RS61896B1

RS61896B1 - Supstituisani 3-azabiciklo[3.1.0]heksani kao inhibitori ketoheksokinaze

Info

Publication number: RS61896B1
Application number: RS20210654A
Authority: RS
Inventors: Matthew Dowling; Dilinie Fernando; Kentaro Futatsugi; Kim Huard; Thomas Victor Magee; Brian Raymer; Andre Shavnya; Aaron Smith; Benjamin Thuma; Andy Tsai; Meihua Tu
Original assignee: Pfizer
Priority date: 2015-12-29
Filing date: 2016-12-16
Publication date: 2021-06-30
Also published as: JP2019500383A; IL260330A; CO2018006714A2; SG11201804363UA; GEP20207147B; MA43518B1; US20200377482A1; PH12018501375A1; US20180037575A1; US10988463B2; HK1259073A1; TW201726659A; HUE054380T2; ECSP18048517A; AU2016380920B2; US10787438B2; AU2016380920A1; PT3397631T; US10174007B2; CN108473469B

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Ovde su predstavljeni supstituisani 3-azabiciklo[3.1.0]heksani, kao inhibitori ketoheksokinaze, postupci dobijanja pomenutih jedinjenja i metode koje uključuju davanje pomenutih jedinjenja sisarima kojima su ona potrebna.

STANJE TEHNIKE PRONALASKA

[0002] Dijabetes predstavlja glavni javni zdravstveni problem, zbog sve veće rasprostranjenosti i sa njim povezanih zdravstvenih rizika. Bolest se odlikuje visokim nivoom glukoze u krvi, koji je posledica nedostataka u proizvodnji insulina, dejstvu insulina ili oba faktora. Prepoznata su dva glavna oblika dijabetesa, tip 1 i tip 2. Dijabetes tipa 1 (T1D) se razvija kada telesni imuni sistem uništava beta ćelije pankreasa, jedine ćelije u telu koje proizvode hormon insulin koji reguliše glukozu u krvi. Da bi preživeli, ljudi sa dijabetesom tipa 1 moraju da primaju insulin putem injekcije ili pumpe. Dijabetes melitus tipa 2 (koji se obično naziva T2D), obično započinje ili rezistencijom na insulin, ili kada se ne proizvodi dovoljno insulina da bi se održao prihvatljiv nivo glukoze.

[0003] Iako je T2D najčešće povezan sa hiperglikemijom i rezistencijom na insulin, druge bolesti povezane sa T2D uključuju hepatičnu rezistenciju na insulin, poremećenu toleranciju na glukozu, dijabetičku neuropatiju, dijabetičku nefropatiju, dijabetičku retinopatiju, gojaznost, dislipidemiju, hipertenziju, hiperinsulinemiju i nealkoholnu bolest masne jetre (NAFLD).

[0004] NAFLD je hepatična manifestacija metaboličkog sindroma i predstavlja spektar stanja jetre, koja obuhvataju steatozu, nealkoholni steatohepatitis (NASH), fibrozu, cirozu i na kraju hepatocelularni karcinom. NAFLD i NASH se smatraju primarnim oboljenjima masne jetre, jer su u najvećoj meri prisutni kod osoba sa povišenim lipidima u jetri. Ozbiljnost NAFLD/NASH se zasniva na prisustvu lipida, prodoru inflamatornih ćelija, bubrenju hepatocita i stepenu fibroze. Iako steatoza ne prelazi u NASH kod svih osoba, kod značajnog dela se to i dogodi.

[0005] Najnoviji podaci ukazuju na to da konzumiranje fruktoze može doprineti razvoju NAFLD/NASH kod ljudi (Vos, M. B., and Lavine, J. E. (2013, Hepatology 57, 2525-2531). U poređenju sa glukozom, fruktoza značajno podiže de novo sintezu lipida (Stanhope, K. L., Schwarz, et al., (2009), J Clin Invest 119, 1322-1334), izraženu karakteristiku pacijenata sa NAFLD (Lambert, J. E., et al., (2014), Gastroenterology 146, 726-735). Studije na ljudima su pokazale da kratkotrajno konzumiranje fruktoze uzrokuje povećanje hepatičnih triglicerida i da prestanak konzumacije fruktoze može preokrenuti akumulaciju hepatičnih triglicerida (Schwarz, J. M., Noworolski, et al., (2015), J Clin Endocrinol Metab 100, 2434-2442). Štaviše, kod adolescenata sa NAFLD, smanjenje unosa šećera za 50% tokom 10 dana, smanjilo je hepatične triglicerida za 20% (Schwarz, J. M., Noworolski, et al., (2015) PP07-3: Isocaloric Fructose Restriction for 10 Days Reduces Hepatic De Novo Lipogenesis and Liver Fat in Obese Latino and African American Children http://press.endocrine.org.proksi1.athensams.net/doi/abs/ 10.1210/endomeetings.2015.OABA.6.PP07-3).

[0006] Velika prevalenca T2D, gojaznosti i NAFLD/NASH i pratećih komorbiditeta, poput kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara, dovela je do povećane želje za preventivnom negom i terapijskim intervencijama. Trenutne farmakoterapije za T2D uključuju strategiju koja uključuje agense koji povećavaju sekreciju insulina, utiču na delovanje insulina (tiazolidindioni (TZD), bigvanidi), menjaju metabolizam lipida (TZD, fibrati), utiču na centralnu regulaciju unosa hrane, pospešuju izlučivanje glukoze putem urina (inhibitori SGLT2) i smanjuju apsorpciju hranljivih sastojaka (inhibitori lipaze). Inhibicija metabolizma fruktoze KHK nudi novu alternativu trenutnim strategijama lečenja.

[0007] Ketoheksokinaza (KHK) je glavni enzim u metabolizmu fruktoze, koji katalizuje konverziju fruktoze u fruktozu-1-fosfat (F1P). KHK je izražena kao dve alternativne varijante splajsovanja mRNK, označene sa KHKa i KHKc, koje su rezultat alternativnog splajsovanja trećeg egzona. Afinitet i kapacitet KHKc za fosforilaciju fruktoze mnogo su veći nego kod KHKa, što se dokazuje mnogo nižim Km (Ishimoto, Lanaspa et al., PNAS 109, 4320-4325, 2012). Dok se KHKa sveprisutno izražava, ekspresija KHKc je najviša u jetri, bubrezima i crevima, primarnim mestima metabolizma fruktoze u telu (Diggle CP, et al. (2009) J Histochem Citochem 57: 763-774; Ishimoto, Lanaspa, et al., PNAS 109, 4320-4325, 2012). Pored toga, zabeleženi su gubici mutacija funkcije kod ljudi, bez negativnih efekata, osim pojave fruktoze u urinu nakon gutanja šećera.

[0008] Teže stanje uključeno u metabolizam fruktoze je nasledna intolerancija na fruktozu (HFI, OMIM #229600), koja je uzrokovana defektima aldolaze B (GENE: ALDOB), enzima odgovornog za razgradnju F1P i koji se nalazi odmah nizvodno od koraka KHK na putu (Bouteldja N, et al., J. Inherit. Metab. Dis.2010, april; 33 (2): 105-12; Tolan, DR, Hum Mutat.1995; 6 (3): 210-8; http: //vvv.omim.org/entri/229600). To je redak poremećaj koji pogađa približno 1 od 20 000 ljudi, a mutacije uzrokuju akumulaciju F1P, iscrpljenje ATP i povećanje mokraćne kiseline, čija kombinacija, između ostalih metaboličkih poremećaja, izaziva hipoglikemiju, hiperurikemiju i laktacidozu. HFI narušava sposobnost tela da metabolizuje fruktozu u ishrani, što uzrokuje akutne simptome poput povraćanja, teške hipoglikemije, dijareje i poremećaja stomaka, koji dovode do dugoročnih poremećaja u rastu, oštećenja jetre i bubrega i potencijalne smrti (Ali M et al, J. Med. Genet, 1998. maj: 35 (5): 353-65). Pacijenti uglavnom pate u prvim godinama života pre postavljanja dijagnoze, a jedini način lečenja je izbegavanje fruktoze u ishrani. Pomenuto predstavlja izazov, zbog prisustva ovog makronutrijenta u većini prehrambenih proizvoda. Pored fizičkih simptoma, mnogi pacijenti doživljavaju emocionalnu i socijalnu izolaciju, kao posledicu neobičnog režima ishrane i neprestano se trude da se pridržavaju strogih ograničenja u ishrani (HFI-INFO Discussion Board, http://hfiinfo.proboards.com. Pristupljeno 14. decembra 2015). Kod nekih pacijenta se razvijaju NAFLD i bolest bubrega, čak i kada naizgled nemaju simptome, što naglašava neadekvatnost samonametnutih ograničenja u ishrani, kao jedine opcije lečenja i veliku potrebu za lečenjem ovog stanja, koja nije zadovoljena.

[0009] U hiperglikemijskim stanjima, endogena proizvodnja fruktoze se odvija poliolskim putem, odnosno putem kojim se glukoza pretvara u fruktozu sa sorbitolom kao intermedijerom. Aktivnost ovog puta raste sa hiperglikemijom. U ovim studijama, autori su pokazali da su miševi sa inaktiviranom KHK zaštićeni od povećanja telesne težine izazvanog glukozom, insulinske rezistencije i steatoze jetre, što sugeriše da kod hiperglikemijskih stanja endogeno proizvedena fruktoza može doprineti insulinskoj rezistenciji i hepatičnoj steatozi (Lanaspa, MA, et al. Nature Comm. 4, 2434, 2013). Prema tome, očekuje se da je inhibicija KHK od koristi u mnogim bolestima kod kojih su uključene promene samo endogene ili unete fruktoze ili i jedne i druge.

[0010] I dalje postoji potreba za lako primenljivim lečenjem kardiometaboličkih i pridruženih bolesti, uključujući dijabetes (T1D i / ili T2D), idiopatski T1D (tip 1b), latentni autoimuni dijabetes kod odraslih (LADA), T2D s ranim početkom (EOD), atipični dijabetes sa početkom u mladosti (IOAD), adultni oblik dijabetesa kod mladih osoba (MODI), dijabetes povezan sa neuhranjenošću, gestacijski dijabetes, hiperglikemiju, rezistenciju na insulin, rezistenciju na hepatični insulin, poremećaj tolerancije na glukozu, dijabetičnu neuropatiju, dijabetičnu nefropatiju, bolest bubrega, poremećaj bubrega, tubularnu disfunkciju, proinflamatorne promene na proksimalnim tubulima, dijabetičnu retinopatiju, disfunkciju adipocita, visceralno masno taloženje, gojaznost, poremećaje u ishrani, prekomernu žudnju za šećerom, dislipidemiju (uključujući hiperlipidemiju, hipertrigliceridemiju, povišeni ukupni holesterol, visok LDL holesterol i nizak HDL holesterol), hiperinsulinemiju, NAFLD (uključujući srodne bolesti kao što su steatoza, NASH, fibroza, ciroza i hepatocelularni karcinom) HFI, bolest koronarnih arterija, bolest perifernih krvnih sudova, hipertenziju, endotelnu disfunkciju, poremećenu vaskularnu kompatibilnost, kongestivnu srčanu insuficijenciju, infarkt miokarda (npr. nekroza i apoptoza), moždani udar, hemoragijski moždani udar, ishemijski moždani udar, plućnu hipertenziju, restenozu nakon angioplastike, intermitentnu klaudikaciju, postprandialnu lipemiju, metaboličku acidozu, ketozu, artritis, osteoporozu, hipertrofiju leve komore, perifernu arterijsku bolest, makularnu degeneraciju, kataraktu, glomerulosklerozu, hroničnu bubrežnu insuficijenciju, sindrom X, predmenstrualni sindrom, anginu pektoris, trombozu, aterosklerozu, ishemijske napade, vaskularnu restenozu, poremećaj metabolizma glukoze, stanja oštećenja glukoze u plazmi natašte, hiperuricemiju, giht, erektilnu disfunkciju, poremećaje kože i vezivnog tkiva, ulceracije stopala, ulcerozni kolitis, hiper apo B lipoproteinemiju, Alzheimerovu bolest, šizofreniju, oštećenu kogniciju, upalnu bolest creva, ulcerativni kolitis, Kronovu bolest i sindrom iritabilnog creva.

SLIKE

[0011]

Na slici 1 je prikazan dijagram rendgenske difrakcije praha (PXRD) kristalne slobodne kiseline iz Primera 4.

Na slici 2 je prikazan PXRD dijagram kristalne natrijumove soli iz Primera 5.

Na slici 3 su prikazane strukture Primera iz Tabele 4.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0012] Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja Formule I

Ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, pri čemu

Y je N ili C-CN;

Z je N ili CH;

X je N ili CR3;

pod uslovom da je barem jedan od Y, Z ili X, N;

R<1>je C3-7cikloalkil ili heterociklična grupa sa 4 do 7 članova, pri čemu heterociklična grupa sadrži 1 do 2 atoma, nezavisno odabranih između azota, kiseonika i sumpora, i pri čemu cikloalkil ili heterociklična grupa sadrži 0 do 3 supstituenata, nezavisno odabranih između -C1-3alkil i -OH, pri čemu je -C1-3alkil susptituisana sa 0 do 3 halogena atoma, i pod uslovom da nema više od jednog -OH supstituenta; ili N(C1-3alkil)2, NH(C1-3alkil), ili NH(C3-

4cikloalkil), pri čemu je svaka C1-3alkil supstituisana sa 0 do 1 OH;

R<2>je -(L)m-CON(R<N>)2, -(L)m-SO2R<s>, -L-(CH2)nSO2Rs, -L-(CH2)nCO2H, -L-(CH2)nC(O)R<c>, -L-(CH2)nCONHSO2Rs, -L-(CH2)nSO2NHCOR<s>, -L-(CH2)nSO2NHCONH2, ili -L-(CH2)ntetrazol-5-il;

m je 0 ili 1;

n je 0 ili 1;

R<N>je H ili -C1-3alkil;

R<S>je H ili -C1-3alkil;

L je CH2, CHF, ili CF2;

R<c>je -C1-4alkiloksi, -C1-4alkiloksikarboniloksi-C1-4alkiloksi, ili -C1-4alkilkarboniloksi-C1-

4alkiloksi;

R<3>je H, halogeni element, -CN, -C1-3alkil, -OC1-3alkil, -C1-3alkil supstituisana s 1 do 3 halogena atoma, ili -C3-4cikloalkil; i

R<4>je ciklopropil, ciklobutil, ili -C1-3alkil supstituisana sa 0 do 5 halogenih atoma, kako valenca dozvoljava.

[0013] Druga realizacija se odnosi na jedinjenja Formule I, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, pri čemu X, Y i Z pružaju bilo koju od sledećih:

[0014] Još jedna realizacija se odnosi na jedinjenja Formule I ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, pri čemu

Y je N ili C-CN;

Z je N ili CH;

X je CR<3>; pod uslovom da je barem jedan od Y ili Z, N;

R<1>je C3-7cikloalkil ili heterociklična grupa sa 4 do 7 članova, pri čemu heterociklična grupa sadrži 1 do 2 atoma, nezavisno odabranih između azota, kiseonika i sumpora, i pri čemu cikloalkil ili heterociklična grupa sadrži 0 do 3 supstituenata, nezavisno odabranih između -C1-3alkil i -OH, pri čemu je -C1-3alkil supstituisana sa 0 do 3 atoma F (pri čemu je halogeni element F), i pod uslovom da nema više od jednog -OH supstituenta; ili N(C1-3alkil)2, NH(C1-

3alkil), ili NH(C3-4cikloalkil), pri čemu je svaka C1-3alkil susptituisana sa 0 do 1 OH;

R<2>je -(L)m-CON(R<N>)2, -(L)m-SO2R<s>, -L-(CH2)nSO2R<s>, -L-(CH2)nCO2H, -L-(CH2)nC(O)R<c>, -L-(CH2)nCONHSO2Rs-L-(CH2)nSO2NHCOR<s>, -L-(CH2)nSO2NHCONH2, ili -L-(CH2)ntetrazol-5-il;

m je 0 ili 1;

n je 0 ili 1;

R<N>je H ili -C1-3alkil;

R<S>je H ili -C1-3alkil;

L je CH2, CHF, ili CF2;

4alkiloksi;

R<3>je H, halogen, -CN, -C1-3alkil, -OC1-3alkil, -C1-3alkil supstituisana sa 1 do 3 halogena atoma, ili -C3-4cikloalkil; i

R<4>je -C1-3alkil supstituisana sa 0 do 5 halogenih atoma, kako valenca dozvoljava.

[0015] Druga realizacija se odnosi na jedinjenja Formule I, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, pri čemu

Y je C-CN;

Z je N;

X je CR3;

R<1>je C3-7cikloalkil ili heterociklična grupa sa 4 do 7 članova, pri čemu heterociklična grupa sadrži 1 do 2 atoma, nezavisno odabranih između azota, kiseonika i sumpora, i pri čemu cikloalkil ili heterociklična grupa sadrži 0 do 3 supstituenata, nezavisno odabranih između -C1-3alkil i -OH, pod uslovom da nema više od jednog -OH supstituenta;

R<2>je -(L)m-CON(R<N>)2, -(L)m-SO2R<s>, -L-(CH2)nSO2R<s>, -L-(CH2)nCO2H, -L-(CH2)nC(O)R<c>, -L-(CH2)nCONHSO2R<s>, -L-(CH2)nSO2NHCOR<s>, ili -L-(CH2)ntetrazol-5-il;

m je 0 ili 1;

n je 0 ili 1;

R<N>je H ili -C1-3alkil;

R<s>je H ili -C1-3alkil;

L je CH2, CHF, ili CF2;

4alkiloksi;

R<4>je -C1-3alkil, supstituisana sa 0 do 5 halogenih atoma, kako valenca dozvoljava.

[0016] Još jedna realizacija se odnosi na jedinjenja Formule I ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, pri čemu

Y je N;

Z je N;

X je CR<3>;

R<1>je C3-7cikloalkil ili heterociklična grupa sa 4 do 7 članova, pri čemu heterociklična grupa sadrži 1 do 2 atoma, nezavisno odabranih između azota, kiseonika i sumpora, i pri čemu cikloalkil ili heterociklična grupa sadrži 0 do 3 supstituenata, nezavisno odabranih između -C1-3alkil, i -OH, pod uslovom da nema više od jednog -OH supstituenta;

R<2>je -(L)m-CON(R<N>)2, -(L)m-SO2R<s>, -L-(CH2)nSO2R<s>, -L-(CH2)nCO2H, -L-(CH2)nC(O)R<c>, -L-(CH2)nCONHSO2R<s>, -L-(CH2)nSO2NHCOR<s>, or -L-(CH2)ntetrazol-5-il;

m je 0 ili 1;

n je 0 ili 1;

R<N>je H ili -C1-3alkil;

R<S>je H ili -C1-3alkil;

L je CH2, CHF, ili CF2;

4alkiloksi;

[0017] Druga realizacija se odnosi na jedinjenja Formule I ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, pri čemu

Y je N iz C-CN;

Z je N iz CH;

X je CR<3>;

pod uslovom da je barem jedan od Y i Z, N;

m je 0 ili 1;

n je 0 ili 1;

R<N>je H ili -CH3;

R<s>je H ili -CH3;

L je CH2, CHF, ili CF2;

4alkiloksi;

R<3>je H, -CI, -CH3, -CH2CH3, -O-CH3, ciklopropil, ili CN; i

R<4>je -CF3, -CHF2, ili -CF2CH3.

[0018] Još jedna realizacija se odnosi na bilo koje drugo ostvarenje, ovde razmatrano u vezi sa jedinjenjem Formule I, ili njegovom farmaceutskom soli, pri čemu je R<N>, H ili -CH3.

[0019] Još jedna realizacija se odnosi na bilo koje drugo ostvarenje, ovde razmatrano u vezi sa jedinjenjem Formule I, ili njegovom farmaceutskom soli, pri čemu je R<s>, H ili -CH3.

[0020] Još jedna realizacija se odnosi na bilo koje drugo ostvarenje, ovde razmatrano u vezi sa jedinjenjem Formule I, ili njegovom farmaceutskom soli, pri čemu je R<2>, -CH2CO2H (n je 0 i L je CH2). Još jedna realizacija se odnosi na bilo koje drugo ostvarenje, ovde razmatrano u vezi sa jedinjenjem Formule I, ili njegovom farmaceutskom soli, pri čemu je R<2>: –CH2CO2H, -CH2CO2CH3, ili -CH2CO2CH2CH3(n je 0, R<C>je OCH3ili OCH2CH3, kada je prisutna i L je CH2). Još jedna realizacija se odnosi na bilo koje drugo ostvarenje, ovde razmatrano u vezi sa jedinjenjem Formule I, ili njegovom farmaceutskom soli, pri čemu je R<2>, -CH2CH2CO2H, -CH2CH2CO2CH3, ili -CH2CH2CO2CH2CH3(n je 1, R<C>je OCH3ili OCH2CH3, kada je prisutna, i L je CH2).

[0021] Još jedna realizacija se odnosi na bilo koje drugo ostvarenje, ovde razmatrano u vezi sa jedinjenjem Formule I, ili njegovom farmaceutskom soli, pri čemu je R<2>, -(L)m-CON(R<N>)2, -(L)m-SO2R<s>, -L-(CH2)nSO2R<s>, -L-(CH2)nCO2H, -L-(CH2)nC(O)R<c>, -L-(CH2)nCONHSO2R<s>, -L-(CH2)nSO2NHCOR<s>, ili -L-(CH2)ntetrazol-5-il.

[0022] Još jedna realizacija se odnosi na bilo koje drugo ostvarenje, ovde razmatrano u vezi sa jedinjenjem Formule I, ili njegovom farmaceutskom soli, pri čemu je R<3>H, -CI, -CH3, -CH2CH3, -O-CH3, ciklopropil, ili CN.

[0023] Još jedna realizacija se odnosi na bilo koje drugo ostvarenje, ovde razmatrano u vezi sa jedinjenjem Formule I, ili njegovom farmaceutskom soli, pri čemu je R<4>-CF3, -CHF2, ili -CF2CH3.

[0024] Još jedna realizacija se odnosi na bilo koje drugo ostvarenje, ovde razmatrano u vezi sa jedinjenjem Formule I, ili njegovom farmaceutskom soli, pri čemu je R<1>ciklobutil (C4cikloalkil) sa 0 do 3 supstituenata odabranih između -CH3i -OH, pod uslovom da nema više od jednog -OH supstituenta.

[0025] Još jedna realizacija se odnosi na bilo koje drugo ostvarenje, ovde razmatrano u vezi sa jedinjenjem Formule I, ili njegovom farmaceutskom soli, pri čemu je R<1>heterociklična grupa sa 4 do 7 članova, odabrana između azetidin-1-il, pirolidin-1-il, i piperidin-1-il (R<1>je heteročiklična grupa sa 4 do 7 članova), sa 0 do 3 supstituenata, nezavisno izabranih između -CH3i -OH, pod uslovom da nema više od jednog -OH supstituenta.

[0026] Poželjno ostvarenje se odnosi na jedinjenja Formule I, ili njihove farmaceutske soli, pri čemu X, R<2>, m, n, R<N>, R<S>, L, R<C>, R<3>, i R<4>imaju bilo koju ovde opisanu realizaciju i pri čemu je R<1>azetidin-1-il, pirolidin-1-il i piperidin-1-il, sa 0 do 2 -CH3supstituenata i 0 do 1 -OH supstituenata i pri čemu je Y, C-CN i Z je N, ili su svaki od Y i Z, N.

[0027] Još jedno poželjno ostvarenje se odnosi na jedinjenja Formule I, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, pri čemu X, R<2>, m, n, R<N>, R<S>, L, R<C>, R<3>, i R<4>imaju bilo koju ovde opisanu realizaciju i pri čemu je R<1>azetidin-1-il, sa 1 do 2 -CH3supstituenata i 0 do 1 -OH supstituenata i pri čemu je Y, C-CN i Z je N, ili su svaki od Y i Z, N.

[0028] Druga realizacija se odnosi na jedinjenja Formule I, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, pri čemu je Y, C-CN i Z je N, ili su svaki od Y i Z, N.

[0029] Naredna realizacija pronalaska se odnosi na jedinjenja Formule I(a)

ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, pri čemu su R<2>supstituent na azabiciklo[3.1.0]heks-6-il i H atomi vezani za ugljenike mosta u istoj ravni, i pri čemu X, Y, Z, R<2>, m, n, R<N>, R<S>, L, R<C>, R<3>i R<4>imaju bilo koje ovde opisano ostvarenje.

[0030] Drugo ostvarenje pronalaska se odnosi na jedinjenja Formule I(b)

Ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, pri čemu su R<2>supstituent na azabiciklo[3.1.0]heks-6-il i H atomi na ugljenicima mosta u istoj ravni, i pri čemu X, Y, Z, R<2>, m, n, R<N>, R<S>, L, R<C>, R<3>i R<4>imaju bilo koje ovde opisano ostvarenje.

[0031] Pojam "alkil", kako se ovde koristi, označava monovalentnu ugljovodoničnu grupu ravnog ili razgranatog lanca, formule -CnH(2n+1). Neograničavajući primeri uključuju metil, etil, propil, butil, 2-metil-propil, 1,1-dimetiletil, pentil i heksil.

[0032] Pojam "cikloalkil", kako se ovde koristi, označava cikličnu monovalentnu ugljovodoničnu grupu formule -CnH(2n-1), koja sadrži najmanje tri atoma ugljenika. Neograničavajući primeri uključuju ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil i cikloheksil.

[0033] Pojam "alkiloksi", kako se ovde koristi, označava alkil supstituent povezan preko atoma kiseonika. Neograničavajući primeri uključuju metoksi, etoksi, propoksi i butoksi.

[0034] Pojam "alkiloksikarboniloksi", kako se ovde koristi, označava alkoksi grupu vezanu preko karbonilne grupe (-CO-). Neograničavajući primeri uključuju metoksikarbonil, etoksikarbonil i propoksikarbonil.

[0035] Pojam "alkilkarboniloksi", kako se ovde koristi, označava alkil grupu vezanu preko karboniloksi grupe (-C(=O)-O-). Reprezentativni primeri uključuju metilkarboniloksi, etilkarboniloksi i terc-butilkarboniloksi.

[0036] Pojam "alkiloksikarboniloksi-alkiloksi", kako se ovde koristi, označava alkiloksikarboniloksi grupu vezanu preko alkiloksi grupe.

[0037] Pojam "halogen", kako se ovde koristi, se odnosi na F, Cl, Br, I.

[0038] Pojam "heterociklična grupa", kako se ovde koristi, se odnosi na cikloalkil grupu sa 4 do 7 atoma ugljenika u kojoj je jedna ili više metilenskih grupa (-CH2-) iz prstena zamenjeno grupom odabranom između -O-, -S- ili -N-, gde su valentni zahtevi za -N- zadovoljeni sa H ili su tačka vezivanja.

[0039] Uobičajene skraćenice koje se ovde koriste:

ADP je adenozin difosfat;

ATP je adenozin trifosfat;

CDCl3je deuterohloroform;

CO2Et je etil karboksilat;

DCM je dihlormetan;

DIPEA je N,N-diizopropiletilamin;

DMF je dimetilformamid;

DMSO je dimetilsulfoksid;

EtOAc je etil acetat;

H ili h ili hr se odnosi na sat(e);

HEPES je 4-(2-hidroksietil)-1-piperazin etansulfonska kiselina;

KCI je kalijum hlorid;

Min je minut(i);

MgCl2je magnezijum hlorid;

NaHCO3je natrijum bikarbonat;

Na2SO4je natrijum sulfat;

NADH je nikotinamid adenin dinukleotid (redukovani oblik);

NAD+ je nikotinamid adenin dinukleotid (oksidovani oblik);

PEP is fosfoenolpiruvat;

ST ili st je sobna temperatura;

TCEP je tris(2-karboksietil)fosfin;

TFA je trifluorsirćetna kiselina;

THF je tetrahidrofuran.

[0040] Još jedna realizacija se odnosi na jedinjenja Formule I, ili njihove farmaceutske soli, pri čemu je svako jedinjenje izabrano nezavisno iz jednog ili više ovde prikazanih primera.

[0041] Jedan od načina ostvarivanja pronalaska je primena jedinjenja Formule (I) u obliku proleka. Prema tome, određeni derivati jedinjenja Formula (I), koji sami po sebi nemaju ili imaju vrlo nisku farmakološku aktivnost, kada se unesu u telo, mogu se konvertovati u jedinjenje Formule (I) sa željenom aktivnošću, na primer hidrolitičkim razlaganjem, naročito hidrolitičkim razlaganjem pod uticajem enzima esteraze ili peptidaze. Takvi derivati se nazivaju ‘prolekovi’. Dodatne informacije o primeni prolekova se mogu pronaći u ’Pro-drugs as Novel Delivery Systems’, Vol. 14, ACS Symposium Series (T. Higuchi and W. Stella) i ’Bioreversible Carriers in Drug Design’, Pergamon Press, 1987 (Ed. E. B. Roche, American Pharmaceutical Association). Takođe se može uputiti na Nature Reviews/Drug Discovery, 2008, 7, 355 i Current Opinion in Drug Discovery and Development, 2007, 10, 550.

[0042] Prolekovi, koji su ovde opisani, mogu se, na primer, dobiti zamenom odgovarajućih funkcionalnih grupa prisutnih u jedinjenjima Formule (I), koja sadrže određene grupe poznate u struci kao ‘pro-grupe’, kao što je opisano, na primer, u Design of Prodrugs’ od H. Bundgaard (Elsevier, 1985).

[0043] Prema tome, prolek je (a) estar ili amid, derivat karboksilne grupe iz jedinjenja Formule (I); (b) estar, karbonat, karbamat, fosfat ili etar, derivat hidroksilne grupe iz jedinjenja Formule (I); (c) amid, imin, karbamat ili amin, derivat amino grupe iz jedinjenja Formule (I); (d) tioestar, tiokarbonat, tiokarbamat ili sulfid, derivat tiol grupe iz jedinjenja Formule (I); ili (e) oksim ili imin, derivat karbonilne grupe iz jedinjenja Formule (I).

[0044] Neki od posebnih primera ovde prikazanih prolekova, uključuju one kod kojih je R<2>-L-(CH2)nC(O)R<C>. U nastavku su prikazane opštije smernice o prolekovima ovog pronalaska:

(i) kada jedinjenje Formule (I) sadrži karboksilnu funkcionalnu grupu, njegov estar, kao što je jedinjenje kod kojeg je vodonik iz karboksilne grupe jedinjenja Formule (I) zamenjen sa C1-8alkil (npr. etil) ili (C1-8alkil)C(=O)OCH2- (npr. tBuC(=O)OCH2-);

(ii) kada jedinjenje Formule (I) sadrži hidroksilnu funkcionalnu grupu (-OH), njegov estar, kao što je jedinjenje kod kojeg je vodonik iz hidroksilne grupe jedinjenja Formule (I) zamenjen sa -CO(C1-8alkil) (npr. metilkarbonil) ili je alkohol esterifikovan pomoću amino kiseline;

(iii) kada jedinjenje Formule (I) sadrži hidroksilnu funkcionalnu grupu (-OH), njegov etar, kao što je jedinjenje kod kojeg je vodonik iz hidroksilne grupe jedinjenja Formule (I) zamenjen sa (C1-8alkil)C(=O)OCH2- ili -CH2OP(=O)(OH)2;

(iv) kada jedinjenje Formule (I) sadrži hidroksilnu funkcionalnu grupu (-OH), njegov fosfat, kao što je jedinjenje kod kojeg je vodonik iz hidroksilne grupe jedinjenja Formule (I) zamenjen sa -P(=O)(OH)2ili -P(=O)(ONa)2ili -P(=O)(O-)2Ca<2+>;

(v) kada jedinjenje Formule (I) sadrži primarnu ili sekundarnu amino grupu (-NH2ili -NHR gde je R ≠ H), njegov amid, na primer, jedinjenje kod kojeg su, kao što može biti slučaj, jedan ili oba atoma vodonika iz amino grupe jedinjenja Formule (I) zamenjeni sa (C1-10)alkanoil, -COCH2NH2ili je derivat amino grupe dobijen pomoću amino kiseline;

(vi) kada jedinjenje Formule (I) sadrži primarnu ili sekundarnu amino grupu (NH2ili -NHR gde je R ≠ H), njegov amin, na primer, jedinjenje kod kojeg su, kao što može biti slučaj, jedan ili oba atoma vodonika iz amino grupe jedinjenja Formule (I) zamenjeni sa -CH2OP(=O)(OH)2.

[0045] Određena jedinjenja Formule (I) mogu sama po sebi da deluju kao prolekovi drugih jedinjenja Formule (I). Takođe je moguće da se dva jedinjenja Formule (I) međusobno spoje u obliku proleka. U određenim okolnostima, prolek jedinjenja Formule (i) se može dobiti internim spajanjem dve funkcionalne grupe u jedinjenju Formule (I), na primer, formiranjem laktona.

[0046] Pojam "Formula I", kako se ovde koristi, može da se odnosi na "jedinjenje (jedinjenja) pronalaska," "jedinjenje (jedinjenja) ovog pronalaska", "pronalazak" i "jedinjenje Formule I". Takvi pojmovi se koriste naizmenično. Dalje, namera je da ostvarenja o kojima se ovde diskutuje u vezi sa Formulom I, takođe uključuju jedinjenja Formule I(a) ili Formule I(b). Ti pojmovi su definisani tako da uključuju sve oblike jedinjenja Formule (I), uključujući hidrate, solvate, klatrate, stereoizomere, geometrijske izomere, kristalne (uključujući ko-kristale) i nekristalne oblike, izomorfe, polimorfe i tautomere pomenutih jedinjenja. Na primer, jedinjenja pronalska ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, mogu postojati u nesolvatnim i solvatnim oblicima. Kada su rastvarač ili voda čvrsto vezani, kompleks će imati dobro definisanu stehimotreiju nezavisnu od vlage. Kada su, međutim, rastvarač ili voda slabo vezani, kao u kanalskim solvatima i higroskopnim jedinjenjima, sadržaj vode/rastvarača zavisiće od vlažnosti i uslova sušenja. U takvim slučajevima nestehiometrija će biti norma.

[0047] Trenutno prihvaćen sistem klasifikacije organskih hidrata je onaj koji definiše hidrate koordinirane na izolovanom mestu, kanalu ili jonima metala - videti Polymorphism in Pharmaceutical Solids od K. R. Morris (Ed. H. G. Brittain, Marcel Dekker, 1995). Hidrati sa izolovanim mestom su oni kod kojih su molekuli vode izolovani od direktnog međusobnog kontakta organskim molekulima koji se nalaze između njih. U kanalskim hidratima, molekuli vode leže u kanalima rešetke, gde se nalaze pored ostalih molekula vode. U hidratima koje koordinišu joni metala, molekuli vode su vezani za metalni jon.

[0048] Kada su rastvarač ili voda čvrsto vezani, kompleks može imati dobro definisanu stehiometriju nezavisno od vlažnosti. Kada su, međutim, rastvarač ili voda slabo vezani, kao u kanalskim solvatima i higroskopnim jedinjenjima, sadržaj vode/rastvarača može zavisiti od vlažnosti i uslova sušenja. U takvim slučajevima nestehiometrija će biti norma.

[0049] U okviru pronalaska, takođe su obuhvaćeni višekomponentni kompleksi (osim soli i solvata), kod kojih su lek i najmanje jedna druga komponenta prisutni u stehiometrijskim ili nestehiometrijskim količinama. Kompleksi ove vrste uključuju klatrate (inkluzioni kompleksi lekdomaćin) i kokristale. Drugi se obično definišu kao kristalni kompleksi neutralnih molekularnih sastojaka koji su povezani nekovalentnim vezama, ali takođe mogu biti kompleks neutralnog molekula sa solju. Kokristali se mogu pripremiti kristalizacijom iz rastopa, rekristalizacijom iz rastvarača ili zajedničkim fizičkim mlevenjem komponenata - videti Chem Commun, 17, 1889-1896, by O. Almarsson and M. J. Zaworotko (2004). Opšti prikaz višekomponentnih kompleksa videti u J Pharm Sci, 64 (8), 1269-1288, by Haleblian (August 1975).

[0050] Jedinjenja prema pronalasku mogu da sadrže asimetrične ili hiralne centre i prema tome, postoje u različitim stereoizomernim oblicima. Ukoliko nije drugačije naznačeno, podrazumeva se da svi stereoizomerni oblici jedinjenja pronalaska, kao i njihove smeše, uključujući racemske smeše, čine deo ovog pronalaska. Pored toga, pronalazak obuhvata sve geometrijske izomere. Na primer, ako jedinjenje pronalaska sadrži dvostruku vezu ili kondenzovani prsten, u okviru pronalaska obuhvaćeni su i cis- i trans oblici, kao i smeše.

[0051] Dijastereomerne smeše se mogu razdvojiti na pojedinačne dijastereoizomere od kojih se sastoje, na osnovu njihovih fizičko-hemijskih razlika, metodama dobro poznatim stručnjacima, kao što su hromatografija i/ili frakciona kristalizacija. Enantiomeri se mogu razdvojiti pretvaranjem enantiomerne smeše u dijastereomernu smešu, reakcijom sa odgovarajućim optički aktivnim jedinjenjem (npr. hiralnim pomoćnim sredstvom, kao što su hiralni alkohol ili hlorid Mošerove kiseline), razdvajanjem dijastereoizomera i pretvaranjem (npr. hidrolizom) pojedinačnih dijastereoizomera u odgovarajuće čiste enantiomere. Enantiomeri se takođe mogu razdvojiti pomoću hiralne HPLC u koloni. Alternativno, specifični stereoizomeri se mogu sintetizovati pomoću optički aktivnog polaznog materijala, asimetričnom sintezom pomoću optički aktivnih reagenasa, supstrata, katalizatora ili rastvarača ili pretvaranjem jednog stereoizomera u drugi asimetričnom transformacijom.

[0052] Kada jedinjenja pronalaska poseduju jedan ili više stereogenih centara i u nazivu ili strukturi nije navedena stereohemija, podrazumeva se da naziv ili struktura obuhvataju sve oblike jedinjenja, uključujući i racemski oblik. Kada jedinjenja prema pronalasku poseduju dva ili više stereogenih centara i kada je u nazivu data apsolutna ili relativna stereohemija, oznake R i S odnose se na svaki stereogeni centar u rastućem numeričkom redosledu (1, 2, 3, itd.), prema uobičajenoj šemi IUPAC brojeva za svaki molekul. Stereogeni centri molekula mogu biti predstavljeni višestrukim, naizmeničnim kombinacijama punih i isprekidanih klinova. Mnogi primeri koji su ovde dati, mogu da sadrže 3.1.0 sistem prstenova, sa mezostereohemijom kako je definisano IUPAC pravilima imenovanja ili konvencijama Cahn-Ingold-Prelog, koje su korišćene u imenovanju primera i intermedijera i primenom softvera ChemBioDrav Ultra 14.0.0.117 i/ili ACD/Name Softvare v12.0. Treba imati u vidu da veze mogu biti klinaste ili isprekidane, iako predstavljaju istu stereohemiju, npr. uporedi Primere 1 i 54, zbog rotacije na vezi između azota iz grupe 3.1.0 i centralne grupe, što takođe može nastati na vezi između centralne grupe i R<1>, kada je centralna grupa pridinil, pirimidinil ili triazinil u zavisnosti od definicija X, Y i Z.

[0053] U drugom ostvarenju, pronalazak obezbeđuje farmaceutsku smešu koja sadrži jedinjenje Formule i, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, kako je definisano u ovde opisanim realizacijama, pomešanu sa najmanje jednim farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom.

[0054] Ovaj pronalazak takođe obezbeđuje bilo koje od narednih ili njihovu kombinaciju:

postupak lečenja bolesti za koju je indikovan inhibitor KHK, kod subjekta kome je takav tretman potreban, koji podrazumeva davanje subjektu terapeutski efikasne količine jedinjenja Formule I ili njegove farmaceutski prihvatljive soli;

upotrebu jedinjenja Formule I ili njegove farmaceutski prihvatljive soli u proizvodnji leka za lečenje bolesti za koju je indikovan inhibitor KHK;

jedinjenje Formule I, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu kao lek;

jedinjenje Formule I, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za primenu u lečenju bolesti za koju je indikovan inhibitor KHK;

farmaceutsku smeša koja sadrži jedinjenje Formule I, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so i farmaceutski prihvatljiv ekscipijens;

farmaceutsku smešu za lečenje bolesti za koju je indikovan inhibitor KHK, koja sadrži jedinjenje Formule I ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so.

[0055] Kako se ovde koristi, lečenje bolesti za koju je indikovan inhibitor KHK označava da se najmanje jedno jedinjenje Formule I ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, daje pacijentu kome je ono potrebno za lečenje, ili se koristi za pripremu leka za lečenje pacijenta kome je on potreban, inhibiranjem KHK i metabolizma fruktoze koji sledi, za lečenje bolesti, poremećaja, stanja i povezanog komorbiditeta (ovde se generalno naziva bolešću), odabranih između bilo kojeg od narednih ili više njih: T1D, T2D, idiopatski T1D, LADA, EOD, YOAD, MODY, dijabetes povezan sa neuhranjenošću, gestacijski dijabetes, hiperglikemija, insulinska rezistencija, hepatična insulinska rezistencija, poremećena tolerancija na glukozu, dijabetička neuropatija, dijabetična nefropatija, bolest bubrega, akutni poremećaj bubrega, tubularna disfunkcija, proinflamatorne promene na proksimalnim tubulima, dijabetična retinopatija, disfunkcija adipocita, visceralno adipozno taloženje, gojaznost, poremećaji u ishrani, prekomerna želja za šećerom, dislipidemija, hiperlipidemija, hipertrigliceridemija, povišeni ukupni holesterol, visok LDL holesterol, nizak HDL holesterol, hiperinsulinemija, NAFLD, steatoza, NASH, fibroza, ciroza, hepatocelularni karcinom, HFI, karcinom arterije, HFI periferne vaskularne bolesti, hipertenzija, endotelijalna disfunkcija, poremećena vaskularna kompatibilnost, kongestivna srčana insuficijencija, infarkt miokarda, moždani udar, hemoragijski moždani udar, ishemijski moždani udar, plućna hipertenzija, restenoza nakon angioplastike, povremena klaudikacija, postprandijalna lipemija, metabolička acidoza, ketoza, artritisosteoporoza, hipertrofija leve komore, periferna arterijska bolest, makularna degeneracija, katarakta, glomeruloskleroza, hronična bubrežna insuficijencija, metabolički sindrom, sindrom X, predmenstrualni sindrom, angina pektoris, tromboza, ateroskleroza, prolazni ishemijski napadi, vaskularna restenoza, poremećeni metabolizam glukoze, stanja oštećene glukoze u plazmi natašte, hiperurikemija, giht, erektilna disfunkcija, poremećaji kože i vezivnog tkiva, ulceracije stopala, ulcerozni kolitis, hiper apo B lipoproteinemija, Alchajmerova bolest, šizofrenija, oštećena kognicija, zapaljenske bolesti creva, ulcerozni kolitis, Kronova bolest i sindrom iritabilnog creva.

[0056] U još jednom ostvarenju, pronalazak obezbeđuje postupak lečenja bolesti odabrane između bilo koje od narednih ili njihove kombinacije: T1D, T2D, insulinska rezistencija, bolest bubrega, akutni poremećaj bubrega, tubularna disfunkcija, proinflamatorne promene na proksimalnim tubulima, disfunkcija adipocita, visceralno adipozno taloženje, gojaznost, poremećaji u ishrani, prekomerna žudnja za šećerom, dislipidemija, hiperlipidemija, hipertrigliceridemija, povećani ukupni holesterol, povišen LDL holesterol, nizak HDL holesterol, NAFLD, steatoza, NASH, fibroza, ciroza, hepatocelularni karcinom, HFI, hipertenzija, endotelna disfunkcija, hiperurikemija i giht.

[0057] Pronalazak se takođe odnosi na farmaceutsku smešu, koja sadrži jedinjenje Formule I ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, kako je definisano u bilo kojem od ovde opisanih ostvarenja, za primenu u lečenju jedne ili više bolesti o kojima se ovde govori.

[0058] U drugom ostvarenju, pronalazak obezbeđuje farmaceutsku smešu, koja sadrži jedinjenje Formule I ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, kako je definisano u bilo kojem od ovde opisanih ostvarenja, pomešano sa najmanje jednim farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom.

[0059] U još jednom ostvarenju, pronalazak obezbeđuje farmaceutsku smešu, koja sadrži jedinjenje Formule I ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, kako je definisano u bilo kojem od ovde opisanih ostvarenja, pomešano sa najmanje jednim ovde opisanim drugim terapeutskim agensom.

[0060] Izraz "terapeutski efikasna količina" označava količinu jedinjenja prema pronalasku, koja (i) leči ili sprečava određenu bolest (ii) umanjuje, poboljšava ili uklanja jedan ili više simptoma određene bolesti ili (iii) sprečava ili odlaže pojavu jednog ili više simptoma određene ovde opisane bolesti.

[0061] Pojam "sisar" se odnosi na toplokrvne životinje, uključujući ljude (žene ili muškarce) i domaće životinje (npr. pse, mačke, konje itd.) i druge životinje, uključujući zamorčiće, miševe, pacove, gerbil, stoku, koze, ovce, majmune i šimpanze.

[0062] Pojam "pacijent" se alternativno odnosi na sisara.

[0063] Izraz "farmaceutski prihvatljivo" označava da supstanca ili smeša mora biti hemijski i/ili toksikološki kompatibilna sa drugim sastojcima koje smeša sadrži i/ili sa sisarem koji će njome biti lečen.

[0064] Pojmovi "lečenje", "lečiti" ili "tretman" obuhvataju i preventivni, tj. profilaktički i palijativni tretman, tj. ublažavanje, olakšavanje ili usporavanje napredovanja bolesti kod pacijenta ili bilo kojeg oštećenja tkiva povezanog sa bolešću.

[0065] Ovaj pronalazak uključuje sva farmaceutski prihvatljiva jedinjenja Formule I označena izotopom, pri čemu je jedan ili više atoma zamenjeno atomima sa istim atomskim brojem, ali atomskom masom ili masenim brojem koji se razlikuju od atomske mase ili masenog broja koji se obično nalaze u prirodi.

[0066] Primeri izotopa pogodnih za uključivanje u jedinjenja pronalaska, uključuju isotope vodonika, kao što su<2>H i<3>H, ugljenika, kao što su<11>C,<13>C i<14>C, hlora, kao što je<36>Cl, fluora, kao što je<18>F, joda, kao što su<123>I i<125>I, azota, kao što su<13>N i<15>N, kiseonika, kao što su<15>O,<17>O i<18>O.

[0067] Određena jedinjenja Formule I označena izotopom, na primer, ona koja sadrže radioaktivni izotop, su korisna za ispitivanje distribucije leka i/ili supstrata između tkiva. Radioaktivni izotopi tricijum, tj.<3>H, i ugljenik-14, tj.<14>C, su posebno korisni za tu svrhu, s obzirom na lakoću ugradnje i pripremljena sredstva za detekciju.

[0068] Supstitucija sa težim izotopima kao što je deuterijum, tj.<2>H, može obezbediti određene terapeutske prednosti, usled veće metaboličke stabilnosti, na primer, povećanog in vivo poluvremena eliminacije i smanjene potrebne doze, i prema tome može biti poželjna u nekim okolnostima.

[0069] Supstitucija izotopima koji emituju pozitrone, kao što su<11>C,<18>F,<15>O i<13>N može biti korisna za studije pozitronskom emisionom tomografijom (PET), za ispitivanje popunjenosti receptora supstrata.

[0070] Jedinjenja Formule I označena izotopima, se obično mogu pripremiti uobičajenim postupcima poznatim stručnjacima iz ove oblasti ili postupcima opisanim u pratećim primerima i postupcima dobijanja, koristeći reagense označene izotopima umesto prethodno upotrebljenih neoznačenih reagenasa.

POMEŠANI AGENSI

[0071] Jedinjenja ovog pronalaska se mogu koristiti samostalno ili u kombinaciji sa drugim terapeutskim agensima, za lečenje različitih stanja ili bolesti. Jedinjenje (jedinjenja) ovog pronalaska i drugi reagens (reagensi) se mogu primenjivati simultano (bilo u istom obliku doziranja ili u različitim oblicima) ili sekvencijalno.

[0072] Primena jednog ili više jedinjenja “u kombinaciji” znači da se dva jedinjenja primenjuju vremenski dovoljno blisko da prisustvo jednog menja biološke efekte drugog. Dva ili više jedinjenja mogu se davati simultano, podudarno ili uzastopno. Pored toga, istovremena primena se može izvoditi mešanjem jedinjenja pre primene ili davanjem jedinjenja u istom vremenskom trenutku, ali u zasebnim oblicima doziranja, na istom ili drugom mestu primene.

[0073] U još jednom izvođenju, jedinjenja ovog pronalaska se daju zajedno sa bilo kojim dodatnim terapeutskim sredstvom, jednim ili više njih, kako je ovde opisano. Kombinovana sredstva se daju sisarima u terapeutski efikasnoj količini, za lečenje ovde opisanih bolesti.

[0074] Izrazi „konkurentna primena“, „ko-primena“, „istovremena primena“ i „administriranje istovremeno“ znače da se jedinjenja daju u kombinaciji.

[0075] U sledećoj realizaciji ovog pronalaska, jedinjenje Formule I može se davati istovremeno sa agensom protiv gojaznosti, gde je sredstvo protiv gojaznosti odabrano iz grupe koju čine selektivni MTP inhibitori (npr. dirlotapid, mitratapid i implitapid, R56918 (CAS br. 403987 i CAS br.

913541-47-6)), agonisti holecistokinina A (CCK-A) (npr. N-benzil-2-[4-(1H-indol-3-ilmetil)-5-okso-1-fenil-4,5-dihidro-2,3,6,10b-tetraaza-benzo[e]azulen-6-il]-N-izopropil-acetamid opisan u PCT Publication No. WO 2005/116034 ili US Publication No.2005-0267100 A1), agonisti 5HT2c (npr. lorkaserin), agonist MCR4 (npr. jedinjenja opisana u US 6,818,658), inhibitor lipaze (npr. Cetilistat), PYY3-36 (kako se ovde koristi "PYY3-36" uključuje analoge, kao što je pegilovani PYY3-36 npr. one opisane u US Publication 2006/0178501), antagonisti opioida (npr. naltrekson), mešavina naltreksona sa buproprionom, oleoil-estron (CAS br. 180003-17-2), obinepitid (TM30338), pramlintid (Symlin<®>), tezofenzin (NS2330), leptin, liraglutid, bromokriptin, inhibitori lipaze (kao što je tetrahidrolipstatin, tj. orlistat), eksenatid (Byetta<®>), AOD-9604 (CAS br.221231-10-3) i sibutramin.

[0076] Druga sredstva protiv gojaznosti uključuju inhibitore 11β-hidroksisteroid dehidrogenaze-1 (11β-HSD tip 1), inhibitor stearoil-CoA desaturaze-1 (SCD-1), inhibitore ponovnog unosa monoamina (kao što je sibutramin), simpatomimetičke agense, β3 adrenergičke agoniste, agoniste dopamina (kao što je bromokriptin), analoge melanocit stimulišućeg hromona, antagoniste melanin-koncentrirajućeg hormona, leptin (OB protein), analoge leptina, agoniste leptina, antagoniste galanina, anoreksike (kao što je agonist bombezina), antagoniste neuropeptida-Y (npr. antagoniste NPY Y5), tiromimetike, dehidroepiandrosteron ili analog istog, agoniste ili antagoniste glukokortikoida, antagoniste oreksina, agoniste glukagonu sličnog peptida-1, cilijarne neurotrofne faktore (kao što je Axokine™, dostupan kod Regeneron Pharmaceuticals, Inc., Tarrytown, NY and Procter & Gamble Company, Cincinnati, OH), inhibitore humanog agutiju srodnog proteina (AGRP), antagoniste grelina, antagoniste ili inverzne agoniste histamina 3, agoniste neuromedina U, inhibitore MTP/ApoB (npr. intestinalno selektivne inhibitore MTP), antagonist oreksina, mešavinu naltreksona i bupropriona i slična.

[0077] U još jednom ostvarenju ovog pronalaska, jedinjenje Formule I se može primeniti zajedno sa antidijabetikom, pri čemu je antidijabetik odabran iz grupe koja uključuje inhibitor acetil-CoA karboksilaze-(ACC) (npr. oni opisani u WO2009144554, WO2003072197, WO2009144555 i WO2008065508), inhibitor diacilglicerol O-aciltransferaze 1 (DGAT-1) (npr. oni opisani u WO09016462 ili WO2010086820, AZD7687 ili LCQ908), inhibitore monoacilglicerol O-aciltransferaze, inhibitor fosfodiesteraze (PDE)-10, aktivator AMPK, sulfonilureu (npr. acetoheksamid, hlorpropamid, diabinez, glibenklamid, glipizid, gliburid, glimepirid, gliklazid, glipentid, glihidon, glizolamid, tolazamid i tolbutamid), meglitinid, inhibitor α-amilaze (npr. tendamistat, trestatin i AL-3688) inhibitor α-glucozid hidrolaze (npr. akarboza), inhibitor αglukozidaze (npr. adipozin, kamigliboza, emiglitat, miglitol, vogliboza, pradimicin-Q i salbostatin), agonist PPARγ (npr. balaglitazon, ciglitazon, darglitazon, englitazon, izaglitazon, pioglitazon i roziglitazon), agonist PPAR α/γ (npr. CLX-0940, GW-1536, GW-1929, GW-2433, KRP-297, L-796449, LR-90, MK-0767, SB-219994 i saroglitazar), bigvanid (npr. metformin), antagonist glukagonskog receptora, modulator glukaonu-sličnog peptida 1 (GLP-1), kao što je agonist (npr. eksendin-3, eksendin-4, ZYOG-1 i TTP273), liraglutid (Victoza®), albiglutid, eksenatid (Byetta®, Bydureon®), albiglutid, liksisenatid, dulaglutid, semaglutid (NN-9924), TTP-054, inhibitor proteinske tirozinske fosfataze-1B (PTP-1B) (npr. troduskvemin, ekstrakt hyrtios i jedinjenja predstavljena u Zhang, S., et al., Drug Discovery Today, 12(9/10), 373-381 (2007)), aktivator SIRT-1 (npr. resveratrol, GSK2245840 ili GSK184072), inhibitor dipeptidil peptidaze IV (DPP-IV) (npr. oni iz WO2005116014, sitagliptin, vildagliptin, alogliptin, dutogliptin, linagliptin i saksagliptin), sekretagog za insulin, inhibitor oksidacije masne kiseline, antagonist A2, inhibitor c-jun amino-terminalne kinaze (JNK), aktivatore glukokinaze (GKa) (npr. one iz WO2010103437, WO2010103438, WO2010013161, WO2007122482, TTP-399, TTP-355, TTP-547, AZD1656, ARRY403, MK-0599, TAK-329, AZD5658 ili GKM-001), insulin i analoge insulina, insulinski mimetik, inhibitor glikogen fosforilaze (npr. GSK1362885), agonist VPAC2 receptora, inhibitore SGLT2 (npr. one opisane u E.C. Chao et al. Nature Reviews Drug Discovery 9, 551-559 (July 2010) uključujući dapagliflozin, canagliflozin, empagliflozin, tofogliflozin (CSG452), ASP-1941, THR1474, TS-071, ISIS388626 i LX4211, kao i one iz WO2010023594), modulator glukagonskog receptora, kao što su oni opisani u Demong, D.E. et al. Annual Reports in Medicinal Chemistry 2008, 43, 119-137; modulatore GPR119 (npr. naročito agoniste, poput onih opisanih u WO2010140092, WO2010128425, WO2010128414, WO2010106457, Jones, R.M. et al. in Medicinal Chemistry 2009, 44, 149-170 (npr. MBX-2982, GSK1292263, APD597 i PSN821)), derivate ili analoge FGF21 (npr. one opisane u Kharitonenkov, A. et al. et al., Current Opinion in Investigational Drugs 2009, 10(4)359-364), modulatore TGR5 (takođe se naziva i GPBAR1) receptora (npr. i INT777 i agoniste, kao što su oni opisani u Zhong, M., Current Topics in Medicinal Chemistry, 2010, 10(4), 386-396), agoniste GPR40 (npr. one opisane u Medina, J.C., Annual Reports in Medicinal Chemistry, 2008, 43, 75-85, uključujući, ali ne organičavajući se na, TAK-875, modulatore GPR120, naročito agoniste, aktivatore receptora velikog afiniteta za nikotinsku kiselinu (HM74A) i inhibitore SGLT1, kao što je GSK1614235 (lista antidiabetika (npr. WO2011005611, naročito oni navedeni na strani 28, red 35 do strane 30, red 19), inhibitore ili modulatore enzima karnitin palmitoil transferaze, inhibitore fruktoza 1,6-difosfataze, inhibitore aldoza reduktaze, inhibitore mineralokortikoidnog receptora, inhibitore TORC2, inhibitore CCR2 i/ili CCR5, inhibitore izoformi PKC (npr. PKCα, PKCβ, PKCγ), inhibitore sintetaze masnih kiselina, inhibitore serin palmitoil transferaze, modulatore GPR81, GPR39, GPR43, GPR41, GPR105, Kv1.3, retinol vezujućeg proteina 4, glukokortikoidnog receptora, somatostatinskih receptora (npr. SSTR1, SSTR2, SSTR3 i SSTR5), inhibitore ili modulatore PDHK2 ili PDHK4, inhibitore MAP4K4, modulatore familije IL1, uključujući IL1beta, modulatore RXRalfa, pogodni antidijabetički agensi uključuju mehanizme koje su naveli Carpino, P.A., Goodwin, B. Expert Opin. Ther. Pat, 2010, 20(12), 1627-51.

[0078] U drugom ostvarenju ovog pronalaska, jedinjenje Formule I se može primeniti zajedno sa agensima koje obično koriste oboleli od dijabetesa, npr. sa tiroidnim hormonom (poput Synthroid), bilo kojim agensom za dijabetesnu neuropatiju (npr. gabapentin, amitriptilin) ili agensom, odnosno agensima za lečenje bilo kojeg oblika depresije (npr. fluoksetin, sertralin, paroksetin, escitalopram, citalopram, duloksetin, levomilnacipran, venlafaksin, desvenlafaksin, bupropion, triciklični antidepresivi, uključujući imipramin, nortriptilin, protriptilin, amitriptilin, doksepin, trimipramin i desipramin).

[0079] U još jednom ostvarenju ovog pronalaska, jedinjenje Formule I se može primeniti zajedno sa agensima modulatorima holesterola/lipida, pri čemu je agens modulator holesterola/lipida odabran iz grupe koju čine inhibitori HMG-CoA reduktaze (npr. pravastatin, lovastatin, atorvastatin, simvastatin, fluvastatin, NK-104 (takođe poznat kao itavastatin ili nisvastatin ili nisbastatin) i ZD-4522 (takođe poznat kao rosuvastatin ili atavastatin odnosno visastatin)); inhibitori ekspresije gena koji kodira HMG-CoA reduktazu; inhibitori skvalen sintetaze; inhibitor skvalen epoksidaze; inhibitor skvalen ciklaze; kombinovani inhibitor skvalen epoksidaze/skvalen ciklaze ili inhibitor CETP; fibrati; niacin, jonoizmenjivačka smola, antioksidant; sekvestranti žučne kiseline (kao što je kvestran); inhibitori ACAT; inhibitori sekrecije MTP/APOβ; inhibitori lipooksigenaze; inhibitori apsorpcije holesterola; inhibitore holesterol estar transfer proteina; agens kao što je mipomersen; i/ili agensi za aterosklerozu, uključujući modulatore PCSK9.

[0080] U drugoj realizaciji, jedinjenje Formule I se može primeniti zajedno sa agensima za lečenje NASH i/ili NAFLD, kao što su obetiholna kiselina (OCA, Intercept), GFT505 (elafibranor), inhibitori kaspaze (npr. emricasan), induktori glutation transferaze (npr. oltipraz), inhibitori adenozilmetionin dekarboksilaze (npr. SAMe), konjugat masna kiselina/žučna kiselina (FABAC), kao što je aramhol, analozi FGF21, uključujući pegilovani FGF-21 sa dugim dejstvom (BMS-986036), antagonist dvostrukog receptora CCR2/CCR5 (npr. cenikrivirok ili TAK652), inhibitor galektina-3 (npr. GR-MD-02), inhibitor kinaze-1 koja stimuliše apoptozu (npr. GS-4997), inhibitor 5-lipoksigenaze (npr. tipelukast), siRNK protiv HSP47 (npr. ND-L02-s0201), Orlistat, TZD-ovi i drugi agensi za senzibilizaciju insulina, metformin, etil estri omega-3 kiseline (npr. Lovaza), fibrati, inhibitori HMG CoA-reduktaze, ezetimib, probukol, ursodeksiholna kiselina, agonisti TGR5, agonisti FXR, vitamin E, betain, pentoksiifilin, antagonisti CB1, karnitin, N-acetilcistein, redukovani glutation, lorkaserin, mešavina naltreksona sa buproprionom, inhibitori SGLT2, fentermin, topiramat, analozi inkretina (GLP i GIP) i blokatori angiotenzinskog receptora.

[0081] Dodatni terapeutski agensi uključuju antikoagulante ili agense za inhibiciju koagulacije, antitrombotike ili agense za inhibiciju trombocita, inhibitore trombina, trombolitike ili fibrinolitike, antiaritmike, antihipertenzive, blokatore kalcijumovih kanala (L-tipa i T-tipa), srčane glikozide, diruetike, antagoniste mineralokortikoidnog receptora, donore NO (azot oksid) kao što su organonitrati, promotere NO kao što su inhibitori fosfodiesteraze, agense za snižavanje holesterola/lipida i za terapiju lipidnog profila, antiinflamatorne agense (steroidne i nesteroidne), agense protiv osteoporoze, hormonsku supstitucionu terapiju, oralna sredstva za kontracepciju, antianksiozne agense, antiproliferativne agense, antitumorne agense, antiulcerne agense i agense protiv gastroezofagealne refluksne bolesti, hormone rasta i/ili sekretagoge hormona rasta, tiroidne mimetike (uključujući antagonist receptora tiroidnog hormona), antininfektivne agense, antivirusne agense, antibakterijske agense i antifungalne agense.

[0082] Uključeni su i agensi koji se koriste u uslovima intenzivne nege, na primer, dobutamin, dopamin, epinefrin, nitroglicerin, nitroprusid itd.

[0083] Uključeni su i pomešani agensi koji su korisni za lečenje vaskulitisa, na primer, azatioprin, ciklofosfamid, mikofenolat, mofetil, rituksimab itd.

[0084] U drugom ostvarenju, ovaj pronalazak obezbeđuje smešu kod koje je drugi agens barem jedan agens odabran između inhibitora faktora Xa, antikoagulanta, antitrombotika, agensa za inhibiciju trombina, trombolitika i fibrinolitika. Primeri inhibitora faktora uključuju apiksaban i rivaroksaban. Primeri pogodnih antkoagulanata za primenu u kombinaciji sa jedinjenjima pronalska uključuju varfarin, sintetički pentasaharid i heparine (npr. Nefrakcionisane i heparine niske molekulske mase, kao što su enoksaparin i dalteparin).

[0085] Pojam antitrombotici (ili agensi za inhibiciju trombocita), kako se ovde koristi, označava agense koji inhibiraju funkciju trombocita, na primer inhibiranjem agregacije, adhezije ili granularne sekrecije trombocita. Agensi uključuju, ali nisu ograničeni na, razne poznate nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIDS) poput aspirina, ibuprofena, naproksena, sulindaka, indometacina, mefenamata, droksikama, diklofenaka, sulfinpirazona, piroksikama i njihove farmaceutski prihvatljive soli i prolekove. Od NSAIDS poželjni su aspirin (acetilsalicilna kiselina ili ASK) i inhibitori COX-2, kao što su CELEBREX ili piroksikam. Drugi pogodni agensi za inhibiciju trombocita uključuju antagoniste glikoproteina IIb/IIIa (npr. tirofiban, eptifibatid i abciksimab), antagoniste tromboksan-A2-receptora (npr. ifetroban), inhibitore tromboksan-A2-sintetaze, inhibitore PDE-III (npr. cilostazol, dipiridamol) i njihove farmaceutski prihvatljive soli ili prolekove.

[0086] Pojam antitrombotici (ili agensi za inhibiciju trombocita), kako se ovde koristi, takođe je namenjen da uključi antagoniste ADP receptora, poželjni su antagonisti purinskih receptora P2Y1 i P2Y12, pri čemu je P2Y12 još poželjniji. Poželjni antagonisti receptora P2Y12 uključuju tikagrelor, prasugrel, tiklopidin i klopidogrel, uključujući i njihove farmaceutski prihvatljive soli i prolekove. Klopidogrel je još poželjniji agens. Tiklopidin i klopidogrel su takođe poželjna jedinjenja s obzirom na to da su prilikom primene blaga prema gastrointestinalnom traktu.

[0087] Pojam inhibitori trombina (ili agensi protiv trombina), kako se ovde koristi, označava inhibitore serin proteaze trombina. Inhibiranjem trombina, remete se razni procesi posredovani trombinom, kao što su aktivacija trombocita posredovana trombinom (a to je, na primer, agregacija trombocita i/ili granularna sekrecija inhibitora-1 plazminogen aktivatora i/ili serotonina) i/ili formiranje fibrina. Brojni inhibitori trombina su poznati u struci i planirano je da se ovi inhibitori koriste u kombinaciji sa predmetnim jedinjenjima. Takvi inhibitori uključuju, ali nisu ograničeni na, argatroban, derivate boroarginina, boropeptide, dabigatran, heparine (nefrakcionisane i odvojeno niske molekulske mase), hirudin, argatroban i melagatran, uključujući i njihove farmaceutski prihvatljive soli i prolekove. Derivati boroarginina i boropeptidi uključuju N-acetil i peptidne derivate boronske kiseline, kao što su derivati alfa-aminoboronske kiseline C-terminusa i lizina, ornitina, arginina, homoarginina i njihove odgovarajuće izotiouronijum analoge. Pojam hirudin, kako se ovde koristi, uključuje pogodne derivate i analoge hirudina, koji se ovde nazivaju hirulozi, poput disulfatohirudina. Pojam trombolitički ili fibrinolitički agensi (ili trombolitici ili fibrinolitici), kako se ovde koristi, označava agense koji razlažu krvne ugruške (trombove). Takvi agensi uključuju aktivator plazminogena u tkivu (prirodni ili rekombinantni) i njegove modifikovane oblike, anistreplazu, urokinazu, streptokinazu, tenekteplazu (TNK), lanoteplazu (nPA), inhibitore faktora VIIa, inhibitore PAI-1 (tj. inaktivatore inhibitora aktivator plazminogena u tkivu), inhibitore alfa 2-antiplazmina i anizolirani kompleks aktiviran plazminogenstreptokinazom, uključujući i njihove farmaceutski prihvatljive soli. Pojam antistreplaza, kako se ovde koristi, se odnosi na anizolirani kompleks aktiviran plazminogen-streptokinazom, kao što je opisano, na primer, u EP 028,489, čije je otkriće ovde uključeno u reference. Pojam urokinaza, kako se ovde koristi, namenjen je da označi i urokinazu dvostrukog lanca i urokinazu sa jednim lancem, pri čemu se ova poslednja ovde naziva prourokinaza.

[0088] Neograničavajući primeri pogodnih antiaritmika uključuju: agense klase I (kao što je propafenon); agense klase II (kao što su metoprolol, atenolol, karvadiol i propranolol); agense klase III (kao što su sotalol, dofetilid, amiodaron, azimilid i ibutilid); agense klase IV (kao što su ditiazem i verapamil); agensi koji otvaraju K+ kanal, kao što su inhibitori IAch i inhibitori I Kur (npr. jedinjenja poput onih prikazanih u WO01/40231).

[0089] Jedinjenja prema pronalasku se mogu primenjivati u kombinaciji sa antihipertenzivnim agensima, a takvu hipertenzivnu aktivnost lako utvrđuju stručnjaci iz ove oblasti standardnim ispitivanjima (npr. merenjem krvnog pritiska). Primeri pogodnih antihipertenzivnih agenasa uključuju: alfa adrenergičke blokatore, blokatore kalcijumovih kanala (npr. diltiazem, verapamil, nifedipin i amlodipin), vazodilatatore (npr. hidralazin), diruetike (npr. hlortiazid, hidrohlortiazid, flumetiazid, hidroflumetiazid, bendroflumetiazid, metilhlortiazid, trihlormetiazid, polithiazid, benztiazid, trikrinafen etakriničke kiseline, hlortalidon, torasemid, furosemid, musolimin, bumetanid, triamtrenen, amilorid, spironolakton), reninske inhibitore, AKE inhibitore (npr. kaptopril, zofenopril, fosinopril, enalapril, ceranopril, cilazopril, delapril, pentopril, hinapril, ramipril, lizinopril), antagoniste receptora AT-1 (npr. losartan, irbesartan, valsartan), antagoniste ET receptora (npr. sitaksentan, atrasentan i jedinjenja prikazana u U.S. Patent Nos. 5,612,359 i 6,043,265); dvostruki antagonist ET/AII (npr. jedinjenja prikazana u WO 00/01389), inhibitore neutralne endopeptidaze (NEP), inhibitore vazopeptidaze (dvostruki inhibitori NEP-ACE) (npr. gemopatrilat i nitrati). Primer antianginalnog agensa je ivabradin.

[0090] Primeri pogodnih blokatora kalcijumovog kanala (L-tipa ili T-tipa) uključuju diltiazem, verapamil, nifedipin i amlodipin i mibefradil.

[0091] Primeri pogodnih srčanih glikozida uključuju digitalis i uabajin.

[0092] U drugom ostvarenju, jedinjenje Formule I se može primeniti zajedno sa jednim ili više diuretika. Primeri pogodnih diuretika uključuju (a) diuretike Henleove petlje, kao što je furosemid (kao što je LASIX™), torasemid (kao što je DEMADEX™), bemetanid (kao što je BUMEX™) i etakrinička kiselina (kao što je EDECRlN™); (b) diuretike iz klase tiazida, poput hlortiazida (kao što su DIURIL™, ESIDRIX™ ili HYDRODIURIL™), hidrohlortiazida (kao što su MlCROZlDE™ ili ORETIC™), benztiazida, hidroflumetiazida (kao što je SALURON™), bendroflumetiazida, metihlortiazida, politiazida, trihlormetiazida i indapamida (kao što je LOZOL™), (c) diuretike iz klase ftalimidina, poput hlortalidona (kao što je HYGROTON™) i metolazona (kao što je ZAROKSOLYN™); (d) diuretike iz klase hinazolina, kao što je hinetazon i (e) diuretike koji štede kalijum, poput triamterena (kao što je DYRENIUM™) i amilorida (kao što je MlDAMOR™ ili MODURETIC™).

[0093] U drugom ostvarenju, jedinjenje Formule I se može primeniti zajedno sa diuretikom Henleove petlje. U još jednom ostvarenju, diuretik Henleove petlje je odabran između furosemida i torasemida. U još jednom ostvarenju, jedno ili više jedinjenja Formule I se mogu primeniti zajedno sa furosemidom. U još jednom ostvarenju, jedno ili više jedinjenja Formule I se mogu primeniti zajedno sa torasemidom, koji opciono može biti oblik torasemida sa kontrolisanim ili modifikovanim otpuštanjem.

[0094] U još jednom ostvarenju, jedinjenje Formule I se može primeniti zajedno sa diuretikom iz klase tiazida. U još jednom ostvarenju, diuretik iz klase tiazida je odabran iz grupe koju čine hlortiazid i hidrohlortiazid. U još jednom ostvarenju, jedno ili više jedinjenja Formule I se mogu primeniti zajedno sa hlortiazidom. U još jednom ostvarenju, jedno ili više jedinjenja Formule I se mogu primeniti zajedno sa hidrohlortiazidom.

[0095] U drugom ostvarenju, jedno ili više jedinjenja Formule I se mogu primeniti zajedno sa diuretikom iz klase ftalimidina. U još jednom ostvarenju, diuretik iz klase ftalimidina je hlortalidon.

[0096] Primeri pogodnih antagonista mineralokortikoidnog receptora uključuju sprionolakton i eplerenon.

[0097] Primeri pogodnih inhibitora fosfodiesteraze uključuju: inhibitore PDE III (kao što je cilostazol); i inhibitore PDE V (kao što je sildenafil).

[0098] Stručnjaci u ovoj oblasti će prepoznati da se jedinjenja ovog pronalaska mogu takođe koristiti zajedno sa drugim kardiovaskularnim ili cerebrovaskularnim tretmanima, uključujući PCI, stentovanje, stentove za eluiranje lekova, terapiju matičnim ćelijama i medicinska sredstva kao što su implantirani pejsmejkeri, defibrilatori ili terapija resinhronizacije srca.

[0099] U još jednom ostvarenju, pronalazak obezbeđuje kombinovane terapije, pri čemu se jedinjenja ovog pronalaska takođe mogu koristiti zajedno sa drugim farmaceutskim agensima za lečenje ovde opisanih bolesti, stanja i/ili poremećaja. Stoga su takođe obezbeđene metode lečenja koje uključuju primenu jedinjenja prema pronalasku u kombinaciji sa drugim farmaceutskim agensima.

Primena i doziranje

[0100] Obično se jedinjenje pronalaska daje u količini koja je efikasna za lečenje bolesti, kako je ovde opisano. Jedinjenja prema pronalasku se daju na bilo koji pogodan način, u obliku farmaceutske smeše prilagođene takvom načinu primene i u dozi koja je efikasna za predviđeni tretman. Terapeutski efikasne doze jedinjenja, potrebne za lečenje napretka bolesti, lako će utvrditi prosečan stručnjak u ovoj oblasti, koristeći pretklinički i klinički pristup poznat medicinskoj struci.

[0101] Jedinjenja pronalaska se mogu primenjivati oralno. Oralna primena može uključivati gutanje, tako da jedinjenje ulazi u gastrointestinalni trakt, ili se može upotrebiti bukalna ili sublingvalna primena, pri čemu jedinjenje ulazi u krvotok direktno iz usta.

[0102] U još jednom izvođenju, jedinjenja prema pronalasku mogu se takođe primeniti direktno u krvotok, mišiće ili unutrašnji organ. Pogodni načini parenteralne primene uključuju intravenski, intraarterijski, intraperitonealni, intratekalni, intraventrikularni, intrauretralni, intrasternalni, intrakranijalni, intramuskularni i potkožni. Pogodne sprave za parenteralnu primenu uključuju injektore sa iglama (uključujući mikroigle), injektore bez igle i tehnike infuzije.

[0103] U još jednom izvođenju, jedinjenja prema pronalasku se takođe mogu primeniti topikalno na kožu ili sluznicu, odnosno dermalno ili transdermalno. U još jednom izvođenju, jedinjenja pronalaska se takođe mogu primenjivati intranazalno ili inhalacijom. U još jednom izvođenju, jedinjenja prema pronalasku mogu se davati rektalno ili vaginalno. U još jednom izvođenju, jedinjenja prema pronalasku mogu se takođe primenjivati direktno u oko ili uho.

[0104] Režim doziranja jedinjenja i/ili smeša koje sadrže jedinjenja, zasniva se na raznim faktorima, uključujući vrstu, starost, težinu, pol i zdravstveno stanje pacijenta; ozbiljnost stanja; put administracije; i aktivnost određenog jedinjenja koje se koristi. Stoga se režim doziranja može veoma razlikovati. Nivoi doziranja, reda veličine od oko 0,01 mg do oko 100 mg po kilogramu telesne težine dnevno, korisni su za lečenje gorenavedenih stanja. U jednom izvođenju, ukupna dnevna doza jedinjenja pronalaska (primenjena pojedinačno ili u podeljenim dozama) je obično od oko 0,01 do oko 100 mg/kg. U još jednom izvođenju, ukupna dnevna doza jedinjenja pronalaska je od oko 0,1 do oko 50 mg/kg, a u drugom izvođenju, od oko 0,5 do oko 30 mg/kg (tj. mg jedinjenja pronalaska po kg telesne težine). U jednom ostvarenju, doziranje je od 0,01 do 10 mg/kg/dan. U još jednom izvođenju, doziranje je od 0,1 do 1,0 mg/kg/dan. Jedinice doziranja smeša mogu da sadrže takve količine jedinjenja ili njihove delove, da čine dnevnu dozu. U mnogim slučajevima, primena jedinjenja će se ponoviti više puta dnevno (obično ne više od 4 puta). Ukoliko je poželjno, za povećanje ukupne dnevne doze se obično može koristiti više doza po danu.

[0105] Za oralnu primenu, smeše se mogu obezbediti u obliku tableta koje sadrže 0,01, 0,05, 0,1, 0,5, 1,0, 2,5, 5,0, 10,0, 15,0, 25,0, 50,0, 75,0, 100, 125, 150, 175, 200, 250 i 500 miligrama aktivnog sastojka za simptomatsko prilagođavanje doze pacijentu. Lek obično sadrži od oko 0,01 mg do oko 500 mg aktivnog sastojka, ili u drugoj realizaciji, od oko 1 mg do oko 100 mg aktivnog sastojka. Intravenozne doze se mogu kretati od oko 0,01 do oko 10 mg/kg/minut prilikom infuzije sa konstantnom brzinom.

[0106] U skladu sa ovim pronalaskom, pogodni subjekti uključuju sisare. Sisari, prema ovom pronalasku, uključuju pse, mačke, goveda, koze, ovce, konje, svinje, glodare, dvozupce, primate i slične i obuhvataju sisare in utero. U jednom ostvarenju, pogodni sisari su ljudi. Ljudi mogu biti bilo kojeg pola i u bilo kojoj fazi razvoja.

Farmaceutske smeše

[0107] Za lečenje ovde navedenih bolesti, jedinjenja prema pronalasku mogu se davati kao jedinjenja sama po sebi. Opciono, farmaceutski prihvatljive soli su pogodne za medicinsku primenu jer mogu imati veću rastvorljivost u vodi u odnosu na matično jedinjenje.

[0108] U još jednom ostvarenju, ovaj pronalazak obuhvata farmaceutske smeše. Takve farmaceutske smeše sadrže jedinjenje pronalaska zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačem. Nosač može biti čvrsta supstanca, tečnost ili i jedno i drugo i može se formulisati sa jedinjenjem kao smeša u obliku jedinične doze, na primer, tablete, koja može da sadrži, po masi, od 0,05% do 95% aktivnih jedinjenja. Jedinjenje prema pronalasku može se kuplovati sa pogodnim polimerima kao ciljanim nosačima. Mogu biti prisutne i druge farmakološki aktivne supstance.

[0109] Jedinjenja prema pronalasku mogu se primenjivati na bilo koji pogodan način, a poželjno je u obliku farmaceutske smeše prilagođene takvom načinu primene, i u dozi koja je efikasna za predviđeni tretman. Aktivna jedinjenja i smeše se, na primer, mogu davati oralno, rektalno, parenteralno ili topikalno.

[0110] Oralna primena čvrstog oblika doziranja može se, na primer, predstaviti odvojenim jedinicama, kao što su tvrde ili meke kapsule, pilule, kapsule od testa („cachets“), pastile ili tablete, od kojih svaka sadrži unapred određenu količinu najmanje jednog jedinjenja ovog pronalaska. U još jednom izvođenju, oralna primena može biti u obliku praha ili granula. U još jednom izvođenju, oblik oralne doze je sublingvalan, kao što je na primer, pastila. U takvim čvrstim oblicima doziranja, jedinjenja Formule I se obično kombinuju sa jednim ili više pomoćnih sredstava. Takve kapsule ili tablete mogu da sadrže formulaciju sa kontrolisanim oslobađanjem. U slučaju kapsula, tableta i pilula, oblici doziranja takođe mogu da sadrže puferska sredstva ili se mogu pripremiti sa enteričkim premazima.

[0111] U drugom ostvarenju, oralna primena može biti u obliku tečnih doza. Tečni oblici doziranja za oralnu primenu uključuju, na primer, farmaceutski prihvatljive emulzije, rastvore, suspenzije, sirupe i eliksire, koji sadrže inertne rastvarače koji se obično koriste u struci (tj. vodu). Takve smeše mogu da sadrže i adjuvante, kao što su sredstva za vlaženje, emulgovanje, suspendovanje, aromatizaciju (npr. zaslađivanje) i/ili mirisne materije.

[0112] U još jednom ostvarenju, ovaj pronalazak uključuje parenteralni oblik doziranja. "Parenteralna primena" uključuje, na primer, supkutane injekcije, intravenozne injekcije, intraperitonealne, intramuskularne injekcije, intrasternalne injekcije i infuziju. Injektibilni preparati (tj. sterilne injektibilne vodene ili uljaste suspenzije) mogu se formulisati u skladu sa poznatom tehnikom, koristeći pogodna sredstva za dispergovanje, vlaženje i/ili suspendovanje.

[0113] U drugom ostvarenju, ovaj pronalazak uključuje topikalni oblik doziranja. "Topikalna primena" uključuje, na primer, transdermalnu primenu, kao što je putem transdermalnih flastera ili uređaja za jontoforezu, intraokularnu primenu ili intranazalnu ili inhalacionu primenu. Smeše za topikalnu primenu takođe uključuju, na primer, topikalne gelove, sprejeve, masti i kreme. Topikalna formulacija može da sadrži jedinjenje koje pospešuje apsorpciju ili penetraciju aktivnog sastojka kroz kožu ili druga pogođena područja. Kada se jedinjenja ovog pronalaska primenjuju putem transdermalnog sredstva, primena će se izvršiti pomoću flastera bilo vrste sa rezervoarom i poroznom membranom ili vrste sa čvrstim matriksom. Uobičajene formulacije za ovakvu primenu uključuju gelove, gelove na bazi vode, losione, rastvore, kreme, masti, praškove za posipanje, obloge, pene, filmove, flastere za kožu, podloge, implante, sunđere, vlakna, zavoje i mikroemulzije. Takođe se mogu koristiti i lipozomi. Uobičajeni nosači uključuju alkohol, vodu, mineralno ulje, tečni parafin, vazelin, glicerin, polietilen glikol i propilen glikol. Takođe se mogu uključiti i sredstva za pospešivanje penetracije - videti, na primer, B. C. Finnin and T. M. Morgan, J. Pharm. Sci., vol.88, pp.955-958, 1999.

[0114] Formulacije pogodne za topikalnu primenu u oku uključuju, na primer, kapi za oči, kod kojih je jedinjenje prema ovom pronalasku rastvoreno ili suspendovano u pogodnom nosaču. Uobičajena formulacija pogodna za okularnu ili auralnu primenu može biti u obliku kapi mikronizovane suspenzije ili rastvora u izotoničnom sterilnom fiziološkom rastvoru prilagođene pH vrednosti. Druge formulacije pogodne za okluranu ili auralnu primenu uključuju masti, bioragzradive (tj. apsorbibilni gelasti sundjeri, kolagen) i nebiorzagradive (tj. silikon) implante, podloge, sočiva i partikultativne ili vezikularne sisteme, kao što su nizozomi i lipozomi. Može se uključiti polimer, kao što je umrežena polikarilna kiselina, polivinil alkohol, hijaluronska kiselina, polimer na bazi celuloze, na primer, hidroksipropilmetilceluloza, hidroksietilceluloza ili metilceluloza, ili polimer na bazi heteropolisaharida, na primer, gelan guma, zajedno sa konzervansom, kao što je benzalkonijum hlorid. Takve formulacije mogu se takođe primeniti putem jontoforeze.

[0115] Za intranazalnu primenu ili primenu putem inhalacije, pogodno je da se aktivna jedinjenja pronalaska primenjuju u obliku rastvora ili suspenzije, iz suda sa raspršivačem sa pumpom, koji pacijent istiskuje ili ispumpava, ili u obliku aerosola, iz suda pod pritiskom ili nebulizatora, uz upotrebu odgovarajućeg potisnog gasa. Formulacije pogodne za intranazalnu primenu se obično primenjuju u obliku suvog praha (bilo zasebno ili u obliku smeše, na primer, suve smeše sa laktozom ili u obliku čestica pomešanog sastava, na primer, u smeši sa fosfolipidima, kao što je fosfatidilholin) iz inhalatora suvog praha ili u obliku aerosola iz suda pod pritiskom, sa pumpom, raspršivačem (poželjan je raspršivač koji koristi elektrohidrodinamiku za dobijanje finih kapi) ili nebulizatora, uz primenu pogodnog potisnog gasa, kao što je 1,1,1,2-tetrafluoretan ili 1,1,1,2,3,3,3-heptafluorpropan ili bez njega. Prašak za intranazalnu upotrebu može da sadrži bioadhezivno sredstvo, na primer, hitozan ili ciklodekstrin.

[0116] U drugom ostvarenju, ovaj pronalazak uključuje rektalni oblik doziranja. Takva rektalna doza može biti, na primer, u obliku supozitorije. Kakao buter je uobičajena baza za supozitorije, ali se po potrebi mogu koristiti razne alternative.

[0117] Mogu se primeniti drugi nosači i načini primene poznati u farmaceutskoj struci. Farmaceutske smeše prema pronalasku mogu se pripremiti bilo kojom od dobro poznatih farmaceutskih tehnika, kao što su efikasne procedure formulacije i administracije. Gornja razmatranja u pogledu efikasnih formulacija i postupaka primene dobro su poznata u struci i opisana su u standardnim udžbenicima. O formulaciji lekova se govori u, na primer, Hoover, John E., Remington’s Pharmaceutical Sciences, Mack Publishing Co., Easton, Pennsylvania, 1975; Liberman et al., Eds., Pharmaceutical Dosage Forms, Marcel Decker, New York, N.Y., 1980; and Kibbe et al., Eds., Handbook of Pharmaceutical Excipients (3rd Ed.), American Pharmaceutical Association, Washington, 1999.

POSTUPAK DOBIJANJA

[0118] Kod postupka dobijanja jedinjenja Formule I, primećuje se da neke od ovde opisanih metoda dobijanja mogu zahtevati zaštitu udaljene funkcionalne grupe (npr. primarnog amina, sekundarnog amina, karboksilne u prekursorima Formule I). Potreba za takvom zaštitom će se menjati u zavisnosti od prirode udaljene funkcionalne grupe i uslova postupka dobijanja. Stručnjak u ovoj oblasti lako utvrđuje potrebu za takvom zaštitom. Upotreba takvih metoda zaštite/uklanjanja zaštite takođe je u okviru struke. Za opšti opis zaštitnih grupa i njihovu upotrebu, videti T.W. Greene, Protective Groups in Organic Synthesis, John Wiley & Sons, New York, 1991.

[0119] Na primer, određena jedinjenja sadrže funkcionalne grupe primarnog amina ili karboksilne kiseline, koje mogu da ometaju reakcije na drugim mestima u molekulu, ukoliko nisu zaštićene. Prema tome, takve funkcionalne grupe mogu biti zaštićene odgovarajućom zaštitnom grupom, koja se može ukloniti u narednom koraku Pogodne zaštitne grupe za zaštitu amina i karboksilne kiseline, uključuju one zaštitne grupe koje se obično upotrebljavaju u sintezi peptida (kao što su N-t-butoksikarbonil (Boc), benziloksikarbonil (Cbz), i 9 fluorenilmetilenoksikarbonil (Fmoc) za amine i niži alkil ili benzil estri za karboksilne kiseline), koje obično nisu hemijski reaktivne u opisanim reakcionim uslovima i koje se obično mogu ukloniti bez hemijske izmene drugih funkcionalnih grupa prisutnih u jedinjenjima Formule I.

[0120] Niže opisane reakcione šeme su date da bi se dobio opšti opis metodologije primenjene za dobijanje jedinjenja ovog pronalaska. Neka od jedinjenja ovog pronalaska sadrže jedan hiralni centar sa stereohemijskom oznakom (R). Stručnjaku u ovoj oblasti će biti jasno da se sve sistemske transformacije mogu izvršiti na sličan način, bez obzira na to da li su materijali enantiomerno obogaćeni ili racemski. Štaviše, razlaganje do željenog optički aktivnog materijala može se postići u bilo kojoj tački sekvence, primenom dobro poznatih postupaka, koji su opisani ovde i u hemijskoj literaturi.

[0121] U narednim reakcionim šemama, promenljive X, Y, Z, R<1>, R<2>, R<3>, R<4>, R<C>, R<N>, R<S>, L, m, i n su onakve kako je ovde opisano za jedinjenja Formule (I), ukoliko nije drugačije navedeno. U niže navedenim šemama, neke odlazeće grupe su identifikovane kao LG<1>ili LG<2>, od kojih svaka može nezavisno biti halogen, SO2-alkil, SO2-aril, S-alkil, S-aril, S(O)-alkil, S(O)-aril ili funkcionalna grupa koja sadrži kiseonik vezan za fosfor. Svaka LG<3>može nezavisno biti odlazeća grupa, poput bilo koje alkil ili aril sulfonat (npr. mezilat, tozilat ili triflat), ili neki halogen ili bilo koja druga grupa koja može biti zamenjena aminom. Svaka "alkil" je nezavisna od druge alkil i obično sadrži 1 do 6 atoma ugljenika. Aril je obično fenil. Kada je zaštitna grupa označena kao PG<1>, može biti alkil amin zaštitna grupa, kao što je benzil, benzhidril ili slična; karbamatna zaštitna grupa poput Boc, Cbz, ili slične; ili amidna zaštitna grupa, kao što je trifluoracetamid.

[0122] Pirimidinil i cijanopridinil prstenovi se mogu dobiti kako je navedeno u Šemi 1. Intermedijeri formule 6 se mogu kupiti ili obično sintetizovati kondenzacionim reakcijama kako je prikazano na Šemi 1. Estri 1 (gde R<3>može biti F, Cl, Br, alkil i slično) mogu biti deprotonizovani pod uticajem baze, kao što su kalijum t-butoksid, litijum diizopropropilamid, natrijum hidrid i slične i uvedeni u reakciju sa estrima 2, da bi se dobili beta-keto estri 3. Opciono, ketoni opšte formule 7 se mogu tretirati sličnim bazama i uvesti u reakciju sa hlorformatima 8, da bi se dobili slični beta-keto estri 3.

[0123] Estri 3 se mogu kondezovati pomoću reagenasa kao što je urea, kako bi nastali pirimidini 5, uz zagrevanje ili bez njega i opciono uz kiselu ili baznu katalizu. Aktivacija hidroksilne do odlazeće grupe se može izvršiti pomoću reagenasa kao što su fosfor oksihalid, fosfor pentahalid, alkil ili aril-tioli i njihove soli (praćena oksidacijom ili ne), BOP, PyBOP, ili drugih sličnih reagenasa za aktivaciju, kako bi se dobila jedinjenja opšte formule 6.

Šema 1

[0124] Jedinjenja opšte formule 11 se mogu kupiti ili sintetizovati polazeći od beta-keto estara 3 koji mogu reagovati sa cijanoacetamidom 9, da bi se dobila jedinjenja opšte formule 10. Ona se mogu prevesti u jedinjenja opšte formule 11, na istovetan način kao što je transformacija 5 u 6.

Šema 2

[0125] Intermedijeri 18 se mogu sintetisati kako je prikazano na Šemi 2, polazeći od beta keto estara 12, tretiranjem izvorom amonijaka, poput amonijum acetata, amonijum hlorida, amonijum hidroksida, rastvora amonijaka u rastvaraču i sl. u različitim uslovima, uključujući zagrevanje ili bez zagrevanja ili opciono uz kiselu ili baznu katalizu, da bi se dobila jedinjenja opšte formule 13.

Tretman acil hloridima 14 može zatim dovesti do jedinjenja opšte formule 15. Tretman bazom može da dovede do ciklizacije do piridina i alkilacija dobijene hidroksilne grupe može da dovede do piridina 16. Tretman kiselinom, kao što je fluorovodonik, hlorovodonik, bromovodonik i jodovodonik ili različitim Luisovim kiselinama uz zagrevanje ili bez njega, može dovesti do jedinjenja opšte formule 17. Aktivacija hidroksilnih funkcionalnih grupa do odlazećih grupa, kako bi se formirali intermedijeri opšte formule 18, se može izvršiti na način analogan uslovima opisanim za transformaciju 5 u 6 u Šemi 1. Piridin se opciono može dobiti supstitucijom (pri čemu je R<3>, F, Cl, Br, i alkil grupe koje se mogu uvesti putem elektrofilne aromatične supstitucije, postupcima kao što je Fridl-Kraftsova alkilacija), reakcijom jedinjenja formule 16 u jednom od različitih uslova elektrofilne aromatične supstitucije, kao što su gasoviti hlor, brom, selectFluor™, N-fluorbenzensulfonimid, N-halosukcinimid ili bilo koji drugi poznati izvor elektrofilnog halida ili alkil halida, u prisustvu katalizatora aluminijuma, da bi se dobila jedinjenja opšte formule 19.

Ona se zatim mogu prevesti u intermedijere opšte formule 21, metodama analognim onima koje su opisane za konverziju 16 do 18.

Šema 3A

[0126] Amini opšte formule 26 se mogu kupiti ili obično sintetizovati, kao što je prikazano na Šemama 3A do 3D. Polazeći od zaštićenih [3.1.0]azabicikloheksana 22 (kupljenih ili sintetisanih postupcima sličnim onima kod Berliner, M. A.; et al. Org. Process Res. Dev.2011, 15, 1052-1062), hidroksilna grupa se može prevesti u LG<3>primenom standardnih postupaka i premestiti pomoću poznatih reagenasa za homologaciju koji sadrže ugljenik, kao što su natrijum ili kalijum cijanid, da bi se dobili nitrili 24. Nitrilna grupa se zatim može hidrolizovati do estara 25 (ili karboksilne kiseline) u različitim standardnim uslovima kisele ili bazne katalize, pri čemu je PG<2>alkil (npr. C1-6alkil) ili benzil. Uklanjanje PG<1>se može izvršiti na razne načine opisane u literaturi, da bi se dobili amino estri 26.

Šema 3B

[0127] Opciono, kao u Šemi 3B, hidroksilna grupa iz 22 se može oksidovati do aldehida 27 i homologovati Vitigovom reakcijom i hidrolizom, da bi se dobili homologovani aldehidi 29.

Daljom oksidacijom pomoću različitih oksidacionih sredstava, kao što su natrijum hlorit, varikina, kalijum permanganat ili druga, zatim se dobijaju karboksilne kiseline 30 ili estri 26.

Šema 3C

[0128] Opciono, kao u šemi 3C, aldehdi 27 se mogu prevesti u alkine 31 koristeći različite uslove, kao što su Gilbert-Seyferth, Ohira-Bestman reagensi, CBr4sa PPh3ili drugi. Alkin se zatim može pretvoriti u karboksilne kiseline 30 pomoću Bronstedovih ili Luisovih kiselina, ili katalizom u prisustvu metala, kao što je kataliza u prisustvu zlata. Hidroksilna grupa se opciono može oksidovati do kiselina 32 i podvrgnuti uslovima Arndt-Eistert homologacije (32 do 33 do 34 do 30), da bi se dobile homologovane kiseline 30. Jedinjenja opšte formule za intermedijer 35A se alternativno mogu sintetisati pomoću funkcionalnih alkohola 22 u raznim uslovima opisanim u literaturi (videti, npr. WO2010116328).

Šema 3D

[0129] Amini formule 35D, 35F, 35H, 35K, 35N se mogu sintetisati kako je opisano u literaturi ili kako je opisano u Šemama 3D to 3F. Polazeći od 30, tretiranje reagensom koji zamenjuje hidroksilnu grupu hloridom (poput fosfor oksihlorida, oksalil hlorida, fosfor pentahlorida, tionil hlorida, sulfuril hlorida, i drugih u prisustvu DMF ili bez njega) može dovesti do acil hlorida 35B.

Tretiranje aminom HN(R<N>)2, nakon toga, u prisustvu bilo koje baze, poput DIPEA, TEA, DBU, K2CO3, NaHCO3, ili bilo koje druge, može dovesti do amida 35C. Opciono, 30 može biti direktno kuplovan sa aminom, pomoću bilo kojeg reagensa za kuplovanje amida kako bi se aktivirala karboksilna kiselina (poput EDC, HATU, T3P, COMU, DCC, i brojnih drugih opisanih u literaturi), da bi se dobio 35C. Acil hlorid 35B se može tretirati sulfonamidom, H2NS(O)2R<S>, da bi se dobili acil sulfonamidi 35E. Opciono, 30 se može preobratiti u 35E pomoću sulfonamida, H2NS(O)2R<S>, u uslovima analognim onima koji su opisani za konverziju 30 do 35C.

Šema 3E

[0130] Intermedijer 24 se može preobratiti u tetrazol 35G adicijom azida, kao što su natrijum-, kalijum azide, trimetilsilil azid, tributilkalaj azid, ili drugi, u prisustvu toplote ili dodatkom katalizatora, kako bi se ubrzala reakcija. Tetrazol 35H se zatim dobija standardnim postupcima, kako bi se uklonila PG<1>.

Šema 3F

[0131] Intermedijer 23 se može preobratiti u sulfon 35J različitim postupcima, kao što je uklanjanje odlazeće grupe pomoću sulfinske kiseline ili natrijumove, kalijumove ili druge soli sulfinske kiseline, HOS(O)R<S>u neutralnim ili baznim uslovima. Opciono, Intermedijer 23 se može preobratiti u 35J u procesu koju uključuje uklanjanje odlazeće grupe sa Intermedijera 23 pomoću tiola ili natrijumove, kalijumove ili druge soli tiola, da bi se dobio a tioetar, koji se zatim može oksidovati do sulfona, pomoću oksidacionog sredstva kao što su meta-hlorperbenzoeva kiselina, vodonik peroksid, kalijum permanganat ili brojna druga oksidaciona sredstva. Opciono, Intermedijer 23 se može preobratiti u sulfonil hlorid 35L tretiranjem tioureom, a zatim varikinom; ili razmenom metal-halogen sa reagensom, kao što je magnezijum ili butillitijum, praćenom tretiranjem sumpor dioksidom ili izvorom sumpor dioksida, kao što je DABCO-SO2, i nakon toga hlorovanjem pomoću NCS, tionil hlorida, fosfor oksihlorida ili drugih reagenasa za hlorovanje; ili drugim poznatim metodama iz literature. Intermedijer 35L se može preobratiti u 35J tretiranjem reagensom za alkilovanje, kao što je alkillitijum, alkilmagnezijum halid, trialkilaluminijum, ili bilo kojim drugim nukleofilnim izvorom alkil grupe. Intermedijer 35L se može preobratiti u acil sulfonamid 35M tretiranjem amidom, H2NC(O)R<S>u prisustvu baze, poput natrijum hidrida, litijumdiizopropilamida, kalijum karbonata, DBU ili drugih baza. Uklanjanje zaštitnih grupa iz 35C, 35E, 35G, 35J i 35M se može izvršiti u kiselim, baznim uslovima, hidrogenolizom ili u bilo kojim drugim uslovima, poznatim u literaturi za uklanjanje date zaštitne grupe, da bi se dobili 35D, 35F, 35H, 35K i 35N, respektivno.

Šema 4A

[0132] Azetidini 40 (gde G može biti H ili bilo koja C1-3alkil) se mogu kupiti, sintetisati kako je opisano u literaturi (kao u J. Med. Chem. 1994, 37, 4195) ili sintetisati kako je opisano u Šemama 4A do 4C. Intermedijerni dioli 36 se mogu preobratiti u Intermedijere 37 aktivacijom pomoću mezil hlorida ili anhidrida, anhidrida triflinske kiseline ili bilo kojeg drugog reagensa za formiranje sulfonata ili preobratiti u halidnu odlazeću grupu pomoću tionil hlorida, ugljenik tetrabromida sa trifenilfosfinom, joda sa trifenil fosfinom ili imidazolom, ili raznih drugih reagenasa. Tretman 37 sa aminom 38 može dovesti do azetidina 39. Uobičajenim metodama deprotekcije se mogu dobiti intermedijeri opšte formule 40, koji na kraju postaju R<1>jedinjenja Formule (I), tako da R<1>Sups predstavlja H kada R<1>nije supstituisan ili R<1>Sups predstavlja -C1-3alkil i –OH, kako je definisano u bilo kojem ostvarenju jedinjenja Formule (I) za supstituenete R<1>.

Šema 4B

[0133] Opciono, kao u Šemi 4B, kada je J vodonik, može se izvršiti oksidacija, da bi se dobili ketoni 44 (gde G može biti H ili bilo koja C1-3alkil). Tretmanom bilo kojim poznatim izvorom hidrida metala (J-M, gde je J vodonik i M je suprotan jon metala, kao što su litijum, magnezijum, cink, aluminijum, bor ili drugi), mogu se dobiti azetidinil Intermedijeri 40 za R<1>, koji utiču na željeni stereohemijski ishod preko izbora reagensa. Ketoni 44 se opciono mogu tretirati metalnim sredstvima za alkilovanje (J-M, gde je J bilo koja C1-3alkil i M je suprotni jon metala, poput litijuma, magnezijuma, cinka, aluminijuma, bora ili drugih), kao što su alkilmagnezijum halidi, alkillitijumi, ili brojni drugi izvori nukleofilnih alkil grupa, da bi se dobila jedinjenja opšte formule 39 u kojoj je J alkil. Ona se mogu prevesti do azetidina 40, kako je prethodno opisano. Ketoni 41 se opciono mogu aktivirati pomoću odlazeće grupe (LG<3>), tretiranjem bazom i elektrofilnim izvorom halogena, da bi se dobili ketoni 42. Derivatizacija se može izvršiti na način analogan transformaciji 44 u 39, da bi se dobila jedinjenja 43. Ona se mogu izložiti baznim uslovima, kako bi se formirali azetidini 39 kod kojih je J alkil ili vodonik, koji se mogu prevesti u Intermedijere 40, kako je prethodno opisano. Estri 45 se opciono mogu preobratiti u ketone 42 reakcijom homologacije sa umetanjem odlazeće grupe, pomoću reagenasa kao što su hlorsirćetna kiselina ili dihalometan, oba u prisustvu jake baze ili sulfonijum ilida i brojnih drugih reagenasa opisanih u literaturi. Intermedijer 42 se može prevesti u 40, na prethodno opisan način.

Šema 4C

[0134] Opciono, alkeni 46 ili 48 (gde J može biti bilo koja alkil ili vodonik; G može biti H ili bilo koja C1-3alkil); se mogu tretirati raznim oksidacionim sredstvima, kao što su m-CPBA (metahlorperbenzoeva kiselina), vodonik peroksid, t-butil hidroperoksid, uslovima epoksidacije bez oštrine, uslovima Shi epoksidacije ili brojnim drugim uslovima poznatim u literaturi, kako bi se dobili epoksidi 47 ili 49, respektivno. Epoksidi 47 ili 49 se mogu tretirati aminom, na način istovetan transformaciji 37 u 39, da bi se dobili azetidini 39, koji se dalje mogu prevesti u Intermedijere 40.

Šema 5

[0135] Intermedijeri Formula 56 i 57 se obično mogu sintetisati kako je prikazano na Šemi 5. Polazeći od bis-hidroksiheteroarila opšte formule 50 (kupljenih, poznatih u literaturi ili opisanih u prethodnim šemama), konverzija u intermedijere opšte formule 51, se može dogoditi na način analogan postupku opisanom za transformaciju Intermedijera 5 u 6 na Šemi 1. Amini opšte formule 52 (kupljeni, poznati u literaturi ili opisani u prethodnim šemama, kao što su 30 ili 25, koji se prvo moraju deprotektirati u kiselim, baznim, uslovima hidrogenolize ili drugim uslovima koji su opisani u literaturi za datu zaštitnu grupu) se mogu kuplovati sa 51, u baznim ili kiselim uslovima, putem SNAr reakcije u prisustvu baza, kao što su natrijum-, kalijum-, ili cezijum karbonat, -bikarbonat, hidroksid, acetat, ili organskog amina, poput trietilamina, diizopropiletilamina, DBU i sličnih ili katalizom u prisustvu paladijuma, sa brojnim izvorima paladijuma, ligandima i bazama, da bi se dobili Intermedijeri 53. Oni se zatim mogu kuplovati sa aminima opšte formule 54 (kupljenim, poznatim u literaturi ili opisanim u prethodnim šemama kao što je 40) na način analogan prethodnom koraku, ali često na višim temepraturama, da bi se dobili Intermedijeri 56.

Opciono, tretiranjem jedinjenja 53 kompleksima alkil-metal ili metaloid 55, kao što su alkil cink, alkilboroniska kiselina, -boronat, soli -trifluorborati i slični uz katalizu paladijumom, mogu se dobiti Intermedijeri 56. Kada R<2>sadrži estar (videti Šemu 3A), karboksilna kiselina se može otkriti pomoću raznih uslova poznatih u literaturi, da bi se dobili Intermedijeri 57.

Šema 6A

[0136] Opciono, Intermedijeri 60, 61 i 62 (Šema 6A) se mogu sintetisati na način istovetan metodama opisanim za Intermedijere 53, 56 i 57, respektivno, kako je prikazano u Šemi 5.

Šema 6B

[0137] Intermedijeri 60, 61 i 62 mogu biti podvrgnuti reakcijama elektrofilne aromatične supstitucije, na način analogan metodama opisanim za transformaciju Intermedijera 16 u 19 u Šemi 2, kako bi se dobili Intermedijeri 63, 64 i 65, respektivno, pri čemu je R<3>= F, Cl, Br, I ili alkil, koji se može uvesti putem elektrofilne aromatične supstitucije, postupcima kao što je Fridl-Kraftsova alkilacija. Intermedijeri 63 i 64 se mogu transformisati do jedinjenja formule 65, metodama analognim onima koje su već opisane.

Šema 6C

[0138] Opciono, kako je prikazano u Šemi 6C, jedinjenja 63a, 64a i 65a (gde je R<3>a = halogen) se mogu preobratiti u jedinjenja opšte formule 67, 68 i 69, respektivno, (gde je R<3>= Me, Et, iPr, cPr ili OMe), tretiranjem sa R<3>M (reagens 66, kod kojeg M može biti metal ili metaloid, poput natrijuma, kalijuma, cinka, kalaja, bora, aluminijuma, magnezijum ili drugih) ili katalizom u prisustvu paladijuma ili bakra, na način analogan opisanom kuplovanju 53 sa 55, kako bi se dobila jedinjenja 56 (Šema 5).

Primeri intermedijera

2,4-dihlor-6-(difluormetil)pirimidin

[0139]

[0140] Rastvor etil difluoracetata (250 g, 2.01 mol) i EtOAc (1070 g, 12.10 mol) je zagrevan do 70 °C i tretiran rastvorom natrijum etoksida (151 g, 2.22 mol) u anhidrovanom etanolu (2500 mL) tokom 2 h. Dobijena žuta smeša je mešana na 70 °C tokom 14 h. Ohlađena reakciona smeša je zakišeljena do pH = 2-3 rastvorom 4M HCI u EtOAc, što je dovelo do taloženja čvrste materije. Smeša je filtrirana kroz podlogu od Celite<®>, a filtraciona pogača isprana sa EtOAc (4 x 30 mL). Filtrat je koncentrovan, kako bi se dobio sirovi etil 4,4-difluor-3-oksobutanoat (200 g, 59.8%), u obliku žutog ulja, koji je iskorišćen u narednom koraku bez dodatnog prečišćavanja.

[0141] U rastvor etil 4,4-difluor-3-oksobutanoata (100 g, 602 mmol) u anhidrovanom toluenu (1000 mL) su dodati urea (43.4 g, 722 mmol) i 2M natrijum etoksid u etanolu (81.7 g, 1.20 mol) u kapima. Dobijeni žuti rastvor je mešan na st tokom 30 min, a nakon toga mešan na 120°C tokom 16 h. Žuta suspenzija je zatim mešana na 130°C tokom dodatnih 16 h. Žuta suspenzija je ohlađena do st i koncentrovana, da bi se dobio 6-(difluormetil)pirimidin-2,4-diol, u obliku žute čvrste supstance (100 g, količ.), koji je iskorišćen u narednom koraku direktno, bez dodatnog prečišćavanja.

[0142] Smeđa suspenzija 6-(difluormetil)pirimidin-2,4-diola (97.6 g, 602 mmol) i N,N-dimetilanilina (67.8 g, 560 mmol) u acetonitrilu (1000 mL) je u dve odvojene šarže ohlađena do 0 °C i dodat je fosfor oksihlorid (231 mL, 2.48 mol) u kapima. Kada je dodavanje završeno, dobijena smeša je zagrevana na 95°C tokom 16 h. Reakciona smeša je zatim ohlađena do 25 °C, dodata je ledena voda (1000 mL) i ekstrahovana je pomoću metil terc-butil etra (8 x 500 mL). Pomešani organski slojevi su isprani zasićenim slanim rastvorom (200 mL), osušeni iznad bezvodnog Na2SO4, filtrirani i koncentrovani, kako bi se dobilo smeđe ulje (100 g). Dve šarže su pomešane i prečišćene pomoću hromatografije u koloni (100:0 do 98:2 petrol etar/EtOAc) da bi se dobio 2,4-dihlor-6-(difluormetil)pirimidin (92.0 g) u obliku svetložutog ulja.

<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ: 7.87 (s, 1H), 6.72 (t, 1H).

2,4-dihlor-6-(difluormetil)-5-metilpirimidin

[0143]

[0144] Rastvor etil propionata (200 g, 1.96 mol) u THF (1250 mL) je tretiran natrijum hidridom (60% u mineralnom ulju, 78.3 g, 1.96 mol) u porcijama. Dobijena gusta suspenzija je zatim tretirana etil difluoracetatom (486 g, 3.92 mol), u kapima, tokom 2 h. Gusta suspenzija je zagrevana na 50 °C tokom 19 h. Ohlađena reakciona smeša je zatim tretirana 10% sumpornom kiselinom (600 mL) i ekstrahovana pomoću EtOAc (4 x 500 mL). Pomešani organski slojevi su isprani zasićenim slanim rastvorom (1000 mL), osušeni iznad Na2SO4, filtrirani i evaporisani. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom u koloni, eluiranjem sa petrol etar/EtOAc (100:0 to 5:1), da bi se dobio etil 4,4-difluor-2-metil-3-oksobutanoat (260 g, 74%), u obliku crvenog ulja, koji je iskorišćen direktno u narednom koraku.

[0145] U dve odvojene šarže rastvora 4,4-difluor-2-metil-3-oksobutanoata (130 g, 722 mmol) u anhidrovanom toluenu (1.44 L), dodati su urea (52.0 g, 866 mmol) i 2M natrijum etoksid u etanolu (98.2 g, 1.44 mol), u kapima. Dobijeni žuti rastvor je mešan na st tokom 30 min, a nakon toga na 130°C tokom 16 h. Ohlađene reakcione smeše su pomešane i koncentrovane, da bi se dobio 6-(difluormetil)-5-metilpirimidin-2,4-diol (254 g) u obliku svetložute čvrste supstance, koja je iskorišćena direktno u narednom koraku.

[0146] Smeša 6-(difluormetil)-5-metilpirimidin-2,4-diola (84.7 g, 481 mmol) i fosfor pentahlorida (401 g, 1.92 mol) je mešana na 140°C tokom 16 h. Ohlađena reakciona smeša je sipana u vodu sa ledom (5000 mL) i ekstrahovana pomoću metil terc-butil etra (8 x 1000 mL). Organska faza je isprana koncentrovanim slanim rastvorom (3000 mL) osušena iznad Na2SO4, filtrirana i koncentrovana, da bi se dobilo tamnosmeđe ulje (300 g, sirovo). Sirovi proizvod je podeljen u tri šarže i prečišćen hromatografijom u koloni, eluiranjem sa petrol etar/EtOAc (100:0 do 98:2), da bi se dobio 2,4-dihlor-6-(difluormetil)-5-metilpirimidin, u obliku crvenog ulja (92 g, 30%).

<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ: 6.83 (t, 1H), 2.49 (s, 3H).

2,4-dihlor-5-metil-6-(trifluormetil)pirimidin

[0147]

[0148] U rastvor etil propionata (35.0 g, 340 mmol) u THF (350 mL), na 25°C je dodat natrijum hidrid (60% u mineralnom ulju, 13.7 g, 343 mmol). Siva gusta suspenzija je zagrejana do 50 °C i u smešu je dodat etil trifluoracetat (97.4 g, 685 mmol), u kapima, tokom 15 min. Reakcija je mešana na 50°C tokom 16 h. Ohlađena reakciona smeša je polako dodata u 10% sumpornu kiselinu na 0 °C. Dobijena žuta smeša je ekstrahovana pomoću EtOAc (3 x 500 mL), a pomešani organski slojevi su osušeni iznad Na2SO4, filtrirani i koncentrovani, da bi se dobio etil 4,4,4-trifluor-2-metil-3-oksobutanoat (60 g), koji je iskorišćen direktno u narednom koraku.

[0149] U rastvor etil 4,4,4-trifluor-2-metil-3-oksobutanoata (60.0 g, 303 mmol) u anhidrovanom toluenu (500 mL) su dodati urea (21.8 g, 363 mmol) i sveže pripremljen 2M natrijum etoksid u etanolu (41.2 g, 606 mmol), u porcijama. Dobijeni žuti rastvor je mešan na st tokom 15 min, a zatim zagrevan na 130°C tokom 48 h. Reakciona smeša je koncentrovana, a rastvarač uklonjen, da bi se dobio sirovi 5-metil-6-(trifluormetil)pirimidin-2,4-diol (60 g), u obliku smole, koja je iskorišćena u narednom koraku bez dodatnog prečišćavanja.

[0150] 5-Metil-6-(trifluormetil)pirimidin-2,4-diol (120 g, 480 mmol) je dodat u fosfor oksihlorid (371.0 g, 2.420 mmol) na 0 °C i tretiran sa N,N-dimetilanilinom (54.6 g, 451 mmol), u kapima. Dobijena smeša je zagrevana na 100°C tokom 16 h. Tamna reakciona smeša je ohlađena do st i sipana u vodu sa ledom. Vodeni sloj je ekstrahovan pomoću metil terc-butil etra (3 x 1000 mL), a pomešani organski slojevi su osušeni iznad Na2SO4i koncentrovani, da bi se dobilo tamnožuto ulje (80 g). Sirovi proizvod je rastvoren u n-heksanu, pri čemu je nastalo nešto nerastvorne materije koja je uklonjena filtracijom. Filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom, da bi se dobio 2,4-dihlor-5-metil-6-(trifluormetil)pirimidin (40 g, 36%) u obliku žutog ulja, sa prisutnim zaostalim n-heksanom.

<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ: 2.53 (s, 3H).

2,4-dihlor-6-(1,1-difluoretil)pirimidin

[0151]

Korak 1: 6-(1,1-difluoretil)pirimidin-2,4-diol

[0152] Rastvor litijum heksametildisilazida (217 ml, 1M rastvor u THF, 217 mmol) u suvom THF (400 mL) je ohlađen u atmosferi argona do -78 °C i tretrian sa EtOAc (19.1 g, 217 mmol) u kapima. Reakciona smeša je mešana na -78°C tokom 1h, a zatim tretirana etil 2,2-difluorpropionatom (15.0 g, 110 mmol), u kapima. Nastavljeno je sa mešanjem još 4 h na - 78°C. Dodat je zasićeni rastvor amonijum hlorida (150 ml) u kapima. Smeša je zagrejana do st, zakišeljena pomoću 1M HCI (150 ml) i ostavljena tokom 2 h. Faze su razdvojene, vodena faza je ekstrahovana pomoću EtOAc, a pomešane organske faze su isprane sa 1M HCI, zasićenim slanim rastvorom, osušene iznad Na2SO4i koncentrovane. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom u koloni, eluiranjem sa petrol etar/EtOAc (100:0 to 7:3), da bi se dobio etil 4,4-difluor-3-oksopentanoat (27g), u obliku žutog ulja, koji je iskorišćen direktno u narednom koraku.

[0153] U rastvor etil 4,4-difluor-3-oksopentanoata (20.0 g, 111 mmol) i uree (8.00 mg, 133 mmol) u anhidrovanom toluenu (400 mL) i etanolu (30 mL) dodat je čvrsti natrijum etoksid (30200 mg, 222 mmol) na st. Smeša je nakon toga zagrevana do 125 °C, uz refluks pomoću kondenzatora opremljenog Dean-Stark aparaturom. Reakciona smeša je ohlađena do st i rastvarač je uklonjen pod sniženim pritiskom. Ostatak je zakišeljen do pH = 4 pomoću 4N HCI u EtOAc i ekstrahovan pomoću EtOAc (3 x 100 mL). Pomešani organski slojevi su isprani zasićenim slanim rastvorom, osušeni iznad Na2SO4i filtrirani, a filtrat je koncentrovan, da bi se dobio sirovi proizvod (20.0 g), u obliku žutog ulja. Sirovi proizvod je prečišćen pomoću EtOH:petrol etar (1:1), kako bi se sakupilo jedinjenje iz naslova (11.6 g, 59%), u obliku čvrste supstance.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ: 5.71 (s, 1H), 1.93 (t, 3H).

Korak 2

[0154] U rastvor 6-(1,1-difluoretil)pirimidin-2,4-diola (9.60 g, 54.5 mmol) u acetonitrilu (120 mL) dodat je fosfor oksihlorid (41.8 g, 273 mmol), a zatim i N,N-diizopropilamin (704 mg, 5.45 mmol). Smeša je mešana na 80 °C tokom 16h. Reakciona smeša je ohlađena do st i sipana u vodu sa ledom (60 mL). Smeša je učinjena baznom do pH = 7 do 8, pomoću zasićenog vodenog rastvora natrijum karbonata i ekstrahovana pomoću EtOAc (3 x 30 mL). Organska faza je osušena iznad Na2SO4, filtrirana i koncentrovana, da bi se dobilo smeđe ulje. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom u koloni, eluiranjem sa DCM/petrol etar, da bi se dobio 2,4-dihlor-6-(1,1-difluoretil)pirimidin (6.5 g, 56%), u obliku transparentnog ulja.

<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ: 7.85 (s, 1H), 1.97 (t, 3H).

2,4-dihlor-6-(1,1-difluoretil)-5-metilpirimidin

[0155]

Korak 1: etil 4,4-difluor-2-metil-3-oksopentanoat

[0156] U rastvor etil propionata (15.0 g, 147 mmol) u THF (70 mL) dodat je natrijum hidrid (60 % u mineralnom ulju, 5.87 g, 147 mmol) u porcijama. Dobijena siva gusta suspenzija je zatim tretirana etil 2,2-difluorpropionatom (24.3 g, 176 mmol) u kapima tokom 15 min. Smeša je zagrevana na 50 °C tokom 4 h, a zatim mešana na 16 °C tokom 60 h. Smeša je polako sipana u 10% sumpornu kiselinu (60 mL) i ekstrahovana pomoću EtOAc (2 x 50 mL). Organska faza je osušena iznad Na2SO4, filtrirana i koncentrovana. Sirovi proizvod je prečišćen pomoću hromatografije u koloni, eluiranjem sa EtOAc: petrol etar (1:10) da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (18 g) u obliku smeđeg ulja.

<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ: 3.76 (q, 2H), 3.52 (q, 1H), 1.32 (t, 3H), 0.98 (d, 3H), 0.83 (t, 3H).

Korak 2

[0157] U rastvor etil 4,4-difluor-2-metil-3-oksopentanoata (18 g, 93 mmol) i uree (6.68 g, 111 mmol) u toluenu (270 mL) dodat je rastvor natrijum etoksida (12.6 g,185 mmol) u etanolu (90 mL). Rastvor je mešan na 130 °C tokom 16 h. Ohlađena reakciona smeša je koncentrovana da bi se dobio 6-(1,1-difluoretil)-5-metilpirimidin-2,4-diol (19 g), u obliku sive čvrste supstance, koja je iskorišćena u narednom koraku bez dodatnog prečišćavanja.

[0158] Smeša 6-(1,1-difluoretil)-5-metilpirimidin-2,4-diola (7.5 g, 39 mmol) u fosfor oksihloridu (50 mL) i DMF (8 mL) je mešana na 100 °C tokom 5 h. Ohlađena reakciona smeša je pažljivo sipana u vodu sa ledom (150 mL) i ekstrahovana pomoću EtOAc (3 x 80 mL). Pomešani organski slojevi su isprani zasićenim slanim rastvorom (2 x 100 mL), osušeni iznad Na2SO4, filtrirani i koncentrovani. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom u koloni, da bi se dobio 2,4-dihlor-6-(1,1-difluoretil)-5-metilpirimidin u obliku žutog ulja (6.0 g, 67%).

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ: 2.59 (s, 3H), 2.01 (t, 3H).

(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-ijum [(1R,4S)-7,7-dimetil-2-oksobiciklo[2.2.1]hept-1-il] metansulfonat

[0159]

Korak 1: (2R)-2-[(1R)-1-bromoetil]oksiran

[0160] U tri odvojena reakciona suda, rastvor (2E)-but-2-en-1-ola (967 g, 13.4 mol) u hloroformu (10 L) je tretiran brominom (2.15 kg, 13.4 mol) tokom 2 h na 0 °C. Smeša je mešana na 15 °C tokom 30 min. U smeše je dodat zasićeni rastvor natrijum tiosulfata (500 mL) na 15 °C. Tri reakcione smeše su pomešane i ekstrahovane pomoću DCM (3 x 5 L). Pomešani organski slojevi su koncentrovani pod vakuumom, da bi se dobio trans-2,3-dibromobutan-1-ol (10.5 kg, količ.) u obliku žutog ulja, koji je uveden u naredni korak bez dodatnog prečišćavanja. U tri odvojena reakciona suda, rastvor KOH (711 g, 12.7 mol) u vodi (6 L) je dodat u rastvor trans-2,3-dibromobutan-1-ola (3.33 kg, 12.7 mol) u THF (9 L), u kapima, na 15 °C. Reakciona smeša je mešana na st tokom 2 h. Tri reakcione smeše su pomešane i organski sloj je izdvojen. Vodena faza je ekstrahovana pomoću EtOAc (3 x 5 L). Pomešani organski slojevi su isprani zasićenim slanim rastvorom (5 L x 3), osušeni pomoću Na2SO4, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (6.5 kg, količ.), u obliku žutog ulja, koje je uvedeno u naredni korak bez dodatnog prečišćavanja.

<1>H NMR (600 MHz, CD3OD) δ: 3.86 (quin., 1H), 3.19-3.22 (m, 1H), 2.94 (t, 1H), 2.76-2.78 (m, 1H), 1.73 (d, 3H).

Korak 2: (2S,3R)-1-(difenilmetil)-2-metilazetidin-3-ol

[0161] U dva odvojena reakciona suda, rastvor (2R)-2-[(1R)-1-bromoetil]oksirana (3.28 kg, 16.2 mol) i benzhidrilamina (2.97 kg, 16.2 mol) u anhidrovanom etanolu (5.41 L) je tretiran sa NaHCO3(2.07 kg, 24.34 mol) i smeša je mešana na st tokom 80 h. Smeša je nakon toga mešana na 65 °C još 24 h. Dve reakcione smeše su ohlađene do st, pomešane i filtrirane. Filtrat je koncentrovan. Ostatak je rastvoren u DCM (10 L), ispran zasićenim vodenim rastvorom amonijum hlorida (2 x 5 L), osušen iznad Na2SO4, filtriran i koncentrovan. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom u koloni sa silica gelom, eluiranjem sa petrol etar/EtOAc (50:1 do 1:1), da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (3.18 kg, čistoća 80%, 36.5% prinos), u obliku žutog ulja.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ: 7.16-7.46 (m, 10H), 4.34 (s, 1H), 3.93 (q, 1H), 3.66 (t, 1H), 3.03 (q, 1H), 2.58 (t, 1H), 0.76 (d, 3H).

Korak 3: (2S,3R)-1-(difenilmetil)-3-hidroksi-2-metilazetidinijum [(1R,4S)-7,7-dimetil-2-oksobiciklo[2.2.1]hept-1-il]metansulfonat

[0162] U rastvor [(1R,4S)-7,7-dimetil-2-oksobiciklo[2.2.1]hept-1-il]metansulfonske kiseline (2.7 kg, 12 mol) u etanolu (8 L), dodat je rastvor (2S,3R)-1-(difenilmetil)-2-metilazetidin-3-ola (3.18 kg, 11.7 mol) u etanolu (2 L). Dobijeni rastvor je evaporisan kako bi se oklonio EtOH. Ostatak je tretiran metil terc-butil etrom (5 L) i evaporisan dok nije preostalo ∼1 L rastvarača. Ostatak je tretiran dodatnim metil terc-butil etrom (5 L) i filtriran. Filtraciona pogača je osušena pod vakuumom, da bi se dobila bela čvrsta supstanca (3.5 kg), koja je rastvorena u DCM (7.6 L) i dodat je EtOAc (10.9 L). Smeša je mešana na st tokom 30 min, što je dovelo do formiranja čvrstih čestica koje su uklonjene filtracijom. Filtraciona pogača je suspendovana u DCM (10.6 L), mešana na st tokom 10 min, nakon čega je u rastvor dodat EtOAc (10.6 L). Smeša je mešana na st tokom 30 min, a dobijeni beli talog je sakupljen filtracijom. Filtraciona pogača je rastvorena u DCM (10.6L), mešana na st tokom 10 min, nakon čega je dodat EtOAc (10.6 L). Reakciona smeša je mešana na st tokom 30 min, a nataložene čvrste čestice su sakupljene filtracijom, da bi se dobila bela čvrsta supstanca (1.3 kg, ee = 95.2% pomoću hiralne SFC). Ova materija je rastvorena u DCM (7 L) i zagrevana uz refluks tokom 40 min. Dodat je EtOAc (3.5 L) i smeša je mešana na 40 °C dodatnih 20 min i nataložile su se čvrste bele čestice. Čvrste čestice su sakupljene filtracijom. Filtraciona pogača je osušena pod vakuumom, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (1.1 kg, 98.2% ee pomoću hiralne SFC, 62.9% prinos hiralne rezolucije), u obliku bele čvrste supstance.

<1>H NMR (600 MHz, CD3OD) δ: 7.44-7.59 (m, 10H), 5.66 (s, 1H), 4.35-4.41 (m, 1H), 4.25-4.30 (m, 2H), 3.73-3.78 (m, 1H), 3.37 (d, 1H), 2.80 (d, 1H), 2.68-2.74 (m, 1H), 2.36 (dt, 1H), 2.02-2.09 (m, 2H), 1.91 (d, 1H), 1.60-1.66 (m, 1H), 1.40-1.45 (m, 1H), 1.16 (s, 3H), 1.09 (d, 3H), 0.88 (s, 3H).

Korak 4

[0163] Delimični rastvor (2S,3R)-1-(difenilmetil)-3-hidroksi-2-metilazetidinijum [(1R,4S)-7,7-dimetil-2-oksobiciklo[2.2.1]hept-1-il]metansulfonata (18.96 g, 39.04 mmol) u metanolu (60 mL) je tretiran 10% paladijum hidroksidom na ugljeniku (1.11 g) u reakcionom sudu od nerđajućeg čelika. Reakcioni sud je ispran gasovitim azotom, nakon čega je ispunjen gasovitim vodonikom (60 psi). Reakciona smeša je mešana na st tokom 17 h, a zatim ponovo stavljena pod pritisak gasovitog vodonika (55 psi). Nakon dodatnih 24 h, reakciona smeša je isprana gasovitim azotom i filtrirana kroz komad Celite<®>-a, eluiranjem metanolom (4 x 80 mL). Pomešani filtrati su evaporisani, da bi se dobila bela uljasta polučvrsta supstanca. Ova susptanca je suspendovana u heptanu (100 mL), zidovi suda su sastrugani pomoću špatule, a heptani su dekantovani. Ovaj postupak je ponovljen dva puta, a čvrste materije su suspendovane u heptanima (200 mL) i mešane na st tokom 2.5 h. Čvrste materije su sakupljene filtracijom, suspendovane u heptanima (100 mL) i mešane na st tokom 1 h. Čvrste materije su sakupljene filtracijom, suspendovane u heptanima (120 mL) i snažno mešane tokom 24 h. Čvrste materije su sakupljene filtracijom, da bi se dobio (2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-ijum [(1R,4S)-7,7-dimetil-2-oksobiciklo[2.2.1]-hept-1-il]metansulfonat (11.8 g, 95%), u obliku bele čvrste supstance.

<1>H NMR (600 MHz, CD3OD) δ: 4.27-4.34 (m, 2H), 4.04-4.09 (m, 1H), 3.76-3.80 (m, 1H), 3.31 (d, 1H), 2.80 (d, 1H), 2.62-2.69 (m, 1H), 2.34-2.39 (m, 1H), 2.04-2.09 (m, 2H), 1.92 (d, 1H), 1.63-1.68 (m, 1H), 1.54 (d, 3H), 1.41-1.47 (m, 1H), 1.13 (s, 3H), 0.88 (s, 3H).

(2S,3R)-3-hidroksi-2,3-dimetilazetidinijum [(1R,4S)-7,7-dimetil-2-oksobiciklo[2.2.1]hept-1-il] metansulfonat

[0164]

Korak 1: terc-butil [(2S)-4-hlor-3-oksobutan-2-il]karbamat

[0165] Opiljci magnezijuma (120 g, 4.90 mol) i jod (50 mg) su pomešani u trokrakom sudu sa okruglim dnom, opremljenim sa refluks kondenzatorom. Dodat je rastvor terc-butil hlorida (22.5 g, 245 mmol) u THF (80 mL), a nakon toga etil bromid (5 mL). Reakciona smeša je zagrejana do 60 °C i primećeno je snažno ključanje. Dodato je još terc-butil hlorida (428 g, 4.65 mol) u THF (1.52 L), u kapima, putem adicionog levka takvom brzinom da se održava blagi refluks. Po završetku dodavanja, tamni rastvor sa opiljcima magnezijuma je zagrevan na 60 °C tokom 30 min, nakon čega je ohlađen do 0 °C. U ohlađeni Grinjarov rastvor dodati su trietilamin (120 g, 1.19 mol) i čvrsti natrijum acetat (139 g, 1.19 mol). Rastvor metil estra Boc-L-alanina (157 g, 0.77 mol) u toluenu (900 mL) je zatim dodat u kapima. Reakciona smeša je zagrejana do st i mešana tokom 16 h. Reakciona smeša je zatim ohlađena do 0 °C, i dodata je sirćetna kiselina (320 g, 5.50 mol) u vodi (640 mL), u kapima. Vodeni 2M rastvor HCI (70 mL) je dodat kako bi se podesila pH vrednost vodenog sloja na pH = ∼4 to 5. Reakciona smeša je mešana na st tokom 45 min, dok nije prestalo stvaranje gasa. Slojevi su razdvojeni, a vodeni sloj je ekstrahovan pomoću EtOAc (500 mL). Pomešani organski slojevi su isprani zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3(60 mL) i zasićenim slanim rastvorom (30 mL). Organski slojevi su osušeni iznad bezvodnog Na2SO4i koncentrovani, da bi se dobilo žuto ulje. U ulje je dodat heptan (300 mL) i mešano je na st tokom 30 min. Dobijena čvrsta supstanca je filtrirana i isprana heptanom, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (105 g, 61%), u obliku bele čvrste supstance.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ: 5.08 (br. s, 1H), 4.50-4.57 (m, 1H), 4.23-4.32 (m, 2H), 1.44 (s, 9H), 1.36 (d, 3H).

Korak 2: terc-butil [(2S,3S)-4-hlor-3-hidroksi-3-metilbutan-2-il]karbamat

[0166] U rastvor terc-butil [(2S)-4-hlor-3-oksobutan-2-il]karbamata (90 g, 0.40 mol) u DCM (2.0 L) ohlađen do -70 °C, dodat je metil magnezijum bromid (460 mL, 1.38 mol, 3 M u dietil etru) u kapima. Smeša je mešana na -70 °C tokom 1 h, a zatim zagrejana do ∼-5°C i mešana tokom 5 h. Reakcija je prekinuta dodatkom zasićenog vodenog rastvora amonijum hlorida (500 mL) u kapima, takvom brzinom da unutrašnja temperatura nije prešla iznad 10 °C. Siva suspenzija je postala mlečno bela, nakon čega je pH podešena na ∼22N vodenom HCI. Organski sloj je izdvojen, a vodeni sloj je ekstrahovan pomoću DCM (3 x 800 mL). Pomešani organski slojevi su isprani zasićenim slanim rastvorom, osušeni iznad bezvodnog Na2SO4i koncentrovani pod vakuumom. Sirovi proizvod je rastvoren u heksan/EtOAc (10/1, 200 mL). Žuta smeša je zagrejana do 50 °C, mešana tokom 10 min, a zatim lagano ohlađena do 0 °C. Nastala čvrsta supstanca je filtrirana, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (45 g, 47%), u obliku bele čvrste supstance.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ: 4.72 (br. s, 1H), 3.77-3.87 (m, 1H), 3.60 (d, 1H), 3.52 (d, 1H), 1.46 (s, 9H), 1.30 (s, 3H), 1.21 (d, 3H).

Korak 3

[0167] U rastvor terc-butil [(2S,3S)-4-hlor-3-hidroksi-3-metilbutan-2-il]karbamata (55 g, 0.23 mmol) u DCM (20 mL) i metanolu (100 mL), dodata je 4N HCI u dioksanu (150 mL) na 0 °C. Smeđa smeša je zagrejana do 20 °C i mešana tokom 2.5 h. Smeđa smeša je koncentrovana da bi se dobilo smeđe ulje (40 g, 100%), koje je rastvoreno u CH3CN (300 mL) i tretirano čvrstim NaHCO3(146 g, 1.74 mol). Bela suspenzija je mešana na 70 °C tokom 4 h sata, a zatim ohlađena do st, filtrirana kroz Celite® i isprana acetonitrilom. Žuti filtrat je koncentrovan pod vakuumom, da bi se dobio (2S,3R)-2,3-dimetilazetidin-3-ol (22 g, 75%), u obliku smeđeg ulja. Jedinjenje je u narednom koraku iskorišćeno bez dodatnog prečišćavanja.

[0168] U žuti rastvor (2S,3R)-2,3-dimetilazetidin-3-ola (23.4 g, 0.23 mol) u acetonitrilu (130 mL) dodata je [(1R,4S)-7,7-dimetil-2-oksobiciklo[2.2.1]hept-1-il]metansulfonska kiselina (48 g, 0.21 mol) i mešan je na 15 °C tokom 4 h. Formirani talog je sakupljen filtracijom, da bi se dobio (2S,3R)-3-hidroksi-2,3-dimetilazetidinijum [(1R,4S)-7,7-dimetil-2-oksobiciklo[2.2.1]hept-1-il] metansulfonat (50 g, 65%), u obliku bele čvrste supstance.

<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ: 4.36 (q, 1H), 3.89 (d, 1H), 3.76 (d, 1H), 3.32 (d, 1H), 2.80 (d, 1H), 2.63-2.72 (m, 1H), 2.36 (dt, 1H), 2.02-2.10 (m, 2H), 1.93 (d, 1H), 1.60-1.68 (m, 1H), 1.42-1.48 (m, 7H), 1.16 (s, 3H), 0.88 (s, 3H).

(2S)-2-metilazetidinijum [(1R,4S)-7,7-dimetil-2-oksobiciklo[2.2.1]hept-1-il]metansulfonat

[0169]

Korak 1: (2S)-1-(difenilmetil)-2-metilazetidinijum [(1R,4S)-7,7-dimetil-2-oksobiciklo-[2.2.1]hept-1-il]metansulfonat

[0170] Rastvor R-(-)-1,3-butandiola (20.0 g, 222 mmol) i DIPEA (101.5 mL, 585.0 mmol) u acetonitrilu (444 mL) je ohlađen do -30 °C, a zatim tretiran anhidridom trifluormetansulfonske kiseline (81.2 mL, 480 mmol), u kapima, putem adicionog levka tokom 90 min, uz održavanje unutrašnje temperature reakcije između -30 i -35 °C. Kada je završeno sa dodavanjem, reakciona smeša je mešana 10 min na -30 °C, a zatim tretirana dodatnim anhidridom trifluormetansulfonske kiseline (1.5 mL) u kapima i mešana na -30 °C dodatnih 15 min. Reakciona smeša je nakon toga tretirana dodatnim DIPEA (101.5 mL, 585.0 mmol) tokom 15 min, uz održavanje unutrašnje temperature na -30 °C. Nakon dodatnih 10 min na -30 °C, reakciona smeša je tretirana rastvorom benzhidrilamina (38 mL) u acetonitrilu (40 mL), u kapima, tokom 30 min putem adicionog levka, uz održavanje unutrašnje temperature ispod -30 °C. Reakciona smeša je mešana na -30 °C tokom 20 min, a zatim držana u kupatilu sa vodom i ledom tokom 30 min. Reakciona smeša je zatim mešana na st tokom 30 min, a nakon toga zagrevana na 45 °C tokom 30 min. Reakciona smeša je ohlađena do st, sipana u dejonizovanu vodu (900 mL) i ekstrahovana pomoću toluena (1 L). Vodena faza je ponovo ekstrahovana toluenom (300 mL), a pomešani organski slojevi su isprani vodom (2 x 250 mL), osušeni iznad Na2SO4, filtrirani i evaporisani. Sirovi proizvod je rastvoren u DCM (300 mL) i uveden u čep od silika gela (300 mL SiO2, prethodno ispran sa 1:1 heptan/EtOAc). Čep je ispran sa 1:1 heptan/EtOAc (1.2 L), a filtrat evaporisan, da bi se dobilo crveno ulje (50.2 g). Sirovi proizvod je rastvoren u metanolu (200 mL), postavljen u vodeno kupatilo na 10 °C i tretiran sa [(1R,4S)-7,7-dimetil-2-oksobiciklo[2.2.1]hept-1-il]metansulfonskom kiselinom (49 g) u porcijama, tokom 5 minuta. Rastvor je mešan na st tokom 2h, rastvarač je evaporisan, a čvrsti ostaci su sušeni pod visokim vakuumom tokom 15 h, da bi se dobila čvrsta materija (99.2 g). Čvrsta materija je rastvorena u DCM (100 mL) i mešana na st tokom 10 min, da bi se dobio tamni rastvor. Polako je dodat EtOAc (850 mL) uz mešanje, a čvrste čestice su se nataložile iz rastvora nakon ∼5 min. Suspenzija je mešana na st tokom 2 h, a čvrsti ostaci su sakupljeni filtracijom i isprani sa EtOAc (50 mL). Čvrsti ostaci su rastvoreni u DCM (100 mL) i dodat je EtOAc (700 mL). Smeša je mešana na st, a čvrste čestice su se odmah nataložile iz rastvora. Suspenzija je mešana na st tokom 15 h, a zatim su čvrste čestice sakupljene filtracijom, isprane sa EtOAc (50 mL) i osušene pod sniženim pritiskom, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (66.7 g, 65% prinos), u obliku bele čvrste supstance.

<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ: 7.54-7.59 (m, 4H), 7.43-7.53 (m, 6H), 5.67 (s, 1H), 4.69-4.76 (m, 1H), 3.97-4.02 (m, 2H), 3.36 (d, 1H), 2.81 (d, 1H), 2.70-2.75 (m, 1H), 2.58-2.64 (m, 1H), 2.31-2.39 (m, 2H), 2.03-2.09 (m, 2H), 1.91 (d, 1H), 1.62-1.66 (m, 1H), 1.41-1.47 (m, 1H), 1.16 (s, 3H), 1.11 (d, 3H), 0.88 (s, 3H); Elementarna analiza: preračunato za C27H35NO4S: C = 69.05%, H = 7.51%, N = 2.98%; pronađeno: C = 68.90%, H = 7.59%, N = 2.91%.

Korak 2

[0171] U reaktor od nerđajućeg čelika zapremine 300 mL, uvedeni su rastvor (2S)-1-(difenilmetil)-2-metilazetidinijum [(1R,4S)-7,7-dimetil-2-oksobiciklo[2.2.1]hept-1-il]metan- sulfonata (29.4 g, 62.6 mmol) u metanolu (125 mL) i 20% Pd(OH)2/C (1.78 g). Reaktor je ispran azotom tri puta, a zatim vodonikom tri puta, uveden je vodonik pod pritiskom od 60 psi i mešan je na st tokom 16 h. Vodonik je ispušten, a reaktor je ispran azotom. Reakciona smeša je filtrirana kroz komad Celite®-a, eluiranjem metanolom (100 mL), a filtrat je koncentrovan pod vakuumom, da bi se dobila bela čvrsta supstanca. Bela čvrsta supstanca je suspendovana u smeši EtOAc/metil terc-butil ether (1:1, 200 mL) i mešana tokom 1 h na 60 °C. Nakon hlađenja do st, gusta suspenzija je mešana još jedan sat, a čvrste čestice su sakupljene filtracijom. Dobijene čvrste čestice su suspendovane u metil tercbutil etru (100 mL) i mešane na st tokom 16 sati. Čvrste čestice su sakupljene filtracijom, isprane metil terc-butil etrom (25 mL) i osušene pod sniženim pritiskom, da bi se dobio (2S)-2-metilazetidinijum [(1R,4S)-7,7-dimetil-2-oksobiciklo[2.2.1]hept-1-il]metansulfonat (18.1 g, 95%), u obliku bele čvrste supstance.

<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ: 4.59-4.66 (m, 1H), 4.05 (q, 1H), 3.92 (td, 1H), 3.32 (m, 1H), 2.80 (d, 1H), 2.59-2.70 (m, 2H), 2.36 (dt, 1H), 2.25-2.32 (m, 1H), 2.03-2.10 (m, 2H), 1.92 (d, 1H), 1.62 - 1.68 (m, 1H), 1.57 (d, 3H), 1.41-1.47 (m, 1H), 1.15 (s, 3H), 0.89 (s, 3H); Elementarna analiza: preračunato za C14H25NO4S: C = 55.42%, H = 8.31%, N = 4.62%; pronađeno: C = 55.59%, H = 8.41%, N = 4.49%.

(2S)-2-metilazetidin hidrohlorid

[0172]

Korak 1: (2R)-4-[(metilsulfonil)oksi]butan-2-il metansulfonat

[0173] Rastvor (3R)-butan-1,3-diola (3 g, 30 mmol) i trietilamina (10.1 g, 99.9 mmol) u DCM (60 mL) je ohlađen do 0 °C i tretiran metansulfonil hloridom (11.4 g, 99.9 mmol), u kapima na 0 °C. Nakon 15 min uklonjeno je kupatilo sa vodom i ledom i smeša je mešana na st tokom 2 h. Smeša je razblažena zasićenim vodenim rastvorom amonijum hlorida (80 mL) i ekstrahovana pomoću DCM (3 x 50 mL). Pomešani organski slojevi su isprani zasićenim slanim rastvorom, osušeni iznad Na2SO4i koncentrovani, da bi se dobio talog. Talog je prečišćen hromatografijom u koloni, eluiranjem sa EtOAc/petrol etar (1:4 to 3:2), da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (7.3 g, 89%), u obliku bezbojnog ulja.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ: 5.00 (s, 1H), 4.35 (t, 2H), 3.07 (s, 3H), 3.06 (s, 3H), 2.05-2.12 (m, 2H), 1.50 (d, 3H).

Korak 2

[0174] (2R)-4-[(metilsulfonil)oksi]butan-2-il metansulfonat (7.20 g, 29.2 mmol) je rastvoren u benzilaminu (19.2 mL, 175 mmol) i mešan na 45 °C tokom 16 h. Reakciona smeša je ohlađena do st i dodata je smeša cikloheksan/metil terc-butil etar (1:1), što je dovelo do taloženja belih čvrstih čestica. Talog je uklonjen filtracijom, a filtrat evaporisan pod sniženim pritiskom i prečišćen hromatografijom u koloni, eluiranjem sa DCM i 1% amonijum hidroksid/metanol, 100:0 do 99.5:0.5), da bi se dobilo svetložuto ulje (2.5 g, 53%). Ovo žuto ulje (2.28 g, 14.1 mmol) je rastvoreno u metanolu (50 mL) i tretirano 10% paladijum hidroksidom na ugljeniku (500 mg). Dobijena suspenzija je zagrevana na 50 °C u atmosferi gasovitog vodonika (30 PSI) tokom 20 h, a zatim zagrevana na 60 °C i mešana pod vodonikom (30 PSI) dodatnih 40 h. Ohlađena reakciona smeša je filtrirana i tretirana sa 4N HCI u EtOAc (15 mL) i mešana na st tokom 30 min. Smeša je koncentrovana, da bi se dobio (2S)-2-metilazetidin hidrohlorid (1.47 g, 96.6%), u obliku bele smole.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ: 4.50-4.60 (m, 1H), 3.97-4.04 (m, 1H), 3.75-3.90 (m, 1H), 2.58-2.65 (m, 1H), 2.26-2.35 (m, 1H), 1.54 (d, 3H).

etil (1R,5S,6s)-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-ilacetat

Korak 1: [(1R,5S,6r)-3-benzil-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]metil metansulfonat

[0176] Postupak dobijanja [(1R,5S,6r)-3-benzil-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]metanola je opisan u Berliner, M. A.; et al. Org. Process Res. Dev.2011, 15, 1052-1062.

[0177] U rastvor [(1R,5S,6r)-3-benzil-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]metanola (95.0 g, 396 mmol) u suvom THF (1230 mL) i DMF (95 mL), dodat je trietilamin (241 g, 2.38 mol) na 0 °C. Smeša je mešana na 0 °C tokom 5 min i tretirana sa metansulfonil hloridom (82.22 g, 717.8 mmol), u kapima, tokom 5 min. Smeša je mešana na 10 °C tokom 16 h. Reakcija je prekinuta dodatkom zasićenog NaHCO3(1000 mL), nakon čega je smeša ekstrahovana pomoću metil terc-butil etra (5 x 500 mL). Organska faza je koncentrovana pod vakuumom, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (99 g, 89%), u obliku smeđeg ulja.

MS (ES+): 281.9 (M+H).

Korak 2: [(1R,5S,6s)-3-benzil-3-azabiciklo[3.1,0]heks-6-il]acetonitril

[0178] U rastvor [(1R,5S,6r)-3-benzil-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]metilmetan sulfonata (99 g, 352 mmol) u DMF (700 mL) je dodat natrijum cijanid (18.49 g, 377.3 mmol) na 20 °C. Smeša je mešana na 20 °C tokom 16 h. Zasićeni vodeni NaHCO3je dodat u reakcionu smešu (200 mL) i smeša je ekstrahovana pomoću metil terc-butil etra (2 x 150 mL). Organski slojevi su osušeni iznad Na2SO4, filtrirani i koncentrovani, da bi se dobilo smeđe ulje (50 g). Smeđe ulje je prečišćeno hromatografijom u koloni sa silika gelom, eluiranjem sa petrol etar/EtOAc (10:1 do 5:1), da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (37 g, 50%), u obliku žutog ulja.

MS (APCI): 213.1 (M+H).

Korak 3: etil [(1R,5S,6s)-3-benzil-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetat

[0179] U etanol (215 mL) je dodata koncentrovana sumporna kiselina (108 mL) at 0 °C. Smeša je mešana na 10 °C tokom 5 min, a zatim ponovo ohlađena do 0 °C. Rastvor [(1R,5S,6s)-3-benzil-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetonitrila (37 g, 170 mmol) u EtOH (95 mL) je dodat u smešu EtOH i sumporne kiseline na 0 °C. Smeša je mešana na 80 °C tokom 16 h. pH smeše je podešen na pH = 9 pomoću 5M NaOH na 0 °C i proizvod je ekstrahovan pomoću EtOAc (5 x 500 mL). Pomešani organski slojevi su osušeni iznad Na2SO4, filtrirani i koncentrovani, da bi se dobilo žuto ulje (45 g). Žuto ulje je prečišćeno hromatografijom, u koloni sa silika gelom, eluiranjem sa petrol etar/EtOAc (10:1 to 5:1), da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (37 g, 82%) u obliku žutog ulja. MS (APCI): 260.1 (M+H).

Korak 4: etil (1R,5S,6s)-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-ilacetat

[0180] U rastvor etil [(1R,5S,6s)-3-benzil-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetata (37 g, 140 mmol) u EtOH (1500 mL) je dodat 10% paladijum hidroksid na ugljeniku (5 g, 4 mmol). Smeša je degazirana i ponovo napunjena azotom tri puta, a nakon toga degazirana i ponovo napunjena gasovitim vodonikom tri puta. Smeša je mešana u atmosferi vodonika (50 PSI) na 50 °C tokom 16 h. Ohlađena reakciona smeša was isprana azotom, filtrirana, a filtraciona pogača je isprana sa MeOH (500 mL). Filtrat je koncentrovan pod vakuumom, da bi se dobio etil (1R,5S,6s)-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-ilacetat (22 g, 91%), u obliku žutog ulja.

MS (ES+): 170.1 (M+H).

etil (1R,5S,6s)-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-ilacetat so trifluorsirćetne kiseline

[0181]

Korak 1: terc-butil (1R,5S,6s)-6-(2-etoksi-2-oksoetil)-3-azabiciklo[3.1.0]heksan-3-karboksilat

[0182] U rastvor [(1R,5S,6s)-3-(terc-butoksikarbonil)-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]sirćetne kiseline (400 mg, 1.66 mmol, MFCD12198681) u DCM (12 mL) dodati su etanol (0.4 mL), 4-dimetilaminopiridin (203 mg, 1.66 mmol) i N,N’-dicikloheksilkarbodiimid (342 mg, 1.66 mmol) na st. Dobijena bezbojna suspenzija je mešana na st tokom 16 h. Smeša je razblažena vodom (15 mL) i vodenim amonijum hloridom (10 mL). Proizvod je ekstrahovan pomoću DCM (3 x 25 mL). Pomešani organski slojevi su isprani zasićenim slanim rastvorom, osušeni iznad Na2SO4i koncentrovani, da bi se dobio talog (650 mg), u obliku bele čvrste supstance, koja je prečišćena fleš hromatografijom u koloni, eluiranjem sa EtOAc/petrol etar (1% to 11% EtOAc), da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (350 mg, 78%), u obliku bezbojnog ulja.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 4.15 (q, 2H), 3.53-3.64 (m, 2H), 3.29-3.37 (m, 2H), 2.17-2.32 (m, 2H), 1.44 (s, 9H), 1.35-1.38 (m, 2H), 1.27 (t, 3H), 0.88-0.92 (m, 1H).

Korak 2

[0183] U rastvor terc-butil (1R,5S,6s)-6-(2-etoksi-2-oksoetil)-3-azabiciklo[3.1.0]heksan-3-karboksilata (340 mg, 1.26 mmol) u DCM (6 mL) dodata je TFA (5 mL). Smeša je mešana na st tokom 1 h. Smeša je koncentrovana do suvog, da bi se dobila so trifluorsirćetne kiseline etil (1R,5S,6s)-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-ilacetat (400 mg, 99%), u obliku smeđe tečnosti.

<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ 4.13 (q, 2H), 3.37-3.45 (m, 4H), 2.35 (d, 2H), 1.72-1.77 (m, 2H), 1.25 (t, 3H), 1.06-1.12 (m, 1H).

etil (1R,5S,6s)-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-ilacetat hidrohlorid

[0184]

Korak 1: terc-butil (1R,5S,6r)-6-(bromometil)-3-azabiciklo[3.1.0]heksan-3-karboksilat

[0185] U rastvor terc-butil (1R,5S,6r)-6-(hidroksimetil)-3-azabiciklo[3.1.0]heksan-3-karboksilata (5.1 g, 23.91 mmol, MFCD14525755) u DCM (180 mL), dodati su ugljenik tetrabromid (11.9 g, 35.9 mmol) i trifenilfosfin (9.41 g, 35.9 mmol) na 5 °C. Reakciona smeša je zagrejana do st i mešana na 12 h. Reakciona smeša je evaporisana do suvog i prečišćena pomoću hromatografije u koloni, eluiranjem sa petrol etar/EtOAc (100:1 to 10:1), da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (5.6 g, 85%), u obliku žutog ulja.

<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ 3.54 (d, 2H), 3.32-3.43 (m, 4H), 1.61-1.64 (m, 2H), 1.46 (s, 9H), 1.03-1.05 (m, 1H).

Korak 2: terc-butil (1R,5S,6s)-6-(cijanometil)-3-azabiciklo[3.1.0]heksan-3-karboksilat

[0186] U rastvor terc-butil (1R,5S,6r)-6-(bromometil)-3-azabiciklo[3.1.0]heksan-3-karboksilata (6000 mg, 21.73 mmol) u DMF (150 mL) dodat je natrijum cijanid (1600 mg, 32.6 mmol) na st i reakciona smeša je mešana tokom 16 h na st. Žuta smeša je razblažena sa EtOAc (100 mL) i isprana zasićenim slanim rastvorom (100 mL). Organski sloj je osušen iznad Na2SO4, filtriran i evaporisan, da bi se dobilo žuto ulje, koje je prečišćeno hromatografijom u koloni, eluiranjem sa petrol etar/EtOAc (100:1 to 5:1), da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (4.0 g, 83%), u obliku žutog ulja.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 3.58 (dd, 2H), 3.30-3.35 (m, 2H), 2.45-2.51 (m, 1H), 2.31-2.36 (m, 1H), 1.49-1.52 (m, 2H), 1.41 (s, 9H), 0.88-0.91 (m, 1H).

Korak 3

[0187] Acetil hlorid (300 mg, 3.82 mmol) je dodat u suvi etanol (2.5 mL) na 0 °C i mešan na st tokom 1 h u zaptivenom sudu. U rastvor je dodat terc-butil (1R,5S,6s)-6-(cijanometil)-3-azabiciklo-[3.1.0]heksan-3-karboksilat (85 mg, 0.38 mmol i smeša je mešana na 70 °C tokom 68 h. Rastvor je ohlađen do st i koncentrovan, da bi se dobio etil (1R,5S,6s)-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-ilacetat hidrohlorid (80 mg, >99%), u obliku bele čvrste supstance.

<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ 4.15-4.18 (m, 2H), 3.44-3.47 (m, 4H), 2.36-2.38 (m, 2H), 1.74-1.78 (m, 2H), 1.25-1.30 (m, 3H), 1.14-1.17 (m, 1H).

metil (1R,5S,6s)-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-ilacetat hidrohlorid

[0188]

Korak 1: (1R,5S,6r)-3-benzil-6-(hlormetil)-3-azabiciklo[3.1.0]heksan

[0189] Postupak dobijanja [(1R,5S,6r)-3-benzil-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]metanola je opisan u Berliner, M. A.; et al. Org. Process Res. Dev.2011, 15, 1052-1062.

[0190] U mešani rastvor [(1R,5S,6r)-3-benzil-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]metanola (620 g, 3.05 mol) u metanolu (600 mL), dodata je 4M HCI u metanolu (6.2 L) na 10 °C, tokom perioda od 45 min i smeša je mešana tokom 15 min. Reakciona smeša je polako zagrevana do 25-30 °C, tokom 2 h. Rastvarač je evaporisan pod sniženim pritiskom, da bi se dobio sirovi proizvod. Sirovi proizvod je tretiran etrom (1.5 L), da bi se dobio [(1R,5S,6r)-3-benzil-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]metanol hidrohlorid (703 g, 96% prinos), u obliku svetlosmeđe čvrste supstance, koja je iskorišćena direktno u narednom koraku.

[0191] U mešani rastvor [(1R,5S,6r)-3-benzil-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]metanol hidrohlorida (699 g, 2.91 mol) u toluenu (1.4 L) dodat je tionil hlorid (693 g, 5.83 mol) na 5 do 10 °C, tokom perioda od 30 min i mešan je tokom 15 min. Temperatura reakcione smeše je polako povišena do 45 °C i smeša je mešana tokom 30 min. Reakciona smeša je ohlađena do st i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod je rastvoren u EtOAc (5 L) i zasićenom rastvoru NaHCO3(3 L, pH = ∼8) i mešan je 1 h, nakon čega su slojevi razdvojeni. Vodeni sloj je dalje ekstrahovan pomoću EtOAc (2 x 2 L). Pomešani organski slojevi su isprani zasićenim slanim rastvorom (2.0 L), osušeni iznad anhidrovanog Na2SO4i evaporisani pod sniženim pritiskom, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (611 g, 95%), u obliku tečnosti smeđe boje.

<1>H NMR (600 MHz, DMSO-d6) δ 7.30 (t, 2H), 7.20-7.25 (m, 3H), 3.51-3.56 (m, 4H), 2.87 (d, 2H), 2.29 (d, 2H), 1.54-1.57 (m, 1H), 1.43 (s, 2H).

Korak 2: [(1R,5S,6s)-3-benzil-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetonitril

[0192] U mešani rastvor (1R,5S,6r)-3-benzil-6-(hlormetil)-3-azabiciklo[3.1.0]heksana (664 g, 2.99 mol) u DMF (2.9 L) dodat je natrijum cijanid (191 g, 3.89 mol) na st i smeša je polako zagrevana na 50 °C tokom 48 h. Reakciona smeša je ohlađena do st, reakcija je prekinuta vodom (10 L), a smeša ekstrahovana pomoću EtOAc (3 x 4 L). Pomešani organski slojevi su isprani vodom (5 L), zasićenim slanim rastvorom (3 L), osušeni iznad anhidrovanog Na2SO4i evaporisan pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom u koloni, eluiranjem sa 20% EtOAc u petrol etru, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (593 g, 93.2%), u obliku tečnosti smeđe boje.

<1>H NMR (600 MHz, DMSO-d6) δ 7.27-7.32 (m, 2H), 7.19-7.26 (m, 3H), 3.54 (s, 2H), 2.87 (d, 2H), 2.45 (d, 2H), 2.28 (d, 2H), 1.33-1.41 (m, 3H).

Korak 3: metil [(1R,5S,6s)-3-benzil-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetat

[0193] Acetil hlorid (2.21 kg, 28.3 mol) je dodat u metanol (3.77 L) na 0 °C, tokom perioda od 1 h. Temperatura reakcije je polako podignuta do 45 °C tokom 30 min. Reakciona smeša je ponovo ohlađena do 0 °C i dodat je rastvor [(1R,5S,6s)-3-benzil-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetonitrila (400 g, 1.88 mol) u metanolu (700 mL), tokom perioda od 2 h na 0 °C. Dobijeni rastvor je polako zagrevan do 65 °C tokom 4 h. Reakciona smeša je ohlađena do st i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod je rastvoren u EtOAc (6 L) i zasićenom rastvoru NaHCO3(4 L, pH ∼8) i mešan tokom 1 h. Slojevi su razdvojeni, a vodeni sloj je dalje ekstrahovan pomoću EtOAc (2 x 1 L). Pomešani organski slojevi su isprani zasićenim slanim rastvorom (2.0 L), osušeni iznad anhidrovanog Na2SO4i evaporisani pod sniženim pritiskom, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (377 g, 82%), u obliku tečnosti smeđe boje.

<1>H NMR (600 MHz, CDCl3) δ 7.19-7.31 (m, 5H), 3.67 (s, 3H), 3.56 (s, 2H), 2.99 (d, 2H), 2.34 (d, 2H), 2.18 (d, 2H), 1.50-1.54 (m, 1H), 1.23 (s, 2H).

Korak 4

[0194] U rastvor metil [(1R,5S,6s)-3-benzil-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetata (542 g, 2.21 mol) u metanolu (550 mL) je dodata 4M HCI u metanolu (5.4 L) na 10 °C tokom perioda od 30 min. Reakciona smeša je zagrejana do st i mešana tokom 2 h. Rastvarač je evaporisan pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod je tretiran etrom (1.5 L), da bi se dobila prljavobela čvrsta supstanca (545 g, 87.7% prinos), koja je direktno iskorišćena u narednom koraku. Sirovi proizvod (420 g, 149 moles) je rastvoren u metanolu (4 L) u autoklavu i tretiran sa 10% Pd(OH)2/C (41.4 g, 50% vlažni) pod azotom, autoklav je dva puta ispran azotom i uveden u atmosferu gasovitog vodonika (100 psi) i zagrevan do 70 °C tokom 8 h. Reakciona smeša je ohlađena do st i mešana tokom 4 h. Reakciona smeša je filtrirana kroz komad Celite®, ispiranjem metanolom (2 x 1 L). Filtrat je evaporisan pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod je tretiran etrom (1 L), a čvrsta materija je sakupljena filtracijom, da bi se dobio metil (1R,5S,6s)-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-ilacetat hidrohlorid (345 g, 99% prinos), u obliku prljavobele čvrste supstance.

<1>H NMR (600 MHz, DMSO-d6) δ: 9.25-9.80 (br. s, 2H), 4.05-4.44 (br. s, 1H), 3.2-3.4 (br. s, 1H), 3.21 (s, 3H), 3.15 (s, 2H), 2.30 (d, 2H), 1.60 (s, 2H), 1.20-1.27 (m, 1H).

2,6-dihlor-4-(1,1-difluoretil)-5-fluorpiridin-3-karbonitril

[0195]

Korak 1: 4-(1,1-difluoretil)-5-fluor-2,6-dihidroksipiridin-3-karbonitril

[0196] U rastvor etil 2,2-difluorpropanoata (10.0 g, 72.4 mmol) u THF (10.0 mL) je dodat natrijum hidrid (60% u mineralnom ulju, 3.19 g, 79.6 mmol) i smeša je zagrevana do 50 °C. Dodat je etil fluoracetat (15.4 g, 145 mmol) u kapima, tokom 1 min i reakciona smeša je mešana na 50 °C tokom 2 h. Rastvor je sipan u vodeni amonijum hlorid (100 mL) at 0 °C. Smeša je ekstrahovana pomoću EtOAc (3 x 150 mL), isprana zasićenim slanim rastvorom (100 mL), osušena iznad Na2SO4, filtrirana i koncentrovana, da bi se dobilo žuto ulje (13 g). Sirovi proizvod je rastvoren u etanolu (200 mL) i tretiran 2-cijanoacetamidom (5.52 g, 65.6 mmol) i piperidinom (5.59 g, 65.6 mmol). Dobijeni bezbojni rastvor je mešan na 50 °C tokom 16 h. Proizvod je nataložen iz rastvora i sakupljen filtracijom, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (10 g, 70%), u obliku bele čvrste supstance.

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ: 8.20 (br. s, 2H), 1.89 (t, 3H).

Korak 2

[0197] Smeša 4-(1,1-difluoretil)-5-fluor-2,6-dihidroksipiridin-3-karbonitrila (10.0 g, 45.8 mmol) i fosfor pentahlorida (95.5 g, 458 mmol), je mešana na 130 °C tokom 32 h. Reakciona smeša je ohlađena do st i sipana u vodeni NaHCO3(750 mL) na 0 °C. Proizvod je ekstrahovan pomoću EtOAc (3 x 150 mL), ispran zasićenim slanim rastvorom (150 mL), osušen iznad Na2SO4, filtriran i koncentrovan, da bi se dobilo žuto ulje. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom u koloni (EtOAc/petrol etar od 0:100 do 3:97), da bi se dobio 2,6-dihlor-4-(1,1-difluoretil)-5-fluorpiridin-3-karbonitril (6.0 g, 51%), u obliku žutog ulja.

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ: 2.10 (t, 3H).

2,4-dihlor-6-(1,1-difluoretil)piridin

[0198]

Korak 1: 6-(1,1-difluoretil)piridin-2,4-diol

[0199] Suspenzija etil 6-(1,1-difluoretil)-2,4-dihidroksipiridin-3-karboksilata (10.5 g, 42.5 mmol) u 6N HCI (100 mL), je mešana na 100 °C tokom 16 h. Reakciona smeša je ohlađena do st i evaporisana pod sniženim pritiskom, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (8.0 g, 90%), u obliku bele čvrste supstance.

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ: 7.9-8.6 (m, 2H), 6.62 (s, 1H), 6.27 (s, 1H), 1.95 (t, 3H).

Korak 2: 2,4-dihlor-6-(1,1-difluoretil)piridin

[0200] Smeša 6-(1,1-difluoretil)piridin-2,4-diol (7.0 g, 33 mmol) i fosfor pentahlorida (34.4 g, 165 mmol) je mešana na 125 °C tokom 20 h. U smešu je dodata voda sa ledom (200 mL) i ekstrahovana pomoću EtOAc (2 x 100 mL). Organska faza je osušena iznad Na2SO4, filtrirana i koncentrovana. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom u koloni, eluiranjem petrol etrom, da bi se dobio 2,4-dihlor-6-(1,1-difluoretil)piridin (2.5 g, 36% prinos), u obliku svetložutog ulja.

MS (ES+): 211.6 (M+H).

Primeri

Primer 1: [(1R,5S,6R)-3-{5-cijano-6-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-4-(trifluormetil)-pridin-2-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]sirćetna kiselina

Korak 1: etil {(1R,5S,6s)-3-[6-hlor-5-cijano-4-(trifluormetil)pridin-2-il]-3-azabiciklo-[3.1.0]heks-6-il}acetat

[0202] Suspenzija 2,6-dihlor-4-(trifluormetil)piridin-3-karbonitrila (2.4 g, 9.8 mmol), etil (1R,5S,6s)-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-ilacetata (1.7 g, 9.8 mmol) i NaHCO3(2.6 g, 31 mmol) u etanolu (25 mL) je mešana na st preko noći. Reakciona smeša je koncentrovana, razblažena zasićenim vodenim NaHCO3i ekstrahovana pomoću EtOAc (3 x 25 mL). Pomešani organski slojevi su isprani vodom, osušeni iznad Na2SO4, filtrirani i koncentrovani. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (10-35% EtOAc u n-heptanu), da bi se dobilo jedinjenje iz naslova, u obliku prljavobele čvrste supstance (2.2 g, 57%).

MS (ES+): 374.2 (M+H),<1>H NMR (600 MHz, DMSO-d6) δ: 6.90 (s, 1H), 4.07 (q, 2H), 3.79 (m, 2H), 3.67-3.53 (m, 2H), 2.43-2.21 (m, 2H), 1.75-1.57 (m, 2H), 1.19 (t, 3H), 0.81 (dt, 1H).

Korak 2: etil [(1R,5S,6R)-3-{5-cijano-6-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-4-(trifluormetil)-pridin-2-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetat

[0203] Etil {(1R,5S,6s)-3-[6-hlor-5-cijano-4-(trifluormetil)pridin-2-il]-3-azabiciklo-[3.1.0]heks-6-il}acetat (2.1 g, 5.7 mmol), (2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-ijum [(1R,4S)-7,7-dimetil-2-oksobiciklo[2.2.1]hept-1-il]metansulfonat (2.0 g, 6.2 mmol) i NaHCO3 (1.7 g, 20 mmol) su suspendovani u etanolu i mešani na 80 °C tokom 18 h. Reakciona smeša je razblažena zasićenim NaHCO3(200 mL) i ekstrahovana pomoću EtOAc (3 x 100 mL). Pomešani organski slojevi su osušeni iznad Na2SO4, filtrirani i koncentrovani. Dobijena bela čvrsta supstanca je u naredni korak uvedena bez prečišćavanja.

MS (ES+): 447.0 (M+Na).

Korak 3

[0204] Natrijum hidroksid (40 mL, 1M aq) je dodat u suspenziju etil [(1R,5S,6R)-3-{5-cijano-6-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-4-(trifluormetil)pridin-2-il}-3-azabiciklo-[3.1.0]heks-6-il]acetata (2.5 g, 5.9 mmol) u etanolu (80 mL) i reakciona smeša je mešana na st tokom 1 h. Reakciona smeša je koncentrovana, razblažena vodom (25 mL), zakišeljena pomoću 1 N HCI do pH=2 i ekstrahovana pomoću EtOAc (3 x 25 mL). Pomešani organski slojevi su osušeni iznad Na2SO4, filtrirani i koncentrovani, da bi se dobila bela čvrsta supstanca. Bela čvrsta supstanca je pomešana sa proizvodom iz drugog postupka dobijanja u istim uslovima, da bi se dobio 1.1 g za prečišćavanje. Bela čvrsta supstanca je suspendovana uz refluks tokom 3 h u MTBE/n-Hep, a zatim na st tokom 5 dana. Gusta suspenzija je nakon toga filtrirana, a filtraciona pogača je isprana n-heptanom, da bi se dobio Primer 1, u obliku bele čvrste supstance (2.4 g, 73%). (MP = 193.2-195.8 °C). Čvrsta supstanca je zatim rastvorena uz refluks u EtOAc i filtrirana na toplom. Filtrat je koncentrovan i rekristalizovan iz etil acetat/n-heptan. Talog je sakupljen filtracijom i sušen u vakumskoj peći na 50 °C tokom 2 h, da bi se dobio Primer 1, u obliku bele čvrste supstance (1.4 g, 44%).

MP = 189.9-196.8 °C. MS (ES+): 397.1 (M+H).<1>H NMR (600 MHz, DMSO-d6) δ: 12.10 (br. s, 1H), 6.22 (s, 1H), 5.63 (br. s, 1H), 4.54 (t, 1H), 4.20 (quin 1H), 4.06 (br. s, 1H), 3.94-3.60 (m, 3H), 3.51 (br. s, 2H), 2.24 (d, 2H), 1.60 (br. d, 2H), 1.40 (d, 3H), 0.74 (br. s, 1H).

Primer 2: [(1R,5S,6R)-3-{3-hlor-5-cijano-6-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-4-(trifluor-metil)pridin-2-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]sirćetna kiselina

[0205]

Korak 1 etil [(1R,5S,6R)-3-{3-hlor-5-cijano-6-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-4-(trifluor-metil)pridin-2-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetat

[0206] Etil [(1R,5S,6R)-3-{5-cijano-6-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-4-(trifluormetil)-pridin-2-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetat (60 mg, 0.14 mmol) u DMF (2.5 mL) je tretiran N-hlorsukcinimidom (28.3 mg, 0.212 mmol) na st i smeša je mešana tokom 16 h na 25 °C. Smeša je razblažena vodom (15 mL) i zasićenim vodenim amonijum hloridom (5 mL), a zatim ekstrahovana pomoću EtOAc (15 mL x 3). Organski sloj je ispran zasićenim slanim rastvorom, osušen iznad Na2SO4i koncentrovan pod vakuumom, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (80 mg, količ.), u obliku prljavožute čvrste supstance, koja je upotrebljena direktno u narednom koraku.

Korak 2

[0207] Primer 2 je pripremljen na isti način kao u koraku 3 Primera 1, od etil [(1R,5S,6R)-3-{3-hlor-5-cijano-6-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-4-(trifluormetil)-pridin-2-il}-3-azabiciklo-[3.1.0]heks-6-il]acetata i prečišćavanjem preparativnom HPLC sa reverznom fazom, da bi se dobio Primer 2 (30 mg, 49%), u obliku bele čvrste supstance.

MS (ES+): 431.1 (M+H).<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ 4.70 (dd, 1H), 4.39-4.25 (m, 2H), 4.24-4.08 (m, 2H), 3.86-3.67 (m, 3H), 2.30 (d, 2H), 1.59 (br. s, 2H), 1.48 (d, 3H), 0.90-0.74 (m, 1H).

Primer 3: Metil [(1R,5S,6R)-3-{2-[(2S)-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il}-3-aza-biciklo[3.1.0]heks-6-il]acetat

Korak 1: Metil {(1R,5S,6s)-3-[2-hlor-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il]-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il}acetat

[0209] U rastvor metil (1R,5S,6s)-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-ilacetat hidrohlorida (120.2 g, 627.2 mmol) u DCM (1250 mL), dodat je 2,4-dihlor-6-(trifluormetil)pirimidin (145.7 g, 671.5 mmol) u DCM (50 ml), u kapima, na -72 °C; adicioni levak je ispran sa DCM (50 ml) i tečnost kojom je izvršeno ispiranje je dodata u reakcioni sud. DIPEA (273 mL, 1570 mmol) je dodavan tokom 10 min, uz održavanje reakcione temperature između -70 °C do -60 °C. Smeša je mešana na -65 °C do -63 °C tokom 1 h, a zatim zagrevana do 25 °C tokom 3 h. Dobijeni bistri rastvor je koncentrovan do -1/5 u odnosu na početnu zapreminu. U dobijenu gustu suspenziju su dodati MTBE (700 mL) i heptan (700 mL), a dobijena gusta suspenzija je mešana na 25 °C tokom 10 min, nakon čega je čvrsta materija filtrirana i isprana sa MTBE-heptan (4:1). Pomešana matična tečnost je koncentrovana pod vakuumom do ulja, koje je pomešano sa heptanom (1200 mL). Dobijena heterogena smeša je mešana na 25 °C tokom 2.5 dana. Nastala je bela čvrsta supstanca. Tečnos je dekantovana, a čvrsta supstanca isprana heptanom (200 mL) i osušena u struji azota. Dobijeni proizvod iz naslova je iskorišćen u narednom koraku bez dodatnog prečišćavanja.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ: 6.47 (s, 1H), 4.07 (d, 1H), 3.71 (s, 3H), 3.53-3.68 (m, 3H), 2.36-2.49 (m, 1H), 2.21-2.34 (m, 1H), 1.60-1.73 (m, 2H), 0.88-0.97 (m, 1H).

Korak 2

[0210] Metil {(1R,5S,6s)-3-[2-hlor-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il]-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il}acetat iz Koraka 1 je rastvoren u acetonitrilu (1500 mL) i dodat je (2S)-2-metilazetidinijum [(1R,4S)-7,7-dimetil-2-oksobiciklo[2.2.1]hept-1-il]metansulfonat (223.0 g, 735 mmol). Smeša je mešana na 60 °C i dodat je DIPEA (77.0 mL, 442 mmol) tokom 3 h. Smeša je mešana tokom 3 h, a zatim je dodat DIPEA (180 mL, 1.03 mol) tokom 3 h i smeša je mešana na 60 °C tokom 18 h. Dodato je još (2S)-2-metilazetidinijum [(1R,4S)-7,7-dimetil-2-oksobiciklo-[2.2.1]hept-1-il]metansulfonata (18.0 g, 59 mmol) i smeša je mešana na 60 °C još 18 h. Smeša je koncentrovana do -1/4 u odnosu na početnu zapreminu, a dobijeno žuto je razdvojeno pomoću 500 mL vode, 400 mL heptana i 400 mL MTBE. Vodena faza je izdvojena i ponovo ekstrahovana pomoću smeše MTBE-heptan (1:1) (2 x 150 mL). Pomešani organski ekstrakti su isprani sa 120 mL zasićenog NaHCO3(120 mL), a zatim pomešani sa SiO2(70 g) i bezvodnim MgSO4(70 g). Čvrste materije su izfiltrirane, a bistri rastvor je koncentrovan, da bi se dobilo 216.6 g Primera 3, u obliku bezbojnog ulja.

MS (ES+): 371.1 (M+H).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ: 5.91 (s, 1H), 4.37-4.48 (m, 1H), 3.87-4.05 (m, 3H), 3.70 (s, 3H), 3.50-3.64 (m, 1H),3.41-3.50 (m, 2H), 2.33-2.42 (m, 1H), 2.31 (d, 2H), 1.88-1.99 (m, 1H), 1.52-1.59 (m, 2H), 1.49 (d, 3H), 0.88-0.96 (m, 1H).

Primer 4: [(1R,5S,6R)-3-{2-[(2S)-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il}-3-azabiciklo-[3.1.0]heks-6-il]sirćetna kiselina

[0211]

[0212] U mešani rastvor neprečišćenog metil [(1R,5S,6R)-3-{2-[(2S)-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetata u metanolu (650 mL), dodat je rastvor natrijum hidroksida (35.1 g, 877 mmol) u vodi (70 mL), u malim porcijama, uz mešanje na 5 °C do 15 °C. Smeša se izbistrila za 30 min. Bistri rastvor je mešan na st tokom 3 h, nakon čega je koncentrovan do -1/3 u odnosu na početnu zapreminu, a ostatak je razblažen vodom (750 mL) i zasićenim slanim rastvorom (250 mL), a zatim ispran smešom MTBE (260 mL) i heptana (130 mL). Organska faza je odbačena. Vodena faza je isprana smešom MTBE-heptan (2:1) (2 x 300 mL), a organski slojevi su odbačeni. Vodeni sloj je zatim pomešan sa MTBE (250 mL) i heptanom (250 mL) i ohlađen do 0 °C. Polako je, uz mešanje na 0 °C do 4 °C, dodata 6 M vod. HCI (130 mL), a zatim i 1 M vod. KHSO4(150 mL) i dobijena smeša je mešana tokom 15 min. Organska faza je izdvojena, a vodena faza je dodatno ekstrahovana smešom MTBE (170 mL) i heptana (170 mL). Pomešani organski ekstrakt je ispran smešom voda-zasićeni slani rastvor (1:1) (150 mL), osušen iznad bezvodnog MgSO4(60 g) i SiO2(60 g), filtriran i koncentrovan, da bi se dobilo bezbojno ulje. Ono je pomešano (kao koncentrovani rastvor u MTBE) sa još jednom šaržom, koja je pripremljena u istim uslovima i razmeri. Pomešani rastvor u MTBE je koncentrovan pod vakuumom, nakon čega je dodat heptan (2000 mL) i suspenzija je ponovo koncentrovana, uz postepeno povećavanje vakuuma, kako bi se dobio željeni proizvod (406.0 g). Deo ove materije (196 g) je rastvoren u MTBE (220 mL) na 60 °C do 63 °C, polako je mešan i dodat je heptan (1500 mL) na 55 °C do 60 °C. Smeša je zasejana kristalima jedinjenja iz naslova (50 mg). Smeša je mešana na 60 °C tokom 30 min, nakon čega je dodato još heptana (1700 mL) tokom 20 min. Heterogena smeša je mešana na 60 °C tokom 2 h, nakon čega je polako ohlađena do 25 °C i mešana tokom 20 h. Mala količina čvrste materije koja se zalepila za zidove suda je lako odvojena špatulom i pomešana sa tečnom fazom i smeša je mešana na 25 °C dodatnih 24 h. Čvrsta materija je izfiltrirana, isprana sa 5% MTBE u heptanu, i sušena pod vakuumom na 50 °C tokom 48 h, da bi se dobio to Primer 4, u obliku bele čvrste kristalne supstance (178.2 g, 73% iz 3 koraka). Kristalna čvrsta supstanca iz Primera 4 je takođe dobijena pomoću sličnih uslova prečišćavanja, bez zasejavanja.

MP: 122-123 °C, [α]D 86.3° (CDCl3, c = 1.37). MS (ES+): 357.3 (M+H).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ: 10.84 (br. s, 1H), 5.92 (s, 1H), 4.38-4.51 (m, 1H), 3.89-4.10 (m, 3H), 3.53-3.66 (m, 1H), 3.41-3.53 (m, 2H), 2.30-2.46 (m, 3H), 1.94 (ddt, 1H), 1.55-1.63 (m, 2H), 1.50 (d, 3H), 0.94 (m, 1H).

[0213] Analiza rendgenskom difrakcijom praha je izvršena pomoću Bruker AXS D4 Endeavor difraktometra opremljenog bakarnim izvorom radijacije. Divergentni prorez je bio podešen na 0.6 mm, dok su za sekundarnu optiku korišćeni promenljivi prorezi. Difraktovano zračenje je detektovano pomoću PSD-Lynx Eye detektora. Napon i amperaža rendgenske cevi su bili podešeni na 40 kV i 40 mA respektivno. Podaci su sakupljeni u Teta-2Teta goniometeru na Cu talasnoj dužini Kα1 = 1.54056 Å od 3.0 do 40.02-Teta stepeni, sa veličinom koraka od 0.020 stepeni i vremenom koraka od 0.3 sekunde. Uzorci su pripremljeni tako što su postavljeni u silikonski držač uzoraka sa niskom pozadinom i rotirani su tokom sakupljanja. Podaci su sakupljeni pomoću Bruker DIFFRAC Plus softvera, a analiza je izvršena pomoću EVA diffract plus softvera.

[0214] Datoteka PXRD podataka nije obrađena, pre nego što je izvršena pretraga pikova. Koristeći algoritam za pretragu pikova u EVA softveru, izabrani su pikovi koji imaju vrednosti praga 1 i širine 0,3, koje su korišćene za preliminarno dodeljivanje pikova. Izlaz automatskih zadataka je vizuelno proveren, kako bi se osigurala validnost i po potrebi su ručno izvršena podešavanja. Generalno, izabrani su pikovi sa relativnim intenzitetom od > 3%. Pikovi koji nisu bili razdvojeni ili su bili u skladu sa smetnjama su takođe odbačeni. Tipična greška povezana sa pozicijom pika kod PXRD, navedena u USP i JP, je do /- 0,2 °.

[0215] Karakteristični pikovi za kristalnu slobodnu kiselinu iz Primera 4, uključuju vrednosti ugla 2Θ (°) od približno 9.0, 10.4, 15.0 i 21.4 /- 0.2°. Još jedno ostvarenje kristalne slobodne kiseline iz Primera 4, je kada karakteristični pikovi uključuju vrednosti ugla 2Θ (°) od približno 9.0, 15.0 19.6, 21.4 i 26.5 /- 0.2°. Još jedna realizacija kristalne slobodne kiseline iz Primera 4 je kada karakteristični pikovi uključuju vrednosti ugla 2Θ (°) od približno 9.0, 10.4, 11.5, 15.0, 16.5, 19.6, 21.4 i 26.5 /- 0.2°. Još jedno ostvarenje kristalne slobodne kiseline iz Primera 4 je kada karakteristični pikovi uključuju vrednosti ugla 2Θ (°) od približno 10.4, 11.5, 15.0, 19.6 i 26.5 /-0.2°. U Tabeli 1 je navedena lista PXRD pikova za kristalnu slobodnu kiselinu iz Primera 4, /-0.2° treba primeniti za navedene pikove. Na Slici 1 je prikazan PXRD difraktogram kristalne slobodne kiseline iz Primera 4.

Tabela 1: Lista PXRD pikova za kristalnu slobodnu kiselinu iz Primera 4

Primer 5: [(1R,5S,6R)-3-{2-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)-pirimidin-4-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]sirćetna kiselina

[0216]

Korak 1: metil [(1R,5S,6R)-3-{2-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)-pirimidin-4-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetat

[0217] Rastvor metil {(1R,5S,6s)-3-[2-hlor-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il]-3-azabiciklo-[3.1.0]heks-6-il}acetata (1.55 g, 4.60 mmol), (2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-ijuma [(1R,4S)-7,7-dimetil-2-oksobiciklo[2.2.1]hept-1-il]metansulfonata (1.62 g, 5.10 mmol), trietilamina (1.6 mL, 12.0 mmol) i acetonitrila (15.4 mL) je zagrevan na 60 °C tokom 16 h. Reakciona smeša je ohlađena do st i koncentrovana. Dodata je voda (15 mL) i reakciona smeša je ekstrahovana pomoću EtOAc (10 mL x 3). Pomešani organski slojevi su koncentrovani i prečišćeni fleš hromatografijom (EtOAc/heptan, 0% do 100%) u koloni sa silika gelom, bi se dobilo jedinjenje iz naslova (1.3 g, 73%), u obliku bele čvrste supstance.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ: 5.98 (s, 1H), 4.31 (ddd, 1H), 4.23 (t, 1H), 4.21-4.11 (m, 1H), 4.09-3.89 (m, 1H), 3.76 (dd, 1H), 3.72 (s, 3H), 3.67-3.54 (m, 1H), 3.53-3.41 (m, 2H), 2.34 (d, 2H), 1.61-1.58 (m, 2H), 1.54 (d, 3H), 0.98-0.88 (m, 1H).

Korak 2

[0218] U rastvor metil [(1R,5S,6R)-3-{2-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)-pirimidin-4-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetata (1.30 g, 3.36 mmol) u metanolu (5 mL) dodat je 2M vodeni NaOH (4.2 mL, 8.4 mmol). Nakon 3 h na st, reakcija je prekinuta pomoću 1M vodenog kalijum vodonik sulfata (10 mL), smeša je ekstrahovana pomoću t-butil metil etra (10 mL x 3) i koncentrovana, da bi se dobio Primer 5 (1.2 g, 96%). Kristalna natrijumova so je dobijena mešanjem Primera 5 (500 mg, 1.34 mmol) sa 1M NaOH (1.34 mL, 1.34 mmol). Rastvor je mešan na st tokom 5 minuta, a zatim osušen pod sniženim pritiskom, da bi se dobila bela čvrsta supstanca. Dodati su EtOAc (3 mL), heptan (0.5 mL) i voda (0.1 mL) i suspenzija je mešana na st tokom 16 h. Dobijena bela čvrsta supstanca je izolovana i osušena, kako bi se dobio Primer 5, u obliku kristalne natrijumove soli.

MS (AP+): 373.4 (M+H).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ: 5.96 (s, 1H), 4.34-4.25 (m, 1H), 4.25-4.17 (m, 1H), 4.17-4.10 (m, 1H), 4.06-3.88 (m, 1H), 3.74 (dd, 1H), 3.65-3.53 (s, 1H), 3.53-3.43 (m, 2H), 2.45-2.27 (m, 2H), 1.62-1.55 (m, 2H), 1.52 (d, 3H), 0.97-0.87 (m, 1H).

[0219] Analiza rendgenskom difrakcijom praha je izvršena pomoću Bruker AXS D4 Endeavor difraktometra, opremljenog bakarnim izvorom radijacije. Divergentni prorez je bio podešen na 0.6 mm, dok su za sekundarnu optiku korišćeni promenljivi prorezi. Difraktovano zračenje je detektovano pomoću PSD-Lynx Eye detektora. Napon i amperaža rendgenske cevi su bili podešeni na 40 kV i 40 mA respektivno. Podaci su sakupljeni u Teta-2Teta goniometeru na Cu talasnoj dužini Kα1 = 1.54056 Å od 3.0 do 40.02-Teta stepeni, sa veličinom koraka od 0.020 stepeni i vremenom koraka od 0.3 sekunde. Uzorci su pripremljeni tako što su postavljeni u silikonski držač uzoraka sa niskom pozadinom i rotirani su tokom sakupljanja. Podaci su sakupljeni pomoću Bruker DIFFRAC Plus softvera, a analiza je izvršena pomoću EVA diffract plus softvera.

[0220] Datoteka PXRD podataka nije obrađena pre nego što je izvršena pretraga pikova. Koristeći algoritam za pretragu pikova u EVA softveru, izabrani su pikovi koji imaju vrednosti praga 1 i širine 0,3, koje su korišćene za preliminarno dodeljivanje pikova. Izlaz automatskih zadataka je vizuelno proveren, kako bi se osigurala validnost i po potrebi su ručno izvršena podešavanja. Generalno, izabrani su pikovi sa relativnim intenzitetom od ≥ 3%. Pikovi koji nisu bili razdvojeni ili su bili u skladu sa smetnjama su takođe odbačeni. Tipična greška povezana sa pozicijom pika kod PXRD, navedena u USP i JP, je do /- 0,2 °.

[0221] Karakteristični pikovi za kristalnu natrijumovu so iz Primera 5 uključuju vrednosti ugla 2Θ (°) od približno 5.9, 11.5, 11.8, 13.3, 21.5 /- 0.2°. Još jedno ostvarenje kristalne natrijumove soli iz Primera 5 je kada karakteristični pikovi uključuju vrednosti ugla 2Θ (°) od približno 5.9, 10.3, 11.5, 11.8, 13.3, 16.5, 21.5 i 22.6 /- 0.2°. Još jedna realizacija kristalne natrijumove soli iz Primera 5 je kada karakteristični pikovi uključuju vrednosti ugla 2Θ (°) od približno 5.9, 10.3, 11.8, 16.5 i 21.5 /- 0.2°. U Tabeli 2 je navedena lista PXRD pikova za kristalnu natrijumovu so iz Primera 5, /- 0.2° treba primeniti za navedene pikove. Na Slici 2 je prikazan PXRD difraktogram kristalne natrijumove soli iz Primera 5.

Tabela 2: Lista PXRD pikova za kristalnu natrijumovu so iz Primera 5

Primer 6: {(1R,5S,6s)-3-[2-ciklobutil-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il]-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il}sirćetna kiselina

[0222]

Korak 1: Etil {(1R,5S,6s)-3-[2-ciklobutil-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il]-3-azabiciklo-[3.1.0]heks-6-il}acetat

[0223] U rastvor etil {(1R,5S,6s)-3-[2-hlor-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il]-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il}acetatа (50 mg, 0.14 mmol; pripremljen na isti način kao jedinjenje dobijeno u Koraku 1 iz Primera 3), u suvom DMF (3 mL) dodat je (tBu3P)2Pd (7.3 mg, 0.014 mmol). U smešu je uduvan azot i dodat je 0.5 M rastvor ciklobutilcink bromida u THF (0.86 mL, 0.43 mmol). Dobijena siva suspenzija je isprana azotom, a zatim mešana u zatvorenoj bočici na 100 °C tokom 1 h. Smeša je sipana u zasićeni vodeni rastvor NH4Cl (15 mL) i ekstrahovana pomoću EtOAc (3x15 mL). Pomešani organski ekstrakt je ispran zasićenim slanim rastvorom, osušen iznad Na2SO4i koncentrovan. Ostatak je prečišćen preparativnom TLC, eluiranjem smešom EtOAc-petrol etar (1:5), da bi se dobilo jedinjenje iz naslova, u obliku bezbojne smole (45 mg, 85% prinos).

MS (ES+): 369.9 (M+H).

Korak 2

[0224] Primer 6 je sintetisan na način analogan Primeru 1, Korak 3, koristeći etil {(1R,5S,6s)-3-[2-ciklobutil-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il]-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il}acetat i prečišćen preparativnom HPLC sa reverznom fazom, da bi se dobilo 15 mg (36% prinos), u obliku bele čvrste supstance.

MS (ES+): 342.1 (M+H).<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ: 6.57 (s, 1H), 4.04-4.18 (m, 1H), 3.46-3.76 (m, 4H), 2.20-2.50 (m, 6H), 1.98-2.14 (m, 1H), 1.85-1.96 (m, 1H), 1.57-1.76 (m, 2H), 0.79-0.94 (m, 1H).

Primer 7: [(1R,5S,6R)-3-{5-ciklopropil-2-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)-pirimidin-4-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]sirćetna kiselina

[0225]

Korak 1: Etil [(1R,5S,6R)-3-{5-ciklopropil-2-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluor-metil)pirimidin-4-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetat

[0226] U smešu etil [(1R,5S,6R)-3-{2-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)-pirimidin-4-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetata (100 mg, 0.250 mmol; sintetisan na analogan način kao jedinjenje iz Koraka 1 Primera 5) su dodati kalijum ciklopropiltrifluorborat (185 mg, 1.25 mmol), AgNO3(8.5 mg, 0.050 mmol), K2S2O8(338 mg, 1.25 mmol), DCE (5.0 mL) i voda (5.0 mL). Zatim je dodata TFA (57 mg, 0.50 mmol). Reakciona bočica je zatvorena i reakciona smeša je mešana na 50 °C tokom 16 h. Reakciona smeša je razblažena vodenim amonijum hloridom (10 mL), ekstrahovana pomoću EtOAc (3x30 mL). Pomešani organski slojevi su isprani zasićenim slanim rastvorom, osušeni iznad Na2SO4i koncentrovani, da bi se dobio sirovi proizvod, u obliku žutog ulja, koje je prečišćeno preparativnom TLC, pomoću 10% MeOH u DCM, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (30 mg, 27%), u obliku bezbojnog ulja.

MS (ES+): 441.1 (M+H).

Korak 2

[0227] Primer 7 je sintetisan na način analogan Koraku 3, Primera 1, koristeći etil [(1R,5S,6R)-3-{5-ciklopropil-2-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)-pirimidin-4-il}-3-aza-biciklo[3.1.0]heks-6-il]acetat i prečišćen preparativnom HPLC sa reverznom fazom, da bi se dobilo 10 mg (36% prinos), u obliku bele čvrste supstance.

MS (ES+): 413.1 (M+H).<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ: 4.30-4.19 (m, 3H), 4.15-4.07 (m, 2H), 3.70-3.56 (m, 3H), 2.31 (d, 2H), 1.90-1.81 (m, 1H), 1.58-1.53 (m, 2H), 1.47 (d, 3H), 1.02-0.95 (m, 2H), 0.93-0.84 (m, 1H), 0.49-0.41 (m, 2H).

Primer 8: [(1R,5S,6R)-3-{5-etil-2-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)-pirimidin-4-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]sirćetna kiselina

[0228]

Korak 1: etil [(1R,5S,6R)-3-{5-bromo-2-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)-pirimidin-4-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetat

[0229] U rastvor etil [(1R,5S,6R)-3-{2-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)-pirimidin-4-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetata (100 mg, 0.259 mmol; pripremljen na isti način kao metil [(1R,5S,6R)-3-{2-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il}-3-azabiciklo-[3.1.0]heks-6-il]acetat) u suvom acetonitrilu (10 mL) na 0 °C, dodat je N-bromosukcinimid (60 mg, 0.29 mmol, 85% čistoća) i reakciona smeša je mešana tokom 1 h na 0 °C. Smeša je razblažena vodenim natrijum bikarbonatom, ekstrahovana pomoću EtOAc (30 mL x 3), a pomešani organski slojevi su isprani zasićenim slanim rastvorom, osušeni iznad Na2SO4, filtrirani i koncentrovani, da bi se dobila sirova materija, koja je prečišćena hromatografijom na silika gelu (EtOAc u petrol etru, 0% do 40%), da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (110 mg, 91 % prinos), u obliku svetložute čvrste supstance.

Korak 2: etil [(1R,5S,6R)-3-{5-etenil-2-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)-pirimidin-4-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetat

[0230] U smešu etil [(1R,5S,6R)-3-{5-bromo-2-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetata (50 mg, 0.11 mmol), tributilvinil kalaja (51 mg, 0.16 mmol) i Pd(PPh3)2Cl2(11 mg, 0.015 mmol) u suvom dioksanu (5.0 mL) dodat je tetrabutilamonijum bromid (35 mg, 0.11 mmol). Crvena reakciona smeša je mešana na 50 °C tokom 16 h. Crna reakciona smeša je razblažena vod. NH4Cl i ekstrahovana pomoću EtOAc (20 mL) tri puta. Pomešani organski slojevi su isprani zasićenim slanim rastvorom, osušeni iznad Na2SO4, filtrirani, a filtrat je koncentrovan, da bi se dobio sirovi proizvod u obliku crvenog ulja. Ostatak je prečišćen pomoću Prep-TLC (Petrol etar: EtOAc=1:1), da bi se dobio sirovi proizvod, i ponovo prečistio u istim uslovima preparativnom TLC (Petrol etar: EtOAc=1:1), da bi se dobilo jedinjenje iz naslova, u obliku bele čvrste supstance (15 mg).

MS (ES+): 427.1 (M+H).

Korak 3: etil [(1R,5S,6R)-3-{5-etenil-2-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)-pirimidin-4-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetat

[0231] U smešu etil [(1R,5S,6R)-3-{5-etenil-2-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetata (50 mg, 0.020 mmol, 17% čistoća) u suvom etnaolu (10.0 mL), dodat je Pd/C (2.1 mg, 0.0020 mmol). Crna suspenzija je mešana na 25 °C tokom 16.0 sati u atmosferi vodonika (30 Psi). Katalizator je isfiltriran, a filtrat je koncentrovan, da bi se dobilo 35 mg željenog proizvoda, u obliku bele čvrste supstance.

Korak 4

[0232] Primer 8 je sintetisan na način analogan Koraku 3, Primera 1, koristeći etil [(1R,5S,6R)-3-{5-etenil-2-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)-pirimidin-4-il}-3-azabiciklo-[3.1.0]heks-6-il]acetat i prečišćen preparativnom hromatografijom sa reverznom fazom, da bi se dobilo 6 mg, u obliku bele čvrste supstance.

MS (ES+): 401.0 (M+H).<1>H NMR (400MHz, CD3OD) δ 4.22 (dd, 1H), 4.16-4.08 (m, 2H), 4.03 (t, 2H), 3.75 - 3.64 (m, 2H), 3.45-3.48 (m, 1H), 2.73 (q, 2H), 2.36 - 2.29 (d, 2H), 1.63-1.59 (br. m 2H), 1.49 (d, 3H), 1.03 (t, 3H), 0.91-0.83 (m, 1H).

Primer 9: (2S,3R)-2,3-dimetil-1-[4-{(1R,5S,6S)-6-[(metilsulfonil)metil]-3-azabiciklo-[3.1.0]heks-3-il}-6-(trifluormetil)pirimidin-2-il]azetidin-3-ol

[0233]

Korak 1: (1R,5S,6r)-3-benzil-6-(jodmetil)-3-azabiciklo[3.1.0]heksan

[0234] [(1R,5S,6r)-3-benzil-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]metil metansulfonat (600 mg, 2.13 mmol) i Nal (639, 4.26 mmol) su suspendovani u MeCN (5 mL) i mešani tokom 16 h. Bela suspenzija je razblažena sa NH4Cl (20 mL) i ekstrahovana pomoću EtOAc (30 ml x 3). Pomešani organski slojevi su koncentrovani, da bi se dobilo crveno ulje, koje je prečišćeno fleš hromatografijom (petrol etar/EtOAc 0 do 40%) u koloni sa silika gelom, kako bi se izdvojilo jedinjenje iz naslova (500 mg, 75%), u obliku žutog ulja.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 7.36 - 7.18 (m, 5H), 3.57 (s, 2H), 3.12 (d, 2H), 2.98 (d, 2H), 2.37 -2.24 (m, 2H), 1.87 - 1.76 (m, 1H), 1.36-1.29 (m, 2H)

Korak 2: (1R,5S,6r)-3-benzil-6-[(metilsulfonil)metil]-3-azabiciklo[3.1.0]heksan

[0235] (1R,5S,6r)-3-Benzil-6-(jodmetil)-3-azabiciklo[3.1.0]heksan (500 mg, 1.60 mmol) je rastvoren u EtOH (10 mL). Dodat je natrijum metansulfinat (489 mg, 4.79 mmol) u porcijama. Žuti rastvor je mešan na 80 °C tokom 16 h, a zatim na st tokom 48 h. Reakciona smeša je razblažena vodom (50 ml) i ekstrahovana pomoću EtOAc (30 ml x 3). Pomešani organski slojevi su koncentrovani, da bi se dobilo bezbojno ulje, koje je prečišćeno fleš hromatografijom (petrol etar/EtOAc 50 do 80%) u koloni sa silica gelom, kako bi se izdvojilo jedinjenje iz naslova (310 mg, 73%), u obliku žute čvrste supstance.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 7.41 - 7.10 (m, 5H), 3.59 (s, 2H), 3.04 (d, 2H), 2.96 - 2.86 (m, 5H), 2.44 - 2.33 (m, 2H), 1.75 - 1.65 (m, 1H), 1.53 - 1.41 (m, 2H).

Korak 3: (1R,5S,6r)-6-[(metilsulfonil)metil]-3-azabiciklo[3.1.0]heksan

[0236] (1R,5S,6r)-3-Benzil-6-[(metilsulfonil)metil]-3-azabiciklo[3.1.0]heksan (310 mg, 1.17 mmol) je rastvoren u EtOH (10 mL) i dodat je 10 mas% Pd/C (249 mg, 0.234 mmol). Suspenzija je mešana pod 50 psi H2tokom 48h. Reakciona smeša je filtrirana, a filtrat je koncentrovan, da bi se dobila bela čvrsta supstanca (200 mg, 98%), koja je iskorišćena direktno u narednom koraku, bez prečišćavanja.

Korak 4

[0237] Primer 9 je dobijen analogno Koracima 1-2 iz Primera 1, od (1R,5S,6r)-6-[(metilsulfonil)metil]-3-azabiciklo[3.1.0]heksana (40 mg, 0.11 mmol). Reakcija je nakon završetka prekinuta vod. NH4Cl i ekstrahovana pomoću EtOAc. Organski slojevi su koncentrovani i prečišćeni preparatornom HPLC (Phenomenex Gemini C18 250*50 10mm, od 26% MeCN u vodi (0.225% mravlja kiselina) do 46% MeCN u vodi (0.225% mravlja kiselia)), kako bi se izolovao Primer 9 (30 mg, 25% prinos iz dva koraka), u obliku bele čvrste supstance.

MS (ES+): 420.9 (M+H).<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ 6.13 (s, 1H), 4.16 (q, 1H), 4.09-3.87 (m, 1H), 3.87 - 3.75 (m, 2H), 3.75-3.62 (m, 1H), 3.61 - 3.46 (m, 2H), 3.16 (d, 2H), 2.99 (s, 3H), 1.87 (s, 2H), 1.42 (d, 3H), 1.39 (s, 3H), 0.98 (tt, 1H)

Primer 10: 2-[(1R,5S,6R)-3-{2-[(2S)-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]-N-(metilsulfonil)acetamid

[0238]

[0239] [(1R,5S,6R)-3-{2-[(2S)-2-Metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il}-3-azabiciklo-[3.1.0]heks-6-il]sirćetna kiselina (75 mg, 0.21 mmol) je rastvorena u DCM (6 mL). Dodat je karbonildiimidazol (34 mg, 0.21 mmol). Nakon 2 h, dodati su metansulfonamid (22 mg, 0.23 mmol) i 1,8-diazabicikloundek-7-en (38 mg, 0.25 mmol). Nakon 16 h mešanja, reakciona smeša je razblažena rastvorom NH4Cl (15 mL) i ekstrahovana pomoću DCM (15 ml x 3). Pomešani organski slojevi su koncentrovani i sirova materija je prečišćena preparativnom HPLC (Agela Durashell C18150*25 5u mobilna, faza: od 43% MeCN u vodi (0.225% mravlja kiselina) do 63% MeCN u vodi (0.225% MK), da bi se izolovao Primer 10, u obliku bele čvrste supstance (32 mg, 35%).

MS (ES+): 434.0 (M+H).<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ 6.05 (s, 1H), 4.50 - 4.35 (m, 1H), 4.04-3.83 (m, 3H), 3.71 - 3.40 (m, 3H), 3.24 (s, 3H), 2.45 - 2.36 (m, 1H), 2.34 (d, 2H), 2.00 - 1.86 (m, 1H), 1.69 - 1.57 (m, 2H), 1.48 (d, 3H), 0.90 - 0.79 (m, 1H).

Primer 11: (1R,5S,6R)-3-{2-[(2S)-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il}-6-(1H-tetrazol-5-il-metil)-3-azabiciklo[3.1.0]heksan

[0240]

Korak 1: terc-butil (1R,5S,6s)-6-(1H-tetrazol-5-ilmetil)-3-azabiciklo[3.1.0]heksan-3-karboksilat

[0241] terc-Butil (1R,5S,6s)-6-(cijanometil)-3-azabiciklo[3.1.0]heksan-3-karboksilat (50 mg, 0.22 mmol) je rastvoren u toluenu (2 mL) i dodat je tributilkalaj azid (224 mg, 0.675 mmol). Reakcija se odigravala uz refluks tokom 16 h, nakon čega je reakciona smeša ohlađena do st. Reakciona smeša je razblažena zasićenim vod. Na2CO3(5 mL) i vodom (5 mL) i isprana sa DCM (15 mL x 2). Vodeni sloj je zatim zakišeljen do pH = 5 i ekstrahovan pomoću 10:1 CH2Cl2:MeOH (15 mL x 3). Pomešani organski slojevi su koncentrovani, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (50 mg, 84%), u obliku bezbojnog ulja. Ovo jedinjenje je iskorišćeno bez dodatnog prečišćavanja.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 3.60 - 3.48 (m, 2H), 3.46 - 3.29 (m, 2H), 3.08 (dd, 1H), 2.90 (dd, 1H), 1.65 - 1.50 (m, 2H), 1.43 (s, 9H), 1.13 - 1.02 (m, 1H).

Korak 2: (1R,5S,6s)-6-(1H-tetrazol-5-ilmetil)-3-azabiciklo[3.1.0]heksan so trifluorsirćetne kiseline

[0242] terc-Butil (1R,5S,6s)-6-(1H-tetrazol-5-ilmetil)-3-azabiciklo[3.1.0]heksan-3-karboksilat (45 mg, 0.10 mmol) je rastvoren u DCM (3 mL) i dodata je TFA (1.5 mL). Nakon 2 h na st, reakciona smeša je koncentrovana do suvog, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova, koje je iskorišćeno bez dodatnog prečišćavanja.

Korak 3

[0243] Primer 11 je dobijen analogno Koracima 1 do 2, Primera 1, od (1R,5S,6s)-6-(1H-tetrazol-5-ilmetil)-3-azabiciklo[3.1.0]heksana (so trifluoracetat, 70 mg, 0.12 mmol). Nakon završetka, reakcija je prekinuta pomoću zasićenog vodenog NH4Cl (20 mL), a reakciona smeša zakišeljena do pH = 5 i ekstrahovana pomoću EtOAc (20 mL x 3). Organski slojevi su koncentrovani i prečišćeni preparativnom HPLC (Daiso 150*25 5mm, 36% MeCN u vodi (0.225% mravlja kiselina) do 66% MeCN u vodi (0.225% mravlja kiselina)), kako bi se izolovao Primer 11 (9 mg, 19%), u obliku bele čvrste supstance.

MS (ES+): 381.0 (M+H).<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ 6.07 (s, 1H), 4.50-4.35 (m, 1H), 4.09-3.84 (m, 3H), 3.72 - 3.56 (m, 1H), 3.56 - 3.44 (m, 2H), 3.00 (d, 2H), 2.46 - 2.34 (m, 1H), 2.02 -1.86 (m, 1H), 1.82 - 1.67 (m, 2H), 1.49 (d, 3H), 1.04 - 0.94 (m, 1H).

Primer 12: [(1R,5S,6R)-3-{3-hlor-2-(1,1-difluoretil)-6-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metil-azetidin-1-il]-pridin-4-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]sirćetna kiselina

[0244]

Korak 1: etil-3-amino-4,4-difluorpent-2-enoat

[0245] U dve odvojene šarže, u rastvor EtOAc (6.0 g, 70 mmol) u THF (50 mL) je dodat natrijum hidrid (60% u mineralnom ulju, 2.72 g, 68.1 mmol) u porcijama. Kada je dodavanje završeno, dodat je etil 2,2-difluorpropanoat (11.3 g, 81.7 mmol), u kapima, tokom 15 min. Reakciona smeša je zagrevana do 50 °C tokom 4 h, a zatim mešana na st tokom 16 h. Reakciona smeša je sipana u 10% sumpornu kiselinu (50 mL) i ekstrahovana pomoću EtOAc (2 x 50 mL). Pomešani organski slojevi su osušeni iznad Na2SO4, filtrirani i koncentrovani. Sirovi proizvodi su pomešani i prečišćeni hromatografijom u koloni, eluiranjem sa EtOAc/petrol etar (1:5), da bi se dobilo žuto ulje. Proizvod je rastvoren u etanolu (150 mL) i tretiran amonijum acetatom (42.8 g, 555 mmol). Smeša je zagrevana na 80 °C tokom 16 h. Rastvarač je uklonjen pod sniženim pritiskom, a ostatak je razblažen vodenim NaHCO3(100 mL) i ekstrahovan pomoću DCM (2 x 100 mL). Pomešane organske faze su osušene iznad Na2SO4, filtrirane i koncentrovane, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (22.5 g, 90.5%), u obliku smeđeg ulja.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ: 4.89 (s, 1H), 4.16 (q, 2H), 1.81 (t, 3H), 1.28 (t, 3H).

Korak 2: etil-3-[(3-etoksi-3-oksopropanoil)amino]-4,4-difluorpent-2-enoat

[0246] U rastvor etil-3-amino-4,4-difluorpent-2-enoata (22.5 g, 126 mmol) i piridina (11.9 g, 151 mmol) u DCM (250 mL) dodat je etil 3-hlor-3-oksopropanoat (18.9 g, 126 mmol), u kapima, na 0 °C. Rastvor je mešan na st tokom 16 h. Reakciona smeša je isprana sa 1N HCI (250 mL) i zasićenim vodenim NaHCO3(250 mL), osušena iznad Na2SO4, filtrirana i koncentrovana. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom u koloni, eluiranjem sa EtOAc/petrol etar (1:10), da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (18.9 g, 51.3% prinos), u obliku svetložutog ulja.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ: 10.53 (br. s, 1H), 5.77 (s, 1H), 4.18-4.28 (m, 4H), 3.45 (s, 2H), 1.99 (t, 3H), 1.23-1.39 (m, 6H).

Korak 3: etil 6-(1,1-difluoretil)-2,4-dihidroksipiridin-3-karboksilat

[0247] Suspenzija etil-3-[(3-etoksi-3-oksopropanoil)amino]-4,4-difluorpent-2-enoata (18.9 g, 64.4 mmol) i kalijum terc-butoksida (8.68 g, 77.3 mmol) u EtOH (100 mL) je mešana na 80 °C tokom 4 h, a zatim na 10 °C tokom 16 h. Rastvarač je uklonjen pod sniženim pritiskom, a ostatak sipan u vodu sa ledom (150 mL). Dobijeni rastvor je zakišeljen do pH = 2 vodenom 2N HCl. Proizvod je ekstrahovan pomoću EtOAc (2 x 200 mL). Pomešani organski slojevi su filtrirani i sakupljen je beli talog (13.0 g). Filtrat je koncentrovan do suvog i ispran sa MeOH, da bi se dobilo još bele čvrste supstance (1.5 g), koja je pomešana sa isfiltriranim talogom, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (14.5 g, 91% prinos), u obliku bele čvrste supstance.

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ: 11.82 (br. s, 2H), 6.30 (s, 1H), 4.23 (q, 2H), 1.92 (t, 3H), 1.28 (t, 3H).

Korak 4: etil 6-(1,1-difluoretil)-2,4-dietoksipiridin-3-karboksilat

[0248] U smešu etil 6-(1,1-difluoretil)-2,4-dihidroksipiridin-3-karboksilata (2.00 g, 8.09 mmol) i čvrstog kalijum karbonata (2.80 g, 20.2 mmol) u DMF (35 mL) je dodat jodetan (2.52 g, 16.2 mmol) u kapima na 0 °C. Smeša je mešana na 30 °C tokom 16 h. Reakciona smeša je razblažena vodom (100 mL) i ekstrahovana pomoću EtOAc (3 x 35 mL). Pomešani organski slojevi su isprani zasićenim slanim rastvorom (2 x 40 mL), osušeni iznad Na2SO4, filtrirani i koncentrovani, da bi se dobio sirovi proizvod (2.51 g, >100%), u obliku žutog ulja, koje je direktno iskorišćeno u narednom koraku.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ: 6.87 (s, 1H), 4.36-4.44 (m, 4H), 4.15 (q, 2H), 1.94 (t, 3H), 1.41 (t, 3H), 1.33-1.39 (m, 6H).

Korak 5: etil 5-hlor-6-(1,1-difluoretil)-2,4-dietoksipiridin-3-karboksilat

[0249] U rastvor etil 6-(1,1-difluoretil)-2,4-dihidroksipiridin-3-karboksilata (2.50 g, 8.24 mmol) u acetonitrilu (30 mL) je dodat N-hlorsukcinimid (2.20 g, 16.5 mmol). Bezbojna reakciona smeša je mešana na 100 °C tokom 16 h. Reakciona smeša je razblažena vodom (120 mL) i zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3(30 mL). Proizvod je ekstrahovan pomoću EtOAc (3 x 40 mL). Pomešani organski slojevi su isprani zasićenim slanim rastvorom (50 mL), osušeni iznad Na2SO4, filtrirani i koncentrovani. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom u koloni, eluiranjem sa EtOAc/petrol etar (0:100 to 96:4), da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (2.1 g, 75%), u obliku svetložutog ulja.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ: 4.33-4.34 (m, 4H), 4.21 (q, 2H), 2.02 (t, 3H), 1.35-1.46 (m, 9H).

Korak 6: 5-hlor-6-(1,1-difluoretil)piridin-2,4-diol

[0250] Rastvor etil 5-hlor-6-(1,1-difluoretil)-2,4-dietoksipiridin-3-karboksilata (2.10 g, 6.21 mmol) u 48% vodenoj bromovodoničnoj kiselini (25 mL) je mešan na 110 °C tokom 48 h.

Reakciona smeša je koncentrovana i tretirana amonijum hidroksidom (6 mL). Reakciona smeša je koncentrovana, da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (3.1 g, >100%, 30% čisto), u obliku svetložute čvrste supstance.

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ: 6.36 (s, 1H), 1.93 (t, 3H).

Korak 7: 3,4,6-trihlor-2-(1,1-difluoretil)piridin

[0251] Smeša 5-hlor-6-(1,1-difluoretil)piridin-2,4-diola (1.80 g, 2.6 mmol, 30% čist) u fosfor oksihloridu (18 mL) i DMF (4.5 mL) je mešana na 100 °C tokom 16 h. Reakciona smeša je sipana u vodu sa ledom (80 mL) i ekstrahovana pomoću EtOAc (3 x 40 mL). Pomešani organski slojevi su isprani zasićenim slanim rastvorom (2 x 50 mL), osušeni iznad Na2SO4, filtrirani i koncentrovani. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom u koloni, eluiranjem sa EtOAc/petrol etar (0:100 to 0.5:99.5), da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (540 mg, 85%), u obliku bele čvrste supstance.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ: 7.56 (s, 1H), 2.08 (t, 3H).

Korak 8: etil {(1R,5S,6s)-3-[3,6-dihlor-2-(1,1-difluoretil)pridin-4-il]-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il}acetat

[0252] Smeša 3,4,6-trihlor-2-(1,1-difluoretil)piridina (50 mg, 0.2 mmol), etil-(1R,5S,6s)-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il-acetata (34 mg, 0.20 mmol) i trietilamina (62 mg, 0.61 mmol) u DMF (2 mL) je mešana na 60 °C tokom 16 h. Smeša je razblažena vodom (15 mL) i vodenim amonijum hloridom (10 mL) i ekstrahovana pomoću EtOAc (3 x 15 mL). Pomešani organski slojevi su isprani zasićenim slanim rastvorom, osušeni iznad Na2SO4, filtrirani i koncentrovani. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom u koloni, eluiranjem sa EtOAc/petrol etar (0:100 to 7:93), da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (70 mg), u obliku žute čvrste supstance.

<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ: 6.84 (s, 1H), 4.13 (q, 2H), 4.02-4.08 (m, 2H), 3.45-3.54 (m, 2H), 2.33 (d, 2H), 1.97 (t, 3H), 1.57-1.62 (m, 2H), 1.25 (t, 3H), 0.99-1.06 (m, 1H).

Korak 9

[0253] U rastvor etil {(1R,5S,6s)-3-[3,6-dihlor-2-(1,1-difluoretil)pridin-4-il]-3-azabiciklo[3.1.0]-heks-6-il}acetata (70 mg, 0.18 mmol) u dioksanu (5 mL) su dodati (2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-ijum[(1R,4S)-7,7-dimetil-2-oksobiciklo[2.2.1]hept-1-il]metan sulfonat (64.3 mg, 0.200 mmol), natrijum terc-butoksid (71.0 mg, 0.738 mmol), hlor(2-dicikloheksilfosfino-2’,6’-dii-propoksi-1,1’-bifenil)[2-(2-aminoetilfenil)]-paladijum(II) (6.73 mg, 0.00923 mmol) i 2-dicikloheksilfosfino-2’,6’-diizopropoksibifenil (4.31 mg, 0.00923 mmol) pod azotom. Reakciona smeša je mešana na 70 °C tokom 16 h, a zatim na 80 °C tokom 40 h. Ohlađena reakciona smeša je razblažena vodom, zakišeljena do pH = 5 pomoću 2N HCl, i ekstrahovana pomoću EtOAc (3 x 25 mL). Pomešani organski slojevi su isprani zasićenim slanim rastvorom, osušeni iznad Na2SO4, filtrirani i koncentrovani. Sirovi proizvod je prečišćen preparativnom tankoslojnom hromatografijom, a nakon toga prečišćeni prep. HPLC, da bi se dobio Primer 12 (10.5 mg, 14%), u obliku bele čvrste supstance.

MS (ES+): 401.9 (M+H).<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ: 5.78 (s, 1H), 4.09-4.15 (m, 2H), 3.88-3.96 (m, 3H), 3.41-3.47 (m, 1H), 3.18-3.24 (m, 2H), 2.26 (d, 2H), 1.92 (t, 3H), 1.49-1.51 (m, 2H), 1.46 (d, 3H), 1.14-1.18 (m, 1H).

Primer 13: [(1R,5S,6R)-3-{2-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-5-metoksi-6-(trifluormetil)-pirimidin-4-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]sirćetna kiselina

[0254]

[0255] U rastvor etil [(1R,5S,6R)-3-{5-bromo-2-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]acetata (50 mg, 0.13 mmol) u metanolu (5.0 mL) su dodati natrijum metoksid (16.9 mg, 0.313 mmol) i bakar (I) bromid (2.2 mg, 0.016 mmol) i zagrevan je na 60 °C tokom 16 h. Dodato je još bakar (I) bromida (2.2 mg, 0.016 mmol) i reakciona smeša je zagrevana na 60 °C tokom 16 h. Reakciona smeša je razblažena vodenim rastvorom amonijum hlorida i ekstrahovana pomoću EtOAc (3 x 20 mL). Pomešani organski slojevi su isprani zasićenim slanim rastvorom, osušeni iznad Na2SO4, filtrirani i koncentrovani, da bi se dobio sirovi proizvod, koji je prečišćen preparativnom HPLC sa reverznom fazom, da bi se dobilo 20 mg (48% prinos) jedinjenja iz Primera 13, u obliku bele čvrste supstance.

MS (ES+): 403.0 (M+H).<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ: 4.19-3.97 (m, 5H), 3.64-3.57 (m, 3H), 3.57 (s, 3H), 2.30 (br. d, 2H), 1.57 (br. s, 2H), 1.46 (s, 3H), 0.91-0.81 (m, 1H).

Biološki podaci

[0256] Razvijen je skrining test za KHK, koji uključuje spregnuti enzimski sistem koji koristi proizvod KHK reakcije za pokretanje signala apsorbance u kinetičkom režimu. KHK uzima fruktozu i ATP i pretvara ih u F1P i ADP. ADP zatim služi kao supstrat za piruvat kinazu, koja pretvara PEP u piruvat, koji se nakon toga, pomoću laktat dehidrogenaze, redukuje u laktat, uz istovremenu oksidaciju NADH u NAD<+>. Rezultujuće iscrpljivanje NADH praćeno je merenjem apsorbance na 340 nm.

[0257] Rekombinantne humane KHK-C i KHK-A su izražene u E. coli kao fuzioni protein označen polihistidinom i prečišćene pomoću Ni-NTA hromatografije. cDNK je sintetisana na osnovu NCBI refsekv NP_006479.1, zajedno sa sekvencama za His-oznaku N-terminala i mesto cepanja trombina i klonirana u pET28a(+) vektor. Protein je izražen u BL-21 (DE3) pomoću indukcije IPTG i prečišćen pomoću Ni-NTA kolone, a zatim Superdex 75. Prečišćene KHK-C i KHK-A su tretirane trombinom, kako bi se uklonila His-oznaka, a finalno prečišćavanje je izvršeno na osnovu afiniteta prema Ni-NTA/streptavidinu. Čistoća proteinske prep je bila -95% na osnovu SDS-PAGE, a masenom spektrometrijom je potvrđeno da je molekulska masa 32663 Da (očekivana 32667 Da).

[0258] U jednom ispitivanju, označenom kao Test A, upotrebljen je format sa 384-udubljenja na Corning 3653 ploči za ispitivanje, i praćen je pomoću UV-vis spektroskopije u kontinualnom režimu na st. Jedinjenja su pripremljena u obliku 4 mM rastvora u DMSO, razblažena primenom šeme sa faktorom razblaženja 1⁄2 log i 11-tačka, na Biomek FX (Beckman Coulter) i inkubirana na st tokom 30 minuta, sa reakcionom smešom koja sadrži: 50 mM HEPES, pH 7.4, 140 mM KCI, 3.5 mM MgCl2, 0.8 mM fruktoze, 2 mM TCEP, 0.8 mM PEP, 0.7 mM NADH, 0.01% Triton X-100, 30 U/mL piruvat kinaza-laktat dehidrogenaze i 10 nM prečišćene KHK-C. Koncentracija jedinjenja u svakom udubljenju se kretala od 1 nM do 100 µM. Reakcija je inicirana dodatkom 0.2 mM ATP. Apsorbanca je merena tokom 30 minuta pomoću SpectraMax čitača (Molecular Devices) nakon dodatka ATP. Dobijene koncentracije se zasnivaju na konačnoj zapremini smeše od 40 µL (ovde se naziva finalna koncentracija).

[0259] Kontrole: N8-(ciklopropilmetil)-N4-(2-(metiltio)fenil)-2-(piperazin-1-il)pirimido-[5,4-d]-pirimidin-4,8-diamin sa finalnom koncentracijom od 2 µM je upotrebljena kao kontrola sa visokim procentom dejstva (HPE), a 2.5% DMSO, koji je bio prisutan u svim reakcionim udubljenjima, je korišćen kao kontrola sa nula procenata dejstva (ZPE). Brzine reakcije su dobijene za vremenski period od 300-1800 sekundi u jedinicama 1000*AU/min (jedinica apsorbance u minuti) i izračunate su prosečne vrednosti za ZPE i HPE kontrole iz po 16 udubljenja, AveZPE i AveHPE, respektivno.

[0260] Procenat inhibicije (% inhibicije) je izračunat za svako udubljenje pomoću sledeće jednačine:

[0261] Potom se pravi zaplet % inhibicije prema log koncentracije jedinjenja, pomoću GraphPad Prism, a podaci se uklapaju u jednačinu „log [jedinjenje] u odnosu na odgovor -- promenljivi nagib“, primenom nelinearne regresione analize, da bi se dobile IC50vrednosti. Za svako testirano jedinjenje, dobijena IC50je prosečna vrednost zasnovana na najmanje dva odvojena testa sprovedena u odvojenim danima.

[0262] Jedinjenja sa IC50vrednošću manjom od 20 nM su ispitana u drugom KHK testu, koji se naziva Test B, primenom 10-puta manje enzima i merenjem apsorbance tokom 3 sata, kako bi se dobile IC50vrednosti ispod donje granice Testa A od 10 nM. Jedinjenja su pripremljena u obliku 4 µM rastvora u DMSO, razblažena primenom šeme sa faktorom razblaženja 2-puta i 11-tačka na Biomek FX, u rasponu koncentracija od 97 pM do 100 nM i inkubirana sa reakcionom smešom pripremljenom na sličan način kao u Testu A, ali koja sadrži 1 nM KHK-C. Reakcija je započeta dodavanjem 0,2 mM ATP, a apsorbanca je praćena 3 sata na 340 nm. Brzine reakcije i IC50vrednosti su izračunate kako je gore opisano.

[0263] Treći KHK test, koji se naziva Test C, je izvršen sa visokim koncentracijama fruktoze i ATP, uslovima koji više odgovaraju fiziološkim koncentracijama prirodnih supstrata enzima KHK. Test C je izvršen na način koji je opisan za Test B, osim što je upotrebljeno 8 mM fruktoze i 2 mM ATP, sa opsegom koncentracija od 10 pM do 1 µM ili 50 pM do 5 µM i šemom razblaženja 1⁄2 log.

[0264] Četvrti test, koji se naziva Test D, je izvršen sa humanom KHK-A, kako bi se procenila snaga jedinjenja u inhibiciji aktivnosti ovog enzima. Jedinjenja su pripremljena u obliku 4 µM rastvora u DMSO, razblažena primenom šeme sa faktorom razblaženja 2-puta i 11 tačaka na Biomek FX, u rasponu finalnih koncentracija od 0.25 to 250 nM, i inkubirana sa reakcionom smešom pripremljenom na sličan način kao u Testu A, ali sa 8 mM fruktoze i 1 nM KHK-A. Reakcija je inicirana dodatkom 0.2 mM ATP, a apsorbanca je praćena tokom 3 sata na 340 nm. Brzine reakcije i IC50vrednosti su izračunate kako je gore opisano.

Tabela 3. Biološki podaci za Testove A, B, C i D<+>

[0265] Naredni primeri prikazani u Tabeli 4, su dobijeni u uslovima sličnim onima za referentne primere koji su navedeni u koloni označenoj sa "Ref. Pr. #", uz nesuštinske, rutinske promene.

Tabela 4 takođe sadrži biološke podatke iz Testa A za ove primere. Strukture ovih primera iz Tabele 4 su prikazane na Slici 3.

Tabela 4. Primeri i biološki podaci za Test A

Claims

Patentni zahtevi 1. Jedinjenje Formule I

Ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu Y je N ili C-CN; Z je N ili CH; X je N ili CR<3>; pod uslovom da je barem jedan od Y, Z, ili X, N; R<1>je C3-7cikloalkil ili heterociklična grupa sa 4 do 7 članova, pri čemu heterociklična grupa sadrži 1 do 2 atoma, nezavisno odabranih između azota, kiseonika i sumpora, i pri čemu cikloalkil ili heterociklična grupa sadrži 0 do 3 supstituenata, nezavisno odabranih između -C1-3alkil, i -OH, pod uslovom da nema više od jednog -OH supstituenta; ili N(C1-3alkil)2, NH(C1-3alkil), ili NH(C3-4cikloalkil), pri čemu je svaka C1-3alkil supstituisana sa 0 do 1 OH; R<2>je -(L)m-CON(R<N>)2, -(L)m-SO2R<S>, -L-(CH2)nSO2R<S>, -L-(CH2)nCO2H, -L-(CH2)nC(O)R<C>, -L-(CH2)nCONHSO2R<S>, -L-(CH2)nSO2NHCOR<S>, -L-(CH2)nSO2NHCONH2, ili -L-(CH2)ntetrazol-5-il; m je 0 ili 1; n je 0 ili 1; R<N>je H ili -C1-3alkil; R<S>je H ili -C1-3alkil; L je CH2, CHF, ili CF2; R<C>je -C1-4alkiloksi, -C1-4alkiloksikarboniloksi-C1-4alkiloksi, ili -C1-4alkilkarboniloksi-C1- 4alkiloksi; R<3>je H, halogen, -CN, -C1-3alkil, -OC1-3alkil, -C1-3alkil supstituisana sa 1 do 3 halogena atoma, ili -C3-4cikloalkil; i R<4>je ciklopropil, ciklobutil, ili -C1-3alkil supstituisana sa 0 do 5 halogenih atoma, kako valenca dozvoljava.
2. Jedinjenje iz patentnog zahteva 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu Y je N ili C-CN; Z je N ili CH; X je CR<3>; pod uslovom da je barem jedan od Y ili Z, N; R<1>je C3-7cikloalkil ili heterociklična grupa sa 4 do 7 članova, pri čemu heterociklična grupa sadrži 1 do 2 atoma, nezavisno odabranih između azota, kiseonika i sumpora, i pri čemu cikloalkil ili heterociklična grupa sadrži 0 do 3 supstituenata, nezavisno odabranih između -C1-3alkil, ili -OH, pod uslovom da nema više od jednog -OH supstituenta; ili N(C1-3alkil)2, NH(C1-3alkil), ili NH(C3-4cikloalkil), pri čemu je svaka C1-3alkil supstituisana sa 0 do 1 OH; R<2>je -(L)m-CON(R<N>)2, -(L)m-SO2R<S>, -L-(CH2)nSO2R<S>, -L-(CH2)nCO2H, -L-(CH2)nC(O)R<C>, -L-(CH2)nCONHSO2R<S>, -L-(CH2)nSO2NHCOR<S>, -L-(CH2)nSO2NHCONH2, ili -L-(CH2)ntetrazol-5-il; m je 0 ili 1; n je 0 ili 1; R<N>je H ili -C1-3alkil; R<S>je H ili -C1-3alkil; L je CH2, CHF, ili CF2; R<C>je -C1-4alkiloksi, -C1-4alkiloksikarboniloksi-C1-4alkiloksi, ili -C1-4alkilkarboniloksi-C1- 4alkiloksi; R<3>je H, halogen, -CN, -C1-3alkil, -OC1-3alkil, -C1-3alkil supstituisana sa 1 do 3 halogena atoma, ili -C3-4cikloalkil; i R<4>je -C1-3alkil supstituisana sa 0 do 5 halogenih atoma, kako valenca dozvoljava.
3. Jedinjenje iz patentnog zahteva 1 ili patentnog zahteva 2, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu Y je C-CN; Z je N; X je CR<3>; R<1>je C3-7cikloalkil ili heterociklična grupa sa 4 do 7 članova, pri čemu heterociklična grupa sadrži 1 do 2 atoma, nezavisno odabranih između azota, kiseonika i sumpora, i pri čemu cikloalkil ili heterociklična grupa sadrži 0 do 3 supstituenata, nezavisno odabranih između -C1-3alkil, i -OH, pod uslovom da nema više od jednog -OH supstituenta; R<2>je -(L)m-CON(R<N>)2, -(L)m-SO2R<S>, -L-(CH2)nSO2R<S>, -L-(CH2)nCO2H, -L-(CH2)nC(O)R<C>, -L-(CH2)nCONHSO2R<S>, -L-(CH2)nSO2NHCOR<S>, ili -L-(CH2)ntetrazol-5-il; m je 0 ili 1; n je 0 ili 1; R<N>je H ili –C1-3alkil; R<S>je H ili –C1-3alkil; L je CH2, CHF, ili CF2; R<C>je -C1-4alkiloksi, -C1-4alkiloksikarboniloksi-C1-4alkiloksi, ili -C1-4alkilkarboniloksi-C1- 4alkiloksi; R<3>je H, halogen, -CN, -C1-3alkil, -OC1-3alkil, -C1-3alkil supstituisana sa 1 do 3 halogena atoma, ili -C3-4cikloalkil; i R<4>je -C1-3alkil supstituisana sa 0 do 5 halogenih atoma, kako valenca dozvoljava.
4. Jedinjenje iz bilo kojeg od patentnih zahteva 1 do 2, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu Y je N; Z je N; X je CR<3>; R<1>je C3-7cikloalkil ili heterociklična grupa sa 4 do 7 članova, pri čemu heterociklična grupa sadrži 1 do 2 atoma, nezavisno odabranih između azota, kiseonika i sumpora, i pri čemu cikloalkil ili heterociklična grupa sadrži 0 do 3 supstituenata, nezavisno odabranih između -C1-3alkil, i -OH, pod uslovom da nema više od jednog -OH supstituenta; R<2>je -(L)m-CON(R<N>)2, -(L)m-SO2R<S>, -L-(CH2)nSO2R<S>, -L-(CH2)nCO2H, -L-(CH2)nC(O)R<C>, -L-(CH2)nCONHSO2R<S>, -L-(CH2)nSO2NHCOR<S>, ili -L-(CH2)ntetrazol-5-il; m je 0 ili 1; n je 0 ili 1; R<N>je H ili -C1-3alkil; R<S>je H ili -C1-3alkil; L je CH2, CHF, ili CF2; R<C>je -C1-4alkiloksi, -C1-4alkiloksikarboniloksi-C1-4alkiloksi, ili -C1-4alkilkarboniloksi-C1- 4alkiloksi; R<3>je H, halogen, -CN, -C1-3alkil, -OC1-3alkil, -C1-3alkil supstituisana sa 1 do 3 halogena atoma, ili -C3-4cikloalkil; i R<4>je -C1-3alkil supstituisana sa 0 do 5 halogenih atoma, kako valenca dozvoljava.
5. Jedinjenje iz bilo kojeg od patentnih zahteva 1 do 4, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu R<S>predstavlja H ili -CH3.
6. Jedinjenje iz bilo kojeg od patentnih zahteva 1 do 5, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu je R<2>, -CH2CO2H, -CH2CO2CH3ili -CH2CO2CH2CH3.
7. Jedinjenje iz bilo kojeg od patentnih zahteva 1 do 6, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu R<3>predstavlja H, -Cl, -CH3, -CH2CH3, -O-CH3, ciklopropil ili CN.
8. Jedinjenje iz bilo kojeg od patentnih zahteva 1 do 7, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu R<4>predstavlja -CF3, -CHF2ili -CF2CH3.
9. Jedinjenje iz bilo kojeg od patentnih zahteva 1 do 8, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu R<1>predstavlja 4- do 7-članu heterocikličnu grupu odabranu između azetidin-1-il, pirolidin-1-il i piperidin-1-il, koja ima od 0 do 3 supstituenata, nezavisno izabranih između -CH3i -OH, pod uslovom da nema više od jednog -OH supstituenta.
10. Jedinjenje iz bilo kojeg od patentnih zahteva 1 do 9, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu R<1>predstavlja azetidin-1-il, sa 1 to 2 -CH3supstituenata i koja ima od 0 do 1 -OH supstituenta i pri čemu je Y, C-CN i Z je N, ili su svaki od Y i Z, N.
11. Jedinjenje iz bilo kojeg od patentnih zahteva 1 do 8, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu R<1>predstavlja ciklobutil sa 0 do 3 supstituenata, izabranih nezavisno između -CH3i -OH, pod uslovom da nema više od jednog -OH supstituenta.
12. Jedinjenje iz patentnog zahteva 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu je jedinjenje odabrano između
13. Jedinjenje iz patentnog zahteva 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu je jedinjenje odabrano između (2S,3R)-2,3-dimetil-1-[4-{(1R,5S,6S)-6-[(metilsulfonil)metil]-3-azabiciklo[3.1.0]-heks-3-il}-6-(trifluormetil)pirimidin-2-il]azetidin-3-ola; 2-[(1R,5S,6R)-3-{2-[(2S)-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il}-3-azabiciklo[3.1.0]-heks-6-il]-N-(metilsulfonil)acetamida; i (1R,5S,6R)-3-{2-[(2S)-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)-pirimidin-4-il}-6-(1H-tetrazol-5-ilmetil)-3-azabiciklo[3.1.0]heksana.
14. Jedinjenje iz patentnog zahteva 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu je jedinjenje izabrano između [(1R,5S,6R)-3-{5-cijano-6-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-4-(trifluormetil)-pridin-2-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]sirćetne kiseline; [(1R,5S,6R)-3-{3-hlor-5-cijano-6-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-4-(trifluormetil)-pridin-2-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]sirćetne kiseline; [(1R,5S,6R)-3-{2-[(2S)-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluor-metil)pirimidin-4-il}-3-azabiciklo-[3.1.0]-heks-6-il]sirćetne kiseline; [(1R,5S,6R)-3-{2-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il}-3-aza-biciklo[3.1.0]heks-6-il]sirćetne kiselina; [(1R,5S,6R)-3-{2-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-5-metil-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]sirćetne kiseline; i [(1R,5S,6R)-3-{5-cijano-4-(1,1-difluoretil)-3-fluor-6-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]pridin-2-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]sirćetne kiseline.
15. Jedinjenje iz patentnog zahteva 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu je jedinjenje [(1R,5S,6R)-3-{2-[(2S)-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il}-3-azabiciklo-[3.1.0]-heks-6-il]sirćetna kiselina.
16. Jedinjenje iz patentnog zahteva 15, pri čemu je jedinjenje kristalni oblik [(1R,5S,6R)-3-{2-[(2S)-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il}-3-azabiciklo[3.1.0]heks-6-il]sirćetne kiseline.
17. Jedinjenje iz patentnog zahteva 16, pri čemu je kristalni oblik naznačen narednim glavnim pikovima na dijagramu rendgenske difrakcije praha, izraženim preko ugla 2θ, kako je izmereno zračenjem bakra, odabranim između 9.0, 10.4, 15.0 i 21.4 /- 0.2°.
18. Jedinjenje iz patentnog zahteva 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu je jedinjenje [(1R,5S,6R)-3-{2-[(2S,3R)-3-hidroksi-2-metilazetidin-1-il]-6-(trifluormetil)pirimidin-4-il}-3-aza-biciklo[3.1.0]heks-6-il]sirćetna kiselina.
19. Farmaceutska smeša koja sadrži jedinjenje Formule I iz bilo kojeg od patentnih zahteva 1 do 18, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, i farmaceutski prihvatljiv ekscipijent.
20. Jedinjenje Formule I iz bilo kojeg od patentnih zahteva 1 do 18, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za primenu kao lek.
21. Jedinjenje Formule I iz bilo kojeg od patentnih zahteva 1 do 18, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za primenu u postupku lečenja bolesti, pri čemu je bolest izabrana između bilo koje od narednih ili njihove kombinacije T1D, T2D, idiopatskog T1D, LADA, EOD, IOAD, MODI, dijabetesa povezanog sa neuhranjenošću, gestacijskog dijabetesa, hiperglikemije, rezistencije na insulin, hepatične rezistencije na insulin, poremećene tolerancije na glukozu, dijabetičke neuropatije, dijabetične nefropatije, bolesti bubrega, akutnog poremećaja bubrega, tubularne disfunkcije, proinflamatornih promena na proksimalnim tubulima, dijabetične retinopatije, disfunkcije adipocita, visceralne depozicije masnog tkiva, gojaznosti, poremećaja u ishrani, prekomerne žudnje za šećerom, dislipidemije, hiperlipidemije, hipertrigliceridemije, povećanog ukupnog holesterola, visokog LDL holesterola, niskog HDL holesterola, hiperinsulinemije, NAFLD, steatoze, NASH, fibroze, ciroze, hepatocelularnog karcinoma, HFI, bolesti koronarnih arterija, periferne vaskularne bolesti, hipertenzije, endotelne disfunkcije, oštećenja vaskularne kompatibilnosti, kongestivne srčane insuficijencije, infarkta miokarda, moždanog udara, hemoragijskog moždanog udara, ishemijskog moždanog udara, plućne hipertenzije, restenoze nakon angioplastike, intermitentne klaudikacije, postprandijalne lipemije, metaboličke acidoze, ketoze, artritisa, osteoporoze, leve ventrikularne hipertrofije, bolesti perifernih arterija, makularne degeneracije, katarakte, glomeruloskleroze, hronične bubrežne insuficijencije, metaboličkog sindroma, sindroma X, predmenstrualnog sindroma, angine pektoris, tromboze, ateroskleroze, prolaznih ishemijskih napada, vaskularne restenoze, poremećenog metabolizama glukoze, stanja oštećene glukoze u plazmi natašte, hiperurikemije, gihta, erektilne disfunkcije, poremećaja kože i vezivnog tkiva, ulceracije stopala, ulceroznog kolitisa, hiper apo B lipoproteinemije, Alchajmerove bolesti, šizofrenije, kognitivnih oštećenja, zapaljenskih bolesti creva, ulceroznog kolitisa, Kronove bolesti i sindroma iritabilnog creva.
22. Jedinjenje Formule I iz bilo kojeg od patentnih zahteva 1 do 18, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za primenu u postupku lečenja bolesti prema patentnom zahtevu 21, pri čemu je bolest NAFLD.
23. Jedinjenje Formule I iz bilo kojeg od patentnih zahteva 1 do 18, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za primenu u postupku lečenja bolesti prema patentnom zahtevu 21, pri čemu je bolest NASH.
24. Jedinjenje Formule I iz bilo kojeg od patentnih zahteva 1 do 18, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za primenu u postupku lečenja bolesti prema patentnom zahtevu 21, pri čemu je bolest fibroza.
25. Jedinjenje Formule I iz bilo kojeg od patentnih zahteva 1 do 18, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za primenu u postupku lečenja bolesti prema patentnom zahtevu 21, pri čemu je bolest ciroza.
26. Jedinjenje Formule I iz bilo kojeg od patentnih zahteva 1 do 18, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za primenu u postupku lečenja bolesti prema patentnom zahtevu 21, pri čemu je bolest hepatocelularni karcinom.