RS61676B1 - Sistem za izdvajanje čvrstih materijala - Google Patents

Description

Opis

[0001] Pronalazak se odnosi na sistem za izdvajanje čvrstih materijala sa barem jednim spremnikom za skupljanje inertnog materijala iz otpadnih voda koje prolaze kroz njega, a koje sadrže inertni materijal, kao i sa jednim spremnikom za skupljanje tečnosti iz otpadnih voda, oslobođenih inertnih materijala i prethodno prečišćenih u spremniku za skupljanje inertnog materijala.

[0002] Ovakvi sistemi za izdvajanje čvrstih materijala poznati su u stanju tehnike u raznovrsnim načinima realizacije u vidu podiznih stanica za otpadne vode. U tom smislu ovde se samo kao primeri navode patenti EP 1108822 А1 ili i DE 1609166. Kao što je poznato, ovakvi sistemi za izdvajanje čvrstih materijala koriste se po pravilu kako bi se otpadne vode, sakupljene na jednom kraju rezervoara za otpadne vode, podigle na određeni nivo. Nakon toga, obično sledi dalja obrada u nekom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda.

[0003] Nadalje, u tehničkoj praksi u patentu GB 522,499 opisuju se inovacije na rezervoarima za tečnosti koji mogu podneti visoki pritisak u unutrašnjosti. Zbog toga su bočni zidovi ovih poznatih rezervoara tečnosti opremljeni ojačavajućim rebrima od poda do vrha u celoj dužini. Patent WO 2013/044320 А1 opisuje slična ojačavajuća rebra koja se protežu čitavom dužinom ili čak po čitavom obimu, kod uređaja za obradu otpadnih voda.

[0004] Na primer kod sistema za izdvajanje čvrstih materijala prema patentu EP 1108 822 А1 postupa se tako da otpadna voda, koja sadrži inertne materijale tj. čvrste materijale dospeva preko ulaznog kolektora i dotočnog voda u spremnik za skupljanje inertnih materijala. Tu se otpadna voda oslobađa inertnih materijala koji ostaju u spremniku za skupljanje inertnih materijala. U tu svrhu najčešće se predviđa neko sito u spremniku za skupljanje inertnih materijala. Na taj način se vrši primarno prečišćavanje otpadnih voda.

[0005] Primarno prečišćene otpadne vode dospevaju preko odvoda u pumpu ili kroz nju, a odatle zatim u spremnik za skupijanje tečnosti i to u suprotnom pravcu od transportnog pravca pumpe. Kada se spremnik za skupljanje tečnosti napuni primarno prečišćenom otpadnom vodom, tada se uključuje pumpa. Na taj način se u spremniku za skupljanje tečnosti zatvara poklopac tako da se sprečava dalji dotok, pa se inertni materijali odvode na dalju preradu zajedno sa otpadnom vodom, sprovedenom kroz spremnik za skupljanje inertnih materijala.

[0006] Ovakvi sistemi za izdvajanje čvrstih materijala instaliraju se obično u izbetoniranim šahtovima. Kućišta, s jedne strane, spremnika za skupljanje inertnog materijala, i s druge strane spremnika za skupljanje tečnosti izrađena su po pravilu od metala, ali mogu biti izrađena i od veštačkih materijala. Naročito kod spremnika za skupljanje tečnosti pokazao se u praksi problem da ne samo što je potrebno u njegovoj unutrašnjosti apsorbovati statični pritisak, izazvan visinom dotoka, već i što sa ulazne strane rezervoara za skladištenje otpadnih voda tj. nekog korita za zadržavanje kišnice, predviđenog na tom mestu, mogu se javiti neočekivane količine dotoka. Nešto slično se može desiti i pri nestanku struje, kada pumpa ne može da isprazni napunjeni spremnik tečnosti. - Pronalazak nudi rešenje za ovaj problem.

[0007] U osnovi ovog pronalaska nalazi se tehnički zadatak da se usavrši ovakav sistem za izdvajanje čvrstih materijala tako da naročito kućište spremnika za skupljanje tečnosti može da apsorbuje u svojoj unutrašnjosti eventualni porast pritiska, a da mu se ne poremeti funkcija, sa istovremenom uštedom materijala pri njegovoj izradi, a samim tim i redukcijom troškova.

[0008] Za rešavanje ovog tehničkog problema, sistem za izdvajanje čvrstih materijala ove vrste, u okviru ovog pronalaska, naznačen je time što je barem jedno metalno kućište koje definiše spremnik za skupljanje tečnosti opremljeno ojačavajućim zidnim elementima u vidu ojačavajućih rebara na barem jednom zidu kućišta pri čemu ojačavajuća rebra dvaju susednih zidova kućišta koja se nadovezuju jedan na drugi pod određenim uglom, kao i sa pretežno uspravnim ivicama, obuhvataju bočni razmak, i ne prelaze jedno u drugo, kao i da opisuju barem dve međusobno različite prostorne ravni koje se prostiru pretežno paralelno i na međusobnom odstojanju.

[0009] Kućište spremnika za skupljanje tečnosti izrađeno je prema ovom pronalasku od metala. Ojačavajući zidni elementi integrisani su u zid kućišta u svojstvu pojačanja zida.

[0010] U okviru ovog pronalaska, dakle, pojačanje je zamišljeno barem na kućištu koje definiše spremnik za skupljanje tečnosti u vidu ojačavajućih zidnih elemenata na barem jednom zidu kućišta. Načelno je moguće opremiti i kućište koje prihvata spremnik za skupljanje inertnog materijala ovakvim ojačavajućim zidnim elementima. Po pravilu je obično dovoljno ako se samo kućište za spremnik za skupljanje tečnosti realizuje na adekvatan način, budući da spremnik za skupljanje tečnosti obuhvata najveću visinu dotoka u odnosu na dotočni vod tj. ulazni kolektor, a otpadne vode prolaze kroz spremnik za skupljanje inertnog materijala i skupljaju se u spremniku za skupljanje tečnosti tako da se primarno tamo mogu javiti eventualni povišeni pritisci u otpadnim vodama. U svakom slučaju, ojačavajući zidni elementi su zaduženi za to da se povišeni pritisci apsorbuju ekonomično i jednostavno, ne ugrožavajući funkciju.

[0011] U tom smislu, kao naročita prednost pokazalo se ako su ojačavajući zidni elementi realizovani kao ojačavajuća rebra. Osim toga, dizajn je napravljen tako da se ojačavajuća rebra između dve ivice kućišta pružaju bez prekida, dakle od jedne do druge ivice kućišta, susednih i povezanih zidnih delova tj. zidova kućišta.

[0012] Naročito ekonomična realizacija predviđa da se ojačavajuća rebra izrade kao udubljenja na kućištu ili ispupčenja na kućištu. U tom slučaju, ojačavajuća rebra predstavljaju sastavni deo samog zida kućišta. Osim toga, ojačavajuća rebra najčešće se realizuju kao žljebovi na kućištu u vidu kanala. Takvi žljebovi u vidu kanala mogu se bez problema realizovati na pojedinim zidnim delovima tj. zidovima kućišta. Budući da se kućište obično sastoji od metalnih ploča, a naročito od ploča od nerđajućeg čelika koje su po pravilu međusobno zavarene. Tj. kućište za spremnik za skupljanje tečnosti i/ili spremnik za skupljanje inertnog materijala realizovano je od metala.

[0013] Kako bi se ojačavajuća rebra tj. žljebovi na kućištu u vidu kanala utisnule u ove metalne ploče, koje, svaka ponaosob, definišu pojedine zidne delove, dotični žleb se utiskuje u odgovarajuću metalnu ploču pomoću mašine za izradu žljebova koristeći barem dva valjka žljebova. Izborom valjka za žleb može se odrediti unapred poprečni presek takvog žljeba. Druge naročito poželjne varijante realizacije ojačavajućih rebara tj. žljebova u kućištu u vidu kanala predviđaju i da se metalna ploča izobliči po želji zaobljavanjem ivica i/ili dubokim izvlačenjem.

[0014] U ovom kontekstu, kao najbolje rešenje pokazalo se ako se sama ojačavajuća rebra tj. žljebovi na kućištu koji su na ovom mestu najčešće predviđeni u vidu kanala, izrade sa trouglastim, polukružnim, trapezoidnim poprečnim presekom itd. U okviru ovog pronalaska obuhvaćeni su kako pravolinijski žljebovi na kućištu u vidu kanala, tako i izvijeni žljebovi na kućištu u vidu kanala, pa čak i sinusoidni žlebovi na kućištu u vidu kanala. Može se uočiti efikasnija krutost ukoliko se žljebovi na kućištu pružaju u što nepravilnijem obliku. Međutim, iz razloga jednostavne i ekonomične izrade najčešće se preporučuju pravolinijski žljebovi na kućištu u vidu kanala.

[0015] Kako bi se prevazišli problemi skučenog prostora pri instaliranju ovakvih sistema za izdvajanje čvrstih materijala u recimo prethodno izgrađenim šahtovima, nužne su kompaktne dimenzije kućišta spremnika za skupljanje tečnosti tj. spremnika za skupljanje inertnog materijala. Na ovo se pronalazak naročito obazire time što je kućište najvećim delom svoje površine podeljeno na zonu unutrašnjih rebara i na zonu spoljašnjih rebara. Zona unutrašnjih rebara predviđa se obično tamo gde se moraju smestiti ili uglaviti drugi agregati blizu samog zida kućišta ili nekog zidnog dela kućišta. S druge strane, zona spoljašnjih rebara predviđa se obično tamo gde ne postoji problem skučenog prostora, na primer u predelu dotoka.

[0016] Osim toga, podela većeg dela površine kućišta na zonu unutrašnjih rebara i zonu spoljašnjih rebara odražava se pozitivno i na punjenje spremnika kao i na eventualno obrazovanje vazdušnog džepa koji treba izbegavati zbog optimalnog iskorišćavanja prostora. Prema tome, obično se u predelu blizu krova kod ivica kućišta pretežno predviđaju unutrašnja rebra kako bi se na tom mestu izbeglo obrazovanje vazdušnog džepa. Generalno, realizacija je zamišljena tako da su ojačavajuća rebra postavljena i oblikovana tako da se u unutrašnjosti spremnika za skupljanje tečnosti tj. njegovog kućišta ne obrazuje vazdušni džep. Pritom se najčešće vodi računa da se vazdušni džep na satera u neki slepi ugao u kućištu, već se predviđa određeni deo spremnika u koji može se preusmeriti vazdušni džep.

[0017] Osim toga, sama ojačavajuća rebra u ovom kontekstu oblikovana su tako da u njima ne može doći do skupljanja taloga. Dakle, uz ojačavajuća rebra ili u njima u spoljašnjoj i/ili unutrašnjoj zoni ne može se formirati talog. To je uslovljeno odgovarajućim udubljenim ili ispupčenim oblikovanjem ojačavajućih rebara odnosno njihove površine. Dotična udubljenja ili ispupčenja ojačavajućih rebara mogu se takođe pružati iskošeno u odnosu na odgovarajući zidni deo tj. zid kućišta.

[0018] Pri izradi kućišta, ne radi se samo o tome da se optimalno iskoristi skučeni prostor ili da se spreči eventualno formiranje vazdušnih džepova u unutrašnjosti ili da se postigne stabilnost pri apsorbovanju povišenih pritisaka. Već isto tako je potrebno izbeći taloženje prljavština. Pronalazak u tom smislu predlaže da odgovarajuće ojačavajuće rebro u predelu ivica kućišta prelazi u useklinu odnosno udubljenje zida kućišta koji se nadovezuje pod određenim uglom. Budući da se ojačavajuće rebro pruža po pravilu od jedne ivice kućišta do druge, u ovom kontekstu treba uzeti u obzir i zone oko samih ivica kućišta.

[0019] Ukoliko se, na primer, kod odgovarajućeg ojačavajućeg rebra radi o unutrašnjem rebru, onda to unutrašnje rebro prelazi u udubljenje koje prati oblik tog unutrašnjeg rebra, na zidu kućišta koji se nadovezuje pod određenim uglom. Ovo udubljenje može se postići i ostvariti zarezivanjem zida kućišta koji se nadovezuje. S druge strane, kod ojačavajućeg rebra koje je realizovano kao spoljašnje rebro, zid kućišta, ugaono postavljen uz ivicu kućišta, nadovezuje se sa ispupčenjem kako bi zatvorio ojačavajuće rebro ka spolja i obezbedio što glatkiji prelaz.

[0020] Ovo je neophodno kada je reč o higijeni, kako bi se izbeglo taloženje ili skupljanje tečnosti i to ne samo u unutrašnjosti spremnika za skupljanje tečnosti, već i skupljanje kišnice na primer na spoljašnjoj površini.

[0021] U okviru ovog pronalaska pokazalo se kao naročito pogodno ako ojačavajuća rebra dvaju zidnih delova tj. zidova kućišta koji su povezani pod određenim uglom opisuju barem dve međusobno različite prostorne ravni, na primer u obliku ravni ogledala. Ove međusobno različite prostorne ravni mogu se pri najjednostavnijoj strukturi pružati na međusobnom odstojanju. To je na primer slučaj kada su dva zidna dela ugaono povezana preko neke ivice zida, a ojačavajuće rebro jednog zidnog dela ne prelazi u ojačavajuće rebro drugog zidnog dela. Štaviše, na tom mestu se namerno realizuje razmak između oba ojačavajuća rebra kako bi se povećala ukupna krutost.

[0022] Kao sledeća alternativa, takođe je moguće da su prostorne ravni koje obrazuju ojačavajuća tela dvaju međusobno ugaono povezanih zidnih delova, ne samo na međusobnom odstojanju i da se pružaju paralelno, već se i ukrštaju u prostoru. To je na primer slučaj kada linija pružanja ojačavajućeg rebra seče površinu zidnog dela koji se nadovezuje, na ivici kućišta pod uglom koji odstupa od 90°, dakle kada je ,,koso“ seče. Takva pružanja ojačavajućih rebara kvalifikuju se kao generalno nepravilna, a iz toga proizlazi efikasnija i poželjnija krutost.

[0023] Kao rezultat svega toga proizlazi sistem za izdvajanje čvrstih materijala koji se odlikuje naročito krutom realizacijom kućišta, koje primarno definiše spremnik za skupljanje tečnosti. Dotično kućište je u stanju da apsorbuje bez problema povišene pritiske koji odskaču od regularnih vrednosti normalnog pogona. To se postiže naročito ekonomično pomoću ojačavajućih rebara tj. konstantnih žljebova kućišta, integrisanih u pojedinačne zidne delove tj. zid kućišta. Ona su, osim toga, realizovana i postavljena raspoređena duž površine kućišta tako da uzimaju u obzir skučeni prostor za ugradnju kao i najveću moguću zapreminu spremnika za skupljanje tečnosti. Istovremeno, kućište pruža minimalni prostor na kome bi se mogli skupljati talozi i realizovano je tako da se vazdušni džepovi po mogućstvu uopšte ne stvaraju u unutrašnjosti.

[0024] U načelu, kućište može imati bilo kakav oblik, međutim, obično je reč o osnovnim geometrijskim, a najčešće prizmatičnim oblicima, pri čemu se ne predviđaju samo ravni zidni delovi, već se mogu realizovati i zakrivljeni zidni delovi. Sve se to može ostvariti bez problema i ekonomično uzimajući u obzir postavljene žljebove na kućištu, kao i uzimajući u obzir međusobno zavarene zidne delove. U tome se ogledaju suštinske prednosti.

[0025] Pronalazak će se bliže objasniti u nastavku na osnovu crteža koji predstavljaju samo jedan primer realizacije; prikazano je:

Sl. 1 celokupni prikaz sistema za izdvajanje čvrstih materijala,

Sl. 2 pojedinačni prikaz spremnika za skupljanje tečnosti,

Sl. 3 prikaz spremnika za skupljanje tečnosti prema sl.2 iz pravca A tj. pravca B.

[0026] Na slikama je predstavljen sistem za izdvajanje čvrstih materijala, realizovan kao podizna stanica za otpadne vode koja raspolaže dotokom 12 kojim se doprema otpadna voda koja sadrži inertne materijale. Čitav sistem za izdvajanje čvrstih materijala, prikazan na sl. 1 može stati u šaht od na primer betona, koji ovde nije izričito predstavljen. Preko dotoka 12, otpadne vode najpre dospevaju u spremnik 9 za skupljanje inertnog materijala, za otpadnu vodu koja sadrži inertne materijale koja se sprovodi kroz njega. Sa ulazne strane u spremnik 9 za skupljanje inertnog materijala predviđena je pumpa 8 koja je povezana sa dnom šahta za otpadne vode koji ovde nije predstavljen i koja stoji uspravno na njemu. Može se videti da je pumpa 8 zbog skučenog prostora unutar šahta za otpadne vode primaknuta tik uz spremnik 1,2,3; 10 za skupljanje tečnosti.

[0027] Spremnik 1,2, 3; 10 za skupljanje tečnosti, služi za to da sakupi otpadnu vodu, oslobođenu inertnih materijala i prethodno prečišćenu u spremniku 9 za skupljanje inertnih materijala. Čim nivo tečnosti u spremniku 1, 2, 3; 10 za skupljanje tečnosti prekorači prethodno utvrđenu vrednost, uključuje se pumpa 8 koja je zadužena da se prethodno prečišćena otpadna voda odvede iz spremnika 1, 2, 3; 10 za skupljanje tečnosti pumpom 8 preko spremnika 9 za skupljanje inertnih materijala i naposletku preko odvoda 11.

[0028] U okviru ovog primera realizacije, spremnik 1, 2, 3; 10 raspolaže kućištem 1,2, 3; 10 kojim je definisan, a koje je opremljeno na barem jednom zidu 1, 2, 3 kućišta ojačavajućim zidnim elementima 4.1, 4.2; 5, 7. Na ovom primeru realizacije samo su zidovi 1, 2, 3 kućišta opremljeni ojačavajućim zidnim elementima 4.1,4.2; 5, 7, dok, s druge strane, zid 10 kućišta koji zatvara gornju stranu, nije opremljen takvim ojačavajućim zidnim elementima 4.1, 4.2; 5, 7, iako je svakako moguće da se i tamo predvide.

[0029] Takođe se mogu videti različiti zidovi 1, 2, 3 kućišta 1, 2, 3; 10 spremnika 1, 2, 3; 10 za skupljanje tečnosti koji će se bliže i nezavisno jedan od drugog predstaviti u nastavku. Pojedinačni zidni delovi tj. zidovi 1, 2, 3; 10 kućišta 1, 2, 3; 10 sačinjeni su od metalnih ploča, a naročito od ploča od nerđajućeg čelika i međusobno su zavareni u predelu ivica kućišta. Tj. kućište 1, 2, 3; 10 spremnika 1, 2, 3; 10 za skupljanje tečnosti realizovano je od metala. To isto može važiti i za kućište spremnika 9 za skupljanje inertnog materijala.

[0030] Može se videti da su ojačavajući zidni elementi 4.1, 4.2; 5, 7 realizovani kao ojačavajuća rebra. Očigledno je da se kod ojačavajućih rebara radi o žlebovima 4.1, 4.2; 5, 7 na kućištu u vidu kanala. Žlebovi 4.1, 4.2; 5, 7 na kućištu u vidu kanala integrisani su u odgovarajući zid 1,2,3 kućišta tj. u odgovarajući zidni deo i utisnuti u metalnu ploču koja predstavlja zidni deo. To se može izvršiti zaobljavanjem ivica i/ili dubokim izvlačenjem. Pojedinačni žlebovi 4.1, 4.2; 5, 7 na kućištu protežu se celom dužinom između dve ivice kućišta.

[0031] Može se videti da su realizovani i žlebovi 4.1, 4.2; 7 na kućištu u vidu kanala koji su usmereni ka unutra, kao i žlebovi 5 na kućištu u vidu kanala koji su usmereni ka spolja. S tim u vezi, kućište 1, 2, 3 je većim delom svoje površine podeljeno na zonu 4.1, 4.2; 7 unutrašnjih rebara i na zonu 5 spoljašnjih rebara. Samo ojačavajuće rebro tj. žleb 4.1, 4.2 na kućištu realizovano je sa trouglastim poprečnim presekom kao što se jasno vidi na prikazu A na sl.3. I žleb 7 na kućištu realizovan je takođe sa trouglastim poprečnim presekom. Zbog stabilnosti obično se bira trougao tako ima dva podjednako dugačka kraka koji su usmereni ka unutra ili ka spolja kao što se jasno može videti na prikazu A na sl. 3. U načelu, na ovom mestu može se predvideti i jednakostranični trougao.

[0032] Prema tome, žleb 5 na kućištu koji je usmeren ka spolja realizovan je sa trapezoidnim poprečnim presekom. I u ovom slučaju se zbog stabilnosti preporučuje trapez sa jednakim kracima. Osim toga, podrazumeva se da se za oblik poprečnog preseka mogu zamisliti i drugačije forme kod žlebova 4.1, 4.2; 5, 7, na primer polukružni poprečni presek.

[0033] Na sl. 2 objašnjeno je da ojačavajuća rebra 4.1,4.2; 5, 7 kod dva zidna dela tj. zida 1, 2, 3; 10 kućišta 1, 2, 3; 10 koji se međusobno nadovezuju pod određenim uglom, opisuju barem dve međusobno različite prostorne ravni. Ovo je naročito jasno ako se pogleda sl. 2 i sl. 3. Na primer, oba ojačavajuća rebra tj. žleba 4.1 i 4.2 na kućištu, kao što je predstavljeno na sl. 2, postavljena su prostorno pomaknuta jedno od drugog, ako se posmatra njihov prelaz u predelu ivica kućišta na spojnom mestu između zidnog dela 1 i zidnog dela 2 između zidova 1, 2 kućišta. To je naročito jasno predstavljeno na prikazu A kao i B na sl.3.

[0034] Ovim bočnim razmakom samih ojačavajućih rebara tj. žlebova 4.1, 4.2 na kućištu na posmatranom primeru postiže se naročito velika stabilnost i krutost kućišta 1, 2, 3; 10 spremnika 1, 2, 3; 10 za skupljanje tečnosti. Budući da se obe prostorne ravni, razapete između ojačavajućih rebara tj. žlebova 4.1, 4.2 na kućištu na ovom primeru, pružaju na međusobnom odstojanju i pretežno paralelno na posmatranom primeru. Ovo, međutim, važi dokle god se polazi od toga da je ivica tj. ivica kućišta između oba posmatrana zidna dela tj. zida 1, 2 kućišta pretežno vertikalna, kako je predstavljeno isprekidanom linijom na prikazu B na sl.3.

[0035] Osim toga, dotične prostorne ravni, definisane ojačavajućim rebrima tj. žlebovima 4.1,4.2; 5, 7 na kućištu mogu se seći takođe pod nekim uglom. To se može videti na prikazu B na sl.3. Ovde se jasno vidi da žleb 4.2 na kućištu na zidnom delu 2 pada uspravno pod uglom a u predelu ivica na zidni deo 1 koji se pruža ukoso. Vertikalni nastavak i u skladu s tim vertikalna ivica predstavljeni su isprekidanom linijom na prikazu B na sl. 3. Kao posledica toga jeste da su prostorne ravni, definisane ojačavajućim rebrima tj. žlebovima 4.1,4.2 na kućištu, postavljene jedna prema drugoj pod izvesnim uglom i da se seku, čime se ponovo uvećava krutost čitavog kućišta 1,

2, 3; 10.

[0036] Najzad, takođe se može videti da ojačavajuće rebro tj. žljeb 4.1, 4.2; 5, 7 na kućištu u predelu ivica prelazi u useklinu odnosno udubljenje zida kućišta koji se nadovezuje pod određenim uglom. Budući da je kod žjleba 4.2 kućišta, prikazanog na ovom primeru, reč o žlebu 4.2 na kućištu koji je usmeren ka unutra, zid 1 kućišta koji se nadovezuje pod određenim uglom, na primeru sa sl. 2, poseduje udubljenje u predelu dotičnog žleba 4.2 na kućištu. To udubljenje prati oblik poprečnog preseka posmatranog žleba 4.2 na kućištu na prikazanom primeru. Podrazumeva se da su zamisliva i drugačije oblikovana udubljenja i da su i ona obuhvaćena ovim pronalaskom. Isto kao i probušeni otvori u toj zoni.

[0037] Ukoliko se pogleda žljeb 5 na kućištu koji je usmeren ka spolja na zidu 3, jasno se može videti da je zid kućišta koji se nadovezuje pod određenim uglom tj. zidni deo 10 koji se nadovezuje pod određenim uglom, opremljen udubljenjem čiji oblik odgovara trapezu. Na taj način, realizovano kućište 1, 2, 3; 10 raspolaže konstrukcijom sa glatkom površinom, bez pukotina i skrivenih šupljina koje bi mogle da idu na ruku skupljanju taloga. Na ovaj način takođe se sprečava i skupljanje tečnosti u unutrašnjosti.

1

Claims (9)

Patentni zahtevi

1. Sistem za izdvajanje čvrstih materijala, sa barem jednim spremnikom (9) za skupljanje inertnog materijala iz otpadnih voda koje sadrže inertne materijale, a koje se sprovode kroz njega, i sa spremnikom (1, 2, 3; 10) za skupljanje tečnosti iz otpadnih voda, oslobođenih inertnih materijala i prethodno prečišćenih u spremniku (9) za skupljanje inertnog materijala,

naznačen time, što barem jedno metalno kućište sa zidovima (1, 2, 3; 10) kućišta definiše spremnik za skupljanje tečnosti, pri čemu su barem dva zida (1, 2, 3; 10) kućišta opremljena ojačavajućim zidnim elementima (4.1, 4.2; 5, 7) koji su realizovani kao ojačavajuća rebra, pri čemu se barem dva zida kućišta međusobno nadovezuju pretežno vertikalnom ivicom i što su ova ojačavajuća rebra (4.1, 4.2; 5, 7) na zidovima kućišta međusobno pomaknuta i ne prelaze jedno u drugo, kao i da opisuju barem dve međusobno različite prostorne ravni koje se protežu pretežno paralelo i na međusobnom odstojanju.

2. Sistem za izdvajanje čvrstih materijala prema zahtevu 1, naznačen time, što su ojačavajuća rebra (4.1, 4.2; 5, 7) realizovana kao udubljenja na kućištu i/ili ispupčenja na kućištu.

3. Sistem za izdvajanje čvrstih materijala prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što su ojačavajuća rebra (4.1, 4.2; 5, 7) realizovana kao žlebovi (4.1, 4.2; 5, 7) na kućištu u vidu kanala.

4. Sistem za izdvajanje čvrstih materijala prema nekom od zahteva 1 do 3, naznačen time, što je kućište (1, 2, 3; 10) većim delom svoje površine podeljeno na zonu (4.1, 4.2; 7) unutrašnjih rebara i na zonu (5) spoljašnjih rebara.

5. Sistem za izdvajanje čvrstih materijala prema nekom od zahteva 1 do 4, naznačen time, što je samo ojačavajuće rebro (4.1, 4.2; 5, 7) realizovano sa trouglastim, polukružnim, trapezoidnim poprečnim presekom.

6. Sistem za izdvajanje čvrstih materijala prema nekom od zahteva 1 do 5, naznačen time, što ojačavajuće rebro (4.1, 4.2; 5, 7) u predelu ivica kućišta prelazi u udubljenje odnosno useklinu susednog zida (1,2, 3; 10) kućišta koji se nadovezuje pod određenim uglom.

7. Sistem za izdvajanje čvrstih materijala prema nekom od zahteva 1 do 6, naznačen time, što je kućište (1,2,3; 10) sačinjeno od metalnih ploča, naročito od ploča od nerđajućeg čelika.

8. Sistem za izdvajanje čvrstih materijala prema nekom od zahteva 1 do 7, naznačen time, što su ojačavajući zidni elementi (4.1, 4.2; 5, 7) postavljeni i oblikovani tako da se ne obrazuju vazdušni džepovi.

9. Sistem za izdvajanje čvrstih materijala prema nekom od zahteva 1 do 8, naznačen time, što su ojačavajući zidni elementi (4.1,4.2; 5,7) oblikovani tako da sprečavaju taloženja u unutrašnjem i/ili spoljašnjem delu.