RS61654B1 - Antimikrobno sredstvo za preparat za premazivanje - Google Patents

Description

Opis pronalaska

Predmetni pronalazak obezbeđuje postupak za održavanje sistema za elektroforetsko taloženje slobodnim od prisustva mikrobiološke kontaminacije, gde taj postupak podrazumeva dodavanje antimikrobnog sredstva koje sadrži, u najmanju ruku, neorgansko jedinjenje koje sadrži bizmut, u najmanje jedan deo sistema za elektroforetsko oblaganje.

Pozadina pronalaska

Premazi (npr. boje) se obično nanose na supstrate, kako bi im donele zaštitne ili dekorativne karakteristike, a mogu se naneti na širok spektar supstrata, uključujući metal, drvo, kompozitne materijale, staklo, plastiku, karton, cementne supstrate, fiberglas, ivericu, karton-ploče, papir, tekstil, netkane materijale, penaste materijale i slično. Premazi i boje imaju širok spektar rezidencijalnih i komercijalnih primena.

U industriji već dugo postoji potreba za preparatom za premazivanje ili bojom koji bi mogli da budu otporni na, ili čak da spreče rast mikroorganizama, uključujući i rast bakterija i gljivica. Mikrobiološka kontaminacija predstavlja zdravstveni problem, posebno u zatvorenim prostorijama, a može da ima i značajna dejstva na estetski izgled premaza.

Antimikrobne i(li) antifungalne boje su poznate u ovoj industriji. Međutim, mnoge takve boje obuhvataju antimikrobne aditive koji su potencijalno toksični i mogu da dovedu do značajnih opasnosti po zdravlje. Dodatno, neki antimikrobni aditivi se teško mešaju sa standardnim preparatima premaza ili boja, pa samim tim takvi preparati mogu da pokazuju lošiji estetski izgled ili lošije performanse pod konkretnim uslovima konačne upotrebe.

Na primer, sistemi za elektropremazivanje se koriste za nanošenje preparata premaza ili boje na širok spektar različitih supstrata. Obično su sistemi za elektropremazivanje topli i vlažni, što obezbeđuje idealne uslove za rast neželjenih mikroorganizama. Jednom kada mikroorganizmi stvore koloniju u sistemu za elektropremazivanje, uklanjanje takve kontaminacije je vremenski zahtevno i veoma skupo. Visoki nivoi kontaminacije u sistemu za elektropremazivanje dovode do značajnih problema u radu, tokom proizvodnje. Postojeći postupci za čišćenje sistema za elektropremazivanje imaju značajne nedostatke. Mnoga hemijska sredstva koja se koriste za dekontaminacione kupke su toksična i(li) skupa, a tretman sistema za elektropremazivanje je vremenski zahtevan, jer mnoga mesta koja su kontaminirana ne omogućavaju lak pristup a delotvornost dekontaminacije se ne može oceniti dok ne prođe nekoliko dana nakon tretmana.

Iz prethodno navedenog, biće jasno da je u struci potrebno delotvorno antimikrobno sredstvo za boje i druge premaze koje lako može da se uvrsti u sastav preparata za premazivanje ili bojenje, koje nije škodljivo po životnu sredinu i koje ima nisku toksičnost. Takvo antimikrobno sredstvo i postupci za njegovo korišćenje u bojama i premazima opisani su u predmetnoj prijavi.

Publikacija US-A-2003/0203991 opisuje vodeni preparat za premazivanje kojim se na površini nekog predmeta obezbeđuje trajni hidrofilni premaz, što podrazumeva a) multifunkcionalni polimerni nosač dispergovan ili emulgovan u vodi, koji je u stanju da stvori polimerni matriks; b) hidrofilni organski monomer, polimer ili kopolimer rastvoran u vodi, c) multifunkcionalni vodeni koloidni rastvor oksida metala; d) multifunkcionalno sredstvo za unakrsno umrežavanje; i opciono dodatno sredstvo koje može da bude izabrano sa dugačkog spiska koji pominje antimikrobno sredstvo.

Publikacije WO-A-02/087339 i WO-A-02/087340 opisuju proces proizvodnje metalnog lima koji je već presvučen antimikrobnim polimernim premazom, gde navedeni proces podrazumeva primenu polimernog premaza na najmanje jednu ravnu površinu supstrata pomoću praškastog premaza ili premazivanja valjanjem supstrata, sa polimerom koji sadrži antimikrobni prah sačinjen od centralnih čestica koje su dovedene u vezu sa antimikrobnom metalnom komponentom izabranom iz grupe koja se sastoji od jona srebra, bakra, cinka, žive, kalaja, olova, bizmuta, kadmijuma, hroma, kobalta, nikla i talijuma i njihovih smeša.

Kratak opis pronalaska

Predmetna prijava opisuje premaz otporan na mikroorganizme koji podrazumeva, u najmanju ruku, vezivnu smolu, pigment i nosilac, zajedno sa antimikrobnim sredstvom. Predmetna prijava opisuje preparat za tretman za sistem za elektroforetsko oblaganje, postupak za smanjenje mikrobne kontaminacije u kadi za elektroforetsko oblaganje i postupak za održavanje kade za elektroforetsko oblaganje slobodnom od kontaminacije mikroorganizama.

Takođe je opisan postupak za tretman sistema za elektroforetsko oblaganje.

Ovaj postupak podrazumeva korake obezbeđenja delotvorne količine najmanje jednog antimikrobnog sredstva, uključujući, u najmanju ruku, neorgansko jedinjenje koje sadrži bizmut, te dodavanje takvog antimikrobnog sredstva u najmanje jedan deo sistema za elektroforetsko oblaganje.

Predmetni pronalazak obezbeđuje postupak kojim se sistem za elektroforetsko oblaganje održava u stanju bez mikrobiološke kontaminacije, kao što je definisano u patentnim zahtevima. Ovaj postupak podrazumeva korake obezbeđenja delotvorne količine najmanje jednog antimikrobnog sredstva, uključujući, u najmanju ruku, neorgansko jedinjenje koje sadrži bizmut, te dodavanje takvog antimikrobnog sredstva u najmanje jedan deo sistema za elektroforetsko oblaganje. Neorgansko jedinjenje koje sadrži bizmut jeste bizmutova so anjona metalnog oksida (metalnog oksianjona) ili hidrat takve soli.

Takođe je opisan preparat za tretman sistema za elektroforetsko oblaganje.

Ovaj preparat sadrži delotvornu količinu najmanje jednog antimikrobnog sredstava uključujući, u najmanju ruku, neorgansko jedinjenje koje sadrži bizmut, te dodavanje takvog antimikrobnog sredstva u najmanje jedan deo sistema za elektroforetsko oblaganje.

Prethodni kratak pregled predmetnog pronalaska nije namenjen da opiše svako opisano rešenje, niti svaki način implementacije predmetnog pronalaska. Opis koji sledi će doneti detaljnije primere ilustrativnih rešenja. Na nekoliko mesta u predmetnoj prijavi, biće date smernice kroz spisak primera, koji se mogu koristiti u različitim kombinacijama. U svakom primeru, navedeni spisak služi samo kao reprezentativni skup i ne bi ga trebalo tumačiti kao iscrpan spisak.

Detalji o jednom ili većem broju rešenja prema predmetnom pronalasku biće dati u detaljnom opisu koji sledi. Druge odlike, ciljevi i prednosti predmetnog pronalaska biće očigledni iz opisa, kao i iz patentnih zahteva.

Odabrane definicije

Osim ukoliko je drugačije navedeno, sledeći izrazi, kada se koriste u predmetnoj prijavi, imaju značenja kao što je navedeno u daljem tekstu.

Izraz „komponenta“ odnosi se na bilo koje jedinjenje koje obuhvata konkretnu odliku ili strukturu. Primeri komponenata obuhvataju jedinjenja, monomere, oligomere, polimere i organske grupe koje oni sadrže.

Izraz „antimikrobno sredstvo“ odnosi se na jedinjenje ili komponentu koja ubija mikroorganizme ili inhibira njihov rast. Mikroorganizam, u ovom kontekstu, može biti bilo koji mikrob ili mikroskopski organizam, uključujući, na primer, bakteriju, gljivicu ili virus. Kada se koristi u predmetnoj prijavi, izraz „antimikrobno [sredstvo]“ obuhvata jedinjenja ili komponente koje se smatraju „antibakterijskim“ ili „antifungalnim“.

Kada se koristi u predmetnoj prijavi, izraz „rezistentno na mikrobe“ ili „otporno na mikroorganizme“, kada se primenjuje na preparat za premazivanje ili boju, označava preparat za premazivanje koji obuhvata delotvornu količinu antimikrobnog sredstva za ostvarivanje biostatičkog dejstva (npr. značajno smanjenje kontaminacije mikroorganizmima) ili čak biocidnog dejstva (npr. eliminacija kontaminacije mikroorganizmima). Smanjenje ili eliminacija kontaminacije mikroorganizmima može da se odvija na (i) površini koja već pokazuje znake rasta ili kontaminacije mikroorganizmima, ili (ii) na površini sa visokim potencijalom za pružanje podrške za rast ili kontaminaciju mikroorganizmima.

Izraz „na“, kada se koristi u kontekstu premaza nanetog na površinu ili supstrat, obuhvata premaze koji se nanose direktno ili indirektno na površinu ili supstrat. Tako, na primer, premaz koji se nanosi na sloj prajmera koji se nalazi na supstratu predstavlja premaz nanesen na supstrat.

Izraz „elektroforetsko oblaganje“, kada se koristi u predmetnoj prijavi, označava proces koji koristi električnu struju da redukuje rastvorene katjone metala, formirajući metalni premaz na supstratu, koji se ponaša kao elektroda. Tamo gde navedeni supstrat gradi katodu, proces je poznat pod imenom katodno ili katjonsko elektroforetsko oblaganje. Tamo gde navedeni supstrat gradi anodu, proces je poznat pod imenom anodno ili anjonsko elektroforetsko oblaganje. Izrazi „elektropremazivanje“ i „elektropremaz“ koriste se kao sinonimi za elektroforetsko oblaganje.

Kada se koristi u predmetnoj prijavi, izraz „sistem za elektroforetsko oblaganje“ odnosi se na preparat za elektroforetsko oblaganje, supstrat koji se premazuje, kadu za elektroforetsko oblaganje i svu drugu opremu koja je s tim povezana, a koja je potrebna da bi se sprovela operacija elektroforetskog oblaganja.

Izraz „delotvorna količina“, kada se koristi u vezi sa antimikrobnim sredstvom, odnosi se na količinu koja je dovoljna da, u najmanju ruku, spreči kolonizaciju mikroorganizama, ili, ukoliko su kolonije mikroorganizama prisutne nakon uvođenja ili upotrebe antimikrobnog sredstva, da smanji količinu kolonija mikroorganizama za najmanje 5%.

Osim ako je drugačije naznačeno, izraz „polimer“ obuhvata i homopolimere i kopolimere (tj. polimere dva ili više različitih monomera).

Izrazi „sadrži“, „podrazumeva“ i njihove varijacije nemaju ograničavajuće značenje, tamo gde se pojavljuju u opisu i u patentnim zahtevima.

Izrazi „poželjan“ i „poželjno je da“ se odnose na rešenja prema predmetnom pronalasku koja mogu da donesu određene dobrobiti, pod određenim okolnostima. Međutim, takođe mogu biti poželjna druga rešenja, pod istim ili drugim okolnostima. Dalje, navođenje jednog ili većeg broja poželjnih rešenja ne implicira da druga rešenja nisu korisna, i nije namenjeno da isključi druga rešenja iz obima zaštite predmetnog pronalaska.

Kada se koriste u predmetnoj prijavi, izrazi „neki“, „jedan“, „najmanje jedan“ ili „jedan ili veći broj“, koriste se kao sinonimi. Tako, na primer, preparat za premazivanje koji sadrži „jedan“ aditiv može da bude protumačen kao preparat za premazivanje koji sadrži „jedan ili veći broj“ aditiva.

Takođe, u predmetnoj prijavi, svako navođenje numeričkih opsega njihovim graničnim vrednostima obuhvata sve brojeve u datom opsegu (npr. od 1 do 5 obuhvata 1, 1,15, 2, 2,75, 3, 3,80, 4, 5 itd.). Dalje, navođenje opsega obuhvata sve podopsege uključene u dati širi opseg (npr.1 do 5 obuhvata 1 do 4, 1,5 do 4,5, 1 do 2 itd.).

Detaljan opis pronalaska

Predmetni pronalazak se odnosi na predmet koji će biti definisan patentnim zahtevima.

Predmetna prijava opisuje preparat za premazivanje ili boju otporne na mikroorganizme, koji obuhvataju antimikrobno sredstvo. Određena rešenja preparata za premazivanje ili boja mogu da obuhvataju, na primer, u najmanju ruku vezivnu smolu, neorgansko jedinjenje koje sadrži bizmut i opcionalno pigment, smolu koja gradi film i sredstvo za dispergovanje ili kvašenje. U jednom rešenju, preparat za premazivanje ili boja se opiru rastu mikroorganizama. U još jednom rešenju, preparat za premazivanje ili boja obezbeđuju najmanje 5% smanjenja, poželjno je da to bude najmanje 10%, još poželjnije je da to bude najmanje 1 log smanjenje a najpoželjnije je da to bude najmanje 2 log smanjenje postojećeg rasta mikroorganizama kada se primeni na kontaminirani sistem ili površinu.

Preparat za premazivanje ili boja mogu da budu bilo koja vrsta organskog, neorganskog ili hibridnog premaza, kao i bilo koja vrsta tečnog preparata za premazivanje, preparata za premazivanje u prahu ili njihovih kombinacija. Preparat za premazivanje generalno obuhvata smolu ili vezivno sredstvo koje gradi film, opciono sredstvo za učvršćivanje („pečenje“) ili unakrsno vezivanje za smolu, i jedan ili veći broj pigmenata. U jednom rešenju, preparat za premazivanje ili boja mogu da budu pogodni za upotrebu u preparatima ili bojama sa niskim sadržajem isparljivih organskih jedinjenja, ili sa nula isparljivih organskih jedinjenja.

U određenim rešenjima, vezivna smola i smola koja gradi film, opcionalno sredstvo za učvršćivanje ili unakrsno vezivanje smole, i jedan ili veći broj pigmenata mogu prvobitno da budu obezbeđeni kao dvodelni sistem, koji se meša kako bi se dobilo kupatilo (tečnost) za elektroforetsko oblaganje. Na primer, smola koja gradi film i opciono sredstvo za unakrsno vezivanje mogu da se pripreme u obliku emulzije, koja će kasnije biti kombinovana sa pigmentnom pastom kako bi se dobilo kupatilo za elektroforetsko oblaganje za premazivanje predmeta. Pigmentna pasta može da sadrži polimer za dispergovanje, što stručnjaci u ovoj oblasti često zovu smola za vezivanje pigmenta, i jedan ili veći broj pigmenata. Delotvorna količina najmanje jednog od opisanih antimikrobnih sredstava može da bude uključena ili dodata ili u emulziju, pigmentnu pastu ili oba, te tako korišćena u rastvoru za elektroforetsko oblaganje.

Vezivna smola može da bude odabrana iz grupe koja se sastoji od bilo koje smolaste komponente ili kombinacije smolastih komponenti koje daju željena svojstva filma. Neograničavajući primeri polimernih vezivnih sredstava obuhvataju termoset i(li) termoplastične materijale i mogu da budu izrađeni od epoksi, poliestrske, poliuretanske, poliamidne, akrilne, polivinilhloridne, najlonske, fluoropolimerne, silikonske i drugih smola, ili njihovih kombinacija. Akrilne, epoksi, poliuretanske i poliestarske smole su posebno poželjne.

U jednom rešenju, preparat za premazivanje ili boja može da obuhvata jedan ili veći broj pigmentnih komponenti, uključujući i pigmente ili punioce koji se koriste za toniranje ili da preparat za premazivanje ili boju učine neprozirnim. Pogodni primeri pigmenata obuhvataju, bez ograničenja, titanijum dioksid belo, ugljen crno, čađ crno, crni gvožđe oksid, crveni gvožđe oksid, žuti gvožđe oksid, smeđi gvožđe oksid (smeša žutog i crvenog oksida sa crnim oksidom), ftalocijanin zeleno, ftalocijanin plavo, organske crvene (kao što su naftol crveno, kvinakridon crveno i toluidin crveno), kvinakridon magenta, kvinakridon ljubičasta, DNA narandžasta i(li) organske žute (kao što je Hansa žuta), na primer.

Uz najmanje jednu vezivnu smolu i najmanje jedan pigment, preparat za premazivanje ili boja koja ih sadrže mogu da sadrže i jedan ili veći broj aditiva. Odgovarajući aditivi obuhvataju, bez ograničenja, punioce, tiksotropna sredstva, reološke modifikatore, sredstva za matiranje i slična. Aditivi mogu da obuhvataju jedan ili veći broj sastojaka koji se dodaju u boju kako bi se modifikovala svojstva ili unapredile performanse boje tokom skladištenja, rukovanja, nanošenja i drugih ili naknadnih stadijuma. Poželjne karakteristike performansi za preparat za premazivanje ili boju obuhvataju, na primer, otpornost na hemijska sredstva, otpornost na koroziju, otpornost na mikroorganizme, otpornost na abraziju, otpornost na lepljenje, čvrstinu, sjaj, refleksivnost, produženi rok trajanja, izgled i(li) kombinaciju takvih svojstava i sličnih drugih svojstava. Poželjni aditivi za unapređenje performansi obuhvataju lakove, voskove, sredstva za poravnavanje, antimikrobna sredstva, aditive za sprečavanje kvarenja, abrazije i slično.

Shodno tome, u jednom rešenju, predmetna prijava opisuje neorgansko antimikrobno sredstvo koje sadrži bizmut za prevenciju, smanjenje, redukciju ili eliminaciju mikrobiološke kontaminacije ili rasta mikroorganizama u preparatu za premazivanje ili boji. Poželjno je da antimikrobno sredstvo bude prisutno u količini koja je dovoljna da, u najmanju ruku, spreči mikroorganizme da kolonizuju, ili, ukoliko su kolonije mikroorganizama prisutne prilikom uvođenja ili upotrebe antimikrobnog sredstva, da smanji količinu kolonija mikroorganizama za najmanje 5%, poželjno je da to bude najmanje 10%, još poželjnije je da to bude najmanje smanjenje od 1 log, a najpoželjnije je da to bude smanjenje od najmanje 2 log. Može se koristiti širok skup različitih antimikrobnih sredstava. Specifična neorganska antimikrobna sredstva koja sadrže bizmut mogu da budu odabrana na osnovu, na primer, mikroorganiz(a)ma koji se tretira(ju); fizičke i hemijske kompatibilnosti antimikrobnog sredstva sa sistemom koji se tretira; stabilnosti antimikrobnog sredstva pod uslovima čuvanja; toksičnosti; drugih faktora u vezi sa zaštitom životne sredine, ili ekonomskih faktora. Antimikrobno sredstvo koje je opisano kao poželjno je nealergeni materijal sa niskom toksičnošću za ljude. Rastvorljivost antimikrobnog sredstva u vodi je poželjan faktor, ali nije neophodna u svim rešenjima, na primer, kada se koriste rastvarači osim vode, ili suspenzije antimikrobnih sredstava. Smeše antimikrobnih sredstava, uključujući smeše sa sinergijskim dejstvom, takođe mogu da se koriste.

Shodno tome, u jednom rešenju, antimikrobno sredstvo obuhvata najmanje jedno jedinjenje koje sadrži bizmut, poželjno je da to bude neorgansko bizmutovo jedinjenje, još poželjnije je da to bude multivalentna bizmutova so sa različitim anjonima, a najpoželjnije je da to bude neorganska bizmutova so sa metalnim oksianjonom. Ova jedinjenja obuhvataju svoje anhidrovane oblike kao i različite hidrate, uključujući hemihidrate, pentahidrate i druge hidratne oblike zajedno sa smešama i kombinacijama takvih, i sličnih jedinjenja. U postupku prema predmetnom pronalasku, navedeno najmanje jedno antimikrobno sredstvo sadrži, u najmanju ruku, neorgansko jedinjenje koje sadrži bizmut, a koje je bizmutova so sa metalnim oksianjonom ili hidrat takve soli.

Pogodni primeri takvih bizmutovih soli različitih anjona obuhvataju, bez ograničenja, bizmut silikat, bizmut magnezijum aluminosilikat, bizmut aluminat, bizmut borat, bizmut manganat, bizmut fosfat i slične. U poželjnom rešenju, neorgansko jedinjenje koje sadrži bizmut jeste bizmutova so sa metalnim oksianjonom, kao što su, na primer, bizmut aluminat, bizmut manganat i njihove smeše i kombinacije, i slične.

U nekim rešenjima, neorgansko jedinjenje koje sadrži bizmut može da se koristi sa jednim ili većim brojem organskih jedinjenja koja sadrže bizmut, uključujući, na primer, bizmut subkarbonat, bizmut subcitrat, bizmut citrat, bizmut titrat, bizmut galat, bizmut subgalat, bizmut salicilat, bizmut subsalicilat i slična, na primer. Neorgansko jedinjenje koje sadrži bizmut može da se koristi sa jednim ili većim brojem drugih neorganskih jedinjenja koja sadrže bizmut, npr. bizmutovim jedinjenjima koja nisu metalni oksianjoni bizmuta. Pogodni primeri takvih jedinjenja obuhvataju, bez ograničenja, bizmut hidroksid, bizmut trioksid, bizmut nitrat, bizmut subnitrat i slična, ili njihove smeše ili kombinacije.

Mnoga neorganska jedinjenja se smatraju komplikovanim za upotrebu kao antibakterijska sredstva i mogu da imaju ozbiljne nedostatke uključujući toksičnost po životnu sredinu i cenu. Iznenađujuće je da neorgansko jedinjenje bizmuta, kao što je bizmut aluminat, pokazuje delotvornu antimikrobnu aktivnost kada se koristi u preparatu za premazivanje ili boji, relativno je ekonomično i nije toksično po životnu sredinu.

Štaviše, mnogi konvencionalni sistemi sa biocidima ili biosurfaktantima, koji se trenutno koriste sa preparatima za premazivanje ili bojama, koriste se primarno da bi smanjili ili sprečili nastanak biofilma, npr. kontaminaciju sesilnim mikroorganizmima gde se mikroorganizmi pričvrste za delove ili supstrate na koje se nanosi preparat za premazivanje ili boja. Nasuprot tome, opisano antimikrobno sredstvo može da se koristi za tretman i kontaminacije sesilnim mikroorganizmima i kontaminacije koju izazivaju slobodno pokretljivi mikroorganizmi, tj. kontaminacije pokretnim mikroorganizmima.

Popularna i delotvorna tehnika za nanošenje preparata za premazivanje ili boja obuhvata proces elektropremazivanja, koji obično podrazumeva nanošenje preparata na električno provodljivi supstrat, primenom električnog potencijala. Rani pokušaji za komercijalne procese elektropremazivanja koristili su anjonske procese elektropremazivanja, gde je supstrat koji se premazuje služio kao anoda. Međutim, katodni ili katjonski procesi elektropremazivanja postali su sve popularniji, tako da su to danas najčešći postupci elektropremazivanja. Opisano antimikrobno sredstvo koje sadri bizmut može da se koristi i u anodnom i u katodnom procesu elektropremazivanja.

Mikrobiološka kontaminacija je značajan problem kod elektropremazivanja. Proces elektropremazivanja se izvodi u vlažnoj sredini pri visokim temperaturama, što su uslovi idealni za rast mikroorganizama koji mogu da kolonizuju sistem za elektropremazivanje i da smanje kvalitet i performanse premaza koji nastaju u tom procesu. Uklanjanje takve mikrobiološke kontaminacije obično je vremenski zahtevno i skupo.

Različite tehnike se koriste u industriji da bi se sprečio ili smanjio rast mikroorganizama u rezervoarima za elektropremaze, kao i na opremi za elektropremazivanje. Koriste se, na primer, postupci fizičkog uklanjanja kao što je pranje pod pritiskom. Hemijski postupci, kao što su upotreba biocida, halogenovanih jedinjenja i jedinjenja koja sadrže metal takođe su poznati. Međutim, ti postupci imaju nekoliko nedostataka. Često su skupi i zahtevaju dosta rada, a neka hemijska sredstva koja se koriste za smanjenje ili sprečavanje mikrobiološke kontaminacije mogu da budu toksična. Pitanja zaštite životne sredine, koja se tiču ispuštanja toksičnih supstanci u vazduh ili tokove otpadnih voda takođe su razlog protiv upotrebe ovih hemijskih sredstava.

U jednom rešenju, predmetna prijava opisuje postupak za održavanje sistema za elektroforetsko oblaganje suštinski slobodnim od mikrobiološke kontaminacije. Postupak može da spreči, smanji ili eliminiše mikrobiološku kontaminaciju u kadi za elektroforetsko oblaganje bez ispuštanja toksičnih supstanci u vazduh ili tokove otpadnih voda i bez korišćenja skupih tehnika, ili tehnika koje zahtevaju dosta rada, kao ni materijala. U određenim rešenjima, postupak obezbeđuje kupatilo za elektroforetsko oblaganje i dodaje u kupatilo za elektroforetsko oblaganje delotvornu količinu neorganskog antimikrobnog sredstva koje sadrži bizmut. U jednom rešenju, antimikrobno sredstvo može da se doda u kupatilo za elektroforetsko oblaganje nakon što se pripremi kupatilo za elektroforetsko oblaganje, a pre nego što sam proces počne. U još jednom rešenju, antimikrobno sredstvo može da se doda u kupatilo za elektroforetsko oblaganje u toku rada, ukoliko se uoči mikrobiološka kontaminacija. U još jednom rešenju, antimikrobno sredstvo može da se doda u kupatilo za elektroforetsko oblaganje u pravilnim vremenskim razmacima, kao deo kontinualnog procesa elektroforetskog oblaganja.

U jednom rešenju, neorgansko jedinjenje koje sadrži bizmut može da bude prisutno u sistemu za elektroforetsko oblaganje u količini koja je dovoljna da se obezbedi biostatičko ili

1

biocidno dejstvo, u zavisnosti od stanja sistema za elektroforetsko oblaganje, itd. U jednom rešenju, neorgansko jedinjenje koje sadrži bizmut može da bude prisutno u količini od najmanje oko 0,1 masenih %, 0,2 masenih %, 0,3 masenih %, 0,5 masenih %, i do 1 masenih %, do oko 2 masena %, 5 masenih %, 8 masenih %, ili 10 masenih %, u odnosu na ukupni masu čvrste supstance u smolama, u sistemu za elektroforetsko oblaganje. Ukoliko se neorgansko jedinjenje koje sadrži bizmut koristi zajedno sa nekim organskim jedinjenjem koje sadrži bizmut ili nekim katalizatorom, neorgansko jedinjenje koje sadrži bizmut može da bude prisutno u količini od najmanje oko 0,025 masenih %, 0,05 masenih% ili 0,075 masenih %, i do oko 0,5 masenih %, 1 maseni %, 2 masena % ili 5 masenih %, u odnosu na ukupnu masu čvrste supstance u smolama, u sistemu za elektroforetsko oblaganje.

U jednom rešenju, antimikrobno sredstvo može da se doda direktno u bilo koji deo sistema za elektroforetsko oblaganje. To može, na primer, da podrazumeva rezervoare, kade, cevi, trakaste nosače, sisteme sa jednom šinom, prskalice, zidove, sisteme za ispiranje posle procesa i slično. U poželjnom rešenju, antimikrobno sredstvo se dodaje direktno u kupatilo za elektroforetsko oblaganje. U zavisnosti od vrste površine ili opreme u sistemu za elektroforetsko oblaganje kojoj je potreban tretman, moguće je prilagoditi postupak dopremanja antimikrobnog sredstva. Na primer, pigmentna pasta koja sadrži antimikrobno sredstvo može da se nanese na, ili da se doda u kadu za elektroforetsko oblaganje. Nasuprot uobičajenim sistemima za antimikrobni tretman, opisano neorgansko jedinjenje koje sadrži bizmut u nekim rešenjima može da se doda direktno u bilo koji deo sistema za elektroforetsko oblaganje, te ne mora nužno da se prethodno rastvori ili da se uvodi u sistem primenom skupih ili komplikovanih mehanizama za pumpanje ili prskanje.

U jednom rešenju, antimikrobno sredstvo može da bude obuhvaćeno disperzijom koja može da se doda direktno u, ili predstavlja deo rastvora za, kupatilo za elektroforetsko oblaganje ili rezervoar. U još jednom rešenju, koncentracija antimikrobnog sredstva u rastvoru može da bude dovoljna da smanji ili eliminiše mikrobiološku kontaminaciju u kupatilu za elektroforetsko oblaganje ili u rezervoaru. U poželjnom rešenju, disperzija obuhvata jednu ili veći broj smolastih komponenti, jednu ili veći broj pigmentnih komponenti i jedno ili veći broj jedinjenja koja sadrže bizmut, kao što je opisano u predmetnom pronalasku. U daljem rešenju, ova disperzija može da se meša sa emulzijom koja sadrži smolastu komponentu za elektroforetsko oblaganje. Smeša potom može da se razblaži dovoljnom količinom dejonizovane vode da se dobije vodena disperzija koja funkcioniše kao kupatilo za elektroforetsko oblaganje.

Određena rešenja mogu opcionalno da koriste disperziju ili sredstvo za kvašenje. Disperzija ili sredstvo za kvašenje mogu da unaprede stabilnost disperzije i potencijalno da dovedu do unapređene viskoznosti i stabilnosti veličine čestica. Stručnjaci sa uobičajenim znanjem u ovoj oblasti će uvideti da odabir sredstva za dispergovanje može da zavisi od vrste procesa elektroforetskog oblaganja koja se koristi. Na primer, kod anjonskog procesa elektropremazivanja, mogu da se koriste anjonska ili nejonska sredstva za dispergovanje kao što su DISPERBYK-190, ili BYK 153 proizvođača Altana AG, Wesel, Nemačka. Kod katjonskih sistema za elektropremazivanje, sredstvo za dispergovanje je generalno nejonsko ili katjonsko sredstvo za dispergovanje kao što su, na primer, Solsperse 33000 ili 39000 proizvođača Lubrizol Advanced Materials, Inc., Wickliffe, OH.

Antimikrobno sredstvo može, takođe, ili umesto toga, da bude dodato u sistem za elektroforetsko oblaganje na način koji omogućava delotvornu cirkulaciju sredstva kroz sistem. Bez ograničavanja na bilo kakvu teoriju, cirkulacija ili kretanje antimikrobnog sredstva može da unapredi antimikrobnu aktivnost, posebno u pogledu mikrobiološke kontaminacije sesilnim organizmima ili nastanka biofilma. U određenim rešenjima, kao što su rutinske procedure čišćenja, moguće je postići dovoljnu kontrolu prisustva mikroorganizama uvođenjem antimikrobnog sredstva u sistem i njegovim cirkulisanjem tokom fiksnog vremenskog perioda, kao što su 2 ili 4 časa, na primer. U određenim rešenjima ovog postupka, cirkulacija može da se kombinuje sa primenom toplote ili fizičkih postupaka za uklanjanje kontaminacije, kao što su, na primer, pranje ili ispiranje.

Antimikrobno sredstvo može da se doda direktno u tok tečnosti unutar procesa elektropremazivanja, dok sam proces elektropremazivanja traje. Ovaj postupak može da se koristi kao alternativa za povremene ili redovno zakazane tretmane, gde se oprema izlaže dejstvu sredstva tokom određenog unapred definisanog vremena, kao u proceduri čišćenja ili održavanja, ili se postupak može primenjivati kao dodatni postupak za tretman sistema za elektropremazivanje. Tako je obimom zaštite predmetnog pronalaska obuhvaćeno i da proces elektropremazivanja može da podrazumeva stalni tretman gde, na primer, u jedan ili veći broj tokova tečnosti unutar procesa elektropremazivanja prethodno bude dodato antimikrobno sredstvo opisano u predmetnoj prijavi, gde je sredstvo prisutno u procesu u količini koja je dovoljna da smanji ili inhibira mikrobiološku kontaminaciju. Antimikrobno sredstvo opisano u predmetnom pronalasku, kao aditiv koji se dodaje u tok tečnosti, može da spreči adheziju ili kolonizaciju mikroorganizama na opremi za elektropremazivanje, čime se sprečava kontaminacija procesa. U jednom rešenju, tokovi tečnosti ili zalihe tečnosti za proces elektropremazivanja mogu prethodno da se obogate antimikrobnim sredstvom kako bi se pomoglo da se smanji mikrobiološka kontaminacija koja bi mogla da se razvije tokom elektroforetskog oblaganja. Ovi tokovi tečnosti mogu da obuhvataju, na primer, boje u buradima iz kojih se napaja proces, u cevima i rezervoarima, kao i u vodi za ispiranje posle tretmana i drugim tečnostima.

Shodno tome, u jednom rešenju, antimikrobno sredstvo opisano u predmetnoj prijavi može da bude obezbeđeno u obliku koncentrata, pre njegovog dodavanja u tečnost za proces. Na primer, antimikrobno sredstvo može da bude značajno koncentrovanije od koncentracije koja je potrebna za tretman tokom procesa elektroforetskog oblaganja. U jednom rešenju, sredstvo može da se obezbedi u koncentraciji koja je oko 3 do oko 5 puta veća od koncentracije koja je potrebna tokom tipičnog procesa elektroforetskog oblaganja.

U određenim rešenjima, antimikrobno sredstvo može da se koristi u kombinaciji sa konvencionalnim tehnikama za čišćenje ili prevenciju, kao što su pranje pod pritiskom, upotreba biocida i ručno ribanje. Biocidi mogu da imaju sinergističko dejstvo kada se koriste zajedno sa antimikrobnim sredstvom, jer biocid može da uništi i potencijalno eliminiše ciljanu vrstu mikroorganizma. Antimikrobno sredstvo može da se pusti u cirkulaciju kroz proces elektropremazivanja pre nego što se u taj proces doda biocid, na primer. U primeru postupka, antimikrobno sredstvo može da se primeni i koristi u procesu elektropremazivanja oko 15 do oko 60 minuta pre, tokom ili nakon dodavanja biocida u proces.

Da bi se odredila delotvornost antimikrobnog sredstva, korisno je da se odrede koncentracije mikroorganizama, u najmanju ruku pre tretmana i nakon sprovođenja tretmana. U struci je poznato mnoštvo postupaka i uređaja za praćenje i detektovanje koncentracije i prisustva mikroorganizama, i bilo koji od tih postupaka ili uređaja može da se koristi sa opisanim antimikrobnim sredstvom.

Poželjno je da se značajno smanjenje kontaminacije postigne u kratkom vremenskom roku, npr. za manje od 24 časa, kako bi se smanjila ili čak eliminisala mikrobiološka kontaminacija. Međutim, mogu da postoje varijacije u delotvornosti tretmana ili vremenskom periodu koji je potreban da bi se postiglo željeno smanjenje kontaminacije, u zavisnosti od toga koliko je intenzivna bila kontaminacija na početku procesa čišćenja.

U poželjnom rešenju, sredstvo ili postupak mogu da dovedu do održavane eliminacije ili smanjenih koncentracija mikroorganizama u toku najmanje jedne nedelje kontinualnog procesa elektropremazivanja, ili duže. Ukoliko se ponovo pojavi relativno intenzivna kontaminacija, koja se otkrije u kratkom roku, kao što je rok kraći od nedelju dana, jednim ili većim brojem naknadnih dodavanja antimikrobnog sredstva može se smanjiti ili eliminisati ta kontaminacija koja se ponovo pojavila.

1

Antimikrobno sredstvo i(li) postupak mogu da se koriste kao deo preventivnog plana održavanja. Ponovni, ili redovni povremeni tretmani, kao što su oni u okviru preventivnog rasporeda održavanja, takođe mogu da budu korisni, posebno na mestima na kojima je kontaminacija intenzivna, ili u zonama koje su sklone takvoj kontaminaciji.

Opisani postupak(ci) mogu da budu integrisan(i) u proces elektropremazivanja. Na primer, proces elektropremazivanja može da obuhvata, između ostalog, sistem za pripremu površina nakon čega sledi sistem za primenu elektropremaza, sistem za naknadno ispiranje koji sledi nakon sistema za primenu elektropremaza, sistem za sušenje nakon sistema za ispiranje; i sistem za tretman protiv mikrobiološke kontaminacije integrisan u jedan ili veći broj koraka procesa, kao što su, na primer, sistemi za pripremu površina, elektropremazivanje, ispiranje ili sušenje. Sistem za tretman mikrobiološke kontaminacije može da obuhvata aparat za doziranje koji je konfigurisan tako da dodaje delotvornu količinu antimikrobnog sredstva u željeni deo sistema za elektroforetsko oblaganje.

Zamišljeno je da različita rešenja mogu da obuhvataju rešenja za elektropremazivanje sa antimikrobnim sredstvom dispergovanim u rastvoru. Na primer, antimikrobno sredstvo može da bude uključeno u sastav komponente sa pigmentnom pastom za preparat za elektroforetsko oblaganje, gde obezbeđuje antimikrobno dejstvo tokom procesa elektroforetskog oblaganja. Antimikrobno sredstvo može da bude prisutno u količina koja je dovoljna ili da ubije pokretne mikroorganizme, ili da raskine adheziju sesilnih mikroorganizama pričvršćenih za sistem za elektroforetsko oblaganje. Rastvor antimikrobnog sredstva može da se doda direktno u bilo koji deo sistema za elektroforetsko oblaganje, uključujući i direktno u bilo koji tok tečnosti koji prolazi kroz, ili se održava u procesu, ili se može koristiti kao rastvor za direktno čišćenje.

Primeri

Predmetni pronalazak je ilustrovan primerima koji slede. Treba imati u vidu da konkretni primeri, materijali, količine i procedure treba da se tumače široko, u skladu sa predmetnim pronalaskom koji je ovde opisan. Osim ako je drugačije naznačeno, svi delovi (udeli) i procenti su maseni a sve molekulske mase su prosečne molekulske mase. Osim ako je drugačije navedeno, sva hemijska sredstva koja su korišćena su komercijalno dostupna od, na primer, proizvođača SigmaAldrich, St. Louis, Missouri.

Postupci ispitivanja

Osim ako je drugačije naznačeno, u primerima koji slede korišćeni su sledeći postupci za ispitivanje.

Test za merenje rasta bakterija i gljivica

Test za merenje rasta bakterija izveden je na ploči od sojinog agara sa triptikazom Fisher #B21185X, proizvođača Fisher Scientific Inc. Waltham, MA. Test za merenje rasta gljivica izveden je na Saburaovom dekstroznom agaru Fisher #B21180X proizvođača Fisher Scientific, Inc. Agarne ploče se čuvaju na temperaturi od oko 2<o>C do oko 8<o>C, pre upotrebe. Da bi se ispitala kontaminacija bakterijama i(li) gljivicama, uzorci briseva se nanose na sterilne ploče sojinog ili dekstroznog agara, na dan kada uzorci pristignu. Poklopci sa petrišolja se dižu samo minimalno od donjeg dela šolja, tek toliko da se nanese uzorak unakrsnim prevlačenjem. Poklopac se odmah vraća na petri-šolju, nakon čega se petri-šolje okreću tako da agarna podloga bude na gornjoj strani. Petri-šolje se potom inkubiraju i do sedam dana na temperaturi od 25<o>C, nakon čega se posmatra rast bakterija ili gljivica, koji se zatim unosi u izveštaj u skladu sa standardima. Standard je sledeći: oznaka „<∼>“ označava da nema rasta, „+“ znači da postoje tragovi rasta bakterija ili gljivica, „2+“ označava blagi rast bakterija ili gljivica, „3+“ označava umereni rast bakterija ili gljivica a „4+“ označava gust rast bakterija ili gljivica.

Primer 1

Dobijanje emulzije

(a) Dobijanje poliepoksida sa produženim lancem

U reakcioni sud opremljen izvorom toplote, mešalicom i refluks kondenzatorom dodati su sledeći sastojci: 1439,4 delova EPON 828 (epoksi smola sa epoksi-ekvivalentnom masom 188; Hexion, Inc. Columbus, OH), 419,5 delova SYNFAC 8009 (Bisfenol A poliol sa hidroksi-ekvivalentnom masom od 130; Dow Chemical Co., Midland, MI). Smeša je zagrejana na 165<o>C u atmosferi azota. Dodato je 2,6 delova dimetil benzilamina pa je smeša održavana na 165<o>C jedan čas. Dodato je još 5,2 delova dimetil benzilamina pa je smeša održavana na 165<o>C dok nije dobijena epoksi-ekvivalentna masa od 820. Dodato je 1333 delova metil izobutilketona (MIBK), kao rastvarača. Smeša je potom ohlađena na 85<o>C, pa su dodati 185,9 delova dimetanolamina, 100 delova MIBK i 67,3 delova dietilaminopropilamina. Smeša je održavana na 120<o>C jedan čas, pa je dodato 93 delova MIBK. Dobijeni rastvor smole imao je sadržaj neisparljivih jedinjenja od 62%.

1

(b) Dobijanje rastvora za unakrsno povezivanje

Rastvor blokirane poliizocijanatne smole za unakrsno povezivanje dobijen je dodavanjem 862,0 delova butil celosolva i 172,2 delova trimetilolpropana u reakcioni sud opremljen kao u primeru 1. Smeša je zagrejana na 60<o>C pa je u smešu pažljivo dodato 1419 delova LUPRANAT 266 (izocijanata niske viskoznosti, BASF, Florham Park, NJ) u atmosferi azota, uz održavanje reakcione temperature ispod 90<o>C. Potom je dodato 13,2 delova butil celosolva pa je smeša održavana na 96<o>C dva časa dok suštinski sav slobodni izocijanat nije utrošen. Potom je dodato 1038,4 delova MIBK. Dobijena smeša imala je sadržaj neisparljivih jedinjenja od 70,0%.

(c) Dobijanje emulzije 1089,7 delova poliepoksida produženog lanca iz primera 1(a) dodato je u sud od nerđajućeg čelika, zajedno sa 642,8 delova rastvora za unakrsno povezivanje iz primera 1(b), 3,6 delova preparata Surfynol 104 (površinski aktivno sredstvo; Air Products and Chemicals, Inc., Allentown, PA), DOWANOL PPh rastvarača (glikol etar; Dow Chemical), i 64,8 delova 88% rastvora mlečne kiseline, te je smeša dobro promešana vazdušnom mešalicom velike brzine. Dodato je 2106 delova dejonizovane vode, uz mućkanje. Smeša je ostavljena da se meša sve dok većina organskog ketona nije isparila. Sadržaj neisparljivih jedinjenja u dobijenoj emulziji podešen je na 36% pomoću dejonizovane vode.

Primer 2

Dobijanje pigmentne paste

(a) Dobijanje smole za disperziju pigmenta

Kvarternizujuće sredstvo dobijeno je od 356,6 delova dimetil etanolamina, dodatog u poluzaštićeni toluen diizocijanat (TDI) dobijen mešanjem 80 delova MIBK sa 696,8 delova TDI i 520 delova 2-etil heksanola u pogodnom reakcionom sudu na sobnoj temperaturi. Smeša je ostavljena da egzotermno odreaguje, pa je mešana jedan čas na 80<o>C. U sud je zatim dodato 400,9 delova mlečne kiseline pa zatim 156 delova butil celosolva. Reakciona smeša je mešana oko jedan čas na 65<o>C kako bi se dobilo željeno kvarternizujuće sredstvo.

Smola (koja se obično naziva smola sa sprašenim pigmentom) pripremljena je dodavanjem 491 delova EPON 829 (diglicidil etar bisfenola A, Hexion, Inc.) i 148 delova bisfenola A u odgovarajuću reakcionu smešu u atmosferi azota. Reakciona smeša je ostavljena da odreaguje egzotermno tokom jedan čas, na temperaturi od 150<o>C do 160<o>C, zatim ohlađena do 120<o>C, nakon čega je dodat poluzaštićeni 2-etil heksanolni TDI koji je

1

prethodno pripremljen. Temperatura reakcione smeše održavana je na 110<o>C do 120<o>C tokom jednog časa, nakon čega je dodat butil celosolv. Reakciona smeša je potom ohlađena do 85<o>C, homogenizovana i dodata joj je voda, nakon čega je dodato kvarternizujuće sredstvo pripremljeno kao što je prethodno opisano. Temperatura reakcione smeše održavana je na 80<o>C do 85<o>C, dok nije dobijena kiselinska vrednost od 1,0. Dobijeni proizvod imao je sadržaj neisparljivih jedinjenja od 58%.

(b) Dobijanje pigmentne paste br. 1: 420,65 delova smole za disperziju pigmenta iz primera 2(a) sa 53,2% neisparljivih jedinjenja dodato je u odgovarajući sud zajedno sa 500,0 delova dejonizovane vode, 5,54 delova sredstva SURFYNOL 104A (Air Products and Chemicals, Inc.), 119,8 delova RAVEN 850 ugalj crnog praha, 178,92 delova ASP kaolina (BASF), 170 delova aluminijum silikata i 50 delova bizmut aluminat hidrata. Sastojci su mešani do homogenizacije, nakon čega su dispergovani u horizontalnom mlinu za podloge dok nije dobijena vrednost od sedam na Hegmanovoj skali. Dobijena pasta imala je sadržaj neisparljivih jedinjenja od 47,0%.

(b) Dobijanje pigmentne paste br. 2: 420,65 delova smole za disperziju pigmenta iz primera 2(a) sa 53,2% neisparljivih jedinjenja dodato je u odgovarajući sud zajedno sa 558,8 delova dejonizovane vode, 5,54 delova sredstva SURFYNOL 104A (Air Products), 119,8 delova RAVEN 850 ugalj crnog praha, 178,92 delova ASP kaolina (BASF), 170 delova aluminijum silikata i 27 delova bizmut aluminat hidrata, zajedno sa 37 delova bizmut citrata i 203 delova dejonizovane vode. Sastojci su mešani do homogenizacije, nakon čega su dispergovani u horizontalnom mlinu za podloge dok nije dobijena vrednost od sedam na Hegmanovoj skali. Dobijena pasta imala je sadržaj neisparljivih jedinjenja od 36,7%.

Primeri 3-11

Primeri 3-11 su tečni uzorci uzeti iz postojećih katodnih kupatila za elektroforetsko oblaganje i ispitani testom za merenje rasta bakterija i gljivica.

Primer 3 je tečni uzorak uzet iz kupatila za elektroforetsko oblaganje koje nije kontaminirano.

Primeri 4 i 5 su kontaminirana voda iz dva odvojena kupatila za elektroforetsko oblaganje.

Primer 6 je tečni uzorak iz kupatila za elektroforetsko oblaganje koje je pripremljeno mešanjem 900 delova emulzije iz primera 1 sa 340,8 delova pigmentne paste br.1 iz primera 2, zajedno sa 2759,2 delova nekontaminirane dejonizovane vode u sudu od 4,0 l uz blago mućkanje.

1

Primer 7 je tečni uzorak iz kupatila za elektroforetsko oblaganje koje je pripremljeno mešanjem 900 delova emulzije iz primera 1 sa 390 delova pigmentne paste br.2 iz primera 2, zajedno sa 2710 delova nekontaminirane dejonizovane vode u sudu od 4,0 l uz blago mućkanje.

Primer 8 je tečni uzorak iz kupatila za elektroforetsko oblaganje koje je pripremljeno mešanjem 900 delova emulzije iz primera 1 sa 340,8 delova pigmentne paste br.1 iz primera 2, zajedno sa 2759,2 delova kontaminirane vode iz primera 4 u sudu od 4,0 l uz blago mućkanje.

Primer 9 je tečni uzorak iz kupatila za elektroforetsko oblaganje koje je pripremljeno mešanjem 900 delova emulzije iz primera 1 sa 390 delova pigmentne paste br.2 iz primera 2, zajedno sa 2710 delova kontaminirane vode iz primera 4 u sudu od 4,0 l uz blago mućkanje.

Primer 10 je kupatilo za elektroforetsko oblaganje koje je pripremljeno mešanjem 900 delova emulzije iz primera 1 sa 340,8 delova pigmentne paste br. 1 iz primera 2, zajedno sa 2759,2 delova kontaminirane vode iz primera 5 u sudu od 4,0 l uz blago mućkanje.

Primer 11 je kupatilo za elektroforetsko oblaganje koje je pripremljeno mešanjem 900 delova emulzije iz primera 1 sa 390 delova pigmentne paste br. 2 iz primera 2, zajedno sa 2710 delova kontaminirane vode iz primera 5 u sudu od 4,0 l uz blago mućkanje.

Primeri 3-11 su ispitani na rast bakterija i gljivica u toku sedmodnevnog perioda pomoću testa za merenje rasta bakterija i gljivica. Rezultati ispitivanja su prikazani u tabeli 1.

Tabela 1

Primeri 12-14

1

Primeri 12-14 su tečni uzorci uzeti iz tri odvojena postojeća anjodna kupatila za elektroforetsko oblaganje i ispitani testom za merenje bakterijskog i gljivičnog rasta. Primeri 12-14 su uzorci iz tri odvojena anodna akrilna kupatila za elektroforetsko oblaganje. Primer 12 dao je rezultat od 4+ na testu za merenje bakterijskog i gljivičnog rasta za jedan dan, dok je primer 13 dao rezultat od 4+ za četiri dana. Primer 14 dao je rezultat od 4+ za tri dana, na testu za merenje bakterijskog i gljivičnog rasta.

Napravljena je kaša od anodne akrilne smole u vodenom nosiocu i melamina, sa pH vrednostima iznad vrednosti neutralizacije. Dodat je bizmut aluminat u odnosu od 1 prema 10. Kaša je zatim samlevena do Hegmanove vrednosti od 7+.

Kaša je potom dodata u primere 12-14, u odnosima koji su prikazani u tabeli 2 i ostavljena da deluje kao što je prikazano u tabeli 2. Za primere 13 i 14 korišćene su slepe probe kako bi se potvrdilo prisustvo mikroorganizama. Primeri su ispitani pomoću testa za merenje bakterijskog i gljivičnog rasta u periodu od sedam dana. Rezultati su prikazani u tabeli 2 i pokazuju da antimikrobno sredstvo smanjuje kolonije mikroorganizama u toku trajanja ovog testa.

Tabela 2

1

Claims (14)

Patentni zahtevi

1. Postupak za održavanje sistema za elektroforetsko oblaganje slobodnim od mikrobiološke kontaminacije, naznačen time što podrazumeva:

a) obezbeđivanje delotvorne količine najmanje jednog antimikrobnog sredstva koje sadrži, u najmanju ruku, neorgansko jedinjenje koje sadrži bizmut, gde je dato neorgansko jedinjenje koje sadrži bizmut bizmutova so sa metalnim oksianjonom ili njen hidrat;

b) dodavanje antimikrobnog sredstva u najmanje jedan deo sistema za elektroforetsko oblaganje;

c) praćenje rasta bakterija i gljivica u sistemu za elektroforetsko oblaganje u redovnim vremenskim intervalima; i

d) dodavanje dodatnih količina antimikrobnog sredstva u sistem za elektroforetsko oblaganje ako se primeti rast bakterija ili gljivica.

2. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što neorgansko jedinjenje koje sadrži bizmut jeste bizmut aluminat.

3. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time što antimikrobno sredstvo dalje sadrži organsko jedinjenje koje sadrži bizmut.

4. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time što antimikrobno sredstvo sadrži neorgansko jedinjenje koje sadrži bizmut u kombinaciji sa bizmut citratom.

5. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time što antimikrobno sredstvo sadrži bizmut aluminat u kombinaciji sa bizmut citratom.

6. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time što je sistem za elektroforetsko oblaganje katodni sistem.

7. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 5, naznačen time što je sistem za elektroforetsko oblaganje anodni sistem.

2

8. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time što je najmanje jedno antimikrobno sredstvo prisutno, u najmanju ruku, kao deo pigmentne paste za sistem za elektroforetsko oblaganje.

9. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time što sistem za elektroforetsko oblaganje ne pokazuje rast kolonija mikroorganizama.

10. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time što sistem za elektroforetsko oblaganje inicijalno pokazuje kolonije mikroorganizama, a antimikrobno sredstvo smanjuje populaciju mikoorganizama za najmanje 5% nakon sedam dana.

11. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time što antimikrobno sredstvo obuhvata 0,1% do 10%, u masenim procentima, bizmuta, u odnosu na ukupnu masu čvrstih supstanci u smolama u sistemu za elektroforetsko oblaganje.

12. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time što se najmanje jedno antimikrobno sredstvo koristi kao deo kontinualnog procesa za elektropremazivanje u sistemu za elektroforetsko oblaganje.

13. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time što je antimikrobno sredstvo obuhvaćeno sastavom preparata za premazivanje elektroforetskim oblaganjem.

14. Postupak prema patentnom zahtevu 13, naznačen time što preparat za premazivanje za elektroforetsko oblaganje sadrži:

a) najmanje jednu komponentu smole za vezivanje;

b) najmanje jednu pigmentnu komponentu; i

c) delotvornu količinu antimikrobnog sredstva.

Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5