RS61772B1 - Vezivo za mineralnu vunu - Google Patents

Vezivo za mineralnu vunu

Info

Publication number
RS61772B1
RS61772B1 RS20210518A RSP20210518A RS61772B1 RS 61772 B1 RS61772 B1 RS 61772B1 RS 20210518 A RS20210518 A RS 20210518A RS P20210518 A RSP20210518 A RS P20210518A RS 61772 B1 RS61772 B1 RS 61772B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
binder
oil
binder composition
mineral
mineral wool
Prior art date
Application number
RS20210518A
Other languages
English (en)
Inventor
Thomas Hjelmgaard
Original Assignee
Rockwool Int
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Priority claimed from PCT/EP2017/061418 external-priority patent/WO2017194724A2/en
Application filed by Rockwool Int filed Critical Rockwool Int
Publication of RS61772B1 publication Critical patent/RS61772B1/sr

Links

Classifications

    • D—TEXTILES; PAPER
    • D04—BRAIDING; LACE-MAKING; KNITTING; TRIMMINGS; NON-WOVEN FABRICS
    • D04H—MAKING TEXTILE FABRICS, e.g. FROM FIBRES OR FILAMENTARY MATERIAL; FABRICS MADE BY SUCH PROCESSES OR APPARATUS, e.g. FELTS, NON-WOVEN FABRICS; COTTON-WOOL; WADDING ; NON-WOVEN FABRICS FROM STAPLE FIBRES, FILAMENTS OR YARNS, BONDED WITH AT LEAST ONE WEB-LIKE MATERIAL DURING THEIR CONSOLIDATION
    • D04H1/00—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres
    • D04H1/40—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres from fleeces or layers composed of fibres without existing or potential cohesive properties
    • D04H1/42—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres from fleeces or layers composed of fibres without existing or potential cohesive properties characterised by the use of certain kinds of fibres insofar as this use has no preponderant influence on the consolidation of the fleece
    • D04H1/4209—Inorganic fibres
    • D04H1/4218—Glass fibres
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C03—GLASS; MINERAL OR SLAG WOOL
    • C03C—CHEMICAL COMPOSITION OF GLASSES, GLAZES OR VITREOUS ENAMELS; SURFACE TREATMENT OF GLASS; SURFACE TREATMENT OF FIBRES OR FILAMENTS MADE FROM GLASS, MINERALS OR SLAGS; JOINING GLASS TO GLASS OR OTHER MATERIALS
    • C03C25/00—Surface treatment of fibres or filaments made from glass, minerals or slags
    • C03C25/10—Coating
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B28—WORKING CEMENT, CLAY, OR STONE
    • B28B—SHAPING CLAY OR OTHER CERAMIC COMPOSITIONS; SHAPING SLAG; SHAPING MIXTURES CONTAINING CEMENTITIOUS MATERIAL, e.g. PLASTER
    • B28B21/00—Methods or machines specially adapted for the production of tubular articles
    • B28B21/02—Methods or machines specially adapted for the production of tubular articles by casting into moulds
    • B28B21/10—Methods or machines specially adapted for the production of tubular articles by casting into moulds using compacting means
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A01—AGRICULTURE; FORESTRY; ANIMAL HUSBANDRY; HUNTING; TRAPPING; FISHING
    • A01G—HORTICULTURE; CULTIVATION OF VEGETABLES, FLOWERS, RICE, FRUIT, VINES, HOPS OR SEAWEED; FORESTRY; WATERING
    • A01G24/00—Growth substrates; Culture media; Apparatus or methods therefor
    • A01G24/20—Growth substrates; Culture media; Apparatus or methods therefor based on or containing natural organic material
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A01—AGRICULTURE; FORESTRY; ANIMAL HUSBANDRY; HUNTING; TRAPPING; FISHING
    • A01G—HORTICULTURE; CULTIVATION OF VEGETABLES, FLOWERS, RICE, FRUIT, VINES, HOPS OR SEAWEED; FORESTRY; WATERING
    • A01G24/00—Growth substrates; Culture media; Apparatus or methods therefor
    • A01G24/20—Growth substrates; Culture media; Apparatus or methods therefor based on or containing natural organic material
    • A01G24/22—Growth substrates; Culture media; Apparatus or methods therefor based on or containing natural organic material containing plant material
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A01—AGRICULTURE; FORESTRY; ANIMAL HUSBANDRY; HUNTING; TRAPPING; FISHING
    • A01N—PRESERVATION OF BODIES OF HUMANS OR ANIMALS OR PLANTS OR PARTS THEREOF; BIOCIDES, e.g. AS DISINFECTANTS, AS PESTICIDES OR AS HERBICIDES; PEST REPELLANTS OR ATTRACTANTS; PLANT GROWTH REGULATORS
    • A01N43/00—Biocides, pest repellants or attractants, or plant growth regulators containing heterocyclic compounds
    • A01N43/48—Biocides, pest repellants or attractants, or plant growth regulators containing heterocyclic compounds having rings with two nitrogen atoms as the only ring hetero atoms
    • A01N43/60—1,4-Diazines; Hydrogenated 1,4-diazines
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B28—WORKING CEMENT, CLAY, OR STONE
    • B28B—SHAPING CLAY OR OTHER CERAMIC COMPOSITIONS; SHAPING SLAG; SHAPING MIXTURES CONTAINING CEMENTITIOUS MATERIAL, e.g. PLASTER
    • B28B21/00—Methods or machines specially adapted for the production of tubular articles
    • B28B21/42—Methods or machines specially adapted for the production of tubular articles by shaping on or against mandrels or like moulding surfaces
    • B28B21/48—Methods or machines specially adapted for the production of tubular articles by shaping on or against mandrels or like moulding surfaces by wrapping, e.g. winding
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B28—WORKING CEMENT, CLAY, OR STONE
    • B28B—SHAPING CLAY OR OTHER CERAMIC COMPOSITIONS; SHAPING SLAG; SHAPING MIXTURES CONTAINING CEMENTITIOUS MATERIAL, e.g. PLASTER
    • B28B5/00—Producing shaped articles from the material in moulds or on moulding surfaces, carried or formed by, in or on conveyors irrespective of the manner of shaping
    • B28B5/02—Producing shaped articles from the material in moulds or on moulding surfaces, carried or formed by, in or on conveyors irrespective of the manner of shaping on conveyors of the endless-belt or chain type
    • B28B5/026—Producing shaped articles from the material in moulds or on moulding surfaces, carried or formed by, in or on conveyors irrespective of the manner of shaping on conveyors of the endless-belt or chain type the shaped articles being of indefinite length
    • B28B5/027—Producing shaped articles from the material in moulds or on moulding surfaces, carried or formed by, in or on conveyors irrespective of the manner of shaping on conveyors of the endless-belt or chain type the shaped articles being of indefinite length the moulding surfaces being of the indefinite length type, e.g. belts, and being continuously fed
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B29—WORKING OF PLASTICS; WORKING OF SUBSTANCES IN A PLASTIC STATE IN GENERAL
    • B29C—SHAPING OR JOINING OF PLASTICS; SHAPING OF MATERIAL IN A PLASTIC STATE, NOT OTHERWISE PROVIDED FOR; AFTER-TREATMENT OF THE SHAPED PRODUCTS, e.g. REPAIRING
    • B29C53/00—Shaping by bending, folding, twisting, straightening or flattening; Apparatus therefor
    • B29C53/56—Winding and joining, e.g. winding spirally
    • B29C53/562—Winding and joining, e.g. winding spirally spirally
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B29—WORKING OF PLASTICS; WORKING OF SUBSTANCES IN A PLASTIC STATE IN GENERAL
    • B29C—SHAPING OR JOINING OF PLASTICS; SHAPING OF MATERIAL IN A PLASTIC STATE, NOT OTHERWISE PROVIDED FOR; AFTER-TREATMENT OF THE SHAPED PRODUCTS, e.g. REPAIRING
    • B29C70/00—Shaping composites, i.e. plastics material comprising reinforcements, fillers or preformed parts, e.g. inserts
    • B29C70/04—Shaping composites, i.e. plastics material comprising reinforcements, fillers or preformed parts, e.g. inserts comprising reinforcements only, e.g. self-reinforcing plastics
    • B29C70/06—Fibrous reinforcements only
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C03—GLASS; MINERAL OR SLAG WOOL
    • C03B—MANUFACTURE, SHAPING, OR SUPPLEMENTARY PROCESSES
    • C03B37/00—Manufacture or treatment of flakes, fibres, or filaments from softened glass, minerals, or slags
    • C03B37/10—Non-chemical treatment
    • C03B37/14—Re-forming fibres or filaments, i.e. changing their shape
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C03—GLASS; MINERAL OR SLAG WOOL
    • C03C—CHEMICAL COMPOSITION OF GLASSES, GLAZES OR VITREOUS ENAMELS; SURFACE TREATMENT OF GLASS; SURFACE TREATMENT OF FIBRES OR FILAMENTS MADE FROM GLASS, MINERALS OR SLAGS; JOINING GLASS TO GLASS OR OTHER MATERIALS
    • C03C25/00—Surface treatment of fibres or filaments made from glass, minerals or slags
    • C03C25/10—Coating
    • C03C25/1095—Coating to obtain coated fabrics
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C03—GLASS; MINERAL OR SLAG WOOL
    • C03C—CHEMICAL COMPOSITION OF GLASSES, GLAZES OR VITREOUS ENAMELS; SURFACE TREATMENT OF GLASS; SURFACE TREATMENT OF FIBRES OR FILAMENTS MADE FROM GLASS, MINERALS OR SLAGS; JOINING GLASS TO GLASS OR OTHER MATERIALS
    • C03C25/00—Surface treatment of fibres or filaments made from glass, minerals or slags
    • C03C25/10—Coating
    • C03C25/12—General methods of coating; Devices therefor
    • C03C25/14—Spraying
    • C03C25/146—Spraying onto fibres in suspension in a gaseous medium
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C03—GLASS; MINERAL OR SLAG WOOL
    • C03C—CHEMICAL COMPOSITION OF GLASSES, GLAZES OR VITREOUS ENAMELS; SURFACE TREATMENT OF GLASS; SURFACE TREATMENT OF FIBRES OR FILAMENTS MADE FROM GLASS, MINERALS OR SLAGS; JOINING GLASS TO GLASS OR OTHER MATERIALS
    • C03C25/00—Surface treatment of fibres or filaments made from glass, minerals or slags
    • C03C25/10—Coating
    • C03C25/24—Coatings containing organic materials
    • C03C25/26—Macromolecular compounds or prepolymers
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C08—ORGANIC MACROMOLECULAR COMPOUNDS; THEIR PREPARATION OR CHEMICAL WORKING-UP; COMPOSITIONS BASED THEREON
    • C08L—COMPOSITIONS OF MACROMOLECULAR COMPOUNDS
    • C08L1/00—Compositions of cellulose, modified cellulose or cellulose derivatives
    • C08L1/02—Cellulose; Modified cellulose
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C08—ORGANIC MACROMOLECULAR COMPOUNDS; THEIR PREPARATION OR CHEMICAL WORKING-UP; COMPOSITIONS BASED THEREON
    • C08L—COMPOSITIONS OF MACROMOLECULAR COMPOUNDS
    • C08L1/00—Compositions of cellulose, modified cellulose or cellulose derivatives
    • C08L1/08—Cellulose derivatives
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C08—ORGANIC MACROMOLECULAR COMPOUNDS; THEIR PREPARATION OR CHEMICAL WORKING-UP; COMPOSITIONS BASED THEREON
    • C08L—COMPOSITIONS OF MACROMOLECULAR COMPOUNDS
    • C08L3/00—Compositions of starch, amylose or amylopectin or of their derivatives or degradation products
    • C08L3/02—Starch; Degradation products thereof, e.g. dextrin
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C08—ORGANIC MACROMOLECULAR COMPOUNDS; THEIR PREPARATION OR CHEMICAL WORKING-UP; COMPOSITIONS BASED THEREON
    • C08L—COMPOSITIONS OF MACROMOLECULAR COMPOUNDS
    • C08L3/00—Compositions of starch, amylose or amylopectin or of their derivatives or degradation products
    • C08L3/12—Amylose; Amylopectin; Degradation products thereof
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C08—ORGANIC MACROMOLECULAR COMPOUNDS; THEIR PREPARATION OR CHEMICAL WORKING-UP; COMPOSITIONS BASED THEREON
    • C08L—COMPOSITIONS OF MACROMOLECULAR COMPOUNDS
    • C08L89/00—Compositions of proteins; Compositions of derivatives thereof
    • C08L89/04—Products derived from waste materials, e.g. horn, hoof or hair
    • C08L89/06—Products derived from waste materials, e.g. horn, hoof or hair derived from leather or skin, e.g. gelatin
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C08—ORGANIC MACROMOLECULAR COMPOUNDS; THEIR PREPARATION OR CHEMICAL WORKING-UP; COMPOSITIONS BASED THEREON
    • C08L—COMPOSITIONS OF MACROMOLECULAR COMPOUNDS
    • C08L91/00—Compositions of oils, fats or waxes; Compositions of derivatives thereof
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C09—DYES; PAINTS; POLISHES; NATURAL RESINS; ADHESIVES; COMPOSITIONS NOT OTHERWISE PROVIDED FOR; APPLICATIONS OF MATERIALS NOT OTHERWISE PROVIDED FOR
    • C09J—ADHESIVES; NON-MECHANICAL ASPECTS OF ADHESIVE PROCESSES IN GENERAL; ADHESIVE PROCESSES NOT PROVIDED FOR ELSEWHERE; USE OF MATERIALS AS ADHESIVES
    • C09J189/00—Adhesives based on proteins; Adhesives based on derivatives thereof
    • C09J189/04—Products derived from waste materials, e.g. horn, hoof or hair
    • C09J189/06—Products derived from waste materials, e.g. horn, hoof or hair derived from leather or skin
    • D—TEXTILES; PAPER
    • D04—BRAIDING; LACE-MAKING; KNITTING; TRIMMINGS; NON-WOVEN FABRICS
    • D04H—MAKING TEXTILE FABRICS, e.g. FROM FIBRES OR FILAMENTARY MATERIAL; FABRICS MADE BY SUCH PROCESSES OR APPARATUS, e.g. FELTS, NON-WOVEN FABRICS; COTTON-WOOL; WADDING ; NON-WOVEN FABRICS FROM STAPLE FIBRES, FILAMENTS OR YARNS, BONDED WITH AT LEAST ONE WEB-LIKE MATERIAL DURING THEIR CONSOLIDATION
    • D04H1/00—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres
    • D04H1/40—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres from fleeces or layers composed of fibres without existing or potential cohesive properties
    • D04H1/413—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres from fleeces or layers composed of fibres without existing or potential cohesive properties containing granules other than absorbent substances
    • D—TEXTILES; PAPER
    • D04—BRAIDING; LACE-MAKING; KNITTING; TRIMMINGS; NON-WOVEN FABRICS
    • D04H—MAKING TEXTILE FABRICS, e.g. FROM FIBRES OR FILAMENTARY MATERIAL; FABRICS MADE BY SUCH PROCESSES OR APPARATUS, e.g. FELTS, NON-WOVEN FABRICS; COTTON-WOOL; WADDING ; NON-WOVEN FABRICS FROM STAPLE FIBRES, FILAMENTS OR YARNS, BONDED WITH AT LEAST ONE WEB-LIKE MATERIAL DURING THEIR CONSOLIDATION
    • D04H1/00—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres
    • D04H1/40—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres from fleeces or layers composed of fibres without existing or potential cohesive properties
    • D04H1/42—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres from fleeces or layers composed of fibres without existing or potential cohesive properties characterised by the use of certain kinds of fibres insofar as this use has no preponderant influence on the consolidation of the fleece
    • D04H1/4209—Inorganic fibres
    • D—TEXTILES; PAPER
    • D04—BRAIDING; LACE-MAKING; KNITTING; TRIMMINGS; NON-WOVEN FABRICS
    • D04H—MAKING TEXTILE FABRICS, e.g. FROM FIBRES OR FILAMENTARY MATERIAL; FABRICS MADE BY SUCH PROCESSES OR APPARATUS, e.g. FELTS, NON-WOVEN FABRICS; COTTON-WOOL; WADDING ; NON-WOVEN FABRICS FROM STAPLE FIBRES, FILAMENTS OR YARNS, BONDED WITH AT LEAST ONE WEB-LIKE MATERIAL DURING THEIR CONSOLIDATION
    • D04H1/00—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres
    • D04H1/40—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres from fleeces or layers composed of fibres without existing or potential cohesive properties
    • D04H1/58—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres from fleeces or layers composed of fibres without existing or potential cohesive properties by applying, incorporating or activating chemical or thermoplastic bonding agents, e.g. adhesives
    • D04H1/587—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres from fleeces or layers composed of fibres without existing or potential cohesive properties by applying, incorporating or activating chemical or thermoplastic bonding agents, e.g. adhesives characterised by the bonding agents used
    • D—TEXTILES; PAPER
    • D04—BRAIDING; LACE-MAKING; KNITTING; TRIMMINGS; NON-WOVEN FABRICS
    • D04H—MAKING TEXTILE FABRICS, e.g. FROM FIBRES OR FILAMENTARY MATERIAL; FABRICS MADE BY SUCH PROCESSES OR APPARATUS, e.g. FELTS, NON-WOVEN FABRICS; COTTON-WOOL; WADDING ; NON-WOVEN FABRICS FROM STAPLE FIBRES, FILAMENTS OR YARNS, BONDED WITH AT LEAST ONE WEB-LIKE MATERIAL DURING THEIR CONSOLIDATION
    • D04H1/00—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres
    • D04H1/40—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres from fleeces or layers composed of fibres without existing or potential cohesive properties
    • D04H1/58—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres from fleeces or layers composed of fibres without existing or potential cohesive properties by applying, incorporating or activating chemical or thermoplastic bonding agents, e.g. adhesives
    • D04H1/64—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres from fleeces or layers composed of fibres without existing or potential cohesive properties by applying, incorporating or activating chemical or thermoplastic bonding agents, e.g. adhesives the bonding agent being applied in wet state, e.g. chemical agents in dispersions or solutions
    • D—TEXTILES; PAPER
    • D04—BRAIDING; LACE-MAKING; KNITTING; TRIMMINGS; NON-WOVEN FABRICS
    • D04H—MAKING TEXTILE FABRICS, e.g. FROM FIBRES OR FILAMENTARY MATERIAL; FABRICS MADE BY SUCH PROCESSES OR APPARATUS, e.g. FELTS, NON-WOVEN FABRICS; COTTON-WOOL; WADDING ; NON-WOVEN FABRICS FROM STAPLE FIBRES, FILAMENTS OR YARNS, BONDED WITH AT LEAST ONE WEB-LIKE MATERIAL DURING THEIR CONSOLIDATION
    • D04H3/00—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of yarns or like filamentary material of substantial length
    • D04H3/002—Inorganic yarns or filaments
    • D—TEXTILES; PAPER
    • D04—BRAIDING; LACE-MAKING; KNITTING; TRIMMINGS; NON-WOVEN FABRICS
    • D04H—MAKING TEXTILE FABRICS, e.g. FROM FIBRES OR FILAMENTARY MATERIAL; FABRICS MADE BY SUCH PROCESSES OR APPARATUS, e.g. FELTS, NON-WOVEN FABRICS; COTTON-WOOL; WADDING ; NON-WOVEN FABRICS FROM STAPLE FIBRES, FILAMENTS OR YARNS, BONDED WITH AT LEAST ONE WEB-LIKE MATERIAL DURING THEIR CONSOLIDATION
    • D04H3/00—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of yarns or like filamentary material of substantial length
    • D04H3/002—Inorganic yarns or filaments
    • D04H3/004—Glass yarns or filaments
    • E—FIXED CONSTRUCTIONS
    • E04—BUILDING
    • E04B—GENERAL BUILDING CONSTRUCTIONS; WALLS, e.g. PARTITIONS; ROOFS; FLOORS; CEILINGS; INSULATION OR OTHER PROTECTION OF BUILDINGS
    • E04B1/00—Constructions in general; Structures which are not restricted either to walls, e.g. partitions, or floors or ceilings or roofs
    • E04B1/62—Insulation or other protection; Elements or use of specified material therefor
    • E04B1/74—Heat, sound or noise insulation, absorption, or reflection; Other building methods affording favourable thermal or acoustical conditions, e.g. accumulating of heat within walls
    • E04B1/76—Heat, sound or noise insulation, absorption, or reflection; Other building methods affording favourable thermal or acoustical conditions, e.g. accumulating of heat within walls specifically with respect to heat only
    • E04B1/78—Heat insulating elements
    • E—FIXED CONSTRUCTIONS
    • E04—BUILDING
    • E04B—GENERAL BUILDING CONSTRUCTIONS; WALLS, e.g. PARTITIONS; ROOFS; FLOORS; CEILINGS; INSULATION OR OTHER PROTECTION OF BUILDINGS
    • E04B1/00—Constructions in general; Structures which are not restricted either to walls, e.g. partitions, or floors or ceilings or roofs
    • E04B1/62—Insulation or other protection; Elements or use of specified material therefor
    • E04B1/74—Heat, sound or noise insulation, absorption, or reflection; Other building methods affording favourable thermal or acoustical conditions, e.g. accumulating of heat within walls
    • E04B1/88—Insulating elements for both heat and sound
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B29—WORKING OF PLASTICS; WORKING OF SUBSTANCES IN A PLASTIC STATE IN GENERAL
    • B29K—INDEXING SCHEME ASSOCIATED WITH SUBCLASSES B29B, B29C OR B29D, RELATING TO MOULDING MATERIALS OR TO MATERIALS FOR MOULDS, REINFORCEMENTS, FILLERS OR PREFORMED PARTS, e.g. INSERTS
    • B29K2089/00—Use of proteins, e.g. casein, gelatine or derivatives thereof, as moulding material
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B29—WORKING OF PLASTICS; WORKING OF SUBSTANCES IN A PLASTIC STATE IN GENERAL
    • B29K—INDEXING SCHEME ASSOCIATED WITH SUBCLASSES B29B, B29C OR B29D, RELATING TO MOULDING MATERIALS OR TO MATERIALS FOR MOULDS, REINFORCEMENTS, FILLERS OR PREFORMED PARTS, e.g. INSERTS
    • B29K2105/00—Condition, form or state of moulded material or of the material to be shaped
    • B29K2105/06—Condition, form or state of moulded material or of the material to be shaped containing reinforcements, fillers or inserts
    • B29K2105/12—Condition, form or state of moulded material or of the material to be shaped containing reinforcements, fillers or inserts of short lengths, e.g. chopped filaments, staple fibres or bristles
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B29—WORKING OF PLASTICS; WORKING OF SUBSTANCES IN A PLASTIC STATE IN GENERAL
    • B29K—INDEXING SCHEME ASSOCIATED WITH SUBCLASSES B29B, B29C OR B29D, RELATING TO MOULDING MATERIALS OR TO MATERIALS FOR MOULDS, REINFORCEMENTS, FILLERS OR PREFORMED PARTS, e.g. INSERTS
    • B29K2309/00—Use of inorganic materials not provided for in groups B29K2303/00 - B29K2307/00, as reinforcement
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B29—WORKING OF PLASTICS; WORKING OF SUBSTANCES IN A PLASTIC STATE IN GENERAL
    • B29L—INDEXING SCHEME ASSOCIATED WITH SUBCLASS B29C, RELATING TO PARTICULAR ARTICLES
    • B29L2023/00—Tubular articles
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C03—GLASS; MINERAL OR SLAG WOOL
    • C03C—CHEMICAL COMPOSITION OF GLASSES, GLAZES OR VITREOUS ENAMELS; SURFACE TREATMENT OF GLASS; SURFACE TREATMENT OF FIBRES OR FILAMENTS MADE FROM GLASS, MINERALS OR SLAGS; JOINING GLASS TO GLASS OR OTHER MATERIALS
    • C03C2218/00—Methods for coating glass
    • C03C2218/10—Deposition methods
    • C03C2218/11—Deposition methods from solutions or suspensions

Landscapes

  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Textile Engineering (AREA)
  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Polymers & Plastics (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Materials Engineering (AREA)
  • General Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Geochemistry & Mineralogy (AREA)
  • Inorganic Chemistry (AREA)
  • Mechanical Engineering (AREA)
  • Manufacturing & Machinery (AREA)
  • Physics & Mathematics (AREA)
  • Architecture (AREA)
  • Environmental Sciences (AREA)
  • Ceramic Engineering (AREA)
  • Dispersion Chemistry (AREA)
  • Dermatology (AREA)
  • Structural Engineering (AREA)
  • Civil Engineering (AREA)
  • Electromagnetism (AREA)
  • Acoustics & Sound (AREA)
  • Oil, Petroleum & Natural Gas (AREA)
  • Agronomy & Crop Science (AREA)
  • Plant Pathology (AREA)
  • Dentistry (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Wood Science & Technology (AREA)
  • Zoology (AREA)
  • Pest Control & Pesticides (AREA)
  • Composite Materials (AREA)
  • Compositions Of Macromolecular Compounds (AREA)
  • Treatments For Attaching Organic Compounds To Fibrous Goods (AREA)
  • Adhesives Or Adhesive Processes (AREA)
  • Nonwoven Fabrics (AREA)
  • Immobilizing And Processing Of Enzymes And Microorganisms (AREA)

Description

Oblast pronalaska
Ovaj pronalazak tiče se veziva za mineralnu vunu, metode proizvodnje proizvoda od mineralne vune sa vezivom i proizvoda od mineralne vune proizvedenih sa vezivom.
Pozadina pronalaska
Proizvodi od mineralnih vlakana sastoje se od sintetičkih staklenih vlakana (MMVF) kao što su, na primer, staklena vlakna, keramička vlakna, bazaltna vlakna, vuna od zgure, mineralna vuna i kamena vuna, koji su vezani sušenim termoreaktivnim polimernim vez ivnim materijalom. Kada se koriste u proizvodima za toplotnu ili zvučnu izolaciju, prostirke od vezanih mineralnih vlakana se generalno proizvode pretvaranjem rastopa proizvedenog od odgovarajućih sirovina u vlakna na konvencionalni način, na primer korišćenjem procesa sa rotirajućim čašicama ili kaskadnim rotorom. Vlakna se uduvavaju u sabirnu komoru i, dok lete u vazduhu i dok su još vruća, prskaju se rastvorom veziva i nasumično slažu na pokretnu traku kao prostirka ili mreža. Prostirka od vlakana se potom prenosi do peći za sazrevanje gde se zagrejani vazduh uduvava kroz prostirku radi sušenja veziva i krutog vezivanja mineralnih vlakana.
U prošlosti, kao smole za vezivanje najčešće su se koristile fenol-formaldehidne smole koje se mogu ekonomično proizvesti i proširiti ureom pre nego što se upotrebe kao veziva. Međutim, postojeći i predloženi propisi koji imaju za cilj smanjivanje ili eliminisanje emisija formaldehida doveli su do razvoja veziva koja ne sadrže formaldehid, kao što su, na primer, sastavi veziva zasnovani na polikarboksidnim polimerima i poliolima ili poliaminima, kako je navedeno u EP-A-583086, EP-A-990727, EP-A-1741726, US-A-5,318,990 i US-A-2007/0173588.
Druga grupa veziva koja ne sadrže fenol-formaldehide jesu proizvodi reakcije dodavanja/eliminacija alifatnih i/ili aromatičnih anhidrida sa alkanolaminima, npr. kako je navedeno u WO 99/36368, WO 01/05725, WO 01/96460, WO 02/06178, WO 2004/007615 i WO 2006/061249. Ova veziva su rastvorljiva u vodi i imaju odlične vezivne karakteristike u pogledu brzine sušenja i zapreminske mase pri sušenju. WO 2008/023032 opisuje veziva modifikovana ureom takve vrste koja pruža proizvode od mineralne vune sa smanjenim upijanjem vlage WO 2010/132641 opisuje sastav veziva koji ne sadrži formaldehid za mineralna vlakna koja sadrže taninsku kiselinu, sojino brašno i limunsku kiselinu. WO 01/59026 opisuje sastave koji ne sadrže formaldehide, a koji sadrže proteine hinona ili fenola i soje. XP028951886 opisuje sastav koji se sastoji od želatina, maslinovog ulja i glicerola.
S obzirom na to da su neki od polaznih materijala korišćenih u proizvodnji ovih veziva veoma skupe hemikalije, postoji potreba za obezbeđivanjem veziva koja ne sadrže formaldehid, a koja se mogu ekonomično proizvoditi.
Dalji uticaj u vezi sa prethodno poznatim sastavima veziva za mineralna vlakna na vodenoj bazi je da najmanje većina polaznih materijala korišćenih u proizvodnji ovih veziva potiče od fosilnih goriva. Primetan je trend među potrošačima da traže proizvode koji su potpuno ili barem delimično proizvedeni od obnovljivih materijala, pa stoga postoji potreba za obezbeđivanjem veziva za mineralnu vunu koja su barem delimično proizvedena od obnovljivih materijala.
Dalji uticaj u vezi sa prethodno poznatim sastavima veziva za mineralna vlakna na vodenoj bazi jeste da ona sadrže komponente koje su korozivne i/ili štetne. Ovo zahteva primenu zaštitnih mera na mašinama koje se koriste u proizvodnji proizvoda od mineralne vune kako bi se sprečila korozija, a takođe zahteva i primenu zaštitnih mera za lica koja rukuju ovim mašinama. To dovodi do povećanja troškova i zdravstvenih problema, pa stoga postoji potreba za obezbeđivanjem sastava veziva za mineralna vlakna sa smanjenim sadržajem korozivnih i/ili štetnih materijala.
Još jedan uticaj u vezi sa prethodno poznatim sastavima veziva za mineralna vlakna na vodenoj bazi je da se ova veziva konvencionalno dovode u vezu sa ogromnom opremom za sušenje veziva. Oprema za sušenje je konvencionalno peć koja radi na temperaturama daleko višim od 100 °C, na primer oko 200 °C. Peć u dužinu ima nekoliko metara kako bi u nju mogla da stane mreža koja se neprekidno doprema u peć, te kako bi se obezbedilo da je mreža potpuno osušena kada izlazi iz peći. Takva peć i oprema se često povezuju sa velikom potrošnjom električne energije.
Referentni dokument autora C. Peña, K. de la Caba, A. Eceiza, R. Ruseckaite, I. Mondragon u Biores. Tehnol.2010, 101, 6836-6842 bavi se zamenom plastičnih folija koje nisu biorazgradive sa obnovljivim sirovinama koje potiču od biljaka i otpada iz mesne industrije. U ovoj vezi, ova referenca opisuje korišćenje hidrolizabilnog tanina iz kestena za modifikovanje želatina kako bi se dobile folije. Referenca ne opisuje veziva, a naročito ne veziva za mineralnu vunu.
Veziva za mineralnu vunu zasnovana na obnovljivim materijalima su već ranije predložena. Iako mnoga od ovih veziva pokazuju odlične opšte karakteristike, ipak u pogledu čvrstoće i apsorpcije vode postoje neke mane kod proizvoda od mineralne vune koji su proizvedeni uz korišćenje ovih veziva u poređenju sa proizvodima od mineralne vune koji su pripremljeni uz korišćenje fenol-formaldehid smola.
Sažetak pronalaska
Shodno tome, cilj ovog pronalaska je da se obezbedi sastav veziva, kako je opisano u zahtevima 1–12, koji je naročito prikladan za vezivanje mineralnih vlakana, koji koristi obnovljive materijale kao polazne materijale, smanjuje ili eliminiše korozivne i/ili štetne materijale, a istovremeno omogućava pripremu proizvoda od mineralne vune sa odličnom čvrstoćom i niskom apsorpcijom vode.
Dalje, cilj ovog pronalaska je da se obezbedi sastav veziva, kako je opisano u zahtevima 1– 12, koji ne zahteva visoku temperaturu za sušenje i stoga eliminiše potrebu za korišćenjem visoke temperature u proizvodnji proizvoda koji je vezan sastavom veziva.
Sledeći cilj ovog pronalaska je da se obezbedi proizvod od mineralne vune vezan takvim sastavom veziva.
Sledeći cilj ovog pronalaska je da se obezbedi metod, kako je opisano u zahtevima 16 i 17, proizvodnje takvog proizvoda od mineralne vune.
Sledeći cilj ovog pronalaska je da se obezbedi korišćenje takvog sastava veziva za pripremu proizvoda od mineralne vune.
U skladu sa prvim aspektom ovog pronalaska, obezbeđen je sastav veziva za mineralna vlakna, koji poželjno ne sadrži formaldehid, kako je opisano u zahtevima 1–12.
U skladu sa drugim aspektom ovog pronalaska, obezbeđen je proizvod od mineralne vune koji se sastoji od mineralnih vlakana vezanih vezivom dobijenim sušenjem takvog sastava veziva.
U skladu sa trećim aspektom ovog pronalaska, obezbeđen je metod, kako je opisano u zahtevima 16 i 17, proizvodnje proizvoda od mineralne vune koji obuhvata korake za vezivanje mineralnih vlakana takvim sastavom veziva.
U skladu sa četvrtim aspektom ovog pronalaska, obezbeđena je upotreba takvog sastava veziva za pripremu proizvoda od mineralne vune. Navedeni pronalazači su iznenađujuće otkrili da je moguće dobiti proizvod od mineralne vune koji ima izvrsna svojstva čvrstoće i malu apsorpciju vode, a koji sadrži mineralna vlakna vezana vezivom dobijenim sušenjem sastava veziva, pri čemu se sastav veziva može proizvesti od obnovljivih materijala i u velikoj meri ne sadrži ili sadrži samo u manjoj meri bilo koja korozivna i/ili štetna sredstva, a proizvodnja proizvoda od mineralne vune ne dovodi do zagađenja kao što su VOC (isparljiva organska jedinjenja) tokom pripreme.
Opis poželjne izvedbe
Sastav veziva prema ovom pronalasku opisan je u zahtevu 1.
Veziva iz ovog pronalaska ne sadrže formaldehid.
Za potrebe ovog zahteva, termin „ne sadrži formaldehid“ definiše se tako da karakteriše proizvod od mineralne vune u kojem je emisija manja od 5 µg/m<2>/h formaldehida iz proizvoda od mineralne vune, poželjno manja od 3 µg/m<2>/h. Poželjno, test se izvodi u skladu sa ISO 16000 za testiranje emisija aldehida.
Iznenađujuća prednost izvedbe proizvoda od mineralne vune prema ovom pronalasku leži u tome što pokazuju karakteristiku samoobnavljanja. Nakon izlaganja veoma teškim uslovima u kojima proizvodi od mineralne vune gube deo svoje čvrstoća, proizvodi od mineralne vune proizvedeni po ovom pronalasku mogu da povrate deo svoje prvobitne čvrstoće. Ovo je u suprotnosti sa konvencionalnim proizvodima od mineralne vune kod kojih je gubitak čvrstoće nakon izlaganja teškim uslovima okruženja nepovratan. Iako ne žele da se vežu za bilo koju određenu teoriju, pronalazači ovog pronalaska veruju da je ova iznenađujuća karakteristika proizvoda od mineralne vune proizvedenih prema ovom pronalasku posledica složene prirode veza koje se formiraju u mreži proteina međusobno vezanih fenolom i/ili hinonom koji sadrži jedinjenje koje takođe sadrži kvaternarne strukture i vodonične veze i omogućava uspostavljanje veza u mreži nakon vraćanja u normalne uslove okruženja. Kod proizvoda koji se koriste kao izolacija, a koji su, kada se na primer koriste kao izolacija krova izloženi veoma visokim temperaturama tokom leta, ovo predstavlja važnu prednost za dugoročnu stabilnost proizvoda.
Fenolska komponenta veziva
Sastav veziva prema ovom pronalasku uključuje fenol, prvenstveno tanin.
Fenolna jedinjenja ili fenoli su jedinjenja koja imaju jednu ili više hidroksilnih grupa vezanih direktno na aromatični prsten. Polifenoli (ili polihidroksifenoli) su jedinjenja koja imaju više od jedne fenolne hidroksilne grupe vezane na jedan ili više aromatičnih prstenova. Fenolna jedinjenja su karakteristična za biljke i kao grupa najčešće se nalaze kao estri ili glikozidi, a manje kao slobodna jedinjenja.
Termin fenoli obuhvata veoma veliku i raznoliku grupu hemijskih jedinjenja. Poželjno, jedinjenje koje sadrži fenol je jedinjenje prema šemi koja se zasniva na broju ugljenika u molekulu, kako su detaljno prikazali V. Vermeris, R. Nikolson, u dokumentu Biohemija fenolnih jedinjenja, Springer Netherlands, 2008.
Ovaj stav pruža kratak pregled poznatih jedinjenja fenola: jedinjenja sa C6strukturom kao što su prosti fenoli, kao što su rezorcinol, floroglucinol, kao što su jedinjenja sa C6-C1strukturom kao što su hidroksibenzoeve kiseline, kao što je p-hidroksibenzoeva kiselina, galna kiselina, protokatehuinska kiselina, salicilna kiselina, vanilinska kiselina, kao što su hidroksibenzoevi aldehidi, kao što je vanilin, kao što je jedinjenje sa C6-C2strukturom kao što su hidroksiacetofenoni, kao što je 2-hidroksiacetofenon, kao što su hidroksifenilocetna kiselina, kao što je 2-hidroksifenil sirćetna kiselina, kao što su jedinjenja sa C6-C3strukturom kao što su cinaminske kiseline, kao što je p-kumarna kiselina, kofeinska kiselina, ferulinska kiselina, 5-hidroksiferulinska kiselina, sinapinska kiselina, kao što su estri cinaminske kiseline, kao što su hlorogena kiselina, sinapoil malat, sinapoil holin, kao što je cinamil aldehid, kao što su cinaminski alkoholi, kao što su kumarini, kao što je umbeliferon, 4-metil umbeliferon, kao što su izokumarini, poput bergenina, kao što su hromoni, kao što je jedinjenje sa C15strukturom kao što su flavonoidi, poput flavanona, izoflavona, izoflavanona, neoflavanoida, poput halkona, poput buteina, kao što su dihidrohalkoni, poput florizina, poput aurona, poput flavanona, kao što je naringenin, kao što su flavanonoli, poput taksifolina, poput flavana, kao što su leukoantocijanidini, poput leukocijanidina, leukodelfinidin, kao što su flavan-3-oli, poput katehina, galokatehina, poput flavona, kao što su kempferol, kvercetin, miricetin, kao što su antocijanidini, kao što su pelargonidin, cijanidin, peonidin, delfinidin, petunidin, malvidin, kao što su deoksiantocijanidini, kao što su apigeninidin, luteolinidin, 7-metoksiapigeninidin, 5-metoksi-luteolinidin, kao što je antocijan, kao što je petain, kao što su jedinjenja sa C30strukturom kao što su biflavonili, kao što je ginkgetina, kao što su jedinjenja sa C6-C1-C6strukturom kao što su benzofenoni, poput ksantona, kao što je jedinjenje sa C6-C2-C6strukturom kao što su stilbeni, kao što su resveratrol, pinosilvin, kao što je jedinjenje sa C6/ C10/ C14strukturom kao što su benzohinoni, poput naftahinona, poput juglona, poput antrahinona, kao što je emodin, kao što je jedinjenje sa C18strukturom kao što su betacijanini, poput betanidina, poput polifenola i/ili polihidroksifenola, poput lignana, neolignana (dimera ili oligomera iz spajanja monolignola kao što su p-kumaril alkohol, koniferil alkohol i sinapil alkohol), kao pinorezinol, sesamin, plikatinska kiselina, kao što su lignini (sintetizovani prvenstveno iz prekursora monolignola p-kumaril alkohol, koniferil alkohol i sinapil alkohol), poput tanina, kao što su kondenzovani tanini (proantocijanidini), kao što je procijanidin B2, kao što su hidrolizabilni tanini, kao što su galotanini, kao što su elagitanini, kao što su složeni tanini, kao što su akutisimin A, poput taninske kiseline, poput flobabena.
Jedinjenja koja sadrže fenol mogu da se sastoje od prostih fenola, jedinjenja koja sadrže fenol sa složenijom strukturom od strukture C6, kao što su oligomeri prostih fenola, polifenoli i/ili polihidroksifenoli.
Hinoni su oksidirani derivati aromatičnih jedinjenja i često se prave od reaktivnih aromatičnih jedinjenja sa elektron-donirajućim supstituentima, kao što su fenoli. Hinoni od značaja za ovaj pronalazak uključuju benzohinone, naftohinone, antrahinone i 2-hidroksi-1,4-naftohinon.
Jedinjenja koja sadrže fenol i/ili hinon takođe mogu biti sintetički ili polusintetički molekuli ili konstrukti koji sadrže fenole, polifenole i/ili hinone. Primer takvog konstrukta je protein, peptid, peptoidi (kao što su linearni i/ili ciklični oligomeri i/ili polimeri N-supstituisanih glicina, N-supstituisanih β-alanina), arilopeptoidi (kao što su linearni i/ili ciklični oligomeri i/ili polimeri N-supstituisanih aminometil benzamida), polistireni modifikovani fenolom i/ili hinonom koji sadrže bočne lance. Drugi primer je dendrimer dekorisan fenolom i/ili hinonom sa bočnim lancima.
Tanini čine grupu jedinjenja raznolike strukture koja imaju zajedničku sposobnost da vezuju i talože proteine. Tanini se mogu pronaći u izobilju u brojnim biljnim vrstama, naročito u hrastu, kestenu, kiselom ruju i velikocvetnoj telimi. Tanini su prisutni u listovima, kori i plodovima. Tanini se mogu klasifikovati u tri grupe: kondenzovani tanini, hidrolizabilni tanini i složeni tanini. Kondenzovani tanini, ili proantocijanidini, jesu oligomerni ili polimerni flavonoidi koji se sastoje od flavan-3-ol (katehin) jedinica. Galotanini su hidrolizabilni tanini sa poliolnim jezgrom supstituisanim sa ostacima 10–12 galne kiseline. Najčešći poliol u galotaninima je D-glukoza, iako neki galotanini sadrže katehinske i triterpenoidne jedinice kao poliolno jezgro. Elagitanini su hidrolizabilni tanini koji, za razliku od galotanina, sadrže dodatnu C-C vezu između susednih galoil delova. Složeni tanini su definisani kao tanini koji se sastoje od katehinske jedinice koja je glikozidnom vezom povezana sa galotaninskom ili elagitaninskom jedinicom.
Često se ove komponente jedinjenja koja sadrže fenol i/ili hinon dobijaju iz biljnog tkiva, pa stoga predstavljaju obnovljivi materijal. U nekim izvedbama, jedinjenja su takođe netoksična i nekorozivna. Dodatna prednost je što ova jedinjenja imaju antimikrobno dejstvo i stoga prenose svoje antimikrobne karakteristike na proizvod od mineralne vune vezan takvim vezivom.
Jedinjenje koje sadrži fenol, a koje se koristi u sastavu veziva u pronalasku, jeste tanin, naročito izabran iz jedne ili više komponenti iz grupe koja obuhvata taninsku kiselinu, elagitanine i galotanine, tanin koji potiče iz jednog ili više hrasta, kestena, kiselog ruja i velikocvetnog telima.
Proteinska komponenta veziva
Poželjno je da je proteinska komponenta veziva u obliku jednog ili više proteina izabranih iz grupe koju čine proteini životinjskog porekla, uključujući kolagen, želatin, hidrolizovani želatin i proteine iz mleka (kazein, surutka), jaja; proteini biljnog porekla, uključujući proteine iz mahunarki, žitarica, integralnih žitarica, orašastih plodova, semenki i voća, poput proteina iz heljde, ovsa, raži, prosa, kukuruza, pirinča, pšenice, bulgura, sirka, amaranta, kinoe, soje (sojini proteini), sočiva, crvenog pasulja, pasulja, mungo pasulja, leblebija, kravljeg graška, lima pasulja, golubijeg graška, lupine, krilatog pasulja, badema, brazilskih oraha, indijskih oraha, pekana, oraha, semena pamuka, semena bundeve, semena konoplje, semena susama i semena suncokreta; polifenolni proteini poput proteina stopala dagnji.
Kolagen je veoma prisutan materijal u živim tkivima: On je glavna komponenta vezivnog tkiva i čini 25–35 % ukupnog sadržaja proteina kod sisara. Želatin se dobija hemijskom degradacijom kolagena. Želatin se takođe može proizvesti rekombinantnim tehnikama. Želatin je rastvorljiv u vodi i ima molekulsku masu od 10.000 do 500.000 g/mol, kao što je 30.000 do 300.000 g/mol u zavisnosti od stepena hidrolize. Želatin je prehrambeni proizvod koji se često koristi i opšte je prihvaćeno da je ovo jedinjenje potpuno netoksično, pa stoga ne postoje mere opreza koje treba primenjivati prilikom rukovanja želatinom.
Želatin je heterogena smeša jednolančanih ili višelančanih polipeptida, najčešće sa spiralnom strukturom. Naročito, trostruka spirala kolagena tipa I dobijena iz kože i kostiju, kao izvora želatina, sastoji se od dva α1(I) i jednog α2(I) lanca.
Rastvori želatina mogu da prođu kroz tranziciju namotaj-spirala.
Želatini tipa A dobijaju se kiselinskom obradom. Želatini tipa B dobijaju se baznom obradom.
U želatin mogu biti uvedene hemijske međuveze. U jednoj izvedbi, transglutaminaze se koriste za povezivanje lizina sa ostacima glutamina; u jednoj izvedbi, glutaraldehid se koristi za povezivanje lizina sa lizinom, u jednoj izvedbi, tanini se koriste za povezivanje ostataka lizina.
Želatin se takođe može dalje hidrolizovati u manje fragmente do 3000 g/mol.
Po hlađenju rastvora želatina, mogu se formirati kolagenske spirale.
Želatin može da formira spiralne strukture.
U jednoj izvedbi, sušeno vezivo sastoji se od proteina sa spiralnim strukturama.
U jednoj izvedbi, najmanje jedan protein je želatin male čvrstoće, kao što je želatin sa čvrstoćom gela između 30 i 125 bluma.
U jednoj izvedbi, najmanje jedan protein je želatin srednje čvrstoće, kao što je želatin sa čvrstoćom gela između 125 i 180 bluma.
U jednoj izvedbi, najmanje jedan protein je želatin velike čvrstoće, kao što je želatin sa čvrstoćom gela između 180 i 300 bluma.
U poželjnoj izvedbi, poželjno je da želatin potiče iz jednog ili više izvora iz grupe koja uključuje vrste sisara, ptica, kao što su krave, svinje, konji, perad i/ili iz krljušti, kože ribe.
U jednoj izvedbi, u skladu sa ovim pronalaskom u sastav veziva se može dodati urea.
Pronalazači su utvrdili da dodavanje čak i malih količina uree dovodi do denaturacije želatina, koja može da uspori želiranje, što može da bude poželjno u nekim verzijama izvedbe.
Dodavanje uree takođe može da dovede do omekšavanja proizvoda.
Pronalazači su utvrdili da grupe karboksilne kiseline u želatinima postižu jaku interakciju sa trivalentnim i tetravalentnim jonima, na primer sa solima aluminijuma. Ovo je naročito tačno za želatine tipa B koji sadrže više grupa karboksilne kiseline od želatina tipa A.
Navedeni pronalazači su utvrdili da u nekim verzijama izvedbe sušenje sastava veziva prema ovom pronalasku, uključujući želatina, ne treba da počne pri veoma visokim temperaturama.
Pronalazači su utvrdili da započinjanje sušenja na niskim temperaturama može da dovede do snažnijih proizvoda. Bez vezivanja za bilo koju određenu teoriju, pronalazači pretpostavljaju da započinjanje sušenja na visokim temperaturama može da dovede do nastanka neprobojnog spoljašnjeg omotača sastava veziva koji ometa izlazak vode iz unutrašnjosti omotača.
Iznenađujuće, veziva obuhvaćena ovim pronalaskom, uključujući želatine, su veoma otporna na toplotu. Navedeni pronalazači su utvrdili da u nekim verzijama izvedbe sušena veziva mogu da izdrže temperature do 300 °C bez degradacije.
Estar masnih kiselina glicerola
Sastav veziva prema ovom pronalasku uključuje komponentu u formi najmanje jednog estra masnih kiselina glicerola.
Masna kiselina je karboksilna kiselina sa alifatičnim lancem, koja može biti zasićena ili nezasićena.
Glicerol je poliolno jedinjenje koje prema IUPAC nomenklaturi nosi naziv propan-1,2,3-triol.
Masti i ulja koja se prirodno javljaju jesu estri glicerola sa masnim kiselinama (takođe poznati kao trigliceridi).
Za potrebe ovog pronalaska, termin estar masne kiseline glicerola odnosi se na mono, di i triestre glicerola sa masnim kiselinama.
Dok termin masna kiselina u kontekstu ovog pronalaska može da označava bilo koju karboksilnu kiselinu sa alifatičnim lancem, poželjno je da karboksilna kiselina sa alifatičnim lancem ima 4 do 28 atoma ugljenika, poželjno paran broj atoma ugljenika. Poželjno je da alifatični lanac masne kiseline bude nerazgranat.
U poželjnoj verziji izvedbe, najmanje jedan estar masne kiseline glicerola je u formi biljnog ulja i/ili životinjskog ulja. U kontekstu ovog pronalaska, termin „ulja“ uključuje najmanje jedan estar masne kiseline glicerola u formi ulja ili masti.
U poželjnoj verziji izvedbe, najmanje jedan estar masne kiseline glicerola je ulje biljnog porekla.
1
U poželjnoj verziji izvedbe, najmanje jedan estar masne kiseline glicerola je u obliku masti voćne pulpe, kao što su palmino ulje, maslinovo ulje, ulje avokada; masti iz zrna-semena, poput ulja laurinske kiseline, kao što su kokosovo ulje, ulje palminog jezgra, ulje babasu palme i druga ulja palminog semena, drugi izvori ulja laurinske kiseline; ulja palmitinske stearinske kiseline kao što su kakao puter, ši puter, borneo loj i srodne masti (biljni puteri); ulja palmitinske kiseline kao što su ulje semena pamuka, kapok i srodna ulja, ulje semena bundeve, ulje kukuruza, ulja žitarica; ulja od oleinsko-linolne kiseline kao što su suncokretovo ulje, susamovo ulje, laneno ulje, perilino ulje, ulje konoplje, kamelijino ulje, ulje semena šafranike i nigera, ulje semenki grožđa, ulje semena maka, mahunarke kao što su sojino ulje, ulje kikirikija, ulje lupine; kruciferna ulja poput ulja repice, ulja semena slačice; konjugovana kisela ulja kao što su tungovo ulje i srodna ulja, ulje oiticike i srodna ulja; supstituisana ulja masnih kiselina kao što su ricinusovo ulje, ulje ginokardije, ulja hidnokarpusa i gorli, ulje vernonije; životinjske masti kao što su masti kopnenih životinja poput svinjske masti, goveđeg loja, ovčjeg loja, konjske masti, guščije masti, pileće masti; ulja morskih životinja kao što su kitovo ulje i riblje ulje.
U poželjnoj verziji izvedbe, najmanje jedan estar masne kiseline glicerola je u formi biljnog ulja, posebno izabran iz jedne ili više komponenti iz grupe koju čine laneno ulje, maslinovo ulje, tungovo ulje, kokosovo ulje, ulje konoplje, ulje repice i suncokretovo ulje.
U poželjnoj verziji izvedbe, najmanje jedan estar masne kiseline glicerola izabran je iz jedne ili više komponenti iz grupe koju čine biljna ulja sa jodnim brojem u približnom opsegu od 136 do 178, kao što je laneno ulje koje ima jodni broj u približnom opsegu od 136 do 178, biljno ulje koje ima jodni broj u približnom opsegu od 80 do 88, kao što je maslinovo ulje koje ima jodni broj u približnom opsegu od 80 do 88, biljno ulje koje ima jodni broj u približnom opsegu od 163 do 173, kao što je tungovo ulje koje ima jodni broj u približnom opsegu od 163 do 173, biljno ulje koje ima jodno područje u približnom opsegu od 7 do 10, kao što je kokosovo ulje koje ima jodni broj u približnom opsegu od 7 do 10, biljno ulje koje ima jodni broj u približnom opsegu od 140 do 170, kao što je ulje konoplje koje ima jodni broj u približnom opsegu od 140 do 170, biljno ulje koje ima jodni broj u približnom opsegu od 94 do 120, kao što je ulje uljane repice koje ima jodni broj u približnom opsegu od 94 do 120, biljno ulje koje ima jodni broj u približnom opsegu od 118 do 144, kao što je suncokretovo ulje koje ima jodni broj u približnom opsegu od 118 do 144.
U jednoj verziji izvedbe, najmanje jedan estar masne kiseline glicerola nije prirodnog porekla.
U jednoj verziji izvedbe, najmanje jedan estar masne kiseline glicerola je modifikovano biljno ili životinjsko ulje.
U jednoj verziji izvedbe, najmanje jedan estar masne kiseline glicerola sadrži najmanje jednu transmasnu kiselinu.
U alternativnoj poželjnoj verziji izvedbe, najmanje jedan estar masne kiseline glicerola je u formi životinjskog ulja, kao što je riblje ulje.
U jednoj verziji izvedbe, vezivo nastaje sušenjem sastava veziva koji sadrži želatin, a pri čemu sastav veziva dalje sadrži tanin izabran iz jedne ili više komponenti iz grupe koju čine taninska kiselina, kondenzovani tanini (proantocijanidini), hidrolizabilni tanini, galotanini, elagitanini, složeni tanini i/ili tanini poreklom iz jednog ili više hrasta, kestena, kiselog ruja i velikocvetnog telima, po mogućnosti taninske kiseline, a sastav veziva dalje sadrži najmanje jedan estar masnih kiselina glicerola, kao što je najmanje jedan estar masnih kiselina glicerola izabran iz jedne ili više komponenti iz grupe koju čine laneno ulje, maslinovo ulje, tungovo ulje, kokosovo ulje, ulje konoplje, ulje repice i suncokretovo ulje.
Navedeni pronalazači su utvrdili da parametar za estar masne kiseline glicerola koji se koristi kao vezivo prema ovom pronalasku, a koji se odnosi na količinu nezasićenosti masnih kiselina, može da se koristi za razlikovanje poželjnih verzija izvedbe. Količina nezasićenosti masnih kiselina se obično meri jodnim brojem (poznat i kao jodna vrednost ili vrednost apsorpcije joda ili jodni indeks). Što je jodni broj veći, to je prisutan veći broj C veza u masnoj kiselini. Za utvrđivanje jodnog broja kao mere nezasićenosti masnih kiselina, upućujemo na dokument Tomas, Alfred (2012) „Masti i masna ulja“ objavljen u Ulmanovoj enciklopediji industrijske hemije, Weinheim, Wiley-VCH.
U poželjnoj verziji izvedbe, najmanje jedan estar masne kiseline glicerola sadrži biljno ulje i/ili životinjsko ulje sa jodnim brojem ≥75, kao što je 75 do 180, kao što je ≥130, kao što je 130 do 180.
U alternativnoj poželjnoj verziji izvedbe, najmanje jedan estar masne kiseline glicerola sadrži biljno ulje i/ili životinjsko ulje sa jodnim brojem ≤100, kao što je ≤25.
U jednoj verziji izvedbe, najmanje jedan estar masne kiseline glicerola je ulje za sušenje. Definiciju ulja za sušenje pogledati u Poth, Ulrih (2012) „Ulja za sušenje i srodni proizvodi“ u Ulmanovoj enciklopediji industrijske hemije, Weinheim, Wiley-VCH.
Shodno tome, navedeni pronalazači su utvrdili da se naročito dobri rezultati postižu kada je jodni broj u relativno visokom rasponu ili alternativno u relativno niskom rasponu. Iako ne žele da se vežu za bilo koju određenu teoriju, pronalazači ovog pronalaska pretpostavljaju da su povoljne karakteristike koje donose estri masnih kiselina sa jedne strane sa visokim jodnim brojem i sa druge strane sa niskim jodnim brojem zasnovani na različitim mehanizmima. Navedeni pronalazači pretpostavljaju da povoljne karakteristike estra masnih kiselina glicerola sa visokim jodnim brojem možda potiču od učešća dvostrukih C=C veza koje se u većem broju nalaze u ovim masnim kiselinama u reakciji međusobnog povezivanja, dok estri masnih kiselina glicerola sa niskim jodnim brojem i odsustvom većeg broja dvostrukih C=C veza možda omogućavaju stabilizaciju sušenog veziva kroz Van der Valsove interakcije.
Pronalazači ovog pronalaska pretpostavljaju da polarni kraj estra masnih kiselina glicerola ostvaruje interakciju sa polarnim područjem najmanje jednog proteina, dok nepolarni kraj ostvaruje interakciju sa nepolarnim područjem najmanje jednog proteina.
Reakcija komponenti veziva
Iako ne žele da se vežu za bilo koju određenu teoriju, pronalazači ovog pronalaska veruju da se reakcija između jedinjenja koja sadrže fenol i/ili hinon i proteina barem delimično oslanja na oksidaciju fenola u hinone nakon čega sledi nukleofilni napad aminske i/ili tiolne grupe iz proteina, što dovodi do međusobnog vezivanja proteina jedinjenjima koja sadrže fenol i/ili hinon.
Sadržaj tanina u sastavu veziva prema ovom pronalasku je od 1 do 70 mas%, kao što je 2 do 60 mas%, kao što je 3 do 50 mas%, kao što je 4 do 40 mas%, kao što je 5 do 35 mas%, na bazi osnove suvog proteina.
U alternativnoj poželjnoj verziji izvedbe, odnos mase (lizina cisteina) u proteinu prema masi fenola u taninu je 1:5,78 – 1:0,08, kao što je 1:2,89 – 1:0,09, kao što je 1:1,93 – 1:0,12, kao što je 1:1,45 – 1:0,15, kao što je 1:1,16 – 1:0,17.
Termin odnos mase (lizina cisteina) u proteinu prema masi fenola u taninu treba da se tumači kao odnos kombinovane mase ostataka lizina cisteina u komponenti proteina prema masi fenola u taninu.
Sadržaj estra masnih kiselina glicerola je 0,5 do 40, kao što je 1 do 30, kao što je 1,5 do 20, kao što je 3 do 10, kao što je 4 do 7,5 mas%, na bazi osnove suvog proteina.
1
Pronalazači ovog pronalaska utvrdili su da je sušenje veziva dosta ubrzano u alkalnim uslovima. Stoga, u jednoj verziji izvedbe, sastav veziva za mineralna vlakna sadrži regulator pH vrednosti, poželjno u formi baze, kao što je organska baza, kao što su amini ili njihove soli, neorganske baze, kao što je hidroksid metala, kao što je KOH ili NaOH, amonijak ili njegove soli.
U naročito poželjnoj verziji izvedbe, regulator pH vrednosti je hidroksid alkalnog metala, naročito NaOH.
U poželjnoj verziji izvedbe, sastav veziva prema ovom pronalasku ima pH vrednost od 7 do 10, kao što je 7,5 do 9,5, kao što je 8 do 9.
U jednoj verziji izvedbe, protein uključuje polifenolne proteine.
Ovi proteini sadrže visok nivo posttranslaciono modifikovanih oksidisanih oblika tirozina, L-3,4-dihidroksifenilalanin (levodopa, L-DOPA). Takođe videti J. J. Wilker Nature Chem. Biol.2011, 7, 579-580 za referencu o ovim proteinima.
Aditivi
U jednoj verziji izvedbe, najmanje jedno sredstvo protiv obrastanja je antimikrobno sredstvo.
Antimikrobna sredstva mogu biti benzoeva kiselina, propionska kiselina, natrijum-benzoat, sorbinska kiselina i kalijum-sorbat za inhibiciju obrastanja ćelijama bakterija i gljivica. Međutim, mogu se koristiti i prirodni biokonzervansi. Smatra se da hitozan poseduje antigljivično i antibakterijsko dejstvo. Najčešće korišćeni biokonzervansi sa antimikrobnim dejstvom jesu lizozim i nizin. Drugi česti biokonzervansi koji se mogu koristiti su bakteriocini, kao što su lakticin i pediocin, i antimikrobni enzimi, kao što su hitinaza i glukoza oksidaza. Takođe, upotreba enzima laktoperoksidaze (LPS) predstavlja antigljivično i antivirusno dejstvo. Takođe se mogu koristiti prirodna antimikrobna sredstva, kao što su tanini, esencijalna ulja ruzmarina i belog luka, ulja origana, limunske trave ili cimeta u različitim koncentracijama.
U poželjnoj verziji izvedbe, sastav veziva prema ovom pronalasku sadrži aditive.
Drugi aditivi mogu da budu komponente, kao što su jedan ili više reaktivnih ili nereaktivnih silikona, i mogu se dodati u vezivo. Poželjno je da se jedan ili više reaktivnih ili nereaktivnih silikona izabere iz grupe koju čine silikoni koji se sastoje od glavnog lanca koji se sastoji od ostataka organosiloksana, posebno ostataka difenilsiloksana, ostataka alkilsiloksana, poželjno ostataka dimetilsiloksana, koji nose najmanje jednu hidroksilnu, acilnu, karboksilnu ili anhidridnu, aminsku, epoksi ili vinil funkcionalnu grupu sposobnu da reaguje sa najmanje jednim od sastojaka sastava veziva i poželjno prisutnih u količini od 0,1 do 15 mas%, poželjno od 0,1 do 10 mas%, još poželjnije od 0,3 do 8 mas%, na osnovu ukupne mase veziva.
U jednoj verziji izvedbe, u vezivo se može dodati ulje emulzifikovanog ugljovodonika.
Kako je opisano iznad, mnoga jedinjenja koja sadrže fenol i/ili hinon, naročito polifenoli, imaju antimikrobno dejstvo i stoga prenose svoje antimikrobne karakteristike na vezivo. Ipak, u jednoj verziji izvedbe, u sastav veziva može se dodati sredstvo protiv obrastanja.
U jednoj verziji izvedbe, u vezivo se može dodati sredstvo protiv bubrenja, kao što su taninska kiselina i/ili tanini.
U jednoj verziji izvedbe, sastav veziva prema ovom pronalasku sadrži aditive u formi povezivača amina i/ili povezivača tiola/tiolata. Ovi aditivi u formi povezivača amina i/ili povezivača tiola/tiolata su posebno korisni kada se reakcija umrežavanja veziva vrši preko hinon-amin i/ili hinon-tiol puta.
U jednoj verziji izvedbe, sastavi veziva prema ovom pronalasku uključuju aditiv koji sadrži metalne jone, kao što su joni gvožđa.
Polifenolni proteini, kao što je adhezivni protein kod dagnji o kojem je bilo reči iznad, oslanjaju se na 3,4-dihidroksifenil delova radi unapređenja površinske adhezije. Ovo se postiže u kombinaciji sa sekrecijom izabranih vrsta katjona, kao što su joni gvožđa. U jednoj verziji izvedbe, moglo bi se reći da vezivo oponaša polifenolni protein i stoga bi dodavanje različitih katjona moglo da unapredi karakteristike veziva. Takvi korisni joni takođe mogu da budu ispušteni iz površine mineralnih vlakana kada dođu u kontakt sa vezivom na vodenoj osnovi.
U jednoj verziji izvedbe, proizvod od mineralne vune sadrži kamenu vunu. Bez vezivanja za teoriju, veruje se da ispiranje određenih jona iz staklenih vlakana može da poveća čvrstoću vezivanja. Mehanizam može da bude analogan mehanizmu pomoću kojeg adhezivni protein dagnje dobija površinsku adheziju. Ovo se postiže u kombinaciji sa sekrecijom izabranih vrsta katjona, kao što su joni gvožđa.
U jednoj verziji izvedbe, sastavi veziva prema ovom pronalasku sadrže dodatne aditive u formi aditiva koji su izabrani iz grupe koju čine reagensi PEG-tipa, silani i hidroksilapatiti.
1
Oksidacioni agensi kao aditivi mogu da služe za povećanje stope oksidacije fenola. Jedan primer je enzim tirosinaza koji oksidiše fenole u hidroksifenole/hinone i time ubrzava reakciju formiranja veziva.
U drugoj verziji izvedbe, oksidacioni agens je kiseonik, koji se doprema do veziva.
U jednoj verziji izvedbe, sušenje se vrši u okruženju obogaćenom kiseonikom.
Proizvod od mineralne vune koji se sastoji od vlakana mineralne vune vezanih vezivom
Ovaj pronalazak je takođe usmeren na proizvod od mineralne vune vezan vezivom koje je dobijeno sušenjem opisanog sastava veziva.
U poželjnoj verziji izvedbe, gustina proizvoda od mineralne vune je u rasponu 10–1200 kg/m<3>, kao što je 30–800 kg/m<3>, kao što je 40–600 kg/m<3>, kao što je 50–250 kg/m<3>, kao što je 60– 200 kg/m<3>.
U poželjnoj verziji izvedbe, proizvod od mineralne vune prema ovom pronalasku je izolacioni proizvod, naročito sa gustinom od 10 do 200 kg/m<3>.
U alternativnoj verziji izvedbe, proizvod od mineralne vune prema ovom pronalasku je fasadni panel, naročito sa gustinom od oko 1200 kg/m<3>.
U poželjnoj verziji izvedbe, proizvod od mineralne vune prema ovom pronalasku je izolacioni proizvod.
U poželjnoj verziji izvedbe, gubitak žarenjem (LOI) kod proizvoda od mineralne vune prema ovom pronalasku je u rasponu od 0,1 do 25,0 %, kao što je 0,3 do 18,0 %, kao što je 0,5 do 12,0 %, kao što je 0,7 do 8,0 % po težini.
U jednoj verziji izvedbe, proizvod od mineralne vune je izolacioni proizvod od mineralne vune, kao što je proizvod od mineralne vune za toplotnu ili zvučnu izolaciju.
U jednoj verziji izvedbe, proizvod od mineralne vune je podloga za uzgoj u hortikulturi.
1
Metod proizvodnje proizvoda od mineralne vune
Ovaj pronalazak takođe obezbeđuje metod, kako je opisano u zahtevu 16, za proizvodnju proizvoda od mineralne vune vezivanjem mineralnih vlakana pomoću sastava veziva.
Posebna prednost proizvoda od mineralne vune prema ovom pronalasku je ta što ne zahteva visoke temperature za sušenje. Time se ne samo štedi energija, smanjuju emisije VOC i eliminiše potreba za mašinama otpornim na visoke temperature, već se takođe omogućava i velika fleksibilnost procesa proizvodnje proizvoda od mineralne vune uz upotrebu ovih veziva.
U jednoj verziji izvedbe, metod uključuje sledeće korake:
- pravljenje rastopa od sirovina,
- pravljenje vlakana od rastopa pomoću aparata za formiranje vlakana radi formiranja mineralnih vlakana,
- pružanja mineralnih vlakana u formi prikupljene mreže,
- mešanja veziva sa mineralnim vlaknima pre, tokom ili nakon pružanja prikupljene mreže u formi smeše mineralnih vlakana i veziva,
- sušenje smeše mineralnih vlakana i veziva.
U jednoj verziji izvedbe, vezivo se isporučuje u neposrednoj blizini aparata za formiranje vlakana, kao što je aparat sa rotirajućim čašicama ili kaskadnim rotorom, u svakom slučaju neposredno nakon formiranja vlakna. Vlakna sa nanetim vezivom se potom prenose na pokretnu traku kao mreža.
Na mrežu može da se primenjuje uzdužna ili podužna kompresija nakon formiranja vlakana i pre bitnog sušenja.
Aparat za formiranje vlakana
Postoje različite vrste centrifuga za razvlačenje mineralnih rastopa u vlakna.
Konvencionalni centrifugalni rotor je kaskadni rotor koji se sastoji od niza koji čini gornji (ili prvi) rotor i prateći (ili drugi) rotor i opcionalno ostali prateći rotori (kao što su treći i četvrti rotor). Svaki rotor se okreće oko bitno drugačije horizontalne ose sa smerom okretanja suprotnom smeru okretanja susednog ili svakog susednog rotora u nizu. Različite horizontalne ose su raspoređene tako da rastop, koji se sipa na prvi rotor u nizu bude bačen
1
na perifernu površinu pratećeg ili svakog pratećeg rotora, a vlakna se zbacuju sa pratećeg ili svakog pratećeg rotora, i opcionalno takođe sa prvog rotora.
U jednoj verziji izvedbe, kaskadni rotor ili drugi rotor raspoređen je za pretvaranje rastopa u vlakna i vlakna se povlače u vazduhu kao oblak vlakana.
Mnogi aparati za formiranje vlakana sastoje se od diska ili čašice koja se okreće oko bitno vertikalne ose. Uobičajeno je rasporediti nekoliko ovih rotora u liniju, tj. bitno u prvom smeru, na primer kako je opisano u GB-A-926,749, US-A-3,824,086 i WO-A-83/03092.
Obično je prisutan mlaz vazduha povezan sa jednim ili svakim rotorom za pravljenje vlakana, gde se vlakna povlače u tom vazduhu dok se formiraju sa površine rotora.
U jednoj verziji izvedbe, vezivo i/ili aditivi se dodaju u oblak vlakana primenom poznatih načina. Količina veziva i/ili aditiva može da bude ista za svaki rotor ili može da se razlikuje.
U jednoj verziji izvedbe, ulje ugljovodonika (mineralno ulje) može se dodati u oblak vlakana.
Kada se koristi ovde, termin „prikupljena mreža“ predviđen je da uključuje bilo koja mineralna vlakna koja su prikupljena zajedno na površini, tj. vlakna koja više nisu povučena u vazduhu, npr. vlaknasta mineralna vlakna, granulat, resice ili reciklirani otpad od mreže. Prikupljena mreža može da bude primarna mreža koja je formirana prikupljanjem vlakana na pokretnoj traci i obezbeđena kao početni materijal bez preklapanja ili drugačije konsolidacije.
Alternativno, prikupljena mreža može da bude sekundarna mreža koja je formirana preklapanjem ili drugačijim konsolidovanjem primarne mreže. Poželjno je da prikupljena mreža bude primarna mreža.
U jednoj verziji izvedbe, mešanje veziva sa mineralnim vlaknima se vrši nakon pružanja prikupljene mreže u sledećim koracima:
- primena procesa raspredanja prikupljene mreže mineralnih vlakana,
- vešanje mineralnih vlakana u primarnom protoku vazduha,
- mešanje sastava veziva sa mineralnim vlaknima pre, tokom ili nakon procesa raspredanja kako bi se formirala smeša mineralnih vlakana i veziva.
1
Metod proizvodnje proizvoda od mineralne vune koji uključuje procesni korak raspredanja opisan je u EP10190521, koji je obuhvaćen ovde referencom.
U jednoj verziji izvedbe, proces raspredanja obuhvata dopremanje prikupljene mreže mineralnih vlakana iz kanala sa slabijim relativnim protokom vazduha u kanal sa jačim relativnim protokom vazduha. U ovoj verziji izvedbe, veruje se da do raspredanja dolazi jer se vlakna koja ulaze u kanal sa jačim relativnim protokom vazduha prvo uvlače dalje od pratećih vlakana u mreži. Ovaj tip raspredanja je posebno efikasan za proizvodnju otvorenih resica vlakana, umesto za kompaktne komade kod kojih može da dođe do neravnomerne distribucije materijala u proizvodu.
Prema posebno poželjnoj verziji izvedbe, proces raspredanja uključuje dopremanje prikupljene mreže do najmanje jednog rolera koji se okreće oko svoje uzdužne ose i ima šiljke koji vire iz površine obima. U ovoj verziji izvedbe, obično rotirajući roler takođe, barem delimično, doprinosi jačem relativnom protoku vazduha. Često je rotacija rolera jedini izvor jačeg relativnog protoka vazduha.
U poželjnim verzijama izvedbe, mineralna vlakna i opcionalno vezivo dopremaju se do rolera odozgo. Takođe je poželjno da se raspredena mineralna vlakna i opcionalno vezivo odbace sa rolera bočno sa donjeg dela njegovog obima. U najpoželjnijoj verziji izvedbe, mineralna vlakna se nose oko 180 stepeni na roleru pre nego što se odbace.
Vezivo se može pomešati sa mineralnim vlaknima pre, tokom ili nakon procesa raspredanja. U nekim verzijama izvedbe, poželjno je pomešati vezivo sa vlaknima pre procesa raspredanja. Naročito, vlakna mogu da budu u formi neosušene prikupljene mreže koja sadrži vezivo.
Takođe je izvodljivo da vezivo bude prethodno umešano sa prikupljenom mrežom mineralnih vlakana pre procesa raspredanja. Dalje mešanje može da se vrši tokom i nakon procesa raspredanja. Alternativno, može se zasebno dopremiti do primarnog protoka vazduha i pomešati u primarni protok vazduha.
Smeša mineralnih vlakana i veziva prikuplja se iz primarnog protoka vazduha na bilo koji prikladan način. U jednoj verziji izvedbe, primarni protok vazduha je usmeren u vrh komore ciklona, koja je otvorena u donjem delu i smeša se prikuplja iz donjeg dela komore ciklona.
Smeša mineralnih vlakana i veziva se poželjno izbacuje iz procesa raspredanja u komoru za formiranje.
1
Nakon što prođe proces raspredanja, smeša mineralnih vlakana i veziva se prikuplja, presuje i suši. Poželjno, smeša se prikuplja na rupičastoj pokretnoj traci sa usisnicima postavljenim ispod nje.
U poželjnoj metodi prema ovom pronalasku, prikupljena smeša veziva i mineralnih vlakana presuje se i suši.
U poželjnoj metodi prema ovom pronalasku, smeša veziva i mineralnih vlakana se nakon prikupljanja skalpira pre presovanja i sušenja.
Metoda se može primeniti kao serijski proces, međutim, prema verziji izvedbe, metod se primenjuje na liniji za proizvodnju mineralne vune koja doprema primarnu ili sekundarnu mrežu mineralne vune do procesa razdvajanja vlakana, koja pruža naročito ekonomičan i raznovrstan metod za obezbeđivanje kompozita sa povoljnim mehaničkim svojstvima i svojstvima toplotne izolacije sa različitim gustinama.
Istovremeno, usled sušenja na sobnoj temperaturi, verovatnoća postojanja neosušenih delova veziva se u velikoj meri smanjuje.
Sušenje
Mreža se suši hemijskom i/ili fizičkom reakcijom komponenti veziva.
U jednoj verziji izvedbe, sušenje je izvršeno u uređaju za sušenje.
Sušenje se vrši na temperaturama od 5 do 95 °C, kao što je 10 do 60 °C, kao što je 20 do 40 °C.
Proces sušenja može da počne neposredno nakon nanošenja veziva na vlakna. Sušenje je definisano kao proces kojim sastav veziva prolazi kroz hemijsku reakciju kojom se obično povećava molekuralna težina jedinjenja u sastavu veziva i time povećava viskozitet sastava veziva, najčešće dok sastav veziva ne postigne čvrsto agregatno stanje.
U jednoj verziji izvedbe, proces sušenja uključuje međusobno povezivanje (umrežavanje) i/ili dodavanje vode kao kristalne vode.
2
U jednoj verziji izvedbe, osušeno vezivo sadrži kristalnu vodu čiji sadržaj može da se smanji i poveća u zavisnosti od preovlađujućih uslova u pogledu temperature, pritiska i vlažnosti.
U jednoj verziji izvedbe, sušenje se vrši u konvencionalnoj peći za sušenje proizvoda od mineralne vune koja radi na temperaturama od 5 do 95 °C, kao što je 10 do 60 °C, kao što je 20 do 40 °C.
U jednoj verziji izvedbe, proces sušenja uključuje proces sasušivanja, naročito uduvavanjem vazduha ili gasa preko ili kroz proizvod od mineralne vune ili povećavanjem temperature.
U poželjnoj verziji izvedbe, sušenje veziva u kontaktu sa mineralnim vlaknima vrši se u termo presi.
Sušenje veziva u kontaktu sa mineralnim vlaknima u termo presi ima naročitu prednost u tome što omogućava proizvodnju proizvoda velike gustine.
U jednoj verziji izvedbe, proces sušenja uključuje sušenje pod pritiskom. Pritisak se može primeniti uduvavanjem vazduha ili gasa u smešu mineralnih vlakana i veziva. Proces uduvavanja može da bude praćen zagrevanjem ili hlađenjem ili može da se odvija na sobnoj temperaturi.
U jednoj verziji izvedbe, proces sušenja je sproveden u vlažnom okruženju.
Vlažno okruženje može da ima relativnu vlažnost RH od 60 do 99 %, kao što je 70–95 %, kao što je 80–92 %. Sušenje u vlažnom okruženju može da bude praćeno sušenjem ili sasušivanjem kako bi se dobilo stanje preovlađujuće vlažnosti.
Proizvod od mineralne vune može da bude u bilo kojoj konvencionalnoj konfiguraciji, na primer prostirke ili ploče, i može biti isečen i/ili oblikovan (npr. u delove cevi) pre, tokom ili nakon sušenja veziva.
Prednosti sastava veziva
Proizvod od mineralne vune prema ovom pronalasku ima iznenađujuću prednost u tome što može da se proizvodi od veoma jednostavnog veziva koje zahteva ne više od tri komponente, prvenstveno najmanje jedan protein najmanje jednog jedinjenja koje sadrži fenol i/ili hinon, i najmanje jedan estar masne kiseline glicerola. Proizvod od mineralne vune prema ovom pronalasku se stoga proizvodi od prirodnih i netoksičnih komponenti, pa je dakle bezbedan za upotrebu. Istovremeno, proizvod od mineralne vune prema ovom pronalasku proizvodi se od veziva zasnovanog na obnovljivim resursima, i poseduje izvanredne karakteristike u pogledu čvrstoće (kod odležalog i neodležalog) i manje apsorpcije vode.
Dodatna prednost je mogućnost sušenja na sobnoj temperaturi ili na približno sobnoj temperaturi. Ovo ne samo da dovodi do ušteda na potrošnji energije i do manje složenosti potrebnih mašina, već takođe smanjuje verovatnoću pojave neosušenih de lova veziva, koji mogu da se jave tokom toplotnog sušenja kod konvencionalnih veziva.
Dodatna prednost je u velikoj meri umanjen rizik od „punkinga“.
Punking se dovodi u vezu sa egzotermnim reakcijama tokom proizvodnje proizvoda od mineralne vune koje povećavaju temperature kroz debljinu izolacije, što dovodi do stapanja ili devitrifikacije mineralnih vlakana i potencijalnog nastanka opasnosti od požara. U najgorem slučaju, punking izaziva požar na naslaganim paletama koje se čuvaju u magacinu ili tokom transporta.
Dodatna prednost je odsustvo emisija tokom sušenja, naročito odsustvo emisija VOC.
Dodatna važna prednost je sposobnost samopopravke proizvoda od mineralne vune proizvedenih od veziva.
Dodatna prednost proizvoda od mineralne vune proizvedenih sa vezivom prema ovom pronalasku je u tome što se mogu oblikovati po želji nakon nanošenja veziva, ali pre sušenja. Ovim se otvara mogućnost proizvodnje proizvoda po meri, kao što su delovi cevi.
Primeri
U sledećim primerima, pripremljeno je nekoliko veziva koja su obuhvaćena definicijom ovog pronalaska i ova veziva su upoređena prema prethodnom stanju tehnike.
Metod ispitivanja sastava veziva prema prethodnom stanju tehnike
Sledeće karakteristike utvrđene su za veziva prema prethodnom stanju tehn ike.
Reagensi
Silan (Momentive VS-142) obezbedila je kompanija Momentive i računat je kao 100 % za potrebe jednostavnosti. Sve druge komponente obezbeđene su sa visokim stepenom čistoće po Sigma-Aldrich i za potrebe jednostavnosti pretpostavljeno je da su bezvodne, osim gde je navedeno drugačije.
Sadržaj čvrste faze komponente veziva – definicija
Sadržaj svake od komponenti u datom rastvoru veziva pre sušenja zasniva se na bezvodnoj masi komponente. Može se koristiti sledeća formula:
Čvrste faze veziva – definicija i procedura
Sadržaj veziva nakon sušenja naziva se „čvrstom fazom veziva“.
Uzorci kamene vune u obliku diska (prečnik: 5 cm; visina 1 cm) isečeni su iz kamene vune i zagrejani na 580 °C tokom najmanje 30 minuta kako bi se uklonile sve organske materije. Čvrsta faza smeše veziva (u nastavku pogledati primere mešanja) izmerena je raspoređivanjem uzorka smeše veziva (oko 2 g) na toplotno tretirani disk kamene vune u posudi od aluminijumske folije. Težina posude od aluminijumske folije koja sadrži disk kamene vune izmerena je pre i neposredno nakon dodavanja smeše veziva. Proizvedena su dva takva diska od kamene vune sa smešom veziva u posudama od aluminijumske folije i zagrejana su na 200 °C tokom 1 sata. Nakon hlađenja i čuvanja na sobnoj temperaturi tokom 10 minuta, uzorci su izmereni i izračunata je čvrsta faza veziva kao prosečna vrednost dva rezultata. Vezivo sa željenom čvrstom fazom veziva može se potom proizvesti razblaživanjem sa željenom količinom vode i 10 % vodenim rastvorom silana (Momentive VS-142).
Gubitak reakcijom – definicija
Gubitak reakcijom definiše se kao razlika između sadržaja čvrste faze komponente veziva i čvrste faze veziva.
Studija mehaničke čvrstoće (ispitivanje poluga) – procedura
Mehanička čvrstoća veziva ispituje se sprovođenjem ispitivanja poluga. Za svako vezivo, proizvedeno je 16 poluga od smeše veziva i ušpricaja kamene vune iz rotacione proizvodnje
2
kamene vune. Ušpricaji su čestice koje imaju isti sastav rastopa kao vlakna kamene vune, a ušpricaji se obično smatraju otpadnim proizvodom procesa centrifugiranja. Ušpricaji korišćeni za sastav poluga imali su dimenzije 0,25–0,50 mm.
Petnaestoprocentni rastvor veziva čvrste faze veziva koji sadrži 0,5 % silana (Momentive VS-142) čvrste faze veziva dobijen je kako je opisano iznad u odeljku „čvrsta faza veziva“. Uzorak ovog rastvora veziva (16,0 g) dobro je pomešan sa ušpricajima (80,0 g). Dobijena smeša je potom usuta u četiri otvora na silikonskom kalupu otpornom na toplotu za proizvodnju malih poluga (4×5 otvora po kalupu; gornje dimenzije kalupa: dužina = 5,6 cm, širina = 2,5 cm; donje dimenzije kalupa: dužina= 5,3 cm, širina = 2,2 cm; visina otvora = 1,1 cm). Smeše postavljene u kalupe su potom tvrdo pritisnute ravnom metalnom polugom odgovarajuće veličine kako bi se dobile ravne površine. Na ovaj način je proizvedeno 16 poluga od svakog veziva. Dobijene poluge su potom sušene na 200 °C tokom 1 h. Nakon hlađenja na sobnoj temperaturi, poluge su pažljivo izvađene iz posuda. Pet poluga je odležalo u vodenoj kupki na 80 °C tokom 3 h.
Nakon sušenja tokom 1-2 dana, odležale poluge, kao i pet neodležalih poluga, razbijeno je ispitivanjem savijanjem u 3 tačke (brzina ispitivanja: 10,0 mm/min; nivo pucanja: 50 %; nominalna čvrstoća: 30 N/mm<2>; rastojanje podrške: 40 mm; maks. odstupanje 20 mm; nominalni e-modul 10000 N/mm<2>) na mašini „Bent Tram“ radi utvrđivanja njihove mehaničke čvrstoće. Poluge su postavljene „gornjom stranom” nagore (tj. gornja strana sa dužinom = 5,6 cm, širinom = 2,5 cm) u mašinu.
Gubitak žarenjem (LOI) kod poluga
Gubitak žarenjem (LOI) kod poluga izmeren je u manjim posudama od aluminijumske folije tretmanom na 580 °C. Za svako merenje, posuda od aluminijumske folije je prvo zagrevana na 580 °C tokom 15 minuta kako bi se uklonile sve organske materije. Posuda od aluminijumske folije ostavljena je da se ohladi na sobnoj temperaturi, nakon čega je izmerena. Četiri poluge (obično nakon razbijanja ispitivanjem savijanjem u 3 tačke) postavljene su u posudu od aluminijumske folije i zajedno izmerene. Posuda od aluminijumske folije sa polugama toplotno je tretirana na 580 °C tokom 30 minuta, ostavljena da se ohladi na sobnoj temperaturi i na kraju je ponovo izmerena. LOI je potom izračunat primenom sledeće formule:
Merenje apsorpcije vode
Apsorpcija vode kod veziva izmerena je merenjem težine tri poluge i potom potapanjem poluga u vodu (oko 250 ml) u laboratorijskoj čaši (565 ml, Ø dna = 9,5 cm; Ø vrha = 10,5 cm; visina = 7,5 cm) na 3 h ili 24 h. Poluge su postavljene jedna pored druge na dno laboratorijske čaše sa „gornjom stranom“ okrenutom nadole (tj. gornja strana sa dužinom = 5,6 cm, širinom = 2,5 cm). Nakon naznačenog vremena, poluge su podignute jedna po jedna i ostavljene jednu minutu da se ocede. Poluge su držane (nežno) sa dužom stranom skoro vertikalnom tako da kapljice kaplju sa ugla poluge. Poluge su potom izmerene i izračunata je apsorpcija vode primenom sledeće formule:
Referentni sastavi veziva prema prethodnom stanju tehnike
Primer veziva, referentno vezivo A (fenol-formaldehidna smola modifikovana ureom, PUF-rezol)
Fenol-formaldehidna smola pripremljena je reakcijom 37 % vodenog rastvora formaldehida (606 g) i fenola (189 g) u prisustvu 46 % vodenog rastvora kalijum hidroksida (25,5 g) na temperaturi reakcije od 84 °C kojoj je prethodila stopa zagrevanja od 1 °C u minuti. Reakcija je nastavljena na 84 °C dok tolerancija smole na kiselinu nije dostigla 4 i dok veći deo fenola nije konvertovan. Potom je dodata urea (241 g), nakon čega je smeša ohlađena.
Tolerancija na kiselinu (AT) izražava broj koliko puta se data zapremina veziva može razblažiti kiselinom bez zamućivanja smeše (talog veziva). Sumporna kiselina se koristi za utvrđivanje kriterijuma zaustavljanja u proizvodnji veziva, dok tolerancija na kiselinu ispod 4 ukazuje na kraj reakcije veziva. Kako bi se izmerio AT, titrant se proizvodi razblaživanjem 2,5 ml konc. sumporne kiseline (>99 %) sa 1 l vode sa razmenjenim jonima. Potom se 5 ml veziva koje se ispituje titrira na sobnoj temperaturi sa ovim titrantom, dok se vezivo održava u pokretu ručnim mućkanjem; ako je tako poželjno, koristiti magnetnu mešalicu i magnetni štap. Titracija se nastavlja dok se u vezivu ne pojavi blagi oblak, koji ne nestaje pri mućkanju veziva.
Tolerancija na kiselinu (AT) izračunava se tako što se korišćena količina kiseline za titraciju (ml) podeli količinom uzorka (ml):
AT = (korišćena količina za titraciju (ml) / (zapremina uzorka (ml))
2
Korišćenjem ureom modifikovane fenol-formaldehidne smole, vezivo se proizvodi dodavanjem 25 % vodenog rastvora amonijaka (90 ml) i amonijum sulfata (13,2 g), kao i vode (1,30 kg). Čvrsta faza veziva je potom izmerena kako je opisano iznad i smeša je razblažena željenom količinom vode i silana (Momentive VS-142) za studije mehaničke čvrstoće (15 % rastvor čvrste faze veziva, 0,5 % silana čvrstih faza veziva).
Metode ispitivanja sastava veziva prema ovom pronalasku i referentna veziva
Sledeće karakteristike utvrđene su za veziva iz ovog pronalaska i za referentno vezivo.
Reagensi
Želatini (jestivi želatin, tip A, svinjski, 120 i 180 bluma) pribavljeni su od kompanije Gelita AG. Tannorouge tanin iz kestena pribavljen je od kompanije Brouwland bvba. Kokosovo ulje, konopljino ulje, maslinovo ulje, ulje repice i suncokretovo ulje pribavljeni su od kompanije Urtekram International A/S. Ulje semena lana pribavljeno je od kompanije Borup Kemi I/S.
Tungovo ulje i sve druge komponente pribavljene su od kompanije Sigma-Aldrich. Ukoliko nije navedeno drugačije, pretpostavlja se da su ove komponente potpuno čiste i bezvodne.
Sadržaj čvrste faze komponente veziva – definicija
Sadržaj svake od komponenti u datom rastvoru veziva pre sušenja zasniva se na bezvodnoj masi komponente. Može se koristiti sledeća formula:
Studija mehaničke čvrstoće (ispitivanje poluga) – procedura
Mehanička čvrstoća veziva ispituje se sprovođenjem ispitivanja poluga. Za svako vezivo, proizvedeno je 16–20 poluga od smeše veziva i ušpricaja kamene vune iz rotacione proizvodnje kamene vune. Ušpricaji su čestice koje imaju isti sastav rastopa kao vlakna kamene vune, a ušpricaji se obično smatraju otpadnim proizvodom procesa centrifugiranja. Ušpricaji korišćeni za sastav poluga imali su dimenzije 0,25–0,50 mm.
Rastvor veziva sa oko 15 % čvrstih komponenti veziva dobijen je kako je opisano u sledećim primerima. Uzorak ovog rastvora veziva (16,0 g) dobro je pomešan sa ušpricajima (80,0 g; prethodno je zagrejan na 40 °C kada je korišćen u kombinaciji sa vezivima uporedivo brzog sleganja). Dobijena smeša je potom usuta u četiri otvora na silikonskom kalupu otpornom na toplotu za proizvodnju malih poluga (4×5 otvora po kalupu; gornje dimenzije kalupa: dužina =
2
5,6 cm, širina = 2,5 cm; donje dimenzije kalupa: dužina= 5,3 cm, širina = 2,2 cm; visina otvora = 1,1 cm). Tokom proizvodnje svake poluge, smeša je postavljena u otvore za koje je potrebna presa i potom izravnata plastičnom spatulom kako bi se dobila ravna površina poluge. Na ovaj način je proizvedeno 16–20 poluga od svakog veziva. Dobijene poluge su potom sušene na sobnoj temperaturi tokom 1-2 dana. Poluge su potom pažljivo izvađene iz posuda, okrenute naopačke i ostavljene jedan dan da se potpuno osuše na sobnoj temperaturi. Pet poluga je odležalo u vodenoj kupki na 80 °C tokom 3 h.
Nakon sušenja tokom 1-2 dana, odležale poluge, kao i pet neodležalih poluga, razbijeno je ispitivanjem savijanjem u 3 tačke (brzina ispitivanja: 10,0 mm/min; nivo pucanja: 50 %; nominalna čvrstoća: 30 N/mm<2>; rastojanje podrške: 40 mm; maks. odstupanje 20 mm; nominalni e-modul 10000 N/mm<2>) na mašini „Bent Tram“ radi utvrđivanja njihove mehaničke čvrstoće. Poluge su postavljene „gornjom stranom” nagore (tj. gornja strana sa dužinom = 5,6 cm, širinom = 2,5 cm) u mašinu.
Gubitak žarenjem (LOI) kod poluga
Gubitak žarenjem (LOI) kod poluga izmeren je u manjim posudama od aluminijumske folije tretmanom na 580 °C. Za svako merenje, posuda od aluminijumske folije je prvo zagrevana na 580 °C tokom 15 minuta kako bi se uklonile sve organske materije. Posuda od aluminijumske folije ostavljena je da se ohladi na sobnoj temperaturi, nakon čega je izmerena. Četiri poluge (obično nakon razbijanja ispitivanjem savijanjem u 3 tačke) postavljene su u posudu od aluminijumske folije i zajedno izmerene. Posuda od aluminijumske folije sa polugama toplotno je tretirana na 580 °C tokom 30 minuta, ostavljena da se ohladi na sobnoj temperaturi i na kraju je ponovo izmerena. LOI je potom izračunat primenom sledeće formule:
Merenje apsorpcije vode
Apsorpcija vode kod veziva izmerena je merenjem težine tri poluge i potom potapanjem poluga u vodu (oko 250 ml) u laboratorijskoj čaši (565 ml, Ø dna = 9,5 cm; Ø vrha = 10,5 cm; visina = 7,5 cm) na 3 h ili 24 h. Poluge su postavljene jedna pored druge na dno laboratorijske čaše sa „gornjom stranom“ okrenutom nadole (tj. gornja strana sa dužinom = 5,6 cm, širinom = 2,5 cm). Nakon naznačenog vremena, poluge su podignute jedna po jedna i ostavljene jednu minutu da se ocede. Poluge su držane (nežno) sa dužom stranom skoro vertikalnom tako da kapljice kaplju sa ugla poluge. Poluge su potom izmerene i izračunata je apsorpcija vode primenom sledeće formule:
2
Sastavi veziva prema ovom pronalasku i referentna veziva
Primer veziva, prijava B (nije u skladu sa pronalaskom)
U 1 M NaOH (15,75 g) pomešanog na sobnoj temperaturi dodat je tanin iz kestena (4,50 g). Mešanje je nastavljeno na sobnoj temperaturi još 5–10 minuta, čime je dobijen rastvor crveno-smeđe boje.
Smeša želatina (jestivi želatin, tip A, svinjski, 120 bluma, 12,0 g) u vodi (68,0 g) mešana je na 50 °C oko 15–30 minuta dok nije dobijen providan rastvor (pH 5,0). Dodat je 1 M NaOH (4,37 g) (pH 9,1) nakon čega je dodat deo gornjeg rastvora tanina iz kestena (5,40 g; dakle praktično 1,20 g tanina iz kestena). Nakon daljeg mešanja tokom 1-2 minute na 50 °C, dobijena smeđa smeša (pH 9,1) korišćena je u kasnijim eksperimentima.
Primer veziva, prijava 3
U 1 M NaOH (15,75 g) pomešanog na sobnoj temperaturi dodat je tanin iz kestena (4,50 g). Mešanje je nastavljeno na sobnoj temperaturi još 5–10 minuta, čime je dobijen rastvor crveno-smeđe boje.
Mešavina želatina (jestivi želatin, tip A, svinjski, 120 bluma, 10,0 g) u vodi (56,7 g) mešana je na 50 °C oko 15–30 minuta dok nije dobijen providan rastvor (pH 5,1). Dodat je 1 M NaOH (4,00 g) (pH 9,3) nakon čega je dodat deo gornjeg rastvora tanina iz kestena (4,50 g; dakle praktično 1,00 g tanina iz kestena). Kokosovo ulje (0,65 g) je potom dodato uz energično mešanje. Nakon energičnog mešanja tokom oko 1 minute na 50 °C, brzina mešanja je ponovo usporena i dobijena smeđa smeša (pH 9,3) korišćena je u kasnijim eksperimentima.
Primer veziva, prijava 5
U 1 M NaOH (15,75 g) pomešanog na sobnoj temperaturi dodat je tanin iz kestena (4,50 g). Mešanje je nastavljeno na sobnoj temperaturi još 5–10 minuta, čime je dobijen rastvor crveno-smeđe boje.
Mešavina želatina (jestivi želatin, tip A, svinjski, 120 bluma, 10,0 g) u vodi (56,7 g) mešana je na 50 °C oko 15–30 minuta dok nije dobijen providan rastvor (pH 4,8). Dodat je 1 M NaOH (4,00 g) (pH 9,2) nakon čega je dodat deo gornjeg rastvora tanina iz kestena (4,50 g; dakle praktično
2
1,00 g tanina iz kestena). Ulje semena lana (0,65 g) je potom dodato uz energično mešanje. Nakon energičnog mešanja tokom oko 1 minute na 50 °C, brzina mešanja je ponovo usporena i dobijena smeđa smeša (pH 9,2) korišćena je u kasnijim eksperimentima.
Primer veziva, prijava 6
U 1 M NaOH (15,75 g) pomešanog na sobnoj temperaturi dodat je tanin iz kestena (4,50 g). Mešanje je nastavljeno na sobnoj temperaturi još 5–10 minuta, čime je dobijen rastvor crveno-smeđe boje.
Mešavina želatina (jestivi želatin, tip A, svinjski, 120 bluma, 10,0 g) u vodi (56,7 g) mešana je na 50 °C oko 15–30 minuta dok nije dobijen providan rastvor (pH 4,8). Dodat je 1 M NaOH (4,00 g) (pH 9,2) nakon čega je dodat deo gornjeg rastvora tanina iz kestena (4,50 g; dakle praktično 1,00 g tanina iz kestena). Maslinovo ulje (0,65 g) je potom dodato uz energično mešanje. Nakon energičnog mešanja tokom oko 1 minute na 50 °C, brzina mešanja je ponovo usporena i dobijena smeđa smeša (pH 9,1) korišćena je u kasnijim eksperimentima.
Primer veziva, prijava 9
U 1 M NaOH (15,75 g) pomešanog na sobnoj temperaturi dodat je tanin iz kestena (4,50 g). Mešanje je nastavljeno na sobnoj temperaturi još 5–10 minuta, čime je dobijen rastvor crveno-smeđe boje.
Mešavina želatina (jestivi želatin, tip A, svinjski, 120 bluma, 10,0 g) u vodi (56,7 g) mešana je na 50 °C oko 15–30 minuta dok nije dobijen providan rastvor (pH 4,8). Dodat je 1 M NaOH (4,00 g) (pH 9,3) nakon čega je dodat deo gornjeg rastvora tanina iz kestena (4,50 g; dakle praktično 1,00 g tanina iz kestena). Tungovo ulje (0,16 g) je potom dodato uz energično mešanje. Nakon energičnog mešanja tokom oko 1 minute na 50 °C, brzina mešanja je ponovo usporena i dobijena smeđa smeša (pH 9,4) korišćena je u kasnijim eksperimentima.
Primer veziva, prijava 11
U 1 M NaOH (15,75 g) pomešanog na sobnoj temperaturi dodat je tanin iz kestena (4,50 g). Mešanje je nastavljeno na sobnoj temperaturi još 5–10 minuta, čime je dobijen rastvor crveno-smeđe boje.
2
Mešavina želatina (jestivi želatin, tip A, svinjski, 120 bluma, 10,0 g) u vodi (56,7 g) mešana je na 50 °C oko 15-30 minuta dok nije dobijen providan rastvor (pH 5,0). Dodat je 1 M NaOH (4,00 g) (pH 9,1) nakon čega je dodat deo gornjeg rastvora tanina iz kestena (4,50 g; dakle praktično 1,00 g tanina iz kestena). Tungovo ulje (1,13 g) je potom dodato uz energično mešanje. Nakon energičnog mešanja tokom oko 1 minute na 50 °C, brzina mešanja je ponovo usporena i dobijena smeđa smeša (pH 9,1) korišćena je u kasnijim eksperimentima.
Primer veziva, prijava C (nije u skladu sa pronalaskom)
U 1 M NaOH (15,75 g) pomešanog na sobnoj temperaturi dodat je tanin iz kestena (4,50 g). Mešanje je nastavljeno na sobnoj temperaturi još 5–10 minuta, čime je dobijen rastvor crveno-smeđe boje.
Mešavina želatina (jestivi želatin, tip A, svinjski, 180 bluma, 12,0 g) u vodi (68,0 g) mešana je na 50 °C oko 15–30 minuta dok nije dobijen providan rastvor (pH 5,0). Dodat je 1M NaOH (3,81 g) (pH 9,1) nakon čega je dodat deo gornjeg rastvora tanina iz kestena (5,40 g; dakle praktično 1,20 g tanina iz kestena). Nakon daljeg mešanja tokom 1-2 minute na 50 °C, dobijena smeđa smeša (pH 9,3) korišćena je u kasnijim eksperimentima.
Primer veziva, prijava 12
U 1 M NaOH (15,75 g) pomešanog na sobnoj temperaturi dodat je tanin iz kestena (4,50 g). Mešanje je nastavljeno na sobnoj temperaturi još 5–10 minuta, čime je dobijen rastvor crveno-smeđe boje.
Mešavina želatina (jestivi želatin, tip A, svinjski, 180 bluma, 10,0 g) u vodi (56,7 g) mešana je na 50 °C oko 15–30 minuta dok nije dobijen providan rastvor (pH 5,0). Dodat je 1 M NaOH (3,28 g) (pH 9,2) nakon čega je dodat deo gornjeg rastvora tanina iz kestena (4,50 g; dakle praktično 1,00 g tanina iz kestena). Tungovo ulje (0,65 g) je potom dodato uz energično mešanje. Nakon energičnog mešanja tokom oko 1 minute na 50 °C, brzina mešanja je ponovo usporena i dobijena smeđa smeša (pH 9,1) korišćena je u kasnijim eksperimentima.
Tabela 1-1: Sastav veziva prema prethodnom stanju tehnike
TABELA 1-2: Protein, sredstvo za umrežavanje, mineralno ulje ili estar masnih kiselina glicerola
1
<[a]>proteina.<[b]>proteina sredstva za umrežavanje.
Tabela 1-3: Protein, sredstvo za umrežavanje, estar masnih kiselina glicerola
<[a]>proteina.<[b]>proteina sredstva za umrežavanje.
2

Claims (18)

PATENTNI ZAHTEVI
1. Sastav veziva koje ne sadrži formaldehid za mineralna vlakna sadrži:
- najmanje jedan tanin,
- najmanje jedan protein,
- najmanje jedan estar masne kiseline glicerola,
gde je sadržaj tanina 1–70 mas%, kao što je 2 do 60 mas%, kao što je 3 do 50 mas%, kao što je 4 do 40 mas%, kao što je 5 do 35 mas%, na osnovu osnove suvog proteina,
gde je sadržaj estra masnih kiselina glicerola je 0,5 do 40, kao što je 1 do 12, kao što je 1,5 do 15, kao što je 3 do 10, kao što je 4 do 7,5 mas%, na osnovu osnove suvog proteina.
2. Sastav veziva za mineralna vlakna prema zahtevu 1, gde je tanin izabran iz jedne ili više komponenti iz grupe koja obuhvata taninsku kiselinu, kondenzovane tanine (proantocijanidine), hidrolizabilne tanine, galotanine, elagitanine, složene tanine i/ili tanine koji potiče iz jednog ili više hrasta, kestena, kiselog ruja i velikocvetnog telima.
3. Sastav veziva za mineralna vlakna prema bilo kom od gore navedenih zahteva, u kojima je najmanje jedan protein izabran iz grupe koju čine proteini životinjskog porekla, uključujući kolagen, želatin, hidrolizovani želatin i proteine iz mleka (kazein, surutka), jaja; proteini biljnog porekla, uključujući proteine iz mahunarki, žitarica, integralnih žitarica, orašastih plodova, semenki i voća, poput proteina iz heljde, ovsa, raži, prosa, kukuruza, pirinča, pšenice, bulgura, sirka, amaranta, kinoe, soje (sojini proteini), sočiva, crvenog pasulja, pasulja, mungo pasulja, leblebija, kravljeg graška, lima pasulja, golubijeg graška, lupine, krilatog pasulja, badema, brazilskih oraha, indijskih oraha, pekana, oraha, semena pamuka, semena bundeve, semena konoplje, semena susama i semena suncokreta; polifenolni proteini poput proteina stopala dagnji.
4. Sastav veziva prema bilo kom od gore navedenih zahteva, gde je odnos mase (lizina cisteina) u proteinu prema masi (fenola) u taninu 1:5,78 – 1:0,08, kao što je 1:2,89 – 1:0,09, kao što je 1: 1,93 – 1:0,12, kao što je 1: 1,45 – 1:0,15, kao što je 1: 1,16 – 1:0,17.
5. Sastav veziva prema bilo kom od gore navedenih zahteva, gde je najmanje jedan estar masne kiseline glicerola u formi biljnog ulja i/ili životinjskog ulja.
6. Sastav veziva prema bilo kom od gore navedenih zahteva, gde je najmanje jedan estar masne kiseline glicerola ulje biljnog porekla.
7. Sastav veziva prema bilo kom od gore navedenih zahteva, gde je najmanje jedan estar masne kiseline glicerola izabran iz jedne ili više komponenti iz grupe koju čine laneno ulje, maslinovo ulje, tungovo ulje, kokosovo ulje, ulje konoplje, ulje repice i suncokretovo ulje.
8. Sastav veziva prema bilo kom od zahteva 1 do 7, u kojem je najmanje jedan estar masne kiseline glicerola u formi životinjskog ulja, kao što je riblje u lje.
9. Sastav veziva prema bilo kom od gore navedenih zahteva, gde najmanje jedan estar masne kiseline glicerola sadrži biljno ulje i/ili životinjsko ulje sa jodnim brojem >75, kao što je 75 do 180, kao što je >130, kao što je 130 do 180.
10. Sastav veziva prema bilo kom od zahteva od 1 do 9, gde najmanje jedan estar masne kiseline glicerola sadrži biljno ulje i/ili životinjsko ulje sa jodnim brojem <100, kao što je <25.
11. Sastav veziva za mineralna vlakna prema bilo kom od gore navedenih zahteva, gde sastav veziva dalje sadrži aditiv izabran iz grupe oksidacionih sredstava, kao što su tirosinaza, metalni jon, kao što je jon gvožđa, regulator pH vrednosti, poželjno u formi baze, kao što je organska baza, kao što su amini ili njihove soli, neorganske baze, kao što je hidroksid metala, kao što je KOH ili NaOH, amonijak ili njegove soli.
12. Sastav veziva za mineralna vlakna prema bilo kom od gore navedenih zahteva, gde sastav veziva ima pH vrednost veću od 7, kao što je preko 8, kao što je preko 9.
13. Proizvod od mineralne vune koji se sastoji od mineralnih vlakana vezanih vezivom dobijenim sušenjem sastava veziva prema bilo kom od zahteva od 1 do 12.
14. Proizvod od mineralne vune prema zahtevu 13, gde je gustina proizvoda od mineralne vune u rasponu 10–1200 kg/m3, kao što je 30–800 kg/m3, kao što je 40– 600 kg/m3, kao što je 50-250 kg/m3, kao što je 60–200 kg/m3.
4
15. Proizvod od mineralne vune prema bilo kom od zahteva 13 ili 14, gde je gubitak žarenjem (LOI) u rasponu 0,1 do 25,0 %, kao što je 0,3 do 18,0 %, kao što je 0,5 do 12,0 %, kao što je 0,7 do 8,0 % po težini.
16. Metod proizvodnje proizvoda od mineralne vune koji obuhvata korake za vezivanje mineralnih vlakana sastavom veziva u skladu sa jednim od zahteva od 1 do 12, i sušenja veziva,
gde se sušenje vrši na temperaturama od 5 do 95 °C, kao što je 10 do 60 °C, kao što je 20 do 40 °C.
17. Metod proizvodnje proizvoda od mineralne vune u skladu sa zahtevom 16,
gde metod uključuje sledeće korake:
- pravljenje rastopa od sirovina,
- pravljenje vlakana od rastopa pomoću aparata za formiranje vlakana radi formiranja - mineralnih vlakana,
- pružanja mineralnih vlakana u formi prikupljene mreže,
- mešanja sastava veziva sa mineralnim vlaknima pre, tokom ili nakon pružanja prikupljene mreže u formi smeše mineralnih vlakana i sastava veziva,
- sušenje smeše mineralnih vlakana i sastava veziva.
18. Korišćenje sastava veziva prema bilo kom od zahteva od 1 do 12 za proizvodnju proizvoda od mineralne vune.
Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5
RS20210518A 2017-05-11 2017-11-13 Vezivo za mineralnu vunu RS61772B1 (sr)

Applications Claiming Priority (4)

Application Number Priority Date Filing Date Title
PCT/EP2017/061418 WO2017194724A2 (en) 2016-05-13 2017-05-11 Binder composition
PCT/EP2017/061419 WO2017194725A2 (en) 2016-05-13 2017-05-11 Binder composition
EP17808360.6A EP3622030B1 (en) 2017-05-11 2017-11-13 Mineral wool binder
PCT/EP2017/079093 WO2018206132A1 (en) 2017-05-11 2017-11-13 Mineral wool binder

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS61772B1 true RS61772B1 (sr) 2021-05-31

Family

ID=60320893

Family Applications (2)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20210518A RS61772B1 (sr) 2017-05-11 2017-11-13 Vezivo za mineralnu vunu
RS20210871A RS62106B1 (sr) 2017-05-11 2017-11-13 Sastav veziva za mineralna vlakna koji se sastoji od najmanje jednog hidrokoloida i estra masne kiseline glicerola

Family Applications After (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20210871A RS62106B1 (sr) 2017-05-11 2017-11-13 Sastav veziva za mineralna vlakna koji se sastoji od najmanje jednog hidrokoloida i estra masne kiseline glicerola

Country Status (11)

Country Link
US (4) US12123117B2 (sr)
EP (7) EP3622030B1 (sr)
CN (1) CN110799468B (sr)
CA (3) CA3062735A1 (sr)
ES (2) ES2869345T3 (sr)
HR (1) HRP20211118T1 (sr)
PL (4) PL3621933T3 (sr)
RS (2) RS61772B1 (sr)
RU (3) RU2753338C2 (sr)
SI (2) SI3622030T1 (sr)
WO (6) WO2018206133A1 (sr)

Families Citing this family (25)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
PL3621933T3 (pl) 2017-05-11 2023-03-20 Rockwool A/S Sposób wytwarzania formowanego wyrobu z wełny mineralnej oraz wyrobu typu suchego
CN109679580B (zh) * 2018-12-29 2021-08-24 重庆工贸职业技术学院 一种可食用胶粘剂的制备方法
CA3090135A1 (en) * 2019-08-15 2021-02-15 Better Made Hemp, LLC Adjustable absorbent article
US20220232476A1 (en) * 2019-08-15 2022-07-21 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Adaptive wus transmission
US12398070B2 (en) 2019-08-16 2025-08-26 Rockwool A/S Mineral wool binder
EP4087828B1 (fr) 2020-01-09 2024-03-13 Saint-Gobain Isover Procédé de fabrication de produits d'isolation à base de laine minérale
GB2608951A (en) * 2020-04-03 2023-01-18 Rockwool As Method of draining water
US11690332B2 (en) 2020-04-03 2023-07-04 Rockwool A/S Method of growing plants
WO2021197627A1 (en) * 2020-04-03 2021-10-07 Rockwool International A/S Method of making man made vitreous fibre products
CA3174401A1 (en) 2020-04-03 2021-10-07 Daan De Kubber Method of draining water
EP4127344A1 (en) * 2020-04-03 2023-02-08 Rockwool A/S Façade system and insulation element for a façade system
EP4127350A1 (en) * 2020-04-03 2023-02-08 Rockwool A/S Roofing system and insulation element for a flat roof or a flat inclined roof
ES2977163T3 (es) 2020-04-03 2024-08-20 Rockwool As Campo deportivo con almohadilla antiimpactos que comprende un aglutinante basado en lignina
CN111500218A (zh) * 2020-05-21 2020-08-07 成都玉龙化工有限公司 一种胶黏剂及其制备方法
SE546155C2 (en) * 2020-12-21 2024-06-11 Organoclick Ab Binder composition comprising tannic acid
EP4271689A1 (en) 2020-12-30 2023-11-08 Rockwool A/S Sports field with shock pad
EP4294770A1 (en) * 2021-02-16 2023-12-27 Rockwool A/S Method for producing a mineral wool product
US20240150228A1 (en) * 2021-02-16 2024-05-09 Rockwool A/S Method for producing a mineral fibre product
US20240125023A1 (en) * 2021-02-16 2024-04-18 Rockwool A/S Mineral wool binder
GB2618135B (en) * 2022-04-28 2024-08-28 Aeh Innovative Hydrogel Ltd Growing media
GB2619509A (en) * 2022-06-06 2023-12-13 Plant Mat Limited Fungal materials
EP4467625A1 (en) * 2023-05-23 2024-11-27 Evertree Adhesive composition for bonding stone fibers
WO2025021290A1 (en) * 2023-07-24 2025-01-30 Rockwool A/S Mineral wool products, a method and an apparatus for producing a mineral wool products
EP4643895A1 (en) 2024-05-03 2025-11-05 Ptscience, Unipessoal, Lda Bio-based binder formulation applied in orthotics and orthopaedic devices
CN118697931A (zh) * 2024-05-31 2024-09-27 合肥贝壳派创新科技有限公司 一种仿贻贝粘蛋白的口腔修复粘结剂及其制备方法

Family Cites Families (113)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US568574A (en) * 1896-09-29 Gtjstav hoyer
US560095A (en) * 1896-05-12 Steam-blower
GB849833A (en) 1956-05-11 1960-09-28 Saint Gobain Improved mats, boards or shaped pieces made from glass fibre or other thermoplastic mineral materials
NL275294A (sr) 1961-03-08 1900-01-01
US3411972A (en) * 1966-06-30 1968-11-19 Monsanto Res Corp Method for molding gelatin products
FR1599521A (sr) 1968-03-06 1970-07-15
US3824086A (en) 1972-03-02 1974-07-16 W M Perry By-pass fiber collection system
SU431139A1 (ru) * 1972-04-19 1974-06-05 Л. А. Гужва, Л. А. Пономарева, В. Н. Петрухина Способ изготовления акустических изделий
FR2307858A1 (fr) 1975-04-16 1976-11-12 Vicart Roland Bases pour la realisation de colles ou d'enduits utilisables dans l'industrie du batiment
SU656858A1 (ru) * 1977-01-07 1979-04-15 Всесоюзный Научно-Исследовательский И Проектный Институт "Теплопроект" Поточна лини дл производства полых волокнистых цилиндров
DE3105099A1 (de) 1981-02-12 1982-09-09 Kroll, Walter, 7141 Kirchberg Verbrennungsvorrichtung
SU1025705A1 (ru) 1981-10-14 1983-06-30 Предприятие П/Я А-3483 Способ получени акустических и теплоизол ционных материалов
US4463048A (en) 1982-03-04 1984-07-31 Owens-Corning Fiberglas Corporation Manufacturing a laminated pack of mineral fibers and resulting product
SU1055746A1 (ru) 1982-03-12 1983-11-23 Всесоюзный Научно-Исследовательский Институт Теплоизоляционных И Акустических Строительных Материалов И Изделий Св зующее дл изготовлени акустических минераловатных изделий и способ его получени
US4613627A (en) * 1982-12-13 1986-09-23 Usg Acoustical Products Company Process for the manufacture of shaped fibrous products and the resultant product
SU1409454A1 (ru) 1986-05-14 1988-07-15 Центральный Научно-Исследовательский Экспериментальный И Проектный Институт По Сельскому Строительству Способ изготовлени минераловатных изделий
DK156965C (da) 1987-03-25 1990-03-19 Rockwool Int Udvendig, vandafvisende bygningsbeklaedning.
NL8801724A (nl) 1988-07-07 1990-02-01 Rockwool Lapinus Bv Agroplug, agroplug-systeem en een plugstrip daarvoor.
DK165926B (da) 1990-12-07 1993-02-08 Rockwool Int Fremgangsmaade til fremstilling af isoleringsplader sammensat af indbyrdes forbundne stavformede mineralfiberelementer
DE4130077A1 (de) 1991-09-06 1993-03-11 Zentralinstitut Fuer Organisch Mittel zur beschichtung von glasfasern
DE4208733A1 (de) * 1992-03-18 1993-09-23 Gruenzweig & Hartmann Aufwuchsmedium fuer pflanzen sowie verfahren zu dessen herstellung
RU2044704C1 (ru) * 1992-04-07 1995-09-27 Сергей Герасимович Жуков Способ изготовления акустических минераловатных плит
US5661213A (en) 1992-08-06 1997-08-26 Rohm And Haas Company Curable aqueous composition and use as fiberglass nonwoven binder
US5318990A (en) 1993-06-21 1994-06-07 Owens-Corning Fiberglas Technology Inc. Fibrous glass binders
EP0670669B1 (en) 1993-09-25 1997-12-03 Isover Saint-Gobain Sheet of mineral wool for sustaining vegetation on roofs
FR2725210B1 (fr) 1994-09-29 1996-12-13 Alquier Colles Et Gelatines Sa Procede d'assemblage a chaud et collage de substrats dont au moins un est poreux et colle thermofusible en milieu aqueux a base de gelatine
DE29507498U1 (de) 1995-05-05 1995-07-13 SAINT-GOBAIN ISOVER G+H AG, 67059 Ludwigshafen Brandschutzelement mit Schichtstruktur, insbesondere als Einlage für Feuerschutztüren, sowie Halbzeug hierfür
NL1001508C2 (nl) 1995-10-26 1997-05-02 Drukkerij Stadler & Sauerbier Kleefmiddel, in het bijzonder bestemd voor het op houders, zoals flessen, bevestigen van etiketten, werkwijze voor het op houders aanbrengen van etiketten, en werkwijze en inrichting voor het van houders verwijderen van etiketten.
GB9523581D0 (en) 1995-11-17 1996-01-17 British Textile Tech Cross-linking
GB9524606D0 (en) * 1995-12-01 1996-01-31 Rockwool Int Man-made vitreous fibre products and their use in fire protection systems
NL1008041C2 (nl) 1998-01-16 1999-07-19 Tidis B V I O Toepassing van een wateroplosbaar bindmiddelsysteem voor de productie van glas- of steenwol.
AU3602099A (en) * 1998-04-06 1999-10-25 Rockwool International A/S Man-made vitreous fibre batts and their production
GB2336156B (en) 1998-04-09 2003-05-07 Mars Uk Ltd Adhesives
WO2000017121A1 (en) 1998-09-24 2000-03-30 Rockwool International A/S Man-made vitreous fibre products for use in thermal insulation, and their production
EP0990727A1 (en) 1998-10-02 2000-04-05 Johns Manville International Inc. Polycarboxy/polyol fiberglass binder
US6878385B2 (en) 1999-01-12 2005-04-12 Jentec, Inc. Wrinkle-resistant dressing and gently adhesive composition thereof
EP1086932A1 (en) 1999-07-16 2001-03-28 Rockwool International A/S Resin for a mineral wool binder comprising the reaction product of an amine with a first and second anhydride
WO2001010953A1 (en) * 1999-08-10 2001-02-15 Knauf Fiber Glass Gmbh Fiber glass binder compositions with reduced dusting
ATE304583T1 (de) * 2000-02-11 2005-09-15 Heartland Resource Technologie Klebstoffzusammensetzungen aus pflanzlichem protein
EP1155617A1 (en) 2000-05-17 2001-11-21 Rockwool International A/S Mineral wool plant substrate
EP1164163A1 (en) 2000-06-16 2001-12-19 Rockwool International A/S Binder for mineral wool products
EP1170265A1 (en) 2000-07-04 2002-01-09 Rockwool International A/S Binder for mineral wool products
EP1184033A1 (en) 2000-09-01 2002-03-06 Warner-Lambert Company Pectin film compositions
US7141284B2 (en) * 2002-03-20 2006-11-28 Saint-Gobain Technical Fabrics Canada, Ltd. Drywall tape and joint
EP1382642A1 (en) 2002-07-15 2004-01-21 Rockwool International A/S Formaldehyde-free aqueous binder composition for mineral fibers
FR2853903B1 (fr) 2003-04-16 2005-05-27 Saint Gobain Isover Composition d'encollage de fibres minerales renfermant un polyacide carboxylique et une polyamine, procede de preparation, et produits resultants
DE10342858A1 (de) * 2003-09-15 2005-04-21 Basf Ag Verwendung formaldehydfreier wässriger Bindemittel für Substrate
RU2376782C2 (ru) * 2003-11-28 2009-12-27 Онбио Корпорейшн Масляная композиция и содержащие ее пищевые продукты, фармацевтическая композиция и пищевая добавка
PL1709132T5 (pl) 2004-01-19 2016-06-30 Rockwool Int Sposób wytwarzania płyt z wełny mineralnej
EP2311783A1 (en) * 2004-07-27 2011-04-20 Tower Technology Holdings (Pty) Limited A hydraulic binder product
EP1669396A1 (en) 2004-12-10 2006-06-14 Rockwool International A/S Aqueous binder for mineral fibers
EP1741726A1 (en) 2005-07-08 2007-01-10 Rohm and Haas France SAS Curable aqueous composition and use as water repellant fiberglass nonwoven binder
CN101287788B (zh) 2005-07-26 2012-09-19 可耐福保温材料有限公司 粘结剂和由其制备的材料
PL1928796T3 (pl) 2005-08-19 2017-10-31 Rockwool Int Sposób i urządzenie do wytwarzania wyrobów ze sztucznych włókien szklistych
US7989367B2 (en) 2006-06-30 2011-08-02 Georgia-Pacific Chemicals Llc Reducing formaldehyde emissions from fiberglass insulation
EP1880597A1 (en) 2006-07-20 2008-01-23 Rockwool International A/S Growth substrates, their production and their use
EP1880596A1 (en) 2006-07-20 2008-01-23 Rockwool International A/S Growth substrates, their production and their use
EP1880600A1 (en) 2006-07-20 2008-01-23 Rockwool International A/S Growth substrates, their production and their use
EP1880599A1 (en) 2006-07-20 2008-01-23 Rockwool International A/S Growth substrates, their production and their use
EP1880598A1 (en) 2006-07-20 2008-01-23 Rockwool International A/S Growth substrates, their production and their use
EP1892225A1 (en) 2006-08-23 2008-02-27 Rockwool International A/S Aqueous urea-modified binder for mineral fibres
EP1897862A1 (en) 2006-09-05 2008-03-12 Rockwool International A/S Mineral wool composite moldings
US10383347B2 (en) 2006-12-28 2019-08-20 Purina Animal Nutrition Llc Extruded animal feed with gelatin binder and low starch content and method of making
WO2008127936A2 (en) * 2007-04-13 2008-10-23 Knauf Insulation Gmbh Composite maillard-resole binders
FR2924719B1 (fr) * 2007-12-05 2010-09-10 Saint Gobain Isover Composition d'encollage pour laine minerale comprenant un monosaccharide et/ou un polysaccharide et un acide organique polycarboxylique, et produits isolants obtenus.
US20100330376A1 (en) 2007-12-21 2010-12-30 Akzo Nobel N.V. Thermosetting polysaccharides
JP4927066B2 (ja) 2007-12-26 2012-05-09 ローム アンド ハース カンパニー 硬化性組成物
EP2080431A1 (en) 2008-01-18 2009-07-22 Rockwool International A/S Method of growing plants
CN100567432C (zh) 2008-06-04 2009-12-09 江南大学 一种接枝改性蛋白基胶粘剂的制备方法
EP2143321A1 (en) 2008-07-10 2010-01-13 Rockwool International A/S Method of growing plants
US8551355B2 (en) * 2008-08-02 2013-10-08 Georgia-Pacific Chemicals Llc Dedusting agents for fiberglass products and methods for making and using same
EP2230222A1 (en) 2009-03-19 2010-09-22 Rockwool International A/S Aqueous binder composition for mineral fibres
US20110091710A1 (en) * 2009-04-13 2011-04-21 Mirth David R Soft fiber insulation product
GB0907323D0 (en) 2009-04-29 2009-06-10 Dynea Oy Composite material comprising crosslinkable resin of proteinous material
JP2012525123A (ja) * 2009-04-30 2012-10-22 オプティセンス ゲーエムベーハー 濃縮された、クリーム状から固体状の、水中油型エマルジョンの乾燥組成物、その製造方法、及び官能的側面及び栄養生理学の点で改良された食品を製造するためのその使用
US9718729B2 (en) 2009-05-15 2017-08-01 Owens Corning Intellectual Capital, Llc Biocides for bio-based binders, fibrous insulation products and wash water systems
US20110003522A1 (en) 2009-05-15 2011-01-06 Liang Chen Bio-based aqueous binder for fiberglass insulation materials and non-woven mats
WO2011002730A1 (en) * 2009-06-29 2011-01-06 Owens Corning Intellectual Capital, Llc Modified starch based binders
JP5579844B2 (ja) * 2009-07-13 2014-08-27 ロックウール・インターナショナル・アクティーゼルスカブ 鉱物繊維及びその使用
US20110223364A1 (en) * 2009-10-09 2011-09-15 Hawkins Christopher M Insulative products having bio-based binders
EP3578528A1 (en) * 2009-10-09 2019-12-11 Owens Corning Intellectual Capital, LLC Bio-based binders for insulation and non-woven mats
US9683085B2 (en) 2010-02-01 2017-06-20 Johns Manville Formaldehyde-free protein-containing binders for spunbond products
US20110230111A1 (en) * 2010-03-19 2011-09-22 Weir Charles R Fibers containing additives for use in fibrous insulation
EP2386394B1 (en) * 2010-04-22 2020-06-10 Rohm and Haas Company Durable thermoset binder compositions from 5-carbon reducing sugars and use as wood binders
EP2386605B1 (en) 2010-04-22 2017-08-23 Rohm and Haas Company Durable thermosets from reducing sugars and primary polyamines
PH12012502183A1 (en) 2010-05-07 2017-06-23 Knauf Insulation Carbohydrate polyamine binders and materials made therewith
JP5616291B2 (ja) 2010-06-11 2014-10-29 ローム アンド ハース カンパニーＲｏｈｍ Ａｎｄ Ｈａａｓ Ｃｏｍｐａｎｙ ジアルデヒドから製造された５−および６−員環式エナミン化合物からの速硬化性熱硬化性物質
EP2415721A1 (en) 2010-07-30 2012-02-08 Rockwool International A/S Compacted body for use as mineral charge in the production of mineral wool
FR2964012B1 (fr) 2010-08-31 2017-07-21 Rockwool Int Culture de plantes dans un substrat a base de laine minerale comprenant un liant
ES1074717Y (es) 2011-04-15 2011-08-30 Ability Diseno Grafico S L Lamina
CA2837073C (en) * 2011-05-27 2020-04-07 Cargill, Incorporated Bio-based binder systems
ES2701674T3 (es) 2011-05-31 2019-02-25 Knauf Insulation Producto de lana mineral
US20140141057A1 (en) 2011-06-24 2014-05-22 Avery Dennison Corporation Adhesive or Hydrocolloid Containing Vegetable Oil
US8901017B2 (en) * 2012-03-02 2014-12-02 Johns Manville Formaldehyde-free proteinaceous binder compositions
CH706380A1 (de) * 2012-04-13 2013-10-15 Fluid Solids Ag C O Studio Beat Karrer Abbaubares Material aus biologischen Komponenten.
US10815593B2 (en) * 2012-11-13 2020-10-27 Johns Manville Viscosity modified formaldehyde-free binder compositions
US9157016B2 (en) * 2012-10-01 2015-10-13 Georgia-Pacific Chemicals Llc Modified polyphenol binder compositions and methods for making and using same
SI2738232T1 (sl) 2012-11-29 2015-09-30 Omura Consulting Gmbh Lepilni sestavek
MX2015010931A (es) 2013-02-22 2016-07-19 Interface Performance Materials Inc Protector termica de peso ligero.
WO2014135681A1 (en) 2013-03-07 2014-09-12 Rockwool International A/S Method for growing plants
FR3010404B1 (fr) 2013-09-09 2015-10-09 Saint Gobain Isover Composition d'encollage pour laine minerale et produits isolants obtenus.
GB201412335D0 (en) 2014-07-11 2014-08-27 Knauf Insulation Ltd And Knauf Insulation Binder
GB201412706D0 (en) * 2014-07-17 2014-09-03 Knauf Insulation And Knauf Insulation Ltd Improved binder compositions and uses thereof
EP2990494B2 (en) 2014-08-25 2025-03-26 Rockwool A/S Biobinder
HRP20192247T1 (hr) 2014-12-23 2020-03-06 Rockwool International A/S Poboljšano vezivo
US11841106B2 (en) 2015-04-21 2023-12-12 Johns Manville Formaldehyde free composites made with carbohydrate and alpha-carbon nucleophile binder compositions
FR3041356B1 (fr) 2015-09-21 2019-06-07 Universite Amiens Picardie Jules Verne Composition adhesive comprenant un ester de silicate
GB201523032D0 (en) 2015-12-29 2016-02-10 Knauf Insulation Doo Skofja Loka Insulation panel
RU2018127511A (ru) 2015-12-29 2020-01-30 Роквул Интернэшнл А/С Ростовой субстратный продукт
CA3008961A1 (en) 2015-12-29 2017-07-06 Rockwool International A/S Growth substrate product
SI3455425T1 (sl) 2016-05-13 2021-11-30 Rockwool International A/S Metoda za zagotavljanje izolacije strukture
PL3621933T3 (pl) 2017-05-11 2023-03-20 Rockwool A/S Sposób wytwarzania formowanego wyrobu z wełny mineralnej oraz wyrobu typu suchego
EP4231286A4 (en) 2020-12-11 2024-03-27 Samsung Electronics Co., Ltd. Electronic device and control method thereof

Also Published As

Publication number Publication date
EP3621430A1 (en) 2020-03-18
CA3062512A1 (en) 2018-11-15
CA3062961A1 (en) 2018-11-15
EP3621932A1 (en) 2020-03-18
EP3621934A1 (en) 2020-03-18
EP3621931B1 (en) 2021-04-21
RU2019135883A3 (sr) 2021-06-11
RU2019135969A (ru) 2021-06-11
EP3848425A1 (en) 2021-07-14
CA3062718A1 (en) 2018-11-15
US20200131679A1 (en) 2020-04-30
HRP20211118T1 (hr) 2021-10-15
EP3621931A1 (en) 2020-03-18
SI3621931T1 (sl) 2021-08-31
RU2019140772A3 (sr) 2021-06-11
RS62106B1 (sr) 2021-08-31
WO2018206132A1 (en) 2018-11-15
ES2881950T3 (es) 2021-11-30
RU2019135969A3 (sr) 2021-06-11
PL3621934T3 (pl) 2023-04-24
WO2018206131A1 (en) 2018-11-15
RU2019140600A (ru) 2021-06-11
RU2751317C2 (ru) 2021-07-13
PL3621933T3 (pl) 2023-03-20
CA3062735A1 (en) 2018-11-15
EP3622030A1 (en) 2020-03-18
US20200071864A1 (en) 2020-03-05
CN110799468B (zh) 2022-09-27
PL3622030T3 (pl) 2021-07-19
PL3621931T3 (pl) 2021-11-08
WO2018206130A1 (en) 2018-11-15
EP3621933A1 (en) 2020-03-18
EP3622030B1 (en) 2021-03-03
SI3622030T1 (sl) 2021-06-30
WO2018206128A1 (en) 2018-11-15
US20200154653A1 (en) 2020-05-21
US11846052B2 (en) 2023-12-19
US20200071866A1 (en) 2020-03-05
US12123117B2 (en) 2024-10-22
EP3621933B1 (en) 2023-01-11
RU2019140680A3 (sr) 2021-06-11
RU2019140772A (ru) 2021-06-11
CN110799468A (zh) 2020-02-14
ES2869345T3 (es) 2021-10-25
RU2019140680A (ru) 2021-06-11
WO2018206129A1 (en) 2018-11-15
WO2018206133A1 (en) 2018-11-15
CA3062717A1 (en) 2018-11-15
CA3061973A1 (en) 2018-11-15
RU2753338C2 (ru) 2021-08-13
EP3621934B1 (en) 2023-01-11
RU2019135883A (ru) 2021-06-11

Similar Documents

Publication Publication Date Title
RS61772B1 (sr) Vezivo za mineralnu vunu
CN110809618B (zh) 矿棉粘结剂
WO2022175310A1 (en) Method for producing a mineral wool product
EP4294768A1 (en) Method for producing a mineral fibre product
EP4294769A1 (en) Mineral wool binder
CA3062512C (en) Mineral wool binder
RU2772558C2 (ru) Связующее вещество для минеральной ваты
RU2794599C1 (ru) Связующее вещество для минеральной ваты
US12398070B2 (en) Mineral wool binder
WO2025021290A1 (en) Mineral wool products, a method and an apparatus for producing a mineral wool products
KR20250129046A (ko) 페놀 포름알데히드 수지 및 단백질 기반 미네랄 울 바인더
EA048034B1 (ru) Способ изготовления изделия из минеральной ваты
EA049954B1 (ru) Способ изготовления изделия из минерального волокна