RS61564B1

RS61564B1 - Hidroponski sistem za uzgoj

Info

Publication number: RS61564B1
Application number: RS20210302A
Authority: RS
Inventors: Wingerden Johannes Cornelious Van
Original assignee: Wingerden Johannes Cornelious Van
Priority date: 2017-07-26
Filing date: 2017-07-26
Publication date: 2021-04-29
Also published as: LT3657936T; PL3657936T3; WO2019022736A1; EP3657936A1; EP3657936B1; SMT202100141T1; PT3657936T; SI3657936T1; HUE053652T2; HRP20210409T1; CY1124048T1; DK3657936T3; ES2848308T3

Description

Opis

STANJE TEHNIKE

[0001] Predmetni pronalazak se uopšteno odnosi na hidroponski sistem uzgoja, a preciznije, na automatizaciju uzgoja biljaka u hidroponskom sistemu uzgoja.

[0002] Kako klima Zemlje nastavlja da se menja, tradicionalna poljoprivreda može biti izložena riziku koji je posledica neizvesnih vremenskih obrazaca koji mogu dovesti do nepredvidivih prinosa useva. Ipak, biljke se mogu gajiti i u zatvorenom prostoru kada spoljašnje okruženje to ne dozvoljava ili nije idealno za rast biljaka. Na primer, spoljašnji uslovi kao što su temperature ispod tačke smrzavanja i/ili suša možda neće omogućiti adekvatan rast biljaka. Konkretno, rast biljaka se može olakšati ako se biljkama obezbede hranljivi sastojci, voda i svetlost. Bez obzira na to, idealni uslovi za rast biljaka mogu se razlikovati od vrste do vrste. Pored toga, neke biljke mogu biti temperamentne i mogu imati različita ograničenja rasta u različito vreme u zavisnosti od različitih faktora okruženja. Na primer, neke biljke mogu biti oštećene usled neadekvatne količine hranljivih sastojaka, vlage i/ili svetlosti.

[0003] Dalje, prostor za uzgoj biljaka može biti ograničen za biljke koje se gaje u zatvorenom. Kao takvo, dobijanje sličnih prinosa za takve biljke se može pokazati teško ostvarivim u poređenju sa biljkama koje se gaje na otvorenom. Dalje, često je teško obezbediti odgovarajuće količine hranljivih sastojaka, vlage i svetlosti kada se biljke uklone iz svog prirodnog okruženja i uzgajaju u zatvorenom. Pored toga, mnoge zatvorene biljke ne smeju ostati bez nadzora tokom dužeg vremenskog perioda bez da dođe do nastanka značajnih šteta na biljkama.

[0004] Navodi se da patentni dokument US 4216 618 A opisuje odabrani broj korita koja u sebi sadrže male biljke, gde su navedena korita postavljena međusobno paralelno na jednom kraju komore za rast biljaka bez tla. Cevasti navojni delovi sa spiralnim žljebovima se koriste za pomeranje korita sa kraja komore na kojem se vrši punjenje, do kraja komore na kojem se vrši pražnjenje, pri čemu je korak spiralnog navoja na kraju pražnjenja ili berbe znatno uvećan kako bi se prilagodio povećanju veličine biljke kako ona dostiže zrelost.

[0005] Dalje se navodi da patentni dokument GB 2 077 082 A opisuje postupak i uređaj za gajenje useva tehnikom hranljivih filmova, koji obuhvata uzgoj useva u grupi paralelno razmaknutih izduženih brazdi raspoređenih u zoni rasta, gde su brazde oslonjeni na šine i povezane sa transportnim sredstvima radi njihovog pomeranja u pravcu poprečnom na njihovu dužinu, od prvog kraja zone do suprotnog kraja, pri čemu se usev sadi u brazdama koje se nalaze na prvom kraju zone, a branje se vrši iz brazdi kad stignu do suprotnog kraja.

[0006] Navodi se da patentni dokument US 4476 651 A opisuje uređaj i postupak za transport rastućih biljaka. Ovde se biljke nose, postavljaju i transportuju u hidroponskom sistemu za uzgoj pomoću zarezanih odstojnih poluga koje se kreću na šinama na točkovima i spajaju se sa spoljašnjim rebrima na izduženim koritima u kojima se gaje biljke. Uređaj omogućava lako i efikasno pomeranje velikih nizova biljaka od strane jednog radnika, a istovremeno zadržava korita u preciznom paralelnom ustrojstvu.

[0007] Takođe se navodi da patentni dokument JP H03 127919 A opisuje automatizaciju za pomeranje korita za uzgoj zahvaljujući stubu koji ima navojni koračni žljeb.

[0008] Navodi se da patentni dokument US 2016/183486 A1 opisuje sistem za uzgoj useva koji sadrži veći broj korita za uzgoj sa dovodnim oblastima za prihvat hranljivog rastvora i odvode pomoću kojih se omogućava oticanje hranljivog rastvora.

[0009] Dalje, navodi se patentni dokument JP H09 313057 koji opisuje uređaj za nošenje grupe korita za uzgoj sa postepenim povećanjem koraka koji je sposoban da menja razmak između većeg broja korita u kojima je posađeno lisnato povrće kao odgovor na rast lisnatog povrća, i koji je sposoban da vrši postepeno povećavanje razmaka na svakodnevnom prenosu korita.

[0010] Ipak, kako potražnja za biljkama i/ili biljnim proizvodima nastavlja da raste, možda će biti potrebno uvođenje daljih poboljšanja u sisteme hidroponskog uzgoja.

IZLAGANJE SUŠTINE PRONALASKA

[0011] U nastavku je opisana pojednostavljena suština jedne ili više implementacija kako bi se obezbedilo osnovno razumevanje takvih implementacija. Ovaj sažetak nije opširan pregled svih zamišljenih implementacija i nije namenjen niti da identifikuje ključne niti kritične elemente svih implementacija, kao ni da da definiše obim bilo koje ili svih implementacija. Svrha je da predstavi neke od koncepata jedne ili više implementacija u pojednostavljenom obliku u vidu uvoda u detaljniji opis koji će biti dat kasnije.

[0012] U ovom dokumentu je opisan sistem hidroponskog uzgoja. Prema pronalasku, sistem hidroponskog uzgoja, koji se postiže pomoću Zahteva 1, uključuje osnovu konfigurisanu da nosi jednu ili više komponenti. Hidroponski sistem za uzgoj dalje sadrži sklop slivnika koji je na odvojiv način pričvršćen za postolje, gde je sklop slivnika konfigurisan tako da upravlja protokom tečnog rastvora do jedne ili više komponenti hidroponskog sistema za uzgoj. Hidroponski sistem za uzgoj sadrži najmanje jedno korito za uzgoj koje je pokretno spregnuto sa sklopom slivnika i konfigurisano da nosi jednu ili više biljaka, gde se najmanje jedno korito za uzgoj može pomerati u pravcu koji je ortogonalan na smer proticanja tečnog rastvora u najmanje jednom koritu za uzgoj. Dodatno, hidroponski sistem za uzgoj sadrži sklop za automatizaciju koji je pokretno spregnut sa najmanje jednim koritom za uzgoj, gde je sklop za automatizaciju konfigurisan da vrši premeštanje najmanje jednog korita iz prvog položaja na sklopu slivnika u drugi položaj na sklopu slivnika.

[0013] Prema drugom primeru, sklop za automatizaciju može sadržati komponentu aktuatora koja je konfigurisana da pomera najmanje jedan izduženi element koji nosi jedan ili više sprežnih uređaja između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa. Sklop za automatizaciju može dalje sadržati komponentu za automatizaciju koja je na odvojiv način pričvršćena za komponentu aktuatora, gde je komponenta za automatizaciju konfigurisana da amđktivira komponentu aktuatora kako bi ova pomerila najmanje jedan izduženi element između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa.

[0014] U sledećem primeru je opisan sklop za automatizaciju namenjen za omogućavanje kretanja najmanje jednog korita za uzgoj unutar hidroponskog sistema za uzgoj. Sklop za automatizaciju može sadržati najmanje jednu komponentu senzora koja je konfigurisana da detektuje uklanjanje najmanje jednog korita za uzgoj sa nosećeg dela slivnika hidroponskog sistema za uzgoj. Sklop za automatizaciju može dalje da sadrži komponentu aktuatora koja je konfigurisana da pomera najmanje jedan izduženi element koji nosi jedan ili više sprežnih uređaja između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa. Pored toga, sklop za automatizaciju može dalje da sadrži komponentu za automatizaciju koja je na odvojiv način pričvršćena za komponentu aktuatora, gde je komponenta za automatizaciju konfigurisana da aktivira komponentu aktuatora kako bi ova pomerala najmanje izduženi element između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa kao odgovora na detekciju uklanjanja najmanje jednog korita za uzgoj iz nosećeg dela slivnika.

[0015] Prema pronalasku, postupak premeštanja najmanje jednog korita u hidroponskom sistemu za uzgoj, koji je definisan Zahtevom 15, podrazumeva aktiviranje, pomoću komponente za automatizaciju, izvršne komponente za pomeranje najmanje jednog izduženog elementa hidroponskog sistema za uzgoj između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa, gde najmanje jedan izduženi element nosi jedan ili više sprežnih uređaja koji su konfigurisani za sprezanje sa najmanje jednim koritom za uzgoj. Postupak dalje podrazumeva pomeranje, pomoću komponente aktuatora, najmanje jednog izduženog elementa između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa.

[0016] Prema još jednom primeru, slivnik može da sadrži osnovu koja ima unutrašnji deo koji je konfigurisan da zadrži tečni rastvor. Slivnik može dalje da sadrži noseći deo pričvršćen za osnovu i konfigurisan da pruža oslonac za najmanje jedno korito za uzgoj. Dodatno, slivnik može sadržati pokrivač koji je pričvršćen za osnovu i konfigurisan tako da minimizuje izloženost svetlosti unutrašnjeg dela i na krajnjem delu najmanje jednog korita za uzgoj.

[0017] U drugom primeru, sklop slivnika može sadržati prvi slivnik i drugi slivnik. Prvi slivnik se može postaviti na prvom kraju sistema za uzgoj i sadrži prvu osnovu sa unutrašnjim delom koja je konfigurisana da zadrži tečni rastvor, gde je prvi nosač pričvršćen za osnovu i konfigurisan da pruža oslonac za prvi kraj najmanje jednog korita za uzgoj, i prvi pokrivač koji je pričvršćen za osnovu i konfigurisan da minimizuje izloženost svetlosti unutrašnjeg dela i na prvom krajnjem delu najmanje jednog korita za uzgoj. Drugi slivnik može biti postavljen na drugom kraju nasuprot prvom kraju sistema za uzgoj i sadrži drugu osnovu sa unutrašnjim delom i konfigurisan je da zadrži tečni rastvor, gde je drugi nosač pričvršćen za osnovu i konfigurisan da pruža oslonac za drugi kraj najmanje jednog korita za uzgoj, i drugi pokrivač koji je pričvršćen za osnovu i konfigurisan da minimizuje izlaganje svetlosti unutrašnjeg dela i na drugom krajnjem delu najmanje jednog korita za uzgoj.

[0018] Prema daljem primeru, postupak upravljanja protokom tečnog rastvora u sistemu za uzgoj može da podrazumeva ubrizgavanje tečnog rastvora na prvom kraju najmanje jednog korita nošenog od strane prvog nosećeg dela pričvršćenog za osnovu prvog slivnika, gde se tečni rastvor ubrizgava pomoću najmanje jednog cevastog elementa koji je na odvojiv način pričvršćen za pokrivač prvog slivnika. Postupak može dalje podrazumevati prihvatanje tečnog rastvora na dnu drugog slivnika sa drugog kraja najmanje jednog korita poduprtog drugim nosećim delom pričvršćenim za dno drugog slivnika.

[0019] Prema još jednom primeru, opisan je sprežni uređaj. Sprežni uređaj može uključivati osnovu konfigurisanu za rotiranje oko ose. Sprežni uređaj može sadržati prvi deo osnove, uključujući i rotirajući element konfigurisan da se spoji sa zaštitnom komponentom za rotiranje osnove oko ose. Sprežni uređaj može dalje da sadrži drugi deo osnove ponderisan veći od prvog dela osnove. Štaviše, sprežni uređaj može sadržati element za hvatanje koji se proteže od osnove, a element za hvatanje je konfigurisan tako da se spoji sa najmanje jednim koritom tokom najmanje jednog od dva događaja kretanja.

[0020] Prema drugom primeru, uređaj može sadržati izduženi element i najmanje jedan uređaj za sprezanje koji je pokretno pričvršćen za izduženi element. Svaki uređaj za sprezanje može imati osnovu konfigurisanu da se okreće oko ose; prvi deo osnove, uključujući i rotirajući element konfigurisan da se spregne sa fiskirajućom komponentom radi rotiranja osnove oko osovine, drugi deo osnove težinski veći od prvog dela osnove i element za hvatanje koji se pruža od osnove, gde je element za hvatanje konfigurisan da se spregne sa najmanje jednim koritom tokom najmanje jednog od dva događaja kretanja.

[0021] Prema dodatnom primeru, uređaj za sprezanje može sadržati osnovu konfigurisanu da se okreće oko ose. Uređaj za sprezanje može sadržati obrtni element konfigurisan da se spregne sa komponentom za fiksiranje radi rotiranja osnove oko ose. Uređaj za sprezanje može dalje da sadrži prvi deo osnove čija je masa veća od drugog dela različitog od prvog dela. Dodatno, uređaj za sprezanje može sadržati element za sprezanje koji se pruža od osnove, gde je element za hvatanje konfigurisan da se spregne sa najmanje jednim koritom tokom najmanje jednog od dva događaja kretanja.

[0022] U drugom primeru je opisano korito za uzgoj. Korito za uzgoj može sadržati osnovu koja je konfigurisana da obezbedi oslonac. Korito za uzgoj može dalje sadržati pokrivač koji je povezan sa osnovom i koji sadrži jedan ili više otvora koji su konfigurisani da drže najmanje biljku, gde deo pokrivača i osnova obrazuju unutrašnji deo konfigurisan da podržava protok tečnog rastvora. Korito za uzgoj može sadržati prvi krajnji deo osnove koji omogućava pristup unutrašnjem delu. Dodatno, korito za uzgoj može sadržati drugi krajnji deo osnove naspram prvom krajnjem delu i pruža pristup unutrašnjem delu.

[0023] Prema daljem primeru, korito za uzgoj može da sadrži osnovu konfigurisanu da pruža oslonac i gornji deo povezan sa osnovom koji sadrži jedan ili više otvora od kojih je svaki konfigurisan da primi najmanje jednu kapsulu tla, gde gornji deo i osnova formiraju šuplji unutrašnji deo koji podržava protok vodenog rastvora i koji sadrži barem deo najmanje jedne kapsule tla. Korito za uzgoj može dalje sadržati prvi krajnji deo osnove koji pruža pristup šupljem unutrašnjem delu i drugi krajnji deo osnove nasuprot prvom krajnjem delu koji pruža pristup šupljem unutrašnjem delu.

[0024] Prema drugom primeru, korito za uzgoj može da sadrži osnovu koja je konfigurisana da pruža oslonac i deo pokrivača povezan sa osnovom koji sadrži najmanje jedan otvor konfigurisan da prihvati i drži najmanje jednu biljku, gde deo pokrivača i osnova formiraju unutrašnji deo koji omogućava protok tečnog rastvora i koji sadrži najmanje deo najmanje jedne biljke unutar unutrašnjeg dela. Korito za uzgoj može dalje sadržati prvi krajnji deo osnove koji pruža pristup unutrašnjem delu i drugi krajnji deo osnove nasuprot prvom krajnjem delu koji pružaj pristup unutrašnjem delu.

[0025] Dodatne prednosti i inovativne karakteristike koje se odnose na implementacije predmetnog pronalaska biće delimično izložene u opisu koji sledi, a delom će postati jasnije stručnjacima iz predmetne oblasti tehnike nakon ispitivanja sledećeg teksta ili nakon učenja putem primene pronalaska.

KRATAK OPIS SLIKA NACRTA

[0026] Specifične karakteristike, primene i prednosti otkrića postaće bolje shvaćene s obzirom na sledeći opis, pridodate patentne zahteve i prateće crteže gde:

SLIKA 1-1 je pogled u perspektivi na hidroponski sistem za uzgoj koji sadrži jednu ili više komponenti konfigurisanih da omoguće rast biljaka, na primer, primenom ovde opisanih tehnika;

SLIKA 1-2 je uvećani pogled u perspektivi na jedno ili više korita za uzgoj na zadnjem kraju hidroponskog sistema za uzgoj u početnom položaju;

SLIKA 1-3 je uvećani pogled u perspektivi na jedno ili više korita za uzgoj na prednjem kraju hidronskog sistema za uzgoj u položaju za branje;

SLIKA 2-1 je pogled u perspektivi na hidronski sistem za uzgoj koji koristi najmanje dve linije za uzgoj, pri čemu svaka linija za uzgoj može sadržati jednu ili više komponenti konfigurisanih da omoguće rast biljaka, na primer, primenom ovde opisanih tehnika;

SLIKA 2-2 je uvećani pogled u perspektivi na susednu prednju oblast hidroponskog sistema za uzgoj, uključujući i jedno ili više korita za uzgoj;

SLIKA 3 je bočni pogled na prednji kraj hidroponskog sistema za uzgoj koji ilustruje jedno ili više korita za uzgoj koja se sprežu sa jednim ili više uređaja za sprezanje;

SLIKA 4 je uvećani prikaz sklopa aktuatora hidroponskog sistema za uzgoj koji je konfigurisan da pomera najmanje jedan izduženi element koji nosi jedno ili više korita za uzgoj;

SLIKA 5 je šematski dijagram sklopa aktuatora pričvršćenog za jednu ili više komponenti hidroponskog sistema za uzgoj i u komunikaciji sa njima;

SLIKA 6 je šematski dijagram koji ilustruje prvo stanje sklopa aktuatora hidroponskog sistema za uzgoj pre aktiviranja komponente aktuatora; SLIKA 7 je šematski dijagram koji ilustruje drugo stanje pogonskog sklopa hidroponskog sistema za uzgoj nakon aktiviranja komponente aktuatora;

SLIKA 8 je šematski dijagram koji ilustruje treće stanje sklopa aktuatora hidroponskog sistema za uzgoj nakon aktiviranja komponente aktuatora;

SLIKA 9 je šematski dijagram koji ilustruje povratak u prvo stanje pogonskog sklopa hidroponskog sistema za uzgoj nakon aktiviranja komponente aktuatora;

SLIKA 10 je pogled sa prednje strane na hidroponski sistem za uzgoj koji uključuje jedno ili više korita raspoređenih pod različitim uglovima u odnosu na osu;

SLIKA 11-1 je pogled u perspektivi na deo sklopa slivnika koji sadrži najmanje pokrivač;

SLIKA 11-2 je pogled sa prednje ili zadnje strane na deo sklopa slivnika namenjenog za korišćenje u hidroponskom sistemu za uzgoj;

SLIKA 12 je bočni pogled na deo sklopa slivnika koji se može ukloniti i koji nosi najmanje jedno korito za uzgoj;

SLIKA 13-1 je šematski dijagram sklopa slivnika koji sadrži prvi slivnik i najmanje jedno korito za uzgoj unutar hidroponskog sistema za uzgoj;

SLIKA 13-2 je šematski dijagram sklopa slivnika koji sadrži drugi slivnik i najmanje jedno korito za uzgoj unutar hidroponskog sistema za uzgoj;

SLIKA 14 je uvećani prikaz u perspektivi hidroponskog sistema za uzgoj koji prikazuje neke iz skupa jednog ili više elemenata cevi sklopa slivnika poravnatih sa odgovarajućim jednim od više ili više korita za uzgoj;

SLIKA 15-1 je prikaz u perspektivi na korito za uzgoj koje se koristi u hidroponskom sistemu uzgoja;

SLIKA 15-2 je pogled odozgo na korito za uzgoj koje se koristi u hidroponskom sistemu uzgoja;

SLIKA 15-3 je pogled sa prednje ili zadnje strane na korito za uzgoj koje se koristi u hidroponskom sistemu uzgoja;

SLIKA 16-1 je pogled u perspektivi na uređaj za sprezanje koji je konfigurisan da pomera korito za uzgoj unutar hidroponskog sistema za uzgoj;

SLIKA 16-2 je bočni pogled na uređaj za sprezanje koji je konfigurisan da pomera korito za uzgoj unutar hidroponskog sistema za uzgoj;

SLIKE 17 do 23 su šematski dijagrami uređaja za sprezanje koji se spreže sa i pomera korito za uzgoj u pravcu duž ose;

SLIKA 24 je dijagram toka primera upravljanja protokom tečnog rastvora u sistemu za uzgoj;

SLIKA 25 je dijagram toka primera postupka premeštanja najmanje jednog korita u hidroponskom sistemu uzgoja; i

SLIKA 26 je šematski dijagram primera komponenata računarskog uređaja hidroponskog sistema za uzgoj.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0027] Detaljan opis naveden ispod u vezi sa priloženim slikama nacrta namenjen je da opiše različite konfiguracije i nije namenjen da predstavi jedine moguće konfiguracije u kojima se mogu primeniti ovde mogu opisati koncepti. Detaljan opis sadrži specifične detalje iznete u svrhu pružanja temeljnog razumevanja različitih koncepata. Ipak, stručnjacima iz predmetne oblasti biće jasno da se ovi koncepti mogu primenjivati i bez ovih specifičnih detalja. U nekim slučajevima dobro poznate komponente su prikazane u obliku blok dijagrama kako bi se izbeglo zaklanjanje takvih koncepata. U nekim implementacijama mogu biti prikazani primeri uz pozivanje na jednu ili više komponenti i jedan ili više postupaka koji mogu izvršavati ovde opisane radnje ili operacije, gde komponente i/ili radnje/operacije prikazane isprekidanim linijama mogu biti opcione.

[0028] Predmetni pronalazak se odnosi na sistem za hidroponski uzgoj. Hidroponika može da obuhvata uzgajanje biljaka u tečnom ili vodenom rastvoru bogatom hranljivim sastojcima. Hidroponika omogućava uzgoj biljaka ili useva u kontrolisanom ili polukontrolisanom okruženju kako bi se izbegli ili ublažili potencijalni surovi vremenski obrasci. Na primer, hidroponika može biljkama obezbediti odgovarajuće količine hranljivih sastojaka, vode i/ili svetlosti čak i u oblastima u kojima nedostaje bilo koji od tih činilaca korisnih za rast biljaka. Ipak, gajenje biljaka na maloj površini ili jednako efikasno poput tradicionalnog uzgoja na otvorenom, može dovesti do razlika. Drugim rečima površina za uzgoj koja je dostupna u zatvorenom ili za hidroponski sistem uzgoja koji se koristi na otvorenom može uopšteno biti manja u odnosu na uzgoj na otvorenom, što rezultuje potencijalno manjim prinosom biljaka ili

1

useva. Zbog toga može biti poželjan hidroponski sistem uzgoja koji omogućava efikasan rast velikih količina biljaka ili useva na automatizovan način.

[0029] Kao takve, trenutne implementacije obezbeđuju sistem hidroponskog uzgoja koji može podržati rast biljaka na automatizovan način. Preciznije, hidroponski sistem za uzgoj može obezbediti konstantan protok hranljivog rastvora do korena svake od biljaka raspoređenih duž jednog ili više korita za uzgoj putem pumpe za kontinualnu cirkulaciju (koji su npr. takođe poznati i kao kanali za uzgoj). Preciznije, hranljivi rastvor se na automatizovani način pumpa u jedno ili više korita za uzgoj na jednom kraju i protiče preko korena biljaka, na kraju se odvodeći nazad u rezervoar koji se nalazi na suprotnom kraju. Hranjivi rastvor slobodno protiče sa jednog na drugi kraj usled različitog nagiba kanala za uzgoj. Kako hranljivi rastvor prolazi pored svake biljke, koren odgovarajuće biljke može da apsorbuje najmanje neke od hranljivih sastojaka iz tečnog rastvora, koji mogu da uključuju, ali nisu i isključivo ograničeni na, azot, kalijum i/ili fosfat. Dalje, kako bi se obezbedio efikasan rast i prinos biljaka, hidroponski sistem za uzgoj može automatski da pomera jedno ili više korita za uzgoj u pravcu duž ose tokom rasta biljaka.

[0030] Hidroponski sistem za uzgoj obezbeđuje konstantan protok vode u svakom kanalu za uzgoj na cirkulacioni način kako bi se smanjio rizik od kontaminacije. Dalje, kako su koreni biljaka izloženi vodi, kiseoniku i hranljivim sastojcima, hidroponski sistem uzgoja može promovisati zdrav rast biljaka koristeći manju potrošnju vode i hranljivih sastojaka. Dalje, hidroponski sistem uzgoja može da obezbedi veće prinose biljaka u toku dužeg perioda uzgoja koji su u skladu sa prinosom biljaka gajenih na otvorenom prostoru, ili ih može, čak, i nadmašiti. Prema nekim implementacijama hidroponski sistem uzgoja može ili ne mora koristiti tlo kao deo procesa uzgoja.

[0031] U sledećem razmatranju je najpre opisan primer okruženja koje može da primenjuje ovde opisane tehnike. Implementacije koje se ovde razmatraju nisu ograničene samo na primer okruženja, a primer okruženja nije ograničen samo na implementacije koje su ovde razmatrane. Dalje, razmatraju se primeri orijentacija uređaja u skladu sa jednom ili više implementacija. Nakon toga se razmatraju primeri hidroponskog sistema za uzgoj u skladu sa jednom ili više primena. Konačno, razmatra se primer sistema i uređaja kod kojih se mogu primeniti različite tehnike koje su ovde opisane.

[0032] SLIKA 1-1 je pogled u perspektivi na hidroponski sistem 100 za uzgoj koji sadrži jednu ili više komponenti koje su konfigurisane da omoguće ili podrže rast biljaka. Sistem 100 hidroponskog uzgoja može da sadrži jednu ili više komponenti za uzgoj biljaka na automatizovan ili poluautomatizovan način. Na primer, hidroponski sistem 100 za uzgoj može da sadrži jednu liniju 124 za uzgoj gde se jedno ili više korita 102 za uzgoj pomera ili napreduje u smeru 104 žetve, kako je ovde dalje opisano, najmanje u odnosu na SLIKE 1-2, 1-3, 2-1, 2-2 i 3.

[0033] Sistem 100 hidroponskog uzgoja može da sadrži sklop 106 slivnika koji može biti konfigurisan tako da kontroliše i/ili upravlja protokom tečnog rastvora (npr. mešavine hranljivih sastojaka na bazi vode) do jedne ili više komponenti u hidroponskom sistemu 100 za uzgoj, a posebno do jednog ili više korita 102 za uzgoj. Ovde su opisane i dalje primene sklopa 106 slivnika, najmanje u vezi sa SLIKAMA 10 do 14.

[0034] Pored toga, hidroponski sistem 100 za uzgoj može da sadrži jedno ili više korita 102 za uzgoj, koja mogu biti konfigurisana da prihvate, drže i/ili nose jednu ili više biljaka i putuju krećući se duž linije rasta u smeru 104 žetve. Dalje implementacije jednog ili više korita 102 za uzgoj koje su opisane u ovom dokumentu, date su najmanje u vezi sa SLIKAMA 15-1 do 15-3 i 17 do 23.

[0035] Hidroponski sistem 100 za uzgoj može da sadrži najmanje jedan uređaj 110 za sprezanje koji može biti konfigurisan da se spregne sa i/ili pokreće jedno ili više korita 102 za uzgoj u smeru 104 žetve. Dalje implementacije najmanje jednog uređaja 110 za sprezanje koje su opisane u ovom dokumentu, date su najmanje u vezi sa SLIKAMA 16-1 do 23.

[0036] Hidroponski sistem za uzgoj 100 može dalje da sadrži sklop 108 za automatizaciju koji može biti konfigurisan da automatski premešta jedno ili više korita 102 za uzgoj iz prvog položaja na sklopu 106 slivnika u drugi položaj na sklopu 106 slivnika, što je ovde dalje opisano najmanje u vezi sa SLIKAMA 4 do 9.

Dodatno, hidroponski sistem 100 za uzgoj može da sadrži najmanje jedan izduženi element 114 koji se može na odvojiv način pričvrstiti za sklop 108 za automatizaciju i konfigurisati da nosi najmanje jedan uređaj 110 za sprezanje i/ili jedno ili više korita 102 za uzgoj. Dalje implementacije najmanje jednog izduženog elementa 114 koje su opisane u ovom dokumentu, date su najmanje u vezi sa SLIKAMA 3 do 9.

[0037] Hidroponski sistem 100 za uzgoj može sadržati osnovu 112 koja može biti konfigurisana da strukturno nosi jednu ili više komponenti hidroponskog sistema 100. Dalje primene osnove 112 koje su opisane u ovom dokumentu, date su najmanje u vezi sa SLIKAMA 2-1, 2-2, 3, 10, 13-1 i 13-2.

[0038] SLIKE 1-2 prikazuju uvećani pogled u perspektivi na jedno ili više korita 102 za uzgoj u početnom položaju 116. Na primer, jedno ili više korita 102 za uzgoj može u početku biti postavljeno na zadnjem kraju hidroponskog sistema 100 za uzgoj. Tokom rada jedno ili više korita 102 za uzgoj, koja mogu da sadrže najmanje po jednu mladu biljku, mogu se inicijalno postaviti na zadnjem kraju hidroponskog sistema 100 za uzgoj. Jedno ili više korita 102 za uzgoj se pomera pomoću jedne ili više komponenti hidroponskog sistema 100 za uzgoj kao što su na primer, ali ne i isključivo ograničene na, sklop 108 za automatizaciju i/ili najmanje jedan uređaj 110 za sprezanje u smeru 104 žetve (npr. kako biljke sazrevaju). U nekim implementacijama razmak između jednog ili više korita 102 za uzgoj može biti prva dužina 120, na primer, jer mlade biljke ne prekoračuju širinu korita za uzgoj na kojem se nalaze. Drugim rečima razmak ili udaljenost između najmanje jednog iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj može biti prve dužine.

[0039] SLIKE 1-3 prikazuju uvećani pogled u perspektivi na jedno ili više korita za uzgoj na prednjem kraju hidroponskog sistema 100 za uzgoj u položaju 118 žetve. Preciznije, kako se jedno ili više korita 102 za uzgoj pomeraju ili kreću duž hidroponskog sistema 100 za uzgoj u smeru 104 žetve i prema položaju 118 žetve, razmak između korita se progresivno odnosno postepeno povećava. Povećanje prostora ili rastojanja između dva korita može biti funkcija jedne ili više karakteristika biljke, biljne sorte i/ili biljne vrste. Kao takvo, po postizanju položaja 118 žetve, razmak ili udaljenost između najmanje jednog iz skupa jednog ili više korita za uzgoj, koja mogu sadržati najmanje jednu zrelu biljku, mogu biti druge dužine 122 koja je veća od prve dužine 120. Kod nekih implementacija razmak ili udaljenost između bilo koja dva iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj mogu biti različiti. Nakon uklanjanja i berbe biljke ili useva iz najmanje jednog iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj iz hidroponskog sistema 100 za uzgoj, u najmanje jedno korito za uzgoj

1

se može ponovo zasaditi jedna ili više biljaka a korito postaviti na hidroponski sistem 100 za uzgoj u početnom položaju 116. Iako se ovde predstavljene implementacije razmatraju u kontekstu staklenika, potrebno je imati na umu da se u skladu sa zahtevanom implementacijom mogu primeniti i različiti drugi tipovi i faktori forme uređaja. Prema tome, hidroponski sistem 100 za uzgoj može da radi u različitim okruženjima za uzgoj, i u zatvorenom i/ili na otvorenom.

[0040] SLIKA 2-1 je pogled u perspektivi na hidroponski sistem 200 za uzgoj koji ima najmanje dve linije za uzgoj. Hidroponski sistem 200 može da sadrži jednu ili više komponenti za uzgoj biljaka na automatizovan ili poluautomatizovan način. Hidroponski sistem 200 za uzgoj može da sadrži jednu ili više linija 124 i 124’ za uzgoj. Na primer, linija 124 za uzgoj hidroponskog sistema 200 za uzgoj može da sadrži primer osnove 112, sklopa 106 slivnika, jednog ili više korita 102 za uzgoj i sklopa 108 za automatizaciju. Slično tome, linija 124’ za uzgoj hidroponskog sistema 100 za uzgoj može da sadrži primer osnove 112’, komponente 106’ slivnika, jedno ili više korita 102’ za uzgoj i sklopa 108’ za automatizaciju. U nekim implementacijama, linije 124 i 124’ za uzgoj mogu da dele ili sadrže jednu komponentu ili jedan skup komponenata za obe linije 124 i 124’ za uzgoj. Na primer, u nekim izvođenjima linije 124 i 124’ za uzgoj mogu da sadrže jedan sklop 108 za automatizaciju.

[0041] SLIKA 2-2 je uvećani pogled u perspektivi na susedno prednje područje hidroponskog sistema 100 za uzgoj koji sadrži dve ili više linija za uzgoj. U nekim implementacijama linije 124 i 124’ za uzgoj mogu da dele zajedničku noseću strukturu 126. Noseća struktura 126 može biti deo osnove 112 linije 124 za uzgoj i/ili osnove 112’ linije 124’ za uzgoj. Linije 124 i 124’ za uzgoj mogu da rade nezavisno tako da se jedno ili više korita 102 za uzgoj linije 124 za uzgoj mogu kretati ili pomerati nezavisno od jednog ili više korita 102’ za uzgoj linije 124’ za uzgoj. Na primer, jedno ili više korita 102 za uzgoj linije 124 za uzgoj može sadržati prvu biljku ili biljnu vrstu, dok jedno ili više korita 102’ za uzgoj linije 124’ za uzgoj sadrže drugu biljku ili biljnu vrstu koja je različita od prve biljke ili biljne vrste, pri čemu imaju različita vremena zrenja (npr. ona koja odgovaraju različitim vremenima žetve).

[0042] SLIKA 3 je pogled sa bočne strane na prednji deo hidroponskog sistema 100 za uzgoj koji ilustruje jedno ili više korita 102 za uzgoj spregnutih sa jednim ili više uređaja 110 za sprezanje. Jedan ili više uređaja za sprezanje mogu biti nošeni od ili odvojivo pričvršćeni za najmanje jedan izduženi element 114. Najmanje jedan izduženi element 114 može biti konfigurisan da se preko sklopa 108 za automatizaciju pomera između najmanje dva položaja kako bi se na odgovarajući način pomerio ili pokrenuo jedan ili više uređaja 110 za sprezanje. U nekim implementacijama izduženi element 114 može biti pocinkovana ili obložena cev, ili osovina sa geometrijskim oblikom. U skladu sa tim jedan ili više uređaja 110 za sprezanje može biti konfigurisano za pomeranje jednog ili više korita 102 za uzgoj u smeru 104 žetve. Konkretno, jedan ili više uređaja 110 za sprezanje se može u početku pomeriti ili pokrenuti u smeru suprotnom smeru 104 žetve i iza jednog ili više korita 102 za uzgoj. Jedan ili više uređaja 110 za sprezanje mogu tada da pomeraju ili efikasno pokreću jedno ili više korita 102 za uzgoj prema smeru 104 žetve duž definisanog rastojanja.

[0043] Sklop 108 za automatizaciju može biti konfigurisan za pomeranje ili pokretanje izduženog elementa 114 koji nosi ili sadrži jedan ili više uređaja 110 za sprezanje, koji zauzvrat pomera ili pokreće jedno ili više korita 102 za uzgoj u smeru 104 žetve. Najmanje jedan izduženi element 114 sadrži najmanje jednu komponentu 304 za razdvajanje koja je konfigurisana da produži rastojanje razmaka 308 između dva ili više korita za uzgoj. Prema pronalasku, komponenta 304 za razdvajanje sadrži teleskopski element koji se kreće između prvog položaja teleskopskog elementa i drugog položaja teleskopskog elementa. Sistem 100 za hidroponski uzgoj takođe može da sadrži i odvodnu komponentu 302 sklopa 106 slivnika koja može biti konfigurisana da vodi tečni rastvor primljen sa kraja na kojem se nalazi jedno ili više korita 102 za uzgoj u rezervoar.

[0044] SLIKA 4 je uvećani prikaz sklopa 108 za automatizaciju hidroponskog sistema 100 za uzgoj koji je konfigurisan za pomeranje ili pokretanje jednog ili više korita 102 za uzgoj u smeru 104 žetve pomoću jednog ili više uređaja 110 za sprezanje koji se nalaze na izduženom elementu 114. Konkretno, sklop 108 za automatizaciju može sadržati komponentu 402 aktuatora koja je konfigurisana za pomeranje ili pokretanje izduženog elementa 114 koji nosi jedan ili više uređaja 110 za sprezanje, između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa. Na primer, prvi položaj elementa može odgovarati mestu ispred korita za uzgoj sa kojim će se spregnuti i pomeriti ga pomoću najmanje jednog iz skupa jednog ili više uređaja 110 za sprezanje nakon pomeranja u drugi položaj elementa iza najmanje

1

dela korita za uzgoj. U nekim implementacijama komponenta 402 aktuatora može odgovarati najmanje jednoj komponenti hidrauličnog cilindra, pneumatskoj komponenti cilindra i/ili elektromehaničkom aktuatoru. Veći broj različitih konfiguracija se može koristiti za pričvršćivanje sklopa 108 za automatizaciju i/ili komponente 402 aktuatora za osnovu 112 u skladu sa različitim primenama. Na primer, sklop 108 za automatizaciju i/ili komponenta 402 aktuatora se mogu odvojivo pričvrstiti za osnovu 112 preko nosećeg dela 406.

[0045] Sklop 108 za automatizaciju može dalje da sadrži komponentu 410 za automatizaciju koja je na odvojiv način pričvršćena za komponentu 402 aktuatora i koja je konfigurisana da aktivira komponentu 402 aktuatora kako bi pomerila najmanje jedan izduženi element 114 između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa. U primeru, komponenta 410 za automatizaciju može primiti indikaciju koja uzrokuje pokretanje ili dovodi do toga da komponenta 410 za automatizaciju aktivira komponentu 402 aktuatora da pomeri ili pokrene izduženi element 114 između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa pomeranjem ili pokretanjem nosača, kao što je na primer osovina 408, kako je ovde detaljnije opisano. U nekim implementacijama indikacija može biti primljena od automatizovane komponente 520 za okidanje koja može biti konfigurisana da detektuje ili oseti uklanjanje najmanje jednog korita za uzgoj iz slivnika 414 sklopa 106 slivnika. Automatizovana komponenta 520 za okidanje može da sadrži senzor svetlosti, senzor težine, senzor blizine i/ili magnetni senzor.

[0046] U nekim implementacijama komponenta 410 za automatizaciju može odgovarati hidrauličnoj pumpi konfigurisanoj da obezbedi tečnost u komponenti 402 aktuatora kako bi pomerila ili pokrenula izduženi element 114, a time i jedan ili više uređaja 110 za sprezanje koji su postavljeni na ili na odvojiv način pričvršćeni za njega, između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa. U nekim izvođenjima komponenta 410 za automatizaciju može odgovarati vazdušnoj ili pneumatskoj pumpi konfigurisanoj da obezbedi gas (npr. vazduh) za komponentu 402 aktuatora radi pomeranja ili pokretanja izduženog elementa 114, a samim tim i jednog ili više uređaja 110 za sprezanje koji su postavljeni na ili koji su na odvojiv način pričvršćeni za njega, između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa.

1

[0047] Sklop 108 za automatizaciju može takođe da sadrži najmanje jednu senzorsku komponentu 404 koja je na odvojiv način pričvršćena za komponentu 402 aktuatora. Konkretno, najmanje jedna senzorska komponenta 404 može biti konfigurisana da zaustavi ili prekine kretanje komponente 402 aktuatora na osnovu detekcije da je komponenta 402 aktuatora zadovoljila prag kretanja koji predstavlja maksimalnu udaljenost izmeštanja komponente 402 aktuatora tokom kretanja. Na primer, komponenta 402 aktuatora može sadržati najmanje jedan magnetni element koji je klizno povezan sa komponentom 402 aktuatora. Najmanje jedna senzorska komponenta 404 može biti konfigurisana da zaustavi ili prekine kretanje komponente aktuatora kada komponenta 402 aktuatora zadovolji prag kretanja zasnovan na položaju najmanje jednog magneta ili magnetnog elementa u odnosu na komponentu 402 aktuatora.

[0048] U nekim implementacijama komponenta 402 aktuatora se može automatski vratiti u početno stanje koje odgovara prvom položaju elementa na komponenti 402 aktuatora nakon što je komponenta 402 aktuatora zadovoljila prag kretanja. Na primer, komponenta 402 aktuatora može započeti u sabijenom ili uvučenom stanju pre nego što dobije indikaciju da pomeri ili pokrene izduženi element 114. Po prijemu indikacije komponenta 402 aktuatora se može aktivirati radi pomeranja ili pokretanja osovine 408 i/ili izduženog elementa 114 koji nosi ili sadrži jedan ili više uređaja 110 za sprezanje duž određenog rastojanja koje odgovara pragu kretanja, što može biti udaljenost izmeštanja teleskopskog elementa komponente 402 aktuatora.

[0049] Premeštanje ili pokretanje najmanje jednog izduženog elementa između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa može prouzrokovati da se jedan ili više uređaja 110 za sprezanje klizno spregnu sa najmanje jednim koritom za uzgoj kada se premeštaju iz prvog položaja elementa u drugi položaj elementa. Dalje, pomeranje izduženog elementa 114 između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa može prouzrokovati ili aktivirati najmanje jedno korito za uzgoj iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj da se pomeri ili pokrene iz prvog položaja na slivniku 414 sklopa 106 slivnika u drugi položaj na slivniku 414 sklopa 106 slivnika u smeru 104 žetve. U nekim implementacijama pomeranje izduženog elementa 114 između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa može prouzrokovati ili aktivirati jedan ili više uređaja 110 za sprezanje da se spregne sa najmanje jednim koritom za uzgoj iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj, kako bi pomerio

1

najmanje jedno korito za uzgoj iz prvog položaja na slivniku 414 sklopa 106 slivnika u drugi položaj na slivniku 414 sklopa 106 slivnika prilikom pomeranja jednog ili više uređaja 110 za sprezanje iz drugog položaja elementa u prvi položaj elementa.

[0050] Kao što je prikazano na SLICI 3, izduženi element 114 može sadržati najmanje jednu komponentu 304 za razdvajanje koja je konfigurisana da poveća rastojanje razmaka između dva ili više korita za uzgoj. U nekim implementacijama komponenta 304 za razdvajanje može sadržati teleskopski element koji se kreće između prvog položaja teleskopskog elementa i drugog položaja teleskopskog elementa.

[0051] SLIKA 5 šematski prikazuje pogled 500 na sklop 108 za automatizaciju uključujući i uvećani šematski prikaz komponente 402 aktuatora koja je spregnuta sa izduženim elementom 114 koji nosi najmanje jedan uređaj 110 za sprezanje u skladu sa jednom ili više implementacija. Uopšteno, šematski prikaz 500 predstavljen na SLICI 5 predstavlja sklop 108 za automatizaciju u prvom položaju, kao što je položaj 602 koji je prikazan na SLICI 6. Šematski prikaz ilustruje sklop 108 za automatizaciju sa raznim drugim komponentama hidroponskog sistema 100 za uzgoj, uključujući i noseći deo 406, osovinu 408, komponentu 410 za automatizaciju, izduženi element 114, najmanje jedan uređaj 110 za sprezanje i najmanje jednu senzorska komponenta 404. Dodatno, hidroponski sistem 100 za uzgoj i/ili sklop 108 za automatizaciju mogu da sadrže najmanje jedan od automatizovanih komponenata 520 za okidanje, komponenata 530 za određivanje žetve i procesora 540 (jednog ili više). U skladu sa različitim primenama, komponenta 402 aktuatora predstavlja deo sklopa 108 za automatizaciju koji sadrži osovinu 408 i za koji se može pričvrstiti pokretna komponenta, kao što je na primer izduženi element 114. Na primer, osovina 408 može biti pričvršćena za izduženi element 114 kako bi se omogućilo kretanje izduženog elementa 114 između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa tako da se jedan ili više uređaja 110 za sprezanje sprežu sa jednim ili više korita 102 za uzgoj kako bi se najmanje jedno korito za uzgoj pomerilo iz prvog položaja na sklopu 106 slivnika u drugi položaj na sklopu 106 slivnika u smeru 104 žetve. Dodatno, kao što će biti detaljno objašnjeno u nastavku, osovina 408 može da se klizno spoji sa komponentom 402 aktuatora kako je komponenta 402 aktuatora aktivirana od strane komponente 410 za automatizaciju.

1

[0052] Kao što je ilustrovano, izduženi element 114 nosi najmanje jedan uređaj 110 za sprezanje. Za pričvršćivanje izduženog elementa 114 za osovinu 408 mogu se primeniti razne različite konfiguracije u skladu sa različitim implementacijama. Na primer, u ovoj implementaciji se izduženi element 114 najmanje delimično pruža oko sklopa 108 za automatizaciju.

[0053] Na SLICI 5 je dalje prikazana komponenta 410 za automatizaciju koja se može na odvojiv način pričvrstiti za komponentu 402 aktuatora. Na primer, komponenta 410 za automatizaciju može biti konfigurisana da aktivira komponentu 402 aktuatora radi pomeranja izduženog elementa 114 između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa. Prema različitim implementacijama komponenta 410 za automatizaciju može aktivirati komponentu 402 aktuatora na osnovu većeg broja mehanizama koji obuhvataju, ali nisu i isključivo ograničeni na, mehaničku komponentu, elektromehaničku komponentu, hidrauličku komponentu ili pneumatsku komponentu. U skladu sa tim komponenta 402 aktuatora može odgovarati najmanje jednoj komponenti mehaničkog cilindra, elektro-mehaničkoj komponenti, hidrauličkoj komponenti i/ili pneumatskoj komponenti.

[0054] Kao što je ilustrovano u ovoj implementaciji, komponenta 410 za automatizaciju može sadržati hidrauličnu pumpu 502 koja je konfigurisana da obezbedi tečnost u komponenti 402 aktuatora (npr. konfigurisana u vidu hidrauličnog cilindra) kako bu se spregnula sa osovinom 408 radi pomeranja izduženog elementa 114 između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa. Kao što je prikazano, hidraulična pumpa 502 je na odvojiv način pričvršćena za komponentu 402 aktuatora pomoću prve cevi 504 i druge cevi 506. Hidraulična tečnost može proticati 508 između komponente 402 aktuatora i hidraulične pumpe 502 kroz prvu cev 504, a hidraulična tečnost može proticati 510 između komponente 402 aktuatora i hidraulične pumpe 502 kroz drugu cev 506. Hidraulična pumpa 502 može da kontroliše količinu (tj. pritisak) i smer protoka 508 i/ili 510.

[0055] Prema implementaciji senzorska komponenta 404 može biti odvojivo pričvršćena za komponentu 402 aktuatora i može biti konfigurisana da zaustavi kretanje komponente 402 aktuatora i/ili osovine 408 kada komponenta 402 aktuatora zadovolji prag izmeštanja koji predstavlja maksimalno rastojanje pomeranja komponente 402 aktuatora tokom kretanja. Veći broj različitih senzora se može

1

primeniti za zaustavljanje kretanja komponente 402 aktuatora u skladu sa različitim implementacijama. Primer senzorske komponente 404 koja koristi magnetni element 516 je razmatran u nastavku.

[0056] Na primer, senzorska komponenta 404 može sadržati prvi senzor 512 koji je smešten na prvom kraju senzorske komponente 404 i drugi senzor 514 koji je smešten na drugom kraju senzorske komponente 404. Kao što je prikazano, senzorska komponenta 404 može biti suštinski iste dužine kao i komponenta 402 aktuatora, tako da se prvi kraj i drugi kraj senzorske komponente 404 poklapaju sa prvim krajem i drugim krajem komponente aktuatora 402 respektivno. Dodatno, senzorska komponenta 404 može sadržati spojnu komponentu 518 pričvršćenu i za magnetni element 516 i za osovinu 408. Kao što je dalje detaljno objašnjeno u nastavku, senzorska komponenta 404 može biti konfigurisana da komunicira sa komponentom 410 za automatizaciju kako bi vratila element 402 aktuatora u prvobitno stanje koje odgovara prvom položaju elementa.

[0057] Kao što je ovde opisano, komponenta 402 aktuatora može biti konfigurisana kao hidraulični cilindar koji sadrži osovinu 408 koja se nalazi delimično unutar komponente 402 aktuatora. Na primer, osovina 408 može odgovarati poluzi i/ili osovini sa površinom koja se klizno spreže sa unutrašnjom površinom komponente 402 aktuatora. Dodatno, komponenta 402 aktuatora može sadržati klip (nije prikazan) koji je pričvršćen za osovinu 408 i spreže osovinu 408 preko komponente 402 aktuatora nakon što je komponenta 402 aktuatora aktivirana od strane komponente 410 za automatizaciju na osnovu najmanje nivoa pritiska unutar komponente 402 aktuatora.

[0058] U različitim implementacijama komponenta 402 aktuatora prelazi iz inicijalnog stanja u drugo stanje, tako što se osovina 408 klizno spreže sa komponentom 402 aktuatora u smerovima 570. Na primer, hidraulična pumpa 502 ubrizgava tečnost na prvom nivou pritiska kroz prvu cev 504 u komponentu 402 aktuatora, i odvodi tečnost na drugom nivou pritiska kroz drugu cev 506. Ubrizgana tečnost povećava pritisak koji je potreban kako bi se osovina 408 pokrenula kako bi se klizno spregnula sa komponentom 402 aktuatora radi pomeranja izduženog elementa 114 iz prvog položaja elementa prema drugom položaju elementa. Kako hidraulična pumpa 502 ubrizgava sve više tečnosti u komponentu 402 aktuatora kroz

2

prvu cev 504, osovina 408 se sve više pomera prema drugom položaju elementa. Kako se osovina 408 kreće u pravcima 570, spojna komponenta 518 se klizno spreže sa senzorskom komponentom 404 u smerovima 560, respektivno. Dodatno, kako se osovina 408 kreće u pravcima 570, izduženi element 114 se kreće u pravcima 550 između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa. U skladu sa tim, a kao što je dalje detaljno objašnjeno u nastavku, kada se izduženi element 114 pomera između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa, najmanje jedan uređaj 110 za sprezanje se spreže sa najmanje jednim koritom za uzgoj iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj.

[0059] U najmanje nekim implementacijama rastojanje između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa odgovara dužini između osovine 408 u početnom stanju i drugom stanju. Slično tome, rastojanje između prvog senzora 512 i drugog senzora 514 odgovara dužini između osovine 408 u početnom stanju i drugom stanju.

[0060] Prema implementaciji kada magnetni element 516 dostigne drugi senzor 514, senzorska komponenta 404 aktivira komponentu 410 za automatizaciju kako bi zaustavila protok 508 tečnosti kroz prvu cev 504 i kako bi odvodila tečnost iz komponente 402 aktuatora kroz drugu cev 506. Na primer, kada senzorska komponenta 404 aktivira komponentu 410 za automatizaciju i/ili hidrauličnu pumpu 502, tečnost protiče 510 kroz drugu cev 506 ispuštajući/smanjujući pritisak u komponenti 402 aktuatora. Kako pritisak u komponenti 402 aktuatora opada, osovina 408 se vraća u početno stanje. Dalje, kako se osovina 408 vraća u prvobitno stanje, spojna komponenta 518 se klizno spreže sa senzorskom komponentom 404 kako bi se magnetni element 516 pomerio nazad do prvog senzora 512.

[0061] U jednoj implementaciji hidroponski sistem 100 za uzgoj može sadržati automatizovanu komponentu 520 za okidanje koja može biti u komunikaciji sa sklopom 108 za automatizaciju. Uopšteno, sklop 108 za automatizaciju može biti konfigurisan tako da automatski premešta najmanje jedno korito za uzgoj iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj od prvog položaja na sklopu 106 slivnika do drugog položaja na sklopu 1 slivnika 06 kao odgovora na prijem signala okidanja od strane automatizovane komponente 520 za okidanje. Na primer, automatizovana komponenta 520 za okidanje može biti konfigurisana tako da utvrdi da li je najmanje jedno korito za uzgoj iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj uklonjeno iz hidroponskog sistema 100 za uzgoj i da prenese signal okidanja na sklop 108 za automatizaciju kako bi se drugo korito za uzgoj iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj automatski premestilo iz prvog položaja na sklopu 106 slivnika do drugog položaja na sklopu 106 slivnika na osnovu detekcije da je najmanje jedno korito za uzgoj iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj uklonjeno iz hidroponskog sistema 100 za uzgoj. Automatizovana komponenta 520 za okidanje može sadržati senzor svetlosti, senzor težine, senzor blizine i/ili magnetni senzor kako bi se otkrilo uklanjanje najmanje jednog korita iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj.

[0062] U jednoj implementaciji hidroponski sistem 100 za uzgoj može da sadrži komponentu 530 za određivanje žetve, koja može biti u komunikaciji sa ili komunikaciono povezana sa automatizovanom komponentom 520 za okidanje. Na primer, komponenta 530 za određivanje žetve je konfigurisana za praćenje jedne ili više biljaka i/ili određivanje da li da zahteva od automatizovane komponenta 520 za okidanje da prenese signal aktivacije na sklop 108 za automatizaciju ili ne. Preciznije, komponenta 530 za određivanje žetve može utvrditi da težina ili oblik najmanje jedne biljke u ili nošena od strane najmanje jednog korita za uzgoj iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj zadovoljava kriterijume ili prag uslova žetve. Kriterijumi žetve mogu biti težina, oblik i/ili bar jedna karakteristika biljke koja se može uočiti. U skladu sa utvrđivanjem da najmanje jedna karakteristika biljke koja se može detektovati zadovoljava kriterijum ili prag žetve, automatizovana komponenta 520 za okidanje se može pokrenuti radi prenosa signala aktiviranja na sklop za automatizaciju. Različite konfiguracije se mogu koristiti za konfigurisanje automatizovane komponente 520 za okidanje i komponente 530 za određivanje žetve u skladu sa različitim primenama. Na primer, automatizovana komponenta 520 za okidanje i komponenta 530 za određivanje žetve mogu biti konfigurisane tako da komuniciraju sa jednim ili više procesora 540.

[0063] SLIKA 6 šematski prikazuje poglede na scenario implementacije za aktiviranje komponente 402 aktuatora u skladu sa jednom ili više implementacija. Prikazi sklopa 108 za automatizaciju u scenariju 600 predstavljaju šematski prikaz komponente 402 aktuatora i komponente 410 za automatizaciju.

[0064] Prema scenariju 600, komponenta 402 aktuatora se pomera iz izvornog stanja, kao što je položaj 602, u prelazno stanje, kao što je položaj 604, na primer, uvedeno uz referencu na SLIKU 5. Na primer, komponenta 410 za automatizaciju pokreće komponentu 402 aktuatora tako da se osovina 408 kreće u smeru 606. Potrebno je primetiti da se, dok se osovina 408 kreće u smeru 606, izduženi element 114 istovremeno kreće u smeru 610. Dalje, spojna komponenta 518, koja je povezana sa osovinom 408, istovremeno se spreže sa senzorskom komponentom 404 tako da se magnetni element 516 pomera u smeru 608.

[0065] Kao što je opisano u ovom dokumentu, komponenta 410 za automatizaciju može sadržati hidrauličnu pumpu 502 koja pokreće protok 612 tečnosti kroz prvu cev 504 u komponentu 402 aktuatora i protok 614 tečnosti kroz drugu cev 506 i u hidrauličnu pumpu 502. Kao rezultat protoka tečnosti u komponentu 402 aktuatora, klip (nije prikazan) koji je pričvršćen na osovinu 408 se spreže sa osovinom 408 usled pritiska u komponenti 402 aktuatora. Pritisak tečnosti koja dotiče iz prve cevi 504 uzrokuje da komponenta 402 aktuatora pređe iz polaznog u prelazno stanje primenom sile (tj. pritiska) na klip spregnut sa osovinom 408, što zauzvrat dovodi do pomeranja osovine 408 u smeru 606.

[0066] Tokom pomeranja osovine 408, osovina 408 se spreže sa izduženim elementom 114, što zauzvrat dovodi do toga da izduženi element 114 prelazi iz prvog položaja elementa u drugi položaj elementa u smeru 610. U skladu sa tim spojna komponenta 518 koja je spregnuta sa magnetnim elementom 516 i povezana sa osovinom 408, pomera magnetni element 516 od prvog senzora 512 u smeru 608. Kao što je gore pomenuto, kretanja osovine 408, izduženog elementa 114 i magnetnog elementa 516 dešavaju se istovremeno i uključuju relativno istu količinu pomeranja u odnosu na prvobitne položaje.

[0067] Na primer, u slučaju scenarija 600, prelazak osovine 408 iz položaja 602 u položaj 604 izaziva pomeranje osovine 408 tako da osovina 408 klizi unutar komponente 402 aktuatora. U različitim implementacijama unutrašnjost komponente 402 aktuatora ima nivo ili nulti nagib relativno u odnosu na smer kretanja osovine 408, tako da je kretanje osovine 408 iz položaja 602 u položaj 604 povezano sa suštinski konstantnim trenjem klizanja. Drugim rečima, unutrašnjost komponente 402 aktuatora ima suptinski ravnu površinu, tako da linearno kretanje osovine 408 duž

2

komponente 402 aktuatora ne povećava silu sprezanja i/ili silu trenja. Ova u osnovi konstantna količina trenja klizanja omogućava linearno kretanje osovine 408, izduženog elementa 114 i magnetnog elementa 516.

[0068] SLIKA 7 prikazuje scenario 700 implementacije za dalje kretanje osovine 408 u skladu sa jednom ili više implementacija. Prikazi sklopa 108 za automatizaciju u scenariju 700 šematski prikazuju pogled na sklop 108 za automatizaciju. U najmanje nekim implementacijama scenario 700 predstavlja nastavak scenarija 600 koji je opisan iznad.

[0069] U scenariju 700 osovina 408 se dalje kreće u smeru 606 iz položaja 604 opisanog iznad u vezi sa SLIKOM 6, u položaj 702. Kako se osovina 408 dalje pomera u smeru 606, izduženi element 114 se dalje kreće u smeru 610 i dostiže drugi položaj elementa.

[0070] U različitim implementacijama protok 612 tečnosti kroz prvu cev 504 iz hidraulične pumpe 502 u komponentu 402 aktuatora se može nastaviti. Kao rezultat tečnosti koja neprekidno teče u komponentu 402 aktuatora, klip (nije prikazan) koji je pričvršćen za osovinu 408 se neprekidno spreže sa osovinom 408 usled povećanog pritiska u komponenti 402 aktuatora iz pravca prve cevi 504. Prema primeru, nivo pritiska tečnosti koja teče 612 u komponentu 402 aktuatora veći je od nivoa pritiska tečnosti koja teče 614 iz komponente 402 aktuatora kroz drugu cev 506. Pritisak tečnosti dovodi do toga da će komponenta 402 aktuatora nastaviti u prelaznom stanju da deluje silom (tj. primena pritiska) na klip koji je spregnut sa osovinom 408, što zauzvrat dovodi do toga da će osovina 408 nastaviti pomeranje u smeru 606.

[0071] Tokom kretanja osovine 408 u scenariju 700, osovina 408 se dalje spreže sa izduženim elementom 114, što zauzvrat dovodi do toga da se izduženi element 114 kreće u smeru 610 u drugi položaj elementa. Shodno tome, spojna komponenta 518 koja je spregnuta sa magnetnim elementom 516 i povezana sa osovinom 408, pomera magnetni element 516 u smeru 608 prema drugom senzoru 514. Kao što je ovde dalje opisano, kada osovina 408 dostigne položaj 702, magnetni element 516 će se preklopiti sa drugim senzorom 514, što će zauzvrat dovesti do toga da senzorska komponenta 404 signalizira komponenti 410 za automatizaciju i/ili hidrauličnoj pumpi 502 da zaustavi protok 612 tečnosti kroz prvu cev 504 i protok 614 kroz drugu cev 506, i da započne proces ispuštanja tečnosti iz komponente 402 aktuatora tako da se komponenta 402 aktuatora vrati u prvobitno stanje.

[0072] SLIKA 8 prikazuje primer scenarija 800 za vraćanje komponente 402 aktuatora u prvobitno stanje u skladu sa jednom ili više implementacija. Na primer, scenario 800 predstavlja scenario kada se osovina 408 premešta iz drugog stanja, kao što je položaj 702, u prelazno stanje, kao što je položaj 802. Na primer, komponenta 410 za automatizaciju pokreće komponentu 402 aktuatora tako da se osovina 408 pomera u smeru 804. Kako sklop 108 za automatizaciju prelazi iz položaja 702 u položaj 802, izduženi element 114 se kreće u smeru 808 iz drugog položaja elementa prema prvom položaju elementa. Dalje, dok se osovina 408 kreće u smeru 804, spojna komponenta 518 se klizno spreže sa senzorskom komponentom 404 kako bi se magnetni element 516 pomerio u smeru 806 nazad prema prvom senzoru 512.

[0073] Kao što je ilustrovano u gornjem delu scenarija 800, kada osovina 408 dostigne položaj 702, magnetni element 516 će se preklopiti sa drugim senzorom 514 što će zauzvrat dovesti do toga da senzorska komponenta 404 signalizira komponenti 410 za automatizaciju i/ili hidrauličnoj pumpi 502 da zaustavi protoke 612 i 614 tečnosti kroz prvu cev 504, odnosno drugu cev 506, i da započne proces ispuštanja tečnosti iz komponente 402 aktuatora, tako da se komponenta 402 aktuatora vrati u prvobitno stanje. Na primer, drugi senzor 514 oseća magnetni element 516 i prenosi signal komponenti 410 za automatizaciju i/ili hidrauličnoj pumpi 502 da prestane da pumpa tečnost i započinje odvod tečnosti iz aktuatorske komponente 402.

[0074] U različitim implementacijama komponenta 410 za automatizaciju i/ili hidraulična pumpa 502 mogu pokrenuti protok 810 tečnosti kroz drugu cev 506 do komponente 402 aktuatora i iz hidraulične pumpe 502. Kao rezultat ulaska tečnosti u komponentu 402 aktuatora iz pravca druge cevi 506, klip (nije prikazan) koji je pričvršćen za osovinu 408 spreže se sa osovinom 408 zbog pritiska u komponenti 402 aktuatora. U primeru, nivo pritiska tečnosti koja teče 810 u komponentu 402 aktuatora veći je od nivoa pritiska tečnosti koja teče 812 iz komponente 402 aktuatora kroz prvu cev 504. Pritisak tečnosti dovodi do pomeranja osovine 408 u smeru 804.

2

[0075] Tokom kretanja osovine 408, osovina 408 se spreže sa izduženim elementom 114, što zauzvrat dovodi do toga da se izduženi element 114 pomera iz drugog položaja elementa prema prvom položaju elementa u smeru 808. U skladu sa tim spojna komponenta 518 koja je spregnuta sa magnetnim elementom 516 i povezana sa osovinom 408, pomera magnetni element 516 od drugog senzora 514 u smeru 806. Kao što je pomenuto iznad kretanja osovine 408, izduženog elementa 114 i magnetnog elementa 516 dešavaju se istovremeno i uključuju relativno istu količinu pomeranja iz njihovih prvobitnih položaja.

[0076] Na primer, u slučaju scenarija 800, pomeranje osovine 408 iz položaja 702 u položaj 802 izaziva pomeranje osovine 408 tako da osovina 408 klizi unutar komponente 402 aktuatora. Kao što je ovde opisano, unutrašnjost komponente 402 aktuatora ima nivo ili nulti nagib relativno u odnosu na smer kretanja osovine 408, tako da je kretanje osovine 408 iz položaja 702 u položaj 802 povezano sa suštinskim konstantnim trenjem klizanja. Drugim rečima, unutrašnjost komponente 402 aktuatora ima suštinski ravnu površinu, tako da linearno kretanje osovine 408 duž komponente 402 aktuatora ne povećava silu sprezanja i/ili silu trenja. Ova u osnovi konstantna količina trenja klizanja omogućava linearno kretanje osovine 408, izduženog elementa 114 i magnetnog elementa 516.

[0077] SLIKA 9 prikazuje scenario implementacije 900 za povratak sklopa 108 za automatizaciju u prvobitno stanje u skladu sa jednom ili više implementacija. Prikazi sklopa 108 za automatizaciju u scenariju 900 prikazuju šematski prikaz sklopa 108 za automatizaciju. U najmanje nekim implementacijama scenario 900 predstavlja nastavak prethodno opisanog scenarija 800.

[0078] U scenariju 900, osovina 408 se dalje kreće u smeru 804 iz položaja 802, opisanog iznad u vezi sa SLIKOM 8, do položaja 602. Kako se osovina 408 dalje pomera u smeru 804, izduženi element 114 se dalje kreće u smeru 808 i dolazi u prvi položaj elementa.

[0079] U različitim implementacijama protok 810 tečnosti kroz drugu cev 506 do komponente 402 aktuatora i od hidraulične pumpe 502, i protok 812 kroz prvu cev 504 se mogu nastaviti. Kao rezultat ulaska tečnosti iz druge cevi 506 u komponentu 402 aktuatora, klip (nije prikazan) koji je pričvršćen za osovinu 408 se spreže sa

2

osovinom 408 usled pritiska u komponenti 402 aktuatora. Pritisak tečnosti uzrokuje da osovina 408 nastavlja da se kreće u smeru 804.

[0080] Tokom kretanja osovine 408 u scenariju 900, osovina 408 se dalje spreže sa izduženim elementom 114, što zauzvrat dovodi do toga da se izduženi element 114 pomera u pravcu 808 do drugog položaja elementa. Shodno tome, spojna komponenta 518 koja je povezana sa magnetnim elementom 516 i povezana sa osovinom 408, pomera magnetni element 516 u smeru 806 prema prvom senzoru 512. Kao što je ovde dalje opisano, kada osovina 408 dostigne položaj 602, magnetni element 516 će se preklapati sa prvim senzorom 512, što će zauzvrat dovesti do toga da senzorska komponenta 404 signalizira komponenti 410 za automatizaciju i/ili hidrauličnoj pumpi 502 da zaustavi protok 810 tečnosti kroz drugu cev 506 i protok 812 tečnosti kroz prvu cev 504. Kao rezultat toga, komponenta 402 aktuatora se vratila u prvobitno stanje tj. u položaj 602.

[0081] SLIKA 10 je scenario 1000 pogleda sa prednje strane na hidroponski sistem 100 za uzgoj koji sadrži jedno ili više korita 102 za uzgoj raspoređenih pod različitim uglovima u odnosu na osu (npr. horizontalnu osu). Preciznije, jedno ili više korita 102 za uzgoj mogu predstavljati ili na neki drugi način formirati skup korita za uzgoj od kojih se određeni broj podskupova korita za uzgoj može postaviti pod različitim uglovima tokom prelaska preko hidroponskog sistema 100 za uzgoj. Na primer, kako biljke koje se nalaze u ili na jednom ili više korita 102 za uzgoj rastu ili sazrevaju, njihovo korenje se može u skladu sa tim povećati po veličini i/ili dužini. Korenje biljaka može delovati kao prepreka koja ometa brzinu protoka tečnog rastvora. Kao takvo, kako se veličina i/ili dužina korenja povećava, brzina protoka se može smanjivati ukoliko se jedno ili više korita 102 za uzgoj održava pod fiksnim uglom duž smera 104 žetve, čime potencijalno sprečavaju da odgovarajuće količine (ili bilo kakve) tečnog rastvora dospeju do biljaka u blizini i/ili na kraju odvodnog kraja 1010 jednog ili više korita 102 za uzgoj. Međutim, povećanje ugla jednog ili više korita 102 za uzgoj ispod horizontalne ose može povećati brzinu protoka tečnog rastvora i omogućiti tečnom rastvoru koji sadrži hranljive sastojke korisne za rast biljaka da dospe do biljaka smeštenih na ili u blizini odvodnog kraja 1010. Drugim rečima dok se jedno ili više korita 102 za uzgoj pomeraju u smeru 104 žetve, ugao pod kojim je jedno ili više korita 102 za uzgoj nošeno od sklopa 106 slivnika može se povećavati ispod horizontalne ose.

2

[0082] Kako se jedno ili više korita 102 za uzgoj pomera ili kreće duž hidroponskog sistema 100 za uzgoj (npr. pomoću jednog ili više uređaja 110 za sprezanje preko sklopa 108 za automatizaciju), podskup korita 1002 za uzgoj može biti raspoređen ili postavljen pod prvim uglom. Drugim rečima, podskup 1002 korita za uzgoj može biti postavljen pod nagibom (npr. pod prvim uglom) tako da tečni rastvor koji se ubrizgava ili dovodi na strani 1008 za dovod tečnosti (npr. preko najmanje jednog elementa 1006 cevi iz sklopa 106 slivnika) podskupa 1002 korita za uzgoj, putuje kroz i napušta ili izlazi iz odvodnog kraja 1010 u odvodnu komponentu 302 prvom brzinom. U nekim implementacijama odvodna komponenta 302 se može na odvojiv način pričvrstiti za osnovu 112 i konfigurisati tako da primi i odvodi tečni rastvor iz jednog ili više korita 102 za uzgoj. Podskup 1004 korita za uzgoj se tada može pomerati u smeru 104 žetve i biti raspoređen ili postavljen pod drugim uglom većim od prvog ugla. Shodno tome, podskup 1004 korita za uzgoj može biti postavljen pod drugim uglom tako da tečni rastvor koji se ubrizgava ili dovodi na stranu 1008 za dovod tečnosti putuje i izlazi iz kraja odvoda 1010 drugom brzinom većom od prve brzine .

[0083] U nekim implementacijama dok se jedno ili više korita 102 za uzgoj pomera ili kreće duž hidroponskog sistema 100 za uzgoj u smeru 104 žetve, jedno ili više korita 102 za uzgoj se može postepeno spuštati ispod horizontalne ose (npr. X ose). Drugim rečima, negativna vrednost nagiba jednog ili više korita 102 za uzgoj se može povećati kako se jedno ili više korita 102 za uzgoj pomera u smeru 104 žetve. Na primer, podskup 1002 korita za uzgoj može imati prvi ugao od ‘-X’ stepeni dok podskup 1004 korita za uzgoj može imati drugi ugao od ‘-Y’ stepeni, gde je Y veće od X (npr. Y>X). Alternativno, u nekim implementacijama kako se jedno ili više korita 102 za uzgoj pomera ili kreće duž hidroponskog sistema 100 za uzgoj u smeru 104 žetve, ugao ili nagib jednog ili više korita 102 za uzgoj se može postepeno povećavati prema horizontalnoj osi (npr. može se povećati nagib prema nultoj vrednosti X ose).

[0084] SLIKA 11-1 je pogled u perspektivi na slivnik 1302 iz sklopa 106 slivnika.

SLIKA 11-2 je pogled sa prednje ili zadnje strane na slivnik 1302 iz sklopa 106 slivnika namenjenih za upotrebu u hidroponskom sistemu 100 za uzgoj. Slivnik 1302 može sadržati osnovu 1112 koja sadrži ili formira unutrašnji deo 1108 konfigurisan da prihvata i/ili zadržava tečni rastvor. Dalje, slivnik 1302 može sadržati noseći deo

2

1104 konfigurisan da obezbedi potporu za najmanje jedno korito za uzgoj iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj, kao što je dalje prikazano i ovde opisano u vezi sa SLIKOM 12. U nekim implementacijama noseći deo 1104 može biti pričvršćen za prvu stranu osnove 1112 nasuprot druge strane osnove, uključujući i pokrivač 1106. Noseći deo 1104 može sadržati pokriveni deo 1118 koji je konfigurisan da omogući glatko klizanje ili kretanje jednog ili više korita 102 za uzgoj po nosećem delu 1104. Na primer, deo nosećeg dela 1104 koji je u kontaktu sa ili nosi jedno ili više korita 102 za uzgoj može biti prekriven materijalom koji omogućava i ne ograničava jedno ili više korita 102 za uzgoj da klize duž nosećeg dela 1104 u smeru 104 žetve. U nekim izvođenjima, pokriveni deo 1118 može biti izrađen od plastičnog materijala, materijala od tkanine i/ili kompozita, ili na neki drugi način odgovarati tim materijalima.

[0085] Slivnik 1302 može sadržati pokrivač 1106 pričvršćen za osnovu 1112 i konfigurisan tako da minimizuje prodor svetlosti u unutrašnji deo 1108 i na krajnji deo najmanje jednog korita za uzgoj iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj. Slivnik 1302 takođe može sadržati ploču 1110 pokrivača koja se nalazi na jednom ili oba kraja slivnika 1302 i koja je konfigurisana da zadrži tečni rastvor unutar unutrašnjeg dela 1108. To jest, ploča 1110 pokrivača sprečava da voda ili tečnost napusti slivnik 1302 sa krajeva strana. U nekim izvođenjima osnova 1112 može sadržati odgovarajući pokrivač ili bočnu ploču za svaki kraj slivnika 1302. U nekim izvođenjima, zasebni slivnik 1302 može biti izveden na suprotnim krajevima hidroponskog sistema 100 za uzgoj, od kojih svaki može formirati sklop 106 slivnika.

[0086] Slivnik može dalje sadržati graničnik 1102 konfigurisan da formira i/ili zadrži razmak između pokrivača 1106 i bilo koje komponente koja dolazi u kontakt sa graničnikom 1102, poput jednog ili više korita 102 za uzgoj, kako je ovde dalje opisano i u vezi sa SLIKOM 12. Na primer, graničnik 1102 se može spregnuti sa krajem najmanje jednog korita za uzgoj iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj kako bi se osiguralo da postoji razmak ili prostor između kraja najmanje jednog korita za uzgoj iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj i pokrivača 1106. To ublažava ograničavanje proticanja tečnog rastvora iz jednog ili više korita 102 za uzgoj u unutrašnji deo 1108 slivnika 1302. To jest prostor ili razmak koji formira graničnik 1102 koji se spreže sa jednim ili više korita 102 za uzgoj omogućava tečnom rastvoru da ističe sa kraja jednog ili više korita 102 za uzgoj u unutrašnji deo 1108. U nekim

2

implementacijama graničnik 1102 može sadržati pokriveni deo 1116 koji je konfigurisan da se spregne sa krajem jednog ili više korita 102 za uzgoj tako da smanji neželjenu buku usled sprezanja ili zveckanja metalnih komponenti (npr. između slivnika 1302 i jednog ili više korita 102 za uzgoj).

[0087] Slivnik 1302 može da sadrži gornji pokrivač 1114 koji je konfigurisan da spreči ili ublaži ulazak materijala ili supstanci, ne uključujući tečni rastvor, koje mogu dospeti u unutrašnji deo 1108 sa gornjeg kraja. Takođe, gornji pokrivač 1114 može ublažiti rast algi ili drugih organizama unutar unutrašnjeg dela 1108 sprečavanjem ulaska svetlosti na dno unutrašnjeg dela 1108 koji zadržava tečni rastvor. Gornji pokrivač 1114 može sadržati jedan ili više otvora 1120 kako bi tečni rastvor mogao da uđe i zadrži se u unutrašnjem delu 1108. Na primer, jedan ili više otvora 1120 mogu biti rupe različitog ili identičnog oblika koje su izvedene na različitim ili sličnim rastojanjima jedne od drugih na gornjem pokrivaču 1114.

[0088] SLIKA 12 je scenario 1200 za oslanjanje korita za uzgoj slivnika 1302 koji nosi najmanje jedno korito 1202 za uzgoj. Slivnik 1302 može preko nosećeg dela 1104 nositi korito 1202 za uzgoj iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj. Konkretno, jedan kraj korita 1202 za uzgoj se može postaviti na noseći deo 1104 slivnika 1100. Na primer, dok se korito 1202 za uzgoj pomera ili efektivno klizi u pravcu smera 104 žetve, pokriveni deo 1118 nosećeg dela 1104 može da, sam ili u kombinaciji sa dodatnim potpornim elementima osnove 112, nosi jedan kraj korita 1202 za uzgoj. U nekim implementacijama korito 1202 za uzgoj može da se kreće duž pokrivenog dela 1118 nosećeg dela 1104 u horizontalnom smeru relativno u odnosu na osnovu 112.

[0089] Dalje, noseći deo 1104 može da poravna korito 1202 za uzgoj tako da pokrivač 1106 u dovoljnoj meri štiti od svetlosti krajnji deo 1204 korita 1202 za uzgoj. Na primer, pokrivač 1106 može najmanje minimalizovati izloženost unutrašnjeg dela 1108 svetlosti, gde se nalazi najmanje deo korita 1202 za uzgoj, tako da krajnji deo 1204 korita 1202 za uzgoj prima malo ili nimalo svetlosti. Konkretno, u cilju ublažavanja rasta stranih organizama (npr. mahovine) oslanjajući se na svetlost potrebnu za rast na krajnjem delu 1204 korita 1202 za uzgoj (npr. koje može biti deo iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj), pokrivač 1106 može blokirati ili ublažiti prodor svetlosti najmanje do krajnjeg dela 1204 korita 1202 za uzgoj.

[0090] Korito 1202 za uzgoj može sadržati najmanje jednu izbočinu 1206 izvedenu na jednoj ili na obe strane svakog od krajeva, kako je ovde dalje opisano u vezi sa SLIKOM 15-2. Izbočina 1206 može da se na odvojiv način spregne sa graničnikom 1102 tako da održi razmak sa pokrivačem 1106. Na primer, kako bi se sprečila akumulacija tečnog rastvora u unutrašnjosti korita 1202 za uzgoj i kako bi tečni rastvor isticao iz korita 1202 za uzgoj, može se formirati odstojanje ili razmak kada se izbočina spregne ili dođe u kontakt sa graničnikom 1102.

[0091] SLIKA 13-1 je šematski dijagram sklopa 1300 slivnika koji sadrži prvi slivnik 1302 koji nosi najmanje jedno korito 1202 za uzgoj unutar hidroponskog sistema 100 za uzgoj. Na primer, sklop 1300 slivnika može biti isti ili sličan sklopu 106 slivnika. Dalje, slivnik 1302 može biti isti ili sličan slivniku 1100. Sklop 1300 slivnika se može na odvojiv način pričvrstiti za osnovu 112 hidroponskog sistema 100 za uzgoj. U nekim izvođenjima slivnik 13021302 može biti konfigurisan ili postavljen pod uglom 1306 u odnosu na horizontalnu osu 1308. Drugim rečima, sklop 1300 slivnika može postaviti slivnik 13021302 pod uglom tako da korito 1202 za uzgoj, kada se postavi ili pomera duž hidroponskog sistema 100 za uzgoj pomoću najmanje jednog uređaja 110 za sprezanje nošenog od strane izduženog elementa 114, do položaja neposredno pored najmanje jednog elementa 1006 cevi, može biti pod odgovarajućim uglom kako bi se omogućilo da tečni rastvor 1304, koji se ubrizgava ili uvodi u korito 1202 za uzgoj, teče sa jedne na suprotnu stranu korita 1202.

[0092] Sklop 1300 slivnika može da sadrži slivnik 1302 koji ima najmanje jedan element 1006 cevi koji se može na odvojiv način pričvrstiti za pokrivač 1106. Preciznije, sklop 1300 slivnika može sadržati najmanje jedan element 1006 cevi koji se može na odvojiv način pričvrstiti za slivnik 1302 i koji je konfigurisan da koritu 1202 za uzgoj obezbedi tečni rastvor 1304 na prihvatnom kraju 1318. Na primer, pokrivač 1106 može sadržati otvor 1314 za prihvatanje najmanje jednog elementa 1006 cevi. Najmanje jedan element 1006 cevi se može na odvojiv način fiksirati za pokrivač 1106 na otvoru 1314 pomoću elementa za fiksiranje ili povezivanje. U nekim izvođenjima najmanje jedan element 1006 cevi može biti poravnat sa koritom 1202 za uzgoj tako da tečni rastvor 1304 može biti prihvaćen u unutrašnjost korita 1202 za uzgoj na prihvatnom kraju 1318. U nekim izvođenjima najmanje jedan element 1006 cevi može biti postavljen ili na odvojiv način pričvršćen pod uglom u odnosu na vertikalnu osu tako da se tečni rastvor 1304 ubrizgava u korito 1202 za uzgoj pod

1

odgovarajućim uglom (npr. tako da se obezbedi povećani protok ili brzina protoka tečnog rastvora 1304). Dalje, fiksiranjem pod uglom najmanje jednog elementa 1006 cevi, slivnik 1302 može hvatati tečni rastvor 1304 sa ili bez korita 1202 za uzgoj nošenog na nosećem delu 1104. Drugim rečima, slivnik 1302 može hvatati tečni rastvor 1304 koji se ubrizgava pomoću najmanje jednog elementa 1006 cevi kada korito 1202 za uzgoj nije prisutno uz bočnu stranu slivnika 1302 uključujući i noseći deo 1104.

[0093] Sklop slivnika 1300 može dalje da sadrži modul 1316 za prihranu koji je na odvojiv način pričvršćen za najmanje jedan element 1006 cevi i može biti konfigurisan da pumpa ili na drugi način obezbeđuje tečni rastvor 1304 kroz najmanje jedan element 1006 cevi do korita 1202 za uzgoj. Preciznije, modul 1316 za prihranu može biti komponenta za zadržavanje tečnosti koja je na odvojiv način pričvršćena za osnovu 112 i koja sadrži ili je povezana sa komponentom pumpe konfigurisanom za pumpanje tečnog rastvora 1304 u jedno ili više korita 102 za uzgoj, uključujući i korito 1202. U nekim implementacijama modul 1316 za prihranu zajedno sa rezervoarom 1310 može pumpati tečni rastvor 1304 kroz najmanje jedan element 1006 cevi. Na primer, rezervoar 1310 može pumpati ili na drugi način obezbediti formu tečnosti (npr. vodeni hranljivi rastvor) do modula 1316 za prihranu preko otvorenog ventila koji se nalazi između modula 1316 za prihranu i rezervoara 1310. Modul 1316 za prihranu može tada pumpati ili isporučivati tečni rastvor 1304 kroz jedan ili više elemenata cevi uključujući i najmanje jedan element 1006 cevi.

[0094] U nekim implementacijama jedan element cevi može odgovarati jednom koritu za uzgoj tako da pojedinačni element cevi daje tečni rastvor 1304 jednom koritu za uzgoj u datom trenutku. U nekim implementacijama dva ili više elemenata cevi mogu odgovarati jednom koritu za uzgoj tako da najmanje dva elementa cevi pružaju deo tečnog rastvora 1304 jednom koritu za uzgoj (npr. jedan element cevi obezbeđuje hranljive materije, a drugi element cevi obezbeđuje vodu). U nekim implementacijama jedan element cevi može odgovarati dvema ili većem broju korita za uzgoj tako da je jedan element cevi konfigurisan da obezbedi tečni rastvor 1304 za najmanje dva korita za uzgoj.

[0095] SLIKA 13-2 je šematski dijagram sklopa 1300 slivnika koji sadrži slivnik 1312 i korito 1202 za uzgoj unutar hidroponskog sistema 100 za uzgoj. Slivnik 1312 može

2

biti postavljen ili konfigurisan na drugoj strani sklopa 106 slivnika, nasuprot slivniku 1302. Slivnik 1312 može biti isti ili sličan slivniku 1302. Ipak, u nekim implementacijama slivnik 1312 možda neće imati nijedan element cevi, jer slivnik 1312 prima tečni rastvor 1304 ubrizgan u slivnik 1302. U nekim implementacijama, slivnik 1312 može sadržati manje elemenata cevi u odnosu na slivnik 1302. Kako korito 1202 za uzgoj može biti postavljeno pod uglom 1306 u odnosu na horizontalnu osu 1308, tečni rastvor 1304 može teći sa jednog kraja korita 1202 za uzgoj na odvodni kraj 1320, gde može napustiti ili biti odveden u slivnik 1312. Tečni rastvor 1304 se može sprovesti u rezervoar 1310 preko komponente 302 odvoda, koja može biti izvedena kao jedna ili više cevi.

[0096] Na primer, tečni rastvor 1304 može teći od prihvatnog kraja 1318 korita 1202 za uzgoj do odvodnog kraja 1320, gde tečni rastvor 1304, nakon prolaska kroz ili u kontaktu sa korenima najmanje jedne biljke, napušta ili biva odveden iz korita 1202 za uzgoj i sproveden u odvodnu komponentu 302. Kao takav, sklop 1300 slivnika može omogućiti recikliranje nusproizvoda (npr. vode ili hranljivih sastojaka) tečnog rastvora 1304. Konkretno, kako se tečni rastvor 1304 odvodi u slivnik 1312, a zatim i u rezervoar 1310, tečni rastvor 1304, koji suštinski može biti voda nakon što biljke apsorbuju barem deo hranljivih sastojaka pri prolasku kroz korito 1202 za uzgoj, može se tretirati i pomešati sa dodatnim hranljivim materijama kako bi se formirao ili ponovo uspostavio tečni rastvor 1304. Tečni rastvor 1304, uključujući vodu i biljne hranljive sastojke (npr. koji sadrže različite elemente), se može obezbediti ili uspostaviti u modulu 1316 za prihranu. Kao takav, hidroponski sistem 100 za uzgoj može reciklirati značajnu količinu vode i/ili hranljivih sastojaka, jer se neiskorišćeni ili neapsorbovani tečni rastvor 1304 vraća u rezervoar 1310 i ponovo koristi kao tečni rastvor 1304 za biljke.

[0097] U nekim implementacijama sklop 106 slivnika može sadržati najmanje prvi slivnik (npr. slivnik 1302) na jednoj strani hidroponskog sistema 100 za uzgoj, i drugi slivnik (npr. slivnik 1312) na ili sa suprotne strane hidroponskog sistema 100 za uzgoj (npr. kao što je prikazano na SLICI 1-1). Na primer, prvi slivnik (npr. slivnik 1302) može sadržati najmanje elemente 1406 cevi koji mogu biti konfigurisani tako da ubrizgavaju ili dovode tečni rastvor 1304 na jedan kraj svakog iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj. Drugi slivnik (npr. slivnik 1312) ne sme sadržati nijedan cevni element i umesto toga prima tečni rastvor 1304 kako tečni rastvor 1304 napušta ili se odvodi sa suprotnog kraja svakog iz skupa od jednog ili više korita 102 za uzgoj. Drugim rečima, drugi slivnik (npr. slivnik 1312) može delovati kao kolektorska ravan ili odgovarati njoj. U nekim implementacijama cela dužina slivnika 1302 i/ili slivnika 1312 može sadržati elemente cevi koji su raspoređeni na određenoj udaljenosti u odnosu na drugi element cevi (npr. u pravcu dužine koji odgovara smeru 104 žetve).

[0098] SLIKA 14 je uvećani prikaz u perspektivi na hidroponski sistem 100 za uzgoj koji prikazuje neke od jednog ili više elemenata 1406 cevi sklopa 106 slivnika koji su poravnati sa odgovarajućim iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj. Kao što je prikazano na SLICI 14, svaki element cevi iz skupa jednog ili više elemenata 1406 cevi može biti odvojen na rastojanju u odnosu na drugi element cevi. Na primer, razmak 1402 rastojanja između elemenata cevi između prvog elementa cevi i drugog elementa cevi može biti isti kao i razmak 1404 rastojanja između prvog korita za uzgoj i drugog korita za uzgoj. Kako jedno ili više korita 102 za uzgoj prelaze duž hidroponskog sistema 100 za uzgoj u smeru 104 žetve, oni mogu biti pomereni u položaj koji je poravnat sa odgovarajućim elementom cevi. U nekim implementacijama prva grupa ili podskup elemenata cevi iz skupa jednog ili više elemenata 1406 cevi mogu biti razdvojeni jedna od druge tako da se nalaze na prvoj udaljenosti, dok druga grupa ili podskup elemenata cevi iz skupa jednog ili više elemenata 1406 cevi mogu biti razdvojeni jedna od druge tako da se nalaze na drugoj udaljenosti koja se razlikuje od prve udaljenosti. Na primer, korak razdvajanja jednog ili više elemenata 1406 cevi može se povećavati u smeru 104 žetve. Zbog toga se razdvajanje ili razmak između jednog ili više elemenata 1406 cevi može postepeno povećavati kako se jedno ili više korita 102 za uzgoj kreću u smeru 104 žetve.

[0099] U nekoj implementaciji jedno ili više korita 102 za uzgoj, uključujući i najmanje jedno korito 1202 za uzgoj, mogu biti postavljeni pod uglom u odnosu na noseću strukturu koja je spojena sa osnovom jednog ili više korita 102 za uzgoj tako da tečni rastvor teče iz prvog krajnjeg dela drugog krajnjeg dela svakog od korita za uzgoj. Noseća konstrukcija može odgovarati sklopu 106 slivnika. Na primer, noseća konstrukcija može sadržati prvi slivnik koji se može pokretno spregnuti sa prvim krajnjim delom koji se nalazi ispod najmanje jednog korita 1202 za uzgoj, dok se drugi slivnik može pokretno spregnuti sa drugim krajnjim delom koji se nalazi ispod najmanje jednog korita 1202 za uzgoj. U nekim implementacijama jedno ili više korita

4

102 za uzgoj, preko donjeg dela osnove svakog korita za uzgoj, može biti konfigurisano da klizi duž noseće konstrukcije u pravcu koji je ortogonalan na smer protoka tečnog rastvora 1304.

[0100] SLIKA 15-1 je prikaz u perspektivi na primer korita 1500 za uzgoj koje se koristi u hidroponskom sistemu 100 za uzgoj. SLIKA 15-2 je pogled odozgo na korito 1500 za uzgoj. SLIKA 15-3 je pogled sa prednje ili zadnje strane na korito 1500 za uzgoj. U nekim implementacijama korito 1500 za uzgoj može biti deo jednog ili više korita 102 za uzgoj. U nekim implementacijama korito 1500 za uzgoj može biti isto ili slično najmanje jednom koritu 1202 za uzgoj.

[0101] Korito 1500 za uzgoj može sadržati osnovu 1502 koja je konfigurisana da pruža strukturnu potporu. Korito 1500 za uzgoj može dalje sadržati gornji deo 1504 pokrivača koji je povezan sa osnovom 1502 i koji sadrži jedan ili više otvora 1506, gde je svaki od njih konfigurisan da primi, zadrži i/ili nosi najmanje jednu biljku. Jedan ili više otvora 1506 mogu obezbediti pristup unutrašnjosti 1508 korita. Korito 1500 za uzgoj može sadržati donji deo 1522. Konkretno, donji deo 1522 može biti oblast koja čini donju spoljašnju stranicu osnove 1502. Korito 1500 za uzgoj može takođe da sadrži i delove donje ivice ili nagiba sa obe strane i može da sadrži unutrašnjost 1508 (npr. koja može biti pljosnata duž ravni). Na primer, donja ivica ili delovi nagiba 1518 i 1520 mogu biti nagnuti nadole kako bi vodili tečni rastvor u odgovarajući slivnik iz sklopa 106 slivnika.

[0102] U nekim izvođenjima deo biljke (npr. donja oblast stabljike) može biti obuhvaćena kapsulom tla. Gornji pokrivač 1504 i osnova 1502 mogu obrazovati unutrašnjost 1508 koja je konfigurisana da podržava protok tečnog rastvora 1304. Unutrašnjost 1508 može odgovarati šupljem unutrašnjem delu koji omogućava da se deo korena biljaka suspenduje, dok je drugi deo u kontaktu sa donjim delom 1522 unutrašnjosti 1508 dok tečni rastvor 1304 putuje od prvog kraja 1510 do drugog kraja 1512. U nekim izvođenjima svaki otvor iz skupa jednog ili više otvora 1506 može imati ili na neki drugi način sadržati različit ili identičan geometrijski oblik, ili njihovu kombinaciju. U nekim izvođenjima oba kraja korita 1500 za uzgoj, što su prvi kraj 1510 i drugi kraj 1512, mogu biti identična ili različita.

[0103] Prvi kraj 1510 osnove 1502 može da omogući pristup unutrašnjosti 1508 (na primer, kako bi najmanje jedan element 1006 cevi ubrizgao tečni rastvor 1304). Dalje, drugi kraj 1512 osnove 1502 se može nalaziti nasuprot prvom kraju 1510 i takođe omogućavati pristup unutrašnjosti 1508 (npr. kako bi se omogućilo da se tečni rastvor 1304 izvede ili sprovede u slivnik kao što je slivnik 1312). Unutrašnjost 1508 može sadržati najmanje jedan greben 1516 koji je konfigurisan da rasprši, raširi i/ili distribuira protok tečnog vodenog rastvora duž širine dna unutrašnjosti 1508 korita 1500 za uzgoj tako da spreči koncentrisanje protoka tečnog rastvora na određenom mestu ili strani unutrašnjosti 1508. Na primer, najmanje jedan greben 1516 se može protezati od otvora prvog kraja 1510 do otvora drugog kraja 1512. U nekim izvođenjima, najmanje jedan greben 1516 može biti uniforman ili se razlikovati po visini i/ili dimenzijama u poređenju sa drugim grebenom. U nekim izvođenjima najmanje jedan greben 1516 može biti postavljen na uniforman ili nepravilan način kako bi usmerio tok tečnog rastvora duž dna unutrašnjosti 1508 korita 1500 za uzgoj.

[0104] Korito 1500 za uzgoj se može pomeriti u pravcu koji je normalan na smer proticanja tečnog rastvora unutar unutrašnjeg dela 1508. Otvor prvog kraja 1510 i drugog kraja 1512 može biti ortogonalan na i/ili se nalaziti na drugoj ravni u odnosu na jedan ili više otvora 1506 gornjeg dela pokrivača 1504 (npr. prvi kraj 1508 i drugi kraj 1512 odgovaraju y-ravni, dok jedan ili više otvora 1506 odgovaraju x-ravni). Osnova 1502 može sadržati najmanje dva izdužena noseća elementa 1514, od kojih je svaki smešten na suprotnim ivicama osnove 1502, i na jednom ili oba kraja - prvog kraja 1510 i/ili drugog kraja 1512. U nekim izvođenjima svaki od najmanje dva izdužena noseća elementa 1514 može sadržati odgovarajuću izbočinu 1206, gde jedan ili oba kraja od prvog kraja 1510 i/ili drugog kraja 1512 mogu sadržati najmanje dva izdužena noseća elementa 1514.

[0105] U nekim implementacijama jedan od najmanje dva izdužena noseća elementa 1514 može biti konfigurisan da dođe u kontakt i/ili da se spregne sa najmanje jednim uređajem 110 za sprezanje koji se kreće između prvog položaja ispred, ili sa jedne strane korita 1500 za uzgoj do drugog položaja iza, ili sa druge strane korita 1500 za uzgoj. Do kontakta može doći kada se najmanje jedan uređaj 110 za sprezanje pomeri iz prvog položaja u drugi položaj, dok korito 1500 za uzgoj zadržava položaj u toku kontakta. Do kontakta može doći kada se najmanje jedan uređaj 110 za sprezanje pomeri iz drugog položaja u prvi položaj, dok se korito 1500 za uzgoj kreće u smeru prvog položaja. U nekim implementacijama korito 1500 za uzgoj se može složiti na drugo korito za uzgoj tako da gornji pokrivač 1504 korita 1500 za uzgoj dokđe u kontakt sa donjim delom osnove drugog korita za uzgoj. U nekim implementacijama korito 1500 za uzgoj može biti izrađeno od plastičnog materijala, metalnog materijala (npr. aluminijuma) i/ili kompozitnog materijala.

[0106] SLIKA 16-1 je pogled u perspektivi na uređaj 1600 za sprezanje koji je konfigurisan za pomeranje korita za uzgoj, kao što je jedno ili više korita 102 za uzgoj unutar hidroponskog sistema za uzgoj 100. SLIKA 16-2 je bočni prikaz uređaja 1600 za sprezanje. U nekim implementacijama uređaj 1600 za sprezanje može biti isti ili sličan najmanje jednom uređaju 110 za sprezanje.

[0107] Uređaj 1600 za sprezanje može sadržati osnovu 1602 koja je konfigurisana da se okreće oko ose 1604. Uređaj 1600 za sprezanje može dalje sadržati prvi deo 1606 osnove 1602, uključujući i rotirajući element 1610 koji je konfigurisan da se spregne sa komponentom za fiksiranje radi rotiranja osnove oko ose 1604, koja može biti horizontalna osa. U nekim implementacijama komponenta za fiksiranje može biti šipka ili osovina čiji je geometrijski oblik na primer, ali ne i isključivo, cilindričan i koja je na odvojiv način pričvršćena za rotirajući element 1610. Dalje, prvi deo 1606 može imati ili na neki drugi način predstavljati prvu težinu ili masu.

[0108] Uređaj 1600 za sprezanje takođe može sadržati drugi deo 1608 osnove koji je težinski veći od prvog dela 1606 osnove i konfigurisan da primenjuje konstantnu težinsku silu na podlogu tako da održava položaj/stanje mirovanja na osnovu primene sile na drugi deo 1608. To jest, zato što je drugi deo 1608 osnove težinski veći od prvog dela 1606 (npr. težina/masa drugog dela 1608 je veća od težine/mase prvog dela 1606), bez konstantne sile koja deluje na uređaj za sprezanje. Uređaj 1600 za sprezanje može sadržati graničnik 1614 kako bi ograničio rotaciju na definisani ugao. Konkretno, nakon dostizanja definisanog ugla, graničnik 1614 može sprečiti dalje okretanje uređaja 1600 za sprezanje sprežući se sa površinom izduženog elementa 114. U nekim implementacijama drugi deo 1608 može ili ne mora biti u kontaktu sa izduženim elementom 114 kada je u položaju/stanju mirovanja. Uređaj 1600 za sprezanje može sadržati element 1612 za hvatanje koji se pruža od osnove 1602. Element 1612 za hvatanje može biti konfigurisan da dođe u kontakt i/ili da se spregne sa najmanje jednim koritom 1500 za uzgoj tokom najmanje jednog od dva događaja kretanja.

[0109] Na primer, prvi događaj kretanja može podrazumevati pomeranje ili pokretanje uređaja 1600 za sprezanje u prvom smeru suprotnom od smera 104 žetve zbog čega će element 1612 za hvatanje kliziti duž ili ispod osnove 1502 koja korita 1500 za uzgoj. U nekim implementacijama klizanje elementa 1612 za sprezanje može prouzrokovati okretanje rotirajućeg elementa 1610 nadole oko ose 1604, dok element za hvatanje 1612 klizno dolazi u kontakt sa osnovom 1502 korita 1500 za uzgoj (npr. dok korito 1500 za uzgoj zadržava svoj položaj odnosno miruje). U skladu sa tim okretanje rotirajućeg elementa 1610 može prouzrokovati rotaciju drugog dela 1608 u pravcu nagore oko ose 1604.

[0110] Dalje, rotacija uređaja 1600 za sprezanje oko ose 1604 u smeru nadole ne sme prekoračiti maksimalni prag rotacije nadole koji je konfigurisan da omogući da se drugi deo 1608 osnove 1602 vrati u položaj/stanje mirovanja. To jest, kako bi se sprečilo ili izbeglo da se sredstvo 1600 za sprezanje rotira do tačke u kojoj težina ili masa drugog dela 1608 efektivno prevrće uređaj za sprezanje ispod ose 1604 (npr. ili druge ose koja se pruža ortogonalno na osu 1604). U nekim implementacijama maksimalni prag rotacije nadole može odgovarati dozvoljenom maksimalnom uglu rotacije uređaja 1600 za sprezanje u odnosu na osu 1604. U nekim implementacijama maksimalni ugao rotacije može biti ugao pod kojim graničnik 1614 sprečava dalje okretanje uređaja 1600 za sprezanje oko ose 1604.

[0111] Na primer, drugi događaj kretanja može podrazumevati pomeranje ili pokretanje uređaja 1600 za sprezanje u drugom smeru (npr. u smeru 104 žetve) usled čega se element 1612 za hvatanje spreže ili dolazi u kontakt sa delom osnove 1502 korita 1500 za uzgoj kako bi primenio sprežnu silu na osnovu 1502 korita 1500 za uzgoj tako da pomeri korito 1500 za uzgoj iz početnog položaj u sledeći položaj prema smeru 104 žetve. U nekim implementacijama sila sprezanja može sprečiti rotaciju dela 1610 osovine oko ose 1604. U nekim implementacijama donja površina drugog dela 1608 osnove 1602 može biti konfigurisana za održavanje položaja/stanja mirovanja dok se uređaj 1600 za sprezanje pomera ili kreće u smeru 104 žetve. U nekim implementacijama donja površina drugog dela 1608 osnove 1602 može biti konfigurisana u izdignutom ili podignutom položaju tako da drugi deo 1608 ne dolazi u kontakt sa izduženim elementom 114 dok se uređaj 1600 za sprezanje pomera ili dok pomera korito 1500 za uzgoj u smeru 104 žetve.

[0112] Rotirajući element 1610 može na odvojiv način povezati uređaj 1600 za sprezanje sa izduženim elementom 114 pomoću iste ili različite komponente za fiksiranje. U nekim implementacijama izduženi element 114 može biti konfigurisan da pomera ili pokreće uređaj 1600 za sprezanje u najmanje jednom prvom smeru unazad i ispod osnove 1502 korita 1500 za uzgoj (npr. i suprotno u odnosu na smer 104 žetve), ili u drugom smeru koji prati smer 104 žetve i suprotan je prvom smeru (npr. tako da pomera korito 1500 za uzgoj napred ka smeru 104 žetve).

[0113] Dalje, uređaj za sprezanje se može pomeriti iz prvog položaja prema koritu 1500 za uzgoj koje se nalazi u drugom položaju tako da element 1612 za hvatanje klizi duž osnove 1502 korita 1500 za uzgoj. U nekim implementacijama pomeranje u drugom pravcu može podrazumevati kretanje uređaja 1600 za sprezanje prema prvom položaju tako da se element 1612 za hvatanje spreže sa osnovom 1502 korita 1500 za uzgoj kako bi pomerio najmanje jedno korito prema prvom položaju (npr. početnom položaju uređaja 1600 za sprezanje pre pomeranje ka koritu 1500 za uzgoj). U nekim implementacijama uređaj 1600 za sprezanje može biti konfigurisan da se sekvencijalno kreće u prvom smeru, a zatim u drugom smeru, pri čemu drugi smer može odgovarati smeru 104 žetve. U nekim implementacijama položaj/stanje mirovanja može odgovarati donjoj površini drugog dela 1608 osnove 1602 koja je u kontaktu sa površinom izduženog elementa 114. U nekim implementacijama položaj/stanje mirovanja može odgovarati položaju ispod i u blizini jednog od najmanje dva izdužena nosača 1514 korita 1500 za uzgoj nakon događaja drugog kretanja.

[0114] SLIKA 17 šematski prikazuje pogled 1700 na uređaj za sprezanje, kao što je uređaj 1600 za sprezanje, koji se spreže sa koritom za uzgoj, kao što je korito 1500, 1600 za uzgoj u skladu sa jednom ili više implementacija. Uopšteno, pogled 1700 koji je prikazan na SLICI 17 predstavlja uređaj 1600 za sprezanje koji je nošen od strane izduženog elementa 114 u drugom položaju elementa, kao što je položaj 2102 prikazan na SLICI 21, spregnut sa koritom 1500 za uzgoj koje je klizno spregnuto sa sklopom slivnika (nije prikazano), poput sklopa 106 slivnika. Šematski prikaz ilustruje interakciju između uređaja 1600 za sprezanje i korita 1500 za uzgoj sa raznim drugim komponentama hidroponskog sistema 100 za uzgoj, uključujući i izduženi element 114 i komponentu 1708 za fiksiranje. Kao što je ovde opisano, hidroponski sistem 100 za uzgoj može sadržati sklop 108 za automatizaciju koji može biti konfigurisan da se pokretno spregne sa jednim ili više korita 102 za uzgoj, kao što je na primer korito 1500 za uzgoj, automatskim pomeranjem jednog ili više korita 102 za uzgoj, poput korita 1500 za uzgoj, iz prvog položaja na sklopu 106 slivnika do drugog položaja na sklopu 106 slivnika.

[0115] Prema različitim implementacijama sklop 108 za automatizaciju se spreže sa jednim ili više korita 102 za uzgoj pomeranjem izduženog elementa 114 koji nosi jedan ili više uređaja za sprezanje, kao što je na primer uređaj 1600 za sprezanje, između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa. Na primer, osovina 408 sklopa 108 za automatizaciju može biti pričvršćena za izduženi element 114 kako bi se omogućilo kretanje izduženog elementa 114 između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa. Dodatno, a kao što će biti detaljno objašnjeno u nastavku, uređaj 1600 za sprezanje može da se spoji sa koritom 1500 za uzgoj, jer komponentu 402 aktuatora aktivira komponenta 410 za automatizaciju.

[0116] Kao što je ilustrovano, izduženi element 114 nosi jedan ili više uređaja 1600 za sprezanje. Različite konfiguracije mogu biti primenjene za pričvršćivanje uređaja 1600 za sprezanje na izduženi element 114 u skladu sa različitim implementacijama. Na primer, u ovoj implementaciji rotirajući element 1610 uređaja 1600 za sprezanje se na odvojiv način pričvršćuje za izduženi element 114 preko komponente 1708 za fiksiranje, omogućavajući rotaciju osnove 1602 oko ose 1604.

[0117] Kao što je ilustrovano u ovoj implementaciji izduženi element 114 se može kretati u pravcima 550 između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa. Kao što je prikazano, uređaj 1600 za sprezanje je na odvojiv način pričvršćen za izduženi element 114 pomoću komponente 1708 za fiksiranje i kreće se između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa zajedno sa izduženim elementom 114 u smerovima 1704. Uočimo da kako se izduženi element 114 kreće se u smerovima 550, uređaj 1600 za sprezanje se istovremeno kreće u smerovima 1704 i podrazumeva relativno istu količinu pomeranja iz svojih prvobitnih položaja.

4

[0118] Kao što je ovde opisano, noseći elementi 1514 koji se klizno sprežu sa sklopom 106 slivnika, pružaju se niže od osnove 1502 korita 1500 za uzgoj. U skladu sa tim, kada se uređaj 1600 za sprezanje pomera iz prvog položaja elementa u drugi položaj elementa, element 1612 za hvatanje se spreže sa najmanje jednim od nosača 1514 tako da se osnova 1602 rotira 1710/1712 oko ose 1604. Na primer, okretanje rotirajućeg elementa 1610 dovodi do toga da će prvi deo 1606 osnove 1602 i element 1612 za hvatanje rotirati u smeru nadole oko ose 1604 i dovodi do toga da će drugi deo 1608 rotirati u smeru nagore oko ose 1604.

[0119] Prema implementaciji, sprega između elementa 1612 za hvatanje i najmanje jednog od nosećih elemenata 1514 se raskida kako se uređaj 1600 za sprezanje pomera prema drugom položaju elementa. Na primer, drugi deo 1608 osnove 1602 je težinski veći od prvog dela 1606 osnove 1602. Drugi deo 1608 je konfigurisan da primenjuje konstantnu silu na osnovu 1602 tako da zadrži položaj mirovanja usled primene sile na drugi deo 1608. Kao što je dalje detaljno objašnjeno u nastavku, kada se raskine sprega između elementa 1612 za hvatanje i najmanje jednog nosećeg elementa 1514, prvi deo 1606 osnove 1602 i element 1612 za hvatanje rotiraju u smeru prema gore oko ose 1604 i drugi deo 1608 se okreće u smeru nadole oko ose 1604 usled primene sile na drugi deo 1608.

[0120] U skladu sa tim uređaj 1600 za sprezanje se spreže sa koritom 1500 za uzgoj, tako da se uređaj 1600 za sprezanje klizno spreže 1714 sa donjim delom 1522 korita 1500 za uzgoj. Korito 1500 za uzgoj može biti konfigurisano tako da element 1612 za hvatanje uređaja 1600 za sprezanje dolazi u kontakt sa donjim delom 1522 korita 1500 za uzgoj bez narušavanja položaja korita 1500 za uzgoj na sklopu 106 slivnika. Iako je element 1612 za hvatanje prikazan da je spregnut sa nagnutim delovima 1518 i/ili 1520, potrebno je napomenuti da element 1612 za hvatanje može biti konfigurisan tako da se spregne sa donjim delom 1522 korita 1500 za uzgoj. U skladu sa tim kada se izduženi element 114 i uređaj 1600 za sprezanje pomeraju iz prvog položaja elementa u drugi položaj elementa, uređaj 1600 za sprezanje deluje sa koritom 1500 za uzgoj na takav način da ne narušava i/ili menja položaj korita 1500 za uzgoj na sklopu 106 slivnika. Drugim rečima, korito 1500 za uzgoj zadržava položaj mirovanja dok element 1612 za hvatanje klizi duž donjeg dela 1522.

[0121] U jednoj implementaciji uređaj 1600 za sprezanje se spreže sa koritom 1500 za uzgoj tako da se korito 1500 za uzgoj može kretati u smeru 1706. Na primer, kada se izduženi element 114 pomeri iz drugog položaja elementa u prvi položaj elementa, uređaj 1600 za sprezanje se istovremeno pomera iz drugi položaj elementa u prvi položaj elementa, što zauzvrat dovodi do toga da se element 1612 za hvatanje spreže sa jednim od nosećih elemenata 1514 i/ili sa donjim delom 1522 korita 1500 za uzgoj. Kao što je dalje detaljno opisano u nastavku, uređaj 1600 za sprezanje i/ili element 1612 za hvatanje primenjuje silu sprezanja na najmanje jedan od nosećih elemenata 1514 i/ili na donji deo 1522 korita 1500 za uzgoj radi pomeranja korita 1500 za uzgoj iz prvog položaja u drugi položaj u smeru 1706.

[0122] SLIKA 18 šematski prikazuje pogled na scenario implementacije za uklanjanje korita i pomeranje uređaja za sprezanje u skladu sa jednom ili više implementacija. Prikazi korita 1500 za uzgoj i uređaja 1600 za sprezanje u scenariju 1800 šematski prikazuju pogled na korito 1500 za uzgoj i uređaj 1600 za sprezanje.

[0123] U scenariju 1800, uređaj 1600 za sprezanje počinje da se kreće u smeru 1808 iz položaja 1802 u položaj 1808 nakon uklanjanja korita 1500 za uzgoj. Na primer, korito 1500 za uzgoj može biti smešteno na ili u prednjem delu hidroponskog sistema 100 za uzgoj. U skladu sa tim, jedna ili više biljaka na koritu 1500 za uzgoj mogu biti spremne za berbu. Dalje, korito 1500 za uzgoj i uređaj 1600 za sprezanje mogu biti u stanju mirovanja, tako da na mestu kontakta 1810 element 1612 za hvatanje ne deluje nikakvom (ili minimalnom) silom na najmanje jedan od nosećih elementata 1514. Iako je prikazano da je element 1612 za hvatanje spregnut sa najmanje jednim od nosača 1514 ispod nagnutih delova 1518 i/ili 1520, potrebno je napomenuti da element 1612 za hvatanje može biti konfigurisan tako da se spregne sa donjim delom 1522 korita 1500 za uzgoj. Na primer, element 1612 za hvatanje može biti konfigurisan na dužini koja mu omogućava da dohvati donji deo 1522, tako da se tačka dodira 1810 nalazi u tački ispod dela 1522 (npr. unutar ovalne oblasti označene tačkastom linijom).

[0124] U različitim implementacijama, kao što je ovde opisano, komponenta za određivanje žetve može pratiti jednu ili više biljaka na koritu 1500 za uzgoj i/ili odlučiti da pokrene automatizovanu komponentu 520 za okidanje da pošalje signal aktivacije ka sklopu 108 za automatizaciju. Hidroponski sistem 100 za uzgoj može da sadrži jedan ili više mehanizama za automatsko uklanjanje korita 1500 za uzgoj sa sklopa 106 slivnika, kao što su, bez ograničenja, elektromehanički uređaj (npr. robotska ruka) koja hvata i/ili se spreže sa najmanje jednim koritom za uzgoj iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj i podiže i/ili uklanja najmanje jedno korito za uzgoj iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj sa sklopa 106 slivnika hidroponskog sistema 100 za uzgoj. U drugoj implementaciji korito 1500 za uzgoj se može ručno ukloniti sa sklopa 106 slivnika. Dodatno, a kako je ovde opisano, automatizovana komponenta 520 za okidanje može utvrditi da je korito 1500 za uzgoj uklonjeno iz hidroponskog sistema 100 za uzgoj i preneti signal aktivacije na sklop 108 za automatizaciju radi automatskog premeštanja korita 1500’ za uzgoj u prethodni položaj korita 1500 za uzgoj, pre nego što je uklonjeno. Kao što je navedeno iznad, kretnje izduženog elementa 114 i uređaja 1600 za sprezanje se dešavaju istovremeno i podrazumevaju relativno istu količinu pomeraja iz njihovih prvobitnih položaja.

[0125] U jednoj implementaciji komponenta 410 za automatizaciju sklopa 108 za automatizaciju može biti konfigurisana da aktivira komponentu 402 aktuatora radi pomeranja izduženog elementa 114 između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa. U skladu sa tim, kako se izduženi element 114 pomera iz prvog položaja elementa, kao što je položaj 1802, prema drugom položaju elementa, uređaj 1600 za sprezanje se kreće u smeru 1808. Kao što je ilustrovano, uređaj 1600 za sprezanje je nošen od strane izduženog elementa 114. Na primer, rotirajući element 1610 uređaja 1600 za sprezanje se na odvojiv način pričvršćuje za izduženi element 114 preko komponente 1708 za fiksiranje, omogućavajući rotaciju osnove 1602 oko ose 1604.

[0126] Tokom pomeranja uređaja 1600 za sprezanje, drugi deo 1608 osnove 1602 zadržava stanje mirovanja. Na primer, pošto je drugi deo 1608 osnove 1602 težinski veći od prvog dela 1606 osnove 1602, konstantna sila težine deluje kako bi se održalo stanje mirovanja (tj. ne dolazi do rotacije oko ose 1604).

[0127] SLIKA 19 prikazuje scenario 1900 implementacije za dalje kretanje uređaja 1600 za sprezanje u skladu sa jednom ili više implementacija. Prikazi korita 1500’ za uzgoj i uređaja 1600 za sprezanje u scenariju 1900 predstavljaju šematski prikaz korita 1500’ za uzgoj i uređaja 1600 za sprezanje. U najmanje nekim

4

implementacijama scenario 1900 predstavlja nastavak scenarija 1800 opisanog iznad.

[0128] U scenariju 1900 uređaj 1600 za sprezanje nastavlja kretanje u smeru 1808 iz položaja 1804, koji je predstavljen iznad u vezi sa SLIKOM 18, do položaja 1902. Kako se izduženi element 114 dalje kreće prema položaju drugog elementa, uređaj 1600 za sprezanje se kreće dalje u smeru 1808.

[0129] Tokom kretanja uređaja 1600 za sprezanje u scenariju 1900, uređaj 1600 za sprezanje se približava koritu 1500’ za uzgoj, kao što je prikazano u položaju 1902. Na primer, korito 1500’ za uzgoj se može nalaziti na sklopu 106 slivnika pored korita 1500 za uzgoj pre uklanjanja korita 1500 za uzgoj sa sklopa 106 slivnika i/ili hidroponskog sistema 100 za uzgoj. U skladu sa tim, nakon uklanjanja korita 1500 za uzgoj u scenariju 1800, korito 1500’ za uzgoj je potrebno premestiti u položaj na sklopu 106 slivnika koji se prethodno nalazio uz korito 1500 za uzgoj.

[0130] Kao što je ilustrovano, tokom kretanja uređaja 1600 za sprezanje, drugi deo 1608 osnove 1602 zadržava stanje mirovanja. Na primer, pošto je drugi deo 1608 osnove 1602 težinski veći od prvog dela 1606 osnove 1602, konstantna sila težine deluje kako bi se održalo stanje mirovanja (tj. ne dolazi do rotacije oko ose 1604).

[0131] SLIKA 20 prikazuje scenario 2000 implementacije za nastavak kretanja uređaja 1600 za sprezanje i spreže se sa koritom 1500’ za uzgoj u skladu sa jednom ili više implementacija. Prikazi korita 1500’ za uzgoj i uređaja 1600 za sprezanje u scenariju 2000 pokazuju šematski prikaz korita 1500’ za uzgoj i uređaja 1600 za sprezanje. U najmanje nekim implementacijama scenario 2000 predstavlja nastavak scenarija 1900 opisanog iznad.

[0132] U scenariju 2000, uređaj 1600 za sprezanje nastavlja kretanje u smeru 1808 iz položaja 1902, predstavljenog iznad u vezi sa SLIKOM 19, do položaja 2002. Kako se izduženi element 114 dalje kreće prema drugom položaju elementa, uređaj 1600 za sprezanje se kreće dalje u smeru 1808.

[0133] Tokom kretanja uređaja 1600 za sprezanje u scenariju 2000, uređaj 1600 za sprezanje se spreže sa koritom 1500’ za uzgoj, kao što je prikazano u položaju 2002. Na primer, kada se uređaj 1600 za sprezanje pomera iz prvog položaja elementa u drugi položaj elementa, element 1612 za hvatanje se spreže sa najmanje jednim od nosećih elemenata 1514’ tako da osnova 1602 rotira oko ose 1604. Na primer, obrtanje rotirajućeg elementa 1610 uzrokuje da prvi deo 1606 osnove 1602 i element 1612 za hvatanje rotiraju u smeru 2004 nadole oko ose 1604 i dovodi do toga da drugi deo 1608 rotira u smeru 2006 nagore oko ose 1604. U različitim implementacijama rotacija u smeru 2004 nadole ne prelazi maksimalni konfigurisani prag rotacije nadole kako bi omogućio da se drugi deo 1608 osnove 1602 vrati u stanje mirovanja (tj. ne dolazi do rotacije oko ose 1604). Dodatno, rotacijom u smeru 2006 nagore, drugi deo 1608 osnove 1602 se podiže sa izduženog elementa 114.

[0134] SLIKA 21 prikazuje scenario 2100 implementacije daljeg kretanja uređaja 1600 za sprezanje i sprezanja sa koritom 1500’ za uzgoj u skladu sa jednim ili više implementacija. Prikazi korita 1500’ za uzgoj i uređaja 1600 za sprezanje u scenariju 2100 prikazuju šematski prikaz korita 1500’ za uzgoj i uređaja 1600 za sprezanje. U najmanje nekim primenama, scenario 2100 predstavlja nastavak scenarija 2000 opisanog iznad.

[0135] U scenariju 2100 uređaj 1600 za sprezanje se kreće dalje u smeru 1808 od položaja 2002, predstavljenog iznad uz pozivanje na SLIKU 20, do položaja 2102. Kako se izduženi element 114 dalje kreće prema drugom položaju elementa, takvom položaju 2102, uređaj 1600 za sprezanje nastavlja da se kreće u smeru 1808.

[0136] Tokom pomeranja uređaja 1600 za sprezanje u scenariju 2100, uređaj 1600 za sprezanje se spreže sa koritom 1500’ za uzgoj, kao što je prikazano u položaju 2002. Preciznije, nakon raskida sprege između elementa 1612 za hvatanje i najmanje jednog od nosećih elemenata 1514 kako se uređaj 1600 za sprezanje kreće u smeru 1808, uređaj 1600 za sprezanje se vraća se u svoj položaj mirovanja. Na primer, drugi deo 1608 osnove 1602 je težinski veći od prvog dela 1606 osnove 1602. Drugi deo 1608 je konfigurisan da deluje konstantnom težinskom silom na osnovu 1602 tako da zadržava položaj mirovanja na osnovu delovanja težinske sile na drugom delu 1608. Kao što je prikazano u položaju 2102, nakon raskida sprege između elementa 1612 za hvatanje i jednog od nosećih elemenata 1514’, prvi deo 1606 osnove 1602 i element 1612 za hvatanje se rotiraju u smeru 2104 prema gore oko ose 1604, a drugi deo 1608 rotira u smeru 2106 nadole oko ose 1604 na osnovu ponderisane sile na drugom delu 1608.

4

[0137] U skladu sa tim, uređaj 1600 za sprezanje se spreže sa koritom 1500’ za uzgoj tako da se uređaj 1600 za sprezanje klizno spreže 2108 sa koritom 1500’ za uzgoj. Korito 1500’ za uzgoj može biti konfigurisano tako da element 1612 za hvatanje uređaja 1600 za sprezanje dolazi u kontakt sa osnovom 1502’ korita 1500’ za uzgoj bez promene položaja korita 1500’ za uzgoj na sklopu 106 slivnika. Iako je element 1612 za hvatanje prikazan kao spregnut sa nagnutim delovima 1518’ i/ili 1520’, potrebno je napomenuti da element 1612 za hvatanje može biti konfigurisan tako da se spregne sa donjim delom 1522’ korita 1500’ za uzgoj. Na primer, element 1612 za hvatanje može biti konfigurisan na dužini koja mu omogućava da dohvati donji deo 1522‘, tako da se sprega 2108 uspostavlja na tački ispod dela 1522’ (npr. unutar ovalne oblasti ograničene tačkastom linijom). U skladu sa tim, kada se izduženi element 114 i uređaj 1600 za sprezanje premeštaju iz prvog položaja elementa u drugi položaj elementa, uređaj 1600 za sprezanje stupa u interakciju sa koritom 1500’ za uzgoj na takav način da ne narušava i/ili ne menja položaj korita 1500’ za uzgoj na sklopu 106 slivnika. Drugim rečima, korito 1500’ za uzgoj zadržava položaj mirovanja dok se element 1612 za hvatanje spreže sa najmanje jednim od nosećih elemenata 1514’ i/ili klizi duž osnove 1502’.

[0138] SLIKA 22 prikazuje primer scenarija 2200 za povratak uređaja 1600 za sprezanje u prvi položaj elementa u skladu sa jednom ili više implementacija. Na primer, scenario 2200 predstavlja scenario gde se uređaj 1600 za sprezanje i izduženi element 114 pomeraju iz drugog položaja elementa, kao što je položaj 2102, u prvi položaj elementa, kao što je položaj 2202. Prikazi korita 1500’ za uzgoj i uređaja 1600 za sprezanje u scenariju 2200 predstavljaju šematski prikaz korita 1500’ za uzgoj i uređaja 1600 za sprezanje. U najmanje nekim implementacijama scenario 2200 predstavlja nastavak scenarija 2100 koji je opisan iznad.

[0139] Na primer, a kako je ovde opisano, senzorska komponenta 404 je konfigurisana da zaustavi kretanje komponente 402 aktuatora kada komponenta 402 aktuatora zadovolji prag kretanja koji predstavlja maksimalno rastojanje pomeranja komponente 402 aktuatora tokom kretanja. U različitim implementacijama maksimalna udaljenost izmeštanja odgovara izduženom elementu 114 i uređaju 1600 za sprezanje koji dostižu drugi položaj elementa, kao što je položaj 2102. U skladu sa tim, kada komponenta 402 aktuatora zadovolji prag kretanja, komponenta 402 aktuatora se automatski vraća u prvobitno stanje koje odgovara prvom položaju

4

elementa, što zauzvrat pomera izduženi element 114 i uređaj 1600 za sprezanje nazad u položaj prvog elementa.

[0140] Tokom pomeranja uređaja 1600 za sprezanje u scenariju 2200, uređaj 1600 za sprezanje se spreže sa koritom 1500’ za uzgoj, kako je prikazano u položaju 2202. Konkretno, uređaj 1600 za sprezanje se spreže sa koritom 1500’ za uzgoj tako da uređaj 1600 za sprezanje klizno spreže 2108 sa koritom 1500’ za uzgoj. Na primer, element 1612 za hvatanje uređaja 1600 za sprezanje dolazi u kontakt sa osnovom 1502’ korita 1500’ za uzgoj, ne narušavajući položaj korita 1500’ za uzgoj na sklopu 106 slivnika dok se izduženi element 114 i uređaj 1600 za sprezanje kreću u smeru 2204 prema prvom položaju elementa. Iako je element 1612 za hvatanje prikazan kao spregnut sa nagnutim delovima 1518’ i/ili 1520’, potrebno je naglasiti da element 1612 za hvatanje može biti konfigurisan tako da se spregne sa donjim delom 1522’ korita 1500’ za uzgoj. Na primer, element 1612 za hvatanje može biti konfigurisan na dužini koja mu omogućava da dohvati donji deo 1522’, gde se sprega 2108 ostvaruje na tački ispod dela 1522’ (npr. unutar ovalne oblasti ograničene tačkastom linijom).

[0141] Kao što je ilustrovano, uređaj 1600 za sprezanje se spreže sa koritom 1500’ za uzgoj tako da se korito 1500’ za uzgoj može kretati u smeru 1706. Na primer, kada se izduženi element 114 pomeri iz drugog položaja elementa u prvi položaj elementa, uređaj 1600 za hvatanje se istovremeno kreće iz drugog položaja elementa prema prvom položaju elementa, što zauzvrat dovodi do toga da se element 1612 za hvatanje spregne 2206 sa jednim od nosećih elemenata 1514’. Iako je element 1612 za hvatanje prikazan kao da se spreže sa najmanje jednim od nosećih elemenata 1514’ ispod nagnutih delova 1518’ i/ili 1520’, potrebno je naglasiti da element 1612 za hvatanje može biti konfigurisan tako da se spregne sa donjim delom 1522’ korita 1500’ za uzgoj. Na primer, element 1612 za hvatanje može biti konfigurisan na dužini koja mu omogućava da dohvati donji deo 1522 ’ tako da se sprega 2206 ostvaruje u tački ispod dela 1522’ (npr. unutar ovalne oblasti ograničene tačkastom linijom). U skladu sa tim, uređaj 1600 za sprezanje i/ili element 1612 za hvatanje deluju sprežnom silom na najmanje jedan od nosećih elemenata 1514’ korita 1500’ za uzgoj kako bi pomerili korito 1500’ za uzgoj iz prvog položaja u drugi položaj u smeru 1706.

4

[0142] SLIKA 23 prikazuje scenario 2300 implementacije za nastavak kretanja uređaja 1600 za sprezanje i sprezanja sa koritom 1500’ za uzgoj u skladu sa jednom ili više implementacija. Prikazi korita 1500’ za uzgoj i uređaja 1600 za sprezanje u scenariju 2300 predstavljaju šematski prikaz korita 1500’ za uzgoj i uređaja 1600 za sprezanje. U najmanje nekim implementacijama scenario 2300 predstavlja nastavak scenarija 2200, opisanog iznad.

[0143] U scenariju 2300, uređaj 1600 za sprezanje nastavlja da se kreće u smeru 2204 od položaja 2202, predstavljenog gore uz pozivanje na SLIKU 22, do prvog položaja elementa, položaja 2302. Kako se izduženi element 114 dalje kreće prema prvom položaj elementa, položaju 2302, uređaj 1600 za sprezanje se dalje kreće u smeru 2204.

[0144] Tokom pomeranja uređaja 1600 za sprezanje u scenariju 2100, uređaj 1600 za sprezanje se spreže sa koritom 1500’ za uzgoj, kao što je prikazano u položaju 2202. Preciznije, element 1612 za hvatanje se spreže 2206 sa jednim od nosećih elemenata 1514’. Na primer, uređaj 1600 za sprezanje i/ili element 1612 za hvatanje primenjuju sprežnu silu na najmanje jedan od nosećih elemenata 1514 korita 1500 za uzgoj kako bi pomerili korito 1500 za uzgoj iz prvog položaja u drugi položaj u smeru 1706.

[0145] Kao što je ilustrovano, uređaj 1600 za sprezanje je spregnut sa koritom 1500’ za uzgoj sve dok uređaj 1600 za sprezanje ne dostigne prvi položaj elementa, kao što je položaj 2302. Na primer, kada se komponenta 402 aktuatora vrati u početno stanje, izduženi element 114 i uređaj 1600 za sprezanje su se vratili u prvi položaj elementa i prestali da se kreću. Kao rezultat povratka u prvi položaj elementa, uređaj 1600 za sprezanje više ne deluje dovoljno velikom sprežnom silom na najmanje jedan od nosećih elemenata 1514’ kako bi pomerio korito 1500’ za uzgoj iz njegovog položaja mirovanja na sklopu 106 slivnika. U različitim implementacijama element 1612 za hvatanje i dalje zadržava kontakt 1810 sa najmanje jednim od nosećih elemenata 1514’. Iako je element 1612 za hvatanje prikazan kao spregnut sa najmanje jednim od nosećih elemenata 1514’ ispod nagnutih delova 1518’ i/ili 1520’, potrebno je naglasiti da element 1612 za hvatanje može biti konfigurisan da se spregne sa donjim delom 1522’ korita 1500’ za uzgoj. Na primer, element 1612 za hvatanje može biti konfigurisan na dužini koja mu omogućava da dohvati donji deo

4

1522‘, tako da se kontakt 1810 ostvaruje na mestu na donjem delu 1522’ (na primer, unutar ovalne oblasti ograničene tačkastom linijom). Dodatno, u položaju 2302 korito 1500’ za uzgoj se sada nalazi u položaju na sklopu 106 slivnika koji je prethodno zauzimalo korito 1500 za uzgoj pre nego što je uklonjeno. Pored toga, u položaju 2302, korito 1500’ za uzgoj se nalazi na prednjoj strani hidroponskog sistema 100 za uzgoj.

[0146] Pozivajući se na SLIKU 24, na primer, postupak 2400 premeštanja najmanje jednog korita (npr. korita 1500 za uzgoj) u hidroponskom sistemu 100 za uzgoj prema ovde opisanim implementacijama omogućava efikasan rast biljaka i/ili žetvu u skladu sa jednom ili više ovde definisanih radnji.

[0147] U bloku 2402, postupak 2400 može opciono da primi indikaciju iz najmanje jedne komponente za detekciju korita za uzgoj, koja predstavlja signal uklanjanja najmanje jednog korita za uzgoj sa nosećeg dela slivnika hidroponskog sistema za uzgoj. Na primer, kako je ovde opisano, komponenta 410 za automatizaciju može dobiti indikaciju od automatizovane komponente 520 za okidanje koja predstavlja uklanjanje najmanje jednog korita za uzgoj iz skupa korita 102 za uzgoj iz nosećeg dela 1104 slivnika 1302 sklopa 106 slivnika unutar hidroponskog sistema 100 za uzgoj.

[0148] U bloku 2404, postupak 2400 može aktivirati komponentu aktuatora od strane komponente za automatizaciju, tako da ona pomeri najmanje jedan izduženi element hidroponskog sistema za uzgoj između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa, gde najmanje jedan izduženi element nosi jedan ili više uređaja za sprezanje koji su konfigurisani da se spregnu sa najmanje jednim koritom za uzgoj. Na primer, kako je ovde opisano, komponenta 410 za automatizaciju može pokrenuti komponentu 402 aktuatora da pomeri ili izmesti najmanje jedan izduženi element 114 hidroponskog sistema 100 za uzgoj između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa, gde najmanje jedan izduženi element 114 nosi jedan ili više uređaja 110 za sprezanje koji su konfigurisani da se uključe u najmanje jedno korito za uzgoj (npr. korito 1500 za uzgoj). U nekim realizacijama, aktiviranje komponente 402 aktuatora radi pomeranja najmanje jednog izduženog elementa 114 između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa može podrazumeva

4

aktivaciju komponente 402 aktuatora kao odgovora na prijem indikacije koja predstavlja uklanjanje najmanje jednog korita za uzgoj (npr. korita 1500 za uzgoj).

[0149] U bloku 2406, postupak 2400 može pomeriti, pomoću komponente aktuatora, najmanje jedan izduženi element između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa. Na primer, a kako je ovde opisano, komponenta 402 aktuatora može biti konfigurisana tako da pomeri najmanje jedan izduženi element 114 između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa kao odgovor na prijem indikacije koja predstavlja uklanjanje najmanje jednog korita za uzgoj (npr. korita 1500 za uzgoj).

[0150] Posmatrajući SLIKU 25, na primer, postupak 2500 za upravljanje protokom tečnog rastvora u hidroponskom sistemu 100 za uzgoj prema ovde opisanim implementacijama omogućava efikasan rast biljaka i žetvu u skladu sa jednom ili više ovde definisanih radnji.

[0151] U bloku 2502, postupak 2500 može da pomeri najmanje jedno korito u položaj koji je poravnat sa najmanje jednim elementom cevi prvog slivnika. Na primer, a kako je ovde opisano, sklop 108 za automatizaciju može biti konfigurisan tako da pomeri najmanje jedno korito iz skupa jednog ili više korita 102 za uzgoj u položaj koji je poravnat sa najmanje jednim elementom 1006 cevi prvog slivnika 1302.

[0152] U bloku 2504, postupak 2500 može podrazumevati ubrizgavanje tečnog rastvora u prvi kraj najmanje jednog korita nošenog od strane prvog nosećeg dela pričvršćenog za osnovu prvog slivnika, a tečni rastvor se ubrizgava pomoću najmanje jednog elementa cevi koji se na odvojiv način može pričvrstiti za pokrivač prvog slivnika. Na primer, a kako je ovde opisano, modul 1316 za prihranu može biti konfigurisan tako da ubrizga tečni rastvor 1304 u prvi kraj (npr. krajnji deo 1204) najmanje jednog korita 1202 za uzgoj nošenog od strane prvog nosećeg dela (npr. nosećeg dela 1104) pričvršćenog za osnovu 1112 prvog slivnika (npr. slivnika 1302), gde se tečni rastvor ubrizgava pomoću najmanje jednog elementa 1006 cevi koji je na odvojiv način pričvršćen za pokrivač 1106 prvog slivnika 1302.

[0153] U bloku 2506 postupak 2500 može da primi tečni rastvor na osnovi drugog slivnika sa drugog kraja najmanje jednog korita nošenog od strane drugog nosećeg dela pričvršćenog za osnovu drugog slivnika. Na primer, a kako je ovde opisano, osnova drugog slivnika (npr. slivnika 1312) sklopa 106 slivnika smeštenog na suprotnoj strani hidroponskog sistema 100 za uzgoj (npr. kao što je prikazano na SLICI 1-1), može primiti tečni rastvor sa drugog kraja 1512 najmanje jednog korita 1500 za uzgoj nošenog od strane drugog nosećeg dela pričvršćenog za osnovu drugog slivnika (npr. slivnika 1312).

[0154] SLIKA 26 ilustruje primer sistema 2600 koji sadrži hidroponski sistem 100 za uzgoj, kao što je ovde opisano, i primer računarskog uređaja 2602 koji je predstavnik jednog ili više računarskih sistema i/ili uređaja koji mogu da komuniciraju sa hidroponskim sistemom za uzgoj preko komunikacione putanje ili kanala 2620, koji može biti žičani ili bežični. U najmanje nekim implementacijama računarski uređaj 2602 predstavlja implementaciju ili na neki drugi način može da sadrži gore opisane komponente za automatizaciju. Računarski uređaj 2602 može biti, na primer, konfigurisan da izvrši bilo koju ili neke akcije ili postupke kako je ovde opisano, na primer, u vezi sa SLIKAMA 24 i 25.

[0155] Primer računarskog uređaja 2602, kao što je ilustrovano, sadrži procesorski sistem 2604, jedan ili više medija 2606 koji mogu biti očitani od strane računara i jedan ili više U/I interfejsa 2608 koji su komunikaciono spregnuti, jedan sa drugim. Iako nije prikazan, računarski uređaj 2602 može dalje da sadrži sistemsku magistralu ili drugi sistem za prenos podataka i komandi a koji spaja različite komponente, jednu sa drugom. Sistemska magistrala može da sadrži bilo koju ili kombinaciju različitih struktura magistrale, kao što je magistrala memorije ili kontroler memorije, periferijska magistrala, univerzalna serijska magistrala i/ili procesor ili lokalna magistrala koja koristi bilo koju od različitih arhitektura magistrale. Takođe se može razmatrati i niz drugih primera, poput kontrolnih i linija podataka.

[0156] Procesorski sistem 2604 je predstavnik funkcionalnosti izvođenja jedne ili više operacija primenom hardvera. Shodno tome, procesorski sistem 2604 je ilustrovan tako da sadrži hardverski element 2610 koji može biti konfigurisan u vidu procesora, funkcionalnih blokova i tako dalje. To može uključivati implementaciju kroz hardver u vidu integrisanog kola specifičnog za primenu ili drugog logičkog uređaja formiranog pomoću jednog ili više poluprovodnika. Hardverski elementi 2610 nisu ograničeni materijalima od kojih su formirani ili mehanizmima obrade koji se u njima primenjuju. Na primer, procesori se mogu sastojati od poluprovodnika i/ili

1

tranzistora (npr. elektronska integrisana kola (IC)). U takvom kontekstu, izvršne instrukcije procesora mogu biti elektronske izvršne instrukcije.

[0157] Medij 2606 koji može biti očitan na računaru ilustrovan je kao da sadrži memoriju/skladište 2612. Memorija/skladište 2612 predstavlja kapacitet memorije/skladišta povezan sa jednim ili više medija koji mogu biti očitani na računaru. Komponenta memorije/skladišta 2612 može da sadrži privremene medije (kao što je memorija sa slučajnim pristupom (RAM)) i/ili trajne medije (kao što je memorija samo za čitanje (ROM), fleš memorija, optički diskovi, magnetni diskovi i tako dalje). Komponenta memorije/skladišta 2612 može da sadrži fiksne medije (npr. RAM, ROM, fiksni čvrsti disk itd.), kao i prenosivi medij (npr. flash memoriju, prenosivi čvrsti disk, optički disk itd.). Medij 2606 koji može biti očitan na računaru može se konfigurisati na razne druge načine, kako je dalje opisano ispod.

[0158] Ulazno/izlazni interfejs 2608 (jedan ili više) je predstavnik funkcije koja omogućava korisniku da unese komande i informacije u računarski uređaj 2602, a takođe omogućava i predstavljanje informacija korisniku i/ili drugim komponentama ili uređajima koji koriste različite ulazno/izlazne uređaje. Primeri ulaznih uređaja obuhvataju tastaturu, uređaj za upravljanje kursorom (npr. miš), mikrofon, skener, funkciju dodira (npr. kapacitivni ili drugi senzori koji su konfigurisani za detekciju fizičkog dodira), kameru (npr. kameru koja može koristiti vidljive ili nevidljive talasne dužine, kao što su infracrvene frekvencije, da prepoznaju kretanje kao gestove koji ne uključuju dodir) i tako dalje. Primeri izlaznih uređaja obuhvataju uređaj za prikaz (npr. monitor ili projektor), zvučnike, štampač, mrežnu karticu, uređaj za taktilni odgovor i tako dalje. Prema tome, računarski uređaj 2602 može biti konfigurisan na razne načine kako bi podržao interakciju sa korisnikom.

[0159] Računarski uređaj 2602 je dalje prikazan kao komunikaciono i fizički povezan sa ulaznim uređajem 2614 koji se fizički i komunikaciono može ukloniti sa računarskog uređaja 2602. Na ovaj način se sa računarskim uređajem 2602 može povezati veći broj različitih ulaznih uređaja sa većim brojem konfiguracija radi podrške većem broju funkcionalnosti. U ovom primeru, ulazni uređaj 2614 obuhvata jedan ili više tastera 2616 koji mogu biti konfigurisani kao tasteri osetljivi na pritisak, mehanički aktivirani tasteri, itd.

2

[0160] Ulazni uređaj 2614 je dalje ilustrovan kao da uključuje jedan ili više modula 2618 koji mogu biti konfigurisani tako da podržavaju veći broj funkcionalnosti. Na primer, jedan ili više modula 2618 može biti konfigurisano za obradu analognih i/ili digitalnih signala primljenih sa tastera 2616 kako bi se utvrdilo da li je pritisak na taster bio nameran, kako bi se utvrdilo da li ulaz ukazuje na pritisak mirovanja, kako bi se podržala potvrda identiteta ulaznog uređaja 2614 za rad sa računarskim uređajem 2602 i tako dalje.

[0161] Ovde se mogu opisati razne tehnike u opštem kontekstu softvera, hardverskih elemenata ili programskih modula. Uopšteno, takvi moduli sadrže rutine, programe, objekte, elemente, komponente, strukture podataka, itd. koje izvršavaju određene zadatke ili implementiraju određene apstraktne tipove podataka. Izrazi „modul“, „funkcionalnost“ i „komponenta“, na način na koji se ovde koriste, uopšteno predstavljaju softver, firmver, hardver ili njihovu kombinaciju. Karakteristike ovde opisanih tehnika su nezavisne od platforme, što znači da se tehnike mogu primeniti na raznim komercijalnim računarskim platformama koje imaju veći broj različitih procesora.

[0162] Primena opisanih modula i tehnika može se čuvati ili prenositi u nekom obliku medija koji mogu biti očitani od strane računara. Mediji koji mogu biti očitani od računara mogu obuhvatati razne medije kojima može pristupiti računarski uređaj 2602. Kao primer, a ne i kao ograničenje, mediji koji mogu biti očitani od strane računara mogu da sadrže „medij za skladištenje koji može biti očitan od strane računara“ i „signalni medij koji može biti očitan od strane računara“.

[0163] „Medij za skladištenje koji može biti očitan od strane računara“ se može odnositi na medij i/ili uređaje koji omogućavaju trajno skladištenje informacija za razliku od pukog prenosa signala, nosećih talasa ili samih signala. Dakle medij za skladištenje koji može biti očitan od strane računara odnosi se na medij koji nema signal. Medij za skladištenje koji može biti očitan od strane računrara obuhvata hardver kao što su privremeni i trajni, prenosivi i fiksni mediji i/ili uređaji za skladištenje koji su implementirani postupkom ili tehnologijom pogodnom za čuvanje informacija kao što su računarske instrukcije, strukture podataka, programski moduli, logički elementi/kola ili drugi podaci. Primeri medija za skladištenje koji mogu biti očitani od strane računraa mogu da uključuju, ali nisu i isključivo ograničeni na, RAM, ROM, EEPROM, fleš memoriju ili drugu memorijsku tehnologiju, CD-ROM, digitalne versatilne diskove (DVD) ili drugu optičku memoriju, čvrste diskove, magnetne kasete, magnetne trake, memorijski disk ili druge uređaje za magnetno skladištenje, ili druge uređaje za skladištenje, opipljive medije ili proizvode pogodne za čuvanje željenih informacija kojima računar može da pristupi.

[0164] „Signalni medij koji može biti očitan od strane računara“ se može odnositi na medij koji nosi signal koji je konfigurisan da prenosi instrukcije hardveru računarskog uređaja 2602, kao što je na primer preko mreže. Signalni mediji obično mogu da sadrže računarske instrukcije, strukture podataka, programske module ili druge podatke u modulisanom signalu podataka, poput nosećeg talasa, signalnih podataka ili drugog transportnog mehanizma. Signalni mediji takođe obuhvataju bilo koji medij za isporučivanje informacija. Izraz "modulisani signal podataka" označava signal koji ima jednu ili više svojih karakteristika postavljenih ili izmenjenih na takav način da su informacije kodirane u signalu. Kao primer, ali ne i ograničenje, komunikacioni mediji obuhvataju žičane medije poput žičane mreže ili direktne žične veze i bežične medije poput akustičnih, RF, infracrvenih i drugih bežičnih medija.

[0165] Kao što je prethodno opisano, hardverski elementi 2610 i medij 2606 koji može biti očitan od strane računara predstavljaju predstavnike modula, programabilne logike uređaja i/ili fiksne logike uređaja implementirane u hardverskom obliku koji se u nekim primerima može primeniti za implementaciju najmanje nekih aspekata ovde opisanih tehnika, poput izvršavanja jednog ili više instrukcija. Hardver može sadržati komponente sa integrisanim kolima ili sisteme na čipu (SoC), integrisana kola specifična za primenu (ASIC), FPGA kola, složene programabilne logičke uređaje (CPLD) i druge implementacije kroz silicijum ili drugi hardver. U tom kontekstu, hardver može da funkcioniše kao uređaj za obradu koji izvršava programske zadatke definisane instrukcijama i/ili logikom implementiranom kroz hardver, kao i hardver koji se koristi za čuvanje izvršnih instrukcija, npr. medij za skladištenje koji može biti očitan od strane računara koji je prethodno opisan.

[0166] Kombinacije prethodno navedenog se mogu takođe koristiti i za primenu različitih ovde opisanih tehnika. U skladu sa tim, softver, hardver ili izvršni moduli mogu biti implementirani kao jedna ili više instrukcija i/ili logika implementirana kroz medija za skladištenje koji može biti očitan od strane računara i/ili pomoću jednog ili

4

više hardverskih elemenata 2610. Računarski uređaj 2602 može biti konfigurisan da implementira određene instrukcije i/ili funkcije koje odgovaraju softverskim i/ili hardverskim modulima. U skladu sa tim implementacija modula koji se mogu izvršavati od strane računarskog uređaja 2602 u vidu softvera, može se najmanje delimično postići kroz hardver, npr. upotrebom medijuma za skladištenje koji mogu biti očitani od strane računara i/ili hardverskih elemenata 2610 procesorskog sistema 2604. Instrukcije i/ili funkcije mogu biti izvršne/operativne za jedan ili više elemenata (na primer, jedan ili više računarskih uređaja 2602 i/ili procesorskih sistema 2604) kako bi implementirale ovde opisane tehnike, module i primere.

[0167] Iako su primeri implementacija opisani jezikom specifičnim za strukturne karakteristike i/ili metodološke postupke, potrebno je razumeti da implementacije koje su definisane u priloženim Zahtevima nisu nužno ograničene na specifične opisane karakteristike ili postupke. Umesto toga, specifična obeležja i postupci su opisani kao primeri primene naznačenih karakteristika.

Claims

PATENTNI ZAHTEVI

1. Hidroponski sistem (100) za uzgoj koji sadrži:

osnovu (112) konfigurisanu da nosi jednu ili više komponenti;

sklop (106) slivnika koji je na odvojiv način pričvršćen za osnovu (112), gde je sklop (106) slivnika konfigurisan da upravlja protokom tečnog rastvora do jedne ili više komponenti hidroponskog sistema (100) za uzgoj;

najmanje jedno korito (102) za uzgoj koje je pokretno spregnuto sa sklopom (106) slivnika i konfigurisano da drži jednu ili više biljaka, gde se najmanje jedno korito (102) za uzgoj može pomerati u pravcu koji je ortogonalan na smer protoka tečnog rastvora u najmanje jednom koritu (102) za uzgoj; i

sklop (108) za automatizaciju koji je pokretno spregnut sa najmanje jednim koritom (102) za uzgoj, gde je sklop (108) za automatizaciju konfigurisan da pomeri najmanje jedno korito (102) iz prvog položaja na sklopu (106) slivnika u drugi položaj na sklopu (106) slivnika,

gde sklop (108) za automatizaciju sadrži najmanje jednu komponentu (410) za automatizaciju i najmanje jednu komponentu (402) aktuatora, pri čemu je najmanje jedna komponenta za automatizaciju na odvojiv način pričvršćena za najmanje jednu komponentu (402) aktuatora kako bi aktivirala najmanje jednu izvršnu komponentu (402) aktuatora da automatski premesti najmanje jedan izduženi element (114) koji nosi jedan ili više uređaja (110) za sprezanje između prvog položaja elementa i u drugi položaj elementa, gde najmanje jedan izduženi element (114) sadrži najmanje jednu komponentu za razdvajanje konfigurisanu da poveća razmak (308) između dva ili više korita (102) za uzgoj,

naznačen time, što komponenta (304) za razdvajanje sadrži teleskopski element koji se pomera između prvog teleskopskog položaja i drugog teleskopskog položaja, i

što se najmanje jedno korito (102) za uzgoj može pomerati u smeru (104) žetve za razmak (308), gde se razmak (308) postepeno povećava u smeru (104) žetve usled teleskopskog elementa najmanje jednog dela za razdvajanje koji se kreće između prvog teleskopskog položaja i drugog teleskopskog položaja

2. Hidroponski sistem za uzgoj prema Zahtevu 1, gde sklop slivnika sadrži prvi slivnik i drugi slivnik, gde je prvi slivnik konfigurisan da se pokretno spregne sa prvim krajnjim delom najmanje jednog korita za uzgoj i obezbedi tečni rastvor najmanje jednom koritu za uzgoj, gde je drugi slivnik konfigurisan da se pokretno spregne sa drugim krajnjim delom najmanje jednog korita za uzgoj i primi tečni rastvor iz najmanje jednog korita za uzgoj.

3. Hidroponski sistem za uzgoj prema Zahtevu 2, gde sklop slivnika sadrži najmanje jedan element cevi koji je na odvojiv način pričvršćen za prvi slivnik i koji je konfigurisan da obezbedi tečni rastvor najmanje jednom koritu za uzgoj pomoću prvog slivnika, gde je sklop za automatizaciju konfigurisan da pomeri najmanje jedno korito za uzgoj iz prvog položaja na sklopu slivnika u drugi položaj na sklopu slivnika kako bi se poravnalo sa najmanje jednim elementom cevi koji se nalazi u drugom položaju na sklopu slivnika.

4. Hidroponski sistem za uzgoj prema Zahtevu 3, gde sklop slivnika sadrži modul za prihranu koji je na odvojiv način pričvršćen za najmanje jedan element cevi i koji je konfigurisan da pumpa tečni rastvor kroz najmanje jedan element cevi.

5. Hidroponski sistem za uzgoj prema Zahtevu 2, gde sklop slivnika sadrži najmanje jedan odvodni element koji je na odvojiv način pričvršćen za drugi slivnik i koji je konfigurisan da odvodi tečni rastvor prihvaćen na drugom slivniku iz najmanje jednog korita za uzgoj.

6. Hidroponski sistem za uzgoj prema Zahtevu 1, gde najmanje jedno korito za uzgoj sadrži unutrašnji deo konfigurisan da podržava protok tečnog rastvora, gde prvi krajnji deo omogućava pristup unutrašnjem delu i gde drugi krajnji deo koji se nalazi naspram prvog krajnjeg dela omogućava pristup unutrašnjem delu.

7. Hidroponski sistem za uzgoj prema Zahtevu 6, gde najmanje jedno korito za uzgoj sadrži najmanje prvi podskup korita za uzgoj smeštenih u prvom delu hidroponskog sistema za uzgoj na sklopu slivnika i postavljenih pod prvim uglom u odnosu na osnovu i drugi podskup korita za uzgoj smeštenih u drugom delu hidroponskog sistema za uzgoj na sklopu slivnika i postavljenih pod drugim uglom u odnosu na osnovu, pri čemu je drugi ugao veći od prvog ugla tako da tečni rastvor teče od prvog krajnjeg dela do drugog krajnjeg dela svakog korita za uzgoj iz drugog podskupa korita za uzgoj brzinom koja je veća od brzine kojom tečni rastvor teče iz prvog krajnjeg dela u drugi krajnji deo svakog korita za uzgoj iz prvog podskupa korita za uzgoj.

8. Hidroponski sistem za uzgoj prema Zahtevu 1, gde sklop za automatizaciju sadrži najmanje jednu senzorsku komponentu koja je na odvojiv način pričvršćena za komponentu aktuatora, pri čemu je najmanje jedna senzorska komponenta konfigurisana da zaustavi kretanje komponente aktuatora kada komponenta aktuatora zadovolji prag kretanja koji predstavlja maksimalno rastojanje izmeštanja komponente aktuatora tokom kretanja.

9. Hidroponski sistem za uzgoj prema Zahtevu 8, gde se komponenta aktuatora automatski vraća u prvobitno stanje koje odgovara položaju prvog elementa nakon što komponenta aktuatora zadovolji prag kretanja.

10. Hidroponski sistem za uzgoj prema Zahtevu 8, gde time što komponenta aktuatora sadrži najmanje jedan magnet koji je klizno spregnut sa komponentom aktuatora, gde je najmanje jedna senzorska komponenta konfigurisana da zaustavi kretanje komponente aktuatora kada komponenta aktuatora zadovolji prag kretanja na osnovu položaja najmanje jednog magneta u odnosu na komponentu aktuatora.

11. Hidroponski sistem za uzgoj prema Zahtevu 1, gde pomeranje najmanje jednog izduženog elementa između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa dovodi do pomeranja najmanje jednog korita za uzgoj iz prvog položaja na sklopu slivnika u drugi položaj na sklopu slivnika, ili dovodi do toga da se jedan ili više uređaja za sprezanje klizno spreže sa najmanje jednim koritom za uzgoj prilikom prelaska iz prvog položaja elementa u drugi položaj elementa ili uzrokuje da se jedan ili više uređaja za sprezanje spregne sa najmanje jednim koritom za uzgoj kako bi pomerilo najmanje jedno korito za uzgoj iz prvog položaja na slivniku u drugi položaj na slivniku prilikom pomeranja jednog ili više uređaja za sprezanje iz drugog položaja elementa u položaj prvog elementa.

12. Hidroponski sistem za uzgoj prema Zahtevu 1, gde najmanje jedna komponenta za automatizaciju prima indikaciju aktivacije koja uzrokuje da najmanje jedna komponenta za automatizaciju aktivira komponentu aktuatora da pomeri najmanje izduženi element između prvog položaja elementa u drugi položaj elementa.

13. Hidroponski sistem za uzgoj prema Zahtevu 1, gde najmanje jedna komponenta za automatizaciju odgovara najmanje jednom od:

hidrauličnoj pumpi koja je konfigurisana da obezbedi tečnost za najmanje jednu komponentu aktuatora radi pomeranja najmanje izduženog elementa između prvog položaja elementa i u drugi položaj elementa, ili pneumatskoj pumpi koja je konfigurisana da obezbedi gas za najmanje jednu komponentu aktuatora radi pomeranja najmanje izduženog elementa između prvog položaja elementa i u drugi položaj elementa.

14. Hidroponski sistem za uzgoj prema Zahtevu 1, koji dalje sadrži automatizovanu komponentu za okidanje koja je povezana sa sklopom za automatizaciju, sklop za automatizaciju koji je konfigurisan da automatski pomeri najmanje jedno korito za uzgoj iz prvog položaja na sklopu slivnika u drugi položaj na sklopu slivnika kao odgovor na prijem signala aktivacije od automatizovane komponente za okidanje, koji poželjno dalje sadrži komponentu za određivanje žetve koja je povezana sa automatizovanom komponentom za okidanje, gde je komponenta za određivanje žetve konfigurisana da odredi da li će pokrenuti automatsku komponentu za okidanje da prosledi signal aktivacije sklopu za automatizaciju, pri čemu je poželjno da je automatizovana komponenta za okidanje dalje konfigurisana da:

utvrdi da li je najmanje jedno korito za uzgoj uklonjeno iz hidroponskog sistema za uzgoj; i

prenese signal za aktivaciju na sklop za automatizaciju radi automatskog pomeranja najmanje drugog korita za uzgoj sa prvog položaja na sklopu slivnika u drugi položaj na skupu slivnika na osnovu određivanja da je najmanje jedno korito za uzgoj uklonjeno iz hidroponskog sistema za uzgoj.

15. Postupak premeštanja najmanje jednog korita u hidroponskom sistemu za uzgoj, koji sadrži:

prijem (2402), od strane najmanje jedne komponente za detekciju, indikacije koja reprezentuje uklanjanje najmanje jednog korita za uzgoj sa noseće komponente slivnika hidroponskog sistema za uzgoj;

aktiviranje (2404) komponente aktuatora pomoću komponente za automatizaciju, radi pomeranja najmanje jednog izduženog elementa hidroponskog sistema za uzgoj između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa, pri čemu najmanje jedan izduženi element nosi jedan ili više uređaja za sprezanje koji su konfigurisanih da se spregnu sa najmanje jednim koritom za uzgoj, pri čemu aktivacija komponente aktuatora radi pomeranja najmanje jednog izduženog elementa između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa podrazumeva aktivaciju komponente aktuatora kao odgovora na prijem indikacije koja reprezentuje uklanjanje najmanje jednog korita za uzgoj;

naznačen time što postupak dalje sadrži;

pomeranje (2406), od strane komponente aktuatora, najmanje jednog izduženog elementa koji sadrži komponentu za razdvajanje između prvog položaja elementa i drugog položaja elementa, pri čemu se komponenta za razdvajanje pomera između prvog teleskopskog položaja i drugog teleskopskog položaja tako da poveća rastojanje između dva ili više korita za uzgoj.