjno u potpunosti, neki sloj. Poželjno je da se sloj nanosi sa debljinom sloja manjom od 500 μm, manjom od 100 μm, manjom od 10 μm ili manjom od 3 μm ili 1 μm. Korak nanošenja sloja može da obuhvata na primer galvanostegiju čvrstog metalnog projektila.

[0054] Postupak prema ovom pronalasku za izradu čvrstog metalnog projektila za manevarske patrone može se primeniti kako bi se proizveo metalni čvrsti projektil prema ovom pronalasku, prema prvom i/ili drugom aspektu ovog pronalaska. Postupak prema ovom pronalasku za izradu čvrstog metalnog projektila za manevarske patrone može se sprovesti poželjnom primenom sistema alata prema ovom pronalasku za izradu čvrstog metalnog projektila za manevarske patrone. Treba napomenuti da se metalni čvrsti projektil prema ovom pronalasku (naročito prema prvom i/ili drugom aspektu ovog pronalaska) može izraditi prema jednom ili više koraka postupka proizvodnje prema ovom pronalasku. Ovaj se pronalazak takođe odnosi na metalni čvrsti projektil koji je proizveden postupkom za proizvodnju čvrstog metalnog projektila za manevarske patrone prema ovom pronalasku kao što je prethodno opisano. Poželjno je da se metalni čvrsti projektil prema ovom pronalasku može izraditi sistemom alata prema ovom pronalasku.

[0055] Poželjno je da je sistem alata prema ovom pronalasku realizovan tako da može proizvesti metalni čvrsti projektil prema prvom i/ili drugom aspektu ovog pronalaska. Naročito je poželjno da je sistem alata prema ovom pronalasku realizovan tako da može sprovesti postupak proizvodnje prema ovom pronalasku.

[0056] Ovaj se pronalazak takođe odnosi i na patronu sa jednim, naročito poželjno jednim čvrstim projektilom prema ovom pronalasku. Pronalazak se nadalje odnosi na ručno vatreno oružje, poželjno kratko oružje, kao što je pištolj ili revolver ili mašinski pištolj, koje obuhvata

1

barem pet manevarskih patrona sa čvrstim metalnim projektilom prema ovom pronalasku. Poželjno je da je ručno vatreno oružje tj. metalni čvrsti projektil prilagođen patronama kalibra od maksimalno 20 mm, naročito od maksimalno 12 mm. Naročito je poželjno da patrona tj. ručno vatreno oružje bude prilagođeno kalibru 9 mm luger, .357 Mag., .40S&W, .44 Rem. Mag. ili .45 ACP.

[0057] Ostale karakteristike, prednosti i odlike ovog pronalaska objasniće se opisom poželjnih tehničkih rešenja u nastavku, na osnovu priloženih crteža, na kojima su prikazane:

Sl. 1a prikaz odozgo čvrstog metalnog projektila prema ovom pronalasku prema prvom tehničkom rešenju;

Sl. 1b prikaz preseka prema liniji preseka I.-I. kroz metalni čvrsti projektil prema ovom pronalasku prema slici 1a;

Sl. 2 prikaz preseka drugačijeg čvrstog metalnog projektila prema ovom pronalasku; Sl. 3 prikaz preseka drugačijeg čvrstog metalnog projektila prema ovom pronalasku; Sl. 4 prikaz preseka drugačijeg čvrstog metalnog projektila prema ovom pronalasku; Sl. 5 prikaz preseka drugačijeg čvrstog metalnog projektila prema ovom pronalasku; Sl. 6 prikaz preseka drugačijeg čvrstog metalnog projektila prema ovom pronalasku; Sl. 7 shematski prikaz preseka iskorišćenog čvrstog metalnog projektila prema ovom pronalasku;

Sl. 8 presa za podešavanje iz sistema alata;

Sl. 9a presa za pripremno oblikovanje sistema alata prema ovom pronalasku;

Sl. 9b pripremno oblikovana obloga projektila;

Sl. 9c drugačiji pripremno oblikovana obloga projektila;

Sl. 10a presa za oblikovanje unutrašnje konture;

Sl. 10b obloga projektila sa formiranom unutrašnjom konturom; i

Sl. 11 presa za oblikovanje ogive.

[0058] Slika 1a predstavlja prikaz odozgo čvrstog projektila 1, a slika 1b predstavlja prikaz preseka prema liniji I.-I. preseka. Čvrsti projektil 1 obuhvata odeljak 3 ogive sa čeone strane i cilindričan odeljak 5 sa donje strane. Kao što se može videti sa predstavljenog preseka prema slici 1b, čvrsti projektil 1 izrađen je kao jedna celina od homogenog materijala. Poželjno je da je materijal čvrstog projektila 1 bakar. Gornja površina projektila 1 može biti premazana nekim tankim slojem. U odeljku 3 ogive, projektil 1 obuhvata rotaciono simetričnu spoljašnju konturu 34 savijenu u vidu ogive, kroz koju je sa čeone strane 13 projektila 1 probijen kružni otvor 11.

1

Na vrhu tj. čelu 13 projektila 1 predviđen je, koncentričan sa rotacionom osom A projektila 1 i poželjno rotaciono simetričan otvor 11 sa prečnikom do otvora. Polazeći od vrha 13 projektila, u vidu kupole pruža se zid 31 ogive sa spoljašnjom konturom 34 u obliku ogive. Spoljašnja kontura 34, polazeći u aksijalnom pravcu A od vrha 13 projektila opisuje formu ogive koja se kontinuirano kružno širi. Blizu vrhu 3, projektil 1 obuhvata kružni radijus od otprilike 3,1 mm. Blizu cilindričnog odeljka, kružni radijus spoljašnje konture 34 iznosi otprilike 23,5 mm.

[0059] Ugao otvaranja spoljašnje konture 34 u odnosu na rotacionu osu A, najpre je tup (blizu vrha 13 projektila), tako da se naročito usled otvora 11 sa čeone strane, obrazuje tup vrh 13 projektila sa uglom otvaranja od 150° do 180°, poželjno oko 180°. Polazeći od tupog vrha 13 projektila 1, poželjno je da se ugao otvora spoljašnje konture 34 odeljka 3 ogive kontinuirano povećava.

[0060] Kod čvrstog projektila 1, predstavljenog na slici 1, ugao otvora u odnosu na tangentu spoljašnje konture 34 u aksijalnom odstojanju od 1 mm od tupog vrha 13 projektila 1 iznosi između 120° do 140°, poželjno oko 130°.

[0061] Na odstojanju od oko 2 mm u aksijalnom pravcu A prema tupom vrhu 13 projektila 1, tangencijalni ugao otvora iznosi između 110° do 90°, poželjno oko 100°. Kod čvrstog projektila 1, predstavljenog na slici 1, spoljašnja kontura 34 u obliku ogive, odeljka 3 ogive pruža se tako da se nakon otprilike 8 mm do 11 mm, poželjno između 9 mm i 10 mm, naročito negde oko 9,6 mm, tangenta, orijentisana u aksijalnom pravcu A, na spoljašnjoj konturi 34, pruža suštinski paralelno sa rotacionom osom A projektila 1. Od ovog mesta, spoljašnja kontura 34 pruža se u cilindričnom odeljku 5 projektila 1. U cilindričnom odeljku 5, spoljašnja kontura 34 projektila 1 pruža se suštinski u vidu idealnog cilindra. U cilindričnom odeljku 5, spoljašnja kontura 34 projektila 1 postavljena je tako da je suštinski većim delom paralelna sa rotacionom osom A projektila 1. Cilindričan odeljak 5 definiše najveći prečnik Dz koji se može označiti kao prečnik projektila ili prečnik kalibra. Spoljašnji prečnik Dz projektila za manevarske patrone kalibra 9 mm luger, može iznositi 9,02 mm. Cilindričan odeljak 5 projektila 1 predviđen je da se barem delimično u aksijalnom pravcu A umetne u grlo (koje ovde nije predstavljeno) čaure patrone (koja ovde nije predstavljena).

[0062] Cilindričan odeljak pruža se u aksijalnom pravcu projektila 1 dužinom 5 mm do 10 mm, poželjno između 6 mm i 9 mm, naročito poželjno između 7 mm i 8 mm, poželjno između 7,2 mm i 7,8 mm, naročito poželjno otprilike 7,5 mm.

[0063] Na kraju 71 projektila 1, udaljenom od vrha tj. čeone strane 13, projektil 1 obuhvata ravan zadnji odeljak ili postolje koja se pruža poprečno, a naročito poželjno pod pravim uglom u odnosu na rotacionu osu A. Na postolje 71 projektila 1 može utisnuta kalota 73 koja je

1

poželjno koaksijalna i koncentrična sa rotacionom osom A. Poželjno je da kalota 73 ima oblik konusa i da se sužava sa čeone strane. Kalota 73, koja se sužava sa čeone strane, može, alternativno, da ima i oblik na primer kupole ili zarubljene kupe. Poželjno je da kalota 73 obuhvata dubinu od 1,5 mm u aksijalnom pravcu A.

[0064] Poželjno je da je ivica 75 sa donje strane između ravnog postolja 71 i cilindrične spoljašnje konture 34 u delu cilindričnog odeljka 5 projektila 1 realizovana koničnim odeljkom 75 u vidu faza. Konični odeljak 75 može se na primer pružati 1 mm u aksijalnom pravcu i obuhvatati ugao otvora od otprilike 60°. Konični odeljak 75 može takođe biti realizovan kao duži i/ili oštriji takozvani „boat-tail“ odeljak.

[0065] Projektil 1 obuhvata rotaciono simetričan šuplji prostor 33 ogive u obliku zvona, koji je duž čitavog obima u radijalnom pravcu R okružen zidom 31 ogive. Šuplji prostor 33 ogive uliva se sa čeone strane u otvor 11 projektila 1. Najuža čista širina otvora 11 definiše prečnik do otvora, čija je veličina između 1 mm i 5 mm, poželjno oko 3 mm. Unutrašnji zid 15 otvora 11 okružuje otvor 11 u vidu prstena. Poželjno je da unutrašnji zid 15 obrazuje prstenastu ivicu, duž pravca obima radijalno i/ili aksijalno lišenu stepenika. Naročito je poželjno da unutrašnji zid 15 otvora 11 može bez oštrih ivica i/ili u potpunosti zaobljeno da pređe u spoljašnju konturu 34 odeljka 3 ogive. Kao što se može videti u prikazu odozgo projektila 1, predstavljenom na slici 1a, unutrašnji zid 15 otvora 11 pruža se bez prekida u pravcu obima. Poželjno je da je unutrašnji zid 15 lišen useka i/ili stepenika koji se pružaju aksijalno. Poželjno je da je vrh 13 projektila 1 obrazovan suštinski glatkim prstenastim prelazom sa unutrašnjeg zida 15 ka spoljašnjoj konturi 34.

[0066] U aksijalnom pravcu A, otvor 11 se uliva u šuplji prostor 33 ogive. Prelaz od otvora 11 ka šupljem prostoru 33 ogive može biti u potpunosti zaobljen. Kod prikazanog tehničkog rešenja projektila prema slici 1b, između šupljeg prostora 33 ogive i otvora 11 obrazovana je tupa prstenasta ivica sa tupim uglom otvora većim od 135°.

[0067] Unutrašnja kontura 32 zida 31 ogive koja duž obima definiše oblik šupljeg prostora 33 ogive, neprekidno je zaobljena u aksijalnom pravcu A. Poželjno je da je unutrašnja kontura 32 zida 31 ogive potpuno rotaciono simetrična u pravcu obima i naročito poželjno neprekidno zaobljena. U pravcu obima, unutrašnja kontura 32 koja okružuje šuplji prostor 33 ogive, ne obuhvata stepenike, ispupčenja, ivice ili izrasline. Poželjno je da je zid 31 ogive duž obima u potpunosti lišen aksijalnih žlebova, ispupčenja i useklina ili nečega tome slično.

[0068] Dno 35 šupljeg prostora 33 ogive obrazovan je ramenima 35, koja polazeći od sa zida 31 ogive prodiru ka unutra u radijalnom pravcu. Poželjno je da zaobljenja unutrašnje konture 32 prelaze u dno 35, lišena stepenika i/ili ivica, poželjno potpuno zaobljena. Poželjno je da su

2

zaobljenja unutrašnje konture 32 duž zida 31 ogive realizovana sa radijusima zakrivljenja koji iznose barem 0,5 mm do 5 mm. Poželjno je da unutrašnja kontura 32 zida 31 ogive obuhvata radijuse zakrivljenja koji iznose barem 0,5 mm, barem 0,75 mm ili barem 1 mm.

[0069] Poželjno je da debljina zida 31 ogive u radijalnom pravcu R iznosi između 0,3 mm i 3 mm. Naročito je poželjno da debljina zida 31 ogive iznosi između 0,5 mm i 2 mm. Poželjno je da je najmanja debljina zida u radijalnom pravcu zida 31 ogive iznosi više od 0,5 mm, poželjno između 1,0 mm i 1,5 mm. Poprečno ka zidu, debljina zida može biti veća od 1 mm.

[0070] Čvrsti projektil 1 prema ovom pronalasku može da obuhvata šuplji prostor, koji obuhvata šuplji prostor 33 ogive i otvor 11, a koji se pruža u aksijalnom pravcu A barem u potpunosti preko odeljka 3 ogive.

[0071] Rame 35 koje prodire ka unutra, a koje definiše dno šupljeg prostora 33 ogive, i koje u idealnom slučaju potpuno ograđuje u aksijalnom pravcu A sa donje strane šuplji prostor 33 ogive, može da obuhvata otvor ili ušće 37. Visina odeljka 3 ogive u aksijalnom pravcu A ima referentni znak lo. Poželjno je da je ušće 37 koncentrično i/ili koaksijalno sa aksijalnom osom A. Polazeći od ušća 37, u aksijalnom pravcu A sa donje strane šupljeg prostora 33 ogive pruža se udubljenje 55 u cilindričan odeljak 5 projektila 1. Udubljenje 55 počinje na dnu šupljeg prostora 33 ogive. Udubljenje 55 može se ulivati preko otvora ili ušća 37 u vidu ramena, u šuplji prostor 33 ogive. Udubljenje 55 predstavljeno na slici 1b, obuhvata mikro kanal 57 i deformacioni šuplji prostor 53. U predelu mikro kanala 57 sudaraju se dijagonalno oprečni odeljci unutrašnje ivice udubljenja. U predelu mikro kanala 57 može biti realizovan kapilarni odeljak u kome se u aksijalnom pravcu A pruža kanal, polazeći od šupljeg prostora 33 ogive sa donje strane projektila, pri čemu taj kanal obuhvata čistu širinu manju od 10 μm ili manju od 1 μm. Mikro kanal 57 obuhvata čistu širinu koja je vidno manja od prečnika do na otvoru 11 na vrhu 13 projektila 1. Poželjno je da je čista širina mikro kanala 57 manja od 2 mm, naročito manja od 1 mm.

[0072] Ušće 37 udubljenja može na primer da obrazuje neku vrstu levkastog prelaznog odeljka između udubljenja 55 i šupljeg prostora 33 ogive. Poželjno je da dno 35 šupljeg prostora 33 ogive, naročito lišeno stepenika i/ili ivica, zaobljeno prelazi u ušće 37. Poželjno je da ušće 37 zaobljeno prelazi u naredne odeljke, na primer u mikro kanal 57 i/ili deformacioni šuplji prostor 53, udubljenja 55.

[0073] Sa donje strane mikro kanala 57, udubljenje 55 obuhvata deformacioni šuplji prostor 53 koji se pruža u pravcu prema dnu, a koji se konično širi. Deformacioni šuplji prostor 53 obuhvata u aksijalnom pravcu A sa donje strane ravni površinski kraj koji se pruža poželjno poprečno, a naročito poželjno uspravno u odnosu na aksijalni pravac A u radijalnom pravcu R.

U pravcu prema vrhu tj. čeonoj strani, deformacioni šuplji prostor 53 ima klinasti oblik, naročito poželjno u vidu konusa, pri čemu se zaoštrava.

[0074] Udubljenje 55 je barem u nekim delovima u aksijalnom pravcu rotaciono simetrično u odnosu na osu A projektila. Udubljenje 55 je u radijalnom pravcu R okruženo zidom 51 omotača deformacije projektila 1. Debljina zida 51 omotača deformacije veća je od debljine zida 31 ogive. Naročito je poželjno da je najmanja debljina zida 51 omotača deformacije veća od najveće debljine radijalnog zida 31 ogive. debljina zida 51 omotača deformacije može da iznosi između polovine i 1⁄4 cilindričnog prečnika (tj.: prečnika kalibra) Dz. Poželjno je da je debljina zida 51 omotača deformacije veća od 2/3, veća od 3⁄4 ili čak veća od 90% polovine cilindričnog prečnika Dz (odnosno kalibra).

[0075] Poželjno je da je debljina zida ogive u aksijalnom delu šupljeg prostora 33 ogive na sredini manja od 1⁄4 cilindričnog prečnika Dz (odnosno kalibra).

[0076] Aksijalna visina IHzida 51 omotača deformacije koji okružuje udubljenje 55, pruža se u aksijalnom pravcu između 5 i 10 mm, poželjno između 6 i 9 mm, naročito poželjno između 7 i 8 mm, u idealnom slučaju polazeći sa dna 35 ramena šupljeg prostora 33 ogive. Aksijalna visina deformacionog šupljeg prostora 53 veća je od dužine odeljka 57 mikro kanala. Aksijalna visina deformacionog šupljeg prostora 53 može biti dvostruko veća od aksijalne visine mikro kanala 57.

[0077] Cilindrični odeljak 5 pruža se polazeći sa dna tj. zadnjeg dela 71 projektila, sve do odeljka 3 ogive, dužinom od 3 mm do 10 mm (visina Iz), poželjno između 4 mm i 8 mm, naročito poželjno oko 6 mm.

[0078] Poželjno je da kalota obuhvata spoljašnji prečnik sa donje strane od 4 do 6 mm, naročito poželjno 5 mm. Umesto prikazanog odeljka 75 u vidu zarubljene kupe, ivica između postolja 71 i cilindrične spoljašnje konture 34 u delu cilindričnog odeljka 5 može biti potpuno zaobljena, naročito poželjno sa radijusom zaobljenja između 0,3 i 1,5 mm, poželjno između 0,4 i 1 mm. Budući da je u cilindričnom odeljku 5 predviđen deformacioni šuplji prostor 53 koji se širi sa donje strane, kao i u ovom slučaju kalota 73, može se postići da se težište projektila 1 izmesti u aksijalnom pravcu A u pravac čeone strane projektila 1. Deformacioni šuplji prostor 53, kao i u ovom slučaju kalota 73, služe da bi izjednačili masu u odnosu na šuplji prostor 33 ogive, predviđen sa čeone strane. Podešavanjem aksijalne vage težišta projektila mogu se optimizovati karakteristike njegovog leta. Na primer, projektil prema ovom pronalasku za manevarske patrone može biti opremljen da postigne slične balističke karakteristike, poput težine, u ovom slučaju težišta i/ili ponašanja pri pucanju u skladu sa manevarskim ili bojevim patronama koje obično koristi dotična institucija, na primer bojeva municija 9x19 ACTION4.

[0079] Čvrsti projektil 1 predstavljen na slici 1a i 1b, obuhvata masivan, potpuno cilindrični osnovni deo 7 projektila tj. osnovni odeljak u kome je realizovan projektil u aksijalnom pravcu A u obliku masivnog potpunog cilindra, naročito lišenog šupljeg prostora. Osnovni deo 7 ne obuhvata, naročito ne na sredini, šuplji prostor koji je koaksijalan sa osom A projektila, koji se aksijalno pruža u vidu tankog kapilarnog kanala sa realizovanim unutrašnjim ivicama. Poželjno je da osnovni deo 7 od punog cilindra obuhvata idealno cilindričnu spoljašnju stranu. Kod alternativnog tehničkog rešenja projektila sa boat-tail-om, osnovni deo 7 može sa spoljašnje strane barem u pojedinim delovima biti realizovan u vidu zarubljene kupe. Na preseku, poprečnom, a naročito poželjno uspravnom u odnosu na rotacionu osu A projektila 1, poprečni presek 7 osnovnog dela je kružan. Visina osnovnog dela 7 između postolja 71 tj. kalote 73, realizovane na postolju 71, i donjeg kraja deformacionog šupljeg prostora 53 (visina Is osnovnog dela) iznosi manje od 5 mm, poželjno manje od 3 mm, naročito manje od 2 mm ili manje od 1 mm. Prema jednom alternativnom tehničkom rešenju projektila prema ovom pronalasku, projektil može biti u aksijalnom pravcu u potpunosti probijen, lišen osnovnog dela. Takvi će se projektili u nastavku detaljnije opisati.

[0080] Slike 2 do 6 prikazuju različita alternativna tehnička rešenja čvrstih projektila prema ovom pronalasku za manevarske patrone. Čvrsti metalni projektili, predstavljeni na slikama 2 do 6 odgovaraju velikim delom čvrstom projektilu, predstavljenom na slici 1b. Čvrsti metalni projektili sa slika 2 do 6 razlikuju se od čvrstog projektila 1 prema slici 1b po vrsti, obliku i veličini udubljenja koje se pruža polazeći od šupljeg prostora ogive i ulazeći u cilindrični odeljak projektila. Čvrsti metalni projektili sa slika 1b do 6 obuhvataju iz praktičnih razloga istu spoljašnju konturu, naročito iste dimenzije u aksijalnom pravcu A i/ili u radijalnom pravcu R. U cilju bolje preglednosti opisa slika, kod slika 2 do 6 u nastavku će se koristiti isti ili slični referentni znaci za iste ili slične delove čvrstog metalnog projektila prema ovom pronalasku.

[0081] Slika 2 prikazuje čvrsti projektil 1.2 koji se razlikuje od čvrstog projektila 1 prema slici 1b suštinski po tome što su unutrašnji zidovi udubljenja 55.2 u aksijalnom pravcu spojeni većom dužinom od aksijalne visine deformacionog šupljeg prostora 53.2.

[0082] Kod čvrstog projektila 1.2, aksijalna visina odeljka 57.2 mikro kanala veća je od aksijalne visine deformacionog šupljeg prostora 53.2 i to barem dvostruko veća. Kod čvrstog projektila 1.2, udubljenje 55.2 obuhvata ušće 37.2 u vidu ponora, koje se u vidu levka širi od mikro kanala 57.2 ka dnu 35.2 šupljeg prostora 33 ogive. Između donjeg kraja šupljeg prostora 53.2 koji se sa čeone strane sužava u vidu kupe i kalote 73 na postolju 71 projektila 1.2, projektil 1.2 obuhvata osnovni deo 7.2. Aksijalna visina osnovnog dela 7.2 veća je od aksijalne visine deformacionog šupljeg prostora 53.2. Projektil 1.2 deformacije prema slici 2 može se na primer

2

realizovati tako da se po željenim utvrđenim parametrima treba izraditi projektil 1 deformacije, kao što je predstavljen na slici 1b, ali da se za to obezbedi više metalnog materijala. Za razliku od oblika čvrstog projektila 1, suvišni materijal kod čvrstog projektila 1.2 toleriše se time što se oprečni odeljci unutrašnji strana udubljenja 55.2 pomeraju u radijalnom pravcu R tako da budu bliži jedan drugom.

[0083] Slika 3 prikazuje čvrsti projektil 1.3 sa udubljenjem 55.3 u vidu creva. Udubljenje 55.3 čvrstog projektila 1.3 obrazuje cev 58.3 deformacije koja se pruža u aksijalnom pravcu A koaksijalno sa rotacionom osom A čvrstog projektila 1.3, a koja obuhvata suštinski čistu širinu. Cev 58.3 deformacije može obuhvatati u aksijalnom pravcu na sredini određeno suženje. Udubljenje 55.3 obuhvata deformacioni šuplji prostor 53.3 koji se pruža suštinski čitavom dužinom udubljenja 55.3 sve do njegovog ušća 37.3. Cev 58.3 deformacije tj. mikro kanal čvrstog projektila 1.3 može se smatrati barem u pojedinim delovima cilindričnim deformacionim šupljim prostorom 53.3 koji kod ušća prelazi u šuplji prostor 33 ogive. Omotač 51.3 deformacije čvrstog projektila 1.3 obuhvata cilindričnu spoljašnju stranu i gotovo cilindričnu, strukiranu unutrašnju stranu koja definiše cev 58.3 deformacije. Najveća čista širina cevi 58.3 deformacije manja je od čiste širine otvora 11 sa čeone strane, a naročito je uža od polovine, poželjno uža od 1/4 čiste širine. debljina zida u radijalnom pravcu R omotača 51.3 deformacije veća je do srednje debljine zida omotača 31.3 ogive.

[0084] Slika 4 prikazuje čvrsti projektil 1.4 za manevarske patrone kod koga je udubljenje 55.4 u aksijalnom pravcu A, realizovano sa osnovnim delom 7.4 slične dužine kao i udubljenje 55.3 čvrstog projektila 1.3 prema slici 3. Udubljenje 55.4 sužava se čitavom svojom aksijalnom dužinom u mikro kanal 57.4 koji se poželjno pruža u vidu kapilara od ušća 37.4 kroz cilindrični odeljak 5 čvrstog projektila 1.4. Poželjno je da je čista širina mikro kanala 57.4 manja od 1/10, naročito poželjno manja od 1/100 čiste širine otvora 11 sa čeone strane na čvrstom projektilu 1.4. Ramena 35.4 čvrstog projektila 1.4 približena su jedan drugom tako da je ušće 37.4 udubljenja 55.4 suženo u vidu tačke. Čvrsti projektil 1.4 realizovan je praktično bez deformacionog šupljeg prostora. To se može smatrati kao dodatno suženje udubljenja 55.4 u poređenju sa udubljenjem 55.2 čvrstog projektila 1.2 tj. sa udubljenjem 55 čvrstog projektila 1. U poređenju sa čvrstim projektilima 1, 1.2 i 1.3, čvrsti projektil 1.4 obuhvata povećanu zapreminu čistog materijala budući da cilindričan odeljak 5 čvrstog projektila 1.4, uprkos tehničkom rešenju odeljka 51.4 omotača deformacije, obuhvata praktično istu masu kao i čvrsti projektil, poznat u tehničkoj praksi (koji, međutim, ne poseduje omotač 51.4 deformacije).

[0085] Za razliku od čvrstih projektila 1, 1.2, 1.3 tj. 1.4, predstavljenih na slikama 1b do 4, čvrsti projektili 1.5 i 1.6, predstavljeni na slikama 5 i 6, razlikuju se time što udubljenje 55.5 tj.

55.6 u potpunosti probija cilindričan odeljak 5 projektila 1.5 tj.1.6. Čvrsti projektili 1.5 tj.1.6 ne obuhvataju cilindrični osnovni odeljak. Drugim rečima, visina potpuno cilindričnog osnovnog odeljka kod čvrstih projektila 1.5 tj.1.6, predstavljenih na slikama 5 i 6, jednaka je nuli.

[0086] Čvrsti projektil 1.5, predstavljen na slici 5, obuhvata cevasto udubljenje 55.5 koje se pruža sa čistom širinom koja je skoro konstantna u aksijalnom pravcu, u potpunosti kroz cilindričan odeljak 5. Neprekidna cev 58.5 deformacije čvrstog projektila 1.5 rezultira time da je cilindričan odeljak 5 u potpunosti realizovan kao omotač 51.5 deformacije. Cev 58.5 deformacije čvrstog projektila 1.5 može se posmatrati kao deformacioni šuplji prostor 53.5 odnosno udubljenje 55.5 koje se pruža suštinski cilindrično od ušća 37.5 sve do kalote 73 na čvrstom projektilu 1.5. Treba jasno napomenuti da se udubljenje 55.5 koje u potpunosti prodire u projektil, takođe može pružati do postolja 71 čvrstog projektila 1.5 ako je sa donje strane projektila 1.5 predviđena kalota 73 (koja nije prikazana). Isto to važi i za udubljenje 55.6 prema slici 6. Projektil 1.5 može se označiti kao metalni čvrsti projektil koji je u potpunosti u obliku omotača. On obuhvata neprekidni aksijalni kanal koji je sačinjen od otvora 11 sa čeone strane, šupljeg prostora 33 ogive i cevi 58.5 deformacije. Najmanja čista širina aksijalnog kanala odgovara najmanjoj čistoj širini cevi 58.5 deformacije. Najmanja čista širina cevi 58.5 deformacije tj. mikro kanala čvrstog projektila 1.5 definiše prečnik koji je manji od otvora sa čeone strane. Poželjno je da je najmanja čista širina cevi 58.5 deformacije manja od 2 mm, naročito poželjno manja od 1 mm, a najpoželjnije manja od 0,5 mm. Poželjno je da je najveća čista širina cevi 58.5 deformacije realizovana na njenom prelazu u šuplji prostor ogive (ušće 37.5) i/ili na otvoru sa strane kalote tj. sa donje strane i da iznosi u idealnom slučaju manje od 2 mm, naročito poželjno manje od 1 mm. Poželjno je da radijalna razlika između najmanje čiste širine i najveće čiste širine cevi 58.5 deformacije koja prodire kroz cilindrični odeljak 5, iznosi manje od 0,5 mm, naročito poželjno manje od 200 μm, naročito poželjno manje od 100 μm.

[0087] Kod čvrstog projektila 1.6, predstavljenog na slici 6, udubljenje 55.6, koje u potpunosti prodire kroz cilindrični odeljak 5 u aksijalnom pravcu A, suženo je barem u pojedinim delovima u mikro kanal 57.6. Mikro kanal 57.6 može biti realizovan u vidu kapilara sa čistom širinom manjom od 10 μm, naročito poželjno manjom od 1 μm. Poželjno je da se odeljak mikro kanala 57.6, koji je sužen u vidu kapilara, pruža dužinom od barem polovine, poželjno barem 2/3, naročito barem 3⁄4 aksijalne dužine udubljenja 55.6. Udubljenje 55.6 može biti prošireno sa čeone strane kod ušća 37.6 i/ili sa donje strane, kod ušća u kalotu 37 tj. postolje 71 projektila, u mikro kanal 57.6 u vidu creva ili cevi sa većom čistom širinom. Slično čvrstom projektilu 1.4, predstavljenom na slici 4, čvrsti projektil 1.6 prema slici 6 obuhvata praktično istu masu kao i

2

metalni čvrsti projektil za manevarske patrone, poznat iz tehničke prakse (koji, međutim, ne obuhvata omotač 51.6 deformacije ili nešto tome slično).

[0088] Slika 7 predstavlja shematski prikaz preseka čvrstog projektila 1’ prema ovom pronalasku, nakon njegovog udara u cilj ili pancir, otporan na metke, kao što je balistički zaštitni pancir I sigurnosne klase. Čvrsti projektil 1’, deformisan usled udara, vidno je sabijen kako u delu odeljka 3’ ogive, tako i u delu cilindričnog odeljka 5’. Udubljenje 55’ koje se pruža kroz cilindrični odeljak 5’ čvrstog projektila 1’ raširen je u vidu plastične deformacije nakon udara čvrstog projektila 1’ u cilj ili u nešto slično. Za razliku od poznatih čvrstih projektila, plastična deformacija odvija se ovde u vidu sabijanja i to vidno većom aksijalnom dužinom u aksijalnom pravcu A čvrstog projektila 1’ tako da se kod čvrstog metalnog projektila prema ovom pronalasku, njegova kinetička energija pri udaru u neku otpornu površinu pretvara u plastičnu energiju deformacije sa proporcionalno većim stepenom učinka nego što je to slučaj kod konvencionalnih projektila. Pri udaru u neku otpornu površinu, naročito poželjno u neki meki cilj, kao SK I, dolazi tek do neznatne poprečne deformacije. Poželjno je da se zid 31 omotača ogive nabira pri udaru radijalno ka unutra. Pri nabiranju može se oformiti radijalno krajnji prstenasti nabor 31’. Poželjno je da se projektil ne spljošti u vidu pečurke pri migraciji vrha projektila, naročito preko radijalnog prečnika kalibra, u radijalnom pravcu ka spolja. Pri udaru u otpornu površinu, udubljenje 55’ se širi kako u delu eventualno postojećeg odeljka 57’ mikro kanala, tako i u delu eventualno postojećeg deformacionog šupljeg prostora 53’ u radijalnom pravcu R. Kod čvrstog projektila 1’ prema ovom pronalasku deformišu se kako zid 31’ omotača ogive, tako i zid 51’ omotača deformacije.

[0089] Prethodno opisani čvrsti metalni projektili prema poželjnim tehničkim rešenjima sa slika 1 do 7 odnose se na čvrste metalne projektile za manevarske patrone kalibra 9 mm luger, naročito rasprostranjenog u Nemačkoji, koji je takođe poznat kao 9 mm para ili 9 x 19 (mm). Stručnjacima je jasno da sami mogu izraditi odgovarajući geometrijski oblik čvrstog metalnog projektila prema ovom pronalasku takođe za druge kalibre. Stručnjaci znaju kako se u tu svrhu moraju skalirati dužina IDprojektila i/ili prečnik Dz projektila (kalibra) kako bi se došlo do odgovarajućeg čvrstog metalnog projektila prema ovom pronalasku drugačijeg kalibra, na primer kalibra .357 Mag., kalibra .40 S&W, kalibra .44 Rem. Mag. ili kalibra .45 ACP.

[0090] U nastavku će se na osnovu slika 8 do 11 opisati sistem alata, prema ovom pronalasku, za sprovođenje postupka proizvodnje prema ovom pronalasku za izradu čvrstih metalnih projektila prema ovom pronalasku za manevarske patrone.

[0091] Slika 8 prikazuje presu 100 za podešavanje koja je deo sistema alata prema ovom pronalasku. Presa 100 za podešavanje kao suštinske sastavne delove obuhvata prijemni prostor

2

105X za metalnu oblogu, probojac za postolje sa donjom stranom 107x i probojac 115x za podešavanje. Poželjno je da probojac 115x za podešavanje obuhvata cilindrični spoljašnji prečnik koji suštinski odgovara unutrašnjem prečniku prijemnog prostora 105x za metalnu oblogu. Poželjno je da je unutrašnji prečnik prijemnog prostora 105x za metalnu oblogu izmeren u skladu sa željenim prečnikom kalibra projektila koji treba izraditi.

[0092] Slika 8 prikazuje presu 100 za podešavanje u položaju u kome je probojac 115 za podešavanje postavljen u svom radnom, najdublje umetnutom položaju u odnosu na donju stranu 107X tj. na prijemni prostor 105x za metalnu oblogu (položaj za podešavanje). Između frontalne strane 113x probojca 115x za podešavanje, cilindrične unutrašnje strane prijemnog prostora 105x za metalnu oblogu i donje strane 107x obrazuje se kavitet u kom se nalazi metalna obloga 1x. Na slici 8 metalna obloga 1x obuhvata centrirano štancovanje koje je umetnuto sa čeone strane 13x metalne obloge 1x pomoću ispupčenja za centriranje na presi 100 za podešavanje. Sa zadnje strane 71x metalne obloge 1x oprečno čeonoj strani 13x, potpuno cilindrični metalna obloga 1x obuhvata na sredini i koncentrično uvučeni deo u vidu kalote, pomoću nosa 173x za oblikovanje kalote sa donje strane 107x, dakle čeone strane probojca za postolje. Radijalno sa spoljašnje strane, metalna obloga 1x obuhvata sa zadnje strane 71x odeljak 75x u obliku zarubljene kupe u vidu faze, koji je postavljen u ivičnom delu između postolja 71x i cilindrične obimne strane 5x metalne obloge 1x. Odeljak 75x u obliku zarubljene kupe u vidu faze definisan je odgovarajućim suženjem u prelaznom delu između probojca za dno i cilindričnog unutrašnjeg zida matrice 105x za podešavanje.

[0093] Za podešavanje pri oblikovanju metalne obloge 1x u presi 100 za podešavanje, proizvodi se najpre suštinski cilindričan metalna obloga (koji ovde nije prikazan) koji je na primer odsečena bakarna žica. Odsecanje može se izvršiti pomoću nekog napona, na primer testerom ili glodalicom, ili bez napona, na primer štancovanjem ili sečenjem. Odsečeni metalna obloga postavlja se u prijemni prostor 105x za metalnu oblogu. Zatim dolazi do relativnog kretanja probojca 115x za podešavanje prema donjoj strani 107X, sve dok se kavitet između probojca 115x za podešavanje, matrice tj. prijemnog prostora 105x za metalnu oblogu i donje strane 107x ne smanji na krajni položaj za podešavanje, prikazan na slici 8. Donja strana 107x prese obrazovana je čeonom gornjom stranom probojca za dno. U presi za podešavanje vrši se preoblikovanje metalne obloge u metalna obloga 1x, predstavljen na slici 8, oblikovanjem putem utiskivanja, dakle hladnim izvlačenjem. Podešavanje metalne obloge koji se koristi za oblikovanje u projektil, naročito poželjno u presi 100 za podešavanje, predstavlja opcioni korak u postupku proizvodnje prema ovom pronalasku. Metalna obloga može se takođe proizvesti bez

2

prethodnog koraka podešavanja, neposredno nakon skraćivanja neke metalne žice, kao što je bakarna žica, u presi za pripremno oblikovanje tj. za korak pripremnog oblikovanja.

[0094] Slika 9a prikazuje presu 101 za pripremno oblikovanje koja pripada sistemu alata prema ovom pronalasku. Slike 9b i 9c prikazuju obloge 1a, 1a’ projektila (prvog stupnja) koji su proizvedeni u presi za pripremno oblikovanje.

[0095] Presa 101 za pripremno oblikovanje kao suštinske sastavne delove obuhvata šuplji cilindrični prijemni prostor 105a za oblogu projektila, kao i donju stranu 107a, koja u aksijalnom pravcu A ograđuje prijemni prostor 105a za oblogu projektila, i probojac 111 za pripremno oblikovanje sa odeljkom 112 za pripremno oblikovanje koje se sužava u vidu zarubljene kupe u aksijalnom pravcu prema frontalnoj površini 113. Probojac 111 za pripremno oblikovanje obuhvata cilindrični odeljak 115 putanje koji je realizovan da bude komplementaran po obliku cilindričnom unutrašnjem prečniku prijemnog prostora 105a za obloga projektila kako bi navodio probojac za pripremno oblikovanje prilikom postupka presovanja u pripremnom oblikovanju. Donja površina 107a realizovana je kao deo probojca postolja. Probojac za izbijanje tj. probojac za postolje definiše, poželjno zajedno sa donjim krajnjim odeljkom matrice 105a za pripremno oblikovanje, geometrijski oblik postolja 71 (u datom slučaju sa kalotom 73) obloge 1a, 1a’ projektila (prvog stupnja).

[0096] Slika 9a prikazuje presu 101 za pripremno oblikovanje sa probojcem 111 za pripremno oblikovanje u radnom krajnjem položaju (krajnji položaj za pripremno oblikovanje), u kome je između probojca za pripremno oblikovanje, prijemnog prostora 105a za oblogu projektila i donje strane 107a definisan kavitet za pripremno oblikovanje kojim se definiše unutrašnja i/ili spoljašnja kontura obloge 1a projektila (prvog stupnja). Kako bi se obrazovao rotaciono simetričan šuplji prostor ogive, odeljak 112 za pripremno oblikovanje na probojcu 111 za pripremno oblikovanje realizovan je u ovom slučaju u vidu zarubljene kupe i rotaciono simetričan. Krajnji položaj za pripremno oblikovanje, predstavljen na slici 9a, između dna 107a i frontalne površine 113 probojca 111 za pripremno oblikovanje, obrazovan je aksijalni razmak hS. Na tehničkom rešenju, predstavljenom na slici 9a, dno 107a obuhvata nos za oblikovanje kalote, koji se pruža u vidu kupe polazeći od ravne, prstenast donje površine u aksijalnom pravcu kroz kavitet. Aksijalni razmak hSza pripremno oblikovanje tj. visina osnove za pripremno oblikovanje izmeren je kod ovog tehničkog rešenja prese za pripremno oblikovanje između vrha nosa 171a za oblikovanje kalote probojca za dno i frontalne površine 113 probojca 111 za pripremno oblikovanje. Kod drugačijeg tehničkog rešenja prese 101 za pripremno oblikovanje (koja nije prikazana), kod koje je dno 107a realizovano bez nosa 173a za oblikovanje kalote, visina hS osnove za pripremno oblikovanje pružala bi se između ravnog

2

odeljka 171a za oblikovanje dna na probojcu za dno i frontalne površine 113 probojca 111 za pripremno oblikovanje.

[0097] Probojac 111 za pripremno oblikovanje obuhvata odeljak 112 za pripremno oblikovanje koji se sužava, a koji se uliva u frontalnu površinu 113. Frontalna površina 113 može biti veoma uska. Odeljak 112 za pripremno oblikovanje prema slici 9a obuhvata oblik zarubljene kupe koja je rotaciono simetrična sa osom A. Takođe su zamislive i drugačije rotaciono simetrične forme koje se sužavaju, kao na primer oblik parabole ili oblik koji je barem u pojedinim delovima zaobljen. Osnova odeljka 112 za pripremno oblikovanje obuhvata isti spoljašnji prečnik kao i odeljak 115 putanje probojca 111 za pripremno oblikovanje. U krajnjem položaju za pripremno oblikovanje, koji je prikazan na slici 9a, između osnove odeljka 112 za pripremno oblikovanje i zadnje površine 171a donje strane 107a obrazuje se najveća visina kaviteta hRa. Najveća visina kaviteta hRakod prese 101 za pripremno oblikovanje pruža se između zadnje površine 171a i najudaljenijeg mesta od zadnje površine 171a na kome se u idealnom slučaju odeljak 112 za pripremno oblikovanje probojca 111 za pripremno oblikovanje susreće sa unutrašnjom stranom šupljeg cilindričnog prijemnog prostora 105a za oblogu projektila. Prema ovom pronalasku, u krajnjem položaju za pripremno oblikovanje, visina osnove u skladu sa aksijalnim razmakom hs manja je od 45%, poželjno manja od 40%, naročito poželjno manja od 25%, najpoželjnije manja od 10% visine hRakaviteta. Dužina odeljka 112 za pripremno oblikovanje u aksijalnom pravcu A, polazeći od frontalne površine 113 probojca 111 za pripremno oblikovanje iznosi između 5 mm i 25 mm, poželjno između 8 mm i 17 mm, naročito poželjno između 10 mm i 15 mm, najpoželjnije između 13,5 mm i 14 mm. Poželjno je da prečnik frontalnih površina iznosi između 1 mm i 3 mm, naročito poželjno negde oko 2 mm.

[0098] Kod sistema alata prema ovom pronalasku za presu 100 za podešavanje i presu 101 za pripremno oblikovanje, mogu da se koriste isti prijemni prostor 105a za oblogu projektila tj. prijemni prostor 105x za metalnu oblogu (ista matrica) i/ili ista donja strana 107a tj.107x (isti probojac za postolje). Kod sistema alata prema ovom pronalasku, prijemni prostor 105a tj.105b (matrica) za oblogu projektila i/ili donja strana 107a tj.107b (probojac za postolje) mogu biti isti kod prese 101 za pripremno oblikovanje i kod prese 103 za oblikovanje unutrašnje konture. Presa 100 za podešavanje, presa 101 za pripremno oblikovanje, presa 103 za oblikovanje unutrašnje konture i/ili presa 200 za oblikovanje ogive mogu biti delimično ili potpuno različito realizovane na osnovu individualnog tehničkog rešenja stanice za podešavanje, stanice za pripremno oblikovanje, stanice za oblikovanje unutrašnje konture i/ili stanice za oblikovanje ogive.

2

[0099] Metalna obloga koji se nalazi u prijemnom prostoru 105a za oblogu projektila u presi 101 za pripremno oblikovanje nakon utiskivanja probojca 111, obrazuje oblogu 1a projektila prvog stupnja, kao što je prikazano na slici 9b. Kod obloge 1a projektila ostaje visina ISosnove između tupog kraja 113a unutrašnje konture 32 sa tupim uglovima i zadnjeg kraja 71a tj. tamo izostavljenog dela 73 u vidu kalote. Visina ISkoja se pruža u aksijalnom pravcu A odgovara suštinski aksijalnom odstojanju hSza pripremno oblikovanje prema slici 9a, pri čemu treba voditi računa o metalnom materijalu obloge 1a projektila. U aksijalnom delu visine hSosnove, oblogu 1a projektila je realizovan sa potpuno cilindričnim osnovnim odeljkom 7a. U potpuno cilindričnom osnovnom 7a, obloga 1a projektila obuhvata, poprečno u odnosu na aksijalni pravac A, masivni poprečni presek u vidu punog kruga. Osnovni odeljak 7a obloge 1a projektila obrazovan je sa donje tj. donje strane (udaljen od čela 13a) obloge 1a projektila. Spoljašnja kontura 34a obloge 1a projektila suštinski je idealno cilindrična i obuhvata spoljašnji prečnik koji odgovara cilindričnom prečniku Dz projektila. Poželjno je da je prečnik Dz projektila postavljen kod obloge projektila tj. metalne obloge pre njegovog stavljanja u presu 101 za oblikovanje, a da spoljašnji prečnik projektila ostane barem u pojedinim delovima konstantan u presi 101 za pripremno oblikovanje (a u datom slučaju i u presi 103 za oblikovanje unutrašnje konture i/ili u presi 200 za oblikovanje ogive). Naročito u cilindričnom odeljku 5a (tj. 5, 5b) obloge 1a (1, 1b) projektila, spoljašnji prečnik projektila ostaje konstantan nakon stavljanja metalne obloge tj. obloge projektila u presu za pripremno oblikovanje sve do kraj procesa proizvodnje.

[0100] Debljina zida odeljka 3a omotača obloge 1a projektila kontinuirano se povećava od čela 13a obloge 1a projektila prema njegovom postolju 71a i to poželjno neprekidno. U prednjem odeljku 3a omotača, (srednja) debljina zida 31a omotača u radijalnom pravcu R manja je od (srednje) debljine zida 31a omotača u cilindričnom odeljku 5a. Udubljenje 55a u vidu zarubljene kupe u oblozi 1a projektila obuhvata unutrašnju konturu 32a koja suštinski odgovara spoljašnjoj konturi probojca 111 za pripremno oblikovanje (njegov odeljak 112 za pripremno oblikovanje i frontalna površina 113). Kod primene nekog probojca 111 za oblikovanje, oblikovanog drugačije od oblika zarubljene kupe (nije prikazan ovde) šuplje udubljenje 55a obloge 1a projektila treba da obuhvata drugačiju unutrašnju konturu, oblikovanu na odgovarajući način da bude komplementarna po formi odgovarajućem probojcu za pripremno oblikovanje koji se sužava.

[0101] Slika 9c prikazuje alternativo tehničko rešenje obloge 1a’ projektila (prvog stupnja) pri čemu su predstavljeni različiti tupi krajevi 113a, 113a’, 113a’’. Tupi kraj 113a unutrašnje konture 55a obloge projektila, predstavljen isprekidanom linijom, odgovara prikazu sa slike 9b.

Tupi krajevi 113a’ i 113a’’, predstavljeni isprekidanom linijom, pokazuju da u aksijalnom pravcu A tupi krajevi probodenog šupljeg prostora 55a’ sa donje strane, primenom probojca za oblikovanje, koji je suštinski realizovan kao i probojac za oblikovanje, predstavljen na slici 9a, obuhvataju veću aksijalnu dužinu (tupi kraj 113a’) ili kraću aksijalnu dužinu (tupi kraj 113a’’) [0102] Prema isprekidanoj liniji 113a’, obloga 1a’ projektila je u potpunosti prožeta u askijalnom pravcu tako da je obloga 1a’ projektila u potpunosti u obliku omotača. Probijeni otvor 55a’ prelazi u nos 73a’ kalote. Treba jasno napomenuti da za formiranje ovakvog oblika treba upotrebiti presu za pripremno oblikovanje, prilagođenu na odgovarajući način, sa nosom u vidu kupaste kalote. Unutrašnja kontura 32a’ zida 31a’ omotača povećava se kontinuirano kod obloge 1a’ projektila, predstavljenog na slici 9c i to poželjno neprekidno, sve do mesta (113a’) na kome otvor 55a’ udubljenja obloge 1a’ projektila prelazi u izostavljeni deo 73a’ u vidu kalote. Kod potpuno probijenog obloge 1a’ projektila, predstavljenog na slici 9c, nije realizovana potpuno cilindrična osnova obloge projektila. Obloga 1a projektila lišen je osnove projektila tj. realizovan je sa osnovom projektila čija je visina jednaka nuli. Takođe, kod potpuno probijenog obloge 1a projektila mogu se upotrebiti i drugačiji probojci, a ne samo probojci za pripremno oblikovanje u obliku zarubljene kupe.

[0103] Slika 9c prikazuje isprekidanom linijom još jednu mogućnost tehničkog rešenja obloge projektila sa uvećanom osnovom sa visinom IS’’osnove, za razliku od obloge 1a projektila, prikazanog na slikama 9a i 9b.

[0104] Slika 10a prikazuje presu 103 za oblikovanje unutrašnje konture, a slika 10b prikazuje oblogu 1b projektila (drugog stupnja), proizveden presom 103 za oblikovanje unutrašnje konture, predstavljenom na slici 10a. Kao i prethodno opisana presa 100 za podešavanje i presa 103 za pripremno oblikovanje, kao i presa za oblikovanje ogive koja će se opisati u nastavku, i presa za oblikovanje unutrašnje konture, predstavljena na slici 10a realizovana suštinski rotaciono simetričnim alatom za izradu rotaciono simetričnih čvrstih projektila za manevarske patrone. Presa 103 za oblikovanje unutrašnje konture kao glavne sastavne delove obuhvata probojac 121 za oblikovanje unutrašnje konture, donju stranu 107b, postavljenu aksijalno preko puta probojcu 121 za oblikovanje unutrašnje konture i šuplji cilindrični prijemni prostor 105b za oblogu projektila.

[0105] U krajnjem položaju prese za oblikovanje unutrašnje konture, koji je prikazan na slici 10a, probojac 121 za oblikovanje unutrašnje konture sa čeone strane, a donja strana 107b tj. čeona strana 107b probojca za postolje sa donje strane ograđuju kavitet za oblogu 1b projektila. Kavitet za oblogu 1b projektila ograđen je u radijalnom pravcu R duž spoljašnjeg obima idealno šupljom cilindričnom matricom 105b. Za dostizanje krajnjeg položaja unutrašnje konture,

1

predstavljenog na slici 10a, probojac 121 za oblikovanje unutrašnje konture utiskuje se u oblogu 1a projektila, prethodno oblikovan u presi 103 za pripremno oblikovanje, sve dok se ne oformi obloga 1a projektila drugog stupnja, kao što je na primer prikazano na slikama 10a i 10b.

[0106] Probojac za oblikovanje unutrašnje konture, predstavljen na slici 10a, obuhvata odeljaka 122 za oblikovanje unutrašnje konture koji je u aksijalnom pravcu A barem u pojedinim delovima realizovan kao cilindričan odeljak 133 za oblikovanje omotača. Cilindričnim odeljkom 133 za oblikovanje omotača probojca 121 za oblikovanje omotača i unutrašnjom stranom spoljašnje matrice 105b za oblikovanje unutrašnje konture, pri čemu se ta strana nalazi u radijalnom pravcu R preko puta odeljka 133 za oblikovanje omotača, definisani su cilindrični oblik zida i debljina zida 31b omotača sa čeone strane. Treba jasno napomenuti da odeljak 133 za oblikovanje omotača može biti realizovan sa malom kosinom deformacije, poželjno manjom od 1°.

[0107] Naročito odeljak 122 za oblikovanje unutrašnje konture u graničnoj oblasti sa odeljkom 127 putanje probojca 121 za oblikovanje putanje unutrašnje konture obuhvata kupasti prelazni odeljak 128 u vidu zarubljene kupe koji se pruža u radijalnom pravcu od odeljka 122 za oblikovanje unutrašnje konture ka odeljku 127 putanje.

[0108] Probojac 121 za oblikovanje unutrašnje konture obuhvata odeljak 127 putanje, koji se pruža u neposrednom nastavku odeljka 122 za oblikovanje u aksijalnom pravcu daleko od frontalnog kraja 123, a koji je poželjno komplementaran po formi šupljom cilindričnom unutrašnjom stranom prijemnog prostora 105b za oblogu projektila. Odeljak 127 putanje probojca 121 za oblikovanje unutrašnje konture može da služi za sigurno vođenje probojca za oblikovanje po matrici 105b za oblikovanje unutrašnje konture, naročito za vreme kretanja probojca 121 u pravcu prema donjoj strani 107b.

[0109] Između odeljka 122 za oblikovanje unutrašnje konture tj. njegovog odeljka 133 za oblikovanje omotača i odeljka 127 putanje probojca 121 za oblikovanje unutrašnje konture, u aksijalnom pravcu A i radijalnom pravcu R pruža se prelazni odeljak 128, poželjno u vidu zarubljene kupe. Treba jasno napomenuti da prelazni odeljak 128 neposredno prelazi u odeljak 127 putanje i odeljak 122 za oblikovanje unutrašnje konture.

[0110] Polazeći od gornjeg kraja odeljka 127 putanje za probojac za oblikovanje unutrašnje konture, pri čemu je taj odeljak obrazovan spoljašnjom prstenastom ivicom prelaznog odeljka 128, preko puta zadnje površine 171b, donje strane 107 probojca postolja, pruža se maksimalna aksijalna visina kaviteta (hRb) u krajnjem položaju za oblikovanje unutrašnje konture.

[0111] U krajnjem položaju za oblikovanje unutrašnje konture prema slici 10a, između frontalne površine 123 probojca 121 za oblikovanje unutrašnje konture i u aksijalnom pravcu

2

A prednjeg kraja donje strane 107b, postoji aksijalni razmak hr, koji se može označiti kao preostali razmak unutrašnje konture. Kao što je naznačeno na slici 10a, preostali razmak hr, veći je od aksijalnog razmaka hs za pripremno oblikovanje. Poželjno je da je preostali razmak hrza oblikovanje unutrašnje konture barem 1,2 puta, barem 1,5 puta ili barem 2 puta veći od aksijalnog razmaka hs za pripremno oblikovanje. Pri maloj visini hsosnove, preostali razmak hrza oblikovanje unutrašnje konture može biti više od 10 puta, više od 100 puta ili čak više od 1000 puta veći od aksijalnog razmaka hsza pripremno oblikovanje.

[0112] Aksijalna veličina odeljka 122 za oblikovanje unutrašnje konture, kao što se može videti na slikama 10a i 10b, manja je od aksijalne dužine odeljka 112 za pripremno oblikovanje. Poželjno je da aksijalna dužina odeljka 112 za pripremno oblikovanje bude 1,2 puta, barem 1,5 puta ili barem 2 puta veća od aksijalne dužine odeljka 122 za oblikovanje unutrašnje konture. Poželjno je da je odeljak 122 za oblikovanje unutrašnje konture u aksijalnom pravcu manji od 10%, 20%, 30% ili 50% aksijalne dužine odeljka 112 za pripremno oblikovanje.

[0113] U odeljku za oblikovanje unutrašnje konture, čiji se proizvod u vidu obloge projektila 1b (drugog stupnja) može videti na slikama 10a i 10b, obloga 1b projektila proizvodi se tako da u aksijalnom pravcu A formira prednji odeljak 3b u vidu omotača i podni tj. zadnji cilindrični odeljak 5b. Šuplji prostor 33b sa čeone strane u oblozi 1b projektila suštinski je komplementaran po formi sa oblikom odeljka 122 za oblikovanje unutrašnje konture u presi 103 za oblikovanje unutrašnje konture.

[0114] Na dnu 35b šupljeg prostora 33b sa oblikovanom unutrašnjom konturom, na sredini nalazi se ušće 37b koje prelazi u udubljenje 55b. U cilindričnom odeljku 5b obloge 1b projektila (drugog stupnja) obrazovan je omotač 51b deformacije koji radijalno okružuje udubljenje 55b. Kod obloge 1b projektila prema slici 10b, udubljenje 55b se pruža u vidu mikro kanala sve do preostale visine hsosnove, ispod kanala 55b nadovezuje se potpuno cilindrična osnova 7b obloge projektila. Obloga 1b projektila obuhvata na zadnjem kraju 71b izostavljeni deo 73b u vidu kalote koji definiše donji kraj osnove 7b obloge projektila i visine osnove.

[0115] Spoljašnja kontura 34b obloge 1b projektila drugog stupnja suštinski je potpuno cilindrična i obuhvata kako u cilindričnom odeljku 5b, tako i u prednjem odeljku 3b sa tankim zidom suštinski isti spoljašnji prečnik koji u idealnom slučaju odgovara prečniku Dzprojektila (kalibra). Obloga (1b) projektila prvog stupnja obuhvata suštinski gotovi oblik udubljenja (55b) koji se, kao što je opisano na slikama 1 do 6, može razlikovati u zavisnosti od samog projektila. Kao što je na slici 9c opisano u pogledu alternativnog geometrijskog oblika obloge (1a’) projektila, može takođe i obloga drugog stupnja (koji nije prikazan) svakako biti realizovan bez osnove. Tehničko rešenje osnove 7b obloge projektila drugog stupnja uslovljena je korakom pripremnog oblikovanja u presi 101 za pripremno oblikovanje. Ako probojac za pripremno oblikovanje u potpunosti probije metalna obloga tj. obloga (1a’) projektila prvog stupnja, onda ni ova obloga projektila sa oblikovanom unutrašnjom konturom, izrađena iz pripremno oblikovane obloge projektila, ne obuhvata osnovu.

[0116] Prilikom utiskivanja probojca 121 za oblikovanje unutrašnje konture u pripremno oblikovanu oblogu projektila koja se nalazi u prijemnom prostoru 105b za oblogu projektila, a koji drži donja strana 107b, obrazovana probojcem postolja, preoblikuje se unutrašnja kontura 32a obloge projektila prema odeljku 122 za oblikovanje unutrašnje konture. Prilikom utiskivanja probojca 121 za oblikovanje unutrašnje konture u oblogu projektila, preoblikuje se prednji odeljak 3b obloge projektila, sa tankim zidom, poželjno sa konstantnom debljinom zida, poželjno barem u pojedinim delovima u vidu cilindričnog omotača. Metalni materijal čvrstog metalnog projektila tj. obloge projektila, potisnut probojcem 121 za oblikovanje unutrašnje konture pri oblikovanju unutrašnje konture, pomera se za vreme koraka oblikovanja unutrašnje konture u aksijalnom pravcu A prema podnom tj. zadnjem (stražnjem) cilindričnom odeljku 5b obloge 1b projektila (drugog stupnja).

[0117] Kupasto udubljenje 55a, obrazovano probojcem 111 za pripremno oblikovanje do tupog kraja 113 na dnu unutrašnje konture 32a, uobličava se za vreme koraka oblikovanja unutrašnje konture probojcem 121 za oblikovanje unutrašnje konture. Preoblikovanje kupastog udubljenja 55a vrši se delimičnim širenjem u široki cilindrični šuplji prostor 33b blizu čela 13b obloge 1b projektila sa formiranom unutrašnjom konturom. Prema postolju 71b obloge 1b projektila, metalni materijal obloge 1b projektila sabija se ka unutra pri preoblikovanju koničnog kanala 55a probojcem 121 za oblikovanje unutrašnje konture u aksijalnom pravcu A i radijalnom pravcu R, tako da se u aksijalnom pravcu A obrazuju ramena 35b dna koja ograđuju šuplji prostor, sa otvorom 37b ušća u sredini i udubljenjem 55 koje se pruža u aksijalnom pravcu A, polazeći od otvora 37b ušća, kroz cilindričan odeljak 5b obloge 1b projektila.

[0118] Pri izradi, omotač 51b deformacije koji okružuje udubljenje 55b obezbeđuje toleranciju proizvodnje, pri čemu unutrašnji šuplji prostori, obrazovani u deformacionom šupljem prostoru (koji nije prikazan na slici 10b), datom koničnim udubljenjem 55a, mogu da prihvate pomereni materijal za vreme koraka oblikovanja unutrašnje konture. Na ovaj način, može se zagarantovati do u tančine precizna spoljašnja kontura 34b obloge 1b projektila bez naknadnih obrada na primer kalibracijom ili glodanjem.

[0119] Slika 11 prikazuje presu 200 za oblikovanje ogive. Presa 200 za oblikovanje ogive kao glavni sastavni deo obuhvata probojac 207 postolja i prijemni prostor 205 za projektil sa probojcem 213 za oblikovanje vrha projektila za umetanje obloge projektila, pripremno

4

oblikovanog i/ili sa formiranom unutrašnjom konturom. Njega drži probojac 207 postolja ili ga barem centrira i navodi ga u stacionirani deo prese 200 za oblikovanje ogive, koji se suštinski sastoji od prijemnog prostora 205 za projektil i probojca 213 za vrh projektila. Probojac 213 za vrh projektila zajedno sa prijemnim prostorom 205 za projektil definiše lučnu spoljašnju konturu 203 za ogivu. Matrica ogive tj. prijemni prostor 205 za projektil je realizovan kao šuplji cilindar sa unutrašnjom konturom u vidu ogive. Poželjno je da unutrašnja kontura 203 ogive prijemnog prostora 205 za projektil, u aksijalnom pravcu, prelazi kontinuirano, naročito poželjno bez ispupčenja i/ili ivica u površinu u vidu ogive donje strane 213 probojca za vrh tj. probojca za čelo.

[0120] Kada se obloga probojcem 207 postolja projektila gurne prema donjoj strani 213, definisanoj probojcem za dno, u prijemni prostor 205 za projektil, metalni materijal prednjeg odeljka 23 omotača uobličava u vidu ogive, tako da se iz obloge oblikuje projektil 2. U krajnjem položaju za oblikovanje ogive, koji je prikazan na slici 11, od obloge projektila izrađuje se projektil 2 u vidu ogive barem u pojedinim delovima. Projektil 2 može se zatim doraditi na primer glačanjem. Cilindrični odeljak 25 projektila 2 ne deformiše se za vreme koraka za oblikovanje ogive tako da on poželjno u potpunosti zadržava spoljašnji prečnik koji naročito poželjno odgovara prečniku DZprojektila (kalibra).

[0121] Alati za utiskivanje tj. prese (100, 101, 103, 200) mogu biti opremljene mehaničkom krajnjim ramenima i/ili krajnjim ramenima, zavisnim od sila i/ili krajnjim ramenima, zavisnim od puta, za definisanje položaja donje strane u odnosu na određeni probojac u određenom krajnjem položaju. Prijem i dimenzioniranja alata mogu biti različiti uslovljeni kalibrom, uređajima i/ili konstrukcijom.

[0122] Karakteristike, iznete u prethodnom opisu, na slikama i patentnim zahtevima mogu biti od značaja, bilo pojedinačno, bilo u željenoj kombinaciji, u cilju tehničkog rešenja ovog pronalaska na različite načine.

133 odeljak za oblikovanje omotača

200 presa za oblikovanje ogive

203 odeljak ogive

205 prijemni prostor za projektil

207 probojac postolja projektila

213 donja strana

A rotaciona osa / aksijalni pravac

R radijalni pravac

dOprečnik otvora

DZcilindrični prečnik

hSvisina osnove

hRavisina (kavitet pripremnog oblikovanja)

hRbvisina (kavitet za oblikovanje unutrašnje konture) IGdužina projektila

IHvisina udubljenja

IOvisina odeljka ogive

ISvisina osnove

IZvisina cilindričnog odeljka

Claims (16)

Patentni zahtevi

1. Metalni čvrsti projektil (1) za manevarske patrone, naročitu za upotrebu u policijskim streljanama, pri čemu čvrsti projektil (1) obuhvata odeljak (3) ogive sa čeone strane i cilindrični odeljak (5) za držanje čvrstog projektila (1) u čauri patrone, i u aksijalnom pravcu (A) definiše dužinu (IG) projektila,

gde odeljak (3) ogive obuhvata zid (31) ogive i rotaciono simetrični šuplji prostor (33) ogive koji je ograđen zidom (31) ogive duž obima, pri čemu

se potpuno cilindrični osnovni odeljak (7) čvrstog projektila pruža u aksijalnom pravcu (A) dužinom manjom od 45% dužine (IG) projektila, pri čemu se polazeći sa dna (35) šupljeg prostora (33) ogive, udubljenje (55) pruža kroz cilindrični odeljak (5) koje obrazuje mikro kanal (57) i/ili deformacioni šuplji prostor (53), pri čemu je deformacioni šuplji prostor (53) barem u pojedinim delovima realizovan cilindrično i/ili barem u nekim delovima kupasto sa suženjem na čeonoj strani.

2. Čvrsti projektil prema patentnom zahtevu 1, naznačen time, što zid (31) ogive ima debljinu zida ogive i čvrsti projektil (1) u cilindričnom odeljku (3) u aksijalnom pravcu (A) obrazuje barem u pojedinim delovima prstenasti zid (51) omotača deformacije koji ima debljinu zida omotača deformacije koja je veća od debljine zida ogive, pri čemu je poželjno da je debljina zida ogive manja od polovine radijusa čvrstog projektila i/ili pri čemu je poželjno da je debljina zida omotača deformacije manja od ili jednaka radijusu čvrstog projektila (1).

3. Čvrsti projektil prema jednom od patentnih zahteva 1 do 2, naznačen time, što je čvrsti projektil (1) tup sa čeone strane i/ili ima otvor (11) sa čeone strane koji se uliva u šuplji prostor (33) ogive i ima unutrašnji prečnik (dO) otvora koji je veći od 0,5 mm, naročito poželjno veći od 1,0 mm i/ili manji od 3 mm, naročito poželjno manji od 1,5 mm.

4. Čvrsti projektil prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time, što se potpuno cilindrični osnovni odeljak (7) pruža u aksijalnom pravcu (A) dužinom manjom od 3 mm, manjom od 2 mm ili manjom od 1 mm i/ili što je sa zadnjeg kraja (71) čvrstog projektila (1) uvučena kalota (73).

5. Čvrsti projektil prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time, što je unutrašnja kontura (32) koja okružuje šuplji prostor (33) ogive potpuno zaobljena u aksijalnom pravcu (A), poželjno realizovana bez stepenika i/ili ima isključivo zaobljene ivice.

6. Sistem alata za izradu metalnih čvrstih projektila (1) za manevarske patrone, poželjno sa rotaciono simetričnim šupljim prostorom (33) ogive, koji obuhvata presu (101) za pripremno oblikovanje sa

šupljim cilindričnim prijemnim prostorom (105a) za oblogu projektila, koji je u aksijalnom pravcu (A) ograđen donjom stranom (107a),

sa probojcem (111) za pripremno oblikovanje koji obuhvata naročito poželjno rotaciono simetrični odeljak (112) za pripremno oblikovanje koji se u vidu zarubljene kupe sužava u aksijalnom pravcu u odnosu na frontalnu površinu (113), pri čemu se odeljak (112) za pripremno oblikovanje može pomerati ka donjoj strani (107a) u cilju oblikovanja obloge (1a) projektila, sve do krajnjeg položaja pripremnog oblikovanja u kome probojac (111) za pripremno oblikovanje, donja strana (107a) i prijemni prostor (105a) za oblogu projektila definišu kavitet za pripremno oblikovanje za oblogu (1a) projektila, pri čemu je u krajnjem položaju pripremnog oblikovanja, aksijalno odstojanje (hS) između donje strane (107a) i frontalne površine (113) manje od 45% najveće visine (hRa) kaviteta u aksijalnom pravcu (A), pri čemu sistem alata nadalje obuhvata presu (103) za oblikovanje unutrašnje konture sa šupljim cilindričnim prijemnim prostorom (105b) za oblogu projektila koji je u aksijalnom pravcu (A) ograđen donjom stranom (107b), kao i probojac (121) za oblikovanje unutrašnje konture koji obuhvata odeljak (122) za oblikovanje unutrašnje konture koji se pruža u aksijalnom pravcu ka frontalnoj površini (123), koji je realizovan kao tupi vrh kupe sa zaobljenom frontalnom ivicom (125), pri čemu se odeljak (122) za oblikovanje unutrašnje konture može pomerati ka donjoj strani (107b) u cilju oblikovanja obloge (1b) projektila, sve do krajnjeg položaja za oblikovanje unutrašnje konture, u kome navedeni probojac (121) za oblikovanje unutrašnje konture, donja strana (107b) i prijemni prostor (105b) za oblogu projektila definišu kavitet za oblikovanje unutrašnje konture za navedenu oblogu (1b) projektila, pri čemu je u krajnjem položaju za oblikovanje unutrašnje konture, aksijalno odstojanje (hr) između donje strane (107b) i frontalne površine (123) veće od aksijalnog odstojanja (hS) između donje strane (107a) prese (101) za pripremno oblikovanje i frontalne površine (113) probojca (111) za pripremno oblikovanje u krajnjem položaju pripremnog oblikovanja.

7. Sistem alata prema patentnom zahtevu 6, naznačen time, što odeljak (122) za oblikovanje unutrašnje konture u graničnom delu sa odeljkom (127) putanje probojca (121) za oblikovanje unutrašnje konture obuhvata prelazni odeljak (128) u obliku zarubljene kupe, koji se pruža u radijalnom pravcu od odeljka (122) za oblikovanje unutrašnje konture do odeljka (127) putanje.

8. Sistem alata prema patentnom zahtevu 6 ili 7, naznačen time, što je suženje odeljka (112) za pripremno oblikovanje probojca (111) za pripremno oblikovanje oštrije od spoljašnje konture koja se sužava, odeljka (122) za oblikovanje unutrašnje konture, naročito odeljka za oblikovanje omotača, probojca (121) za oblikovanje unutrašnje konture.

9. Sistem alata prema jednom od patentnih zahteva 6 do 8, naznačen time, što sistem alata obuhvata nadalje presu (100) za podešavanje koja obuhvata šuplji cilindrični prijemni prostor (105x) za metalnu oblogu koji je u aksijalnom pravcu (A) ograđen donjom stranom (107x), a koji ima probojac (115x) za podešavanje koji se može pomerati prema donjoj strani (107x) u cilju oblikovanja metalne obloge (1x), sve do krajnjeg položaja za podešavanje u kome probojac (115x) za podešavanje i prijemni prostor (105x) za oblogu projektila obrazuju kavitet podešavanja sa prethodno određenom čistom širinom za definisanje konstantnog spoljašnjeg prečnika, naročito prečnika (DZ) kalibra, metalne obloge (1x).

10. Sistem alata prema jednom od patentnih zahteva 6 do 9,

naznačen time, što sistem alata nadalje obuhvata presu (200) za oblikovanje ogive koja obuhvata šuplji cilindrični prijemni prostor (205) za projektil, koji je u aksijalnom pravcu (A) ograđen konkavnom donjom stranom (213) u obliku ogive, a koji obuhvata probojac (207) postolja projektila za držanje i/ili centriranje zadnjeg kraja obloge projektila sa formiranom unutrašnjom konturom, a koji se može pomerati prema donjoj strani (213) u cilju oblikovanja čvrstog projektila (2), sve do krajnjeg položaja za oblikovanje ogive, u kome probojac (207) postolja projektila, prijemni prostor (205) za projektil i donja strana (213) definišu kavitet, koji definiše negativ projektila sa odeljkom (23, 203) ogive i njemu graničnim cilindričnim odeljkom (25).

11. Postupak izrade metalnih čvrstih projektila (1) za manevarske patrone prema patentnom zahtevu 1, poželjno sa rotaciono simetričnim šupljim prostorom (31) ogive, kod koga se obezbeđuje metalna obloga, izrađena poželjno od skraćene metalne žice, poželjno sa cilindričnom spoljašnjom površinom, pri čemu

se metalna obloga u koraku pripremnog oblikovanja uobličava u oblogu (1a) projektila sa odeljkom (3a) u vidu omotača, koja se na kraju koraka pripremnog oblikovanja pruža više od polovine najveće aksijalne visine (hRa) obloge, pri čemu je naročito odeljak (3a) u vidu omotača formiran sa unutrašnjom konturom (32a) koja se poželjno neprekidno sužava, a obloga (1a) projektila se nakon koraka pripremnog oblikovanja uobličava u koraku oblikovanja unutrašnje konture tako

da se obrazuje odeljak (3b) omotača sa čeone strane obloge (1b) projektila sa radijalno spoljašnjim zidom (31b) omotača suštinski konstantne debljine zida i/ili cilindrične unutrašnje konture (32b),

da se obrazuje odeljak (5b) omotača sa zadnje strane obloge (1b) projektila sa ramenom (35b) koje od zida (31b) omotača radijalno prodire ka unutra, kao i da se obrazuje udubljenje (55b) koje polazi od ramena (35b), pri čemu se udubljenje pruža kroz odeljak (5b) omotača sa zadnje strane obloge (1b) projektila.

12. Postupak prema patentnom zahtevu 11, naznačen time, što se metalna obloga u koraku pripremnog oblikovanja, uobličava pri čemu se održava i dalje potpuno cilindričan osnovni odeljak (7) obloge (1a) projektila koji se pruža u aksijalnom pravcu (A) duž manje od 45% od najveće aksijalne visine (hRa) obloge, ili što se metalna obloga u koraku pripremnog oblikovanja u potpunosti probija u aksijalnom pravcu (A) u cilju oblikovanja obloge (1a) projektila.

13. Postupak prema patentnom zahtevu 11 ili 12, naznačen time, što udubljenje (55b) obrazuje mikro kanal (57b) i/ili deformacioni šuplji prostor (53b), pri čemu šuplji prostor (53b) deformacije je barem u nekim delovima realizovan cilindrično i/ili barem u pojedinim delovima realizovan kupasto sa suženjem na čeonoj strani.

14. Postupak prema patentnom zahtevu 13, naznačen time, što se u koraku oblikovanja unutrašnje konture, obloga (1b) projektila oblikuje tako

da deformacioni šuplji prostor (53) sa čeone strane obrazuje suženje u vidu struka, pri čemu se naročito između deformacionog šupljeg prostora (53) i ramena (35) obrazuje mikro kanal (57) u kome se površinski, naročito poželjno dodirno spaja površina unutrašnjeg zida odeljka (51) omotača i/ili

da odstojanje u aksijalnom pravcu (A) između ramena (35b) i postolja (71) bude veće od aksijalne visine potpuno cilindričnog osnovnog odeljka (7) obloge (1a) projektila, prisutnog na kraju koraka pripremnog oblikovanja.

15. Postupak prema jednom od patentnih zahteva 11 do 14, naznačen time, što se obloga projektila, naročito nakon koraka oblikovanja unutrašnje konture, oblikuje u koraku oblikovanja ogive tako da zid (31) omotača sa čeone strane obrazuje barem u pojedinim delovima spoljašnju površinu u vidu ogive, pri čemu se naročito zadržava otvor (11) sa čeone strane koji se poželjno uliva u šuplji prostor (33) ogive, definisan duž obima zidom (31) omotača.

16. Postupak prema jednom od patentnih zahteva 11 do 15, naznačen time, što se korak pripremnog oblikovanja, korak oblikovanja unutrašnje konture i/ili korak oblikovanja ogive odvijaju bez sečenja, naročito hladnim oblikovanjem, poželjno presovanjem.