RS61265B1 - Sistem za proizvodnju proširenih slika - Google Patents

Description

Pomenuti pronalazak se odnosi na sistem za generisanje proširenih (engl. augmented) slika, koji sadrži najmanje jedan uređaj za snimanje slika, najmanje jedan modul za analizu povezan sa uređajem za snimanje slika i najmanje jedan uređaj za prikaz povezan sa modulom za analizu, pri čemu je uređaj za snimanje slike konfigurisan da prenosi slike, posebno podatke o slici, na modul za analizu, a gde je modul za analizu konfigurisan da prenosi kontrolne podatke na uređaj za prikaz, pri čemu kontrolni podaci sadrže podatke o slici i instrukcione podatke za prikaz najmanje jednog proširenja na slici, pri čemu je uređaj za prikazivanje konfigurisan da reprodukuje snimljenu sliku i odgovarajuće proširenje na osnovu kontrolnih podataka.

Takvi sistemi se koriste naročito u takozvanim sistemima proširene stvarnosti (engl. Augmented Reality). Oni obično sadrže kameru (uređaj za snimanje slike), jedinicu za obradu (modul za analizu) i ekran (uređaj za prikaz). Jedinica za obradu identifikuje podatke o geometrijskom i radiometrijskom odnosu između kamere i okruženja, tako da može naknadno da u scenu umetne objekte realističnog izgleda. Geometrijski odnos, odnosno položaj kamere u prostoru, može, na primer, da bude određen spoljnim infracrvenim tragačem, vidljivim markerima u sceni, ili ubrzanjem ili pokretanjem senzora. Radiometrijski odnos, odnosno razlika u osvetljenju između snimljenog okruženja i veštački generisane slike može se, na primer, utvrditi upoređivanjem intenziteta između predloška i trenutnog snimka.

Međutim, ako u tako poznatom sistemu postoje poteškoće sa komponentom koja detektuje ili izračunava geometrijski ili radiometrijski odnos između kamere i okruženja, ili ako se realistična slika ne može generisati iz drugih razloga, obično se generiše slika koja ne izgleda realistično ili slika na kojoj se proširena stvarnost nije otamnila. U oba slučaja će se pojaviti neadekvatan rezultat, tj. na slikama koje prikazuje uređaj za prikaz.

U knjizi BRIDGING THE GAPS: HYBRID TRACKING FOR ADAPTIVE MOBILE AUGMENTED REALITY” (PREMOŠĆIVANJE PREPREKA: HIBRIDNO PRAĆENJE ZA ADAPTIVNU MOBILNU PROŠIRENU STVARNOST) koju su napisali Dreksel Holvej (Drexel Hallway) i drugi, otkriva se sistem proširene stvarnosti koji prikazuje različite virtuelne podatke u zavisnosti od preciznosti praćenja korisničke pozicije.

Cilj pronalaska je da obezbedi sistem za proširenje slika, što omogućava izbegavanje gore navedenih nedostataka. Pronalazak je definisan nezavisnim zahtevima.

Da bi se ovaj problem rešio, predlaže se da se u sistem uključi i modul za produženje, koji je postavljen na putanju prenosa između modula za analizu i uređaja za prikaz, dalje, da modul za analizu bude konfigurisan tako da generiše bar jedan podatak o pouzdanosti za svaku sliku i da modul za produženje bude konfigurisan da prima kontrolne podatke i podatke o pouzdanosti iz modula za analizu i da generiše kontrolne podatke modifikovane na osnovu kontrolnih podataka i podataka o pouzdanosti i da ih prenosi na uređaj za prikaz.

U ovom procesu, modul za produženje omogućava, preko podataka o pouzdanosti, da se uzmu u obzir merne tolerancije senzora, na primer, ili da se odredi u kom je stanju sistem senzora (kvar/u radnom stanju, itd.). Shodno tome, kontrolni podaci, koji se obično prenose direktno na uređaj za prikaz, mogu se po potrebi prilagoditi pomoću modula za produženje i promeniti ili modifikovati na takav način da se modifikovani kontrolni podaci prenose na uređaj za prikaz i mogu se prikazati tamo, što predstavlja ilustraciju sa dobrim rezultatom, posebno u pogledu proširenja na slikama snimljenim uređajem za snimanje slika i reprodukovanim pomoću uređaja za prikaz.

Termin „proširiti“ kada se ovde koristi ima za cilj da označi neku vrstu unapređenja ili promene reprodukcije stvarnosti. Ovo se može videti na primeru reklamne poruke, koja je na baneru na sportskom terenu u stvarnosti napisana na engleskom jeziku, a superpozicionirana je istom ili drugom reklamom na drugom jeziku. Nemački izraz „Anreicherung“ koji se ovde koristi takođe je poznat i kao „Augmentierung“ u tehničkom žargonu, koji je zasnovan na engleskom terminu „augment“, što znači unaprediti, poboljšati, obogatiti.

Modul za produženje ima modul režima i modul za animaciju, pri čemu je modul režima konfigurisan da prima podatke o pouzdanosti, odabere deo podataka o režimu od nekoliko njih, konkretno od četiri, i prosledi odabrane podatke o režimu modulu za animaciju. U ovom procesu, modul za animaciju može biti konfigurisan tako da prima kontrolne podatke i generiše modifikovane kontrolne podatke na osnovu informacija o režimu.

Modul za animaciju može se dalje konfigurisati, u zavisnosti od podataka o režimu, da prenosi podatke o slici i podatke o instrukcijama za proširenje kao modifikovane kontrolne podatke, što odgovara uključenom režimu za proširenje, ili da prenosi samo podatke o slici kao modifikovane kontrolne podatke, što odgovara isključenom režimu za proširenje, ili da prenosi prelaznu animaciju kao deo modifikovanih kontrolnih podataka, pri čemu se prelazna animacija bira prilikom prebacivanja između uključenog i isključenog režima za proširenje.

Poželjno je da je prelazna animacija napravljena na takav način da se stvarni podaci koje detektuje uređaj za snimanje slike i podaci o proširenju, koji treba da budu prikazani, obrade i prikažu na integrisan način. Shodno tome, određeni stepen realizma se može postići integrisanjem stvarnosti u prelaznu animaciju, gde gledalac uređaja za prikaz to neće moći da prepozna, ako sistem trenutno prikazuje proširenje ili predstavlja stvarne slike bez proširenja.

Modul za animaciju može da sadrži modul za realizaciju koji je konfigurisan da kreira prelaznu animaciju koja ima određeni broj slika i da je sačuva u spremniku za animaciju. Dalje, modul za animaciju može da sadrži memoriju za animaciju, koja je konfigurisana za čuvanje unapred određenih prelaznih animacija u obliku računarski čitljivih uputstava. Tako se u memoriji animacije mogu obezbediti prelazne animacije koje su ranije pripremljene ili lake za programiranje. Ove sačuvane prelazne animacije se mogu čitati iz memorije animacije pomoću modula za realizaciju u zavisnosti od kontrolnih podataka, posebno podataka o pouzdanosti i podataka o režimu, i kombinovati s kontrolnim podacima, tako da modifikovani kontrolni podaci sadrže izabranu prelaznu animaciju kako bi se omogućilo prebacivanje između uključenog i isključenog režima za proširivanje.

Modul za animaciju može se dalje konfigurisati da u isključenom režimu ukloni instrukcione podatke za proširenje iz kontrolnih podataka dobijenih iz modula za analizu i da samo prenosi podatke o slici kao modifikovane kontrolne podatke na uređaj za prikaz.

Uz to, modul za animaciju se može konfigurisati da modifikuje kontrolne signale modula za analizu u skladu sa podacima o režimu na takav način da se prelazna animacija glatko ubacuje prilikom prebacivanja između uključenog i isključenog režima.

Animacija prelaza se može izvršiti kao virtuelni pokretni baner ili kao virtuelni prozor ili slično.

Ističe se da je gore opisani prelaz između uključenog i isključenog režima sastoji od pomeranje u oba smera, tj. iz uključenog režima u isključeni režim i iz isključenog režima u uključeni režim.

Pronalazak se dalje odnosi na upotrebu gore opisanog sistema u sistemu televizijskog emitovanja i/ili u sistemu virtuelnog oglašavanja i/ili u sistemu proširene stvarnosti.

Da bi se ovde opisani sistem koristio u okviru sistema televizijskog emitovanja, upućuje se na paralelnu prijavu pod nazivom „Televizijski sistem emitovanja za generisanje proširenih slika“ istog podnosioca zahteva podnetu istog dana. Posebno se upućuje na referencu o modulu za umnožavanje u opisu slika 4 do 6 i o kontrolnom modulu, u koji se može ugraditi sistem prema ovoj prijavi.

U daljem tekstu, pronalazak je opisan kroz primer i bez ograničavanja uz pozivanje na prateće slike.

Slika 1 prikazuje pojednostavljeni i šematski prikaz sistema za generisanje proširenih slika.

Slika 2 prikazuje modul za produženje sistema na šematski i pojednostavljen način.

Slika 3 prikazuje moguće režime i povezane prelazne režime na šematski i pojednostavljen način. Slika 4 prikazuje funkcionisanje modula za animaciju kod modula za produženje na šematski i pojednostavljen način.

Slika 5 prikazuje proceduru prelazne animacije zasnovanu na virtuelnom pokretnom baneru na šematski i pojednostavljen način.

Slika 1 prikazuje dijagram sistema 10 za generisanje proširenih slika na pojednostavljeni i šematski način. Sistem se sastoji od uređaja ili kamere za snimanje slika 12, modula za analizu 14, modula za produženje 16 i uređaja za prikaz ili ekrana 18. Uređaj za snimanje slika 12 prenosi slike sa kamere (i, po potrebi, dodatne podatke sa senzora) kao podatke sa kamere S1 na modul za analizu 14. Modul za analizu 14 obrađuje ove podatke sa kamere S1 i s njih generiše kontrolne podatke S2 ili kontrolne komande S2. Takvi kontrolni podaci ili kontrolne komande S2 mogu, na primer, biti OpenGL komande i OpenGL teksture. Kontrolni podaci S2 se šalju modulu za produženje 16. Modul za produženje 16 je konfigurisan za promenu kontrolnih podataka S2. Podaci sa senzora ili podaci sa kamere S1 dopunjuju se pomoću modula za analizu 14 podacima o pouzdanosti R2, na primer, merenjem tolerancija senzora. Modul za produženje 16 generiše modifikovane kontrolne podatke S2b iz kontrolnih podataka S2 i podataka o pouzdanosti R2 za upravljanje uređajem za prikaz 18.

Pozivajući se na sliku 2, modul za produženje 16 je opisan u daljem tekstu. Modul za produženje 16 sadrži komponentu V, koja je konfigurisana da pretvara podatke o pouzdanosti R2 ili signal pouzdanosti R2 u binarni signal OK(t). U ovom procesu, konverzija se, na primer, može zasnivati na poređenju granične vrednosti kako bi se odlučilo koja je binarna vrednost dodeljena signalu OK. Signal OK(t) pokazuje da li su kontrolni podaci S2 (t) pogodni za prikaz. Signal OK se prenosi sa komponente V na modul režima 20, koji takođe može biti označen kao menadžer režima.

Modul režima 20 bira jedan od nekoliko, u ovom primeru četiri, mogućih režima Z (t) i prenosi ovaj režim Z(t) na modul za animaciju 22, koji takođe može biti određen kao menadžer animacije. U ovom procesu, izbor režima Z(t) zasnovan je na prethodnim režimima, kao što je režim Z(tN). Prethodni režimi, kao što su Z(tN), Z(t-N+1) itd., čuvaju se u međuspremniku režima PZ i mogu se, prema potrebi, takođe povratiti modulom 20.

Modul za animaciju 22 prima kontrolne podatke S2, koji mogu biti odloženi ili su odloženi do N ciklusa pomoću međuspremnika PS. Dalje, modul za animaciju 22 prima režim Z(t) kao ulaznu promenljivu ili ulaz, tj. režim koji treba postići u N ciklusa.

Modul režima 20 određuje režim modula animacije 22. U ovom primeru se razlikuju četiri režima Z(t), koji utiču na izlaz modifikovanih kontrolnih podataka S2b(t) modula animacije 22.

U ovom procesu, režimi se mogu opisati sa dve promenljive EN i TR, pri čemu je EN prikaz da li su proširenja uključena ili isključena, a TR pokazuje da li će se prelazna animacija reprodukovati prilikom prebacivanja između uključenog i isključenog režima.

Režimi su:

Z=1, sa EN=1 i TR=0, i modul za animaciju 22 treba da daje nemodifikovane kontrolne podatke S2(tN), tj. proširenja su uključena (uključeni režim);

Z=2, sa EN=0 i TR=0, i modul za animaciju 22 treba da daje orinigalne slike iz kontrolnih podataka S2(tN) kao modifikovane kontrolne podatke S2b, bez otamnjenja u proširenjima, tj. proširenja su isključena (isključeni režim);

Z=3, sa EN=1 i TR=1, i modul za animaciju 22 treba da reprodukuje prelaznu animaciju koja počinje od uključenog režima (Z=1) i prelazi u isključeni režim (Z=2); i

Z=4, sa EN=0 i TR=1, i modul za animaciju 22 treba da reprodukuje prelaznu animaciju koja počinje od isključenog režima (Z=2) i prelazi u uključeni režim (Z=1).

Režimi Z(t)=1 do 4 i njihovi prelazi prikazani su na slici 3 kao dijagram, dat kao primer. U ovom procesu, isključivanje prikaza proširenja je prelaz u trajanju od N ciklusa od Z=1 i OK=0 (podaci S2(t) nisu pogodni za prikaz) preko Z=3 do Z=2. Uključivanje prikaza proširenje je prelaz u trajanju od N ciklusa od Z=2 i OK=1 (podaci S2(t) su pogodni za prikaz) preko Z=4 do Z=1.

Na slici 4 funkcionisanje modula za animaciju 22 je šematski prikazano na dijagramu. Cilj modula za animaciju 22 je da modifikuje kontrolne signale S2 u zavisnosti od ili prema režimu Z(t), tako da se, kada se režimi menjaju, mogu se ubaciti glatke prelazne animacije pa će uređaj za prikaz 18 prikazivati originalne slike snimljene uređajem za snimanje 12 u režimu Z=2 (isključeni režim).

U ovom procesu, prelazne animacije nisu samo konfigurisane ili izvedene na takav način da proširenje polako sve više otamnjuje ili zatamnjuje. Umesto toga, kontrolne komande se mogu modifikovati pomoću modula za produženje 16, posebno pomoću modula za animaciju 22. Dakle, prelazne animacije se mogu namerno kreirati, tako da budu neprepoznatljive za gledaoca uređaja za prikaz 18, bez obzira da li se trenutno prikazuju realne (originalne slike) ili proširene slike (sa proširenjima).

Režim Z(t) odabira da li će S2(tN) na izlazu da bude nepromenjen, odnosno da li će modul 24 ukloniti proširenje iz kontrolnih podataka S2, ili će se reprodukovati prelazna animacija A.

U slučaju promene režima ili pomeranja sa Z=1 na Z=3 (isključiti) i Z=2 na Z=4 (uključiti), modul za realizaciju 26 generiše N slika duge animacije A, koja se pohranjuje u međuspremnik za animaciju PA. Usled toga, prelazna animacija A se prenosi umesto S2 kao modifikovani kontrolni podaci S2b na uređaj za prikaz 18.

A(1) označava prvu sliku prelazne animacije A koju generiše uređaj za prikaz 18, A(N) poslednju. Za glatku prelaznu animaciju kojom se efekat isključuje, reprodukovana slika A(N) mora odgovarati slici S2(t) (bez proširenja). Analogno tome, A(1) mora odgovarati slici S2(t-N) (bez proširenja) za glatku prelaznu animaciju kojom se efekat uključuje.

Modul za animaciju 22 dalje sadrži bazu podataka o animaciji (memorija za animaciju) 28. U bazi podataka za animaciju 28, prelazne animacije A su u obliku instrukcija za programski kod, koje se koriste za pretvaranje kontrolnih podataka S2 u prelazne animacije A. Instrukcije mogu, na primer, da koriste teksture koje su samo zamenjene delovima S2(t) do S2(t-N) tokom reprodukovanja. To se odvija na način sličan definiciji animacija u poznatim nelinearnim programima za video montažu za postprodukciju (npr. Adobe After Effects, Adobe Premiere, Davinci Resolve, Nuke). Međutim, ovi poznati programi se ne mogu koristiti uživo, a efekti koje generišu ovi programi nisu povezani sa kontrolnim informacijama, već se primenjuju na čitave video klipove.

U vreme stvaranja prelazne animacije, modul za animaciju 22 ima, sa kontrolnim podacima S2(t) do S2(t-N), sve informacije o tome kako i gde bi proširenje bila predstavljena u režimu Z=1. Baza podataka efekata 28 sadržana u modulu za animaciju 22, koja definiše način upravljanja podacima S2 za realizaciju efekata u realizacionom modulu 26, mora da se modifikuje da bi se stvorila prelazna animacija A i uskladištila u međuspremniku za animaciju PA.

Na primer, OpenGL koordinatne transformacije kontrolnih podataka S2 mogu se izvoditi pomoću modula za realizaciju 26 radi postizanja 2D ili 3D pomeranja ili rotacije, ili se mogu kreirati OpenGL teksture na osnovu slika sadržanih u S2 i integrisanih u prelaznu animaciju A.

Slika 5 prikazuje prelaznu animaciju takozvanog virtuelnog pokretnog banera na potpuno pojednostavljen način, dat čisto kao primer. Prelazak iz režima Z=2 (isključeni režim, bez proširenja) na prvoj slici (levo) vrši se preko režima Z=4 (prelazna animacija) na slikama 2 do 4 (sleva) u režim Z=1 (uključeni režim, proširenje je prikazano ili je superpozicionirano). U ovom procesu, površina obeležena tačkicama ili isprekidanim linijama je područje koje bi se proširilo u stanju Z=1, a koje će, međutim, biti samo prošireno u potpunosti tek na petoj slici (nakon reprodukcije prelazne animacije na slikama 2-4).

Ova prelazna animacija ovde se izvodi, čisto kao primer, pomoću N=5 ciklusa. U konkretnim aplikacijama, prelazne animacije će verovatnije zahtevati više ciklusa za neprekitni ili glatki prelaz. Realizacija prelazne animacije može se realizovati na sledeći način:

Teksturna „stvarnost“ se izvlači iz originalne slike u S2(t-N) na onom mestu na kojem bi došlo do otamnjenja proširenja.

Nova tekstura T nastaje povezivanjem „stvarnosti“ i „proširenja“ vertikalno jednog sa drugim. Kontrolne komande se prema tome prilagođavaju u prelaznoj animaciji A, tako da se umesto direktnog (bez prelaza) prikaza „proširenja“ prikazuje nova tekstura T, koja je kombinacija „stvarnosti“ i „proširenja“.

Operator regiona od interesa (ROI) koji se primenjuje na teksturu T može, na primer, da kreira vertikalno kretanje (kotrljanje). U A(1) bira gornju polovinu (tj. stvarnost), a zatim u A(2) do A(4) sve dublje i dublje regione od interesa, sve dok precizno ne odabere teksturu „proširenja“ u A(5), koja se dalje prikazuje nakon animacije, pošto je postignut režim Z=1.

Kontrolne komande za realizaciju su integrisane u prelaznu animaciju A, izlaze kao modifikovani kontrolni podaci S2b(t) i na kraju izlaze preko uređaja za prikaz 18, kao što je već prethodno objašnjeno gore.

Dakle, ovde predstavljeni sistem omogućava, integracijom stvarnosti u prelaznu animaciju kojom se uključuje ili isključuje proširenje (virtuelni objekat), stepen realizma gde se ne može prepoznati da li je sistem povezan sa prikazom ili superpozicijom proširenja uključen (uključeni režim) ili nije (isključeni režim).

Claims (10)

Zahtevi

1. Sistem (10) za generisanje proširenih slika, koji se sastoji od

najmanje jednog uređaja za snimanje slika (12),

najmanje jednog modula za analizu (14) povezanog sa uređajem za snimanje slika (12),

najmanje jednog uređaja za prikaz (18) povezanog sa modulom za analizu (14), pri čemu je uređaj za snimanje slike (12) konfigurisan da prenosi slike, a naročito podatke o slici, u modul za analizu (14), a gde je modul za analizu (14) konfigurisan da prenosi kontrolne podatke (S2) na uređaj za prikaz (18), pri čemu kontrolni podaci (S2) sadrže podatke o slici i podatke o instrukcijama za prikaz najmanje jednog proširenja na slici,

pri čemu je uređaj za prikaz (18) konfigurisan da reprodukuje snimljenu sliku i povezano proširenje na osnovu kontrolnih podataka (S2),

pri čemu sistem (10) dalje sadrži modul za produženje (16), koji je postavljen na prenosnoj putanji između modula za analizu (14) i uređaja za prikaz (18) ),

pri čemu je modul za analizu (14) dalje konfigurisan da generiše najmanje jedan deo podataka o pouzdanosti (R2) za svaku sliku, pri čemu podaci o pouzdanosti (R2) sadrže podatke o komponenti sistema koja otkriva i/ili izračunava geometrijski ili radiometrijski odnos između uređaja za snimanje slike (12) i okruženja, i

pri čemu je modul za produženje (16) konfigurisan tako da prima kontrolne podatke (S2) i podatke o pouzdanosti (R2) od modula za analizu (14) i da generiše modifikovane kontrolne podatke (S2b) na osnovu kontrolnih podataka (S2) i podataka o pouzdanosti (R2) i da prenese modifikovane kontrolne podatke na uređaj za prikaz (18),

pri čemu modul za produženje (16) sadrži modul režima (20) i modul za animaciju (22), pri čemu je modul režima (20) konfigurisan tako da prima podatke o pouzdanosti (R2), odabira deo podataka o režimu (Z) od nekoliko, konkretno četiri, prenosi odabrane podatke o režimu (Z) na modul za animaciju (22).

2. Sistem prema zahtevu 1, za koji je karakteristično da je modul za animaciju (22) konfigurisan da prima kontrolne podatke (S2) i generiše modifikovane kontrolne podatke (S2b) na osnovu podataka o režimu (Z).

3. Sistem prema zahtevu 1 ili 2, za koji je karakteristično da je modul za animaciju (22) dalje konfigurisan, u zavisnosti od podataka o režimu (Z),

da prenosi podatke o slici i podatke o instrukcijama za proširenje kao modifikovane kontrolne podatke (S2b), što odgovara uključenom režimu (Z=1) za proširenje,

ili

prenosi podatke o slici samo kao modifikovane kontrolne podatke (S2b), što odgovara isključenom režimu (Z=2) za proširenje,

ili

prenosi prelaznu animaciju (A) kao deo modifikovanih kontrolnih podataka (S2b), pri čemu se prelazna animacija (A) bira prilikom prebacivanja između uključenog režima (Z=1) i isključenog režima (Z=2).

4. Sistem prema zahtevu 3, za koji je karakteristično da je prelazna animacija (A) konfigurisana na takav način da se stvarni podaci koje detektuje uređaj za snimanje slike (12) i podaci o proširenju koji se prikazuju, obrađuju na integrisani način i onda se prikazuju.

5. Sistem prema zahtevu 3 ili 4, za koji je karakteristično da modul za animaciju (22) uključuje modul za realizaciju (26) koji je konfigurisan tako da kreira prelaznu animaciju (A), koja ima određeni broj (N) slika, i čuva je u međuspremniku za animaciju (PA).

6. Sistem prema bilo kom zahtevu od 3 do 5, za koji je karakteristično da modul za animaciju (22) uključuje memoriju za animaciju (28), koja je konfigurisana za čuvanje unapred određenih prelaznih animacija (A) u obliku računarski čitljivih uputstava.

7. Sistem prema bilo kom zahtevu od 3 do 6, za koji je karakteristično da je modul za animaciju (22) konfigurisan da uklanja podatke o uputstvima za proširenje iz kontrolnih podataka (S2) koje pruža modul za analizu (14) u isključenom režimu (Z=2) i na uređaj za prikaz (18) prenosi samo podatke o slici kao modifikovane kontrolne podatke (S2b).

8. Sistem prema bilo kom zahtevu od 3 do 7, za koji je karakteristično da je modul za animaciju (22) konfigurisan tako da modifikuje kontrolne signale modula za analizu (14) u skladu sa podacima o režimu (Z) na takav način da se prelazna animacija (A) ubacuje glatko prilikom prebacivanja između uključenog režima (Z=1) i isključenog režima (Z=2).

9. Sistem prema bilo kom zahtevu od 3 do 7, za koji je karakteristično da je prelazna animacija (A) napravljena kao virtuelni pokretni baner ili kao virtuelni prozor ili slično.

10. Upotreba sistema prema bilo kom od prethodnih zahteva u sistemu televizijskog emitovanja i/ili u sistemu virtuelnog prikazivanja i/ili u sistemu proširene stvarnosti.