RS62366B1 - Građevinski kompleks - Google Patents

Description

Opis

Tehnička oblast

[0001] Pronalazak se odnosi na građevinski kompleks koji se sastoji od višespratnih prstenastih zgrada, koje sadrže sektore koji u osnovi imaju oblik trapeza, formiraju pravilan poligonalni prsten unutar kojeg je dvorište sa centralnim stepeništem, pri čemu spratovi navedenih sektora su ravnomerno razmaknuti po visini jedan u odnosu na drugi i povezani su sa stepeništem pomoć u prolaza koji se pružaju u vidu krakova, a pomenuto stepenište ima kružne stepenice u pravcu uspona spratova sa razmakom između prolaza koja odgovara razmaku između spratova.

Stanje tehnike

[0002] Da bi se moglo ić i kroz prstenastu zgradu u obliku pravilnog poligonalnog prstena, čiji sektori čine spratove međusobno razmaknute po visini, na jednostavan način preko stepeništa zajedničkog za sve sektore i spratove, obezbeđeno je centralno stepenište unutar dvorišta ograđenog poligonalnim prstenom, poznato iz (WO 1998/041715 A1), pri čemu je navedeno stepenište povezano sa pojedinim spratovima svakog sektora pomoću prolaza u obliku krakova. Pošto stepenište ima kružne stepenice u pravcu uspona spratova i ima visinu uspona između prolaza koja odgovara razmaku između spratova, uprkos spratnom razmaku između pojedinih sektora, do svakog sprata se može doć i sa svakog sprata, pri čemu se u svakom slučaju mora prevazi ć i samo visinska razlika između odgovaraju ć ih spratova. Prema tome, unutar prstenaste zgrade postoje sektori koji su međusobno razmaknuti po visini, što omoguć ava povoljnu strukturu prstenaste zgrade jednostavnim konstrukcionim sredstvima, bez potrebe da se odreknete povezanosti po spratovima između sektora, kojima za tu svrhu nisu potrebna posebna stepeništa. Ako se izgradi više prstenastih zgrada ovog tipa, prednosti ovih prstenastih zgrada se mogu koristiti pojedinačno, međutim, bilo bi povoljno povezati međusobno ove prstenaste zgrade tako da se prednosti koje postoje kod pojedinačnih prstenastih zgrada mogu proširiti na kompleks zgrada koji se sastoji od više takvih prstenastih zgrada.

Opis pronalaska

[0003] Prema tome, pronalazak se zasniva na cilju, da se u konceptu gradjevine koja se sastoji od više poligonalnih prstenastih zgrada, formira veza između pojedinačnih prstenastih zgrada, tako da se od jedne prstenaste zgrade do druge prstenaste zgrade može doći bez korišć enja centralnog stepeništa za izlazak i ulazak u pojedinačne zgrade prstenastog oblika.

[0004] Polazeć i od tipa građevinskog kompleksa opisanog na početku, pronalazak postiže navedeni cilj time što su u slučaju prstenastih zgrada koje sadrže paran poligonalni prsten, međusobno identične prstenaste zgrade raspoređene na temenima poligona koji odgovara poligonalnom prstenu, a u slučaju prstenastih zgrada koje sadrže neparan poligonalni prsten, pomenute prstenaste zgrade su raspoređene naizmenično, u svakom slučaju pomerene pod uglom od 180º, na temenima poligona koji ima dvostruko već i broj temena, i time što su prstenaste zgrade koje duž poligona slede jedna drugu, povezane prolazima koji se pružaju između spratova međusobno naspramnih povezujućih sektora sa odgovarajuć im razmakom između spratova, pri čemu, između dva povezujuća sektora svake prstenaste zgrade, postoji niz sektora koji u slučaju parnog poligonalnog prstena odgovaraju polovini broja temena minus dva, a u slučaju prstena neparnog poligona odgovara polovini broja temena plus jedan, minus dva.

[0005] Kao rezultat ovih mera, međusobno naspramni povezujući sektori susednih prstenastih zgrada ne samo da su međusobno paralelni, već imaju i odgovaraju ć i razmak između spratova, tako da međusobno odgovaraju ć i spratovi ovih povezujućih sektora na jednostavan način mogu biti međusobno povezani prolazima. Ovo omoguć ava korisniku povezujućeg sektora jednog sprata da pređe sa povezujućeg sektora jednog sprata prstenaste zgrade direktno na odgovarajuć i sprat povezujućeg sektora susedne prstenaste zgrade u nizu poligonalnog rasporeda.

[0006] Iako broj temena poligonalne prstenaste zgrade može biti drugačije izabran, generalno se daje prednost šestougaonim ili petougaonim prstenastim zgradama. Tako su prstenaste zgrade koje formiraju pravilan šestougao raspoređene po temenima šestougla, dok su petougaone prstenaste zgrade raspoređene na temenima desetougla.

Kratak opis pronalaska

[0007] Predmet pronalaska je ilustrovan putem primera na crtežu. Na Slikama

Slika 1 prikazuje prstenastu zgradu građevinskog kompleksa prema ovom pronalasku,

Slika 2 prikazuje detaljan šematski prikaz kompleksa zgrada prema pronalasku,

Slika 3 prikazuje građevinski kompleks prema Slici 1 u pojednostavljenom prikazu odozgo, i

Slika 4 prikazuje varijantu građevinskog kompleksa prema pronalasku u šematskom prikazu dozgo.

Načini Realizacije Pronalaska

[0008] Prstenasta zgrada R za građevinski kompleks prema ovom pronalasku sadrži, prema Slici 1, pravilan poligonalni prsten koji se sastoji od trapezoidnih sektora 1, koji imaju spratove 3 izgrađene na temelju 2. Počev od sektora 1a, spratovi 3 pojedinih sektora 1 su međusobno ravnomerno razmaknuti po visini sa spratnim razmakom h. Unutar dvorišta prstenaste zgrade R koje je ograđeno poligonalnim prstenom koji sadrži sektore 1, je postavljeno centralno stepenište 4 koje je prolazima 5 u vidu krakova povezano sa pojedinim spratovima 3 sektora 1. Stepenište 4 čine stepenice kružnog oblika koje kruže u pravcu uspona spratova i ima visinu razmaka a između prolaza 5 koja odgovara razmaku između spratova h. Pojedini spratovi 3 svakog sektora 1 su prema tome dostupni preko centralnog stepeništa 4 i međusobno su povezani bez potrebe da se obezbedi stepenište za pojedinačne sektore 1.

[0009] Da bi se takve poligonalne prstenaste zgrade R mogle međusobno povezati kako bi se formirao kompleks zgrada, prstenaste zgrade R su raspoređene na temenima poligona, čiji broj temena zavisi od broja temena poligonalne prstenaste zgrade R. Ovde je potrebno razlikovati prstenaste zgrade R koje sadrže prsten parnog poligona i prstenaste zgrade R koje sadrže prsten neparnog poligona. Dok se prstenaste zgrade R, koje sadrže prsten parnog poligona, mogu rasporediti na temena poligona koji sadrži isti broj uglova, zgrade u obliku prstena R sa prstenom neparnog poligona moraju biti postavljene na temenima poligona, čiji je broj uglova dvostruko već i od broja uglova prstena poligona. Ovo je povezano sa činjenicom da su u slučaju parnih poligonalnih prstenova sektori 1 u parovima međusobno dijametralno naspramni, dok se u slučaju neparnih poligonalnih prstenova u svakom slučaju jedan sektor 1 je dijametralno naspram ugla poligona, koji u slučaju rasporeda prstenastih zgrada R naizmenično ugaono zakrenutih za 180º ima za posledicu da prstenaste zgrade R u obliku neparnog prstena poligona, treba da budu raspoređene duž poligona sa dvostruko većim brojem uglova.

[0010] Kompleks zgrada sa šest šestougaonih zgrada u obliku prstena R1 do R6 je prikazan na Slikama 2 i 3. Prema tome, centralna stepeništa 4 od šest prstenastih zgrada R1 do R6 su kombinovana da se formira kompleks zgrada u obliku pravilnog šestougla, što se naročito dobro vidi na Slici 3. Ovde je napravljen raspored tako da svaka dva sektora 1 sa odgovarajuć im razmakom između spratova leže jedan naspram drugog, tako da se ovi povezuju ći sektori mogu na jednostavan način međusobno povezati prolazima 6. Ako pretpostavimo da je sektor 1 koji ima najniži sprat 3 označen dodatnom referentnom oznakom a, dok su sukcesivni sektori 1 u pravcu rasta spratova progresivno označeni referentnim oznakama b do f, sektori 1f uzastopnih prstenastih zgrada R1 i R2 su međusobno paralelni ako susedne zgrade u prstenu R1 do R6 zauzmu položaj naizmenično rotiran za 180º oko centralnog stepeništa 4. Spratovi 3 naspramnih sektora 1f dve prstenaste zgrade R1 i R2, koji međusobno odgovaraju jedan drugom u odnosu na razmak spratova, tako mogu bez poteškoć a biti međusobno povezani prolazima 6. Zbog zakrenutog položaja prstenastih zgrada R2 i R3, sektori 1d ovih prstenastih zgrada R2 i R3 formiraju povezujuć e sektore između kojih su spratovi 3 povezani prolazima 6. Osim toga prolazi 6 između prstenastih zgrada R3 i R4 se nalaze u području sektora 1b, pre nego što se prolazi za povezivanje između prstenastih zgrada R4 do R6 i nazad do R1 ponove između međusobno naspramnih sektora 1f, 1d i 1b. Sektor 1 se uvek nalazi između dva povezujuća sektora prstenaste zgrade R. U slučaju prstenaste zgrade R1, sektor 1a se nalazi između povezujućih sektora 1b i 1f.

[0011] U primeru izvođenja prema Slici 4, prikazan je građevinski kompleks koji se sastoji od prstenastih zgrada R sa petougaonim poligonalnim prstenom, koji zahteva raspored ovih prstenastih zgrada R u obliku desetougaonika, pri čemu ponovo svaka prstenasta zgrada R mora biti postavljena naizmenično ugaono pomerena za 180º jedna u odnosu na drugu. U slučaju označavanja analognog realizaciji prema Slikama 1 i 2, sa pretpostavljenim razmakom spratova koji raste u smeru kazaljke na satu, povezujući sektori 1b nastaju između prstenastih zgrada R1 i R2 i povezujući sektori 1e nastaju između prstenastih zgrada R2 i R3. Pošto su svi preostali susedni parovi prstenastih zgrada R međusobno naspramni sa povezujuć im sektorima koji imaju odgovaraju ć i razmak između spratova, sve prstenaste zgrade R1 do R10 mogu biti povezane prolazima 6 tako da formiraju građevinski prsten.

[0012] Iako se obično koriste prstenaste zgrade koje sadrže šestougaoni ili petougaoni poligonalni prsten, pronalazak nije ograničen na ovaj broj uglova. Pošto povezujući sektori prstenastih zgrada moraju uvek biti normalni na stranice poligona između prstenastih zgrada koje treba povezati, prolazi 6 između povezujućih sektora idu u pravcu ove stranice poligona, ugao između dva povezujuća sektora odgovara uglu između dve stranice poligona, što zauzvrat ima za posledicu da u slučaju parnog poligonalnog prstena prstenaste zgrade, između povezujućih sektora, mora postojati broj Zgsektora koji odgovara polovini broja temena Egpoligonalnog prstena minus dva: Zg= Eg/2 - 2. U slučaju neparnog broja temena Eupoligonalnog prstena, postoji broj Zusektora između dva povezujuća sektora prstenaste zgrade koji odgovara polovini broja temena Euplus jedan, minus dva: Zu= (Eu+ 1)/2-2.

Claims (3)

Patentni zahtevi:

1. Građevinski kompleks koji se sastoji od višespratnih prstenastih zgrada (R) koje sadrže sektore (1) koji su trapezoidnog oblika u osnovi, koje formiraju prsten u oblku pravilnog poligona unutar kojeg je dvorište sa centralnim stepeništem (4), čiji su spratovi (3) ravnomerno razmaknuti jedan od drugog po visini i koji su sa stepeništem (4) povezani pomoću prolaza (5) raspoređenih u vidu krakova, pri čemu pomenuto stepenište ima kružne stepenice koje kruže u pravcu uspona spratova i koje ima visinu uspona (a) između prolaza (5) koja odgovara pomaku spratova (h), naznačeno time štou slučaju prstenastih zgrada (R) obuhvataju parni poligonalni prsten, a međusobno identične prstenaste zgrade (R) raspoređene na temenima poligona koja odgovaraju prstenu poligona, a u slučaju prstenastih zgrada (R) sa neparnim poligonalnim prstenom, pomenute prstenaste zgrade su raspoređene naizmenično, u svakom slučaju zakrenute za ugao od 180º, na temenima poligona koji ima dvostruko ve ć i broj temena, i time što su prstenaste zgrade (R) koje slede jedna drugu duž poligona povezane prolazima (6) koji se pružaju između spratova (3) međusobno naspramnih povezujuć ih sektora sa odgovaraju ć im pomakom spratova, pri čemu između dva povezuju ć a sektora (1) za svaku prstenastu zgradu (3) postoji niz sektora (1) koji u slučaju parnog poligonalnog prstena odgovara polovini broja temena minus dva, a u slučaju neparnog poligonalnog prstena odgovara polovini broja temena plus jedan, minus dva.

2. Građevinski kompleks prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što prstenaste zgrade (R) formiraju pravilan šestougao i raspoređene su na temenima šestougla.

3. Građevinski kompleks prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što prstenaste zgrade (R) formiraju pravilan petougao i raspoređene su na temenima desetougla.