RS61208B1 - Žičana mreža i postupak za proizvodnju niti za žičanu mrežu - Google Patents

Description

Stanje tehnike

[0001] Pronalazak se odnosi na žičanu mrežu prema preambuli patentnog zahteva 1 i na postupak za proizvodnju žičane mreže prema preambuli patentnog zahteva 12.

[0002] Iz stanja tehnike su poznate žičane mreže koje su napravljene od međusobno isprepletenih zavojnica. Zavojnice se obično savijaju nožem za pletenje i prepliću u mreži.

[0003] Pored toga mašina za proizvodnju pljosnatih zavojnica od čelične žice koja nema veliku otpornost na zatezanje i žičane mreže proizvedene od žičanih zavojnica su već poznate iz dokumenta DE 505020 C1. Mašina iz dokumenta DE 505020 C1 nije pogodna za proizvodnju žičanih mreža od čelika velike otpornosti na zatezanje koja ima pogodne geometrije prema ovom pronalasku,.

[0004] Pored toga, iz dokumenta WO 99/43894 A1 žičana mreža velike rastegljivosti i uređaj za proizvodnju žičane mreže velike rastegljivosti su poznati. Žičana mreža iz dokumenta WO 99/43894 A1 ima geometriju koja se pretežno razlikuje, posebno u područjima savijanja, od pogodne geometrije prema ovom pronalasku. Pored toga ovaj uređaj za proizvodnju žičane mreže velike otpornosti iz dokumenta WO 99/43894 A1 nije pogodan za proizvodnju zavojnica koje imaju preporučene geometrije prema ovom pronalasku.

[0005] Cilj ovog pronalaska je naročito u tome da obezbedi generičko žičano pletivo sa povoljnim svojstvima u smislu nosivosti pri opterećenju. Zadatak se rešava, prema ovom pronalasku, karakteristikama iz patentnih zahteva 1 i 12, dok se poželjne implementacije i dalji razvoj ovog pronalaska mogu pronaći u zavisnim patentnirn zahtevima.

Prednosti ovog pronalaska

[0007] Pronalazak se još odnosi na postupak sa karakteristikama iz patentnog zateva 12 za proizvodnju zavojnice za žičanu mrežu, posebno sigurnosnu mrežu, a posebno postupak za proizvodnju žičane mreže, specifično sigurnosne mreže, pri čemu je zavojnica proizvedena od najmanje jedne pojedinačne žice, žičanog snopa, žičane licne, žičanog užeta i/ili drugog uzdužnog elementa sa najmanje jednom žicom, i pri čemu jedan prvi krak, najmanje jedan drugi krak i najmanje jedno područje savijanja zavojnice koji povezuju prvi krak i drugi krak jedan na drugi jesu proizvedeni pomoću savijanja, kao rezultat čega se, u prvom prikazu upravno na glavnu ravan pružanja zavojnice, prvi krak i/ili drugi krak pružaju najmanje sa prvim uglom gradijenta u odnosu na uzdužni smer zavojnice. Predlaže se da se zavojnica proizvodi savijanjem na takav način, u drugom pogledu paralelno na glavnu ravan pružanja zavojnice i paralelno na uzdužni smer zavojnice, pri čemu se područje savijanja pruža najmanje stepenasto sa drugim uglom gradijenta u odnosu na uzdužni smer zavojnice koji se razlikuje od prvog ugla gradijenta. Na ovaj način se kao pogodnost dobija visok kapacitet nosivosti pri opterećenju. Pored toga je moguće dostići visok stepen bezbednosti. Posebno je moguće napraviti žičanu mrežu sa visokim stepenom čvrstoće, posebno zatezne čvrstoće, dostupnim. Pogodno geometrija zavojnica i/ili mreža mrežaste konstrukcije je prilagodljiva naprezanju koje se očekuje. Povrh ovoga moguće je povećati kapacitet nosivosti opterećenja tačaka ukrštanja i/ili čvornih tačaka u mreži. Pogodnost je što je različite delove zavojnice žičane mreže moguće optimizovati individualno i specifično u pogledu opterećenja. Pored toga ova pogodnost omogućava obezbeđivanje žičane mreže sa visokim stepenom krutosti, posebno poprečno na mrežu i/ili duž mreže. Pored toga je mehanička svojstva žičane mreže moguće prilagoditi fleksibilno i/ili prema zahtevima.

[0008] Pronalazak se još odnosi na postupak sa karakteristikama iz patentnog zateva 12 za proizvodnju zavojnice za žičanu mrežu, posebno sigurnosnu mrežu, a posebno postupak za proizvodnju žičane mreže, specifično sigurnosne mreže, pri čemu je zavojnica proizvedena od najmanje jedne pojedinačne žice, žičanog snopa, žičane licne, žičanog užeta i/ili drugog uzdužnog elementa sa najmanje jednom žicom, i pri čemu jedan prvi krak, najmanje jedan drugi krak i najmanje jedno područje savijanja zavojnice koji povezuju prvi krak i drugi krak jedan na drugi jesu proizvedeni pomoću savijanja, kao rezultat čega, u prvom prikazu upravno na glavnu ravna pružanja zavojnice, prvi krak i/ili drugi kraj se pružaju najmanje sa prvim uglom gradijenta u odnosu na uzdužni smer zavojnice. Predlaže se da se zavojnica proizvodi savijanjem na takav način, u drugom pogledu paralelno na glavnu ravan pružanja zavojnice i paralelno na uzdužni smer zavojnice, region savijanja se pruža najmanje stepenasto sa drugim uglom gradijenta u odnosu na uzdužni smer zavojnice koji se razlikuje od prvog ugla gradijenta. Na ovaj način se kao pogodnost dobija visok kapacitet nosivosti pri opterećenju. Pored toga visok stepen bezbednosti je moguće dostići. Posebno je moguće napraviti žičanu mrežu sa visokim stepenom čvrstoće, posebno zatezne čvrstoće, dostupnim. Pogodno geometrija zavojnica i/ili mreža mrežaste konstrukcije je prilagodljiva naprezanju koje se očekuje. Povrh ovoga kapacitet nosivosti opterećenja tačaka ukrštanja i/ili čvronih tačaka u mreži moguće je povećati. Pogodnost je što je različite regione zavojnice žičane mreže moguće optimizovati individualno i specifično za opterećenje. Pored toga pogodnost omogućava obezbeđivanje žičane mreže sa visokim stepenom krutosti, posebno poprečno na mrežu i/ili duž mreže. Pored toga mehanička svojstva žičane mreže je moguće prilagoditi fleksibilno i/ili prema zahtevima.

[0009] Pored toga, žičana mreža koja nije deo ovog pronalaska, posebno sigurnosna mreža, koja se predlaže, ima više zavojnica koje su međusobno isprepletene i najmanje jedna je proizvedena od pojedinačne žice, žičanog snopa, žičane licne, ili užeta i/ili drugog uzdužnog elementa sa najmanje jednom žicom i koja sadrži najmanje jedan prvi krak, i najmanje jedan drugi krak i najmanje jedno područje savijanja zavojnice pri čemu, u uzdužnom prikazu paralelno na uzdužmi smer zavojnice, područje savijanja obuhvata najmanje jednu zonu savijanja sa krivuljom savijanja kao i najmanje jednu prvu prelaznu zonu koja je povezana na prvi krak i ima prvu krivulju prelaza koja se razlikuje od krivulje savijanja.

Ovo omogućava postizanje pogodnih karakteristika u vezi sa kapacitetom nosivosti pri opterećenju. Pored toga je moguće dostići visok stepen sigurnosti. Posebno je moguće napraviti dostupnim žičanu mrežu sa visokim stepenom čvrstoće, posebno zatezne čvrstoće. Pogodno je geometrija zavojnica i/ili mreža mrežaste konstrukcije prilagodljiva naprezanju koje se očekuje. Pogodnost je što je različite delove zavojnice žičane mreže moguće optimizovati individualno i specifično u pogledu opterećenja. Pored toga pogodnost omogućava obezbeđivanje žičane mreže sa visokim stepenom krutosti, posebno poprečno na mrežu i/ili duž mreže. Pored toga je mehanička svojstva žičane mreže moguće prilagoditi fleksibilno i/ili prema zahtevima. Povrh toga ponašanje područja savijanja u slučaju opterećenja je optimizovano. Pored toga veliki prostor parametra moguće je staviti na raspolaganje u vezi sa geometrijom područja savijanja.

[0009] Pored toga, moguće je zamisliti postupak, koji nije deo ovog pronalaska, za proizvodnju zavojnice za žičanu mrežu, posebno sigurnosnu mrežu, pri čemu se zavojnica proizvodi od najmanje jedne pojedinačne žice, žičanog snopa, žičane licne, ili užeta i/ili drugog uzdužnog elementa sa najmanje jednom žicom u kom je sadržan najmanje jedan prvi krak, i najmanje jedan drugi krak i najmanje jedno područje savijanja zavojnice koje povezuje prvi krak i drugi krak jedan na drugi a proizvedena su savijanjem. Predlaže se da se zavojnica proizvede savijanjem tako da, u uzdužnom pogledu paralelno na uzdužni smer zavojnice, područje savijanja obuhvata najmanje jednu zonu savijanja sa krivuljom savijanja i obuhvata najmanje jednu prvu prelaznu zonu koja je spojena na prvi krak i ima prvu prelaznu krivulju koja se razlikuje od krivulje savijanja. Ovo omogućava postizanje pogodnih karakteristika u vezi sa kapacitetom nosivosti pri opterećenju. Pored toga je moguće postići visok stepen sigurnosti. Posebno je moguće napraviti dostupnim žičanu mrežu sa visokim stepenom čvrstoće, posebno zatezne čvrstoće. Pogodno su geometrija zavojnica i/ili polja mrežaste konstrukcije prilagodljivi naprezanju koje se očekuje. Pogodnost je što je različita područja zavojnice žičane mreže moguće optimizovati individualno i specifično za opterećenje. Ovo dodatno pogodno omogućava obezbeđivanje žičane mreže sa visokim stepenom tvrdoće, posebno poprečno na mrežu i/ili uzduž mreže. Pored toga je mehanička svojstva žičane mreže moguće prilagoditi fleksibilno i/ili prema zahtevima. Povrh toga je optimizovano ponašanje regiona savijanja u slučaju opterećenja. Pored toga je moguće staviti na raspolaganje veliki prostor parametra u vezi sa geometrijom područja savijanja.

[0010] Povrh toga se predlaže žičana mreža, posebno bezbednosna mreža, koja nije deo ovog pronalaska, sa većim brojem zavojnica koje su međusobno isprepletene i najmanje jedna od njih je proizvedena od najmanje jedne pojedinačne žice, žičanog snopa, žičane licne, žičanog užeta i/ili drugog uzdužnog elementa sa najmanje jednom žicom, koja posebno sadrži čelik visoke čvrstoće pri čemu je, u testu obrnutog savijanja, žicu moguće saviti u suprotnim smerovima, za najmanje 90°, prema opisanom redosledu, oko najmanje jednog cilindra za savijanje koji ima prečnik od maksimalno 2°d, najmanje M puta bez pucanja, pri čemu je M moguće odrediti (zaokruživanjem ako je primenljivo) tako da bude C∙R-0,5∙d-0,5 i pri čemu je prečnik D žice dat u mm, gde je R zatezna čvrstoća žice u N mm-2 i C je činilac od najmanje 400 N<0.5>mm<0.5>. Ovo omogućava postizanje pogodnih karakteristika u vezi sa procesibilnosti i/ili izradom. Pored toga može biti dostupna robusna žičana mreža. Osim toga je moguće postići visok stepen sigurnosti. Posebno, žičana mreža može biti izvedena tako da se odlikuje visokom čvrstoćom, posebno zateznom čvrstoćom. Pogodno može da bude dostupna žičana mreža sa uravnoteženim karakteristikama u vezi čvrstoće i zatezne čvrstoće. Pored toga, pogodno je moguće izbeći pucanje žice u proizvodnji žičanih mreža. Specifično, u proizvodnji izvođenja povera žičanih mreža u proizvodnji mogu se izostaviti, barem u velikoj meri. Povrh toga, može biti moguće da se jednostavno i/ili brzo i/ili pozudano identifikuju žice pogodne za žičanu mrežu sa velikim kapacitetom nosivosti pri opterećenju. Precizinije, može biti izveden postupak odabira za pogodnu mrežu koji je značajno rigorozniji i/ili specifičniji u pogledu opterećenja u poređenju sa testom obrnutog savijanja u skladu sa ISO 7801.

[0011] Pored toga predlaže se postupak koji nije deo ovog pronalaska, za identifikovanje pogodne žice, posebno žice napravljene od čelika visoke čvrstoće, za žičanu mrežu, posebno sigurnosnu mrežu, sa više zavojnica koje su međusobno isprepletene, pri čemu najmanje jedna od zavojnica treba da se proizvede od najmanje jedne pojedinačne žice, žičanog snopa, žičane licne, žičanog užeta, i/ili drugog uzdužnog elementa sa pogodnom žicom. Predlaže se da je žica identifikovana kao pogodna ako je test obrnutog savijanja deo testa žice koja je savitljiva u suprotnim smerovima, za najmanje 90° prema opisanom redosledu, oko cilindra savijanja koji ima prečnik od maksimalno 2 d, najmanje M puta bez prekida, pri čemu M može biti određeno (zaokruživanjem ako je primenljivo) da bude C∙R<-0.5>∙d<-0.5>i pri čemu je prečnik d žice dat u mm, R zatezna čvrstoća žice u N mm<-2>i C je faktor od najmanje 400 N<0.5>mm<0.5>. Ovo omogućava dostizanje pogodnih svojstava u vezi sa kapacitetom nosivosti pri opterećenju. Osim toga je moguće dostići visok stepen sigurnosti. Posebno, žičana mreža može biti izvedena tako da se odlikuje visokom čvrstoćom, posebno zateznom čvrstoćom. Pogodno može da bude dostupna žičana mreža sa uravnoteženim karakteristikama u vezi krutosti i zatezne čvrstoće. Takođe, je pogodno moguće izbeći pucanje žice u proizvodnji žičanih mreža. Specifično, u proizvodnji izvođenja povera žičanih mreža mogu da se izostaviti, barem u velikoj meri. Povrh toga, moguće je jednostavno i/ili brzo i/ili pouzdano identifikovati žice pogodne za žičanu mrežu sa visokim kapacitetom nosivosti pri opterećenju.

[0012] Pored toga se predlaže žičana mreža koja nije deo ovog pronalaska, posebno bezbednosna mreža , sa više zavojnica koje su međusobno isprepletene i najmanje jedna od njih je proizvedena od najmanje jedne pojedinačne žice, žičanog snopa, žičane licne, od žičanog užeta i/ili drugog uzdužnog elementa sa najmanje jednom žicom koja je napravljena od čelika visoke zatezne čvrstoće i koja obuhvata više krakova, više područja savijanja odnsono spajanje dva kraka, i koja ima poprečni nastavak duž prednjeg smera, upravno na glavnu ravan pružanja zavojnice, pri čemu, u ispitivanju pritiskanja između paralelnih ploča koje obuhvataju pritiskanje pomeranjem ploča duž putanje pritiskanja paralelno na prednji smer, deo ispitivanja zavojnice, uzet iz zavojnice i obuhvata najmanje pet krakova i najmanje četiri područja savijanja, pokazuje krivulju karakterističnu za oprugu koja ima dijagram sile putanjom pritiskanja, počevši od početka putanje pritiskanja, prva delimična karakteristična krivulja koja se proteže najmanje približno linearno ili se pruža linearno i ima prvi gradijent. Dijagram sile putanjom pritiskanja je ovde specifično dijagram sile putanjom. Ovo omogućava dostizanje pogodnih karakteristika u vezi sa kapacitetom nosivosti pri opterećenju. Pored toga visok stepen sigurnosti je moguće dostići. Posebno je moguće obezbediti žičanu mrežu visoke čvrstoće, posebno na visoku zateznu čvrstoću. Pogodno žičanu mrežu je moguće učiniti dostupnom sa uravnoteženim svojstvima u pogledu tvrdoće kao i visokom zateznom čvrstoćom. Pored toga se mogu dobiti za upotrebu žičana mreža sa visokim nivoom robusnosti u pogledu sila koje deluju poprečno na mrežu, posebno silama koje nastaju kao rezultat udarnih predmeta,. Preko ovoga pogodnost mreže može biti određena jednostavno i/ili brzo i/ili pouzdano.

[0013] Povrh ovoga se predlaže uređaj za savijanje za proizvodnju žičane mreže, posebno sigurnosne mreže, koja nije deo ovog pronalaska, koji obuhvata više zavojnica koje su međusobno isprepletene i najmanje jedna od njih je izrađena od najmanje jednog odlivka zavojnice, naime pojedinačne žice, žičanog snopa, žičane licne, žičanog užeta i/ili drugi uzdužni element sa najmanje jednom žicom, sa jedinicom savijanja koja obuhvata najmanje jedno vreteno za savijanje i najmanje jedan sto za savijanje koj je konfigurisan za savijanje odlivka zavojnice oko vretena za savijanje i podržan je na način da potpuno kruži oko vretena za savijanje, sa jediniciom za savijanje koja je konfigurisana za prenos odlivka zavojnice duž dovodne ose u dovodnom smeru, i sa jedinicom sa geometrijskim podešavanjem koja je konfigurisana za podešavanje geometrije zavojnice. Na ovaj način je što se tiče proizvodnje moguće postići pogodne karakteristike. Preciznije, u pogledu proizvodnje žičane mreže veliki prostor parametra se može staviti na raspolaganje. Pored toga, geometrija zavojnica i/ili mreža žičane mreže može biti prilagođena promenljivo i/ili prema zahtevu. Preko ovoga, brza i/ili pouzdana proizvodnja može biti olakšana. Još je moguće da se učini uređaj za savijanje dostupnim koji je podesiv fleksibilno i/ili u znatnoj meri. Pored toga, moguće je dostići visok proizvodni učinak. Pored toga se savijanje zavojnice žičane mreže, usporavanje pokretnih delova, što specifično znači visok vremenski i/ili energetski unos, u velikoj meri može izostaviti. Moguće je obezbediti jedinicu za savijanje sa malim održavanjem i/ili vremena zastoja, usled održavanja, mogu biti smanjena.

[0014] “Konfigurisano” posebno treba da znači specifično progrmirano, projektovano i/ili opremljeno. Pod predmetom konfigurisan za izvesnu funkciju specifično treba razumeti da predmet ispunjava i/ili primenjuje pomenutu izvesnu funkciju u najmanje jednom stanju primene i/ili stanju rada. Pod postupak “konfigurisan” u svrhu se specifično misli na postupak koji obuhvata najmanje jedan korak postupka koji je specifično usmeren na svrhu i/ili taj postupak je direktno usredsređen na svrhu i/ili taj postupak služi za ispunjenje te svrhe i jeste barem delimično optimizovan zarad toga. Pod korak postupka koji se “konfiguriše” u neku svrhu treba specifično razumeti da je korak postupka specifično usmeren na svrhu i/ili da je korak postupka direktno usmeren na svrhu i/ili da korak postupka služi za ispunjenje te svrhe i barem je delimično optimizovano za pomenuto ispunjenje.

[0015] Preporučljivo, moguće je obezbediti žičanu mrežu koja ima dobar kapacitet nosivosti pri opterećenju i/ili može biti proizvedena na takav način da je prilagođena profilu zahteva, i/ili obezbediti postupak za njenu proizvodnju koji je fleksibilno prilagodljiv i/ili pouzdan. Preporučljivo, mehanička svojstva područja savijanja i/ili spojnih tačaka i/ili krakova i/ili mrežnih zavojnica mogu biti optimizovana i/ili prilagođena nezavisno kao i sinergijski. Povrh toga, postupak za kontrolu kvaliteta je obezbeđen tako da je lako primenljiv i/ili daje pouzdane rezultate.

Specifično, zavojnica je proizvedena iz uzdužnoge elementa, naime, pojedinačne žice, žičanog snopa, žičane licne, žičanog užeta i/ili drugog uzdužnog elementa koji obuhvata barem žicu. Pod “žica” se specifično, u ovom kontekstu, misli na telo koje je izudženo i/ili tanko i/ili savitljivo barem pomoću mašine i/ili fleksibilno. Pogodno žica ima duž svog uzdužnog smera barem pretežno konstatan poprečni presek, koji je specifično kružno oblikovan ili eliptičan. Posebno je preporučljivo da je žica izvedena kao okrugla žica. Međutim, zamislivo je i da je žica izvedena, barem segmentno ili potpuno, kao pljosnata žica, četvoroivična žica, višeugaona žica i/ili profilna žica. Žicu je moguće primeniti, na primer, barem delimično ili potpuno od metala, specifično legure metala, i/Ili organskog i/ili neorganskog sintetičkog materijala i/ili od kompozitnog materijala i/ili od neorganskog nemetalnog materijala i/Ili od keramičkog materijala. Zamislimo je, na primer, da je žica implementirana kao polimerna žica ili kao sintetička žica. Preciznije, žicu je moguće izvesti kao kompozitnu žicu, npr. kao metalnoorgansku kompozitnu žicu i/ili kao metalnu neorgansku kompozitnu žicu i/ili kao metalnu polimernu kompozitnu žicu i/ili kao metalno metalnu kompozitnu žicu ili slično. Specifično je zamislivo da žica obuhvata najmanje dva različita materijala koji su specifično raspoređeni jedan u odnosu na drugi prema kompozitnoj geometriji i/ili najmanje delimično pomešani jedan sa drugim. Kao pogodnost, žica je izvedena kao metalna žica, posebno kao čelična žica, preciznije kao nerđajuća čelična žica. Ako zavojnica obuhvata više žica, one su poželjno identične. Zamislivo je međutim i da zavojnica obuhvata više žica koje se razlikuju jedna od druge u pogledu materijala i/ili prečnika i/ili poprečnih preseka. Preporučljivo žica ima specifičnu oblogu u vidu premaza otpornu na koroziju i/ili oblogu nalik na omotač, npr. cink oblogu i/ili aluminijumsku cink oblogu i/ili plastičnu oblogu i/ili PET oblogu i/ili oblogu od oksida metala i/ili keramičku oblogu ili slično.

[0016] Pogodno, poprečni nastavak zavojnice je veći, posebno značajno veći od prečnika žice i/ili od prečnika uzdužnog elementa od kog je zavojnica napravljena. Zavisno od primene i posebno zavisno od željenog kapaciteta nosivosti opterećenja i/ili zavisno od željenih za oprugu karakterističnih krivulja žičane mreže, posebno u frontalnom smeru, poprečni nastavak može da bude, na primer, dvaput ili triput ili pet puta ili deset puta ili dvadeset puta veličine prečnika uzdužnog elementa, pri čemu je moguće zamisliti i vrednosti između ili manje vrednosti ili veće vrednosti. Takođe, zavisno od korišćenja, žica može imati prečnik od, na primer, približno 1 mm, približno 2 mm, približno 3 mm, približno 4 mm, približno 5 mm, približno 6 mm, približno 7 mm ili čak više ili manje ili prečnik koji ima vrednost između. Veći prečnici, posebno znatno veći prečnici su takođe zamislivi ako uzdužni element obuhvata više komponenata, posebno više žica, npr. u slučaju žičanog užeta, ili žičane licne, ili žičanog snopa, ili slično.

[0017] Preciznije, žičana mreža je implementirana kao zaštita na padinama, kao zaštitna ograda, kao ograda za lov, kao mreža za zaštitu od pada kamenja, kao barijerna ograda, kao mreža za uzgoj riba, kao mreža koja štiti od grabljivih životinja, kao ogradna zaštita, kao zaštita u tunelu, kao zaštita od klizišta, kao ograda za zaštitiu za motorne sportove, kao ograda na putu, kao zaštita od snežne lavine ili sličnog. Specifično usled svoje visoke čvrstoće i/ili kapaciteta nosivosti pri opterećenju, primene kao što je za pokrivanje i/ili kao što je obloga u vidu omotača, npr. termoelektrane, fabričke zgrade, stambene ili druge zgrade, kao zaštita od eksplozije, kao zaštita od metka, kao mrežica protiv predmeta koji lete, kao mreža za lov, kao zaštita od ovnova ili sličnog je takođe obuhvaćena. Žičana mreža može, na primer, da se postavi ili rasporedi i/ili montira horizontalno ili vertikalno ili koso, specifično u odnosu na tlo. Preciznije, žičana mreža je izedena planarno. Pogodno žičana mreža je strukturirana regularno i/ili najmanje u jednom smeru periodično. Preporučljivo žičana mreža je sposobnda se spakuje i/ili otpakuje iz oblika valjka, posebno oko ose koja se pruža paralelno na glavni smer pružanja te zavojnice. Preciznije, valjak se napravljen od obmotane žičane mreže može biti otpakovan u smeru koji je upravan na glavni smer prostiranja te zavojnice.

[0018] Zavojnica je poželjno izvedena u obliku spirale. Preciznije, zavojnica je izvedena kao spljoštena spirala. Preporučljivo više područja savijanja i više krakova implementira tu zavojnicu, pri čemu su pogodna područja savijanja prema opisanom redosledu spojena na krake direktno. Preporučljivo poprečno prostiranje je značajno manje od dužine prvog kraka. Specifičnije, zavojnica pogodno ima duž svog obrisa barem pretežno konstantan prečnik i/ili poprečni presek, ili konstantni prečnik i/ili poprečni presek, ili konstantni prečnik i/ili poprečni presek. Posebno je preferencijalno da zavojnica obuhvata više krakova, koji su pogodno implementirani barem pretežno identično ili identično. Pogodno zavojnica obuhvata više regiona savijanja, koji prema odgovarajućem redosledu spajaju dva susedna kraka i koji su poželjno izvedeni barem pretežno identično ili identično. Preporučljivo zavojnica je implementirana od jednog pojedinačnog uzdužnog elementa, specifično samo od uzdužnog elementa, npr. od žice ili žičane licne ili od žičanog užeta ili od žičanog snopa ili sličnog. Pod “barem pretežno identični” predmeti se posebno misli na, u ovom kontekstu, predmete koji su strukturirani na takav način da su odgovarajuće sposobni da ispune zajedničku funkciju i da se razlikuje jedan od drugog strukturno, izuzev za proizvodne tolerancije, ako uopšte, prema pojedinačnim elementima koji nisu ključni za zajedničku funkciju. Preporučljivo “barem delimično identično” se koristi u smislu identično izuzev za proizvodne toleranicije i/ili u obimu proizvodno-tehnoloških mogućnosti. “Barem pretežno konstantna vrednost” je specifično korišćena u smislu da, u ovom kontekstu, vrednost varira za maksimalno 20 %, pogono za ne više od 15 %, posebno pogodno za maksimalno 10 %, posebno za ne više od 5 %, preporučljivo za maksimalno 3 % i specifično poželjno za maksimalno 2 % ili čak makismalno 1 %. Pod predmet koji ima “barem pretežno konstantan poprečni presek” je specifično predviđen da znači, za bilo koji poprečni presek predmet duž najmanje jednog smera i bilo koji drugi poprečni presek predmet duž smera, minimalno područje površine neke različite površine koja nastaje od jednog od poprečnih preseka koji se postavljaju jedan preko drugog je maksimalno 20 %, pogodno maksimalno 10 % i naročito pogodno ne više od 5 % područja površine većeg od dva poprečna preseka.

[0019] Preporučljivo uzdužni smer zavojnice je raspoređen najmanje pretežno paralelno ili paralelno na glavni smer pružanja zavojnice. Preporučljivo, zavojnica ima uzdužnu osu koja se pruža paralelno na uzdužni smer zavojnice. Preporučljivo, glavna ravan pružanja zavojnice je raspoređena barem pretežno paralelna sa glavnom ravni pružanja žičane mreže, barem u stanju kada se žičana mreža postavlja i/ili odmotava planarno, što može posebno da se razlikuje od instaliranog stanja žičane mreže. Pod “glavni smer pružanja” nekog predmeta se ovde specifično podrazumeva smer koji se pruža paralelno sa najvećom ivicom najmanjeg zamišljenog pravougaonog kvadra koji i dalje obuhvata/okružuje taj predmet. Pod “barem pretežno paralelno” je ovde specifično orijentacija smera u odnosu na referentni smer, posebno ravan, treba razumeti, pri čemu smer odstupa od referentnog smera posebno za manje od 8°, pogodno za manje od 5° i posebno za manje od 2°. Pod “glavna ravan pružanja” nekog predmeta specifična treba podrazumevati ravan koja je paralelna sa najvećom bočnom površinom najmanjeg zamišljenog pravougaonog kvadra koji još uvek potpuno obuhvata predmet, i koja se specifično pruža kroz centar pravougaonog kvadra.

[0020] Žičana mreža poželjno obuhvata više od ili nekoliko zavojnica, posebno identično implementiranih zavojnica. Takođe je zamislivo da je žičana mreža implementirana od više različitih zavojnica. Pogodno su zavojnice međusobno povezane. Preciznije, susedne zavojnice su raspoređene na takav način da su njihovi uzdužni smerovi pružanja paralelni. Preporučljivo je jedna zavojnica isprepletena i/ili izuvijana sa dve susedne zavojnice. Specifično, žičanu mrežu je moguće proizvesti pomoću zavojnice koja je izuvijana u predmreži, dalje zavojnica se uvija u pomenutu uvrnutu zavojnicu, još jedna zavojnica se zatim uvija u pomenutu dodatnu izuvijanu zavojnicu, i tako dalje. Pogodno susedne zavojnice su povezane preko svojih područja savijanja. Posebno je pogodno to što dva područja savijanja različitih zavojnica jesu spojena jedan na drugi, posebno spregnuti jedan sa drugim. Precizinije, zavojnice žičane mreže imaju isti smer rotacije. Pogodno su odgovarajuće dve zavojnice međusobno vezane u čvor, posebno u odnosu na prvi od njihovih krakova i/ili na odgovarajućem drugom od njihovih krakova smeštenom nasuprot prvih krakova.

[0021] Preporučljivo žičana mreža obuhvata najmanje jednu mrežu. Posebno je preporučljivo što je mreža oivičena sa četiri kraka, odnosno dva od tih krakova pripadaju istoj zavojnici. Pogodno zavojnica oivičava mrežu sa barem jedne strane, specifično sa dve strane. Specifično, mreža je četvorougaona, preciznije, romboidnog oblika. Pogodno, mreža je simetrična u odnosu na osu simetrije koja se pruža paralelno sa uzdužnim smerom zavojnice i/ili simetrična u odnosu na osu simetrije koja se pruža upravno na uzdužni smer zavojnice. Preporučljivo mreža ima prvi unutrašnji ugao. Posebno je preporučljivo to što prvi unutrašnji ugao ima apsolutnu vrednost koja je dvostruko veća od apsolutne vrednosti prvog ugla gradijenta. Preciznije, prvi unutrašnji ugao je napravljen od dva ugla gradijenta susednih zavojnica. Pogodno uzdužna osa zavojnice je ugao dvosegmentni ugao prvog ugla. Preporučljivo, mrežu karakteriše to što je drugi unutrašnji ugao raspoređen uz prvi unutrašnji ugao. Preciznije, zbir polovine apsolutne vrednosti drugog unutrašnjeg ugla i apsolutne vrednosti ugla gradijenta je najmanje pretežno ili tačno 90°. Pogodno, dvosegmentni ugao drugog unutrašnjeg ugla je usmeren upravno na uzdužnu osu zavojnice. Posebno je preporučljivo što mreža ima treći unutrašnji ugao koji je raspoređen naspram prvog unutrašnjeg ugla. Preciznije, apsolutna vrednost trećeg unutrašnjeg ugla je identična apsolutnoj vrednosti prvog unutrašnjeg ugla. Preporučljivo mreža ima četiri unutrašnja ugla koja su rapsoređena nasuprot drugog unutrašnjeg ugla. Preciznije, apsolutna vrednost četvrtog unutrašnjeg ugla je identična apsolutnoj vrednosti drugog unutrašnjeg ugla. Pogodno žičana mreža koja obuhvata više mreža, koje su posebno barem delimično pretežno identične ili identične. Posebno je pogodno što odgovarajuće dve susedne zavojnice implementiraju više mreža. Preporučljivo prvi krak i drugi krak formiraju mrežu zajedno sa još jednim prvim krakom i još jednim drugim krakom dodatne zavojnice koja je raspoređena susedno zavojnici. “Barem pretežno” je precizno korišćeno u smislu, u ovom kontekstu, da je odstupanje od date vrednosti specifično manje od 15 %, specifično manje od 10 % i specifično preporučljivo manje od 5 % date vrednosti.

1

[0022] Prvi ugao gradijenta je pogodno ugao obuhvaćen uzudžnom osom prvog kraka i uzdužnom osom zavojnice, preciznije u prikazu spreda. Posebno je pogodno što drugi ugao gradijenta jeste ugao obuhvaćen glavim smerom pružanja područja savijanja i uzdužne ose zavojnice, posebno u poprečnom prikazu.

Zona savijanja posebno obuhvata najmanje 25 %, pogodno najmanje 50 %, posebno pogodno ne manje od 75 % i posebno najmanje 85 % područja savijanja.

[0023] Preporučljivo prvi krak je spojen na područje savijanja, posebno prvu prelaznu zonu, iz jednog dela. Specifično, poželjno drugi krak je spojen na područje savijanja iz jednog dela. Preporučjivo, prva prelazna zona je spojena na zonu savijanja iz jednog dela. Specifično poželjno zavojnica je izvedena u primeni iz jednog dela. Posebno, glavna ravan pružanja područja savijanja se razlikuje od glavne ravni pružanja prve prelazne zone. Moguće je zamisliti i da područje savijanja i prva prelazna zona dele glavnu ravan pružanja. Pod “integralno” trebas podrazumevati barem spojeno pomoću materijala na isti materijal, npr. procesom zavarivanja, procesom spajanja lepkom, procesom oblikovanja brizganjem u kalupu i/ili drugim procesom koji stručnjak u ovoj oblasti smatra celishodnim, i/ili pogodno formirano u jednom delu, npr. proizvodnjom iz jednog odlivka i/ili proizvodnjom u jednoj komponenti ili postupkom višekomponentnog brizganja livenjem u kalupu, i pogodno iz pojedinačnog odlivka. Ako je zavojnica implementirana iz uzdužnog elementa sa više komponenata, npr. licna i/ili žičano uže i/ili žičani snop, “integralno” je posebno korišćeno da označi, u ovom kontekstu, da su komponentne žice i/ili druge komponente uzdužnog elementa duž kontura te zavojnice bez prekida. Zavojnica je posebno proizvedena od pojedinačnog uzdužnog elementa ili od odlivka pojedinačnog uzdužnog elementa.

[0024] U testu obrnutog savijanja žica je poželjno savijena oko dva suprotno postavljena, identično implementirana cilindra za savijanje. Pogodno cilindri za savijanje su konfigurisani da izvrše test obrnutog savijanja a da se izbegne deformisanje i/ili uništenje.

[0025] Pogodno deo zavojnice koji se ispituje je izveden u primeni sa jednim delom. Deo zavojnice koji se ispituje poželjno ima tačno četiri područja savijanja. Specifično poželjno deo zavojnice koji se ispituje ima tačno pet krakova. Preciznije, paralelne ploče se konfigurišu tako da izvedu test pritiskanja bez deformacije i/ili uništenja. Preciznije, pri pritiskanju prve ploče dve paralelne ploče se pomeraju prema drugoj od te dve paralelne ploče duž putanje pritiskanja. Preciznije, pri pritiskanju prva ploča se pomera brzinom ne manjom od 10 µm s<-1>, pogodno najmanje 50 µm s<-1>, posebno pogodno ne manje od 100 µm s<-1>, poželjno približno 117 µm s<-1>u odnosu na drugu ploču. Preciznije, deo zavojnice koji se ispituje je nepovratno deformisan u testu pritiskanja. “Pruža se barem delimično linearno” se u ovom kontekstu specifično koristi u smislu pružanja bez preskoka i/Ili sa barem pretežno konstantnim gradijentom.

[0026] Druga jedinica pogodno obuhvata barem jedan element za pomak, koji je posebno pogonjen i koji pri pomaku deluje silom pomaka na odlivak zavojnice. Element za pomak je poželjno izveden kao valjak za pomak. Posebno pogodno jedinica za pomak obuhvata više elemenata za pomak, pri čemu su posebno barem jedan od elementa za pomak, poželjno nekoliko, posebno poželjno svi elementi za pomak pogonjeni, između kojih se pri pomaku nalazi odlivak zavojnice.

[0027] Specifično, jedinica za podešavanje geometrije je konfigurisana za podešavanje krivulje područja savijanja, specifično zona savijanja i/ili prva prelazna zona i/ili dužina prvog kraka i/ili dužina drugog kraka i/ili poprečno pružanje zavojnice i/ili prvog ugla gradijenta i/ili drugog ugla gradijenta i/ili geometrije mreže. Pogodno uređaj za savijanje se konfiguriše tako da proizvede zavojnicu prema ovom pronalasku. Preciznije, uređaj za savijanje je konfigurisan da proizvede žičanu mrežu prema ovom pronalasku.

[0028] Uređaj za savijanje pogodno obuhvata jedinicu za pletenje, koja je konfigurisana tako da isplete zavojnicu u predmreži, posebno predmreži implementiranoj od više zavojnica koje su barem delimično identične ili identične sa tom zavojnicom.

[0029] Poželjno vreteno za savijanje je rotaciono podržano oko uzdužne ose vretena za savijanje. Preciznije, vreteno za savijanje je pogonjeno. Pogodno uređaj za savijanje, posebno jedinica za savijanje, obuhvata najmanje jednu pogonsku jedinicu za vreteno za savijanje, koja rotira vreteno za savijanje oko njegove uzdužne ose. Preporučljivo uređaj za savijanje, posebno jedinica za savijanje, obuhvata najmanje jednu pogonsku jedinicu za sto za savijanje, koja je konfigurisana tako da pogoni sto za savijanje oko vretena za savijanje tako da cirkulišu. Uređaj za savijanje poželjno obuhvata pojedinačnu pogonsku jedinicu, koja je povezana na pogon i/ili pokretne komponente uređaja za savijanje preko pogodnih remena, točkova, transformacija, itd. i/ili je konfigurisan tako da pogoni pogonjeni pogon i/ili pogonske komponente.

[0030] Prema ovom pronalasku, žica se proizvodi barem delimično, posebno izuzimajući oblogu u vidu premaza, od čelika visoke zatezne čvrstoće. Prema ovom pronalasku, žica je čelična žica visoke zatezne čvrstoće. Na primer, čelik visoke zatezne čvrstoće može biti čelik za opruge i /ili čelik za žice i/ili čelik pogodan za žičanu užad. Preciznije, žica prema ovom pronalasku ima zateznu čvrstoću od najmanje 800 N mm<-2.>. Alternativno žica može imati zateznu čvrstoću od ne manje od 1000 N mm<-2>, posebno pogodno najmanje 1200 N mm<-2>, posebno pogodno ne manje od 1400 N mm<-2>i posebno pogodno najmanje 1600 N mm<-2>, specifičnu zateznu čvrstoću od približno 1770 N mm<-2>ili približno 1960 N mm<-2>. Takođe je zamislivo da žica ima i veću zateznu čvrstoću, npr. zateznu čvrstoću od najmanje 2000 N mm<-2>, ili od ne manje od 2200 N mm<-2>, ili čak najmanje 2400 N mm<-2>. Ovo omogućava dostizanje visokog kapaciteta nosivosti pri opterećenju, posebno visoku zateznu čvrstoću i/ili visoku krutost poprečno na mrežu. Mogu se postići pogodnije karakteristike savijanja.

[0031] U pogodnoj primeni ovog pronalaska predlaže se da se drugi ugao gradijenta razlikuje od prvog ugla gradijenta za najmanje 2,5°, poželjno za ne manje od 5°, pogodno za najmanje 10°, posebno pogodno za ne manje od 15°, poželjno za ne manje od 20°, posebno pogodno za najmanje 25°. Ovo omogućava primenu specifičnog optimizovanja geometrije spojnih tačaka.

[0032] U posebno preporučljivoj primeni ovog pronalaska se predlaže da drugi ugao gradijenta ima vrednost između 25° i 65°, pogodno između 40° i 50°. Preciznije, drugi ugao gradijenta je najmanje 25°, pogodno ne manji od 30°, posebno pogodno najmanje 35° i poželjno ne manji od 40°, i/ili maksimalo 65°, pogodno ne više od 60°, posebno pogodno ne više od 55° i poželjno maksimalno 50°. Specifično, drugi ugao gradijenta je najmanje pretežno 45°, specifično precizno 45°. Posebno specifično regione savijanja zavojnice mreže odlikuje to što drugi ugao gradijenta od približno 45°. Ovo omogućava geometriju područja savijanja koja ima visok kapacitet nosivosti pri opterećenju i/ili je pogodno spojen na dalje područje savijanja.

[0033] Područje savijanja, posebno zona savijanja, žičane mreže prema ovom pronalasku sledi barem segmentno najmanje približno pravolinijski obris, i posebno pravolinijski obris. “Barem približno pravolinijski” je posebno predviđen da znači, u ovom kontekstu, pravolinijski, posebno linearni, u opsegu proizvodnih tolerancija. Prema ovom pronalasku, u poprečnom prikazu segmenta područje savijanja koji obuhvata najmanje 50 % područja savijanja prati približno pravolinijski obris ili pravolinijski obris. Alternativno, u poprečnom prikazu segment područja savijanja obuhvata najmanje 75 % i posebno pogodno najmanje 85 % područja savijanja prati približno pravolinijski obris ili pravolinijski obris. Približno područje savijanja je u ovom segmentu, posebno u blizini područja savijanja, zakrivljen u ravni koja je postavljena paralelno na približno pravolinijski obris tog područja savijanja. Preporučljivo, u pogledu spreda približno pravolinijski obris se pruža barem pretežno paralelno ili parellno u odnosu na

[0034] Uzdužni smer zavojnice. Ovo omogućava obezbeđivanje područja savijanja koje ima visoku zateznu čvrstoću i/ili visoku krutost na savijanje. Pored toga, na ovaj način je moguće postići geometriju područja savijanja koja je opteretiva i koja se može spajati sa nekim drugim mestom spajanja.

[0035] Takođe se predlaže da u poprečnom prikazu, zavojnica sledi barem segmentno stepenovanu trasu, posebno koso stepenovanu trasu. Poželjno, u poprečnom prikazu prvog kraka, područje savijanja i drugi krak implementiraju stepenovanu tasu, pri čemu područje savijanja ili najmanje približno pravolinijska kontura područja savijanja obuhvata ugao sa prvim krakom i/ili drugi krak odgovara drugom uglu gradijenta.

[0036] Visoka krutost žičane mreže poprečno na njenu površinu može da se postigne ako prvi krak i/ili drugi krak barem segmentno prati pravolinijski obris. Pogodno, prvi krak i drugi krak formiraju pravolinijske stranice mreže. Posebno pogodno ceo prvi krak i/ili ceo drugi krak je izveden pravolinijski. Preciznije, prvi krak i/ili drugi krak ima dužinu od najmanje 1 cm, pogodno najmanje 2 cm, pogodno najmanje 3 cm, poželjno ne manje od 5 cm i

1

posebno poželjno najmanje 7 cm. Prvi krak i drugi krak mogu međutim da imaju bilo koje druge dužine, posebno imajući u vidu veće dužine. Prvi krak i/ili drugi krak mogu, na primer, imati dužinu od ne manje od 10 cm ili najmanje 15 cm ili ne manje od 20 cm ili najmanje 25 cm ili čak veću dužinu, posebno ako je zavojnica izvedena iz žičane licne, žičanog užeta, žičanog snopa ili sličnog.

[0037] U drugoj primeni ovog pronalaska predlaže se da se prvi krak pruža najmanje segmentno u prvoj ravni i da se drugi pruža najmanje segmentno u drugoj ravni koja je paralelna na prvu ravan. Specifično, najmanje dva susedna kraka zavojnice se pružaju u paralelnim ravnima. Pogodno, u poprečnom prikazu prvi krak se pruža paralelno na drugi krak. Prvi krak i dalji prvi krak poželjno se pružaju u prvu ravan i/ili drugi krak i/ili dalji drugi krak se pružaju u drugu ravan. Poželjno pomenuta prva ravan definiše prednju stranu žičane mreže i/ili druga ravan definiše zadnju stranu žičane mreže, ili obrnuto. Ovo omogućava da se dobije žičana mreža koja ima na raspolaganju strukturu dvostruko frontalna i/ili sa dvostrukim zidom. Poželjno na ovaj način sile koje deluju poprečno na mrežu mogu biti apsorbovane efikasno, uz minimalno deformisanje mreže.

[0038] Pored toga zavojnica još obuhvata najmanje jedno dodatno područje savijanja, u blizini kog se ukrštaju zavojnica i dodatna zavojnica. Preporučljivo prvo područje savijanja je priključeno, posebno spregnuto, sa dodatnim područjem savijanja. Preciznije, dodatno područje savijanja spaja dalji prvi krak i dalji drugi krak. Prvi krak se poželjno pruža najmanje pretežno paralelno ili parallno na dalji prvi krak. Posebno poželjno drugi krak se pruža barem pretežno paralelno ili paralelno na dalji drugi krak.

[0039] Pogodna primena pronalaska se predlaže time što se prva zavojnica i druga zavojnica ukrštaju upravno u blizini daljeg područja savijanja. Specifično, drugi ugao gradijenta je 45° i analogno definisan dalji drugi ugao gradijenta daljeg područja savijanja je takođe 45°. Preporučljivo područja savijanja žičane mreže su spregnuti međusobno odnosno ukrštaju se upravno. Na ovaj način visoka zatezna čvrstoća veze između područja savijanja može da se dobije, posebno usled direktnog uvođenja sile i/ili prenosa sile u tačkama ukrštanja. Pored toga, ovo omogućvava maksimizovanje dodirne površine između spregnutih područja savijanja.

[0040] Još se predlaže da je drugi ugao gradijenta manji od prvog ugla gradijenta, posebno u slučaju da je prvi ugao gradijenta veći od 45°. Alternativno se predlaže da je drugi ugao gradijenta veći od prvog ugla gradijenta, posebno u slučaju da je prvi ugao gradijenta manji od 45°. Preporučljivo drugi ugao gradijenta je nezavisan od prvog ugla gradijenta i posebno je pogodno što je tačno 45°, kao što je pomenuto gore u tekstu. U slučaju različito izvedenih područja savijanja spregnutih međusobno, drugi uglovi gradijenta odgovarajućih područja savijanja su pogodno izabrani na takav način da se područja savijanja ukrštaju upravno. Ovo omogućava da se dobiju spojne tačke koje odlikuje visok kapacitet nosivosti pod opterećenjem, nezavisno od geometrije mreže.

[0041] Još se predlaže da je prvi ugao gradijenta veći od 45°, pogodno veći od 50°, posebno pogodno veći od 55° i posebno veći od 60°, što kao rezultat daje da se implementiraju posebno uske mreže. Specifično, prvi unutrašnji ugao mreže je posebno značajno veći od drugog unutrašnjeg ugla mreže. Na ovaj način se može dobiti visoka zatezna čvrstoća mreže, posebno upravno na uzdužni smer mrežnih zavojnica.

[0042] Moguće je, međutim, i da prvi ugao gradijenta jeste manji od 45°, pogodno manji od 40°, posebno manji od 35° i poželjno manji od 30°, što kao rezultat daje primenu posebno širokih mreža. Specifično, prvi unutrašnji ugao mreže je posebno značajno manji od drugog unutrašnjeg ugla mreže. Na ovaj način se može dobiti visoka zatezna čvrstoća mreže, posebno paralelno na uzdužni smer mrežnih zavojnica. Pored toga, na ovaj način je moguće dati žičanu mrežu dostupnu za zaštitu pada sličnog, što koja može da se razvije poprečno na nagib, tako da se pogodno omogući brza instalacija za uska područja koja treba zaštititi.

[0043] U preporučenom izvođenju ovog pronalaska predlaže se da, u uzdužnom prikazu, područje savijanja obuhvata najmanje jednu drugu prelaznu zonu koja je priključena na drugi krak i ima drugu prelaznu krivulju koja se razlikuje od krivulje savijanja. Pogodno, prva prelazna zona, druga prelazna zona i zona savijanja zajedno formiraju područje savijanja. Specifično, područje savijanja se implementira iz prve prelazne zone, druge prelazne zone i zone savijanja. Poželjno druga prelazna zona je spojena na područje savijanja u jednodelnoj implementaciji. Posebno je poželjno da je drugi krak spojen na drugu prelaznu zonu, posebno u jednodelnoj implementaciji. Poželjno zavojnica nije zakrivljena, osim kada je reč o čvorovima i područjima savijanja. Ovo omogućava dobijanje geometrije zavojnice koja je promenljiva i prilagodljiva zahtevu u pogledu raznovrsnih parametara.

[0044] U specifično poželjnoj primeni ovog pronalaska predlaže se da su prva prelazna krivulja i druga prelazna krivulja identične. Pogodno prva prelazna zona i druga prelazna zona prema opisanom redosledu obuhvataju identični deo područja savijanja. Ovo poželjno omogućava dobijanje žičane mreže, prednja strana i zadnja strana te mreže mogu biti korišćene na način da ih je moguće zameniti.

[0045] Osim toga se predlaže da, u uzdužnom pogledu, prva prelazna zona i druga prelazna zona jesu izvedene simetrično kao u ogledalu, pogodno u odnosu na ravan simetrije u kojoj se dvosegmentni ugao drugog unutrašnjeg ugla mreže pruža, i/ili koja je raspoređena pralelno na uzdužni smer zavojnice. Preporučljivo pomenuta ravan simetrije je glavna ravan pružanja žičane mreže i/ili zavojnice. Preporučljivo područje savijanja je identično simetričan u uzdužnom pogledu, posebno u odnosu na pomenutu osu simetrije. Ovo omogućava dostizanje pogodnih mehaničkih svojstava područja savijanja.

[0046] Osim toga se predlaže da je krivulja savijanja veća od prve prelazne krivulje i/ili od druge prelazne krivulje. Može se zamisliti da je prva prelazna krivulja i/ili druga prelazna krivulja barem pretežno konstantna. Preporučljivo, u prvoj prelaznoj zoni i/ili drugoj

1

prelaznoj zoni područje savijanja se spaja u prvi krak i/ili u drugi krak. Pogodno prvi krak, područje savijanja i drugi krak čine segment zavojnice V oblika, pri čemu područje savijanja specifično formira zaokruženi vrh segmenta. Pogodno omogućava izbegavanje, posebno u većoj meri, ili barem smanjenje naprezanja u materijalu prouzrokovano neočekivanim promenama geometrijskog oblika.

[0047] Visok stepen tvrdoće u frontalnom smeru i/ili visok kapacitet nosivosti pod opterećenjem spojnih tačaka mreže je moguće dostići ako zona savijanja, posebno cela zona savijanja, prati kružnu lučno oblikovanu trasu, specifično u uzdužnom pogledu. Pogodno poluprečnik krivulje zone savijanja je barem pretežno ekvialentan zbiru poluprečnika uzdužnog elementa, u odnosu na žicu, i poluprečnik vretena za savijanje.

[0048] Specifično, za C test obrnutog savijanja je faktor od precizno 400 N<0,5>mm<0,5>. Takođe se može zamisliti da se izabere veća C vrednost, posebno da bi se za zavojnicu dobio viši kapacitet nosivosti pod opterećenjem. Na primer, C može da bude faktor od najmanje 500 N<0,5>mm<0,5>ili ne manje od 750 N<0,5>mm<0,5>ili najmanje 1000 N<0,5>mm<0,5>ili ne manje od 1500 N<0,5>mm<0,5>ili još više. Preciznije, moguće je izabrati faktor specifičan za primenu, pri čemu će veći faktor dati kao rezutlat odabir žice koja u slučaju savijanja ne puca tako lako, i time posebno na žičanu mrežu sa višim nivoom neuništive deformacije.

[0049] Pored toga, posebno se predlaže postupak koji nije deo ovog pronalaska, za proizvodnju žičane mreže, posebno sigurnosne mreže, sa više zavojnica koje su međusobno isprepletene, pri čemu se žica pogodna za proizvodnju, koja je posebno napravljena od čelika visoke zatezne čvrstoće, utvrđuje barem preko postupka za identifikovanje pogodne žice, i pri čemu je najmanje jedna zavojnica savijanjem proizvedena od najmanje jedne pojedinačne žice, žičanog snopa, žičane licne, žičanog užeta i/ili drugog uzdužnog elementa sa utvrđenom žicom. Ovo pogodno omogućava u velikoj meri izbegavanje vremenski zahtevnih testova. Pored toga na ovaj način se može proizvesti žičana mreža visoke klase.

[0050] Još se predlaže da prva delimična karakteristična krivulja proteže preko opsega vrednosti putanje pritiskanja koja je ekvivalentna najmanje četvrtini, pogodno najmanje trećini, posebno pogodno najmanje polovini poprečnog pružanja zavojnice. Posebno, poprečno pružanje dela zavojnice koji se testira je ekvivalentno poprečnom pružanju zavojnice. Ovo pogodno omogućava dobijanje žičane mreže koja može da prihvati sile koje deluju pri udaru delimično elastično i/ili nerazorno i to u velikom opsegu.

[0051] U jednoj preporučenoj primeni predlaže se da približno linearno pružanje druge delimične karakteristične krivulje sa drugim gradijentom koji je veći od prvog gradijenta prati, posebno direktno prati, prvu delimičnu karakterističnu krivulju. Specifično, drugi gradijent je barem 1,2 puta, pogodno ne manje od 1,5 puta, posebno pogodno barem dvaput i poželjno ne manje od tri puta velik kao prvi gradijent. Specifično, drugi gradijent je maksimalno deset puta, pogodno ne više od osam puta, posebno pogodno maksimalno šest puta i

1

preporučljivo ne više od pet puta velik kao prvi gradijent. Na ovaj način, vršne vrednosti sile koje nastaju u slučaju opterećenja, mogu pogodno da budu apsorbovane od strane žičane mreže.

[0052] Prilagodljiv unos sile i/ili unos inergije žičane mreže je moguće dobiti ako drugi gradijent nije više od četiri puta veći u odnosu na prvi gradijent. Preciznije, na ovaj način je moguće izbeći oštećenja naglim usporenim, udarnim predmetima jer se usporavanje izvodi u barem dva koraka.

[0053] Osim toga se predlaže da za oprugu karakteristična krivulja ima zakrivljenje / u prelaznom regionu između prve delimične karakteristične krivulje i druge delimične karakteristične krivulje, što posebno omogućava postizanje spontanog odgovora u slučaju udara. “Zakrivljenje” specifično, u ovom kontekstu, označava spontanu, posebno nalik na preskok promenu stila preskoka za gradijent. Specifično, prelazni region se pruža preko opsega vrednosti putanje pritiskanja koji odgovara maksimalno 5 %, pogodno ne više od 3 %, posebno pogodno ne više od 2 % i poželjno maksimalno 1 % poprečnog produžetka zavojnice.

Takođe se predlaže da se druga delimična karakteristična krvulja pruža preko opsega vrednosti putanje pritiskanja koja odgovara najmanje petini, pogodno ne manje nego četvrtini, posebno pogodno najmanje trećini poprečnog nastavka zavojnice. Preporučljivo druga delimična karakteristična krivulja se pruža preko opsega vrednosti putanje pritiskanja koja je manja od i odgovara opsegu vrednosti putanje pritiskanja prve delimične karakteristične krivulje. Na ovaj način, u drugoj zoni prijema sile na žičanu mrežu, velike sile je moguće apsorbovati na kontrolisan način što obuhvata uporedivo manju deformaciju u odnosu na prvu zonu prijema sile koja deluje na žičanu mrežu.

[0054] U poželjnoj primeni predlaže s da druga delimična karakteristična krivulja direktno prati konveksno zakrviljenu treću delimičnu karakterističnu krivulju. Specifično, treća delimična karakteristična krivulja ima povećanje gradijenta, specifično kontinualno, posebno matematički kontinualno, sa povećanjem putanje pritiskanja. Takođe je obuhvaćeno da treća delimična karakteristična putanja prati polinomialnu, posebno paraboličnu ili eksponencijalnu trasu. Specifično, treća delimična karakteristična krvulja se pruža preko opsega vrednosti putanje pritiskanja koja odgovara najmanje desetini, pogodno najmanje osmini, posebno pogodno najmanje šestini i poželjno najmanje četvrtini nastavka zavojnice. Preporučljivo treća delimična karakteristična krivulja se pruža preko opsega vrednosti putanje pritiskanja koja je manja od i odgovara opsegu vrednosti putanje pritiskanja druge delimične karakteristične krivulje. Na ovaj način ekstremne sile je moguće smestiti bezbedno, posebno pomoću kontrolisane deformacije žičane mreže, prema opisanom redosledu njihovih zavojnica.

[0055] Još se predlaže da je prelaz između druge delimične karakteristične krivulje i treće delimične karakteristične krivulje bez zakrivljenja. Preciznije, gradijent druge delimične

1

karakteristične krivulje se neprekidno spaja u gradijent treće delimične karakteristične krivulje. Preporučljivo za oprugu karakteristična krivulja se sastoji od prve delimične karakteristične krivulje, druge delimične karakteristične krivulje, koja posebno direktno prati prvu delimičnu karakterističnu krivulju, i treću delimičnu karakterističnu krivulju, koja posebno direktno sledi drugu delimičnu karakterističnu krivulju. Ovo pogodno omogućava izbegavanje neočekivano nastalih oštećenja žičane mreže, npr. u slučaju udara.

[0056] U principu može se zamisliti da prvu delimičnu karakteristiku direktno prati delimična karakteristična krivulja koja, u smislu svoje trase, približno ili precizno odgovara trećini delimične karakteristične krivulje. Posebno je zamislivo da za oprugu karakteristična krivulja nema drugu linearnu delimičnu karakterističnu krivulju.

[0057] Pored toga predlaže se da geometrija jedinice za podešavanje obuhvata jedinicu poprečnog hoda, koja je konfigurisana da promeni relativnu poziciju stola za savijanje u odnosu na dovodnu osu, duž glavnog smera pružanja u smeru poprečnog hoda vretena za savijanje, periodično i/ili na način sinhronizovan sa kruženjem stola za savijanje oko vretena za savijanje, posebno tokom proizvodnje zavojnice. Specifično, jedinica poprečnog hoda obuhvata najmanje jedan element prenosa, koji prenosi odlivak zavojnice do stola za savijanje. Specifično, element prenosa je oslonjen izmestivo, u odnosu na sto za savijanje, u smeru poprečnog hoda. Pogodno jedinica poprečnog hoda obuhvata najmanje jedan element spojnice, koji spaja pomeranje elementa prenosa, posebno mehanički, na kruženje stola za savijanje oko vretena za savijanje. Preporučljivo sto za savijanje je, na početku savijanja i/ili posle pomaka odlivka zavojnice, u početnom položaju stola za savijanje. Posebno je preporučljivo da je element prenosa, na početku savijanja i/ili posle pomaka odlivka zavojnice, u početnom položaju elementa prenosa. Specifično, tokom kruženja stola za savijanje oko vretena za savijanje, sto za savijanje i element za savijanje su barem jednom istovremeno u njihovim odgovarajućim početnim položajima. Pogodno, tokom kruženja stola za savijanje oko vretena za savijanje element prenosa je skrenuo iz svog početnog položaja, paralelno na smer poprečng hoda, dalje od stola za savijanje. Posebno je pogodno, u pomenutom kruženju stola za savijanje prenosni element se zatim pomera nazad u svoj početni položaj. Preciznije, jedinica za poprečni hod je konfigurisana da obezbedi područje savijanja koje je generisano u savijanju sa drugim uglom gradijenta. Preciznije, jedinica za poprečni hod je konfigurisana tako da generiše podesiv poprečni hod. Ovo pogodno omogućava precizno podešavanje geometrije područja savijanja prilagođavanjem poprečnog hoda.

[0058] U pogodnoj primeni se predlaže da jedinica za podešavanje geometrije obuhvata jedinicu graničnika sa najmanje jednim elementom graničnika koji definiše maksimalni položaj pomaka za odlivak zavojnice. Preciznije, jedinica graničnika je konfigurisana tako da podesi dužinu prvog kraka i/ili dužinu drugog kraka. Pogodno, u pomaku, jedinica za pomak pomera odlivak zavojnice, posebno odgovarajuće najskorašnje savijeno područje

1

savijanja, prema napred sve do graničnog elementa. Preciznije, u stanju pomaka, odlivak zavojnice, posebno odgovarajuće najskorije savijeno područje savijanja, dodiruje granični element. Preferencijalno, pre savijanja, odlivak zavojnice se pomera prema napred sve do maksimalne pozicije pomaka. Na ovaj način geometrija zavojnice, posebno dužine kraka, može pogodno da se podesi precizno i/ili lako i/ili pouzdano.

[0059] U posebno pogodnoj primeni, predlaže se da se granični element oslanja tako da potpuno cirkuliše oko vretena za savijanje, posebno da cirkuliše na cirkularnoj putanji. Preporučljivo su pomeranje stola za savijanje i pomeranje graničnog elementa oko vretena za savijanje sinhronizovani, posebno tokom proizvodnje zavojnice. Ovo omogućava olakšavanje preciznog pomaka pri visokoj brzini proizvodnje.

Još se predlaže da je, za kruženje stola za savijanje, položaj stola za savijanje u odnosu na granični element promenljiv. Pogodno granični element se kreće ispred stola za savijanje tokom pomaka i/ili pre savijanja. Preciznije, tokom kruženja stola za savijanje oko vretena za savijanje, odlivak zavojnice je već smešten u maksimalnom položaju pomaka pre nego što sto za savijanje dođe u početni položaj. Pogodno granični element dodiruje sto za savijanje tokom savijanja. Posebna pogodno je položaj graničnog element u odnosu na sto za savijanje konstantan tokom savijanja. Na ovaj način struja kretanja omogućava preciznost visokog nivoa i/ili visoku brzinu proizvodnje.

[0060] Precizno pozicioniranje odlivka pre savijanja je moguće postići ako granični element obuhvata graničnu površinu koja je konkavno zakrivljena, posebno zakrivljena u obliku kružnog luka. Preciznije, granična površina je zakrivljena konkavno, posebno zakrivljena u obliku kružnog luka, u dva smera, koja se pogodno pružaju upravno jedan na drugi. Preporučljivo, pri kruženju graničnog elementa oko vretena za savijanje, rastojanje između granične površine i vretena za savijanje je konstantno. Preporučljivo granična površina je implementirana kao površina žleba. Žleb je pogodno zakrivljen oko vretena za savijanje u kružnom smeru. Posebno je pogodno da je granična površina zakrivljena konkavno u smeru koji je upravan na uzdužni smer žleba. Preciznije, krivulja granične površine u uzdužnom pogledu približno odgovara krivulji područja savijanja. Preciznije, žleb je konfigurisan za centriranje odlivka zavojnice i/ili najskorije savijenog područja savijanja, posebno prema kraju pomaka i/ili u maksimalnoj poziciji pomaka odlivka zavojnice.

[0061] Još se predlaže da za najmanje jedno stanje rukovanja pomakom, u kom je pomak odlivka zavojnice izveden, pozicija graničnog elementa u odnosu na osu pomaka, i posebno u odnosu na vreteno za savijanje, jeste promenljiva. Preciznije, za stanje rukovanja pomakom, granični element kruži oko vretena za savijanje sa konstantnom ugaonom brzinom. Na ovaj način precizna granica za odlivak može da se napravi pomoću pomerene strukturne komponente, posebno rotacione strukturne komponente.

[0062] U preporučenom izvođenju se predlaže da sto za savijanje jeste oslonjen zakretno oko zakretne ose koja sama kruži oko vretena za savijanje tokom okretanja stola za

1

savijanje oko vretena za savijanje. Pogodno zakretna osa se raspoređuje paralelno sa uzdužnom osom vretena za savijanje. Posebno pogodno se sto za savijanje zakreće oko zakretne ose posle savijanja. Preciznije, sto za savijanje izvodi pokret izbegavanja, kao rezultat kog se sto za savijanje može provesti ispod odlivka zavojnice kada kruži oko vretena za savijanje. Preciznije, tokom dela njegovog kruženja oko vretena za savijanje sto za savijanje je u zakretnom položaju. Ovo omogućava pogodno obezbeđivanje neprekidnog kruženja stola za savijanje što olakšava brzu i preciznu proizvodnju.

[0063] U posebno preporučenom izvođenju se predlaže da u svrhu savijanja odlivak zavojnice jedinice za savijanje jeste konfigurisan sa najmanje jednom žicom koja je napravljena od čelika visoke zatezne čvrstoće.

[0064] Zavojnice koje su pravolinijske same po sebi i/ili nisu izuvijane u sebi je pogodno moguće proizvesti ako je jedinica za savijanje konfigurisana tako da savije odlivak zavojnice za više od 180° za kruženje stola za savijanje. Preciznije, jedinica za savijanje je konfigurisana za prekomerno savijanje i/ili prekomerno sabijanje odlivka zavojnice pri savijanju, što može biti neophodo posebno u slučaju uzdužnih elemenata sa žicom visoke zatezne čvrstoće, posebno zbog delimično elastičnog ponašanja i/ili otpornosti takvih uzdužnih elemenata. Pogodno jedinica za savijanje je konfigurisana tako da generiše područja savijanja koji se savijaju za 180°. Pogodno, posle savijanja, sto za savijanje se zakreće za ugao veći od 180°. Posebno je pogodno da je jedinica za savijanje konfigurisana za podešavanje ugla prekomernog savijanja. Preciznije, tokom savijanja sto za savijanje pritiska o odlivak zavojnice, pogodno dok, u tom svom kruženju, sto za savijanje prelazi opseg ugla koji je za ugao prekomernog savijanja veći od 180°. Preciznije, ugao prekomernog savijanja može biti, na primer, najviše do 1° ili najviše do 2° ili najviše do 5° ili najviše do 10° ili najviše do 15° ili najviše do 20° ili najviše do 30° ili više, posebno zavisno od za oprugu karakterističnih krivulja odlivka zavojnice. Takođe je moguće zamisliti da je ugao prekomernog savijanja podesiv preko podešavanja jedinice za savijanje.

[0065] Moguće je izbeći neželjeno naknadno savijanje i/ili je moguće postići visoku preciznost proizvodnje ako jedinica za podešavanje geometrije obuhvata jedinicu za držanje sa najmanje jednim elementom za držanje, koji pri savijanju i posebno pri prekomernom savijanju barem delimično fiksira zavojnicu, gledano sa vretena za savijanje, iza stola za savijanje. Preciznije, element držanja ograničava pokretljivost i/ili savitljivost zavojnice u barem jednom smeru, posebno prema poluprostoru. Preporučljivo element za držanje drži zavojnicu u blizini kraka koji se graniči sa najskorije savijenim područjem savijanja. Preciznije, element držanja delimično obuhvata zavojnicu, posebno u smeru prema glavnoj ravni pružanja stola za savijanje. Element za držanje je pogodno izveden u obliku viljuške. Preciznije, pri savijanju odlivka zavojnice oko vretena za savijanje, sto za savijanje zakreće celu već savijenu zavojnicu oko ose koja je paralelna na uzdužnu osu

2

zavojnice, pri čemu element držanja pogodno stabilizuje zavojnicu u pomenutom zakretanju.

[0066] Kontinualna potpora zavojnice toko savijanja može da se dobije ako se element za držanje oslanja na takav način da u potpunosti kruži oko vretena za savijanje. Preciznije, element za držanje kruži oko vretena za savijanje na način sinhronizovan sa kruženjem stola za savijanjem posebno tokom proizvodnje zavojnice.

[0067] U još jednoj primeni se predlaže da je element za držanje oslonjen zakretno oko zakretne ose, sama zakretna osa kruži oko vretena za savijanje tokom kruženja elementa za držanje oko vretena za savijanje. Preciznije, element za držanje se graniči sa zavojnicom samo tokom dela kruženja elementa za držanje oko vretena za savijanje. Pogodno, element za držanje se zakreće oko svoje zakretne ose tokom svog kruženja oko vretena za savijanje, dok se pomera dalje od zavojnice. Posebno je pogodan element za držanje tokom pomaka postavljen bez ikakvog dodira u odnosu na zavojnicu i na odlivak zavojnice. Ovo naročito omogućava dostizanje visoke brzine prilikom proizvodnje. Pored toga, na ovaj način usporavanje pokretnih komponenata tokom proizvodnje može u velikoj meri da bude izvedeno tako da se dobije vremenski efikasna i/ili energetski efikasna potrošnja.

[0068] U preporučenom izvođenju predlaže se da element za držanje bude oslonjen na sto za savijanje. Preciznije, zakretna osa stola za zakretanje i zakretna osa elementa za držanje se pružaju paralelno, i preferencijalno u paraleli sa uzdužnom osom vretena za savijanje. Preciznije, zakretna osa elementa za držanje se pruža u sto za zakretanje i/ili u suspenziju stola za zakretanje. Preporučljivo jedinica za podešavanje geometrije obuhvata najmanje jednu žlebljenu vodeću vezu za sto za savijanje. Posebno preferencijalno jedinica za podešavanje geometrije obuhvata najmanje još jednu dodatnu žlebljenu vodeću vezu za element za držanje. Pogodno, tokom proizvodnje zavojnice sto za savijanje i element za držanje sinhrono kruže oko vretena za savijanje i zakretni su u odnosu na odlivak zavojnice u različitim vremenskim tačkama.

[0069] Pored toga predlaže se postupak za proizvodnju žičane mreže prema ovom pronalasku, posebno sigurnosne mreže, koja obuhvata više zavojnica koje su međusobno isprepletene, pri čemu najmanje jedna zavojnica jeste proizvedena od najmanje jednog odlivka zavojnice, naime pojedinačne žice, žičanog snopa, žičane licne, žičanog užeta i/ili drugog uzdužnog elementa sa najmanje jednom žicom, pomoću najmanje jednog uređaja za savijanje. Na ovaj način, moguće je dostići posebno visoku brzinu proizvodnje i visoku preciznost proizvodnje.

[0070] Žičana mreža prema ovom pronalasku, uređaj za savijanje i postupak prema ovom pronalasku ovde nisu ograničeni na primene i oblike implementacije opisane gore u tekstu. Preciznije, da bi se ispunila ovde opisana funkcionalnost, žičana mreža prema ovom pronalasku, uređaj za savijanje i postupak prema ovom pronalasku mogu da obuhvate izvestan broj odgovarajućih elemenata i/ili strukturnih komponenata i/ili jedinica i/ili koraka postupka koji se razlikuje od gore pomenutog broja.

Slike nacrta

[0071] Dalje prednosti će postati očigledne iz sledećeg opisa ovih slika. Na slikama nacrta su prikazani različiti primeri izvođenja ovog pronalaska. Slike nacrta, opis i patentni zahtevi sadrže više karakteristika u kombinaciji. Stručnjak u ovoj oblasti će svrsishodno razmotriti karakteristike odvojeno i naći će dalje pogodne kombinacije.

Prikazano je na:

Fig. 1 deo žičane mreže u šematskom frontalnom prikazu,

Fig. 2 deo zavojnice žičane mreže u prikazu iz perspektive,

Fig. 3 još jedan deo žičane mreže u šematskom fontalnom prikazu,

Fig. 4 dva kraka i region savijanja zavojnice u različitim izgledima,

Fig. 5 dva međusobno povezana regiona savijanja dve zavojnice u različitim pogledima,

Fig. 6 zavojnica, gledano u uzdužnom smeru zavojnice, u šematskom prikazu, Fig. 7 uređaj za ispitivanje savijanja za izvođenje testa obrnutog savijanja u šematskom prikazu,

Fig. 8 uređaj za pritiskanje za izvođenje testa sabijanja, u šematskom prikazu, Fig. 9 za oprugu karakteristična krivulja dela za testiranje zavojnice, u šematskom dijagramu,

Fig. 10 uređaj za savijanje za proizvodnju žičane mreže, u pogledu iz perspektive, Fig. 11 prostor za savijanje uređaja za savijanje u prvom radnom stanj, u prikazu iz perspektive,

Fig. 12 prostor za savijanje u drugom radnom stranju, u prikazu iz perspektive, Fig. 13 žlebljene vodeće veze stola za savijanje i elementa za držanje uređaja za savijanje, u šematskom bočnom prikazu,

Fig. 14 šematski dijagram toka postupka za proizvodnju žičane mreže,

Fig. 15 druga žičana mreža u šematskom frontalnom prikazu,

Fig. 16 područje savijanja zavojnice druge žičane mreže, u šematskom prikazu, Fig. 17 treća žičana mreža u šematskom frontalnom prikazu,

Fig. 18 područje savijanja zavojnice treće žičane mreže, u šematskom prikazu, Fig. 19 zavojnica četvrte žičane mreže, gledano u uzdužnom smeru zavojnice, na šematskom prikazu,

Fig. 20 zavojnica pete žičane mreže, gledano u uzdužnom smeru zavojnice, na šematskom prikazu,

Fig. 21 za oprugu karakteristična krivulja dela za testiranje zavojnice šeste žičane mreže, na šematskom dijagramu,

Fig. 22 za oprugu karakteristična krivulja dela za testiranje zavojnice sedme žičane mreže, na šematskom dijagramu,

Fig. 23 za oprugu karakteristična krivulja dela za testiranje zavojnice osme žičane mreže, na šematskom dijagramu,

Fig. 24 za oprugu karakteristična krivulja dela za testiranje zavojnice devete žičane mreže, na šematskom dijagramu, i

Fig. 25 za oprugu karakteristična krivulja dela za testiranje zavojnice desete žičane mreže, na šematskom dijagramu.

Opis primera izvođenja pronalaska

[0073] Slika 1 pokazuje deo žičane mreže 10a u šematskom frontalnom prikazu. Žičana mreža 10a je impelementirana kao sigurnosna mreža. Žičana mreža prikazana na 10a može da se koristi, na primer, kao zaštita na kosinama, kao mreža za zaštitu od lavina, kao ograda ili slično. Žičana mreža 10a obuhvata više zavojnica 12a, 14a koje su isprepletene jedna sa drugom, posebno zavojnicu 12a i još jednu zavojnicu 14a. U ovom slučaju žičana mreža 10a obuhvata više identično implementiranih zavojnica 12a, 14a, koje su međusobno izuvijane i formiraju žičanu mrežu 10a.

[0074] Slika 2 pokazuje deo zavojnice 12a žičane mreže 10a u pogledu iz perspektive. Slika 3 pokazuje još jedan deo žičane mreže 10a u šematskom prikazu prednje strane. Zavojnica 12a je proizvedena u uzdužnom elementu 16a sa najmanje jednom žicom 18a. U ovom slučaju, uzdužni element 16a je izveden kao pojedinačna žica. Žica 18a implementira uzdužni element 16a u ovom sučaju. Uzdužni element 16a je savijen da bi se formirala zavojnica 12a. Zavojnica 12a je izvedena u jednodelnoj implementaciji. Zavojnica 12a je proizvedena od pojedinačnog dela žice. U ovom slučaju, žica 18a ima prečnik d od 3 mm. Takođe je moguće da uzdužni element jeste implementiran kao žičani snop, žičana licna, žičano uže ili slično. Pored toga, zamislivo je da žica ima različiti prečnik, npr. manji od 1 mm ili približno 1 mm ili približno 2 mm ili približno 4 mm ili približno 5 m mili približno 6 mm ili ima čak i veći prečnik.

[0075] Zavojnica 12a obuhvata prvi krak 20a, drugi krak 22a i područje 24a savijanja koje povezuje prvi krak 20a i drugi krak 22a. U ovom slučaju zavojnica 12a obuhvata više prvih krakova 20a, više drugih krakova 22a i više područja 24a savijanja, iako nisu svi dati sa referentnom pozicijom radi bolje preglednosti. Pored toga se, u ovom slučaju prvi kraci 20a implementiraju barem pretežno identično jedan na drugi. U ovom slučaju drugi kraci 22a se implementiraju barem pretežno identično jedan na drugi. Pored toga, u ovom slučaju područja 24a savijanja se implementiraju barem pretežno identično jedan na drugi. Samim

2

tim, u nastavku su prvi krak 20a, drugi krak 22a i područje 24a savijanja opisani detlajno putem primera. Takođe se može zamisliti da žičana mreža obuhvata različite prve krakove i/ili različite druge krakove i/ili različita područja savijanja.

Zavojnica 12a ima uzdužni smer 28a. Zavojnica 12a ima uzdužnu osu 109a koja se pruža paralelno sa uzdužnim smerom 28a. Uzdužni smer 28a je ekvivalentan glavnom smeru pružanja zavojnice 12a. U prikazu spreda upravno na glavnu ravan pružanja zavojnice 12a, prvi krak 20a se pruža tako da ga karakteriše prvi ugao 26a gradijenta u odnosu na uzdužni smer 28a zavojnice 12a. Preciznije, pogled spreda je prikaz frontalnog smera 54a. Prvi krak 20a ima uzdužnu osu 110a. Uzdužna osa 110a prvog kraka 20a se pruža paralelno sa glavnim smerom 112a pružanja prvog kraka 20a. Na slici 3 zavojnica 12a je prikazana u pogledu spreda. Uzdužna osa 109a zavojnice 12a i uzdužna osa 110a prvog kraka 20a uključuju prvi ugao 26a gradijenta. Prvi krak 20a ima u ovom slučaju dužinu od približno 65 mm. Drugi krak 22a ima u ovom sučaju dužinu od približno 65 mm.

[0076] Slika 4 pokazuje deo zavojnice 12a koji obuhvata prvi krak 20a, drugi krak 22a i područje savijanja 24a u raznoraznim prikazima. Slika 4a ilustruje prikaz uzdužnog smera 28a zavojnice 12a. Slika 4b pokazuje prvi krak 20a, drugi krak 22a i područje 24a savijanja u poprečnom priakzu upravno na uzdužni smer 28a zavojnice 12a i glavnu ravan pružanja zavojnice 12a. Slika 4c ilustruje prikaz frontalnog smera 54a. Slika 4d pokazuje pogled iz perspektive. U poprečnom prikazu, područje 24a savijanja pruža se barem segmentno sa drugim uglom 30a gradijenta u odnosu na uzdužni smer 28a zavojnice 12a, koji se razlikuje od prvog ugla 26a gradijenta. U poprečnom prikazu područje 24a savijanja ima uzdužnu osu 114a. Uzdužna osa 114a područja 24a savijanja i uzdužna osa 109a zavojnice 12a uključuju drugi ugao 30a gradijenta.

[0077] Žica 18a je barem delimično napravljena od čelika visoke zatezne čvrstoće. Žica 18a je izvedena kao čelična žica visoke zatezne čvrstoće. Žica 18a ima zateznu čvrstoću R od najmanje 800 N mm<-2>. U ovom slučaju žica 18a ima zateznu čvrstoću od približno 1770 N mm<-2>. Naravno, kao što je pomenuto gore u tekstu, druge zatezne čvrstoće su takođe moguće, posebno jednake zatezne čvrtoće od više od 2200 N mm<-2>. Posebno je zamislivo da je žica napravljena od čelika visoke zatezne čvrstoće.

[0078] Drugi ugao 30a gradijenta se razlikuje od prvog ugla 26a gradijenta za barem 5°. Drugi ugao 30a gradijenta ima vrednost između 25° i 65°. Pored toga, prvi ugao 26a gradijenta je veći od 45°. U ovom slučaju prvi ugao 26a gradijenta je približno 60°. Povrh toga, u ovom slučaju drugi ugao 30a gradijenta je približno 45°. Drugi ugao 30a gradijenta je manji od prvog ugla 26a gradijenta.

[0079] U poprečnom prikazu, područje 24a savijanja prati barem segmentno najmanje prbiližno pravolinijski obris. U ovom slučaju veliki deo područja savijanja 24a sledi pravolinijsku konturu u poprečnom prikazu.

[0080] U poprečnom prikazu, zavojnica 12a prati najmanje segmentan i stepenovan obris. Stepenovani obris je koso stepenast.

[0081] Prvi krak 20a prati barem segmentno pravolinijski pravi obris. U ovom slučaju, prvi krak 20a sledi pravolinijsku konturu. Drugi krak 22a prati barem segmentno pravolinijski pravi obris. U ovom slučaju, drugi krak 22a prati pravolinijsku konturu. Prvi krak 20a i/ili drugi krak 22a su bez obrisa i/ili krivinu i/ili zakrivljenja. Područje 24a savijanja ima obris koji opisuje, u uzdužnom prikazu, paralelno na uzdužni smer 28a zavojnice 12a, krivinu od 180°. Na slici 4a zavojnica 12a je prikazana u uzdužnom prikazu.

[0082] Prvi krak 20a se pruža barem segmentno, specifično u potpunosti, u prvoj ravni i drugi krak 22a se pruža barem segmentno, posebno u potpunosti, u drugu ravan koja je paralelna sa prvom ravni. U uzdužnom prikazu, prvi krak 20a se pruža parelelno sa drugim krakom 22a.

[0083] Dodatna zavojnica 14a obuhvata dodatno područje 32a savijanja. Područje 24a savijanja i dodatno područje 32a savijanja su povezani. Područje 24a savijanja i dodatno područje 32a savijanja implementiraju spojnu tačku prve zavojnice 12a i dodatnu zavojnicu 14a.

[0084] Slika 5 pokazuje deo žičane mreže 10a, koji obuhvata područje 24a savijanja i dodatno područje 32a savijanja, u različitim pogledima. Slika 5a pokazuje prikaz uzdužnog smera 28a zavojnice 12a. Slika 5b pokazuje deo žičane mreže 10a u poprečnom prikazu upravno na uzdužni smer 28a zavojnice 12a u glavnoj ravni pružanja zavojnice 12a. Slika 5c pokazuje prikaz u prontalni smer 54a. Slika 5d pokazuje pogled iz perspektive.

[0085] Zavojnica 12a i dodatna zavojnica 14a se presecaju u blizini dodatnog područja 32a savijanja najmanje pretežno upravno. U poprečnom prikazu, područje 24a savijanja i dodatno područje 32a savijanja obuhvataju ugao 118a ukrštanja. Ugao 118a ukrštanja zavisi od drugog ugla 30a gradijenta i odgovarajuće je definisao dodatni drugi ugao gradijenta dodatne zavojnice 14a. U ovom slučaju, ugao 118a is 90° ukrštanja.

[0086] Za druge prve uglove gradijenta drugi ugao gradijenta od 45° je pogodno izabran na takav način da se u skladu s tim implementirane zavojnice ukrštaju upravno u spojne tačke i pomenute spojne tačke pogodno imaju visok mehanički kapacitet nosivosti opterećenja.

[0087] Slika 6 pokazuje zavojnicu 12a, koja se gleda u uzdužnom smeru 28a zavojnice 12a, u šematskom prikazu. Na slikama 1 do 5 zavojnica 12a, posebno područje savijanja 24a, je prikazano na prikazu koji je pojednostavljen u odnosu na prikaz sa slike 6. U uzdužnom prikazu paralelno sa uzdužnim smerom 28a zavojnice 12a, područje 24a savijanja obuhvata zonu 34a savijanja sa krivuljom savijanja i sa prvom prelaznom zonom 36a koja je spojena na prvi krak 20a ima prvu prelaznu krivulju koja se razlikuje od krivulje savijanja. Zona 34a savijanja je spojena na prvu prelaznu zonu 36a. Zona 34a savijanja i prva prelazna zona 36a su raspoređene direktno na bočnim stranama i posebno prelaze jednu u drugu. Zona 34a savijanja i prva prelazna zona 36a prelaze jedna u drugu u jednodelnoj primeni. Prve

2

prelazna zona 36a prelazi u prvi krak 20a. Prva prelazna zona 36a prelazi u prvi krak 20a u jednodelnoj primeni.

[0088] U uzdužnom prikazu, područje 24a savijanja obuhvata drugu prelaznu zonu 38a koja je spojena na drugi krak 22a i ima drugu prelaznu krivulju koja se razlikuje od krivulje savijanja. Druga prelazna zona 38a je spojena na zonu 34a savijanja u jednodelnoj primeni. Druga prelazna zona 38a se spaja u drugi krak 22a. Druga prelazna zona 38a je spojena na drugi krak 22a u jednodelnoj primeni. Zona 34a savijanja, prva prelazna zona 36a i druga prelazna zona 38a zajedno čine područje 24a savijanja.

[0089] Prva krivulja prelaza i druga krivulja prelaza su identične. Međutim je takođe zamislivo da su prva prelazna krivulja i druga prelazna krivulja međusobno drugačije, što omogućava da se napravi, na primer, žičana mreža sa prednjom stranom i zadnjom stranom, koje se razlikuju posebno u vezi sa za oprugu karakterističnim krivuljama i/ili karakteristikama deformacije.

[0090] U uzdužnom prikazu prva prelazna zona 36a i druga prelazna zona 38a su izvedene identično simetrično. Prva prelazna zona 36a i druga prelazna zona 38a su identične kao u ogledalu u odnosu na glavnu ravan pružanja žičane mreže 10a. Prva prelazna zona 36a i druga prelazna zona 38a su identične kao u ogledalu u odnosu na ravan koja se pruža centralno između ravni u kojoj se prvi krak 20a pruža i ravan u kojoj se drugi krak 22a se pruža koji je paralelan na ravan u kojoj se prvi krak 20a pruža, centralno se pruža ravan koja je paralelna na pomenute ravni.

[0091] Krivulja savijanja je veća od prve prelazne krivulje. Krivulja savijanja je veća od druge prelazne krivulje. Zona 34a savijanja sledi tok koji je u obliku kruga. U uzdužnom prikazu, zona 34a savijanja je savijena u obliku kružnog luka. U uzdužnom prikazu, zona 34a savijanja je savijena za manje od 180°. Zona 34a savijanja, prva prelazna zona 36a i druga prelazna zona 38a su, u uzdužnom prikau, sve savijene za 180°. U ovom slučaju, krivulja savijanja, posebno obris zone 34a savijanja, se spaja u prvoj prelaznoj krivulji, i posebno u obrisu prve prelazne zone 36a, kontinualno, posebno matematički kontinualno, posebno bez zakrivljenja. Pored toga, u ovom slučaju, krivulja savijanja, posebno obris zone 34a savijanja, se spaja u drugoj prelaznoj krivulji, i posebno u obrisu druge prelazne zone 38a, kontinualno, posebno matematički kontinualno, posebno bez zakrivljenja. Pored toga, u ovom slučaju prva prelazna krivulja, posebno tok prve prelazne zone 36a, se spaja u pravolinijski obris prvog kraka 20a neprekidno, posebno matematički neprekidno, posebno bez zakrivljenja. Pored toga, u ovom slučaju druga prelazna krivulja, posebno obris druge prelazne zone 38a, se spaja u pravolinijski obris drugog kraka 22a kontinualno, posebno matematički kontinualno, posebno bez zakrivljenja. Takođe se može zamisliti da su odgovarajući prelazi jesu izvedeni sa zakrivljenjem. Još se može zamisliti da prva prelazna krivulja i/druga prelazna krivulja nestaje, pri čemu posebno prva prelazna zona i/ili druga prelazna zona ima pravolinijski obris najmanje segmentno ili celim njenim nastavkom.

2

[0092] Slika 7 pokazuje uređaj 120a za ispitivanje savijanja za izvođenje testa obrnutog savijanja, u šematskom prikazu. Uređaj 120a za ispitivanje savijanja obuhvata stezne čeljusti 122a, 124a, koji se konfigurišu da bi se stegao uređaj za testiranje između njih. U prikazanom slučaju je deo 42a koji se ispituje žica 18a. Uređaj 120a za ispitivanje savijanja obuhvata polugu 128a za savijanje, koja se podupire na takav način koji je zakretan tamoamo. Poluga 128a savijanja obuhvata zahvatnik 130a, 132a za deo 42a za ispitivanje žice 18a. Uređaj 120a za ispitivanje savijanja obuhvata cilindar 40a za savijanje, oko kog se deo 42a za ispitivanje žice 18a savija u testu obrnutog savijanja. Uređaj 120a za ispitivanje savijanja obuhvata dodatni cilindar 126a za savijanje, koji je izveden identično sa cilindrom 40a za savijanje. Dodatni cilindar 126a za savijanje je postavljen naspram cilindra 40a za savijanje. U testu obrnutog savijanja poluga 128a za savijanje savija deo 42a za testiranje žice 18a naizmenično oko cilindra 40a za savijanje i dodatni cilindar 126a za savijanje za 90° prema opisanom redosledu. Ispitivanje obrnutog savijanja se obično izvodi sve dok deo 42a za ispitivanje žice 18a ne pukne, u svrhu ispitivanja kapaciteta nosivosti pod opterećenjem i/ili fleksibilnosti pomenutog dela 42a za testiranje te žice 18a.

[0093] Cilindar 40a za savijanje ima prečnik od maksimalno 2d, tj. ne više od dvostrukog prečnika d žice. U ovom slučaju, cilindar 40a za savijanje ima prečnik od 5 mm. Pogodno,prečnik cilindra za savijanje od 3,75 mm je izabran za prečnik žice od 2 mm. Pogodno, prečnik cilindra za savijanje od 5 mm je izabran za prečik žice od 3 mm. Pogodno, prečnik cilindra za savijanje od 7,5 mm je izabran za prečnik žice od 4 mm. Pogodno, prečnik cilindra za savijanje od 10 mm je izabran za prečnik žice od 5 mm.

[0094] Deo 42a za testiranje žice 18a ima u ovom slučaju dužinu od približno 85 mm. Pogodno, dužina dela koji se testira od približno 75 mm je izabran za prečnik žice od 2 mm. Pogodno, dužina dela koji se testira od približno 85 mm je izabrana za prečnik žice od 3 mm. Pogodno, dužina dela koji se testira od približno 100 mm je izabrana za prečnik žice od 4 mm. Pogodno, dužina dela koji se testira od približno 115 mm je izabran za prečnik žice od 5 mm. Poželjno, deo 42a za testiranje je isečen od žice 18a, posebno pre proizvodnje uzdužnog elementa 16a i/ili žičane mreže 10a.

[0095] U testu obrnutog savijanja oko cilindra 40a savijanja i posebno oko cilindra 126a za savijanje, žica 18a, prema opisanom redosledu deo 42a za testiranje žice 18a, je moguće saviti za najmanje 90° u suprotnim smerovima najmanje M puta bez pucanja, pri čemu je M moguće odrediti, ako je primenljivo zaokruživanjem, da bude C∙R<-0,5>∙d<-0,5>, i pri čemu je d prečnik žice 18a u mm, R je zatezna čvrstoća žice 18a u N mm<-2>i C je faktor od najmanje 400 N<0,5>mm<0,5>. Test obrnutog savijanja omogućava testiranje žice 18a, pored njene zatezne čvrstoće, takođe u vezi sa njenim karakteristikama savitljivosti, koje su relevantne i za proizvodnju žičane mreže 10a kao iza ponašanje deformacije žičane mreže 10a u nekoj instalaciji i posebno u slučaju udara. Ako je izabrana veća vrednost za C, moguće je izabrati žice koje imaju višu fleksibilnost, npr. za zahtevnije primene. C može, na primer, da bude

2

faktor od 500 N<0,5>mm<0,5>ili 750 N<0,5>mm<0,5>ili 1000 N<0,5>mm<0,5>ili 2000 N<0,5>mm<0,5>ili još veće. U ovom slučaju, gornja formula daje vrednost od

M’ = 400 N<0,5>mm<0,5>× (1770 N mm<2>)<-0,5>× (3 mm)<-0,5>= 5,4892.

[0096] U ovom slučaju, primena ove formule i onda zaokruživanje M’, daje kao rezultat da M ima vrednost od 5.

[0097] Uređaj 120a za testiranje savijanja definiše dužinu 133a savijanja. Dužina 133a savijanja je vertikalno rastojanje između najviše tačke cilindra 40a za savijanje i najniže tačke zahvatnika 130a, 132a. U ovom slučaju, dužina 133a savijanja je približno 35 mm. Pogodno dužina savijanja od približno 25 mm je izabrana za prečnik žice od 2 mm. Pogodno dužina savijanja od približno 35 mm je izabrana za prečnik žice od 3 mm. Pogodno dužina savijanja od približno 50 mm je izabrana za prečnik žice od 4 mm. Pogodno dužina savijanja od približno 75 mm je izabrana za prečnik žice od 5 mm.

[0098] Pomoću testa reverznog savijanja, pogodna žica 18a može da bude identifikovana pre proizvodnje žičane mreže 10a. Žica 18a je ovde identifikovana kao pogodna ako je deo 42a koji se testira od žice 18a moguće saviti tamo-amo oko cilindra 40a za savijanje i posebno oko dodatnog cilindra 126a za savijanje za najmanje 90° u suprotnim smerovima najmanje M puta bez pucanja.

[0099] Slika 8 pokazuje uređaj 134a za sabijanje u svrhu izvršavanja testa sabijanja, na šematskom prikazu. Uređaj 134a za sabijanje obuhvata dve suprotne paralelne ploče 48a, 50a, naime prvu ploču 48a i drugu ploču 50a. Ploče 48a, 50a su pokretne jedna prema drugoj i duž putanje 52a sabijanja. U ovom slučaju prva ploča 48a je pokretna prema drugoj ploči 50a. Pored toga, u ovom slučaju ploče 48a, 50a su pokretne jedna prema drugoj u testu sabijanja sa brzinom od približno 117 µm s-1. Pogodno, pre testa sabijanja prva ploča 48a i/ili druga ploča 50a je prva od svih poprečnih prema dovođenju u kontakt dela 42a koji se testira žice 18a, posebno sa prethodnim opterećenjem od približno 10 kN i/ili sa brzinom od približno 333 µm s<-1>, pri čemu druga prethodna opterećenja i/ili brzine, npr. razlikuju se za faktor 2, faktor 5, faktor 10, faktor 20, faktor 50, faktor 100, je takođe moguće zamisliti. Test sabijanja obuhvata sabijanje dela 46a koji se testira od zavojnice 12a. Deo 46a koji se testira zavojnice 12a je uzeti iz zavojnice 12a, u specifičnom isečku zavojnice 12a. Deo 46a koji se testira zavojnice 12a obuhvata, specifično precizno, pet krakova i četiri regiona savijanja. Zavojnica 12a ima poprečni nastavak 44a (poglavlje, takođe slika 4a). U ovom slučaju poprečni nastavak 44a je približno 12 mm. Poprečni nastavak 44a zavisi od geometrije regiona 24a savijanja. Poprečni nastavak 44a zavisi od krivulje savijanja, prva krivulja prelaza i druga krivulja prelaza. Bilo koji drugi poprečni nastavci, i njihove adaptacije nekoj primeni, su takođe mogući. Na primer, manji poprečni nastavci mogu da se primene ako žičana mreža ima malu debjinu je neophodno, npr. poprečni nastavak od maksimalno 10 mm ili maksimalno 7 mm. Veća poprečna produženja su takođe zamisliva, npr, poprečno produženje od više od 15 mm ili više od 25 mm ili više od 40 mm ili još više. Posebno je

2

zamislivo, u slučaju većih prečnika uzdužnih elemenata, da se izaberu odgovarajuća veća poprečna produženja. Međutim, blisko savijene žičane mreže je takođe moguće zamisliti, one imaju mali poprečni nastavak u isto vreme kao i veći prečnik od odgovarajućeg podužnog elementa. U svrhu ostvarenja male debljine mreže, moguće je zamisliti da se prvi region savijanja i drugi region savijanja ukrštaju uključujući mali ugao, pri čemu, posebno odgovarajući drugi ugao gradijenta ima vrednost koja je značajno ispod 45°, npr.30° ili 20° ili čak manje. Takođe je moguće zamisliti da se prvi region savijanja i drugi region savijanja ukrštaju uključujući veliki ugao, pri čemu odgovarajući drugi ugao gradijenta ima vrdnost koja je značajno iznad 45°, npr. ugao od 60° ili 70° ili još više, kao rezultat čegaje posebno žičanu mrežu moguće ostvariti što se odlikuje većom debljinom i usko implementiranim spojnim tačkama između zavojnica.

[0100] Slika 9 pokazuje za oprugu karakterističnu krivulju 56a dela 46a koji se testira te zavojnice 12a u testu sabijanja na šematskom dijagramu 58a sile putanje sabijanja. Dijagram 58a sile putanje sabijanja obuhvata osu 136a putanje sabijanja, na kojoj je pozicija ploča 48a, 50a, posebno prve ploče 48a, označena duž putanje 52a sabijanja. Dijagram 58a sile putanje sabijanja obuhvata osu 138a sile, na kojoj je sila sabijanja koja nastaje u testu sabijanja označena u odgovarajućoj tački putanje 52a sabijanja. Uređaj 134a za sabijanje je konfigurisan da odredi za oprugu karakterističnu krivulju 56a prema dijagramu 58a sile putanje sabijanja. Deo 46a za testiranje zavojnice 12a, uzet iz zavojnice 12a, pokazuje da je test sabijanja između paralelnih ploča 48a, 50a – test sabijanja obuhvata sabijanje preko pomeranja ploča 48a, 50a duž putanje 52a sabijanja paralelno sa frontalnim smerom 54a zavojnice 12a – za oprugu karakteristična krivulja 56a, koja u dijagramu 58a sile putanje sabijanja ima prvu delimičnu karakterističnu krivulju 60a počevši od početka putanje 52a sabijanja i teče barem približno linearno, sa prvim gradijentom. U ovom slučaju prva delimična karakteristična krivulja 60a se proteže linearno.

[0101] Putanja 52a pritiskanja ovde počinje sa pločama 48a, 50a koje dodiruju deo 46a za testiranje te zavojnice 12a, pri čemu još uvek nikakava sila sabijanja ne deluje na deo 46a za testiranje zavojnice 12a. Putanja 52a pritiskanja se zatim nastavlja sve do tačke u kojoj je deo 46a za testiranje te zavojnice 12a spljošten. Specifično, putanja 52a pritiskanja se pruža preko rastojanja koje je približno ekvivalentno razlici između poprečnog nastavka 44a i prečnika d žice. Specifično, deo 46a za testiranje te zavojnice 12a je spljošten u testu pritiskanja barem u većoj meri sve do prečnika d žice.

[0102] Prva delimična karakteristična krivulja 60a se pruža preko opsega 66a vrednosti putanje sabijanja, koji je ekvivalentan najmanje četvrtini poprečnog nastavka 44a zavojnice 12a.

[0103] Prvu delimičnu karakterističnu krivulju 60a direktno prati druga delimična karakteristična krivulja 62a koja se pruža približno linearno. Druga delimična karakteristična krivulja 62a ima drugi gradijent, koji je veći od prvog gradijenta. Drugi gradijent nije veći od

2

četiri puta u odnosu na veličinu prvog gradijenta. U ovom slučaju drugi gradijent je približno dvostruko veći u odnosu na prvi gradijent. Međutim, drugi činioci između prvog gradijenta i drugog gradijenta su takođe zamislivi, npr.1,1 ili 1,5 ili 2,5 ili 3 ili 3,5 ili slično.

[0104] Za oprugu karakteristična krivulja 56a ima zakrivljenje 70a u prelaznom području 68a između prve delimične karakteristične krivulje 60a i druge delimične karakteristične krivulje 62a. Zakrivljenje 70a preskoku sličnoj promeni gradijenta te za oprugu karakteristične krivulje 56a od prvog gradijenta do drugog gradijenta.

[0105] Druga delimična karakteristična krivulja 62a se pruža preko opsega 72a vrednosti putanje sabijanja, koji odgovara najmanje petini poprečnog nastavka 44a zavojnice 12a.

[0106] Drugu delimičnu karakterističnu krivulju 62a prati konveksno zakrviljena treća delimična karakteristična krivulja 64a. Treća delimična karakteristična krivulja 64a ima kontinualno povećanje gradijenta. Prelaz između druge delimične karakteristične krivulje 62a i treće karakteristične 64a je bez zakrivljenja. Drugi gradijent se kontinualno spaja u gradijent treće delimične karakteristične krivulje 64a. U prelaznoj tački 116a između druge delimične karakteristične krivulje 62a i treće delimične karakteristične krivulje 64a, gradijent treće delimične karakteristične krivulje 64a odgovara drugom gradijentu.

[0107] Slika 10 pokazuje uređaj 74a za savijanje za proizvodnju žičane mreže 10a, u prikazu iz perspektive. Slika 11 pokazuje prostor 140a za savijanje uređaja 74a za savijanje u prvom radnom stanju, u prikazu iz perspektive. Slika 12 pokazuje prostor 140a za savijanje u drugom radnom stanju, u prikazu iz perspektive. Uređaj 74a za savijanje je konfigurisan za proizvodnju za žičanu mrežu 10a. Uređaj 74a za savijanje je konfigurisan za proizvodnju zavojnice 12a. Uređaj 74a za savijanje je konfigurisan za savijanje zavojnice 12a prema geometriji zavojnice 12a, specifično za krake 20a, 22a i područje 24a savijanja zavojnice 12a. Uređaj 74a za savijanje je konfigurisan za proizvodnju žičane mreže 10a, odnosno zavojnice 12a, od odlivka 76a zavojnice. Odlivak 76a zavojnice je ovde implementiran uzdužnim elementom 16a u nesavijenom stanju. U ovom slučaju žica 18a implementira odlivak 76a zavojnice. Međutim, zamislivo je i da je odlivak zavojnice implementiran kao žičani snop i/ili žičana licna i/ili žičano uže i/ili drugi tip uzdužnog elementa. Uređaj 74a za savijanje je konfigurisan da se proizvede zavojnica 12a savijanjem odlivka 76a zavojnice.

[0108] Uređaj 74a za savijanje obuhvata jedinicu 78a za savijanje. Jedinica 78a za savijanje obuhvata vreteno 80a za savijanje kao i sto 82a za savijanje. Sto 82a za savijanje je konfigurisan za savijanje odlivka 76a zavojnice oko vretena 80a za savijanje. Sto 82a za savijanje poduprt na način potpuno zaokružuje vreteno 80a za savijanje. Za proizvodnju, sto 82a za savijanje se proteže oko vretena 80a za savijanje kontinualno u smeru 142a kruženja. Vreteno 80a za savijanje ima uzdužnu osu 144a. Uzdužna osa 144a vretena 80a za savijanje se pruža paralelno na glavni smer 94a pružanja vretena 80a za savijanje.

[0109] Uređaj 74a za savijanje obuhvata dovodnu jedinicu 84a, koja je konfigurisana za dovod prema napred odlivka 76a zavojnice u smeru 88a dovoda duž dovodne ose 86a. Dovodna osa 86a je raspoređena paralelno na smer 88a dovoda. Smer 88a dovoda se pruža paralelno na glavni smer pružanja odlivka 76a zavojnice. Dovodna osa 86a i uzdužna osa 144a vretena 80a za savijanje uključuju ugao koji je barem pretežno i posebno tačno ekvivalentan prvom uglu 26a gradijenta. Prvi ugao 26a gradijenta je podesiv tako što se podešava dovodna osa 86a u odnosu na uzdužnu osu 144a vretena 80a za savijanje.

[0110] Uređaj 74a za savijanje obuhvata jedinicu 90a za podešavanje geometrije, koja je konfigurisana da podesi geometriju zavojnice 12a. Jedinica 90a za podešavanje geometrije je konfigurisana da podesi dužinu prvog kraka 20a i drugog kraka 22a. Jedinica 90a za podešavanje geometrije je konfigurisana da podesi poprečni nastavak 44a zavojnice 12a. Jedinica za podešavanje 90a geometrije je konfigurisana da podesi prvi ugao 26a gradijenta. Jedinica za podešavanje 90a geometrije je konfigurisana da podesi drugi ugao 30a gradijenta. Jedinica 90a za podešavanje geometrije je konfigurisana da podesi krivulju za savijanje. Jedinica 90a za podešavanje geometrije je konfigurisana da podesi prvu prelaznu krivulju. Jedinica za podešavanje 90a geometrije je konfigurisana da podesi drugu prelaznu krivulju. Jedinica 90a za podešavanje geometrije je konfigurisana da podesi geometriju područja 24a za savijanje, naročito zona 34a za savijanje, naročito prve prelazne zone 36a i naročito druge prelazne zone 38a. Jedinica 90a za podešavanje geometrije obuhvata orijentacioni element 146a za podešavanje ugla između dovodne ose 86a i uzdužne ose 144a vretena 80a za savijanje. Orijentacioni element 146a je izveden kao izdužena rupa.

[0111] Tokom proizvodnje odlivak 76a zavojnice se dovodi prema napred ponovoljeno. Posle izvršenog dovoda prema napred, jedinica 78a za savijanje, posebno sto 82a za savijanje, prema odgovarajućem redosledu savija odlivak 76a zavojnice oko vretena 80a za savijanje da bi se generisalo područje 24a za savijanje proizvedene zavojnice 12a. Prečnik vretena 80a za savijanje ovde definiše krivulju za savijanje zone 34a za savijanje i barem delimično definiše poprečni nastavak 44a zavojnice 12a. Specifično, prečnik vretena 80a za savijanje definiše unutrašnji prečnik regiona 24a za savijanje.

[0112] Jedinica 90a za podešavanje geometrije obuhvata jedinicu 92a za poprečni hod, koja je konfigurisana za promenu položaja stola 82a za savijanje odnosu na dovodnu osu 86a, duž glavnog smera 94a pružanja vretena 80a za savijanje periodično i na način sinhronizivan cirkulaciji stola 82a za savijanje oko vretena 80a za savijanje. U ovom slučaju jedinica 92a za poprečni hod obuhvata prenosni element 148a, koji prenosi odlivak 76a zavojnice na sto 82a za savijanje. Prenosni element 148a je izveden kao vodeći sto 150a sa vodećim valjcima 152a, 154a. Prenosni element 148a je oslonjen izmestivo, u odnosu na sto 82a za savijanje, u smeru 156a poprečnog hoda i suprotno pomenutom smeru 156a poprečnog hoda. Smer 156a poprečnog hoda se proteže paralelno na glavni smer 94a

1

pružanja vretena 80a za savijanje. Jedinica 90a za podešavanje geometrije je konfigurisana za podešavanje maksimalnog poprečnog hoda 160a. Prenosni element 148a je izmestiv, za makismalni poprečni hod 160a, paralelno na smer 156a poprečnog hoda.

[0113] Jedinica 92a za poprečni hod obuhvata spojni element 162a koji mehanički spaja pomeranje prenosnog elementa 148a na kruženje stola 82a za savijanje oko vretena 80a za savijanje. U ovom slučaju spojni element 162a je pogon poluge mehaničko spajanje prenosnog elementa 148a na zajednički pogon (nije prikazano) uređaja 74a za savijanje. Tokom kruženja stola 82a za savijanje oko vretena za savijanje 80a, element 148a prenosa je skrenut, paralelno na smer 156a poprečnog hoda, izvan početne pozicije i dalje od stola 82a za savijanje. Posebno je pogodno, u ovom kruženju stola 82a za savijanje, prenosni element 148a se zatim pomera nazad u svoj početni položaj. Preciznije, jedinica 92a za poprečni hod je konfigurisana da obezbedi region savijanja koji je generisan savijanjem sa drugim uglom 30a gradijenta. Preciznije, jedinica 92a za poprečni hod je konfigurisana da generiše podesiv maksimalni poprečni hod 160a. Putem maksimalnog poprečnog hoda 160a je podesiv drugi ugao 30a gradijenta. Maksimalni poprečni hod 160a omogućava generisanje drugog ugla 30a gradijenta, koji se razlikuje od prvog ugla 26a gradijenta, posebno putem odlivka 76a zavojnice koji je bočno pomaknut pri savijanju područja savijanja oko vretena 80a za savijanje.

[0114] U ovom slučaju se pogoni vreteno 80a za savijanje. Vreteno 80a za savijanje se podupire obrtno oko svoje uzdužne ose 144a. Vreteno 80a za savijanje je spojeno sa deljenim pogonom uređaja 74a za savijanje preko remena 164a. Vreteno 80a za savijanje je izvedeno podesivo. Jedinica 78a za savijanje može da se napuni sa vretenima za savijanje različitih prečnika.

[0115] Jedinica 90a za podešavanje geometrije obuhvata graničnu jedinicu 96a sa najmanje jednim graničnim elementom 98a koji definiše maksimalni položaj pomaka za odlivak 76a zavojnice. U jedinici za pomak odlivak 76a zavojnice je moguće pomeriti prema napred pomoću jedinice 84a za pomak maksimalno najviše do maksimalnog položaja pomaka. Pre nego što se savije oko vretena 80a za savijanje pomoću stola 82a za savijanje, odlivak 76a zavojnice se smešta u maksimalni položaj pomaka. U maksimalnom položaju pomaka, odlivak 76a zavojnice dodiruje granični element 98a sa najskorije savijenim područjem 166a savijanja te zavojnice 12a. Prvo radno stanje prikaznao na slici 11 odgovara situaciji direktno pre savijanja odlivka 76a zavojnice oko vretena 80a za savijanje. U prvom radnom stanju, odlivak 76a zavojnice je u maksimalnom položaju pomaka. Drugo radno stanje prikazano na slici 12 odgovara situaciji tokom savijanja odlivka 76a zavojnice oko vretena 80a za savijanje. Sto 82a za savijanje je u drugom pomaku radnog stanja, duž smera 142a kruženja, u odnosu na njegov položaj u prvom radnom stanju.

2

[0116] Granični element 98a je oslonjen na način da potpuno kruži oko vretena 80a za savijanje. Za proizvodnju, granični element 98a neprekidno kruži oko vretena 80a za savijanje u smeru 142a kruženja.

[0117] Pri kruženju stola 82a za savijanje oko vretena 80a za savijanje, pozicija stola 82a za savijanje u odnosu na granični element 98a je promenljiva. Sto 82a za savijanje je oslonjen zakretno oko zakretne ose 102a koja, tokom kruženja stola 82a za savijanje oko vretena 80a za savijanje, sama kruži oko vretena 80a za savijanje, posebno u smeru 142a kruženja. Pri proizvodnji, zakretna osa 102a se pomera na kružnoj putanje 168a (uporedi. slika 13). Pri proizvodnji, zakretna osa 102a se pomera sa konstantnom ugaonom brzinom. Tokom savijanja sto 82a za savijanje i granični element 98a kruže oko vretena 80a za savijanje sa ekvivalentnim brzinama. Posle savijanja, sto 82a za savijanje se zakreće oko zakretne ose 102a, kao rezultat toga se definiše maksimalni ugao savijanja. Zatim, posebno tokom pomaka odlivka 76a zavojnice, sto 82a za savijanje se zakreće unazad oko zakretne ose 102a. U prvom radnom stanju granični element 98a leži na stolu 82a za zakretanje.

[0118] Granični element 98a obuhvata konkavno zakrivljenu graničnu površinu 100a. U smeru 142a kruženja, granična površina 100a je zakrivljena u obliku kružnog luka u skladu s tim. Granična površina 100a je pored toga zakrivljena u obliku kružnog luka upravno na krivulju u smeru 142a kruženja. Poluprečnik krivulje, koji je upravan na smer 142a kruženja, barem većim delom odgovara poluprečniku krivulje područja 24a savijanja. Ako je maksimalna pozicija pomaka, najskorije savijeno područje 166a savijanja dodiruje graničnu površinu 100a, čija krivulja oko najskorije savijenog područja 166a savijanja jeste u obliku kružnog luka.

[0119] U radnom stanju dovoda prema napred, u kom se izvodi dovod prema napred odlivka 76a zavojnice, pozicija graničnog element 98a u odnosu na dovodnu osu 86a jeste promenljiva. U radnom stanju dovoda prema napred, posebno prateći odlivak 76a zavojnice koji dodiruje granični element 98a i pošto je tako, specifično, u maksimalnoj poziciji pomaka, granični element 98a pomera duž najskorije savijenog područja 166a savijanja u smeru 142a kruženja.

[0120] Jedinica 78a za savijanje je konfigurisana za savijanje odlivka zavojnice sa najmnje jednom žicom napravljenom od čelika visoke zatezne čvrtoće. U ovom slučaju odlivak 76a zavojnice je moguće saviti pomoću jedinice 78a za savijanje. Jedinica 78a za savijanje je dodatno konfigurisana za savijanje odlivaka zavojnice implementiranih od različitih uzdužnih elemenata, npr. žičanih licni, žičane užadi, žičanih snopova ili sličnog, kao i pojedinačne žice, odnosno naročito onih što imaju različite prečnike i/ili zatezne čvrstoće, u zavojnice. Pored toga, uređaj 74a za savijanje je konfigurisan za proizvodnju žičane mreže, posebno žičane mreže 10a, od odgovarajuće savijenih zavojnica.

[0121] Jedinica za savijanje je konfigurisana za saijanje odlivka 76a zavojnice u pojedinačnom kruženju, posebno od svakog kruženja, stola 82a za savijanje oko vretena 80a za savijanje za više od 180°. Ugao savijanja je ovde definisan tačkom u vremenu zakretanja stola 82a za savijanje oko zakretne ose 102a. Jedinica 78a za savijanje je konfigurisana da prekomerno savije odlivak 76a zavojnice, naročito da bi se kompenzovalo za ponovno savijanje odlivka 76a zavojnice posle savijanja, usled visokog stepena tvrdoće. Jedinica 78a za savijanje je konfigurisana da omogući područje 24a savijanja sa ukupnim uglom od precizno 180°, što omogućava da se zavojnica 12a proizvede sopstvenim pravolinijskim produžavanjem.

[0122] Jedinica 90a za geometrijsko podešavanje obuhvata jedinicu 104a za držanje sa elementom 106a za držanje koji, tokom savijanja oko vretena 80a za savijanje, barem delimično fiksira zavojnicu 12a, gledano iz vretena 80a za savijanje, iza stola 82a za savijanje. Element 106a za držanje delimično spreže oko zavojnice 12a. Element 106a za držanje je izveden u obliku viljuške. Tokom savijanja odlivka 76a zavojnice oko vretena 80a za savijanje, pri čemu je zavojnica 12a istovremeno rotirana u smeru 142a okretanja, element 106a za držanje jeste potpora zavojnici 12a.

[0123] Element 106a za držanje je oslonjen na način da potpuno kruži oko vretena 80a za savijanje. Element 106a za držanje je oslonjen zakretno oko zakretne ose 108a, koja sama po sebi kruži oko vretena 80a za savijanje tokom kruženja elementa 106a za držanje oko vretena 80a za savijanje. Element 106a za držanje je oslonjen na sto 82a za savijanje. Zakretna osa 108a elementa 106a za držanje je identična sa zakretnom osom 102a stola 82a za savijanje. Zakretna osa 108a se pruža kroz potpornu osovinicu 170a na koju se oslanja element 106a za držanje na stolu 82a za savijanje. Za kruženje elementa 106a za držanje oko vretena 80a za savijanje, položaj elementa 106a za držanje u odnosu na sto 82a za savijanje je promenljiv. Posle savijanja element 106a za držanje se zakreće dalje od zavojnice 12a i pomera se unazad u početni položaj ispod zavojnice 12a. Zatim se element 106a za držanje spreže oko zavojnice tako što se spreže oko zavojnice 12a u blizinu drugog kraka nego ranije.

[0124] Slika 13 pokazuje žlebljene vodeće veze 172a, 174a stola 82a za savijanje i elementa 106a za držanje, u šematskom bočnom prikazu. Prva žlebljena vodeća veza 172a realizuje zakretanje stola 82a za savijanje oko zakretne ose 102a za kruženje stola 82a za savijanje oko vretena 80a za savijanje. Druga žlebljena vodeća veza 174a realizuje zakretanje elementa 106a za držanje oko zakretne ose 108a elementa 106a za držanje za kruženje elementa 106a za držanje oko vretena 80a za savijanje.

[0125] Slika 14 pokazuje šematski dijagram toka postupka za proizvodnju žičane mreže 10a. U prvom koraku 176a postupka, deo 42a koji se testira te žice 18a se uzima iz uzdužnog elementa 16a i, izvođenjem već opisanog testa obrnutog savijanja, žica 18a se identifikuje kao pogodna. S tim u skladu, nepogodna žica ne bi bila korišćena u nastavku. U drugom koraku 178a postupka, žičana mreža 10a je proizvedena iz uzdužnog elementa 16a sa žicom 18a identifikovanom kao pogodnom. Žičana mreža 10a je proizvedena

4

savijanjem, pri čemu je proizvedena zavojnica 12a. U drugom koraku 178a postupka, zavojnica 12a je proizvedena preko uređaja 74a za savijanje. U trećem koraku 180a postupka, deo 46a za testiranje zavojnice 12a je uzet iz zavojnice 12a i testira se preko već opisanog testa sabijanja. Treći korak 180a postupka može da bude izvršen posle kratkog testa proizvodnje dela koji se testira od žičane mreže 10a i/ili u svrhu kontrole kvaliteta.

[0126] Opisane korake 176a, 178a, 180a postupka moguće je izvesti nezavisno jedne od drugih. Takođe je, na primer, zamislivo da se preradi žica ili odgovarajući uzdužni element, koji je identifikovan kao pogodan putem testa obrnutog ispitivanja, da bi se primenila žičana mreža na drugačiji način. Još je zamislivo da proizvodnja preko uređaja za savijanje žičane rmeže ne obuhvata žicu koja pokazuje opisano ponašanje u testu obrnutog savijanja i/ili u testu sabijanja. Pored toga postupak proizvodnje je moguće zamisliti za žičanu mrežu koje posebno pokazuje opisano ponašanje u testu sabijanja. U suštini je zamislivo da se proizvede žičana mreža koja ima jednu ili više karakteristika opisanih pomoću noža za preplitanje i/ili pomoću stola za savijanje koji je tamo-amo zakretan i/ili pomoću drugog pogodnog uređaja za proizvodnju.

[0127] Slike 15 do 25 pokazuju još devet priemra izvođenja ovog pronalaska. Sledeći opis i slike su ograničeni uglavnom na razlike između primera izvođenja pri čemu, kada je reč o identično nanznačenim strukturnim komponentama, posebno što se tiče strukturnih komponenata sa istim referentnim brojevima, može da se odnosi u osnovi na slike i/ili opis drugih primera izvođenja, posebno na slike 1 do 14. U svrhu razlikovanja primera izvođenja, referentnim brojevima dodato je slovo iz primera izvođenja na slikama 1 do 14. U primerima izvođenja sa slika 15 do 25, zamenjeno je slovo slovima b do j.

[0128] Slika 15 pokazuje drugu žičanu mrežu 10b na šematskom prikazu prednjeg dela. Druga žičana mreža 10b obuhvata više zavojnica 12b, koje su međusobno isprepletene i najmanje jedna zavojnica 12b od njih je proizvedena od uzdužnog elementa 16b sa žicom 18b. Uzdužni element 16b je u ovom slučaju izveden kao žičani snop sa žicom 18b. Zavojnica 12b obuhvata prvi krak 20b, drugi krak 22b i područje 24b savijanja koji povezuje prvi krak 20b i drugi krak 22b. U prikazu spreda upravno na glavnu ravan pružanja zavojnice 12b, prvi krak 20b se pruža sa prvim uglom 26b gradijenta u odnosu na upravni smer 28b zavojnice 12b.

[0129] Slika 16 pokazuje područje 24b savijanja zavojnice 12b u poprečnom prikazu paralelno na glavnu ravan pružanja zavojnice 12b i upravno na uzdužni smer 28b zavojnice 12b. U poprečnom prikazu područje 24b savijanja barem se segmentno pruža sa drugim uglom 30b gradijenta u odnosu na uzdužni smer 28b zavojnice 12b, koji se razlikuje od prvog ugla 26b gradijenta.

[0130] U ovom slučaju prvi ugao 26b gradijenta je manji od 45°. Prvi ugao 26b gradijenta je približno 30°. Usled malog prvog ugla 26b gradijenta, druga žičana mreža 10b se odlikuje širokim mrežama. Druga žičana mreža 10b je konfigurisana da bude raširena poprečno na padinu, na takav način da je moguće postaviti drugu žičanu mrežu 10b poprečno na padinu bez prekida na većem rastojanju. Paralelno na padinu, visina takve instalacije je dakle ekvivalentna širini druge žičane mreže 10b, odnosno dužini zavojnice 12b.

[0131] Drugi ugao 30b gradijenta je manji od prvog ugla 26b gradijenta. U ovom slučaju drugi ugao 30b gradijenta je približno 45°.

[0132] Slika 17 pokazuje treću žičanu mrežu 10c na šematskom prikazu prednjeg dela. Treća žičana mreža 10c obuhvata više zavojnica 12c, koje su međusobno isprepletene i najmanje jedna zavojnica 12c od njih je proizvedena od uzdužnog elementa 16c sa žicom 18c. Uzdužni element 16c je u ovom slučaju izveden kao žičana licna sa žicom 18c. Uzdužni element 16c obuvhata više žica 18c koje su obavijene jedna oko druge i izvedene su identično. Zavojnica 12c obuhvata prvi krak 20c, drugi krak 22c i područje 24c savijanja koji povezuje prvi krak 20c i drugi krak 22c. U prikazu spreda upravno na glavnu ravan pružanja zavojnice 12c, prvi krak 20c se pruža sa prvim uglom 26c gradijenta u odnosu na upravni smer 28c zavojnice 12c.

[0133] Slika 18 pokazuje područje 24c savijanja zavojnice 12c u poprečnom prikazu paralelno na glavnu ravan pružanja zavojnice 12c i upravno na uzdužni smer 28c zavojnice 12c. U poprečnom prikazu područja 24c savijanja barem se segmentno pruža sa drugim uglom 30c gradijenta u odnosu na uzdužni smer 28c zavojnice 12c, koji se razlikuje od prvog ugla 26c gradijenta.

[0134] U ovom slučaju prvi ugao 26c gradijenta je veći od 45°. Prvi ugao 26c gradijenta je približno 75°. Usled velikog prvog ugla 26c gradijenta, treću žičanu mrežu 10c karakterišu uske mreže. Žičana mreža 10c ima dakle visoku zateznu čvrstoću u uzdužnom smeru mreža. Žičanu mrežu 10c je još lakše raširiti u poprečnom smeru mreža nego u uzdužnom smeru.

[0135] Drugi ugao 30c gradijenta je manji od prvog ugla 26c gradijenta. U ovom slučaju drugi ugao 30c gradijenta je približno 45°.

[0136] Slika 19 pokazuje zavojnicu 12d četvrte žičane mreže, gledano u uzdužnom smeru zavojnice 12d, na šematskom prikazu. Zavojnica 12d je proizvedena u uzdužnom elementu 16d sa najmanje jednom žicom 18d. Zavojnica 12d obuhvata prvi krak 20d, drugi krak 22d i područje 24d savijanja koje povezuje prvi krak 20d i drugi krak 22d. U uzdužnom prikazu paralelno na uzdužni smer 28d zavojnice 12d, područje 24d savijanja obuhvata zonu 34d savijanja sa krivuljom savijanja. U uzdužnom prikazu područje 24d savijanja još obuvhata prvu prelaznu zonu 36d, koja je spojena na prvi kraj 20d, sa prvom prelaznom krivuljom koja se razlikuje od krivulje savijanja. Pored toga, u uzdužnom pogledu područje 24d savijanja obuhvata drugu prelaznu zonu 38d, koja je priključena na drugi krak 22d, sa drugom krivuljom prelaza.

[0137] Prvi krak 20d karakteriše zakrviljeni obris. Prvi krak 20d je bez pravolinijskog obrisa. Zona 34d savijanja je zakrivljena u obliku kružnog luka. Prva krivulja prelaza i druga krivulja prelaza su identične.

[0138] Slika 20 pokazuje zavojnicu 12e pete žičane mreže, gledano u uzdužnom smeru zavojnice 12e, na šematskom prikazu. Zavojnica 12e je proizvedena u uzdužnom elementu 16e sa najmanje jednom žicom 18e. Zavojnicu 12e karakteriše prvi krak 20e, drugi krak 22e i područje 24e savijanja koje povezuje prvi krak 20e i drugi krak 22e. U uzdužnom prikazu, područje 24e savijanja obuhvata zonu 34e savijanja sa krivuljom savijanja. Pored toga, u uzdužnom prikazu paralelno sa uzdužnim smerom 28e zavojnice 12e, područje 24e savijanja obuhvata prvu prelaznu zonu 36e, koja je spojena na prvi krak 20e, sa prvom prelaznom krivuljom drugačijom od krivulje savijanja. Pored toga, u uzdužnom pogledu područje 24e savijanja obuhvata drugu prelaznu zonu 38e, koja je priključena na drugi krak 22e, sa drugom krivuljom prelaza.

[0139] Prva prelazna zona 36e segmentno sledi pravolinijski obris. Prva prelazna zona 36e implementira deo prvog kraka 20e. U ovom slučaju prva prelazna zona 36e implementira polovinu prvog kraka 20e. Prva prelazna zona 36e kontinualno prelazi u prvi krak 20e. Analogno, druga prelazna zona 38e implementira polovinu drugog kraka 22e.

[0140] Slika 21 pokazuje za oprugu karakterističnu krivulju 56f dela koji se testira zavojnice od šeste žičane mreže, u šematskom dijagramu 58f sile putanje sabijanja. Napravljena je za oprugu karakteristična krivulja 56f, analogno krivulji 56a karakterističnoj za oprugu u primeru izvođenja sa slika 1 do 14, pritiskom na deo za ispitivanje zavojnice duž putanje pritiskanja. Šesta žičana mreža se proizvodi od čelične žice visoke zatezne čvrstoće sa prečnikom žice od 2 mm. Šesta žičana mreža se odlikuje dužinom kraka od približno 65 mm.

[0141] Za oprugu karakteristična krivulja 56f obuhvata, polazeći od početka putanje pritiskanja, prvu delimičnu karakterističnu krivulju 60f koja se pruža približno linearno i ima prvi gradijent. Prva delimična karakteristična krivulja 60f prati drugu delimičnu karakterističnu krivulju 62f koja se pruža približno linearno i ima drugi gradijent, koji je veći od prvog gradijenta. U prelaznom području 68f između prve delimične karakteristične krivulje 60f i druge delimične karakteristične krivulje 62f, za oprugu karakteristična krivulja 56f ima zakrivljenje 70f.

[0142] Drugu delimičnu karakterističnu krivulju 62f prati konveksno zakrviljena treća delimična karakteristična krivulja 64f. Prelaz između druge delimične krarakteristične krivulje 62f i treće delimične karakteristične krivulje 64f nema zakrivljenje.

[0143] Slika 22 pokazuje za oprugu karakterističnu krivulju 56g dela koji se testira zavojnice od sedme žičane mreže, u šematskom dijagramu 58g sile putanje sabijanja. Dobijena je krivulja 56g karakteristična za oprugu, analogno krivulji 56a karakterističnoj za oprugu u primeru izvođenja sa slika 1 do 14, pritiskom na deo za testiranje zavojnice duž putanje pritiskanja. Sedma žičana mreža se proizvodi od čelične žice visoke zatezne čvrstoće sa prečnikom žice od 2 mm. Sedma čelična mreža ima dužinu kraka od približno 45 mm.

[0144] Za oprugu karakteristična krivulja 56g obuhvata, polazeći od početka putanje pritiskanja, prvu delimičnu karakterističnu krivulju 60g koja se pruža približno linearno i ima prvi gradijent. Prva delimična karakteristična krivulja 60g prati drugu delimičnu karakterističnu krivulju 62g, koja se pruža približno linearno i ima drugi gradijent koji je veći od prvog gradijenta. U prelaznom regionu 68g između prve delimične karakteristične krivulje 60g i druge delimične karakteristične krivulje 62g, za oprugu karakteristična krivulja 56g ima zakrivljenje 70g.

[0145] Drugu delimičnu karakterističnu krivulju 62g prati konveksno zakrviljena treća delimična karakteristična krivulja 64g. Prelaz između druge delimične krarakteristične krivulje 62g i treće delimične karakteristične krivulje 64g nema zakrivljenje.

[0146] Slika 23 pokazuje za oprugu karakterističnu krivulju 56h dela koji se testira zavojnice od osme žičane mreže, u šematskom dijagramu 58h sile putanje sabijanja.

[0147] Dobijena je za oprugu karakteristična krivulja 56h, analogno krivulji 56a karakterističnoj za oprugu u primeru izvođenja sa slika 1 do 14, pritiskom na deo za ispitivanje zavojnice duž putanje pritiskanja. Osma žičana mreža se proizvodi od čelične žice visoke zatezne čvrstoće sa prečnikom žice od 3 mm. Osma žičana mreža se odlikuje dužinom kraka od približno 65 mm.

[0148] Polazeći od početka putanje sabijanja, za oprugu karakteristična krivulja 56h obuhvata prvu delimičnu karakterističnu krivulju 60h koja se pruža približno linearno sa prvim gradijentom. Prva delimična karakteristična krivulja 60h prati drugu delimičnu karakterističnu krivulju 62h koja se pruža približno linearno sa drugim gradijentom, koji je veći od prvog gradijenta. U prelaznom regionu 68h između prve delimične karakteristične krivulje 60h i druge delimične karakteristične krivulje 62h, za oprugu karakteristična krivulja 56h ima zakrivljenje 70h.

[0149] Drugu delimičnu karakterističnu krivulju 62h prati konveksno zakrviljena treća delimična karakteristična krivulja 64h. Prelaz između druge delimične krarakteristične krivulje 62h i treće delimične karakteristične krivulje 64h nema zakrivljenje.

[0150] Slika 24 pokazuje za oprugu karakterističnu krivulju 56i dela za ispitivanje zavojnice od devete žičane mreže, u šematskom dijagramu 58i sile putanje sabijanja. Dobijena je za oprugu karakteristična krivulja 56i, analogno krivulji 56a karakterističnoj za oprugu u primeru izvođenja sa slika 1 do 14, pritiskom na deo za ispitivanje zavojnice duž putanje pritiskanja. Deveta žičana mreža se proizvodi od čelične žice visoke zatezne čvrstoće sa prečnikom žice od 4 mm. Deveta žičana mreža se odlikuje dužinom kraka od približno 80 mm.

[0151] Polazeći od početka putanje sabijanja, za oprugu karakteristična krivulja 56i obuhvata prvu delimičnu karakterističnu krivulju 60i sa prvim gradijentom. Prva delimična karakteristična krivulja 60i prati drugu delimičnu karakterističnu krivulju 62i koja se pruža približno linearno sa drugim gradijentom koji je veći od prvog gradijenta. U prelaznom regionu 68i između prve delimične karakteristične krivulje 60i i druge delimične karakteristične krivulje 62i, za oprugu karakteristična krivulja 56i ima zakrivljenje 70i.

[0152] Drugu delimičnu karakterističnu krivulju 62i prati konveksno zakrviljena treća delimična karakteristična krivulja 64i. Prelaz između druge delimične krarakteristične krivulje 62i i treće delimične karakteristične krivulje 64i nema zakrivljenje.

[0153] Slika 25 pokazuje za oprugu karakterističnu krivulju 56j dela za ispitivanje zavojnice od desete žičane mreže, u šematskom dijagramu 58j sile putanje sabijanja. Dobijena je za oprugu karakteristična krivulja 56j, analogno krivulji 56a karakterističnoj za oprugu u primeru izvođenja sa slika 1 do 14, pritiskom na deo ispitivanja zavojnice duž putanje pritiskanja. Deseta žičana mreža se proizvodi od čelične žice visoke zatezne čvrstoće sa prečnikom žice od 4 mm. Deseta žičana mreža se odlikuje dužinom kraka od približno 65 mm.

[0154] Počevši od početka putanje sabijanja, za oprugu karakteristična krivulja 56j ima prvu delimičnu karakterističnu krivulju 60j koja se pruža približno linearno sa prvim gradijentom. Prvu delimičnu karakteritičnu krivulju 60j prati približno linearno pružanje druge delimične karakteristične krivulje 62j sa drugim gradijentom koji je veći od prvog gradijenta. U prelaznom regionu 68j između prve delimične karakteristične krivulje 60j i druge delimične karakteristične krivulje 62j, za oprugu karakteristična krivulja 56j ima zakrivljenje 70j.

[0155] Drugu delimičnu karakterističnu krivulju 62j prati konveksno zakrivljena treća delimična karakteristična krivulja 64j. Prelaz između druge delimične krarakteristične krivulje 62j i treće delimične karakteristične krivulje 64j nema zakrivljenje.

Referentne pozicije

žičana mreža

zavojnica

zavojnica

uzdužni element

žica

krak

krak

područje savijanja

ugao gradijenta

uzdužni smer

ugao gradijenta

područje savijanja

zona savijanja

prelazna zona

prelazna zona

cilindar savijanja

deo za ispitivanje

poprečni nastavak

deo za ispitivanje

ploča

ploča

putanja pritiskanja

frontalni smer

za oprugu karakteristična krivulja putanja pritiskanja-dijagram sile delimična karakteristična krivulja krivulje delimična karakteristična krivulja krivulje delimična karakteristična krivulja krivulje

putanja pritiskanja, opseg vrednosti prelazna zona

krivina

putanja pritiskanja, opseg vrednosti

4 uređaj za savijanje

odlivak zavojnice, sirova zavojnica uređaj jedinica za savijanje vreteno za savijanje

sto za savijanje

jedinica za pomak

osa pomaka

smer pomaka

jedinica sa podešavanjem geometrije jedinica poprečnog hoda

glavni smer pružanja

jedinica graničnika

element graničnika

površina graničnika

zakretna osa

jedinica za pridržavanje

element za pridržavanje

zakretna osa

uzdužna osa

uzdužna osa

glavni smer pružanja

uzdužna osa

prelazna tačka

ugao ukrštanja

uređaj za ispitivanje savijanja stezna čeljust

stezna čeljust

cilindar za savijanje

poluga za savijanje

zahvatnik

zahvatnik

rastojanje savijanja

uređaj za pritiskanje

osa putanje pritiskanja

osa sile

prostor savijanja

smer kruženja

uzdužna osa

element orijentacije element prenosa vodeći sto / sto za vođenje vodeći valjak

vodeći valjak

smer poprečnog udara spojni element poprečni hod

spojni element

remen

područje savijanja kružna putanja potporna osovinica žlebljena vodeća veza žlebljena vodeća veza korak postupka

korak postupka

korak postupka

Claims (12)

Patentni zahtevi

1. Žičana mreža (10a; 10b; 10c), posebno sigurnosna mreža, sa većim brojem isprepletenih zavojnica (12a, 14a; 12b; 12c) koje kojih se najmanje jedna proizvodi od najmanje jedne pojedinačne žice, žičanog snopa, žičane licne, žičanog užeta i/ili drugog uzdužnog elementa (16a; 16b; 16c) sa najmanje jednom žicom (18a; 18b; 18c), i koja obuhvata najmanje jedan prvi krak (20a; 20b; 20c), najmanje jedan drugi krak (22a; 22b; 22c) najmanje jedno područje (24a; 24b; 24c) savijanja koji spaja prvi krak (20a; 20b; 20c) i drugi krak (22a; 22b; 22c) jedan na drugi, pri čemu, u prikazu spreda upravno na glavnu ravan zavojnice (12a; 12b; 12c), prvi krak (20a; 20b; 20c) koji se pruža sa najmanje jednim prvim uglom (26a; 26b; 26c) gradijenta u odnosu na uzdužni smer (28a; 28b; 28c) zavojnice (12a; 12b; 12c), naznačena time što, u poprečnom progledu paralelno sa glavnom ravni pružanja zavojnice (12a; 12b; 12c) i upravno na uzdužni smer (28a; 28b; 28c) zavojnice (12a; 12b; 12c), područje (24a; 24b; 24c) savijanja, barem u segmentu koji obuhvata najmanje 50 % područja (24a; 24b; 24c) savijanja, približno pravolinijsku trasu i pri čemu se područje (24a; 24b; 24c) savijanja produžava, barem u segmentu sa pravolinijskom trasom, sa drugim uglom (30a; 30b; 30c) gradijenta u odnosu na uzdužni smer (28a; 28b; 28c) zavojnice (12a; 12b; 12c), drugi ugao (30a; 30b; 30c) gradijenta se razlikuje od prvog ugla (26a; 26b; 26c) gradijenta, pri čemu se žica (18a; 18b; 18c) realizuje kao čelična žica visoke otpornosti sa zateznom čvrstoćom od najmanje 800 N/mm2.

2. Žičana mreža (10a; 10b; 10c) prema patentnom zahtevu 1, naznačena time što se drugi ugao (30a; 30b; 30c) gradijenta razlikuje od prvog ugla (26a; 26b; 26c) gradijenta za najmanje 2,5°, pogodno najmanje 10°.

3. Žičana mreža (10a; 10b; 10c) prema patentnom zahtevu 1 ili 2, naznačena time što drugi ugao (30a; 30b; 30c) gradijenta ima vrednost između 25° i 65°, pogodno između 40° i 50°.

4. Žičana mreža (10a; 10b; 10c) prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time što u poprečnom prikazu zavojnica (12a; 12b; 12c) prati barem segmentno izvedenu stepenovanu trasu.

5. Žičana mreža (10a; 10b; 10c) prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time što prvi krak (20a; 20b; 20c) i/ili drugi krak (22a; 22b; 22c) barem segmentno izveden prate/prati pravolinijsku trasu.

6. Žičana mreža (10a; 10b; 10c) prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time što se prvi krak (20a; 20b; 20c) pruža barem segmentno u prvu ravan i drugi krak (22a; 22b; 22c) se pruža barem segmentno u drugu ravan koja je paralelna na prvu ravan.

4

7. Žičana mreža (10a) prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time da barem jedna dodatna zavojnica (14a) sa barem još jednim dodatnim regionom (32a) savijanja, u čijoj se blizini zavojnica (12a) i još jedna zavojnica (14a) ukrštaju barem pretežno upravno jedna na drugu.

8. Žičana mreža (10a; 10c) prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time što drugi ugao (30a; 30c) gradijenta jeste manji od prvog ugla (26a; 26c) gradijenta.

9. Žičana mreža (10b) prema jednom od patentnih zahteva 1 do 7, naznačena time što drugi ugao (30b) gradijenta jeste veći od prvog ugla (26b) gradijenta.

10. Žičana mreža (10a; 10c) prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time što prvi ugao (26a; 26c) gradijenta jeste veći od 45°.

11. Žičana mreža (10b) prema jednom od patentnih zahteva 1 do 9, naznačen time što prvi ugao (26b) gradijenta jeste manji od 45°.

12. Postupak za proizvodnju zavojnice (12a) za žičanu mrežu (10a), posebno za sigurnosnu mrežu, posebno prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu je zavojnica (12a) proizvedena od najmanje jedne pojedinačne žice, žičanog snopa, žičane licne, žičanog užeta i/ili drugog uzdužnog elementa (16a) sa najmanje jednom žicom (18a), i pri čemu su najmanje jedan prvi krak (20a), najmanje jedan drugi krak (22a) i najmanje jedno područje (24a) savijanja zavojnice (12a) koji povezuju prvi krak (20a) i drugi krak (22a) jedan na drugi proizvedeni savijanjem, kao rezultat toga se, u prvom pogledu upravno na glavnu ravan pružanja zavojnice (12a), prvi krak (20a) i/ili drugi krak (22a) pruža barem sa prvim uglom (26a) gradijenta u odnosu na uzdužni smer (28a) zavojnice (12a), naznačen time što zavojnica (12a) proizvedena savijanjem na takav način da, u drugom pogledu paralelno na glavnu ravan pružanja zavojnice (12a) i upravno na uzdužni smer (28a) zavojnice (12a), područje (24a) savijanja prati, barem na segmentu koji obuhvata najmanje 50 % tog područja (24a; 24b; 24c) savijanja, barem približno pravolinijsku trasu i pri čemu područje (24a; 24b; 24c) savijanja nastavlja, barem u segmentu sa pravolinijskom trasom, sa drugim uglom (30a) gradijenta u odnosu na uzdužni smer (28a) zavojnice (12a) koji se razlikuje od prvog ugla (26a) gradijenta, pri čemu je žica (18a; 18b; 18c) realizovana kao čelična žica visoke otpornosti sa zateznom čvrstoćom od najmanje 800 N/mm2.