RS62064B1 - Postupci i kompozicije za stimulisanje crevnog enteroendokrinog sistema u cilju lečenja sa njim povezanih bolesti ili stanja - Google Patents

Description

Opis

UNAKRSNA REFERENCA PREMA SRODNIM PRIJAVAMA

Ova aplikacija zahteva prioritet u odnosu na US Provisional Patent Application No.

62/015,657, koja je podnesena 23. juna 2014. i US Patent Application No. 14/329,627, koja je podnesena 11. jula 2014.

OBLAST TEHNIKE

Ovaj pronalazak se odnosi na postupke stimulisanja aktivnosti humanog i animalnog crevnog nervnog sistema, koji su od koristi u lečenju raznih bolesti ili stanja. Postupak uključuje oralnu primenu ispitaniku kome je to potrebno, skvalamina, aminosterola, izolovanog iz Squalus acanthias, koji postoji u prirodi, ili njegovih derivata. Postupkom se proizvodi kontrolisana aktivacija intestinalnog enteričnog nervnog sistema. Postupak je od koristi u lečenju poremećaja pokretljivosti gastro-intestinalnog trakta, kao što su: hronična idiopatska konstipacija, opioidima indukovana konstipacija, sindrom iritabilnog kolona i inflamatorna bolest creva, šećerna bolest i neurodegenerativne bolesti, kao što su: Parkinsonova bolest, Alzheimerova bolest, staračka demencija, Huntingtonova korea, dijabetesna neuropatija, periferna senzorna neuropatija, traumatska povreda glave i/ili kičme, šlog, amiotrofična lateralna skleroza, multipla skleroza, depresija, epilepsija i autizam. Pored toga, postupak je od koristi za lečenje i prevenciju brojnih malignih bolesti, uključujući maligne bolesti kolona, pankreasa, jetre, mozga, muškog i ženskog genitourinarnog trakta, limfnog tkiva i krvi, pluća, kože, dojke i endometrijuma.

STANJE TEHNIKE

Hemijski, skvalamin je predstavljao strukturu, koja ranije nije viđena u prirodi, koja je sa žučnom kiselinom kuplovana u poliamin (spermidin):

SKVALAMIN

Otkriće skvalamina, čija struktura je gore izložena, prikazao je Michael Zasloff 1993. godine (U.S. Patent No. 5,192,756). Skvalamin je otkriven u raznim tkivima pasje ajkule ili kostelja (Squalus acanthias), pri istraživanju antibakterijskih sredstava. Najobilniji izvor skvalamina nalazi se u jetri Squalus acanthias, premda se nalazi i u drugim izvorima, kao što su zmijuljice ili paklare (Yun et al., "Identification of Squalamine in the Plasma Membrane of White Blood Cells in the Sea Lamprey," Petromyzon marinus," J. Lipid Res., 48(12): 2579-2586 (2007)).

Brojne studije su, kasnije, pokazale da skvalamin ispoljava snažnu antibakterijsku aktivnost in vitro (Salmi, Loncle et al. 2008). Naknadno je otkriveno da skvalamin ispoljava antiangiogenu aktivnost in vitro i nakon primene životinjama (Sills, Williams et al. 1998; Yin, Gentili et al. 2002). Kao posledica navedenog, izvršena je procena skvalamina u stanjima bolesti, za koje se zna da su povezane sa patološkom neovaskularizacijom, kao što su maligne bolesti (Sills, Williams et al. 1998; Schiller i Bittner 1999; Bhargava, Marshall et al. 2001; Williams, Weitman et al. 2001; Hao, Hammond et al. 2003; Herbst, Hammond et al. 2003; Sokoloff, Rinker-Schaeffer et al. 2004), i u vaskularnim poremećajima oka, koji uključuju: makularnu degeneraciju (US2007/10504A1 2007), retinopatiju kod prevremeno rođenih (Higgins, Sanders et al. 2000; Higgins, Yan et al. 2004; US2007/10504A1 2007), neovaskularizaciju rožnjače (Genaidy, Kazi et al. 2002) i dijabetesnu retinopatiju (US2007/10504A12007).

Upotrebljivost skvalamina u vidu anti-infektivnog sredstva demonstrirana je in vitro prema bakterijama i gljivicama (Moore, Wehrli et al. 1993; Rao, Shinnar et al. 2000; Salmi, Loncle et al. 2008). Skvalamin je katjonska amfipatična supstanca, koja ispoljava afinitet za membrane, sastavljene od anjonskih fosfolipida (Selinsky, Zhou et al. 1998; Selinsky, Smith et al. 2000). Poput drugih takvih sredstava, uključujući magainin i katjonske antimikrobne peptide, veruje se da i skvalamin ispoljava antimikrobno dejstvo, posredstvom elektrostatske interakcije sa membranama ciljnih mikroorganizama, koji, uopšteno, imaju izložene anjonske fosfolipide na površini membrana, izloženoj spoljnom okruženju, čime se, sledstveno tome, narušava njihov funkcionalni integritet i izaziva smrt ciljnog mikroorganizma (Sills, Williams et al. 1998; Zasloff 2002; Salmi, Loncle et al.2008).

Skorašnje studije su istakle efikasnost sistemski primenjenog skvalamina, u svrhu prevencije ili lečenja virusnih infekcija kod životinja (Zasloff et al., "Squalamine as a broadspectrum systemic antiviral agent with therapeutic potential," Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 108(38): 15978-83 (2011); US (2011) 12/913,648).

Mehanizam dejstva. Prikazano je kako skvalamin ispoljava svoja dejstva na ćelijskom nivou posredstvom izmeštanja proteina, elektrostatski vezanih za negativno naelektrisane membrane, izazivajući plejotropne izmene u funkcionalnom statusu ćelije (Alexander et al., "Membrane surface charge dictates the structure and function of the epithelial na+/h+ exchanger," EMBO J., 30:679-691.(2011); Yeung et al., "Membrane phosphatidylserine regulates surface charge and protein localization," Science, 319(5860): 210-3 (2008).; Sumioka et al., "TARP phosphorylation regulates synaptic AMPA receptors through lipid bilayers," Neuron, 66(5): 755-67 (2009).; Zasloff et al., "Squalamine as a broad-spectrum systemic antiviral agent with therapeutic potential," Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 108(38): 15978-83 (2011)).

Aminosterol 1436 je aminosterol, koji je izolovan iz pasje ajkule ili kostelja, a koji je strukturno srodan skvalaminu (U.S. Patent No. 5,840,936; Rao, Shinnar et al. 2000). Aminosterol 1436 ispoljava antivirusnu aktivnost prema HIV-u u kulturi tkiva (U.S. Patent No.

5,763,430), posredstvom mehanizma za koji se pretpostavlja da uključuje inhibiciju limfocitspecifične NHE, putem jedinjenja 1436, što dovodi do supresije citokinskog odgovora, i sledstvenog snižavanja kapaciteta limfocita da podupiru replikaciju HIV-a (U.S. Patent No.

5,763,430). Aminosterol 1436, međutim, poseduje dodatne farmakološke karakteristike, koje ne deli sa skvalaminom, to jest ispoljava snažnu supresiju apetita i podstiče dozno-zavisni gubitak težine (U.S. Patent No.6,143,738; Ahima et al., "Appetite suppression and weight reduction by a centrally active aminosterol." Diabetes, 51(7): 2099-104 (2002); Patel et al., 2002).

Ranije kliničke studije na ljudima bile su fokusirane na anti-angiogene karakteristike skvalamina. Skvalamin u svom intravenoznom obliku, skvalamin laktata, uključen je proces koji se ispituje, u vidu tretmana za fibrodisplaziju ossificans progressiva, retku bolest, karakterisanu time što vezivno tkivo okoštava kada dođe do oštećenja. Genesis, A., "Squalamine trial for the treatment of fibrodysplasia ossificans progressiva initiated", Angiogenesis Weekly, 8:45 (2002). Skvalamin je, takođe, podvrgnut ispitivanjima za lečenje ne-sitno ćelijskog raka pluća (stadijum I/IIA), kao i farmakokinetičkim studijama opšte faze I. Herbst et al., "A Phase I/IIA Trial of Continuous Five-Day Infusion of Squalamine Lactate (MSI-1256F) Plus Carboplatin and Paclitaxel in Patients with Advanced Non-Small Cell Lung Cancer 1," Clinical Cancer Research, 9:4108-4115 (2003); Hao et al., "A Phase I and Pharmacokinetic Study of Squalamine, an Aminosterol Angiogenesis Inhibitor", Clin Cancer Res., 9(7): 2465-2471 (2003). 2005. godine, Administracija za hranu i lekove dala je skvalaminu Fast Track status za dozvoljenu primenu za lečenje makularne degeneracije, povezane sa starenjem. CATE: California Assistive Technology Exchange," California Assistive Technology Exchange, http://cate.ca.gov/index.cfm?a=Resources&p=News&article = 176, Retrieved 2009-03-31.2011. godine, kompanija Ohr Pharmaceuticals je inicirala klinička ispitivanja radi evaluacije skvalamin laktata, primenjenog u vidu kapi za oči, za lečenje vlažne makularne degeneracije, na osnovu procene da dovoljno visoke koncentracije skvalamina mogu prolaziti mrežnjaču oka, kada se supstanca primeni na površinu rožnjače. Ove studije su u toku. Genaera Corporation je prekinula ispitivanja skvalamina u svrhu lečenja raka 2007. godine. "PROSTATE CANCER; Genaera Discontinues LOMUCIN in Cystic Fibrosis and Squalamine in Prostate Cancer Studies," Drug Week, pp. 251. 2007-07-20; "Reports describe the most recent news from Genaera Corporation," Biotech Business Week, pp. 1540 (2007-09-17). Skvalamin se, takođe, prodaje pod zaštićenim nazivom Squalamax™ kao dijetetski suplement, iako nema odobrenje za korišćenje u vidu leka u ovom obliku, te tako ne može ispuniti terapeutska potraživanja. Squalamax™ je ne-frakcionisani ekstrakt jetre ajkule, koji sadrži bezbroj nekarakterisanih supstanci, pored skvalamina, a skvalamin je prisutan u Squalamax™ u količini, manjoj od 0.01% ukupne težine ekstrakta. "Cyber Warning Letter", Center for Drug Evaluation and Research (2002-05-06), http://www.fda.gov/CDER/warn/cyber/2002/CFSANnuGen.htm; Retrieved 2009-03-31. Pored toga, skvalamin u formi dijetalnog suplementa nije skvalamin farmaceutskog kvaliteta, budući da skvalamin farmaceutskog kvaliteta zahteva znatno više proizvođačkih napora.

Do 2006 godine, preko 300 pacijenata je primilo skvalamin u dozama koje se kreću u rasponu od 6-700 mg/m<2>/dnevno, posredstvom iv primene, u tri studije Faze I i devet studija Faze II. Hao et al., "A Phase I and pharmacokinetic study of squalamine, an aminosterol angiogenesis inhibitor," Clin. Cancer Res., 9:2465-71 (2003); Herbst et al., "A phase I/IIA trial of continuous five-day infusion of squalamine lactate (MSI-1256F) plus carboplatin and paclitaxel in patients with advanced non-small cell lung cancer," Clin. Cancer Res., 9:4108-15 (2003); Bhargava et al., "A phase I and pharmacokinetic study of squalamine, a novel antiangiogenic agent, in patients with advanced cancers," Clin. Cancer Res., 7:3912-9 (2001); i Connolly et al., "Squalamine lactate for exudative age-related macular degeneration," Ophthalmol. Clin. North Am., 19:381-91 (2006). Studije su pokazale da je jedinjenje ispoljavalo prihvatljivi profil bezbednosti i dale su dokaze efikasnosti u ovim ranim ispitivanjima. 2006. godine, od strane Genaera, zaustavljeno je razvijanje skvalamina iz ekonomsko/strateških razloga.2011. godine, kompanija Ohr Pharmaceuticals je inicirala ispitivanja jedinjenja, koje je primenjivano u vidu kapi za oči za lečenje bolesti mrežnjače oka, ali su sva ispitivanja ovog jedinjenja u svrhu lečenja raka, ostala otada u latentnom stadijumu.

Za ovde izloženi pronalazak, od značaja je da skvalamin nikada nije bio ispitivan u vidu oralnog sredstva kod ljudi, tako da su njegovi farmakološki i biološki efekti na ljudima (i drugim sisarima) poznati jedino nakon intravenske primene. Opsežne studije na životinjama pokazale su da niti skvalamin, niti aminosterol 1436 ne mogu biti apsorbovani, u bilo kom stepenu, iz gastrointestinalnog trakta, zbog čega je neophodna parenteralna primena u slučaju raznih, prethodno razmotrenih, primena ovih jedinjenja. Aminosterol 1436, premda je bio u stanju da izazove gubitak težine kada se psima i glodarima daje parenteralno, nije ispoljavao anoreksično dejstvo kada se primenjivao oralno, što je u skladu sa njegovom slabom bioraspoloživošću kada se oslobađa oralno. U stvari, u publikovanim prikazima primena skvalamina u vidu terapeutskog sredstva, naučnici Genaera tvrde: "Premda se skvalamin laktat kod glodara dobro apsorbuje kada se primenjuje subkutanim i intraperitonealnim putevima, preliminarne studije su ukazale na njegovu slabu oralnu bioraspoloživost." (Connolly et al., "Squalamine lactate for exudative age-related macular degeneration," Ophthalmol. Clin. North Am., 19:381-91, (2006)) Do sada, nije bilo publikovanih patentnih aplikacija ili referenci iz literature koje su dokumentovale ili prikazale farmakološki efekat oralno primenjenog skvalamina (ili bilo kog drugog srodnog aminosterola) kod ljudi ili životinja. (U.S. Patent No.

5,192,756; U.S. Patent No. 5,637,691; U.S. Patent No. 5,721,226; U.S. Patent No. 5,733,899; U.S. Patent No.5,763,430; U.S. Patent No.5,792,635; U.S. Patent No.5,795,885; U.S. Patent No. 5,840,740; U.S. Patent No. 5,840,936; U.S. Patent No. 5,847,172; U.S. Patent No.

5,856,535; U.S. Patent No.5,874,597; U.S. Patent No.5,994,336; U.S. Patent No. U.S. Patent No. 6,017,906; U.S. Patent No. 6,143,738; U.S. Patent No. 6,147,060; U.S. Patent No.

6,388,108; U.S. Patent No.6,596,712; U.S. Patent Publication No.2005/0261508A12005; U.S. Patent No. 6,962,909; U.S. Patent Publication No. 2006/0166950A1 2006; U.S. Patent Publication No.2006/0183928A12006; U.S. Patent Publication No.2007/10504A12007.)

Skvalamin i srodni aminosteroli, kao što je aminosterol 1436, ne postoje u gastrointestinalnom traktu, niti u portalnoj niti u sistemskoj cirkulaciji krvi. Ovo je dovelo do opšte-prihvaćenih zaključaka od strane stručnjaka u oblasti razvijanja lekova, kao na primer 2014. godine, otprilike 20 godina nakon prijavljenog otkrića skvalamina, da skvalamin ne bi mogao proizvesti povoljne efekte za sistemska dejstva, uključujući maligna stanja, kada bi se primenjivao oralnim putem.

U ovoj oblasti ostaje potreba za novim postupkom lečenja bolesti i stanja, povezanih sa stimulacijom aktivnosti ljudskog i životinjskog crevnog nervnog sistema. Ovaj pronalazak zadovoljava tu potrebu.

SUŠTINA PRONALASKA

Ovaj pronalazak se odnosi na postupke stimulacije gastrointestinalnog trakta, da bi se postigli određeni povoljni medicinski efekti, kao što je ovde opisano. Postupak uključuje oralnu primenu farmaceutske kompozicije, koja sadrži jedan ili više aminosterola ispitaniku kome je to potrebno. Prema ovom pronalasku, "aminosterol" je skvalamin ili aminosterol 1436 ili njihova so. Farmaceutska kompozicija može sadržavati jedan ili više farmaceutski prihvatljivih nosača. Ispitanik može biti sisar, uključujući čoveka.

Pronalazak se bazira na otkriću neočekivane i jedinstvene aktivnosti oralno primenjenog skvalamina i aminosterola 1436. Aktivnost se odnosi na stimulaciju sleda događanja unutar humanog GI trakta, sa terapeutskom vrednošću. Sled događanja, koje stimuliše aminosterol, kao što je skvalamin ili aminosterol 1436, uključuje indukciju intestinalnog sekretornog odgovora, nakon čega je sledio period "smirivanja tankog creva", a zatim pasaža normalno formiranog pokreta creva. Ova događanja je najbolje opisati kao posledicu stimulacije dosada nepoznatog fiziološkog gastrointestinalnog odgovora, za koji se u ovom pronalasku pokazalo da se kontroliše i pokreće posredstvom efektivne oralne doze aminosterola, kao što je skvalamin ili srodni aminosteroli, aminosterol 1436 (odgovor GI, indukovan aminosterolom).

Na osnovu farmakoloških karakteristika odgovora, i odgovarajućih poznatih komponenti gastrointestinalnog trakta, koji su u isti uključeni, postoji mogućnost da se predvide korišćenja ili primene postupaka ovog pronalaska. Ova korišćenja uključuju: (1) lečenje i prevenciju poremećaja pokretljivosti gastrointestinalnog trakta, kao što su: hronična idiopatska konstipacija, konstipacija, izazvana opioidima, sindrom iritabilnog creva i inflamatorna bolest creva; (2) lečenje i prevenciju stanja kao što su šećerna bolest i dijabetesna neuropatija; (3) lečenje i prevenciju poremećaja nervnog sistema, koji bi mogli imati koristi od neuro-protekcije, kao što su: Parkinsonova bolest, Alzheimerova bolest, Huntingtonova bolest, akutno traumatsko oštećenje centralnog nervnog sistema, uključujući oštećenje kičmene moždine, šlog, akutnu povredu glave i/ili kičme, degenerativni procesi, povezani sa starenjem, uključujući gubitak memorije ("staračka demencija"), cerebralna paraliza, epilepsija, periferna senzorna neuropatija i multipla skleroza; (4) lečenje ili prevenciju brojnih malignih bolesti, a posebno vaskularizovanih maligniteta, koji uključuju, ali bez ograničavanja na njih, maligne bolesti kolona, pankreasa, jetre, mozga, muškog i ženskog genitourinarnog trakta, limfnog tkiva i krvi, pluća, kože, dojke i endometrijuma (neočekivani odgovori, kao što su ovde opisani, uključuju regresiju malignih bolesti); (5) lečenje ili prevenciju depresije i (6) lečenje ili prevenciju autizma.

Pronalazak uključuje oralnu primenu terapeutski efektivne količine skvalamina ili aminosterola 1436, ili njihove farmaceutski ekvivalentne soli, ispitaniku, kao što je sisar, kome je to potrebno, za korišćenje kao što je definisano u zahtevu 1. "Ispitanik kome je to potrebno" je čovek ili drugi sisar sa poremećajem kod koga bi stimulacija "odgovora GI, indukovanog aminosterolom" pružila terapeutski ili medicinski povoljan efekat.

Poželjno, skvalamin je skvalamin farmaceutskog kvaliteta. Kompozicija može, dalje, sadržavati jedan ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa. Skvalamin ili njegov derivat prisutan je u količini, koja je dovoljna za proizvodnju određenog povoljnog efekta ili odgovora.

U drugom ostvarenju, pronalazak obuhvata postupke lečenja i/ili prevencije stanja, koja imaju koristi od stimulacije odgovora GI, indukovanog aminosterolom, koji uključuju primenu terapeutski efektivne količine aminosterola, koja može inhibirati obrazovanje stresnih vlakana aktina u endotelnim ćelijama, koje je stimulisano ligandom, za koji se zna da indukuje formiranje vlakana stresa. Primer aminosterola, koji je od koristi u postupcima pronalaska, ima hemijsku strukturu Formule I:

pri čemu,

W je 24S -OSO3ili 24R-OSO3;

X je 3β-H2N-(CH2)4-NH-(CH2)3-NH- ili 3α-H2N-(CH2)4-NH-(CH2)3-NH-;

Y je 20R- CH3; i

Z je 7α ili 7β -OH.

U drugom ostvarenju pronalaska, aminosterol je jedan od, u prirodi postojećih, aminosterola (1-8), izolovanih iz Squalus acanthias:

U skladu sa pronalaskom, aminosterol je aminosterol 1436 ili skvalamin.

U jednom drugom ostvarenju pronalaska, aminosterol je derivat skvalamina ili drugog aminosterola, koji postoji u prirodi, i koji je modifikovan postupcima medicinske hemije, da bi se poboljšala biodistribucija, olakšala primena, unapredila metabolička stabilnost, ili bilo koja njihova kombinacija. U drugom ostvarenju, skvalamin ili aminosterol su modifikovani, sa ciljem uključivanja jednog ili više od sledećih procesa: (1) supstitucije sulfata sulfonatom, fosfatom, karboksilatom ili drugim anjonskim delom, koje su izabrane da bi se zaobišlo metaboličko odstranjivanje sulfatnog dela i oksidacija holesterolskog bočnog lanca; (2) zamene hidroksil grupe polarnim supstituentom koji se ne metaboliše, kao što je atom fluora, da bi se sprečila njegova metabolička oksidacija ili konjugacija i (3) supstitucije raznih atoma vodonika prstena, da bi se sprečio oksidativni ili reduktivni metabolizam sistema steroidnih prstena.

U jednom drugom ostvarenju, aminosterol uključuje sterolno jezgro i poliamin, koji je pričvršćen na bilo koju poziciju sterola, tako da molekul ispoljava ukupno naelektrisanje od najmanje 1, pri čemu naelektrisanju doprinosi poliamin.

U jednom drugom ostvarenju, aminosterol sadrži jezgro žučne kiseline i poliamin, koji je vezan na bilo kojoj poziciji žučne kiseline, tako da molekul ispoljava ukupno pozitivno naelektrisanje, koje se pripisuje poliaminu.

U određenim ostvarenjima pronalaska, postupci uključuju primenu skvalamina ili aminosterola 1436 u efektivnoj dnevnoj doznoj količini od oko 0.1 do oko 20 mg/kg telesne težine. U određenim ostvarenjima, efektivna doza se može ustanoviti posredstvom definisanja početne doze, koja je neophodna za izazivanje odgovora GI, indukovanog aminosterolom, t.j., početne doze, koja je neophodna za stimulisanje mučnine i sekretorne dijareje.

Kompozicija se može primenjivati putem bilo kog, farmaceutski prihvatljivog postupka, koji uključuje, ali bez ograničavanja na nju, oralnu primenu.

Postupci pronalaska mogu, dalje, uključiti primenu skvalamina ili aminosterola 1436 u kombinaciji sa najmanje jednim dodatnim aktivnim sredstvom, da bi se postigao dodatni ili sinergistički efekat. Takvo dodatno sredstvo se može primenjivati uz pomoć postupka, koji je odabran iz grupe, koju sačinjavaju istovremena primena, primena u vidu mešavine, zasebna i simultana ili podudarna primena, i zasebna i uzastopna primena.

U jednom ostvarenju pronalaska, oralni oblik doziranja je tečnost, kapsula, ili tableta, koji su dizajnirani da bi se razgradili u želucu, gornjem delu tankog creva ili udaljenijim delovima tankog creva, sa brzinom rastvaranja, koja je pogodna za postizavanje utvrđenog povoljnog terapeutskog efekta.

U drugom ostvarenju pronalaska, aminosterol se suštinski ne detektuje u cirkulaciji krvi ispitanika nakon oralne primene.

I prethodno izlaganje suštine pronalaska i detaljni opis pronalaska koji sledi, su primerni i služe pojašnjavanju, a namera im je da obezbede dodatne detalje pronalaska, kako su navedeni u zahtevima. Ostali ciljevi, prednosti i nove karakteristike biće lako razumljivi licima, stručnim u ovoj oblasti iz detaljnog opisa pronalaska koji sledi.

Naglašava se da je pronalazak definisan posredstvom patentnih zahteva. Bilo koji predmet pronalaska koji izlazi van okvira patentnih zahteva dat je isključivo u informativne svrhe.

OPIS SLIKA

Slika 1 pokazuje da intralumenski skvalamin pojačava frekvenciju pucanja mezenterijalnog nerva. Slika 1A pruža reprezentativni prikaz višejedinične zabeleške sukcione elektrode. Umetak na Slici 1A prikazuje ekstracelularni akcijski potencijal (40 μV) na bržoj vremenskoj bazi (1 ms). Slika 1B prikazuje histogram višejedinične frekvencije pucanja, sa prosekom od preko 1 min bin-a. Skvalamin se aplikuje u lumen gravitacijskim napajanjem 11 minuta nakon početka beleženja. Slika 1C prikazuje podatke za frekvencije šiljka pre i nakon, sa prosekom preko 3 minuta, za 5 zasebnih eksperimenata. Kontrola predstavlja pozadinsko pražnjenje pre aplikovanja skvalamina, a pik predstavlja srednju vrednost frekvencije pucanja tokom 3-minutnog perioda, na piku odgovora.

Slika 2A pokazuje da intralumenska aplikacija skvalamina nije imala vidljivog efekta na talase pika pritiska migratornog motornog kompleksa kolona miša (MMC), iako je na Slici 2B prikazano da je brzina širenja MMC od oralnog ka analnom povećana.

Slika 3 prikazuje reprezentativne snimke potencijala IPAN člana. Skvalamin je evocirao pucanja akcijskog potencijala, sa trajanjem tokom 10 do 30 minuta nakon aplikovanja kratkog (20 ms) 50 μL udara skvalamina na epitel.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Ovaj pronalazak se odnosi na postupke stimulisanja stereotipnog farmakološkog odgovora u humanom gastrointestinalnom traktu nakon oralne primene skvalamina ili aminosterola 1436 (odgovor GI indukovan aminosterolom). Pronalazak je neočekivano i iznenađujuće zasnovan na poznatim i predviđenim karakteristikama aminosterola, to jest skvalamina i aminosterola 1436. Određenije, pronalazak omogućuje vršenje farmakološke kontrole nad nervnim sistemom creva, na način, koji je bez presedana u literaturi. Upotrebljivost koja proističe iz ove mogućnosti uključuje sve aplikacije u kojima bi aktivacija crevnog sistema na ovaj način mogla imati povoljni efekat. Ove aplikacije uključuju stanja GI, koja bi mogla imati korisne efekte od nametanja perioda ʺsmirivanjaʺ tankog creva, koji nalikuju onom što se uobičajeno označava kao "ilealni prekid" ili od direktnih efekata na crevni nervni sistem aminosterol-specifične aktivacije, izvršenih primenom aminosterola.

Primer stanja, koje se može podvrći lečenju postupkom u skladu sa pronalaskom uključuje šećernu bolest, u kojoj bi odlaganje prolaska hrane kroz tanko crevo smanjilo brzinu apsorpcije nutrijenata i sekundarno umanjilo stres na endokrini pankreas. Ostala stanja, koja bi se mogla lečiti u skladu sa pronalaskom uključuju: sindrom iritabilnog kolona, konstipaciju, indukovanu opioidima i inflamatornu bolest creva, u kojima bi relaksacija glatkih mišića tankog creva omogućila ublažavanje grčevite peristaltičke aktivnosti. Stanja koja se leče postupkom u skladu sa pronalaskom, uključuju neurodegenerativne bolesti, koje bi mogle imati koristi od direktnih efekata aminosterola na enterične neurone i njihovu komunikaciju sa imunim ćelijama u okviru lamine propria, kao i stimulacije vagusnih aferenata, koji se usmeravaju ka višim centrima centralnog nervnog sistema, kao što su: Parkinsonova bolest, Alzheimerova bolest, Huntingtonova korea, periferna senzorna neuropatija, povreda kičme, šlog, amiotrofična lateralna skleroza, depresija, epilepsija i autizam. Naposletku, postupci u skladu sa pronalaskom, korisni su, takođe u lečenju i prevenciji raznih malignih bolesti, koje uključuju, na primer, bilo koji vaskularizovani malignitet, kao što su maligne bolesti kolona, pankreasa, jetre, mozga, muškog i ženskog genitourinarnog trakta, limfnog tkiva i krvi, pluća, kože, dojke i endometrijuma. Neočekivani povoljni efekti uključuju regresiju maligniteta.

I. Definicije

Definicije koje slede date su da bi se olakšalo razumevanje određenih termina, korišćenih tokom ove specifikacije.

Kako je ovde korišćen, naziv "aminosterol" obuhvata skvalamin ili njegov derivat, izomer ili prolek skvalamina, aminosterol 1436 ili njegov derivat, izomer ili prolek aminosterola 1436, ili aminosterol, koji postoji u prirodi, a izolovan je iz Squalus acanthias ili njegov derivat, kao što je ovde opisan. "Aminosteroli", koji su od koristi u pronalasku, obuhvataju, takođe, farmaceutski ekvivalentnu so bilo kog jedinjenja aminosterola, koje je ovde opisano. Ova jedinjenja i njihove farmaceutski prihvatljive soli, ovde se zbirno označavaju kao "skvalamin" i "aminosteroli". Sledstveno tome, naziv "aminosterol", kao što je ovde korišćen, utvrđen je kako bi obuhvatio širu klasu, koja uključuje i skvalamin i poznate aminosterole, koji postoje u prirodi.

Kako je ovde korišćen, izraz "oko" će, od strane lica, uobičajene stručnosti u ovoj oblasti, biti razumljiv i variraće do nekog stepena u okviru konteksta u kome je korišćen. U slučaju korišćenja naziva koji nisu jasni licima uobičajene stručnosti u ovoj oblasti, u odnosu na kontekst u kome su korišćeni, izraz "oko" će imati značenje do plus ili minus 10% određenog naziva.

Kako je ovde korišćen, izraz "terapeutska aktivnost" ili "aktivnost" može se odnositi na aktivnost čiji efekat je u skladu sa poželjnim terapeutskim ishodom kod ljudi, ili sa željenim efektima na sisarima koji nisu ljudi, ili na drugim speciesima ili organizmima. Terapeutska aktivnost se može izmeriti in vivo ili in vitro. Primera radi, poželjni efekat se može izmeriri testom u kulturi ćelija.

Kako je ovde korišćen, izraz "terapeutski efektivna količina" će označavati doziranje leka koja obezbeđuje specifični farmakološki odgovor, zbog koga se lek primenjuje na značajnom broju ispitanika kojima je takav tretman potreban. Istaknuto je da terapeutski efektivna količina leka, koja se primenjuje određenom ispitaniku, u posebnom slučaju, neće uvek biti efektivna u lečenju, ovde opisanih, stanja/bolesti, čak i ako se takvo doziranje smatra terapeutski efektivnom količinom, od strane stručnjaka u ovoj oblasti.

II. Mehanizam dejsatva

Mehanizam dejstava. Prikazano je kako skvalamin ispoljava svoja dejstva na ćelijskom nivou posredstvom izmeštanja proteina, elektrostatski vezanih za negativno naelektrisane membrane, izazivajući plejotropne izmene u funkcionalnom statusu ćelije Vidi Alexander et al., "Membrane surface charge dictates the structure and function of the epithelial na+/h+ exchanger," EMBO J., 30:679-691.(2011); Yeung et al., "Membrane phosphatidylserine regulates surface charge and protein localization," Science, 319(5860): 210-3 (2008); Sumioka et al., "TARP phosphorylation regulates synaptic AMPA receptors through lipid bilayers," Neuron, 66(5): 755-67 (2009); and Zasloff et al., "Squalamine as a broadspectrum systemic antiviral agent with therapeutic potential," Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 108(38): 15978-83 (2011). S obzirom na izloženi pronalazak, veruje se da se skvalamin i drugi aminosteroli, kao što je aminosterol 1436, transportuju u intestinalne enterocite. Prisustvo aminosterola indukuje odgovor unutar enterocita, uključujući efekte na reapsorpciju vode i soli. Aminosterol se, nakon toga, transportuje u laminu propria, gde ulazi u određene neurone enteričnog nervnog sistema (posredstvom specifičnih transportera) i indukuje električnu aktivaciju, naposletku, posredstvom utvrđenog elektrostatskog mehanizma. Glavni deo aminosterola se, zatim, po svoj prilici, upumpa nazad u lumen creva, u kome se ekskretuje u feces.

Poznato je da skvalamin dobija pristup nervnim ćelijama, neutrališe negativni elektrostatski površinski potencijal tih ćelija i menja aktivnost električnog kanala (Sumioka et al., 2009). Pretpostavlja se da skvalamin može imati pristup i uticati na ponašanje neurona enteričnog nervnog sistema, na način koji je sličan onom koji se zapaža kod kortikalnih granularnih neurona (Sumioka et al., 2009). Pored toga, poznato je da skvalamin inhibira izmenjivanje natrijuma i vodonika, koje je uključeno u reapsorpciju vode i soli u humanom tankom crevu putem istog mehanizma (Alexander et al.2011).

Kao što je opisano u nastavku u primeru 3, izgleda da je optimalno oralno doziranje uzimanje doze na prazan želudac. Očekuje se da se skvalamin, zbog svojih fizičkih karakteristika, čvrsto vezuje za hranjivu materiju i biva nedostupan za interakciju sa intestinalnim epitelom. Jedino varenjem hranjivog materijala, dolazi do oslobađanja skvalamina. To bi se moglo odvijati u udaljenijim delovima creva.

Na osnovu steretipne prirode odgovora i poznatih karakteristika određenih humanih gastrointestinalnih hormona i komunikacije, za koju se zna da postoji, između humanog GI trakta i centralnog nervnog sistema, fiziološka događanja, koja čine osnovu odgovora GI, indukovanog aminosterolom, mogu biti detaljno opisana. Zapaženi odgovor se može podeliti u 3 faze.

Faza I: Nauzeja ili mučnina. Ova faza započinje u okviru približno 1 do približno 3 sata nakon oralne ingestije aminosterola, i traje oko 30 minuta. Faze II i III (vidi u nastavku) mogu se indukovati u dole navedenim dozama, koje su potrebne za stimulaciju svesne senzacije mučnine, pri čemu svesno iskustvo mučnine nije neophodna komponenta ukupnog GI odgovora, indukovanog aminosterolom. Doza, koja je neophodna za izazivanje mučnine, veća je od doze koja je potrebna za započinjanje Faza II i III. Pretpostavlja se da je osećaj mučnine nakon primene skvalamina ili aminosterola 1436, posledica direktne stimulacije moždanog stabla posredstvom vagusnih aferenata, koji su stimulsani unutar intestinalnog zida. Stereotipna priroda odgovora i predvidljivost njenog vremenskog trajanja, sugeriše da aminosterol stimuliše specifični set crevnih neurona, posredstvom specifičnog mehanizma. Kada se mučnina javlja sekundarno usled nespecifičnog oštećenja mukoze, očekivalo bi se da bude mnogo varijabilnija u pogledu intenziteta, početka pojavljivanja i trajanja.

Na osnovu vremena kada se mučnina javlja, verovatno je pozicija dejstva proksimalni deo tankog creva, duodenum i/ili jejunum. Postoji mogućnost da je javljanje mučnine posle viših doza aminosterola posledica pražnjenja intestinalnih enterohromafinih ćelija, koje oslobađaju histamin i serotonin, L-ćelija (GLP-1), K-ćelija (GIP) i I-ćelija (CCK), od koji sve oslobađaju hormone, za koje se zna da cirkulišu sistemski, sa kratkotrajnim vekom u struji krvi i izazivaju mučninu.

U primeru 6 je prikazano kako oralno primenjeni skvalamin ne indukuje oslobađanje GLP-1 u cirkulaciju krvi zdravog humanog ispitanika, te je, sledstveno tome, verovatno da Faza I proističe iz aferentne vagusne stimulacije centara za mučninu u mozgu. Ovo objašnjenje je podržano primerom 10 (Slika 1), kojim je pokazano da aplikovanje skvalamina u kolon miša dovodi do stimulacije električnih signala, koji protiču kroz aferentni ogranak vagusa.

Faza II: Gubitak čiste tečnosti iz creva: Ukoliko se oralno primeni dovoljno velika količina aminosterola, ispitanik će iskusiti rektalno pražnjenje male zapremine vodenaste tečnosti. Sadržaj pražnjenja je bistar i vodenast po prirodi, i odražava ili pojačani sekretorni odgovor ili smanjeni apsorptivni odgovor creva, s obzirom na upravljanje tokom tečnosti unutar crevnog lumena. VIP (vazoaktivni intestinalni peptid) je dobro okarakterisan neuropeptid, koji je prisutan unutar enteričnog nervnog sistema, a dobro je poznato da provocira ovaj tp sekretornog odgovora. Pretpostavlja se da pražnjenje nervnog sistema creva u Fazi I predstavlja okidač za aktivaciju VIP-a, koji ekspresuju neurone u okviru crevnog nervnog sistema što dovodi do izmene u upravljanju tečnošću od strane enterocita unutar jejunuma. Alternativno, aminosterol bi mogao inhibirati natrijum-vodonični izmenjivač tipa III (NHE-3), koji je ekspresovan na površini enterocita u lumenu, koji je glavni transporter, koji je odgovoran za apsorpciju natrijuma i vode iz creva.

Ranije je prikazano kako skvalamin inhibira NHE-3 transporter, posredstvom elektrostatskog mehanizma, pri čemu skvalamin ulazi u epitelne ćelije uz pomoć specifičnog transportera (Alexander et al. 2011), a to je mehanizam, istovetan onom koji je opisan prethodno u vezi sa postupkom iz zahteva. Da bi pristupio crevnom nervnom sistemu, aminosterol najpre mora proći kroz epitelni sloj, koji deli lumen creva od zida creva, gde se nalaze neuroni nervnog sistema creva. Pretpostavlja se da skvalamin, i drugi aktivni aminosteroli, uglavnom prolaze kroz epitel posredstvom transporta u epitelnu ćeliju, nakon čega bi sledilo izlaženje molekula iz te ćelije. U toku vremenskog trajanja, tokom koga skvalamin ostaje u ćeliji (i verovatno neko vreme nakon toga), očekuje se da je NHE-3 transporter inhibiran, a efekti na protok tečnosti unutar tog segmenta creva, sledstveno tome ostaju pod njegovim uticajem. Trajanje odgovora i reproducibilna zapremina, koja je oslobođena, ukazuju na to da je odgovor samo-ograničavajući, mogućno posredstvom negativno/inhibitorne povratne sprege, koja uključuje nervni sistem creva ili kao posledica uklanjanja jedinjenja iz epitelne ćelije i ponovnog uspostavljanja normalne funkcije nakon toga. Nezavisno od mehanizma, stereotipna i dozno-zavisna priroda sekretornog odgovora, sugeriše da primena aminosterola stimuliše tanko crevo na način koji je visoko specifičan.

Faza III: Pokretljivost creva. Skvalamin ima izrazite farmakološke efekte na pokretljivost kako tankog, tako i debelog creva i na tonus mišića. Nakon pražnjenja vodenastog sadržaja, creva ulaze u period "smirivanja", koji traje između 2 i 3 dana, nakon primanja veće doze skvalamina (na primer, 200 mg, premda se mogu koristiti i druge veće doze, kao što su ovde opisane). Pri korišćenju nižih doza skvalamina, trajanje perioda "smirivanja" se proporcijalno skraćuje. Tokom tog perioda, crevo je neaktivno ("ileus"), kao što se dešava nakon oralnog primanja opioidnih narkotika. Javljaju se crevni zvukovi, i dolazi do povremenog prolaska gasova. Apetit je gotovo normalan, premda uglavnom bude blago smanjen. Nakon obroka se oseća punoća želuca. Tokom ove faze, kod ispitanika nema osećaja nadutosti, abdominalne nelagodnosti, bola u stomaku, mučnine ili osećaja prepunjenosti. Zastoj u prolasku stolice biće prepoznat kao "neuobičajen" od strane ispitanika sa učestalijim crevnim poteškoćama. Ova faza završava pasažom bez urgentne potrebe pražnjenja mekane stolice, što je suprotno onom što bi se se zapažalo nakon perioda "konstipacije". Ova faza predstavlja ili direktni efekat skvalamina na nervni sistem creva, uz progresivnu stimulaciju crevnog nervnog sistema budući da se jedinjenje pokreće ka rektumu i/ili rezultat aktivacije mozga zbog prisustva skvalamina unutar creva, što proizvodi eferentne signale, usmeravane iz mozga, koji menjaju pokretljivost creva.

Ova Faza podseća na stanje smanjene pokretljivosti creva, koja se označava kao "ilealni prekid". Ono je fiziološki stvoreno da bi se usporila pokretljivost creva, da bi se pojačala ekstrakcija nutrijenata. Određeni crevni hormoni, kao što je GLP-1, ispoljavaju svoju farmakološku aktivnost. U stvari, veruje se da povoljna dejstva GLP-1 i njegovih analoga u lečenju šećerne bolesti u velikoj meri proističu iz sposobnosti GLP-1 i njegovih analoga da uspore ulazak nutrijenata iz creva u jetru, čime se smanjuje brzina sekrecije insulina, koja je potrebna radi usklađivanja priliva nutrijenata. Međutim, kao što je prikazano u primeru 6, oralna primena skvalamina ne stimuliše oslobađanje GLP-1, kako je izmereno u krvi. Ovo se, takođe, može objasniti kao posIedica aktivacije VIP-nergičnih neurona u okviru crevnog nervnog sistema. Oslobađanje VIP-a iz ovih neurona usmereno je na mišićne slojeve crevnog zida, a poseduje poznati relaksirajući efekat na mišićne kontrakcije creva. Veruje se da je ovaj mehanizam najverodostojniji. Ovaj mehanizam bi se mogao razvijati posredstvom direktne stimulacije ovih neurona usled prisustva skvalamina, ili indirektno, putem stimulacije specifičnih signala iz crevnog nervnog sistema, usmerenih ka mozgu, koji, onda, odašilju signale koji oslobađaju VIP iz crevnih nerava.

Budući da se skvalamin ne apsorbuje iz GI trakta, on se polagano kreće ka rektumu nakon oralne ingestije. Kako skvalamin nastavlja sa distalnim kretanjem unutar tankog creva, skvalamin stimuliše podložni epitel (povećavajući tečni sadržaj lumena) i stimuliše podložni crevni nervni sistem. Tokom trajanja od približno 2 do približno 3 dana, kretanje skvalamina u kolonu i, eventualno, njegova ekskrecija u feces, dovodi do okončavanja njegove farmakološke aktivnosti i do ponovnog uspostavljanja ranije funkcije creva.

Čini se da se efekti skvalamina na debelo crevo razlikuju od efekata na tanko crevo. Određenije, čini se da je povećavanje pokretljivosti kolona od strane skvalamina deo odgovora GI indukovanog aminosterolom, zasnovanog na mekanoj konzistenciji stolice, koja se proizvodi kod humanog ispitanika, podvrgnutog tretmanu. Pored toga, studije na miševima (primer 11, Slika 2) potvrđuju da skvalamin stimuliše pokretljivost kolona. Sledstveno tome, dok se čini da pokretljivost tankog creva usporava, pokretljivost debelog creva se, izgleda, povećava, uz kompenzatorono podešavanje toka čiste tečnosti unutar creva, kako bi se održala normalna konzistencija stolice.

III. Povoljne posledice odgovora GI, uzrokovanog aminosterolom

Na osnovu nepredvidljivog farmakološkog odgovora GI trakta na oralnu primenu skvalamina, može se objasniti nekoliko neočekivanih i jedinstvenih aplikacija.

Hronična idiopatska konstipacija, konstipacija, izazvana opioidnim sredstvima, sindrom iritabilnog kolona i inflamatorna bolest creva: Temeljna etiologija ovih raširinih stanja nije poznata. Postoje dve široke kategorije sindroma iritabilnog kolona, jedna koja je karakterisana dijarejom, i druga, karakterisana konstipacijom. Među efikasnijim tretmanima su analozi serotonina, koji deluju na crevni nervni sistem, ili da bi se stimulisala pokretljivost (za oblik bolesti sa konstipacijom) ili da bi se ista inhibirala (u formi bolesti sa dijarejom). Tretman sindroma iritabilnog kolona sa oralnim aminosterolom mogao bi "restartovati" crevni nervni sistem. Jasno je da bi se u formi bolesti sa dijarejom, primena vršila unutar otprilike 2 do otprilike 5 dana perioda mirovanja/utišanosti creva, kada bi se očekivalo da dolazi do smanjivanja prolaza u tankom crevu. U slučaju forme bolesti sa konstipacijom, uvođenje efekta relaksacije mišića na tanko crevo i stimulacije pokretljivosti kolona u GI traktu moglo bi dovesti do normalnosti. Stimulacijom intestinalne sekrecije, zajedno sa uvođenjem modela "kontrolisane" pokretljivosti tankog creva i debelog creva, obezbedili bi se povoljni efekti u prevladavanju hronične konstipacije. Na sličan način, postupak u skladu sa pronalaskom, može obezbediti povoljni efekat u slučaju konstipacije, izazvane opiodima, pri čemu je sekrecija inhibirana, peristaltičke kontrakcije su postale nekoordinisane, a pokretljivost kolona značajno smanjena, budući da bi primena oralnog aminosterola delovala na ovim nivoima.

Dijabetes: Korišćenje analoga GLP-1 u lečenju šećerne bolesti dobro je utemeljeno. Ova jedinjenja smanjuju potrebu za insulinom i imaju tendenciju da poravnaju ukupno titriranje insulina. Mehanizam, posredstvom koga klasa GLP-1 jedinjenja proizvodi svoja povoljna dejstva, ostaje sporan, pri čemu neki argumenti predstavljaju potporu podsticanju insulinske sekrecije, dok drugi argumenti podupiru povoljne efekte "ilealnog prekida". Sledstveno tome, postupak u skladu sa pronalaskom, uz korišćenje oralne primene jednog ili više aminosterola, kako bi se pokrenuo odgovor GI, indukovan aminosterolom, pokazao se korisnim, zajedno sa insulinom i sekretagozima insulina u upravljanju šećernom bolešću.

Neurodegenerativni poremećaji: Predloženi mehanizam, putem koga skvalamin provocira odgovor GI, indukovan aminosterolom, uključuje direktnu stimulaciju nerava u okviru crevnog nervnog sistema, i stimulaciju odašiljanja signala prema mozgu, posredstvom aferentnih nerava vagusa. Očekivalo bi se da stimulacija aferenata vagusa, koji vrše distribuciju ka centrima i vrše prenos unutar mozga, stimuliše oslobađanje niza neuropeptida unutar samog mozga. Kontinuirano vršenje ilealnog prekida tokom nekoliko dana, nakon primene doze aminosterola, uz obraćanje pažnje na dužinu trajanja aminosterolom provocirane interakcije crevo/CNS, mora biti operativno nakon jedne doze skvalamina.

Pored toga, ulazak skvalamina u nerve crevnog nervnog sistema, moglo bi obezbediti direktno povoljno dejstvo na degenerativna stanja, u kojima je, veruje se, akumulacija određenih proteina, uključena kao uzročni faktor. Određenije, smatra se da u Parkinsonovoj bolesti akumulacija alfa sinukleina igra ulogu u razaranju neurona, udruženim sa navedenim stanjem. Alfa sinuklein je protein sa katjonskim N-terminusom i može ulaziti u elektrostatsku interakciju sa unutrašnjim membranama nervne ćelije, u kojima se vrši ekspresija. Budući da skvalamin može ulaziti u nervne ćelije i može neutralisati negativni površinski potencijal ovih površina membrana, skvalamin i srodni aminosteroli imaju kapacitet za istiskivanje alfa sinukleina iz membranskih položaja unutar nerva, i, kao posledica navedenog, mogu dovesti do prekida patofiziološkog osnova bolesti. Ovaj princip je demonstriran u primeru 14.

Terapija malignih oboljenja: Kompleksne interakcije između epitelnih ćelija i crevnih neurona sugerišu da postupci pronalaska mogu imati uticaja na rast i širenje raka. Skorašnje studije i na životinjama i na ljudima, pružile su snažnu sugestiju da maligni tumori mogu uspostaviti komunikaciju sa autonomnim nervnim sistemom. Pojačani protok električnih signala , koji proističu iz crevnog nervnog sistema, stimulisanog skvalaminom, mogao bi narušiti efektivnu komunikaciju između malignog tumora i autonomnog nervnog sistema. U stvari, kao što je prikazano u primerima 14-19, izazivanje odgovora GI, indukovanog aminosterolom, povezano je sa upadljivom regresijom maligniteta, koji su trenutno nelečivi, pod uslovima kada skvalamin, sam po sebi, ne ulazi u cirkulaciju krvi, te, sledstveno tome, aminosterol mora delovati na indirektan način. Primeri malignih bolesti, koje se mogu lečiti korišćenjem postupaka pronalaska, uključuju, ali bez ograničavanja na njih, vaskularizovane maligniitete i/ili maligne bolesti kolona, pankreasa, jetre, mozga, muškog i ženskog genitourinarnog trakta, limfnog tkiva i krvi, pluća, kože, dojke i endometrijuma. Poznato je da na sve od navedenih malignih bolesti utiče metastatsko širenje, uz posredovanje limfnih i vaskularnih sistema, što je proces, za koji se veruje, da je pod uticajem autonomnog nervnog sistema.

Sledstveno tome, ovde izloženi pronalazak pruža instrukcije kako da se stimuliše crevni nervni sistem, da bi se postigli određeni povoljni efekti u slučaju mnogih različitih bolesti i dovodi do mogućnosti da se primenom aminosterola, kao što je skvalamin ili njegovi derivati, pod uslovima, pod kojima se provocira odgovor GI, indukovan aminosterolom, mogu proizvesti neuroprotektivni povoljni efekti kod pojedinca, lečenog na taj način.

Stanja na koje se navedeno odnosi su stanja u kojima bi indukcija neuro-protektivnih hormona mogla obezbediti preventivne ili terapeutske povoljne efekte. Ova stanja uključuju, na primer, Parkinsonovu bolest, Alzheimerovu bolest, šlog, amiotrofičnu lateralnu sklerozu, akutno traumatsko oštećenje centralnog nervnog sistema, uključujući oštećenje kičmene moždine, neurodegenerativne procese, povezane sa starenjem, rane stadijume cerebralne paralize, epilepsiju, perifernu senzornu neuropatiju, dijabetesnu neuropatiju, Huntigtonovu horeu, multiplu sklerozu, depresiju i autizam. Pored toga, primenom skvalamina pod uslovima pod kojim dolazi do provociranja odgovora GI, indukovanog aminosterolom, može se izazvati regresija određenih malignih bolesti, na način kada oralno primenjeni skvalamin ne ulazi u cirkulaciju krvi.

Eksperimenti na životinjskim modelima, koji se odnose na neurodegenerativne bolesti, demonstrirali su povoljne neuro-protektivne efekte nekolicine neuropeptda, koji se, verovatno, oslobađaju unutar nervnog sistema, tokom odgovora GI, indukovanog aminosterolom. Oni uključuju:

● Vazoaktivni intestinalni peptid: Alzheimerova bolest (White et al. 2010); Parkinsonova bolest (Delgado and Ganea, 2003); traume glave (Gressens, Marret et al, 1997); multipla skleroza (Gonzalez-Rey, Fernandez-Martin et al.2006)

● GLP-1: Parkinsonova bolest (Li, Perry et al. 2009); trauma glave (Li, Perry et al.2009);

Alzheimerova bolest (Li, Perry et al.2009).

● CCK: Epilepsija (Tirassa, Costa et al.2005)

Kliničke studije na ljudima demonstrirale su povoljna dejstva nervne stimulacije vagusa kod nekolicine poremećaja, a kao posledica aktivnosti aferentnog vagusa, izazvane GI odgovorom, indukovanim aminosterolom, može se razmotriti nekoliko stanja, kod kojih bi oralna primena aminosterola mogla obezbediti kliničke povoljne efekte, kao što su depresija, epilepsija i autizam.

IV. Korisne farmkološke karakteristike aminosterola kao stimulatora odgovora GI, uzrokovanog aminosterolom

Aminosteroli, kao što je skvalamin i njegovi derivati, koji uključuju, ali bez ograničavanja, aminosterol 1436, ne apsorbuju se iz gastrointestinalnog trakta sisara, uključujući čoveka. Kao posledica navedenog, ovaj pronalazak poučava kako da se stimuliše odgovor GI, indukovan aminosterolom, bez uvođenja aminosterola u humanu sistemsku cirkulaciju. Ovo je značajno budući da toksični efekti, za koje se zna da su povezani, na primer, sa injekcionom primenom aminosterola i njihovih derivata, ne predstavljaju problem kod korišćenja, izloženih u ovom pronalasku. Pored toga, stavke koje se odnose na potencijalne toksične efekte, koji još uvek nisu poznati (efekti na fertilitet, itd.) izazivale bi manju zabrinutost korišćenjem protokola oralne primene iz pronalaska.

U jednom ostvarenju, nakon oralne primene, u suštini nema detektibilnih nivoa primenjenog aminosterola u cirkulaciji ispitanika. U drugom ostvarenju pronalaska, nakon oralne primene nalazi se poželjno manje od oko 10 ng/ml primenjenog aminosterola u cirkulaciji ispitanika, kada se izmeri u vremenu, koje se kreće između oko 1 do oko 12 sati nakon oralne primene.

Zadržavanje aminosterola unutar lumena creva omogučuje optimalnu orkestraciju odgovora GI, indukovanog aminosterolom. Kada se aktiviraju efekti na pokretljivost creva, koji karakterišu Fazu III, pokretljivost creva unutar tankog creva se smanjuje, a pasaža distalno od aminosterola se usporava. Sledstveno tome, intenzitet odgovora GI, indukovanog aminosterolom, biće očuvan posredstvom "pozitivne povratne sprege", pri čemu usporavanje pokretljivosti tankog creva produžava trajanje efekta, dok aminosterol ne zauzme kolon, gde biva izbačen, što dovodi do okončavanja odgovora GI, indukovanog aminosterolom.

Ponovljeni režimi doziranja su vremenski ograničeni brzinom odstranjivanja aminosterola iz creva. Pretpostavlja se da će se, određeno vreme nakon inicijalne doze "uvođenja" aminosterola, površinske koncentracije aminosterola smanjivati, kako se supstanca širi preko površine zida creva i napreduje distalno. U primerima, opisanim u nastavku, izgleda da odgovor GI, indukovan aminosterolom, traje približno 4 dana, nakon jedne oralne doze od 200 mg skvalamina ili aminosterola 1436. Druga doza 4. dana od oko 100 mg, a nakon toga, sukcesivno doziranje od oko 100 mg, svaka 4 dana, predstavljala bi jedini razložni režim, koji je dizajniran kako bi se održavalo stabilno stanje površinske koncentracije u crevu.

Efektivni režimi doziranja mogu, takođe, biti klinički ustanovljeni, na osnovu doze, koja je potrebna da bi se zapazila promena u ponašanju creva najmanje oko 1 - oko 2 sata nakon oralnog doziranja. Promena u ponašanju creva uključuje promenu uobičajene učestalosti defekacije, promenu konzistencije stolice, promenu percipirane aktivnosti creva, mučninu ili promenu u rektalnom pražnjenju vodenastog sadržaja. Efektivna oralna doza se, uopšteno, kreće između približno 10 mg i približno 400 mg.

Primena doze se može vršiti jednom dnevno, ili se može podeliti na više vremenskih tačaka tokom dana.

Primeri režima doziranja uključuju, ali bez ograničavanja na njih: (1) započinjanje sa "niskom" inicijalnom dnevnom dozom, i postepeno povećavanje dnevne doze dok se ne postigne doza koja izaziva dokazanu aktivaciju crevnog nervnog sistema pri čemu je "niska" doza doza između oko 10 do oko 100 mg po ispitaniku, a konačna efektivna dnevna doza se kreće između oko 25 do oko 1000 mg po ispitaniku; (2) započinjanje sa "visokom" inicijalnom dozom, koja obavezno stimuliše crevni nervni sistem, i smanjivanje sledećeg dnevnog doziranja do onog nivoa koji je neophodan za izazivanje klinički prihvatljivih promena u ponašanju creva, pri čemu se "visoka" dnevna doza kreće između oko 50 do oko 1000 mg po ispitaniku, a sledeća niža dnevna oralna doza se kreće između približno 25 do približno 500 mg po ispitaniku; (3) periodično doziranje, pri čemu se efektivna doza može osloboditi jednom na svakih približno 2, približno 3, približno 4, približno 5, približno 6 dana, ili jednom nedeljno, pri čemu je incijalna doza utvrđena da bi postojala mogućnosti da izazove odgovor, indukovan aminosterolom

Oralno doziranje bi se nastavilo najmanje dok se ne razreši kliničko stanje. Da bi se utvrdila potreba za kontinuiranim doziranjem, tretman se može prekinuti, a stanje se može ponovo proceniti. Ukoliko je to potrebno, oralna primena bi se produžila. Period primene oralne doze može biti približno 1, približno 2, približno 3 ili približno 4 nedelje; oko 1, oko 2, oko 3, oko 4, oko 5, oko 6, oko 7, oko 8, oko 9, oko 10, oko 11 ili oko 12 meseci, ili oko 1, oko 2, oko 3, oko 4 ili oko 5 godina, ili duže.

Neuspeh u izazivanju odgovora GI, indukovanog aminosterolom, ukazivao bi na to da je doza, koja je primenjena, neodgovarajuća, i sugerisalo bi se kontinuirano titriranje doze, dok se ne zapazi odgovor GI. Doziranje bi se moglo nastaviti od niže prema višoj dozi, pri čemu su praćeni odgovori GI na dnevna povećavanja doza. Efektivna doza bi bila ona doza koja izaziva potpuni odgovor GI. Prekomerni odgovor GI, indukovan aminosterolom, pri nižim dozama, govorio bi u prilog senzitivnosti i upućivao bi na odgovarajuću primenu nižih doza.

Senzitivnost odgovora GI, indukovanog aminosterolom, na oralnu primenu aminosterola, verovatno je posledica nekoliko varijabli, koje čine: (1) apsorpcija aminosterola u mukoznom sloju, efekat koji bi smanjivao slobodnu koncentraciju aminosterola, koja je raspoloživa za difuziju na površinu epitela, čime se redukuje odgovor na datu oralnu dozu; i (2) povećanje permeabinosti epitelnog zida (curenje), koje se dešava nakon infekcija, alergijskih enteropatija i u stanjima intestinalnih inflamacija. U takvim situacijama, normalni transport aminosterola kroz epitel, koji se olakšava posredstvom kontrolisanog ulaska i sledstvenog izlaska molekula iz sloja epitelnih ćelija, bio bi zaobiđen. Jedinjenje bi iscurelo kroz epitelnu barijeru, uz izloženost nervne mreže unutar zida creva abnormalno visokim koncentracijama. Tako bi prekomerni odgovor mogao pružiti dijagnostički utisak stanja permeabilnosti epitela.

V. Kompozicije korisne u postupcima pronalaska

Pronalazak se odnosi na postupke lečenja stanja, na koja povoljan efekat ima stimulacija odgovora GI, koji je indukovan aminosterolom. Postupci uključuju oralnu primenu terapeutski efektivne količine jednog ili više aminosterola, kao što su definisani u zahtevima, ili njihove farmaceutski ekvivalentne soli, ispitaniku kome je to potrebno. "Ispitanik kome je to potrebno" je čovek ili životinja koji su pod rizikom da razviju ili već boluju od stanja, koja uključuju, Parkinsonovu bolest, Alzheimerovu bolest, demenciju povezanu sa starenjem, Huntingtonovu koreu, perifernu senzornu neuropatiju, oštećenje kičme, šlog, amiotrofičnu lateralnu sklerozu, depresiju, epilepsiju i autizam. Pored toga, oralnom primenom aminosterola pod uslovima koji provociraju odgovor GI, indukovan aminosterolom, može se indukovati regresija određenih humanih malignih bolesti, u okviru postavke u kojoj nema ulaska aminosterola u cirkulaciju krvi. Na sličan način, dugotrajna oralna primena jednog ili više aminosterola mogla bi sprečiti pojavu malignih bolesti.

U U.S. Patentu No. 6,962,909, pod nazivom "Treatment of neovascularization disorders with squalamine" Zasloffa i saradnika, prikazani su razni aminosteroli. Bilo koji, u struci poznati, aminosterol, uključujući one koji su opisani u U.S. Patentu No.6,962,909, može biti korišćen u ovom pronalasku, sve dotle dok aminosterol nosi pozitivno naelektrisanje od najmanje 1, koje nosi poliaminski deo.

U jednom drugom ostvarenju, aminosterol sadrži nukleus žučne kiseline i poliamin, koji je pričvršćen na bilo kojoj poziciji žučne kiseline, tako da molekul ispoljava pozitivno ukupno naelektrisanje, kome doprinosi poliamin.

U drugom ostvarenju, pronalazak uključuje postupke lečenja, ovde opisanih stanja, koji uključuju oralno primenjenu terapeutski efektivnu količinu jednog ili više aminosterola, koji mogu inhibirati obrazovanje stresnih vlakana aktina u endotelnim ćelijama, koje stimuliše ligand, za koji se zna da izaziva formiranje vlakana stresa. Aminosteroli mogu imati hemijsku strukturu Formule I:

pri čemu:

W je 24S -OSO3ili 24R-OSO3;

X je 3β-H2N-(CH2)4-NH-(CH2)3-NH- ili 3α-H2N-(CH2)4-NH-(CH2)3-NH-;

Y je 20R- CH3; i

Z je 7α ili 7β -OH.

Primeri aminosterola, koji se mogu koristiti u postupcima pronalaska uključuju, ali bez ograničavanja na njih, poznate aminosterole (jedinjenja 1-8), izolovane iz Squalus acanthias:

Varijanta ili derivat skvalamina može posedovati jednu ili više hemijskih modifikacija, koje ne modifikuju aktivnost skvalamina. Na sličan način, mogu se izvršiti analogne modifikacije na drugim, poznatim aminosterolima koji postoje u prirodi, a koji su prethodno opisani. U "varijanti" ili "derivatu" skvalamina ili aminosterola koji postoji u prirodi, modifikacije, koje su dobro poznate u oblasti kliničke hemije da bi se ʺoponašale" originalna prostorna svojstva i karakteristike naelekstrisanja dela originalne strukture, uvedene su da bi se poboljšala terapeutska svojstva aminosterola. Uopšteno, takve modifikacije su uvedene kako bi imale uticaja na metabolizam i biodistribuciju. Primeri takvih varijanti ili derivata uključuju, ali ne ograničavajući se na njih: (1) supstitucije sulfata sulfonatom, fosfatom, karboksilatom ili drugim anjonskim delom, koje su izabrane da bi se zaobišlo metaboličko odstranjivanje sulfatnog dela i oksidacija holesterolskog bočnog lanca; (2) zamene hidroksil grupe polarnim supstituentom koji se ne metaboliše, kao što je atom fluora, da bi se sprečila njegova metabolička oksidacija ili konjugacija i (3) supstitucije raznih atoma vodonika prstena, da bi se sprečio oksidativni ili reduktivni metabolizam sistema steroidnih prstena.

Kompozicije, koje su od koristi u postupcima pronalaska, sadrže najmanje jedan aminosterol. U jednom ostvarenju, kompozicije, koje se koriste u postupcima pronalaska sadrže: (a) najmanje jedan aminosterol farmaceutskog kvaliteta i opciono (b) najmanje jedan fosfat, odabran iz grupe, koju sačinjavaju: neorganski fosfat, neorganski pirofosfat i organski fosfat, pri čemu je aminosterol formulisan u vidu soli fosfata, koja je slabo rastvorljiva u vodi. U drugom ostvarenju pronalaska, fosfat je neorganski polifosfat, a broj fosfata se može kretati u rasponu od 3 (tripolifosfat) do 400. U jednom drugom ostvarenju, fosfat je organski fosfat koji sadrži glicerol 2 fosfate. U skladu sa pronalaskom, aminosterol je odabran iz grupe, koju sačinjavaju: (a) skvalamin ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili (b) aminosterol 1436. U jednom aspektu pronalaska, aminosterol je odabran iz grupe koju sačinjavaju: (d) aminosterol, koji sadrži nukleus sterola ili žučne kiseline i poliamin, koji je vezan na bilo koji položaj na sterolu ili žučnoj kiselini, tako da molekul ispoljava ukupno naelektrisanje od najmanje 1, pri čemu naelektrisanju doprinosi poliamin; (e) aminosterol, koji je derivat skvalamina, koji je modifikovan postupcima kliničke hemije, da bi se poboljšala biodistribucija, olakšala primena, poboljšala metabolička stabilnost, ili bilo koja kombinacija navedenog; (f) aminosterol, koji je modifikovan, da bi uključio jedan ili više od sledećih procesa: (i) supstitucije sulfata sulfonatom, fosfatom, karboksilatom ili drugim anjonskim delom, koje su izabrane da bi se zaobišlo metaboličko odstranjivanje sulfatnog dela i oksidacija holesterolskog bočnog lanca; (ii) zamena hidroksil grupe polarnim supstituentom koji se ne metaboliše, kao što je atom fluora, da bi se sprečila njegova metabolička oksidacija ili konjugacija i (iii) supstitucija raznih atoma vodonika prstena, da bi se sprečio oksidativni ili reduktivni metabolizam sistema steroidnih prstena i (g) aminosterol, koji može inhibirati obrazovanje stresnih vlakana aktina u endotelnim ćelijama, koje stimuliše ligand, za koji se zna da izaziva formiranje vlakana stresa, koji imaju hemijsku strukturu Formule I (prethodno data).

U jednom ostvarenju, u postupcima pronalaska može se koristi formulacija aminosterola 1436 (Zasloff, Williams et al.2001), u vidu nerastvorljive soli fosfata, polifosfata ili organskog fosfatnog estra. U drugom ostvarenju, aminosterol može biti sastavljen od nukleusa koji čine sterol ili žučna kiselina, za koji je hemijski vezan poliamin, ispoljavajući ukupno pozitivno naelektrisanje od najmanje 1. Pronalazak može biti ostvaren u vidu formulacije koja sadrži suspenziju fosfata ili u vidu tablete za oralnu primenu. U slučaju oralne formulacije, skvalamin fosfat bi se polagano rastvarao u gastrointestinalnom traktu i ne bi bio podvrgnut procesu oblaganju creva do visokih lokalnih koncentracija, koje bi na drugi način mogle nadraživati ili oštećivati organ.

Dozni oblici. Formulacije mogu biti pogodno prezentovane u formi jedinice doziranja i mogu se pripremiti bilo kojim od postupaka, koji su u oblasti farmacije dobro poznati. Bilo koja farmaceutski prihvatljiva forma doziranja može biti korišćena u postupcima pronalaska. Na primer, kompozicija se može formulisati u obliku doziranja (a) odabrane iz grupe, koju čine: tečne disperzije, gelovi, aerosoli, liofilizovane formulacije, tablete i kapsule; i/ili (b) u doznom obliku, koji je odabran iz grupe, koju čine: formulacije kontrolisanog oslobađanja, formulacije koje se brzo rastapaju, formulacije odloženog oslobađanja, formulacije produženog oslobađanja, formulacije pulsativnog oslobađanja i mešane formulacije brzog oslobađanja i kontrolisanog oslobađanja, ili (c) kao bilo koja kombinacija stavki (a) i (b).

Primer doznog oblika je forma doziranja koja se oralno primenjuje, kao što je tableta ili kapsula. Takvi postupci uključuju korak dovođenja u vezu aminosterola i nosača, koga čini jedan ili više pomoćnih sastojaka. Uopšteno, formulacije se izrađuju ravnomernim i bliskim povezivanjem aktivnog sastojka sa tečnim nosačima ili fino podeljenim čvrstim nosačima, ili sa oba, nakon čega sledi, ako je to potrebno, oblikovanje proizvoda.

Formulacije ili kompozicije pronalaska mogu biti zapakovane zajedno, ili uključene u komplet, sa instrukcijama ili umetkom u pakovanju. Na primer, takve instrukcije ili umeci u pakovanju mogu sadržavati navode o preporučenim uslovima čuvanja, kao što su: vreme, temperatura i svetlo, uzimajući u obzir rok trajanja aminosterola. Takva uputstva ili umeci u pakovanju mogu, takođe, sadržavati navode o posebnim prednostima aminosterola, kao što je jednostavnost čuvanja formulacije, koja može zahtevati korišćenje u oblasti, van kontrolisanih bolničkih, kliničkih ili službenih uslova.

Kompozicija aminosterola može, takođe, biti uključena u nutraceutike. Na primer, kompozicija aminosterola može se primenjivati u prirodnim proizvodima, koji uključuju mleko ili mlečni proizvod, dobijen od transgenskog sisara, koji ekspresuje fuzioni protein alfafetoproteina. Takva kompozicija može, isto tako, sadržavati biljku ili biljne proizvode, koji su dobijeni iz transgenske biljke, koja ekspresuje aminosterol. Aminosterol, takođe, može biti obezbeđen u formi praška ili tablete, sa ili bez poznatih aditiva, nosača, punjača ili razblaživača. Primeri nutraceutika opisani su u Scott Hegenhart, Food Product Design, decembar 1993.

Kompozicija aminosterola će biti formulisana i dozirana na način, koji je u skladu sa dobrom medicinskom praksom, uzimajući u obzir kliničko stanje pojedinačnog pacijenta (posebno u odnosu na sporedne efekte tretmana sa samim aminosterolom), postupak primene, raspored primene i ostale faktore, koji su poznati izvršiocima. "Efektivna količina" za tekuće potrebe, utvrđena je, stoga, na osnovu tih razmatranja.

Režimi efektivnog doziranja mogu biti bazirani na onoj dozi, koja je potrebna da bi se zapazila promena u ponašanju creva najmanje oko 1 do oko 2 sata nakon oralnog doziranja. Promena u ponašanju creva uključuje promenu uobičajene učestalosti defekacije, promenu konzistencije stolice, percipiranu aktivnost creva, prisustvo mučnine ili pasaže rektalnog vodenastog pražnjenja. Efektivna oralna doza uopšteno se kreće između približno 10 mg i približno 400 mg.

Doziranje se može vršiti jednom dnevno ili se može podeliti na više vremenskih tačaka tokom dana.

Efektivni režimi doziranja mogu biti, delom, utvrđeni posredstvom merenja brzine ekskrecije oralno primenjenog aminosterola i izvođenja korelacije istih sa kliničkim simptomima i znacima. Primeri režima doziranja uključuju, ali bez ograničavanja na njih: (1) započinjanje sa "niskom" inicijalnom dnevnom dozom, i postepeno povećavanje dnevne doze dok se ne postigne doza koja izaziva dokazanu aktivaciju crevnog nervnog sistema, pri čemu je "niska" doza doza između oko 10 do oko 100 mg po ispitaniku, a konačna efektivna dnevna doza se kreće između oko 25 do oko 1000 mg po ispitaniku; (2) započinjanje sa "visokom" inicijalnom dozom, koja obavezno stimuliše crevni nervni sistem, i smanjivanje sledećeg dnevnog doziranja do onog nivoa koji je neophodan za izazivanje klinički prihvatljivih promena u ponašanju creva, pri čemu se "visoka" dnevna doza kreće između oko 50 do oko 1000 mg po ispitaniku, a sledeća niža dnevna oralna doza se kreće između približno 25 do približno 500 mg po ispitaniku; (3) periodično doziranje, pri čemu se efektivna doza može osloboditi jednom na svakih približno 2, približno 3, približno 4, približno 5, približno 6 dana, ili jednom nedeljno, pri čemu je incijalna doza utvrđena da bi bilo moguće da se izazove odgovor, indukovan aminosterolom.

Oralno doziranje bi se nastavilo najmanje dok se ne razreši kliničko stanje. Da bi se utvrdila potreba za kontinuiranim doziranjem, tretman se može prekinuti, a stanje se može ponovo proceniti. Ukoliko je to potrebno, oralna primena bi se nastavila. Period primene oralne doze može biti približno 1, približno 2, približno 3 ili približno 4 nedelje; oko 1, oko 2, oko 3, oko 4, oko 5, oko 6, oko 7, oko 8, oko 9, oko 10, oko 11 ili oko 12 meseci, ili oko 1, oko 2, oko 3, oko 4 ili oko 5 godina, ili duže.

U drugim ostvarenjima pronalaska, prva ili inicijalna "visoka" doza skvalamina (po ispitaniku) može se odabrati iz grupe koju sačinjavaju: oko 50, oko 75, oko 100, oko 125, oko 150, oko 175, oko 200, oko 225, oko 250, oko 275, oko 300, oko 325, oko 350, oko 375, oko 400, oko 425, oko 450, oko 475, oko 500, oko 525, oko 550, oko 575, oko 600, oko 625, oko 650, oko 675, oko 700, oko 725, oko 750, oko 775, oko 800, oko 825, oko 850, oko 875, oko 900, oko 925, oko 950, oko 975, oko 1000, oko 1025, oko 1050, oko 1075, oko 1100, oko 1125, oko 1150, oko 1175, oko 1200, oko 1225, oko 1250, oko 1275, oko 1300, oko 1325, oko 1350, oko 1375, oko 1400, oko 1425, oko 1450, oko 1475, oko 1500, oko 1525, oko 1550, oko 1575, oko 1600, oko 1625, oko 1650, oko 1675, oko 1700, oko 1725, oko 1750, oko 1775, oko 1800, oko 1825, oko 1850, oko 1875, oko 1900, oko 1925, oko 1950, oko 1975 i oko 2000 mg. U drugim ostvarenjima pronalaska, druga manja doza skvalamina (po ispitaniku) je manja od prve ili inicijalne doze i može se odabrati iz grupe koju sačinjavaju doze od: oko 10, oko 25, oko 50, oko 75, oko 100, oko 125, oko 150, oko 175, oko 200, oko 225, oko 250, oko 275, oko 300, oko 325, oko 350, oko 375, oko 400, oko 425, oko 450, oko 475, oko 500, oko 525, oko 550, oko 575, oko 600, oko 625, oko 650, oko 675, oko 700, oko 725, oko 750, oko 775, oko 800, oko 825, oko 850, oko 875, oko 900, oko 925, oko 950, oko 975 i oko 1000 mg. Naposletku, u drugim ostvarenjima pronalaska, periodično doziranje skvalamina (po ispitaniku) može biti odabrano iz grupe koju sačinjavaju doziranja od oko 10, oko 25, oko 50, oko 75, oko 100, oko 125, oko 150, oko 175, oko 200, oko 225, oko 250, oko 275, oko 300, oko 325, oko 350, oko 375, oko 400, oko 425, oko 450, oko 475, oko 500, oko 525, oko 550, oko 575, oko 600, oko 625, oko 650, oko 675, oko 700, oko 725, oko 750, oko 775, oko 800, oko 825, oko 850, oko 875, oko 900, oko 925, oko 950, oko 975 i oko 1000 mg.

Bilo koje farmaceutsko sredstvo, koje se koristi za terapeutsku primenu, može biti sterilno. Sterilnost sredstva se lako postiže putem filtracije preko sterilnih filtracionih membrana (npr., membrane od 0.2 mikrona).

Pronalazak, takođe, obezbeđuje farmaceutsko pakovanje ili kit, koji sadrže jedan ili više kontejnera, koji sadrže jedan ili više sastojaka kompozicije aminosterola, koja je od koristi u postupcima pronalaska, uključujući kontejnere koji su napunjeni odgovarajućom količinom fosfata, ili u vidu praška koji bi trebalo da se rastvori, ili u vidu sterilnog rastvora. Zajedno sa takvim kontejnerom(kontejnerima) može se nalaziti obaveštenje u formi, propisanoj od strane vladine agencije, koja reguliše proizvodnju, korišćenje ili promet farmaceutskih sredstava ili bioloških proizvoda, pri čemu obaveštenje pruža prikaz odobrenja agencije za proizvodnju, korišćenje i promet za primenu na ljudima. Pored toga, aminosterol se može koristi zajedno sa drugim terapeutskim jedinjenjima.

Farmaceutske kompozicije u skladu sa pronalaskom, mogu, takođe, sadržavati jedno ili više vezujućih sredstava, sredstava za punjenje, sredstava za podmazivanje, sredstava za suuspendovanje, zaslađivača, sredstava za ukus, konzervanasa, pufera, vlažećih sredstava, sredstava za dezintegrisanje, šumećih sredstava i ostalih ekscipijenasa. Takvi ekscipijensi su poznati u ovoj oblasti. Primeri sredstava za punjenje uključuju: laktoza monohidrat, anhidrovanu laktozu i razne skrobove; primeri vezujućih sredstava uključuju razne celuloze i unakrsno-vezani polivinilpirolidon, mikrokristalnu celulozu, kao što je Avicel® PH101 i Avicel® PH102 mikrokristalna celuloza, i silifikovanu mikrokristalnu celulozu (ProSolv SMCC™). Pogodni lubrikanti, uključujući sredstva, koja deluju na protočnost praška, koji se podvrgava kompresiji, mogu uključiti koloidni silikon dioksid, kao što je Aerosil® 200, talk, stearinsku kiselinu, magnezijum stearat, kalcijum stearat i silika gel. Primeri zaslađivača mogu uključiti bilo koji prirodni ili veštački zaslađivač, kao što je saharoza, ksilitol, natrijum saharin, ciklamat, aspartam i acesulfam. Primeri sredstava za ukus su: Magnasweet® (komercijalna marka MAFCO-a), ukus žvakaće gume i voćni ukusi, i slično. Primeri konzervanasa uključuju: kalijum sorbat, metilparaben, propilparaben, benzojevu kiselinu i njene soli, druge estre parahidroksibenzojeve kiseline, kao što je butilparaben, alkohole, kao što su etil ili benzil alkohol, fenolna jedinjenja, kao što je fenol, ili kvaternarna jedinjenja, kao što je benzalkonijum hlorid.

Pogodni razblaživači uključuju farmaceutski prihvatljive inertne punjače, kao što su: mikrokristalna celuloza, laktoza, dibazni kalcijum fosfat, saharidi i/ili mešavine bilo kog od prethodno-pomenutih sredstava. Primeri razblaživača uključuju mikrokristalnu celulozu, kao što je Avicel® PH101 i Avicel® PH102; laktozu, kao što je monohidrat laktoze i anhidrovana laktoza, i Pharmatose® DCL21; dibazni kalcijum fosfat, kao što je Emcompress®; manitol; skrob; sorbitol; saharozu i glukozu.

Pogodna dezintegrišuća sredstva uključuju slabo unakrsno-povezani polivinil pirolidon, skrob žitarica, krompirov skrob, kukuruzni skrob i modifikovane skrobove, kroskarmeloza natrijum, kros-povidon, natrijum skrob glikolat i njihove mešavine. Primeri šumećih sredstava uključuju šumeće kombinacije, kao što su organska kiselina i karbonat ili bikarbonat. Pogodne organske kiseline uključuju, na primer, limunsku, vinsku, jabučnu, fumarnu, adipinsku, sukcinsku i alginsku kiselinu i anhidride i soli kiselina. Pogodni karbonati i bikarbonati uključuju, na primer, natrijum karbonat, natrijum bikarbonat, kalijum karbonat, kalijum bikarbonat, magnezijum karbonat, natrijum glicin karbonat, L-lizin karbonat, i arginin karbonat. Alternativno, može biti prisutna samo komponenta natrijum bikarbonata u kombinaciji koju čini par šumećih sredstava.

Kombinovana terapija. U postupcima pronalaska, kompozicije aminosterola mogu se primenjivati same ili u kombinaciji sa drugim terapeutskim sredstvima. Kao što je prethodno naglašeno, postupci pronalaska su od koristi u lečenju i/ili prevenciji, ovde opisanih, stanja, koja uključuju: Parkinsonovu bolest, Alzheimerovu bolest, demenciju povezanu sa starenjem, Huntingtonovu koreu, perifernu senzornu neuropatiju, cerebralnu paralizu, epilepsiju, oštećenje kičme, šlog, amiotrofičnu lateralnu sklerozu. Sledstveno tome, bilo koje poznato sredstvo, za koje se zna da je korisno u lečenju ovih stanja, može se koristiti u postupcima pronalaska, i kombinovati se sa kompozicijama aminosterola, koje su korišćene u postupcima pronalaska, ili se mogu primenjivati zasebno ili uzastopno.

Na primer, u postupcima lečenja sindroma iritabilnog creva, kompozicija aminosterola se može primenjivati zajedno ili u kombinaciji sa lekovima, koji se uobičajeno prepisuju za lečenje IBS ili srodnih simptoma, kao što su: alosetron hidrohlorid (Lotronex®), vlaknasti suplementi ili laksativi za konstipaciju ili medicinska sredstva za ublažavanje dijareje, kao što je difenoksilat i atropin (Lomotil®) ili loperamid (Imodium®). Spazmolitična sredstva se uobičajeno prepisuju za lečenje IBS, budući da pomažu u kontroli mišićnih spazama kolona i smanjuju abdominalni bol. Antidepresivna sredstva mogu olakšati neke simptome IBS-a. Međutim, i spazmolitična sredstva i antidepresivi mogu pogoršati konstipaciju, tako da će neki lekari isto tako prepisivati lekove koji relaksiraju mišiće bešike i creva, kao što su kombinacije alkaloida beladone i fenobarbitala (Donnatal®) i hlordiazepoksida i klidinijum bromida (Librax®).

U postupcima lečenja inflamatorne bolesti creva, kompozicija aminosterola se može zajedno primenjivati ili u kombinaciji sa lekovima, koji se uobičajeno primenjuju za lečenje inflamatorne bolesti creva ili srodnih sindroma, kao što su: aminosalicilati, kortikosteroidi, modifikatori imunog odgovora, sredstva protiv tumor nekrozis faktora (TNF) i antibiotici. Primeri aminosalicilata uključuju, ali bez ograničavanja na njih, sulfasalazin (Azulfidine®), mesalamin (Asacol®, Pentasa®), olsalazin (Dipentum®) i balsalazid (Colazal®). Primeri kortikosteroida uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, metilprednizolon, prednizon, prednizolon, budesonid, deksametazon, hidrokortizon, betametazon, kortizon, prednizolon i triamcinolon. Primeri modifikatora imunog odgovora uključuju, ali bez ograničavanja na njih, 6-merkaptopurin (6-MP, Purinethol®) i azatioprin (Imuran®). Primer anti-TNF sredstva uključuju, ali ne ograničavajući se na njega, infliksimab (Remicade®). Primeri antibiotika uključuju, ali bez ograničavanja na njih, metronidazol i ciprofloksacin. Dodatni primeri antibiotskih sredstava uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, aminoglikozide, ansamicine, karbacefeme, karbapeneme, cefalosporine, glikopeptide, makrolide, monobaktame, peniciline, polipeptide, polimiksin, hinolone, sulfonamide, tetracikline i druga sredstva (npr., arsfenamin, hloramfenikol, klindamicin, linkomicin, etambutol, fosfomicin, fusidinska kiselina, furazolidon, izoniazid, linezolid, metronidazol, mupirocin, nitrofurantoin, platensimicin, pirazinamid, kvinupristin/dalfopristin, rifampicin (rifampin u SAD), tiamfenikol, tinidazol, dapson i lofazimin). Primeri ovih klasa antibiotika uključuju, ali ne ograničavajući se istima, Amikacin®, Gentamicin®, Kanamycin®, Neomycin®, Netilmicin®, Streptomycin®, Tobramycin®, Paromomycin®, Geldanamycin®, Herbimycin®, Loracarbef®, Ertapenem®, Doripenem®, Imipenem®/Cilastatin®, Meropenem®, Cefadroxil®, Cefazolin®, Cefalotin® ili Cefalothin®, Cefalexin®, Cefaclor®, Cefamandole®, Cefoxitin®, Cefprozil®, Cefuroxime®, Cefixime®, Cefdinir®, Cefditoren®, Cefoperazone®, Cefotaxime®, Cefpodoxime®, Ceftazidime®, Ceftibuten®, Cefitizoxime®, Ceftriaxone®, Cefepime®, Ceftobiprole®, Teicoplanin®, Vancomycin®, Azithromycin®, Clarithromycin®, Dirithromycin®, Erythromycin®, Roxithromycin®, Troleandomycin®, Telithromycin®, Spectinomycin®, Aztreonam®, Amoxicillin®, Ampicillin®, Azlocillin®, Carbenicillin®, Cloxacillin®, Dicloxacillin®, Flucloxacillin®, Mezlocillin®, Meticillin®, Nafcillin®, Oxacillin®, Penicillin®, Piperacillin®, Ticarcillin®, Bacitracin®, Colistin®, Polymyxin® B, Ciprofloxacin®, Enoxacin®, Gatifloxacin®, Levofloxacin®, Lomefloxacin®, Moxifloxacin®, Norfloxacin®, Ofloxacin®, Trovafloxacin®, Grepafloxacin®, Sparfloxacin®, Temafloxacin®, Mafenide®, Sulfonamidochrysoidine® (arhaično), Sulfacetamide®, Sulfadiazine®, Sulfamethizole®, Sulfanamide® (arhaično), Sulfasalazine®, Sulfisoxazole®, Trimethoprim®, rimethoprim-Sulfamethoxazole® (Cotrimoxazole) (TMP-SMX), Demeclocycline®, Doxycycline®, Minocycline®, Oxytetracycline® i Tetraciklin.

U postupcima lečenja šećerne bolesti, uključujući i dijabetes tipa 1 i dijabetes tipa 2, ili dijabetesnu neuropatiju, kompozicija aminosterola može se zajedno primenjivati ili kombinovati sa lekovima, koji se uobičajeno prepisuju za lečenje šećerne bolesti ili srodnih simptoma, kao što su insulin (ular i NPH insulin, ili sintetski analozi insulina) (npr., Humulin®, Novolin®) i oralni antihiperglikemijski lekovi. Oralni antihiperglikemijski lekovi uključuju, ali bez ograničavanja na njih, (1) bigvanide, kao što je metformin (Glucophage®), (2) sulfonilureje, kao što je acetoheksamid, hlorpropamid (Diabinese®), glimepirid (Amaryl®), glipizid (Glucotrol®), tolazamid, tolbutamid i gliburid (Diabeta®, Micronase®), (3) meglitinide, kao što je repaglinid (Prandin®) i nateglinid (Starlix®),(4) tiazolidindione, kao što je rosiglitazon (Avandia®) i pioglitazon (Actos®), (5) inhibitore alfa-glukozidaze, kao što su akarboza (Precose®) i miglitol (Glyset®), (6) inhibitore dipeptidil peptidaze-4, kao što su sitagliptin (Januvia®), (7) glukagonuslične peptidne agoniste, kao što je eksenatid (Byetta®) i (8) analoge amilina, kao što je pramlintid (Symlin®).

U postupcima lečenja Parkinsonove bolesti, kompozicija aminosterola može se primenjivati zajedno ili kombinovati sa lekovima, koji se uobičajeno prepisuju za lečenje Parkinsonove bolesti ili sličnih simptoma, kao što su levodopa (koji se uglavnom kombinuje sa inhibitorom dopa dekarboksilaze ili sa COMT inhibitorom), agonisti dopamina i inhibitori MAO-B.

Primeri inhibitora dopa dekarboksilaze su karbidopa i benserazid. Primeri COMT inhibitora su tolkapon i entakapon. Agonisti dopamina uključuju, na primer, bromokriptin, pergolid, pramipeksol, ropinirol, piribedil, kabergolin, apomorfin, lisurid i rotigotin. Inhibitori MAO-B uključuju, na primer, selegilin i rasagilin. Ostali lekovi, koji se uobičajeno koriste za lečenje Parkinsonove bolesti uključuju, na primer, amantadin, antiholinergike, klozapin za psihoze, inhibitore holinesteraze za demenciju i modafinil za pospanost tokom dana.

U postupcima lečenja Alzheimerove bolesti, kompozicija aminosterola može se primenjivati zajedno ili u kombinaciji sa lekovima, koji se uobičajeno prepisuju za lečenje Alzheimerove bolesti ili srodnih simptoma, kao što su: glutamat, antipsihotični lekovi, huperzin A, inhibitori acetilholinesteraze i antagonisti NMDA receptora, kao što je memantin (Akatinol®, Axura®, Ebixa®/Abixa®, Memox® i Namenda®). Primeri inhibitora acetilholinesteraze su: donepezil (Aricept®), galantamin (Razadyne®) i rivastigmin (Exelon®).

U postupcima lečenja Huntingtonove koree, kompozicija aminosterola može se primenjivati zajedno ili u kombinaciji sa lekovima, koji se uobičajeno prepisuju za lečenje Huntingtonove koree ili srodnih simptoma, kao što su lekovi koji se prepisuju da bi se pomoglo u kontroli emocionalnih problema i poteškoća sa kretanjem, povezanih sa Huntingtonovom koreom. Takvi lekovi uključuju, ali bez ograničavanja na njih: (1) antipsihotične lekove, kao što su haloperidol i klonazepam, (2) lekove, koji se koriste za lečenje distonije, kao što su lekovi koji se koriste za regulisanje acetilholina (triheksifenidil, benztropin (Cogentin®), i prociklidin HCl); GABA-regulišući lekovi (diazepam (Valium®), lorazepam (Ativan®), klonazepam (Klonopin®) i baklofen (Lioresal®)); regulatori dopamina (levodopa/karbidopa (Sinemet®), bromokriptin (parlodel)), rezerpin, tetrabenazin; antikonvulzivna sredstva (karbamazepin (Tegretol®); i toksin Botulinuma (Botox®); i (3) lekove koji se koriste za lečenje depresije (fluoksetin, sertralin i nortriptilin). Ostali lekovi koji se uobičajeno koriste za lečenje HD uključuju: amantadin, tetrabenazin, blokatore dopamina i ko-enzim Q10.

U postupcima lečenja periferne senzorne neuropatije, kompozicija aminosterola može se primenjivati zajedno ili u kombinaciji sa lekovima, koji se uobičajeno prepisuju za lečenje periferne senzorne neuropatije ili srodnih simptoma. Periferna senzorna neuropatija se odnosi na oštećenja nerava perifernog nervnog sistema, koji mogu biti uzrokovani bolešću ili traumom nerava, ili se mogu razviti kao sporedni efekti sistemskih bolesti. Lekovi, koji se uobičajeno koriste za lečenje ovog stanja, uključuju, ali bez ograničavanja na njih, neurotrofin-3, triciklične antidepresive (npr., amitriptilin), antiepileptična terapijska sredstva (npr., gabapentin ili natrijum valproat), sintetske kanabinoide (Nabilone) i inhalatorni kanabis, derivate opijata i pregabalin (Lyrica®).

U postupcima lečenja traumatske povrede glave i/ili kičme, kompozicija aminosterola može se primenjivati zajedno ili u kombinaciji sa lekovima, koji se uobičajeno prepisuju za lečenje traumatske povrede glave i/ili kičme ili srodne simptome, kao što su: analgetici (acetaminofen, NSAIL-i, salicilati, i opioidni lekovi, kao što su morfin i opijum) i paralitici.

U postupcima lečenja šloga, kompozicija aminosterola može se primenjivati zajedno ili u kombinaciji sa lekovima, koji se uobičajeno prepisuju za lečenje šloga ili srodnih simptoma, kao što su: aspirin, klopidogrel, dipiridamol, aktivator tkivnog plazminogena (tPA) i antikoagulantna sredstva (npr., alteplaza, varfarin, dabigatran).

U postupcima lečenja amiotrofične lateralne skleroze, kompozicija aminosterola može se primenjivati zajedno ili u kombinaciji sa lekovima, koji se uobičajeno prepisuju za lečenje amiotrofične lateralne skleroze ili srodnih simptoma, kao što su: riluzol (Rilutek®), KNS-760704 (enantiomer pramipeksola), olesoksim (TRO19622), talampanel, arimoklomol, lekovi koji se koriste za smanjenje umora, olakšavanje mišićnih grčeva, kontrolu spastičnosti, smanjenje prekomernog nakupljanja pljuvačke i sluzi, kontrolu bola i depresije, poremećaja spavanja, disfagije i konstipacije.

U postupcima lečenja multiple skleroze, kompozicija aminosterola može se primenjivati zajedno ili u kombinaciji sa lekovima, koji se uobičajeno prepisuju za lečenje multiple skleroze ili srodnih simptoma, kao što su kortikosteroidi (npr., metilprednizolon), plazmafereze, fingolimod (Gilenya®), interferon beta-la (Avonex®, CinnoVex®, ReciGen® i Rebif®), interferon beta-lb (Betaseron®, Betaferon®), glatiramer acetat (Copaxone®), mitoksantroon, natalizumab (Tysabri®), alemtuzumab (Campath®), daklizumab (Zenapax®), rituksimab, dirukotid, BHT-3009, kladribin, dimetil fumarat, estriol, fingolimod, lakvinimod, minociklin, statini, temsirolimus teriflunomid, naltrekson i analozi vitamina D.

U postupcima lečenja cerebralne paralize, kompozicija aminosterola može se primenjivati zajedno ili u kombinaciji sa lekovima, koji se uobičajeno prepisuju za lečenje cerebralne paralize ili srodnih simptoma, kao što su injekcije Botulinum toksina A.

U postupcima lečenja epilepsije, kompozicija aminosterola može se primenjivati zajedno ili u kombinaciji sa lekovima, koji se uobičajeno prepisuju za lečenje epilepsije ili srodnih simptooma, kao što su antikonvulzivi (npr., karbamazepin (Tegretol®), klorazepat (Tranxene®), klonazepam (Klonopin®), etosuksimid (Zarontin®), felbamat (Felbatol®), fosfenitoin (Cerebyx®), gabapentin (Neurontin®), lakozamid (Vimpat®), lamotrigin (Lamictal®), levetiracetam (Keppra®), okskarbazepin (Trileptal®), fenobarbital (Luminal®), fenitoin (Dilantin®), pregabalin (Lyrica®), primidon (Mysoline®), tiagabin (Gabitril®), topiramat (Topamax®), valproat seminatrijum (Depakote®), valproinska kiselina (Depakene®) i zonisamid (Zonegran®), klobazam (Frisium®), vigabatrin (Sabril®), retigabin, brivaracetam, seletracetam, diazepam (Valium®, Diastat®), lorazepam (Ativan®), paraldehid (Paral®), midazolam (Versed®), pentobarbital (Nembutal®), acetazolamid (Diamox®), progesteron, adrenokortikotropni hormon (ACTH, Acthar®), razni kortikotropni steroidni hormoni (prednizon) i bromid.

U postupcima lečenja depresije, kompozicija aminosterola može se primenjivati zajedno ili u kombinaciji sa lekovima, koji se uobičajeno prepisuju za lečenje depresije, kao što su bilo koji od lekova iz klase tricikličnih antidepresiva, inhibitora monoamin oksidaze, inhibitora ponovnog selektivnog preuzimanja serotonina i inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina i norepinefrina.

U postupcima lečenja maligniteta, kompozicija aminosterola može se primenjivati zajedno ili u kombinaciji sa lekovima, koji se uobičajeno prepisuju za lečenje malignih bolesti. Oni uključuju sve poznate lekove protiv raka, kao što su, ali bez ograničavanja na njih, oni koji su navedeni u http://www.cancer.gov/cancertopics/druginfo/alphalist 5. maja 2014. godine.

Kombinacije se mogu primenjivati ili istovremeno, npr., u vidu mešavine, ili zasebno, ali simultano ili podudarno, ili uzastopno. Ovo uključuje prezentacije u kojima se kombinovana sredstva primenjuju zajedno u vidu terapeutske mešavine, i, isto tako, procedure, u kojima se kombinovana sredstva primenjuju zasebno, ali simultano, npr., posredstvom odvojenih intravenskih linija, koje se primenjuju istom ispitaniku. Primena "u kombinaciji" dalje uključuje zasebnu primenu jednog od jedinjenja ili sredstava, koji se daju prvi, nakon čega sledi primena drugih sredstava. Odabrani režim primene može se odvijati podudarno, budući da aktivacija odgovora, indukovanog aminosterolom, ne zahteva sistemsku apsorpciju aminosterola u cirkulaciju krvi, te se, sledstveno tome, isključuje zabrinutost u vezi sa mogućnošću interakcija lek-lek između aminosterola i primenjenog leka.

Primeri koji slede, dati su radi ilustracije ovog pronalaska. Trebalo bi međutim, prihvatiti da pronalazak nije ograničen specifičnim uslovima i detaljima, koji su u tim primerima opisani.

PRIMERI

Primer 1

Svrha ovog primera je ispitivanje farmakološkog efekta primene skvalamin/aminosterola 1436 na ponašanje gastrointestinalnog trakta, označenog kao "aminosterol indukovani GI odgovor."

Želatinske kapsule su proizvedene za oralno primenjivanje. Kapsule su obložene šelakom da bi se sprečilo oslobađanje u želudcu. Sem toga, zbog toga što skvalamin i srodni aminosteroli imaju antibiotsku aktivnost, enterični omotač štiti lek od izmene mikrobne flore želudca. Proksimalno tanko crevo, gde bi kapsule trebalo da se rastvore, je normalno skoro sterilno i prema tome, nije značajno mikrobiološki pretrpano prisustvom aminosterola. Skvalamin dilactat prašak, 99% čistoće, ili 1436 hidrohlorid, 99% čistoće, je ručno dodat u želatinske kapsule bilo veličine 0 (za 200 mg dozu) bilo veličine 1 (za 100 mg dozu). Nije dodavana podloga. Kapsule su obložene dva puta u 5% šelaku (80% aceton/20% etanol) i osušene pre upotrebe.

200 mg skvalamina (laktatna so, bez podloge) u obloženoj želatinskoj kapsuli je oralno primenjeno muškarcu ujutru na prazan stomak, sa vodom. Skvalamin je sintetisan kako je opisano kod Zasloffa i saradnika 2011. U toku 2 sata se iskusila mučnina, koja je trajala otprilike 30 minuta. U 2.5 satu, iskusila se pojačana peristaltika ("krčanje GIT-a"), koje je trajalo nekoliko minuta. Otprilike 3. sata, rektalno je ispražnjeno otprilike 200 ml bistrog vodenastog sadržaja. Druga epizoda se desila u 3.2. satu. Posle ove epizode, krčanje creva se utišalo. Zatim se dalje nije osećala mučnina niti nelagoda. Apetit je bio skoro normalan. Uprkos normalnoj ishrani, feces nije ispražnjen tokom 2.5 dana tokom kog vremena se nije osećala nikakva nelagoda. Prvi feces koji je ispražnjen posle ovog perioda mirovanja je bio mekan i relativno mali uzimajući u obzir unos hrane i vremenski interval. Uobičajne crevne funkcije su se povratile posle otprilike 4 dana posle primene skvalamina.

Rezultati: Kako je normalno ponašanje creva ovog pojedinca otprilike 1 pražnjenje svaka 24 sata, može se odrediti da 200 mg skvalamin laktata smanjuje normalan motilitet tankog creva za 2.5 puta. Normalna konzistencija stolice, uprkos kašnjenju pražnjenja, odslikava kompenzatorno fiziološko podešavanje sekrecije i apsorpcije intestinalne tečnosti i pokretljivosti kolona, dovoljno za održavanje normalnog sadržaja vlage fekalnog materijala.

Primer 2

Svrha ovog primera je ispitivanje farmakološkog efekta primene skvalamin/aminosterola 1436 na ponašanje gastrointestinalnog trakta.

200 mg 1436 (HCl so, bez podloge) u želatinskoj kapsuli je oralno primenjeno muškarcu ujutru na prazan stomak, sa vodom. Za 1 sat, iskusila se pojačana peristaltika sa mučninom. U 2. satu, otprilike 100 ml bistra vodena dijareja, koja se ponovila u 2.75. satu, 3. satu, 3.25. satu i 4 satu, uz progresivno smanjenje volumena ispražnjene tečnosti. Dana 3.5, prva kretanja creva daju normalnu konzistenciju. Tokom ovog perioda, subjekat nije iskusio nelagode u stomaku, nadimanje, itd.. Uobičajene funkcije creva se vraćaju otprilike 4.5 dana nakon primene aminosterola 1436.

Na osnovu ovog ispitivanja, može se odrediti da 200 mg aminosterola 1436 (HCl so) smanjuje motilitet tankog creva za 3.5 puta. Kako je zabeleženo i posle primene skvalamina, prva ispražnjena stolica je imala normalnu konzistenciju uprkos kasnijem pražnjenju.

Primer 3

Svrha ovog primera je ispitivanje farmakološkog efekta primene skvalamin/aminosterola 1436 na ponašanje gastrointestinalnog trakta.

200 mg skvalamina (laktatna so, bez podloge) u želatinskoj kapsuli je oralno primenjeno muškarcu uveče, posle obilnog obroka. Nije percipiran gastrointestinalni odgovor koji bi se povezao sa primenom skvalamina niti preko noći niti sledećeg jutra. Ujutru je protekla normalna pokretljivost creva.

Ovaj odgovor sugeriše da bi optimalna oralna doza trebala da bude na prazan stomak. Sem toga, ova opservacija ukazuje na to da skvalamin inicira aminosterol-Indukovani GI odgovor u proksimalnom tankom crevu pre nego u distalnom. Očekivalo bi se da se skvalamin, zahvaljujući svojim fizičkim svojstvima, čvrsto veže za hranu i da bude onemogućen da međusobno reaguje sa crevnim epitelijumom.

Primer 4

Svrha ovog primera je ispitivanje farmakološkog efekta primene skvalamin/aminosterola 1436 na ponašanje gastrointestinalnog trakta.

200 mg skvalamina je primenjeno muškarcu na način kao u prvom primeru. Tokom 6 dana po primeni, sakupljana je sva stolica. Stolica je zatim ekstrahovana sa 60% acetonitrilom i 1% HCl preko noći. Supernatant je sakupljen i prisustvo skvalamina je ispitano tankoslojnom hromatografijom prema publikovanim procedurama. Otprilike 80% doze može biti povraćeno iz stolice.

Uzimajući u obzir gubitke i efikasnost ekstrakcije, kao i poznato nisku bioraspoloživost skvalamina kod miševa i pasa, može se zaključiti da efekti, zapaženi na GI traktu na kraju nastaju iz direktnih interakcija između skvalamina i epitelnih i neuronskih ćelija GIT-a.

Primer 5

Svrha ovog primera je ispitivanje farmakološkog efekta primene skvalamin/aminosterola 1436 na ponašanje gastrointestinalnog trakta.

100 mg skvalamina je oralno primenjeno u vidu kapsule kao i u prvom primeru. Nije bilo ni mučnine, niti vodene dijareje. Indukovan je period "mirnih creva", međutim, to je trajalo 2 dana, posle čega je ispražnjen normalno formiran feces.

Ovi rezultati ukazuju na to da se može javiti smanjivanje pokretljivosti creva pri nižim dozama skvalamina bez svesne senzacije mučnine ili pojave dijareje. Mekana konzistencija stolice, uprkos svom kasnijem vremenu pražnjenja, sugeriše da se izmena luminalne tečnosti u okolnostima aminosterol-indukovanog GI odgovora fiziološki podudara za prilagođavanje smanjenja pokretljivosti tankog creva.

Primer 6

Svrha ovog primera je određivanje da li bi oralno primenjen skvalamin, u dozi dovoljnoj za izazivanje potpunog aminosterol-indukovanog GI odgovora, stimulisao oslobađanje GLP-1 u cirkulaciju.

Poznato je da enteroendokrine ćelije, koje sadrže entrerične hormone, odgovaraju na različite stimuluse sa kojima se susreću u lumenu creva i, oslobađaju hormone u submukozu i zatim, u cirkulaciju. Posebno, poznato je da GLP-1, proizvod L-ćelija, ima efekte na pokretljivost tankog creva koji liče na one koji se zapažaju nakon oralne primene skvalamina. U ovom primeru, data je lipidno/ugljenohidratna hrana za koju se zna da dovodi do oslobađanja GLP-1 u cirkulaciju. GLP-1 odgovor GI trakta na hranu je upoređen u prisustvu skvalamina i bez njega, sa nivoima GLP-1 u krvi, merenim primenom imunotesta na bazi ELISA.

Osnovni protokoli su bili:

Odgovor na kontrolu

1. Subjekt (Belac, 66 godina , BMI: 2.2, bez medicinskih bolesti) gladovao je preko noći 2. IV kateter veličine 18 gauge implantiran u desnu dekubitusnu jamu

3. Uzorci krvi vađeni u 9:30A, 11A, 11:30A, 12:30P, 1:30P, 2P, 2:30, 3, 3:30, 4:30, 5:30 4. Prazna kapsula i voda u 10:30A

5. Lipidno/ugljenohidratni obrok (2 parčeta belog hleba, svaki sa 5.5 grama putera) u 2P 6. Uzorci krvi: 2ml u Becton-Dickenson Biomarker epruvete s inhibitorom proteazom; 3 ml u standardne epruvete za sakupljanje krvi sa crvenim čepom.

7. Svi uzorci su odmah centrifugirani na 3000 rpm x 15 i, izdvojeni su serumski ili plazmatski alikvoti u 1.5 ml ependorfice i zatim, čuvani na -80°C

Odgovor skvalamina

1. Subjekt je odmarao 3 dana i ponovo je ispitan 4 dana posle odgovora na kontrolu 2. Gladovanje preko noći

3. Implantiran IV kateter

4. Uzorci uzimani u 10,11,11:30,12:30, 1:30, 2:30, 3, 3:30, 4:30, 5:30

5. Skvalamin kapsule, 200 mg u 10:30A

6. Hleb i puter, 2P

7. Uzorci krvi sakupljeni i sa njima postupljeno kao u ispitivanju sa kontrolom

Ishodi:

Odgovor skvalamina: klinički

Epizode neznatne glavobolje 11A-12:15

Epizode blage mučnine 1:45

Pražnjenje vodene dijareje: 2P, 2:20, 2:36, 3:15,

GLP-1 analize (Ukupan imunoreaktivan GLP-1): Korišćen je Milipor ELISA kit (Cat# EZGLP1T-36K). Pomoću standardne krive, obezbeđene u kitu, demonstriran je linearan odgovor između 0->20pM. Rezultati su prikazani u Tabeli 1. Nije zapažen značajan efekat skvalamina na oslobađanje GLP-1 iz tankog creva.

Ovaj primer demonstrira da oralno primenjen skvalamin farmakološki ne stimuliše sekreciju enteroendokrinih ćelija koje ekspresuju GLP-1, kao i da efekti na pokretljivost creva ne mogu biti posledica sekundarnog prisustva povišenih nivoa GLP-1.

Primer 7 (Referentni primer)

Svrha ovog primera je bila da se ispitaju efekti skvalamina, koji je oralno doziran, na Sindrom iritabilnog creva (IBS).

66-godišnja žena, sa u svemu ostalom dobrim zdravljem, patila je od "pomešane" forme IBS od ranog detinjstva. Stanje je opisano nemogućnošću da se oseti "čistom" posle pražnjenja stolice; povremenim grčevima; abdominalnim nadimanjem i osećajem "punoće." Stanje je prouzrokovalo da je ona bila "svesna svojih creva" tokom celog dana, a često je prekidala i san. Pokušaji da sebe oslobodi toaleta bili bi generalno neefikasni, ostavljajući je sa osećajem "još moram da idem."

Na dan 1, osobi se da jedna 200 mg kapsula skvalamina, oralno, na prazan stomak sa vodom. Za 2 hrs ona ima mučninu, u 3 hrs povraća, što uskoro posle prati pražnjenje otprilike 200 ml bistrog rektalnog sadržaja. Za 3.5 hrs, mučnina prolazi. Jede normalno za ručak i večeru. Oseća "mirna creva" od Dana 1 sve do Dana 5 na jednom doziranju, bez grčeva ili hitnosti. Spava bolje nego što je mnogo godina pre. Prva stolica se prazni na Dan 4, bila je mekana i lako je ispražnjena, i sukcesivno u dane 5, 6, 7, i 8. Početkom Dana 6, ona počinje da oseća prethodne GI simptome. Sa Danom 8, njeni uobičajeni GI simptomi su se vratili.

Drugi proces doziranja počinje na Dan 15, sa primenom 50 mg kapsule. Nije bilo ni mučnine ni pražnjenja. Iskušen je osećaj mirnih creva. Pokreti creva polaze na Dan 17. Primenjuje se 25 mg kapsula na Dan 19. Do Dana 21, prethodni simptomi IBS se vraćaju. Procenjeno je da doza od 50 mg svakog drugog dana optimalan režim. Osoba ostaje na doznoj šemi 50 mg oralno svaki drugi dan.

10. meseca doziranja, osoba više nema simptome IBS. Pokreti creva su normalne konzistencije. Spavanje više nije prekidano hitnošću za defekacijom. Osoba veruje da je tretman doveo do poboljšanja raspoloženja i odgovornosti za "osećaj blagostanja." Stolice su nešto manje nego što su prethodno bile i, prazne se generalno jednom dnevno.

Ovaj primer demonstrira korisnost pronalaska u tretmanu sindroma iritabilnog creva i utvrđuje efikasan režim doziranja.

Primer 8

Svrha ovog primera je bila da se ispitaju efekti skvalamina, oralno doziranog, na konstipaciju koja je u vezi sa Parkinsonovom bolesti.

Muškarac, star 70 godina, u svemu ostalom dobrog zdravlja, predstavljen je sa Parkinsonovom bolesti u trajanju od otprilike 5 godina. Imao je tešku konstipaciju i patio od čestih epizoda grčeva. Ovi GI simptomi su bili slični onima koji se pripisuju Parkinsonu i koji nemogu da se ublaže lekovima ili prilagođavanjem ishrane. Njegovo lečenje je obuhvatalo 5 LDOPA/DDC kaps/dan i 1-2 Requip pre spavanja. U tom trenutku, njegov neurološki status je bio sledeći, kako je određeno otprilike 1 sat nakon doziranja sa L-DOPA, vremenska tačka u kojoj se činilo da je napunjen dopaminom:

• Spori hod sa mešanjem..bilo je potrebno naizmenično da čučne

• Slaba artikulacija... teško razumeti njegov govor..zaustavljao se

• Upotreba posuđa za vreme jela uključuje spore, nezgodne pokrete

• Lice je bilo nalik maski; nesvesno pravi pokrete žvakanja

• Kognitivna funkcija (memorija, duhovitost) bilo je manje nego što je zapaženo pre 3 meseca • Ravnoteža nestabilna

• Raspoloženje depresivno

• Zapaženo da je gutanje bilo ponekad teško

• Žvakanje hrane sporo

• Rukopis je bio sitan

Oralno doziranje počinje sa 200 mg kapsulama skvalamina na Dan 1. Kapsula se uzima u AM pre doručka, zajedno sa L-DOPA. Nije bilo mučnine niti vodenog pražnjenja. Na Dan 1 nekoliko vlažnih stolica. 200 mg kap na dan 2 izaziva vodenu dijareju 2 hrs posle doze, ali pražnjenje splašnjava dozom na dan 3. Na dan 13, sledeća doziranja se održavaju na 200 mg svaki drugi dan, uz neki minorni stepen mučnine. Bez vodenih pražnjenja. Otprilike 30. dana, subjekt se prebacuje na 100 mg svaki drugi dan, i ostaje na ovom režimu otprilike 9.5 meseci.

Terapeutski odgovor na primenu skvalamina je bio progresivan i objektivno vidljiv, kako je detaljno prikazano u Tabeli 2.

Ovaj primer sugeriše da oralno primenjeni skvalamin ima terapeutski benefit u Parkinsonovoj bolesti i utvrđuje efikasan režim doziranja. Procena je da se moguće pojavljuju 2 potencijalne mete. Prva su ćelije koje produkuju dopamin u okviru substantia nigra. Druga je funkcionalnost kola nervnog sistema. Skvalamin izgleda ima funkciju obnavljanja u nervnom sistemu, omogućavajući funkcionisanje blizu normalnog kada je subjekt prepun dopamina (primenjen egzogeno). Dozni režim aminosterola moguće može zaustaviti dalje pogoršanje tkiva koja produkuju dopamin, ili možda čak obnoviti neke dodatne produkcione kapacitete, ali i da je tako, ovaj efekat je manje jasan od oporavka ukupnog neurološkog ponašanja.

Progresija oporavka nervnog sistema izgleda da počinje sa GI traktom, meta pod uticajem je najverovatnije enterični nervni sistem. Konstipacija se rešava za nekoliko nedelja. Nešto kasnije, zapaža se poboljšanje artikulacije. Slede ruka i noga. poslednje što se poboljšava je ravnoteža.

Primer 9

Svrha ovog primera je bila ispitivanje efekata skvalamina, oralno doziranog, na neurološke znake koji su u vezi sa Parkinsonovom bolesti, kod osobe koja nije imala uobičajenu konstipaciju povezanu sa Parkinsonom niti GI poremećaje i verovatno "Parkinsonu sličan" sindrom.

Osoba je muškarac, star 59 godina. Bio je psihijatar specijalizovan za zavisnosti. Poremeđaj pokreta je počeo sa 53 godine. Originalna dijagnoza bila je multipla skleroza. Predstavljeni simptomi su bili depresija i teškoća kontrole postupka sedenja u stolici. "Bućnuo" bi se na sedište bez prekidanja pokreta. MRI je pokazala mnogo difuznih lezija raspršenih kroz korteks, za koje se činilo da ostaju stabilni. Tretman sa L-DOPA je doveo do izvesne korekcije teškoće sedenja, vodeći predpostavci u korist dojagnoze Parkinsonova bolest. Terapija je nastavljena sa povećanjem doze Sinemeta, a zatim je priključen ropinirol. Pogoršavanje se nastavilo (uprkos dozama L-DOPA koje su prelazile 10-11 pilula/dan), ropinirol (5 x 2 mg i 4 x 1 mg, dnevno) i priključen je amantadin. Zbog depresije je bio na Wellbutryn. Nije bilo istorije GI poremećaja i, rečeno je da je crevna funkcija normalna.

Osoba je živela kod kuće sa ženom i 2 dece. Morali su da ga voze na posao. Hodanje je bilo nestabilno. Njegov govor je bio skoro neshvatljiv. Lice je bilo nalik maski. Nije bilo jasnih tremora. Hod je bio neodlučan. Subjekt je prethodno pao (ili se spotaknuo) nekoliko puta i koristio je štap. Tabela 3 zbirno prikazuje protokol doziranja i opservacije.

Ovaj primer sugeriše da skvalamin može obezbediti terapeutsku korist kod osoba sa sindromom nalik Parkinsonu u kom nisu zabeleženi početnil gastrointestinalni simptomi.

Primer 10

Izveden je eksperiment na mišu da bi se ispitala hipoteza da skvalamin deluje na enterični nervni sitem, kako su pokazali klinički odgovori zapaženi na ljudskim subjektima.

Pod odgovarajućom, odobrenom anestezijom, distalni kolon miša je izdvojen iz abdomena, zajedno sa mezenterijumom. Krvni i limfni sudovi mezenterijuma su pažljivo secirani od mezenteričnog nerva, strukture koja sadrži i vagus (eferentni i aferentni) i kičmeni aferentni. Nerv je zasečen i, slobodan kraj (koji prima signale iz creva) je unesen u kapilarno kućište srebrne elektrode, zajedno sa odgovarajućom elektronikom neophodnom za detekciju i amplifikaciju slabih električnih signala koji pulsiraju iz creva kroz mezenterični nerv. Kao što se vidi na Slici 1, uvođenje skvalamina u lumen kolona dovodi do porasta električne aktivnosti usmerene prema mozgu iz nervnog sistema creva. Ispitivane su koncentracije od 3, 10, 30 i 100 μM skvalamina. Odgovori na primenu skvalamina se primećuju na 30 μM ali se robustni i reproducibilni odgovori prvo evidentiraju na 100 μM. Pri poslednjoj koncentraciji, uspešno je izvedeno 5 eksperimenata i svaki otkriva da skvalamin izaziva porast frekvencije višejediničnog pucanja mesznteričnog nerva. Upareni eksperimenti su bili poređenja prosečnih brzina pražnjenja u periodu kontrolnog beleženja sa tri-minutnim periodom tokom pika odgovora na skvalamin. Statistička poređenja su izvedena primenom t-testa parova. Skvalamin povećava brzinu pucanja backgrounda od (srednja vrednost ± SD) 2.0 ± 1.2 do 5.2 ± 3.1 Hz (P = 0.03). Latencija do otpočinjanja rasta pucanja je bila 4.4 ± 4.1 min, dok je latencija do pika brzine pucanja porasla 12 ± 7.5 min (Slika 1).

Ovaj primer pokazuje da skvalamin, primenjen u lumen creva, stimuliše enterične neurone i, da neki od ovih neurona mogu slati struje u centre u CNS. Ovo podržava korisnost od oralne primene skvalamina u onim stanjima u kojima stimulacija aferentnih struja unutar vagusa može obezbediti terapeutski benefit.

Primer 11 (Referentni primer)

Eksperiment je izveden da bi se odredio efekat skvalamina na motilitet kolona i intraluminalnog pritiska.

Segment kolona je odstranjen mišu, i jedan kraj je povezan na staklenu epruvetu kućišta senzora pritiska. Video kamera je zabeležila vidljive kontrakcije segmenta. Kada je dodat skvalamin u lumen kolona, frekvencija kontrakcija je porasla otprilike 2 puta, predstavljajući koordinisane peristaltičke talase koji su se kretali ka rektumu. Pik pritiska ovih talasa se nije razlikovao od onih, zapaženih pre primenjivanja skvalamina. Podaci su prikazani na Slici 2.

Ovaj primer pokazuje da skvalamin ima "anti-konstipaciona" svojstva. Ovaj životinjski model je upotrebljen da pokaže, na primer, svojstva indukovanja opstipacije opioida, kao što je loperamid. Ovaj primer podržava korisnost skvalamina kod poremećaja koje odlikuje usporena pokretljivost kolona kod ljudi.

Primer 12

Izveden je eksperiment na mišu da bi se odredilo da li skvalamin može stimulisati unutrašnje primarno aferentne neurone (IPANs) kolona, neurone koji unutar kolona imaju dejstvo da utiču na pokretljivost i sekreciju.

U ovom eksperimentu, spoljašnji adventicijalni sloj kolona miša je oljušten i otklonjen izlažući IPANs. Pojedinačni IPANs unutar mienteričnog pleksusa zida kolona se zakrpi korišćenjem aparata sa stezaljkom. Ove ćelije predstavljaju glavnu populaciju neurona koja obrađuje senzorne podatke iz creva. U sinapsama su sa različitim nervnim mrežama unutar creva koje utiču na mišiće i sekretornu aktivnost, kao i što su povezani sa krajevima vagusnog nerva. Primena skvalamina od 30 mM u lumen (aplikovano putem 50 ms "puff’ rastvora) dovodi do veoma održivog (10 min) naleta električne aktivnosti (Slika 3).

Ovaj primer pokazuje da nervni završeci ovih ključnih senzornih ćelija, koji leže blizu luminalne površine kolona, mogu detektovati skvalamin i odgovoriti električno sa robustnim, dugo-živećim signalima. Sem toga, ovaj primer pokazuje da skvalaminski efekat na intestinalnu pokretljivost i mišićne kontrakcije (i moguće sekreciju) je pre posledica sekundarna stimulaciji IPANs, koji je opet u komunikaciji sa mijenteričnim i submukozalnim pleksusom.

Primer 13

Eksperiment je izveden da se odredi da li skvalamin stimuliše IPANs direktno ili indirektno.

U ovom primeru, ista procedura kao i ona opisana u primeru 12, izvedena je osim što je epitelna postava kolona oljuštena i otklonjena pre primenjivanja skvalamina u lumen. Zabeleženi su signali iz IPANs osobe. Koncentracije skvalamina toliko male kao 1 uM mogle bi sada stimulisati robustni odgovor, sličan kvantitativno (i kvalitativno) onom sa koncentracijama 30-100 puta većim, kada je prisutan intaktan epitel.

Ovaj primer jasno pokazuje da skvalamin međusobno direktno reaguje sa neuronima creva u stimulisanju aktivnosti. ukoliko bi jedinjenje delovalo indirektno na nervni sistem, tj., putem stimulisanja enterohroma ćelija da bi oslobodile neutrotransmitere kao što su serotonin ili histamin, koji, onda, stimulišu svoje receptore na nervnim ćelijama, ljuštenje i odstranjivanje epitelijuma bi dovelo do suprotnog rezultata, odnosno gubitka odgovora na skvalamin. Ovaj primer podržava korisnost skvalamina u tretmanu bolesti nervnog sistema gde bi smanjenje neto površinskog potencijala intracelularne membrane moglo dovesti do benefita, kao što je istiskivanje alfa-sinukleina iz plazma membrane neurona u Parkinsonovoj bolesti.

Primer 14

Svrha ovog primera je da se demonstrira kapacitet skvalamina u istiskanju alfasinukleina iz membrana koje ispoljavaju negativan površinski potencijal.

Alfa-sinuklein je pomešan sa preparatom vezikula koji se sastoji od DOPE (50%), DOPS (30%), DOPC (20%). Koncentracija lipida je bila 2.4 mM; koncentracija N-terminalno acetilovanog alfa-sinukleina je bila 10 mM. Interakcija je praćena cirkularnim dikroizmom. Koncentracija skvalamina je porasla u 40 mM priraštaju. Kako se povećava koncentracija skvalamina, zapaža se linearan pad količine alfa-sinukleina vezanog za membranu, što reflektuje veći afinitet skvalamina u odnosu na alfa sinuklein za negativno naelektrisane fosfolipide. U odnosu lipida prema skvalaminu od 15:1, zapaža se potpuno istiskanje alfasinukleina. Dodavanje skvalamina rastvoru samog alfa-sinukleina nije imalo efekta na spektar cirkularnog dikroizma.

Ovaj primer pokazuje da skvalamin ima kapacitet da fizički smanji koncentraciju alfasinukleina koji je vezan za membranu. Otuda, ovaj primer podržava korisnost od primenjivanja skvalamina i srodnih aminosterola u stanjima kod kojih se veruje da interakcije alfasinuklein/membrana uzrokuju patologiju, kao što je u Parkinsonovoj bolesti. Beta-amiloid, protein koji je u vezi sa Alzheimerom, kao i alfa sinuklein, poznato je da se vezuje za anjonske fosfolipide; iz rezultata ovog primera, bilo bi logično predpostaviti da bi skvalamin i drugi srodni aminosteroli istisnuli beta-amiloid sa njegovih ciljnih membrana, podržavajući njegovu korisnost u tretmanu Alzheimerove bolesti.

Primer 15 (Referentni primer)

Izveden je eksperiment da bi se odredilo da li skvalamin ispoljava efikasnost u tretmanu Opioidno indukovane konstipacije.

Normalan subjekt otpočinje doziranje sa 1 tab kodeina 30 mg/acetaminofen 300 mg u 8A na Dan 1, i ponavlja na Dan 2 i Dan 3. Normalna frekvencija pokreta creva je bila 1 ili više stolica/dan, normalno formiranih. Pre kodeina na Dan 1, subjekt je ispraznio normalnu stolicu u AM. Bez pokreta creva od početka doziranja pa sve do 8A doze 3. dana. Bez grčeva; malo gasova. Neki osećaj punoće u veče na Dan 2.

U 9:15A subjektu je data 200 mg kaps skvalamina. Za oko 10 min, subjekt je uzeo šolju kafe i nešto keksa. Bez mučnine. Bez bistre rektalne tečnosti. U 11:15A, subjekt je ispraznio veliku mekanu, dobro formiranu stolicu uz normalnu hitnost. Druga manja stolica je ispražnjena u 12:30. Treća, velika vodena stolica je ispražnjena u 7P. Subjekt je osetio da su creva oslobođena. Brzi efekat na pokretljivost kolona ne liči da je u pitanju direktan efekat skvalamina na kolon, već verovatno nishodna posledica stimulacije enteričnog nervnog sistema.

4. dana, 30 mg kodeina. Bez doze skvalamina. 7P ispražnjena rastresita stolica normalnog volumena.

Ovaj primer sugeriše da aminosterol-indukovani GI odgovor može prebrisati inhibitorne efekte opioida na GI funkciju. Sem toga, ovaj primer obezbeđuje dokaz da skvalamin i slični aminosteroli može imati terapeutski benefit kada se radi o opioidno-indukovanoj konstipaciji.

Primer 14 (Referentni primer)

Svrha ovog primera je bila da demonstrira korisnost od stimulacije aminosterolindukovanog GI odgovora za indukciju konkurentne regresije kod kancera kolona koji je bio nelečiv, neodstranjiv, u stadijumu 4b.

65-godišnji belac je predstavljen sa abdominalnom nadutošću, bolom i progresivnim gubitkom na težini u trajanju od nekoliko meseci. Radiografska ispitivanja otkrila su široko raširene mase kroz abdomen. Eksploratorna hirurška procedura je otkrila raširene implante mucinoznog adenokarcinoma, kroz peritoneum, na i unutar jetre i, kako prekrivaju druge glavne organe bez jasnog primarnog tumora. Zbog obima kancera, doneta je odluka o zatvaranju i sugerisano je bez daljeg tretmana osim simptomatskog, i nega do smrti.

Osoba počinje sa ukupnom dnevnom dozom od 50 mg skvalamina, primenjene kao 25 mg dva puta dnevno, u vidu praška dispergovanog u soku od jabuke. Otprilike 6 meseci posle početka skvalaminskog tretmana, osoba se ponovo nalazi u bolnici zbog otkrivanja mase na desnom bubregu. Bubreg je hirurški uklonjen i, tokom procedure je ispitan i peritoneum. Nije bilo vidljivog tumora. Masa na bubregu je bila benigna cista. Tretman sa skvalaminom je nastavljen na dnevnoj bazi 5 godina. Osobi se nije vratio kancer. Subjekt je umro u 83 od infarkta miokarda.

Primer 15 (Referentni primer)

Svrha ovog primera je bila da demonstrira korisnost od stimulacije aminosterolindukovanog GI odgovora za indukciju regresije endometrijalnog kancera.

66-godišnja belkinja predstavljena je sa abdominalnom nelagodom i prisustvom palpabilne abdominalne mase. Radiografska ispitivanja otkrivaju prisustvo mase u uterusu i brojne pogođene noduse proširene supraklavikularno do peritonealno. Hirurško otklanjanje uterusa i jajnika je pratila hemoterapija. Zatim, otkriven je veliki tumor pored distalnog kolona, zajedno sa dodatnim nodusima. Izvedena je resekcija kolona zajedno sa lokalnim zračenjem peritoneuma.

Osoba odlučuje da obustavi svaku hemoterapiju zbog progresije kancera i zbog prethodno iskušenih neželjenih reakcija. Subjekt počinje sa oralnim skvalaminom u kapsulama od avgusta 2012.. Do marta 2013., nema evidencije maligniteta vidljive PET/CT imidžingom. U julu 2013., pojavljuje se mali tumor blizu desnog uretera, kao i drugi vezan levo za silazni kolon. Doza skvalamina se povećava na 100 mg/dan u dve podeljene doze. U oktobru 2013., tumor u susedstvu uretera je zračen. U feb 2013., mala masa u susedstvu kolona ostaje aktivna, što otkriva PET/CT, neznetno veća u odnosu na to kad je prvi put zapažena u julu 2013. i, nisu zapažene dodatne metastaze. Osoba ostaje na skvalaminu 100 mg/dan. U svemu ostalom je odličnog zdravlja.

Primer 16 (Referentni primer)

Svrha ovog primera bila je da se pokaže korisnost stimulacije aminosterolindukovanog GI odgovora za indukciju regresije pankreasnog kancera stadijuma 4b.

67-godišnja belkinja je predstavljena sa abdominalnom nelagodom, gubitkom težine, i malaksalošću. Nakon značajnih medicinskih konsultacija, postavljena je dijagnoza pankreasnog adenokarcinoma. Subjekt je lečen hemoterapijom i ispoljila se teška sporedna reakcija, koja je uključila ascites i pleuralni izliv. U julu 2013., PET/CT otkriva prisustvo mase u glavi i repu pankreasa uz nekoliko tumora u jetri i brojnim aktivnim perifernim limfnim nodusima. U avgustu 2013., subjekt je ispitan za kliničku studiju na TGEN u Arizoni, ali nije primljen zbog obimnog kancera evidentiranog u pankreasu, jetri i nodusima.

Krajem avgusta 2013., subjekt je otpočeo sa 50 mg/dan, zatim je, posle nedelju dana, povećano na 100 mg/dan. Subjekt je počeo jednom mesečno cikluse cisplatina i 5-FU. PET/CT skener početkom decembra 2013. otkrio je dramatično smanjenje PET intenziteta svih prethodno aktivnih kancera. PET/CT skener u februaru 2014. otkriva kompletan gubitak svih PET aktivnih masa, uključujući limfne noduse. Ukupne karakteristike osobe nastavljaju da se poboljšavaju, ali su ascites i pleuralni izlivi opstajali. Citologija peritonealne tečnosti ostaje negativna za abnormalne ćelije. Sva istovremena hemoterapija se obustavlja. Nastavlja se tretman sa skvalaminom.

Primer 17 (Referentni primer)

Svrha ovog primera je da se pokaže korisnost od stimulisanja AIR za indukciju regresije moždanog tumora.

63-godišnji belac je predstavljen sa glavoboljom i gubitkom pamćenja. Radiografska ispitivanja su otkrila prisustvo velikog zvezdastog glioblastoma. Tumor je bio delimično hirurški odstranjen, zatim je usledilo lokalno zračenje. Subjekt je stavljen na klinički protokol ispitivanja everolimusa i temozolimida.

Sredinom oktobra 2013., subjekt je započeo sa kapsulama skvalamina od 100 mg jedne doze. Početkom decembra 2013., MRI otkriva da se tumorska masa smanjila za otprilike 20%, a drugo ispitivanje početkom februara 2014., otkriva dalje skupljanje ostatka tumora za 60% od njegove zapremine nakon hirurške intervencije/radijacije. Tretman skvalaminom je nastavljen.

Primer 18 (Referentni primer)

Svrha ovog primera je da se pokaže korisnost od stimulisanja aminosterolindukovanog GI odgovora u indukciji represije limfoma.

92-godišnja belkinja sa istorijom dvogodišnje progresivne demencije i slabosti u vidu masivne cervikalne, aksilarne i ingvinalne limfadenopatije, zajedno sa malaksalošću, somnolencijom i bolovima. Klinički hemičari su otkrili blagu hiperkalcemiju, povišene poliklonske imunoglobuline i nisu otkrili abnormalne ćelije u krvi. MRI cervikalne oblasti otkriva masivnu adenopatiju, sa nekoliko nodusa veličine oraha. Koža njenih stopala je bila neizbeljeno svetlo ružičaste nijanse sve do članka sa rasutom smeđkasto-crvenkastom ospom. Osoba je bila pred krajem brige o životu.

Na kraju decembra 2013., osoba je otpočela sa dnevnom od jedne 50 mg kapsule skvalamina. Prethodno u izraženoj constipaciji, creva počinju da rade. Ospa se povlači za 3 dana. 4. dana po otpočinjanju sa skvalaminom, otpočinje kratka terapija sa deksametazonom radi lečenja hiperkalcemije i stimulisanja apetita.20 mg (4 dana), 16 mg (2 dana), 8 mg, 4 mg (2 dana), onda 2 mg dnevno. Za 1 nedelju je zapaženo primetno smanjenje veličine nodusa. Sredinom januara 2014., primećena je slabost desne strane, koja je uključivala ruku i nogu; postavljena je dijagnoza blagog šloga. Fizički pregled krajem februara 2014. otkriva da ne postoje palpabilni cervikalni nodusi. Fiksni levi submandibularni nodus se osetio da je normalne veličine i konzistencije. Ponovljeno ispitivanje nalaza kliničke hemije pokazuje potpunu rezoluciju poliklonske gamapatije i povratak na normalne vrednosti za serum. Tretman skvalaminom je nastavljen.

Primer 19 (Referentni primer)

Svrha ovog primera bila je da se pokaže korisnost od stimulisanja aminosterolindukovanog GI odgovora u indukovanju regresije sarkoma i postupak kojim je postignuto doziranje.

22-godišnji čovek je pregledan zbog rekurentnog embrionalnog rabdomiosarkoma. U 20-oj je primetio masu u svojoj levoj preponi. MRI je otkrila meku tkivnu masu; a biopsija je otkrila da je masa embrionalni rabdomiosarkom vretenastih ćelija. Masa je hirurški odstranjena. Pacijent je zatim tretiran sa koktelom hemoterapeutskih agenasa. Nekoliko meseci kasnije, primećeno je da se masa obnovila u levoj preponi. Masa je ponovo odstranjena. Nekoliko meseci kasnije, tumor je ponovo zapažen u preponi, sa ogromnom masom prisutnom u levom plućnom krilu.

Pacijent je započeo sa 100 mg kapsulama skvalamina tokom nekoliko dana, bez i jednog primetnog GI simptoma. Doza je podignuta na 200 mg dnevno, i dalje bez i jednog GI odgovora. Pri 300 mg dnevno, zapažen je jasan efekat, koji je bio blaga mučnina, 2 sata posle doziranja, koju je pratilo crevno kretanje kasnije tokom dana.3 nedelje posle početka doziranja, plućni tumor je hirurški uklonjen i ispoljena je masivna unutrašnja hemoragija zbog oštećenja krvnih sudova; doziranje je nastavljeno. 2 meseca posle hirurške intervencije, nisu evidentirani plućni tumori niti je evidentirano ponovno pojavljivanje mekog tkivnog tumora u preponi.

Reference

Ahima et al., "Appetite suppression and weight reduction by a centrally active aminosterol." Diabetes, 51(7): 2099-104 (2002).

Akhter et al., "Skvalamin, a novel cationic steroid, specifically inhibits the brush-border Na+/H+ exchanger isoform NHE3." Am. J. Physiol., 276(1 Pt 1): C136-44 (1999).

Alexander et al., "Membrane surface charge dictates the structure and function of the epithelial na+/h+ exchanger. EMBO J., 30:679-691.(2011)

Bhargava et al., "A phase I and pharmacokinetic study of skvalamin, a novel antiangiogenic agent, in patients with advanced cancers," Clin. Cancer Res., 7(12): 3912-9 (2001).

Delgado et al., "Neuroprotective effect of vasoactive intestinal peptide (VIP) in a mouse model of Parkinson’s disease by blocking microglial activation." Faseb. J., 17(8): 944-6 (2003).

Genaidy et al., "Effect of skvalamin on iris neovascularization in monkeys." Retina, 22(6): 772-8 (2002).

Gonzalez-Rey et al., "Therapeutic effect of vasoactive intestinal peptide on experimental autoimmune encephalomyelitis: down-regulation of inflammatory and autoimmune responses," Am. J. Pathol., 168(4): 1179-88 (2006)

Gressens et al., "Vasoactive intestinal peptide prevents excitotoxic cell death in the murine developing brain," J. Clin. Invest., 100(2): 390-7 (1997).

Hao et al., "A Phase I and pharmacokinetic study of skvalamin, an aminosterol angiogenesis inhibitor," Clin. Cancer Res., 9(7): 2465-71 (2003).

Herbst et al., "A phase I/IIA trial of continuous five-day infusion of skvalamin lactate (MSI-1256F) plus carboplatin and paclitaxel in patients with advanced non-small cell lung cancer," Clin. Cancer Res., 9(11): 4108-15 (2003).

Higgins et al., "Skvalamin improves retinal neovascularization," Invest. Ophthalmol. Vis. Sci., 41(6): 1507-12 (2000).

Higgins et al., "Regression of retinopathy by skvalamin in a mouse model," Pediatr. Res., 56(1): 144-9 (2004).

Li et al., "Skvalamin and cisplatin block angiogenesis and growth of human ovarian cancer cells with or without HER-2 gene overexpression," Oncogene, 21(18): 2805-14 (2002).

Li et al., "GLP-1 receptor stimulation preserves primary cortical and dopaminergic neurons in cellular and rodent models of stroke and Parkinsonism," Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 106(4): 1285-90 (2009).

MacDonald, D. (1995). "Skvalamin for STDs." Abstract no F735th ICAAC conference.

Moore et al., "Skvalamin: an aminosterol antibiotic from the shark," Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 90(4): 1354-8 (1993).

Rao et al., "Aminosterols from the dogfish shark Squalus acanthias," J. Nat. Prod., 63(5): 631-5 (2000).

Salmi et al., "New stereoselective titanium reductive amination synthesis of 3-amino and polyaminosterol derivatives possessing antimicrobial activities," Eur. J. Med. Chem., 43(3): 540-7 (2008).

Salmi et al., "Skvalamin: an appropriate strategy against the emergence of multidrug resistant gram-negative bacteria?" PLoS ONE, 3(7): e2765 (2008).

Schiller, J. H. and G. Bittner, "Potentiation of platinum antitumor effects in human lung tumor xenografts by the angiogenesis inhibitor skvalamin: effects on tumor neovascularization," Clin. Cancer Res., 5(12): 4287-94 (1999).

Selinsky et al., "Skvalamin is not a proton ionophore," Biochim. Biophys. Acta., 1464(1): 135-41 (2000).

Selinsky et al., "The aminosterol antibiotic skvalamin permeabilizes large unilamellar phospholipid vesicles," Biochim. Biophys. Acta., 1370(2): 218-34 (1998).

Sills et al., "Skvalamin inhibits angiogenesis and solid tumor growth in vivo and perturbs embryonic vasculature," Cancer Res., 58(13): 2784-92 (1998).

Sokoloff et al., "Adjunctive therapy for men with high risk localized and locally advanced prostate cancer: targeting disseminated tumor cells," J. Urol., 172(6 Pt 2): 2539-44 (2004).

Steinberg, B. E. and S. Grinstein, "Pathogen destruction versus intracellular survival: the role of lipids as phagosomal fate determinants," J. Clin. Invest., 118(6): 2002-11 (2008).

Sumioka et al., "TARP phosphorylation regulates synaptic AMPA receptors through lipid bilayers," Neuron, 66(5): 755-67 (2009).

Tirassa et al., "CCK-8 prevents the development of kindling and regulates the GABA and NPY expression in the hippocampus of pentylenetetrazole (PTZ)-treated adult rats," Neuropharmacology, 48(5): 732-42 (2005).

US 2005/0261508A1 for "Aminosterol Compounds useful as inhibitors of the sodium/proton exchanger (NHE), pharmaceutical methods, and compositions employing such inhibitors, and processes for evaluating the NHE-inhibtory efficacy of compounds," Zasloff et al., Published 11/24/05.

US 2006/0166950A1 for "Treatment of neovascularization disorders with skvalamin," Zasloff et al., Published 6/27/2006

US 2006/0183928A1 for "Aminosterol Compounds useful as inhibitors of the sodium/proton exchanger (NHE), pharmaceutical methods, and compositions employing such inhibitors, and processes for evaluating the NHE-inhibtory efficacy of compounds", Published 8/17/2006

US 2007/10504A1 for "Polymorphic and Amorphous salt forms of skvalamin dilactate" Chellquist, Doubleday, Gilbert, Zhang, McLane, Armbruster, Levitt, Published 1/11/07

US 2011/0097303 for " Methods and Compositions for Treating and Preventing Viral Infections," published 4/28/11, Zasloff US Patent No.5,192,756 for "Aminosterol antibiotic," Zasloff, Moore, Wehrli, Issued 3/9/93

US Patent No. 5,637,691 (1993) for "Steroid derivatives, pharmaceutical compositions containing them, and their use as antibiotics and disinfectants", Frye, Zasloff, Kinney, Moriarty.

US Patent No. 5,721,226 (1998) for "Methods for treating angiogenesis using skvalamin and skvalamin steroid derivatives," Frye, Zasloff, Kinney, Moriarty, Collins

US Patent No. 5,733,899 (1998) for "Methods for treating infections using steroid based pharmaceutical compositions," Frye, Zasloff, Kinney, Moriarty, Collins

US Patent No.5,763,430 (1998) for "Method of treating a viral infection by administering a steroid compound," Zasloff.

US Patent No. 5,792,635 (1998) for "Method of inhibiting the sodium-proton exchanger NHE3 and method of inhibiting growth by administering skvalamin," Zasloff.

US Patent No. 5,795,885 (1998) for "Method of Inhibiting proliferation of cells by administering an aminosterol compound," Zasloff, Shinnar, Kinney, Anderson, Williams, McLane.

US Patent No.5,834,453 (1998) for "Methods for the manufacture and use of antimicrobial sterol conjugates," Regen (Leheigh Univ).

US Patent No. 5,840,740 (1998) for "Aminosterol compounds and a method of treating infection using the aminosterol compounds," Zasloff, Shinnar, Kinney, Rao.

US Patent No. 5,840,936 (1998) for "Aminosterol compounds useful as inhibitors of the sodium/proton exchanger(NHE)," Zasloff, Shinnar, Rao, Kinney.

US Patent No. 5,847,172 (1998) for "Certain Aminosterol compounds and Pharmaceutical compositions including these compounds," Zasloff, Shinnar, Kinney, Jones.

US Patent No. 5,856,535 (1999) for "Aminosterol ester compounds," Zasloff, Kinney, Jones.

US Patent No. 5,874,597 (1999) for "Certain Aminosterol compounds and pharmaceutical compositions including these compounds," Jones, Issued 2/23/99.

US Patent No. 5,994,336 (1999) for "Method of inhibiting proliferation of cells by administering an aminosterol compound," Zasloff, Shinnar, Kinney, Rao, Issued 11/30/99.

US Patent No. 6,017,906 (2000) for " Polyamine conjugates for treatment of infection," Mintz, CS et al Intercardia, Inc., Issued 1/25/00

US Patent No. 6,143,738 (2000) for "Therapeutic uses for an aminosterol compound," Zasloff, Issued 11/7/00

US Patent No. 6,147,060 (2000) for "Treatment of carcinomas using skvalamin in combination with other anticancer agents," Zasloff, Williams, Issued 11/14/00

US Patent No. 6,388,108 (2002) for "Aminosterol compounds and uses thereof," Rao, Feibush, Kinney, Zasloff, Noecker, Issued 5/14/02.

US Patent No. 6,596,712 (2003) for "Treatment of carcinomas using skvalamin in combination with other anticancer agents or modalities," Zasloff, Williams, Sokoloff, Issued 7/22/03.

US Patent No. 6,962,909 (2005) for "Treatment of neovascularization disorders with skvalamin," Zasloff, Shinnar, Kinney, Jones, Issued 11/8/05.

Verdin et al., "Characterization of a common high-affinity receptor for reovirus serotypes 1 and 3 on endothelial cells," J. Virol., 63(3): 1318-25 (1989).

White et al., "Therapeutic potential of vasoactive intestinal peptide and its receptors in neurological disorders," CNS Neurol. Disord. Drug Targets, 9(5): 661-6 (2010).

Williams et al., "Skvalamin treatment of human tumors in nu/nu mice enhances platinumbased chemotherapies," Clin. Cancer Res., 7(3): 724-33 (2001).

WO 96/08270 (1996) for "Method for inhibiting sexually transmitted diseases using Magainin antimicrobials or Skvalamin Compounds," Jacob, Zasloff, Williams, Bedi.

Yeung et al., "Membrane phosphatidylserine regulates surface charge and protein localization," Science, 319(5860): 210-3 (2008).

Yin et al., "Antiangiogenic treatment delays chondrocyte maturation and bone formation during limb skeletogenesis," J. Bone Miner. Res., 17(1): 56-65 (2002).

Zasloff, M., "Antimicrobial peptides of multicellular organisms," Nature, 415(6870): 389-95 (2002).

Zasloff et al., "A spermine-coupled cholesterol metabolite from the shark with potent appetite suppressant and antidiabetic properties," Int. J. Obes. Relat. Metab. Disord., 25(5): 689-97 (2001).

Zasloff et al., "Skvalamin as a broad-spectrum systemic antiviral agent with therapeutic potential," Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 108(38): 15978-83 (2011).

Claims (28)

Patentni zahtevi

1. Kompozicija koja sadrži farmaceutski prihvatljiv stepen najmanje jednog aminosterola, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so za upotrebu u lečenju ili prevenciji stanja ili poremećaja kojima koristi stimulacija Gl odgovora uzrokovanog aminosterolom kod ispitanika, i pri čemu stanje ili poremećaj se odnosi na nervni sistem i kome može da koristi neuroprotekcija, pri čemu:

(a) upotreba uključuje oralnu primenu kompozicije; i

(b) najmanje jedan aminosterol, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, prisutni su u kompoziciji u dozi dovoljnoj da se proizvede povoljan neuroprotektivni efekat kod ispitanika;

(c) aminosterol je skvalamin ili njegova so ili Aminosterol 1436 ili njegova so, i

(d) stanje ili poremećaj koji se odnose na nervni sistem su: Parkinsonova bolest, Alzheimerova bolest, Huntingtonova bolest, amiotrofična lateralna skleroza, akutno traumatsko oštećenje centralnog nervnog sistema, šlog, oštećenje kičme, degenerativni procesi povezani sa starenjem, demencija uzrokovana starenjem, cerebralna paraliza, epilepsija, periferna senzorna neuropatija, depresija ili autizam.

2. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu 1, pri čemu stanje ili poremećaj je Parkinsonova bolest.

3. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu 2, pri čemu kompozicija proizvodi poboljšanu funkciju creva kod ispitanika.

4. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu 2 ili 3, pri čemu:

(a) kompozicija aminosterola primenjuje se zajedno ili u kombinaciji sa jednim ili više lekova koji se obično prepisuju za lečenje Parkinsonove bolesti ili povezanih simptoma; ili

(b) kompozicija aminosterola primenjuje se zajedno ili u kombinaciji sa jednim ili više lekova koji se obično prepisuju za lečenje Parkinsonove bolest ili povezanih simptoma, a jedan ili više lekova odabrani su iz grupe koja se sastoji od: levodopa, inhibitor dopa dekarboksilaze, inhibitor COMT-a, agonisti dopamina, inhibitori MAO-B, karbidopa, benserazid, tolkapon, entakapon, bromokriptin, pergolid, pramipeksol, ropinirol, piribedil, kabergolin, apomorfin, lisurid, rotigotin, selegilin, rasagilin, amantadin, antiholinergici, klozapin, inhibitori holinesteraze i modafinil.

5. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 2-4, pri čemu kompozicija dovodi do:

(a) pokretanja proizvodnje neuroprotektivnih hormona ili neuropeptida, čija funkcija je da spreče nastanak ili razvoj Parkinsonove bolesti ili povezanih simptoma; i/ili

(b) sprečava akumulacije alfa sinukleina, čime se sprečava nastanak ili razvoj Parkinsonove bolesti ili povezanih simptoma.

6. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu 1, pri čemu stanje ili poremećaj je Alzheimerova bolest.

7. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu 6, pri čemu kompozicija aminosterola:

(a) pokreće proizvodnju neuroprotektivnih hormona ili neuropeptida u mozgu, čija funkcija je da spreči nastanak ili razvoj Alzheimerove bolesti ili povezanih simptoma; i/ili (b) fizički smani koncentraciju membranski vezanog beta-amiloida iz njegovih ciljnih membrana, sa funkcijom da spreči nastanak ili razvoj Alzheimerove bolesti ili povezanih simptoma.

8. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu 6 ili 7, pri čemu:

(a) kompozicija aminosterola primenjuje se zajedno ili u kombinaciji sa jednim ili više lekova, koji se obično prepisuju za lečenje Alzheimerove bolesti ili povezanih simptoma; ili

(b) kompozicija aminosterola primenjuje se zajedno ili u kombinaciji sa jednim ili više lekova koji se obično prepisuju za lečenje Alzheimerove bolesti ili povezanih simptoma, a jedan ili više lekova odabrani su iz grupe koja se sastoji od: glutamat, antipsihotični lekovi, huperzin A, inhibitori acetilholinesteraze, antagonisti NMDA receptora, memantin, donepezil, galantamin i rivastigmin.

9. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu 1, pri čemu stanje ili poremećaj je Huntingtonova bolest i/ili Huntingtonova korea.

10. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu 9, pri čemu kompozicija aminosterola pokreće proizvodnju neuroprotektivnih hormona ili neuropeptida u mozgu, čija funkcija je da spreče početak ili razvoj Huntingtonove bolesti i/ili Huntingtonove koree ili povezanih simptoma.

11. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu 9 ili 10, pri čemu:

a) kompozicija aminosterola primenjuje se zajedno ili u kombinaciji sa jednim ili više lekova, koji se obično prepisuju za lečenje Huntingtonove bolesti i/ili Huntingtonove koree ili povezanih simptoma; ili

b) kompozicija aminosterola primenjuje se zajedno ili u kombinaciji sa jednim ili više lekova, koji se obično prepisuju za lečenje Huntingtonove bolesti i/ili Huntingtonove koree ili povezanih simptoma, a jedan ili više lekova odabrani su iz grupe koja se sastoji od: antipsihotični lekovi, lekovi koji se koriste za lečenje distonije, GABA-regulišući lekovi, regulatori dopamina, antikonvulzivi, lekovi koji se koriste za lečenje depresije i drugi lekovi koji se obično koriste za lečenje Huntingtonove bolesti, kao što su: amantadin, tetrabenazin, blokatori dopamina i koenzim Q10.

12. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu 1, pri čemu stanje ili poremećaj je amiotrofična lateralna skleroza.

13. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu 12, pri čemu kompozicija aminosterola pokreće proizvodnju neuroprotektivnih hormona ili neuropeptida u mozgu, čija funkcija je da spreče nastanak ili razvoj amiotrofične lateralne skleroze ili povezanih simptoma.

14. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu 12 ili 13, pri čemu:

(a) kompozicija aminosterola primenjuje se zajedno ili u kombinaciji sa jednim ili više lekova, koji se obično prepisuju za lečenje amiotrofične lateralne skleroze ili povezanih simptoma; ili

(b) kompozicija aminosterola primenjuje se zajedno ili u kombinaciji sa jednim ili više lekova, koji se obično prepisuju za lečenje amiotrofične lateralne skleroze ili povezanih simptoma, a jedan ili više lekova su odabrani iz grupe koja se sastoji od: riluzol, KNS-760704, olesoksim, talampanel, arimoklomol i lekovi koji se koriste za smanjenje umora, ublažavanje grčeva u mišićima, kontrolu spastičnosti, smanjenje prekomernog nakupljanja pljuvačke i sluzi, kontrolu bola, depresije, poremećaj sna, disfagije i konstipacije.

15. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu 1, pri čemu stanje ili poremećaj su: akutna traumatska povreda centralnog nervnog sistema, šlog, povreda kičme ili periferna senzorna neuropatija.

16. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu 1, pri čemu stanje ili poremećaj su degenerativni procesi povezani sa starenjem ili demencijom uzrokovanom starenjem.

17. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu [[17]]16, pri čemu kompozicija aminosterola pokreće proizvodnju neuroprotektivnih hormona ili neuropeptida u mozgu, čija funkcija je da spreče nastanak ili razvoj degenerativnih procesa povezanih sa starenjem ili demencijom uzrokovanom starenjem ili povezanih simptoma.

18. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu 1, pri čemu stanje ili poremećaj je cerebralna paraliza.

19. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu [[19]]18, pri čemu kompozicija aminosterola pokreće proizvodnju neuroprotektivnih hormona ili neuropeptida u mozgu, čija funkcija je da spreče nastanak ili razvoj cerebralne paralize ili povezanih simptoma.

20. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu [[20]]19, pri čemu kompozicija aminosterola primenjuje se zajedno ili u kombinaciji sa jednim ili više lekova, koji se obično prepisuju za lečenje cerebralne paralize ili povezanih simptoma, kao što su Botulinum toksina A injekcije.

21. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu 1, pri čemu stanje ili poremećaj je depresija.

22. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu [[22]]21, pri čemu:

(a) kompozicija aminosterola primenjuje se zajedno ili u kombinaciji sa jednim ili više lekova koji se obično prepisuju za lečenje depresije; ili

(b) kompozicija aminosterola primenjuje se zajedno ili u kombinaciji sa jednim ili više lekova koji se obično prepisuju za lečenje depresije, a jedan ili više lekova odabrani su iz grupe koja se sastoji od: triciklični antidepresivi, inhibitori monoamin oksidaze, selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja serotonina i inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i norepinefrina.

23. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu 1, pri čemu stanje ili poremećaj je epilepsija.

24. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu [[24]]23, pri čemu:

(a) kompozicija aminosterola primenjuje se zajedno ili u kombinaciji sa jednim ili više lekova, koji se obično prepisuju za lečenje epilepsije ili povezanih simptoma; ili

(b) kompozicija aminosterola se primenjuje zajedno ili u kombinaciji sa jednim ili više lekova, koji se obično prepisuju za lečenje epilepsije ili povezanih simptoma, a jedan illi više lekova odabrano je iz grupe koja se sastoji od: antikonvulzivi, klorazepat, klonazepam, etosuksimid, felbamat, fosfenitoin, gabapentin, lakosamid, lamotrigin, levetiracetam, okskarbazepin, fenobarbital, fenitoin, pregabalin, primidon, tiagabin, topiramat, valproat seminatrijum, valproinska kiselina i zonisamid, klobazam, vigabatrin, retigabin, brivaracetam, seletracetam, diazepam, lorazepam, paraldehid, midazolam, pentobarbital, acetazolamid, progesteron, adrenokortikotropni hormon, razni kortikotropni steroidni hormoni, i bromid.

25. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu 1, pri čemu stanje ili poremećaj je autizam.

26. Kompozicija za upotrebu prema zahtevu [[28]]25, pri čemu kompozicija aminosterola pokreće proizvodnju neuroprotektivnih hormona ili neuropeptida u mozgu, čija funkcija je da spreče nastanak ili razvoj autizma ili povezanih simptoma.

27. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-[[29]]26, pri čemu:

(a) efektivna količina dnevne doze je oko 0.1 do oko 20 mg/kg telesne težine; i/ili (b) efektivna doza utvrđuje se putem definisanja inicijalne doze potrebne da izazove GI odgovor uzrokovanog aminosterolom, pri čemu je inicijalna doza potrebna za stimulaciju promene u aktivnosti creva, mučnine, sekretorne dijareje ili bilo koje njihove kombinacije.

28. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do [[30]]27, pri čemu:

(a) kompozicija u oralnoj obliku doziranja je: tečnost, kapsula ili tableta dizajnirana da se razgradi u želudcu, gornjem delu tankog creva, ili u udaljenijim delovima creva sa brzinom rastvaranja pogodnom za postizanje nameravanog terapeutskog povoljnog efekta; i/ili

(b) kompozicija dalje sadrži najmanje jedan farmaceutski prihvatljiv nosač.